Punoletstvo

Od 2007. godine, 240 društveno aktivnih studenata i 150 srednjoškolaca boravilo u studijskoj poseti Nemačkoj

Od 2005. godine, 1.100 studenata iz Srbije širilo vidike na putu po Evropi

Dobro došli u Nemačku

Putujemo u Evropu

Stra

ne 2

. - 3

.St

rane

2. -

3.

Stra

ne 2

. - 3

.

Miljana Zonjić, učesnica programa „Dobro došli u Nemačku”: „Bitno je da znamo šta želimo da radimo i gde želimo da stignemo. Naš rad i posvećenost su ono što nam garantuje uspeh. Lepo je znati da postoje ljudi i organizacije poput Evropskog pokreta u Srbiji koji su spremni da nas podrže i pomognu.”

Ana-Marija Zaklan, učesnica programa „Putujemo u Evropu“: „Svako naredno putovanje biće podsećanje na ono koje sam imala zahvaljujući Evropskom pokretu. Tada sam bila kao puštena s lanca, vođena porivom da vidim što više gradova, muzeja, trgova. Sada sam spremna da postepeno istražujem delove Evrope koji me zanimaju - slobodno, bez vizne, više sile.”

Nikola Toševski (prvi sleva) sa drugarima, učesnicima programa „Partnerstvo na delu”: „Zahvaljujući Evropskom pokretu u Srbiji, mi mladi stvarno imamo šansu da razbijemo predrasude. Ali i ispravimo sliku da mi nismo onakvi kao što se priča o nama. Mi nismo samo oni huligani iz Đenove. Pružena nam je šansa da upoznamo nešto drugačije od nas, ali da i mi u EU pokažemo da smo O.K. narod.”

U okviru akcije „E mogu i ja” u protekle tri godine podržana 41 inicijativa u cilju podsticanja omladinskog aktivizma

Prilika za više od 1.000 učenika i 120 nastavnika srednjih ekonomskih škola iz Srbije i Nemačke da razmenjuju iskustva

Rešivoje

Partnerstvo na delu

Stra

na 4

.

Stra

na 3

. Srpski srednjoškolci već četiri godine uče o EU na neformalan način. Ova akcija namenjena je učenicima trećeg i četvrtog razreda srednjih škola

Zvoni za Evropu

2Da budem skroz iskren, prvi

utisak kada sam stigao u u Vitenberg u pokrajini Baden

Vitengberg bili su mi automobili. To vam je gradić sa 38.000 stanovnika, poput moje Kikinde. E, takva kola nikada nisam video u Srbiji, a i kakve kuće imaju! To vam sve ima jedna prosečna porodica. Odmah smo između sebe pričali da ono što je kod nas vauuu... to je kod njih pro-sečno. To vam je standard života, a to bih želeo da bude i kod nas - kaže Nikola Toševski (18), učenik Srednje ekonomske škole u Kikindi.

Nikola je jedan od učesnika pro-grama “Partnerstvo na delu”, koji realizuju Nemačka organizacija za tehničku saradnju GTZ i EPuS, a čiji cilj je dugoročno uspostavlja-nje partnerstva između nemačkih i srpskih ekonomskih srednjih škola. Izabrane su ekonomske škole zbog značaja ekonomije za život države. “Partnerstvo na delu” ne spaja samo đake istog zanimanja iz Srbije i Nemačke, već povezuje škole radi dugoročne saradnje. Posete su uzajamne i traju sedam dana. Ovaj

program nije jednosmeran, tako da će i đaci 30 nemačkih srednjih škola takođe posetiti Srbiju. Ukupno 1.000 đaka imaće priliku za susret, razmenu znanja i ostvarenje novih prijateljstava, a nastavnicima se pruža prilika za zajednički rad i razvoj novih nastavnih metoda i pristupa. Trideset školskih partner-stava već je ostvareno zahvaljujući

ovom programu, finansiranom za-jedničkim sredstvima američke i nemačke vlade.

