UNITED NATIONS United Nations Interim Administration Mission

in Kosovo UNMIK

NATIONS UNIES Mission d’Administration

Intérimaire des Nations Unies au Kosovo

PROVISIONAL INSTITUTIONS OF SELF GOVERNMENT

Zakon Br. 02/L-53

O L O V U Skupština Kosova, Na osnovu Poglavlja 9.1.26 (a) i 5.1. (n), Ustavnog Okvira za Privremenu Samoupravu na Kosovu, (Uredba UNMIK-a Br. 2001/9 od 15. maja 2001. godine), radi regulisanja održivog upravljanja, uzgoja, zaštite divljači i lova divljačima, Usvaja:

Z A K O N O L O V U

Poglavlje I: Opšte odredbe

Član 1 Predmet uređenja

Ovim Zakonom se uređuju održivo upravljanje, uzgajanje, zaštita i korišćenje divljači kao prirodnih dobara od opšteg interesa kao i lov na divljač koje zaslužuje posebnu zaštitu.

Član 2 Cilj Zakona

Zaštita celokupnog ekosistema i ekološke ravnoteže, odgovarajuća zaštita divljači, obezbeđenje blagostanja i uslova za privredno korišćenje resursa, neophodnost za bezbednost i standard etike lovaca.

Član 3 Definicije

Upotrebljene reči i izrazi u ovom Zakonu imaju sledeća značenja: «Divljač»- obuhvata divlje sisare i divlje ptice određenih Zakonom koje formiraju slobodne populacije u prirodi ili u ograničenim površinama, namenjenim za intenzivni uzgoj ili za razmnožavanje istih. «Lov»- obuhvata gonjenje, ranjavanje, streljanje, hvatanje divljači ili bilo koje druge aktivnosti u vezi s tim. «Pravo na lov»- pravo, da na određenu površinu zemlje ili vode (u nastavku zemlje) preduzme aktivnost i mere za uzgoj, zaštitu i korišćenje divljači ili njenih delova.

«Zona»- određena šira površina (poljoprivredna, šumska i visoke šumske zone iznad 1000 m nadmorske visine), pod istim ili sličnim životnim uslovima za divljač. «Lovište» - određena površina zemljišta koja predstavlja prirodnu celinu, gde vladaju ekološki i drugi uslovi za uzgoj, zaštitu, lov i za upotrebu divljači. «Otvoreno lovište»- površina na kojoj postoji mogućnost za dnevnu i sezonsku migraciju divljači. «Ograđeno lovište»- ograđeno lovište prirodnim ili veštačkim preprekama koje sprečavaju ili ograničavaju kretanje divljači van ovog područja. «Uzgajalište»- ograđena površina ogradom veća od 50 ha namenjena za uzgoj divljači. «Upravnik lova»- je fizičko ili pravno lice koji je vlasnik ili je stekao pravo za upravlajnje lovištem shodno postupku predviđenim ovim Zakonom. « Izdavanje lovišta u zakup »- je izdavanje lovišta na korišćenje fizičkim ili pravnim licama u roku do 10 godina preko javnog nadmetanja. «Izdavanje lovišta na koncesiji»- izdavanje lovišta na upravljanje domaćim ili stranim fizičkim ili pravnim licama uz nadoknadu u roku do 30 godina. «Lovna privredna osnova»- je dokumenat na osnovu koga se vrši upravljanje lovištem i divljačima u roku od 10 godina. «Godišnji lovni plan»- je dokumenat baziran na lovnu privrednu osnovu za upravljanje lovom za godinu dana. «Sezona lova»- je period u okviru koga je dozvoljen lov na određene vrste divljači. «Zabrana lova»- je period u okviru koga je zabranjen lov za određene vrste divljači . «Trofej divljači»- divljači ili njeni delovi koji su namenjeni za čuvanje ili vrednovanje. «Vrhunski trofej divlajči»-trofej vrednovan sa većim brojem bodova za određene vrste divljači na Kosovu. «Lovačka hajka»- je lov uz prisustvo ljudi, uzbune ili drugih tehnika radi izlaganja divljači ispred lovaca. «Ministarstvo» - podrazumeva Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i ruralni razvoj. «Lice» -podrazumeva fizičko ili pravno lice.

