Prvi izlet Osam sati ujutro. Dolazim sa drugaricama do "Slobodinog" stadiona, i

već vidim masu ljudi koja se okupila tu. Svi uzbuđeno pričaju i čekaju samo jedno –

polazak na izlet. Ovo je izlet na koji ide samo prva godina, sto ce reci mi, i to je jedna

od prilika da se još više zbližimo i upoznamo međusobno.

Prilazimo autobusu, i posle dugog iščekivanja, vrata se konačno

otvaraju. Svi se guraju želeći da uđu prvi i zauzmu neko "dobro" mesto. Međutim, neki od nas nisu toliko srećni, pa ne uspevaju da zauzmu mesta na spratu. Ali sta je - tu je. Preživećemo.

Prebrojavamo se i nakon što smo zaključili da niko ne nedostaje, autobus kreće prema našem prvom odredištu - manastiru Žiči. Neki su već bili tamo, ali hej, zašto ne otići ponovo; ipak ima toliko toga da se vidi.

Posle otprilike polovine puta, stajemo na jednoj pumpi. Imamo oko

dvadeset minuta da "protegnemo noge" pre ponovnog polaska. Svi izlaze iz autobusa umorni i delimično pospani, ali i srećni sto ćemo moći da se nadišemo svežeg vazduha.

Nastavljamo dalje. Iako na putu do Žiče ima puno zanimljivih stvari da se vidi iz autobusa, sigurna sam da je većina nas bila previše zauzeta pričanjem ili jelom kako bi obraćala pažnju na bilo sta drugo.

Stižemo. Ulazimo u manastir i razgledamo okolo; oko nas je tišina, i oseća se blagi miris uzbuđenja u vazduhu. Vodič nam pušta kratak film i objašnjava istoriju Žiče, uobičajna procedura. Kada smo završili sa tim, izlazimo i većina kupuje raznorazne suvenire. Slikamo se svi zajedno za uspomenu, i nastavljamo put.

Posle duge vožnje, stižemo do Ljubostinje, našeg drugog odredišta. I

tu se ponavlja slična situacija od ranije, pričaju nam zato je taj manastir važan, mi slušamo, i posle nekog vremena krećemo.

I, evo nas. Stigli smo u Vrnjačku Banju, poslednje mesto koje ćemo posetiti na ovom izletu. Tu nas dočekuje vodič, koji nas prvo vodi do Mosta ljubavi, i priča nam priču koja je vezana za to mesto: Na mostu se nalaze mnogi katanci sa imenima, i kažu da parovi "zaključavaju" svoju

ljubav tako sto tu zakače katanac sa svojim imenima i bacaju ključeve u vodu. Nakon toga, vodič nas vodi do Zamka kulture, velikog zdanja koje je nekada bio letnjikovac za važne zvaničnike, i koji je sada pretvoren u muzej. Ulazimo unutra i razgledamo mnoga važna dela koja se čuvaju tu. Nakon dugog razgledanja, nastavljamo dalje.

Krećemo ka Japanskom vrtu, jednom od najlepših vrtova u Banji.

Nakon još jednog detaljnog objašnjenja, dobijamo dva sata "slobode", što znači da imamo još samo dva sata za razgledanje. Mnogi od nas se razilaze i kreću u suprotnim pravcima - svako želi da vidi drugačije stvari. A, neki jednostavno žele da se odmore.

Posle dva sata koja su prebrzo prošla, nalazimo se kod autobusa.

Vreme je da se krene kući. To je bio veoma naporan dan, ali je bilo vredno onoga sto smo videli.

U autobusu svi razmenjuju utiske, iako je većina nas preumorna. Svi

smo se složili u jednom - ovo je bio izlet koji nećemo skoro zaboraviti.

Mađarska rapsodija i praške priče

„Ekskurzija treće godine je realizovana u periodu od 22. do 29. septembra 2012. Na ekskurziju je otputovalo sedam odeljenja u pratnji razrednih starešina, vodiča i lekara. Za izvođenje ekskurzije je angažovana turistička agencija ,,Sim turs’’ iz Beograda. Predviđeni program je u potpunosti realizovan.“

Slobodno nastavite sa čitanjem jer ovo nije školski izveštaj već priča o tome kako se generacija 1995. provela na nezaboravnom putovanju kroz zemlje u kojima skoro da vlada prohibicija, a i opšta legalizacija ipak je to drugačija

nacija.

Prva stanica je hotel ,,Zuglo’’ u Budimpešti. Za ulazak u sobe i večeru dugo smo čekali i tad smo ga iz besa nazvali ,,Ruglo’’. Onda je trebalo stotine kofera rasporediti po sobama a lift uopšte nije bio spor, nikako se nije zaustavljao na svakom spratu i odmah bi doleteo kad bismo ga pozvali. Ipak najveći problem su nam pravile kartice za koje su se neki od nas toliko vezali da su ih poneli čak za Prag. Već prvo veče se slutio dobar provod i poneki ukor. Čak i posle neprospavane noći bili smo orni za obilazak Citadele, Ribarskih bastiona, Ulice Vaci…

Ipak ceo dan smo očekivali diskoteku. Kao i svaki izlazak podrazumevao je šminkanje, peglanje, štikle… Uživali smo u ,,najnovijim’’ hitovima iz 2007. godine, ali ipak smo se dobro proveli, raspoloženje je bilo na nivou. To veče se naš depozit prvi put doveo u pitanje kao i nastavak naše ekskurzije. Popustila je naša pažnja kao i živci profesora. Kao što smo i mislili to je bila lažna uzbuna, ekskurzija je nastavljena obilazkom Sent Andreje i Tropikarijuma. Ako ste bili zaljubljeni i vreme vam brzo leti, drugovi odu bez vas, NE BRINITE uvek je tu TAKSI!

Prag nas je sve oduševio. Praški zamak, Karlov most, Karlove Vari, vožnja Vltavom, fontane koje plešu u ritmu muzike i neprevaziđeno praško pivo. Ovog puta hotel je imao četiri zvezdice, a ulazak u njega je izgledao kao ukrcavanje na Titanik. Ljudi su išli jedni preko drugih, dozivajući svoje cimere. Da li je hotel bio udoban? Ne znamo za krevete ali hodnici su bili više nego udobni! Osoblje hotela nas je tretiralo kao prave zvezde, čak su nas u sred noći fotografisali, ne tako prijateljski nastrojeni ljudi iz obezbeđenja ,,moćni rendzeri’’. Toliko se vodilo računa o higijeni da kupanje u kupatilu nije bilo dovoljno nego se nastavljalo u fontani. A ko je imao sreće u kocki, nije imao sa depozitom.

Povratak za Užice išao je u nedogled, ali večera u Subotici i povratak na domaću kuhinju, povratili su nam snagu.

Dugo će se prepričavati razne anegdote: Omladino, dobro jutro! – vodič Zoki

Ma nema šansone! – vodič Zoki I dan: Dragi gimnazijalci, dobro jutro!

II dan: Gimnazijalci, dobro jutro! III dan: Dobro jutro!

IV dan: Nek vam je Bog u pomoć! – vodič Darko

Op op 200 ! Disko čamuge!

Je li ono naš točak?

I što bi profesorka Milena rekla: ,, PREPORUKA JE DA SE SLEDEĆE GODINE IDE NA EKSKURZIJU, MADA...’’

Elektronsko izdanje „Gimnazijalca“ priredili su: Kristina Andrić Anđelija Jaraković Katarina Tomović Vuk Đurković Andrijana Rajović Andrija Smiljanić profesorka Biljana Grujičić profesor Dejan Cvijetić