- Imali smo poseban plan i ras-pored dešavanja. Prvi dan smo išli na njihove časove. A škola savre-mena, toliko moderna da bi se meni, bukvalno, tamo stalno išlo u školu. Imaju čak i lift u školi od pet-šest spratova. Ali ima nešto u

Želimo u Evropsku uniju” ili “Nikako! Šta će nam to”, di-leme su građana Srbije. Da

li znamo zašto smo se odlučili za jedan od ova dva izbora? I kada branimo svoj stav ili ubeđujemo drugog da nije u pravu, da li su naši argumenti samo predrasude ili su zasnovani na činjenicama? Dilemu je lako razrešiti - da bismo nešto prihvatili ili odbacili, moramo poznavati ono za šta se zalažemo. Uz pomoć Ambasade Nemačke krenuli smo put države osnivača evropske zajednice. “Dobrodošli u Nemačku” je putovanje koje traje već četiri godine. I...?

- Da ne verujete kakvo je zdanje u Berlinu njihov Bundestag. Ne samo ar-hitektonski! Možete da se šetate po balkonu dok tra-je zasedanje! Taj narod i njihova vlast misle na sve. Ta neverovatna uređenost! E, kad bi kod nas mo-glo... Generalno, mnogo toga me je oduševilo, ali najfascinantniji, jer sam student, bio mi je odnos njihove države prema stu-dentima. Ono kao bune se „država nam podigla školarinu sa nekih 300 na 400 evra“, a mi ovde u Srbiji plaćamo 1.100 evra. Ja sam u Nemačkoj video tu neverovatnu soci-jalnu odgovornost prema mladima i brižljivo ulaga-nje u budućnost - priča o utiscima Dejan Bursać, postdiplomac Fakulteta političkih nauka u Beogra-du, učesnik akcije “Do-brodošli u Nemačku”.

Srednjoškolci i studen-ti svih profila putuju već četvrtu godinu, ostaju 15 dana u Berlinu i Bavarskoj. Do sada je 240 akadema-ca i 150 srednjoškolaca imalo priliku da upozna Nemačku, ali i da proceni treba li se potruditi u ispunjavanju standarda kako bi Srbija postala bolje mesto za život, a tako i članica EU.

- Deo putovanja posvećen je poli-tičko edukativnom programu, a dru-ga nedelja planirana je za druženje s našim vršnjacima. Sve što sam tada

doživela navelo me je da posetim Nemačku još jednom u svojoj režiji, a čak sam se zainteresovala i za jezik - kaže dvadesetčetvorogodišnja

Upoznaj EU da bi je razumeo

Gledaj, misli, zaključuj...

U Evropi sam video socijalnu odgovornost prema mladima, kaže Dejan Bursać, student FPN

Srednjoškolci koji su putovali u okviru programa “Partnerstvo na delu” fascinirani su standardom vršnjaka u Nemačkoj, ali tvrde da mladi u Srbiji imaju veću slobodu - jer „ne moraju u deset da idu na spavanje”

On je mladić iz Novog Sada. Učesnik je akcije “Putujemo u Evropu”. Kada je prešao granicu Srbije, odlučio je - ne idem istim putem kao i ostali iz grupe. Umesto evropskih metropola, Marko Dorić se odlučio da upozna poznate vinogradarske regione - Mozel, Alzas, Šampanja, Burgundija, Frankonija. I kaže: “Svaki dan puta mi je bio jedinstven.” Nije ni slutio kako će na kraju nastaviti put po Evropi... - Ono što mi se dogodilo u Kolmaru stvarno je nestvarno. Samo je igra vremena i prostora uticala na to da umesto u nekom jeftinom hostelu koji sam tražio sledeće jutro dočekam u toplom domaćinskom krevetu. Otišao sam prvo do hostela, a on zatvoren. Ostala su mi dva sata do otvaranja. Krenem u centar grada i posle desetak minuta ugledam dve siluete oko automobila. Jedan se baš bio zamastio - do lakata. Čuo sam

Nemačka škola je škola iz snova Uvodnik

Evropski pokret u Srbiji slavi 18 godina postojanja Na putu do punopravnog članstva Srbije i njenih

građana u Evropskoj uniji, uloga organizacija gra-đanskog društva ogleda se u promovisanju i podsticanju konkretnih aktivnosti svih članova društvene zajednice.