Član 4 Lista divljači

Divljači u smislu ovog zakona jesu: Jelen obični Jelen lopatar Srna obična Divokoza Muflon 2

Divlja svinja Medved Jazavac Vidra Kuna zlatica Kuna belica Velika lasica Mala lasica Tvor Zec obični Veverica Sivi puh Bizanski miš Lisica Vuk Čakalj Divlja mačka Ris Veliki tetreb Ljestarka Fazan Jarebica kamenjarka Trcka Prepelica Šumska šljuka Šljuka kokosica Šljuka livadarka Golub grivnjas Golub dupljas Golub pećinar Divlja grlica Grlica gugutka Divlja guska Guska glogovnjača Guska listata Patka gluhara Patka kreketaljka Patka krunasta Pata lastarka Patka pupčanica Patka zličarka Patka kržulja Crna liska Kukavica Mala usara Šumska sova Jastreb kokošar Kobac Skanjac mišar Vetrusa

3

Siva vrana Vrana gacac Gavran Čavka zlogodnjača Svraka Sojka

Poglavlje II: Lov

Član 5

Pravo na lov Pravo na lov imaju: 1. Vlasnik lovišta osnivano na njegovom privatnom vlasništvu. 2. Druga fizička ili pravna lica uz:

a) Dobijanje prava na lov u lovište pod koncesijom, b) Uzimanje lovište pod zakup.

3. Domaća ili strana lica mogu dobiti pravo lovstva na lov u lovišta u javnom vlasništvu pod koncesijom ili uzimanje istih u zakup shodno uslovima određenim ovim Zakonom i Zakonom o koncesiji.

Član 6 Federacija lovaca Kosova

6.1. Upravljači lovišta, lovci i druga fizička i pravna lica koja se bave lovom na teritoriji Kosova mogu se udružiti u Federaciji lovaca Kosova (u daljem tekstu: Federacija). 6.2. Federacija zastupa svoje članove unutar same Federacije i van nje, u cilju zaštite njihovih interesa i podrške uzgoja, zaštite, lova i korišćenja divljači, kao i zaštite okoline, čuvanje prirodnih skrovišta divljači, razvoja etike lovaca i tradicija lovstva i drugih ciljeva koji se odnose na lovstvo. 6.3. Federacija se finansira od doprinosa članstva. 6.4. Funkcije, zadaci, odgovornosti i delatnost Federacije kao i način učlanjenja i rešavanja u Federaciji, utvrđuju se posebnim podzakonskim aktom donešenog od strane Ministarstva i Statutom Federacije. Statut Federacije ne može da bude u suprotnosti sa ovim Zakonom i drugim podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog Zakona.

Član 7 Opšta ograničenja u lovu

7.1. Za učestvovanje u rekreativnom ili privrednom lovu, lovac treba da ispuni sledeće uslove:

a) Lovac može da lovi divljač u toku sezone za lov, otvorene od strane Ministarstva. b) Lovac upotrebljava registrovano oružje na osnovu zakona i ne sme upotrebiti

zabranjene sredstva, metode i tehnike u lovu. c) Lovac treba da raspolaže odgovarajućom kvalifikacijom u skladu sa ovim Zakonom. d) Lovac može da lovi unutar lovišta. e) Lovac treba da raspolaže pismenom dozvolom za lov od strane upravljača lovišta.

4

7.2. Radi učestvovanja u lovu za posebne namene, lovac pored dozvole za nošenje oružja u skladu sa važećim zakonima o oružju, treba da ispuni jedan od sledećih uslova:

a) da ispuni uslove za naučni lov; b) da ispuni uslove za lov štetnih vrsta divlajči; c) da ispuni zahteve za redukciju divljači; d) da ispuni zahteve za hitne slučajeve.