Ove organizacije predstavljaju sponu između države i građana, trudeći se da u svom delovanju utiču na

javnost u Srbiji da se angažuje u stvaranju demokratskog, modernog društva, odnosno na oživljavanju vrednosti solidarnosti, odgovornosti, tolerancije, jednakosti među ljudima i građanskog aktivizma kao preduslova za promene.

Osim po-litičkih i

ekonomskih krite-rijuma za članstvo u Evropskoj uniji, neophodno je i da pre samog učla-njenja građani Srbije budu upo-znati sa stilom i načinom života u Uniji i na taj, dakle, neposre-dan način uvide sve prednosti i mane evropske porodice. U saradnji sa svim relevantnim ak-terima na društveno-političkoj sceni koji podržavaju ova opredeljenja, Evropski pokret u Srbiji radi na pružanju podrške za ostvarenje svih navedenih uslova za ulazak Srbije i njenih građana u Evropsku uniju. Ove godine EPuS obeležava punoletstvo, a predstavlja-njem svojih dosadašnjih aktivnosti želi da ukaže na ulogu organizacija građanskog društva u procesu modernizaci-je srpskog društva.

U četiri nastavka, biće predstavljene akcije koje su imale konkretne koristi i dovele do pozitivnih promena u

Srbiji. Jedna od glavnih misija ove organizacije bila je usmerena ka ukidanju viznog režima za građane Srbije i oslobađanje budućih liderskih generacija od ograničava-jućeg stega. U proteklih osamnaest godina, EPuS je imao važan uticaj na obnavljanje i normalizaciju pokidanih veza sa svim evropskim zemljama, posebno sa bivšim jugoslo-venskim republikama, okrećući se mladim ljudima kroz brojne inicijative koje su podsticale njihovu mobilnost, obrazovanje i aktivizam. Nosioci i naslednici ovih promena jesu mladi ljudi, i zato je ovaj prvi broj posvećen upravo njima, jer oni najbolje znaju kuda vodi evropski pokret.

Ana-Marija Zaklan, učesnica programa „Putujemo u Evropu“

3

Upoznaj EU da bi je razumeo

Gledaj, misli, zaključuj...

Nevena Jovanović, diplomac Fakul-teta političkih nauka. Ona nastavlja svoje školovanje, a iskustvo koje je donela u Srbiju je jednostavno ali

značajno: “Način usvajanja znanja i obrazovanja različit je od našeg. Tamo se fokusirate na jednu oblast, nema rasplinjavanja. Znači, postajete

ekspert za ono čime se bavite.”Ima još razlika tamo u Evropskoj

uniji, ali i koraka koje Srbija mora da pređe... Studentima i srednjoškolcima iz Srbije prolazila je kroz glavu sve vreme putovanja misao - mladi su tamo rasterećeni političkih priča, oni imaju svoje obaveze. Jednostavno - svako radi svoj posao. Mislili su i pre polaska na put da su “u toj Ne-mačkoj zatvorene strukture u koje mi ne bismo mogli da uđemo”. A kako kažu, vratili se sa saznanjem “da se upravo u Evropskoj uniji javljaju nove mogućnosti - otvaraju nova vrata, ostvaruju novi kontakti. A tada možete da uradite mnogo više za sebe, za svoje okruženje i svoju državu”.