Član 8 Otvaranje sezone lova

8.1. Lica se mogu baviti rekreativnim ili privrednim lovom samo u okviru trajanja otvorene lovne sezone. 8.2. Vreme lova i otvaranje sezone lova divljači prema vrsti, polu, starosti i brojnog stanja odredjuje Ministarstvo svojim posebnim podzakonskim aktom. 8.3. Ministarstvo treba da objavi otvaranje sezone lova u Službenom listu. 8.4. Obaveštenje o listi za otvorenu sezonu lova treba da se objavi najmanje sedam dana pre početka sezone, na službenim jezicima koji se upotrebljavaju na Kosovu i najmanje na dva dnevna lista. 8.5. Otvorene sezone prema ovom članu, važe do drugog obaveštenja a za posebne vrste divljači mogu se vršiti svake godine. 8.6. Prilikom određivanja sezone lova u skladu sa ovim članom, zabranjuje se lov na divljače u toku perioda razmnožavanja i u toku prolećne migracije. 8.7. Ukoliko se usled loših vremenskih prilika, bolesti, preteranog lova ili drugih okolnosti smanjuje populacija vrste divljači, Ministarstvo može da zabrani ili skrati sezonu lova.

Član 9 Zabranjena sredstva, metode i tehnike lovstva

9.1. Niko ne sme da ubija ili uhvati divljač upotrebom otrova, sem ako je otrov registrovan za tu namenu i ako se upotrebljava shodno Zakonu o pesticidima. 9.2. Lice koje upotrebljava otrov za ubijanje divljači unutar lovišta, u slučajevima odobrenih posebnim zakonom, treba prethodno izvestiti upravljača lovišta. 9.3. U toku rekreativnog iliprivrednog lova, niko ne sme da ubije ili uhvati divljač:

a) U toku poplava, snežnih lavina, leda, požara ili drugih vanrednih prirodnih prilika koja otežavaju ili vidno ograničavaju kretanje divljači.

b) Upotrebu načina masivnog uništavanja. c) Upotrebu eksploziva, zamki, jama, lepka za ptice, udice, mreže, otrovne mamke ili

druga sredstva za prevaru. d) Upotrebu živih slepih ili sakaćenih mamaca. e) Upotrebu konja, zaprežnih kola, vozila, motornih čamaca ili avione za gonjenje divljača. f) Upotrebu veštačke svetlosti ili svetlosnih ogledala. g) Upotrebu elektronske opreme za poboljšavanje vidljivosti u slabo svetlo.

5

h) Upotrebu opreme za proizvodnju zvuka. i) Upotrebu električne struje za ubijanje ili za blokiranje. j) Upotrebu dima ili gasa za isterivanje divljači iz njihovih skrovišta.

9.4. Zbranjuje se lov divljačima u toku noći polazeći od 30 minuta posle zalaska sunca do 30 minuta pre izlaska sunca, sem u slučajevima kada lice ispunjava sve uslove predviđenim ovim zakonom i ima posebnu pismenu dozvolu od inspektora lova za lov noću. Za lov noċu obaveštava se Policijska Kosovska Služba najmanje 24 časa pre početka lova. 9.5. Dozvola za noćni lov, pored ostalog treba da sadrži vreme i mesto gde se može loviti, vrstu divljači i imena lica koja učestvuju u noćni lov. 9.6. Niko ne sme da koristi lovačku hajku za ubijanje ili hvatanje kopitarne divljači, sem divljih svinja. 9.7. Lice može da koristi pse za gonjenje ranjene divljači, ali ne sme da dozvoli psima da napadaju ili zloupotrebljavaju istu. 9.8. Niko ne sme da uništava gnezda ili jaja divljih ptica. 9.9. Ministarstvo podzakonskim aktom utvrđuje dopunske zahteve ili zabrane za lov određenih vrsta divljači.