ih da nešto pričaju i odjednom razabrah poznatu reč - ključ. Priđem i na srpskom pitam ima li neki povoljan hostel u blizini. Sledeća scena, sedim kod jednog od njih u stanu, žena iznosi prasetinu, a on, Dražen, pivo. Dobio sam i sobu na tri dana. Posle su mi poklonili bicikl da njime nastavim put po Evropi. Čudno, znam, ali, verujte, bilo je baš tako - priča Marko. Akcija „Putujemo u Evropu“ traje od 2005. godine i zamišljena je tako da mladi sami naprave svoj program putovanja. U režiji EPuS-a putuju do Beča, odnosno Berlina, dobiju interrejl karte, džeparac i putno osiguranje i narednih mesec dana idu gde žele po Evropskoj uniji. Bojan Avramović je tokom leta posetio Nemačku, Holandiju, Francusku, Španiju, Portugaliju i Austriju. On je putovao u grupi sa još desetak studenata, učesnika projekta. - Sami smo nalazili hotele, spavali tamo i ovamo, putovali, snalazili se... To je za mene neverovatno

i neponovljivo iskustvo. Veliko je pitanje da li ću ikada u budućnosti moći opet da putujem tako i družim se sa toliko ljudi sličnih interesovanja i želja - oduševljeno priča Bojan.On kaže da su poznanstva sklapali u vozu, u kome su provodili mnogo vremena, kao i po selima, gradovima, hotelima... - Ali za mene je veoma značajno razbijanje predrasuda koje su do sada postojale, a koje su nam javno mnenje i društvo plasirali. Kada sam video Evropu svojim očima, dobio sam drugačiju sliku. Mladi u Evropi mnogo više od nas putuju i objektivnije porede sebe sa ostalim ljudima i narodima. Mi to nismo pre ovog puta bili u stanju da radimo jer smo opterećeni predrasudama. Ovakva putovanja za mlade iz Srbije su važna da bismo izmenili te zatvorene i klaustrofobične stavove kojima nas je društvo naučilo. Sama činjenica da neke stvari drugačije posmatram iz drugačijeg ugla za mene je veliki napredak - tvrdi Bojan Avramović.

Lekcija o različitosti- Posete različim organizacijama iz Vladinog i nevladinog sekotora omugućile su nam da uvidimo i prednosti i mane nemačkog političkog sistema. Znanje i iskustvo koje smo tamo stekli danas primenjujemo u organizacijama čiji smo članovi i na taj način približavamo naše društvo demokratskim vrednostima za koje se zalažu zemlje EU. Najvrednija lekcija koju smo naučili jeste ona o poštovanju različitosti - kaže Dejan Alempijević, učesnik programa 2009. godine, dodajući: “Srbija i Nemačka bore se sa sličnim problemima, ali im pristupaju na drugi način.”

Evropa i u DanskojDa upoznaju Evropu u Danskoj imalo je priliku 110 srednjoškolaca. Đaci su tokom nedelju dana boravka u toj zemlji mogli da vide kako se tamo živi, ali i da upoznaju i kulturu i običaje ove evropske države. Posetili su značajne državne i obrazovne institucije. Družili se sa tamošnjim vršnjacima. Akciju „Upoznaj Evropu u Danskoj“ podržale su Ambasada Kraljevine Danske u Srbiji i ISAC fond.

Nemačka škola je škola iz snova

Raščišćavanje kreće u proleće i jesen. E tada, u kancelariji Evropskog pokreta, u kojoj

se inače sastaje Forum za među-narodne odnose, počinje škola o Evropi, evropskim integracijama. Dolaze srednjoškolci raznih oprede-ljenja, radoznali... I cilj nije ubediti ih da je u EU sve savršeno, već da nauče šta to u evropskoj zajednici sve ima i šta ona pruža. Ovo je program „Zvoni za Evropu“.

Đaci dolaze jednom nedeljno. Sve je počelo sa srednjoškolcima beogradske opštine Vračar 2007, a danas školu o Evropi pohađaju đaci u Novom Pazaru, Subotici, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovi-ci, Zrenjaninu. Tokom ove škole Evropskog pokreta u Srbiji đaci posećuju i državne institucije koje se bave evropskim integracijama - Kancelariju za EU integracije Vlade Srbije, parlament...