Član 10 Dozvoljeno oružje za lov

10.1. Lov na divljač dozvoljava se samo uz upotrebu odgovarajućeg oružja i municije za lov. 10.2. Krupnu divljač je dopušteno ubiti samo puškom sačmaricom uz upotrebu odgovarajućih kalibara zrna prema težini, jačine i otpornosti divljači. Krupna divljač se ne dozvoljava odstreliti puškom glatke cevi, sem divlje svinje. 10.3. Ptice i zečevi ne dozvoljavaju se odstreliti puškom koja primi više od dva metaka u magacinu, poluautomaskom puškom koja nije reducirana na magacin od dva metka. 10.4. Oružje i municija za lov mogu se upotrebiti samo ako njihova upotreba nije opasna za bezbednost ljudi i imovine. 10.5. Oružje za lov ne može da se nosi bez dozvole za nošenje. Oružje za lov ne sme se upotrebiti van mesta lovišta, poligona za lov kao i drugih određenih terena za obučavanje lovaca. 10.6. Upotrebu odgovarajuće oružje i municije za lov određuje Ministarstvo podzakonskim aktom.

Član 11 Kvalifikacija lovaca i ocenjivača Trofeja

11.1. Divljač može da lovi samo osposobljeno lice za lov, odnosno lice koje je položio ispit za lovca i koje raspolaže pismenom dozvolom od strane upravljača lovišta. 11.2. Ispit za lovce i ocenjivača trofeja, se polažu pred Komisijom određene od Federacije. Za polaganje lovačkog ispita Ministartvo može ovlastiti neku drugu instituciju. Za polaganje ispita izdaje se uverenje.

6

11.3. Program za obučavanje i za polaganje ispita za lovce i za ocenjivanje trofeja, određuje Ministarstvo. Ministarstvo, pre usvajenja programa za polaganje ispita prema ovom članu, konsultuje Federaciju. 11.4. Lica koja su prilikom školovanja u šumarstvu, poljoprivredi i biologiji imali predmet iz lovstva, nisu obavezna da polažu ispit za lovce. 11.5. Menadžer lovišta može da dozvoli lov za turističke namene ili za istraživačke naučne potrebe lovcima, bez završenog lovačkog ispita shodno uslovima predviđenim odgovarajućim aktima. 11.6. Lovac može da se osposobi za lov uz ispunjenje nekog od sledećih uslova:

a) Lovac može da se osposobi za kvalifikovanog lovca uz polaganje standardnog ispita prema programu usvojenog od strane Ministarstva.

b) Lovac može da se osposobi za lovca pripravnika, samo prilikom lova pod nadzorom

kvalifikovanog lovca u okviru programa obuke za lovce odobrenog od strane Ministarstva. c) Lovac može da se osposobi za lovačkog turistu koji nije stanovnik Kosova a koji je

registrovan kao turistički lovac od strane menadžera lovišta i koji lovi pod prismotrom lovca majstora.

11.7. Federacija vodi spisak za kvalifikovane lovce shodno ovom zakonu. 11.8. Ministarstvo, podzakonskim aktom može da odredi:

a) da lovci obnove svoje registracije uz testiranje njhovih fizičkih i mentalnih sposobnosti. b) da prihvati lovce majstore iznad 65 godina starosti kao seniorske lovce majstore i da

odredi posebna pravila za njih. 11.9. Lovci se snabdevaju legitimacijama za njihovu identifikaciju koje treba da nose u toku lova koju izdaje upravljač lovišta. 11.10. Identifikacione legitimacije se izdaju od:

a) ovlašćenog lica za lovački ispit za kualifikovane lovce . b) upravljača lovišta- za lovce pripravnike i lovce turiste.

11.11. Lovci se mogu teretiti na godišnju isplatu radi pokrivanja troškova organizovanja polaganja ispita za lovce, izdavanje identifikacione kartice, održavanje spiskova i druge usluge na iznos koju odredjuje davalac usluge.