Ali, imaju i „evropski kafić“. Dok pijuckaju kafu ili sok, razgovaraju sa evropskim diplomatama u Beo-gradu. Tokom neformalnog ćaska-nja sa diplomatama Slovačke, Nemačke, Finske, Danske, Belgi-je, srednjoškolci pitaju sve što ih interesuje, a priča ponekad ode i do saveta diplomate koji fakultet je možda najbolje da upišu u skladu sa tendencija-ma u Evropi.

Ipak, najznačaj-niji deo je na kraju škole - Evropski čas. Tada đaci nastupaju u svojim školama. Sami odrede temu i drže predavanje svojim drugarima, najčešće na času građanskog vaspitanja ili mimo nastave. A strasti se rasplam-saju na toj tribini. Emocije naviru kada ti drug iz odeljenja dobaci “ukrašće nam ćirilicu”, “ne moram nigde da idem, Ada je moje more”, ali i “ej, bre, šta pričaš? Pa je l’ znaš ti da nećemo smeti da pečemo rakiju kad uđemo u EU”.

Nina Vuković, odličan je đak, če-tvrtog razreda Filološke gimnazije. Nju tek čeka da održi predavanje - 27. decembra.

- Želim da upišem međunarodne odnose i ovaj vanškolski rad mi je izuzetno značajan. Očekivala sam da će biti tip seminara, onako naučno, ali bilo je opuštenije, a ja sam baš svašta naučila. Iz moj ško-le nas četiri ćemo održati zajedno evropski čas - kaže Nina.

Ona se trenutno priprema za predavanje u svojoj školi, a treba i da se dogovori sa drugaricama o času kako bi trebalo da se održi.

- Odlučile smo da približimo našim drugovima šta je to EU, zašto je nastala. Cilj nam je da otklonimo predrasude. Svi imaju

neki „pojam“ šta bi to trebalo da bude, ali niko ne zna tačno šta je tačno EU. Ljudi iz Evropskog pokreta biće sa nama na času i pomagaće nam da odgovorimo na sva pitanja koja nam drugari postave. Mislim da ćemo dobro proći jer baš smo bile uspešne na radionicama, radile smo i domaći - kaže uz osmeh Nina.

Ova srednjoškolka priznaje da „u početku nije bila baš nešto oduševljena“.

- Bilo je to ono, ja i nevladine organizacije... Ali totalno sam promenila mišljenje i izuzetno mi se cela ta škola dopala. Uop-šte nije bila politički obojena, a sve poučno, zabavno. Čak smo se i družili međusobno, pa i sa devojkama koje su nam držale predavanja. Razbila sam neke predrasude koje sam imala, ali i promenila mišljenje. Uvidela sam da u ovoj državi postoji neko ko brine za mlade, a meni je Evrop-ski pokret otvorio mogućnost da naučim i zauzmem svoj stav. Ipak,

najjači utisak mi je da su oni nas samo informisali o svemu u EU, a na nama je da mi slobodno zauzmemo svoj stav. Imamo kao jednu od obaveza i pisanje eseja i može da nam se sviđa EU ili ne, ali čak i ako smo “za” treba da navedemo argumente - dodaje Nina.

„Zvoni za Evropu!“, program neformalnog obrazovanja name-njen je učenicima trećeg i četvrtog razreda srednjih škola. Mladi uče o vrednostima koje se neguju u EU, njenoj strukturi i istorijatu. Deo predavanja posvećen je upoznavanju sa prednostima i izazovima koji Srbiju čekaju u pro-cesu evropskih integracija. Đaci ne samo što uče o EU, već im se predstavljaju i pogodnosti koje mogu imati u procesu integracije naše zemlje u evropske strukture. Dobijaju odgovore na pitanja šta je država - međunarodna organizacija, šta je EU, kada je nastala, kako se razvijala, kako funkcioniše i kako će izgledati u budućnosti?

čemu smo mi bili bolji. Malo slabije znaju engleski od nas, a čini mi se da su i slabije informisani o opštim stvarima. Jedan njihov đak čak nije znao ni ko je Nadal, a ni Stiven Sigal. Ali zato su svi oni nekako uže specijalizovani i to što treba znaju baš vrhunski, ostalo mnogo slabije - priča Nikola Toševski.