Poglavlje III: Lovstvo za posebne namene

Član 12 Lovstvo u naučne svrhe

12.1. Lovstvo u naučne svrhe, obuhvata odstrel ili hvatanje divlajči za naučne potrebe, univerzitesku nastavu, za potrebe zooloških vrtova, za razmnožavanje divljači, za kinološke sajmove i za druge namene. 12.2. Dozvolu za lov za naučne potrebe izdaje Ministarstvo.

7

12.3. Pre dobijanja dozvole za lov za naučne svrhe iz stava 2. ovog člana, lice treba da pribavi saglasnot upravljača lovišta odnosno od vlasnika privatnog zemljišta, ako se lov vrši na privatno zemljište za naučne potrebe koje nije obuhvaćeno lovištem. 12.4. Dozvolom se utvrđuje rok, mesto i metoda dozvoljenog lova, vrste divlajči za lov, opravdanost aktivnosti i izveštavanje o broju uzetih divljači. 12.5. Metode za lov za naučne potrebe, obuhvataju svaku metodu koju Ministarstvo smatra kao humanom i opravdanom.

Član 13 Lov na štetnu divljač

13.1. Kada divljač prouzrokuje štete širokih razmera, ugrožava ljudske živote i njihova imanja, Ministarstvo posebnim podzakonskim aktom, može da proglasi divljač privremeno štetnom i da odobri lov na istu na određeno vreme. 13.2. Vrste štetnih divljači iz stava 1 ovog člana, mogu se loviti preko cele godine samo od kvalifikovanih lica za lov shodno ovom Zakonu. 13.3. Lica koja treba da love štetnu divljač, prethodono treba da informišu policiju o vremenu, mestu i metodi lova u roku od 24 časova. 13.4. Metod za lov obuhvata svaki metod kojeg Ministarstvo smatra kao humanim i opravdanim. 13.5. Za lov vrste štetnih divljači na lovište, lice treba takođe da raspolaže dozvolom izdatom od upravljača lovišta. 13.6. Za lov vrste štenih divljači na privatno zemljište koje nije obuhvaćeno lovištem, lice treba takođe da ima odobrenje od vlasnika zemljišta. 13.7. Niko ne može da lovi vrste štetnih divlajči na zabranjenim mestima shodno ovom Zakonu.

Član 14 Reducirani lov

14.1. Redukcijom divljači se podrazumeva lov divljači kada njihova populacija nije u skladu sa biološkom ravnotežom na lovište ili kada ista prouzrokuje štete na imanju usled velikog broja divljači. 14.2. Kada upravljač lovišta podnese evidenciju za potrebe redukcije, Ministarstvo može da odobri menadžeru lovišta da organizuje i vrši redukciju divljači na njegovom lovištu. 14.3. Lica koja učestvuju u redukcionom lovu trebaju biti kvalifikovani lovci shodno ovom Zakonu. 14.4. Lica koja učestvuju u redukcionom lovu, ne mogu primeniti zabranjene metode lova za rekreativni ili privredni lov. 14.5. Ministarstvo ne može da odobri redukcioni lov koji nije u skladu sa lovnom osnovom, uključujući i 10 godišnju lovnu osnovu divljači za Kosovo i važećim godišnjim operativnim planovima za lovišta. 14.6. Pre početka redukcije lova, menadžer lovišta treba da informiše policiju 24 časa unapred.

8

Član 15 Hitan odstrel divljači

15.1. U slučajevim kada divljač ozbiljno ugrožava život ljudi, ili imanja, može da se vrši hitan odstrel divljači radi sprečavanja opasnosti za ljude i za imanje. 15.2. Lica koja vrše odstrel divljači u hitnim slučajevima, treba da izveste policiju koja izvešatava Ministarstvo i menadžera bližeg lovišta. 15.3. Lica koja su ubila ili ranila u saobraćjnoj nesreći divlje kopitarne životinje, treba da obeležavaju mesto nastalog aksidenta i da izveštavaju policiju i menadžera najbližeg lovišta o tom slučaju. 15.4. Lovci koji rane kopitarnu divlju životinju, treba da slede tragove ranjene životinje i ako je potrebno da izveste menadžera najbližeg lovišta.