On i njegovi drugari iz škole “vi-

deli su ‘mercedes’ kako se razvijao kroz istoriju”, posećivali gradove, ali i “pogone vezane za struku”. Nikola je pobošljao znanje o Nemačkoj i stekao utisak o tome šta je uređena država. Upoznao je nove drugare i ostavio dobar utisak u porodici kod koje je boravio.

- Ovakvi programi su šansa za nas mlade da ispravimo sliku o svetu

pored nas. Ali i njihovu o nama. Mi nismo onakvi kao što se priča, nismo huligani iz Đenove. Ovakvi projekti su super i zbog Srbije kako bi mi EU pokazali da smo jedan sasvim okej narod - ističe Nikola.

Zbližavanje kikindske i vitenberške škole stvorilo je posebnu grupu drugara na „Fejsbuku“ pod nazivom “Srbija - Nemačka”. Samo na ovom četu u momentu kada jedan od đaka, učesnika programa, pošalje makar jednom drugu poruku “ćao” isto to se pojavi celoj grupi iz progra-ma. Svi koji su uz kompjuter četuju... Kroz Nikolinu priču pokušali smo da iz ugla srednjoškolca predstavimo deo značaja programa “Partnerstvo na delu”. Preostalo je još da Nikoli i njegovoj školi posetu uzvrate mladi iz Nemačke.

- Bio sam kod Nilsa. On i njegovi drugari iz škole jedva čekaju da dođu. Mi smo tamo videli šta je evropski standard, a ja ću njemu da pokažem šta je sloboda. Tamo svi idu na spavanje u 22 časa, a ovde kod nas neće ići pre tri sata ujutro - ističe Nikola.

Zvoni za EvropuĐaci iz Srbije i Nemačke učesnici programa “Partnerstvo na delu”

4

„Projekat finansira USAID preko Instituta za održive zajednice, a sprovodi Evropski pokret u Srbiji“

Akcija „E mogu i ja” nastala je na osnovu rezultata istraživanja koje je pokazalo da je svega dva odsto

mladih u Srbiji društveno angažovano.Odustaju od zamisli koja je dobra i za njih i okolinu čak i pre nego što su po-kušali da je sprovedu u delo. Najčešći izgovor je: „Ma, to je nerešivo“. Šta Evropski pokret u Srbiji želi da postigne s akcijom “E mogu i ja”?

Da podstakne društveni aktivizam kod mladih. Da mladi shvate da je svaki problem u zajednici moguće rešiti, samo je potrebno malo se po-truditi. Promene nabolje su moguće, a pristup problemima je - rešivo je. Iz ove poruke nastao je Rešivoje. Strip junak, ali običan dečko, sa plavim kačketom, minđušom i crvenom duksericom sa kapuljačom. Rešivoje u sebi nosi po-zitivne vrednosti i, kao takav dolazi u sukob sa sivilom svakodnevice u Srbiji koja je rezultat višegodišnje nebrige za opšte dobro. Nastojeći da obnovi zaboravljeni duh dobrosusedstva Reši-voje osmišljava brojne akcije dovodeći sebe u komične situacije iz kojih uvek izlazi kao pobednik. On je poruka mladim ljudima da put do ličnog usavršavanja i socijalnog poželjnog statusa pojedinca vodi preko brige za opšte dobro društva u kojem živimo. Ili kako bi to Rešivoje rekao: „Nisam dozvolio da me okolina promeni, već sam ja promenio nju!“

Akcija “E mogu i ja” počela je 2008. godine, sastavni je deo procesa im-plementacije nacionalne strategije za mlade koju je usvojila Vlada Republike Srbije, a finansijski ga podržava Mini-starstvo sporta i omladine. Do sada je u tri ciklusa realizovana 41 akcija u koje se uključivao veliki broj mladih. Uz svaki ciklus idu i avanture Rešivoja u stripu karikaturiste Marka Somborca. Na konkursu mladi predlože svoju ideju, a EPuS pomogne ih novčano da svoj problem reše, ideju sprovedu u delo. U aprilu 2010. godine prvi put je dodeljeno priznanje za najbolju akciju

i najboljeg aktivistu u okviru projekta. Osim dobrog što su mladi učinili za sebe i zajednicu, uručuje se i statua Rešivoja.

Milan Stojiljković iz sela Donja Trnava kod Niša već godinama pokazuje i dokazuje kako mladi kada hoće mogu da naprave dobro mesto za život. Po-čelo je sa Milanovom akcijom čišćenja deponije usred sela, a na tom mestu su on i drugari napravili park za mlade. U susednom selu na poljančetu po kojem su letele kese nikao je letnjikovac, igra se odbojka. EPuS pomagao je novčano edukaciju o životnoj sredini, pa su mladi napravili kante postavljene po selu. I to kante koje se i danas koriste. Milan je pokazao da rešivo-je.

Inicijativa u okviru akcije “E mogu i ja” učeničkog parlamenta ćuprijske gimnazije - zvala se 70 metara pro-blema. Mladi su bili nezadovoljni jer u svom gradu nisu imali svoj prostor. Na konkursu je prošla ideja - 70 metara belog platna ispred zgrade opštine, pozvali su svoje vršnjake i ispisivali svoje probleme - šta hoće od lokalnih vlasti. Inicijativa je uspela jer ubrzo su dobili kancelariju za mlade.

Rešivoja koji radi u stripu isto što i mladi ili što bi mnogi koji smatraju da problem nije moguće rešiti ima svoj profil na „Fejsbuku“, a štampaju se i stripovi koji su dostupni preko sajta Evropskog pokreta u Srbiji.

Izdavanje ovog dodatka omogućio je USAID kroz program „Inicijativa javnog zagovaranja građanskog društva“ kojim rukovodi Institut za održive zajednce (ISC). Izneti stavovi predstavljaju stavove autora i ne izražavaju stavove ISC-a, USAID-a ili Vlade SAD-a.

Ne budi luzer, budi Rešivoje

Mladi najčešće konkurišu na temu zaštite životne sredine, a veoma je za sada mali broj akcija za borbu protiv nasilja. Ali, Rešivoje ih poziva i na to.

Jedna od najvažnijih politika unutar Evropske unije vezana je za oblast poljoprivrede. S druge strane, srpsko selo nestaje, mladi ne žele da se bave po-

ljoprivredom. Tako je nastao program „Evropsko selo“. Evropski pokret u Srbiji nastojao je ovim programom da domaće poljoprivrednike informiše o aktivnostima u ovoj oblasti u EU, motiviše mlade za ostanak na ataru, ali i da iskustva stečena tokom boravka u inostranstvu pokušaju da prenesu u svoju sredinu. Za destinaciju je izabrana Poljska jer su tamošnji poljoprivrednici bili sumnjičavi kada je reč o evropskim integracijama, a nakon ulaska u evropsku zajednicu i te kako profitirali.

Na put u Poljsku krenuo je Markos Đurđević (36) iz Kušilje-va kod Svilajnca. Ima 32 grla i pro-izvodi 300 litara mleka dnevno.

- Poljaci su ušli u EU, dobili ne-povratna sredstva i napravili nove, moderne farme. Udružili su se u veće mlekare, gde su proizvođači vla-snici tih mlekara. Uz podsticajna sredstva Poljacima nije problem da napreduju. Ali nije samo to plus za EU, već i činjenica da je tamo smanjena korupcija, stručne službe tamo poljoprivrednicima više pomažu. Mi smo ovde maltene prepušteni sami sebi da se snalazimo kako znamo i umemo. Jednostavno je, oni imaju i veće sisteme koji rade za njih - prepričava svoj utisak iz Poljske Đurđević.