Poglavlje IV: Lovišta

Član 16 Vrste lovišta

16.1. Radi vršenja delatnosti lovstva, osnivaju se lovišta. 16.2. Lovišta se osnivaju zavisno od vrste divlajči koje prirodno žive ili uglavnom se uzgajaju na određenom zemljištu, količina divljači koja može biti uzgajana na tu zemljišnu površinu, od njihove namene i vlasništva zemljišta. 16.3. Lovišta se mogu osnovati kao:

a) otvorena lovišta, b) zatvorena ili ograđena lovišta, c) lovišta za uzgoj divljači.

16.4. Prema pravu vlasništva lovišta mogu biti:

a) privatna, b) zajednička, i c) od posebnog značaja.

Član 17 Minimalna površina za osnivanje lovišta

17.1. Otvorena lovišta ne mogu biti u površini manje od 1000 ha. 17.2. Zatvorena -ograđena lovišta ne mogu biti u površini manja od 500 ha. 17.3. Lovišta od posebnog značaja ne mogu biti u površini manje od 2000 ha. 17.4. Lovišta za uzgoj divljači obuhvataju površine na kojima se može vršiti uzgoj određenih vrsti divljači za povećanje broja zdrave divljači namenjene za lov i za reprodukciju.

9

Član 18 Osnivanje privatnih lovišta

18.1. Odobrenje za osnivanje privatnih lovišta, izdaje Ministarstvo na osnovu zahteva vlasnika privatnih zemljišta na kojima se osniva privantno lovište. 18.2. Ministarstvo će odobriti zahtev za osnivanje privatnog lovišta, ukoliko se ispunjavaju predviđeni uslovi ovim Zakonom i podzakonskim aktima na osnovu ovog Zakona. 18.3. Ministarstvo treba da informiše opštine na kojima se prostire privatno lovište. 18.4. Za ispunjavanje predviđenih uslova za osnivanje privtanih lovišta, privatni vlasnici mogu uzimati na zakup i neprivatno zemljište koje se ograničava zemljištem gde se osniva privatno lovište. 18.5. Za osnivanje privatnog lovišta pored ostalih predviđenih uslova ovim Zakonom, treba da se ispunjavaju i sledeći uslovi:

a) postizanje pismenog sporazuma između svih vlasnika zemljišta na čijim zemljištima se osnivaju privatna lovišta;

b) osnivanje privatnog lovišta treba da bude u skladu sa postojećim prostornim planovima; c) upotreba zemljišta za lovište ne predstavlja opasnost za zdravlje i javnu sigurnost.

Član 19 Zajednička lovišta

19.1. Zajednička lovišta su, osnivana lovišta na zemljištima javnog i privatnog vlasništva na kojima se prethodno nisu osnivala privatna lovišta ili lovišta od posebnog značaja. 19.2. Zajednička lovišta osniva Skupština opštine, na čijoj se teritoriji prostire površina zemljišta gde se osniva lovište, na osnovu predloga ovlašćenog opštinskog organa za poljoprivrednu delatnost uz prethodnu saglasnost Ministarstva. 19.3. Unutar teritorije jedne opštine, mogu se osnivati jedno ili više lovišta. Ukoliko se lovište nalazi na teritoriju dve ili više opština, lovište osniva opština na čijoj se teritoriji nalazi veći deo lovišta, na osnovu predloga zajedničke stručne komisije uz prethodnu saglasnost Ministarstva. 19.4. Opština treba da obezbedi, da je osnivanje lovišta u skladu sa postojećim prostornim planovima.