On je iz putovanja, kaže, izvukao pouku.- Poljaci imaju lošiji kvalitet stoke, ali dobre farme. Mi

imamo super stoku, a loše farme... E, zato nama treba Evropska unija. Gde bi nam kraj bio u sistemu koji funcki-oniše - ističe Đurđević.

Kada se vratio iz Poljske pitali su ga u selu kako mu je bilo. Zvali ga čak i u opštinu da prenese iskustva koja je video.

- Ispričao sam im sve o standardima tamo. A šta da kažem još!? Lepo nas ljudi tamo primili, bilo nam baš ekstra - poručuje ovaj poljoprivrednik.

Tokom 2007. i 2008. godine 42 poljoprivrednika starosti do 40 godina iz svih krajeva Srbije, izabrana na javnom kon-kursu, boravila su nedelju dana u studijskoj poseti Poljskoj. Domaći poljoprivrednici ne razlikuju se mnogo od Poljaka pre pristupanja evropskoj zajednici - reč je o socijalnoj grupi sa potencijalno najvećim procentom evroskeptika.

- Na ovakvim putovanjima, u direktnim kontaktima sa poljoprivrednicima iz Evropske unije, mnogo bolje učimo o našem poslu, o mehanizaciji za štale, o investicijama, nego iz literature. Naučili smo dosta toga korisnog o svemu što nas čeka u budućnosti, o greškama koje su Poljaci pravili u procesu dostizanja standarda EU, koje mi ne bi trebalo da ponovimo - kaže Sofija Vrbaški, koja se bavi proizvodnjom mleka na porodičnoj farmi. Tokom boravka u Poljskoj održano je nekoliko sastanaka sa stručnjacima iz ove države, a jedan od najznačajnijih, i po oceni samih učesnika, bio je skup na kojem su stručnjaci predstavili iskustvo Poljske u procesu integracije poljske poljoprivrede u EU. Poljoprivrednici iz Srbije upoznali su način funkcionisanja državnih savetodavnih službi koje pokrivaju celu Poljsku, a pružaju niz usluga poljoprivred-nicima (informisanje, savetovanje, obučavanje).

Evropsko selo ne gori

Povezuju mlade sa prostora zapadnog Balkana i Evropske unije

Mir na talasima demokratijeKada Kraljevina Danska u prvoj po-

lovini 2012. godine bude preuzela predsedavanje Evropskoj uniji, ona

će uzeti u obzir i predlog rešenja za ak-tuelne probleme koje su između ostalih ponudili i mladi iz Srbije. A sve je počelo tako što se svake godine u nekom gradu okupi 50 mladih zapadnog Balkana i 50 iz Evropske unije. Ove godine to je bilo u Novom Sadu u okviru danske inicijative „Talasi demokratije“ koju podržava i u njoj učestvuje i Evropski pokret u Srbiji.

Cilj inicijative je u prepoznavanju

oblasti i tema koje povezuju mlade sa prostora zapadnog Balkana i zemalja Unije, a kada nađu zajednički jezik, to doprinosi održavanju mira i stvaranju bolje budućnosti.

„Talasi demokratije“ nije samo raz-govor na zadatu temu. Stvar je vrlo ozbiljna: mladi, učesnici projekta na za-date teme oforme komitete. Diskutuju. U početku je teško naći zajednički jezik jer mladima zapadnog Balkana još uvek je imperativ putovati, a onima u EU nu-klearna pitanja i životna sredina. Ipak, na kraju, nađe se zajednički jezik.

Na poslednjem plenarnom zase-danju usvaja se rezolucija. Potom se šalje različitim evropskim institucijama i Evropskom parlamentu u Briselu. U toj rezoluciji je odgovor na neki od aktuelnih problema, i to na način kako bi ga rešili mladi. Razgovorom o aktuelnim problemima i načinu na koji bi se mogao rešiti, jedni druge upoznajemo, nalazimo zajedničke imenioce jer jednog dana svi ćemo biti pod istim evropskim krovom. Zato je potrebno da na vreme upoznamo jedni druge. Mladi poljoprivredinici u poseti Poljskoj