Član 20 Lovišta od posebnog značaja

20.1. Lovišta od posebnog značaja se osnivaju radi očuvanja i poboljšanja životnih uslova za krupnu divljač, za retke i ugrožene vrste divljači u pravcu razvoja njihovih populacija u sredini gde žive. 20.2. Lovišta od posebnog značaja se osnivaju od strane Ministarstva, posebnim pod-zakonskim aktom bez obzira na vlasništvo imanja gde se osnivaju. 20.3. Ministarstvo, prilikom osnivanja lovišta shodno ovom članu, treba da izvesti opštine i privatne vlasnike teritorije gde se prostiru lovišta.

10

20.4. Ministarstvo treba da obezbedi, da osnivanje lovišta bude u skladu sa postojećim prostornim planovima.

Član 21 Revizija administrativnih granica

21.1. U novim osnivanim lovištima, ne mogu biti obuhvaćena zemljišta iz ranije osnivanih lovišta shodno ovom Zakonu, sem ako menadžer i osnivački organ postojećeg lovišta, budu saglasni za izdavanje zemljišta novom lovištu. 21.2. Ukoliko vlasnik, želi da povećava ili smanji zemljište privatnog lovišta, treba da dobije saglasnost Ministarstva i dve trećine vlasnika zemljišta privatnog lovišta. 21.3. U okviru lovišta od posebnog značaja i zajedničkih lovišta, osnivač može da povećava ili smanji zemljište lovišta shodno postupku i standardima za osnivanje lovišta utvrđenim ovim Zakonom. 21.4. Ukoliko zemljišta postanu neodgovarajuća za lov, zbog promene namene ili karaktera, osnivač može da odstrani zemljišta iz određenog lovišta bez propisanog formalnog postupka. 21.5. Granice lovišta treba da se formiraju što je više moguće korišćenjem prirodnih granica mesta gde žive određene vrste divljači. 21.6. Privatno lovište može da gubi status lovišta, ukoliko se pojavljuju sledeći razlozi:

(a) ukoliko menadžer nije vršio aktivnosti gazdovanja na lovištu u dve uzastopne godine. (b) ukoliko se dve trećine vlasnika zemljišta privatnog lovišta povlače iz lovišta. (c) zbog revizije administrativnih granica ili promene načina korišćenja zemljišta,

Ministarstvo ustanovljava da lovište ne ispunjava sledeće uslove: minimalnu površinu, zaštitu zdravlja i javnu sigurnost.

d) ukoliko pravno lice koje vrši dužnost menađžera lovišta izjavljuje da je lovište pod stečaj ili da više ne postoji.

21.7. Lovište od posebnog značaja ili zajedničko lovište će izgubiti status lovišta, ako zbog promene karaktera ili namene zemljišta, zemljište lovišta se smanjuje ispod određenog minimuma ovim Zakonom.

Član 22

Zaštićene zone Ukoliko lovište obuhvata zemljišta iz određenih zaštićenih prirodnih zona, iste se upravljaju prema odredbama zakona za osnivanje parkova ili prirodnih zaštićenih zona i tim zakonom može da se ograniči lov na tim zemljištima. 11

Član 23 Imanje unutar lovišta

23.1. Svi vlasnici zemljišta unutar lovišta, treba da preduzimaju potrebne mere za sprečavanje štete prema divlajči. 23.2. Lica koja se bave poljoprivredom ili šumarstvom unutar lovišta, treba da posvete pažnju prilikom upotrebe raznih hemikalija u toku žetve i kosidbe i minimizuju štete prema divljači.

Član 24 Zabranjena mesta za lov

24.1. Lovišta ne obuhvataju:

a) Prirodne posebne zaštićene zone koje se posebnim aktom proglašavaju posebnim zaštićenim zonama ili posebnim aktom se zabranjuje lov na njima : striktni prirodni rezervat, nacionalni park, prirodni monumenti, zona menadžiranja habitata i zaštićenih vrsta, zaštićeni pejsaž, zaštićena zona prirodnih resursa.

b) Zemljišta 300 m. od naseljenih mesta, glavnih javnih puteva, verskih objekata, škola,

prodavnica ili kancelarija. c) Groblje, aerodromi, vojne baze i ograđena dvorišta. d) Rasadnici, voćnjaci, vinogradi i vrtovi namenjeni za intenzivnu proizvodnju površine

do 100 ha, ukoliko su ograđeni i sprečavaju prirodnu migraciju divljači. 24.2. U cilju uspešnog čuvanja i uzgoja divljači odredjuju se teritorije za uzgoj. Veličina teritorije za uzgoj, zavisno od vrste divljači i načina upravljanja lovištem koje se nalazi na tim teritorijama, propisuje Ministarstvo svojim posebnim podzakonskim aktom.

Član 25 Administrativne granice lovišta

25.1. Ukoliko nema prirodnih granica kao što su putevi, železnice, reke, jezera ili drugih razdvojnih graničnih linija, menadžer lovišta treba da zabeleži administrativne granice lovišta i da iste uredno održava. 25.2. Način obeležavanja granica lovišta utvrdjuje ministar podzakonskim aktom. 25.3. Niko ne može da uzima, povredi, pomeri ili uništi znakove administrativnih granica postavljenih shodno ovom članu, bez saglasnosti menadžera lovišta.

Član 26 Upravljanje privatnim lovištima

26.1. Privatna lovišta upravljaju se od strane osnivača lovišta. 26.2. Privatna lovišta mogu se davati na zakup i podzakup.

12

Član 27 Davanje lovišta na upravljanje

27.1. Zajednička lovišta se daju na upravljanje licama koja ispunjavaju uslove shodno ovom Zakonu putem koncesije ili davanjem u zakup. Lovišta se mogu davati na upravljanje fizičkim ili pravnim lica. 27.2. Lovišta od posebnog značaja, upravljaju se od strane Kosovske agencije o šumarstvu ili od nekod drugog subjekta ovlašećenog od Ministarstva. 27.3. Lovišta se daju pod koncesijom ili u zakup putem javnog nadmetanja koje se objavljuje nakon osnivanja lovišta.

Član 28 Davanje lovišta pod koncesijom

28.1. Pravo na koncesiju se daje domaćem ili stranom fizičkom ili pravnom licu u trajanju do 30 godina. Ministarstvo može svojom posebnom odlukom zabraniti prava davanja pod koncesijom određenih površina zemljišta na kojima je osnivano lovište od posebnog značaja. 28.2. Ako se koncesija daje na zaštićeno prirodno područje, na kojoj je dopušteno osnivanje lovište, koncesija se daje uz saglasnost subjekta koji upravlja zaštićenim zonama prirode shodno aktu o proglašenju zaštićene prirodne zone. 28.3. Lovišta koja se daju na upravljanje koncesijom, ne mogu se davati na pod-koncesiju.

Član 29 29.1. Odluku o davanju lovišta pod koncesijom, donosi Ministarstvo na osnovu postupka javnog natmetanja. 29.2. Izuzetno iz stava 1. ovog člana, Ministarstvo može, na zahtev zakupnika lovišta u okviru zakupnog roka, na osnovu mišlenja nadelžne inspekcije, davati lovište na koncesiji za period od 20 godina pod istim uslovima, ako:

a) Su na lovištu izgrađeni lovni objekti koji se ne mogu amortizovati u periodu od 20 godina.

b) Postigao propisano brojno stanje krupne divlajči, kao jelen, medved, divokoza i drugo

i da je postigao značajne rezultate na očuvanju i unpređenju prirodnih stada divljači. c) U proteklom periodu je poštovao sve odredbe lovne osnove i ispunio blagovremeno

sve ugovorene obaveze i poštovao zakonske propise i pod-zakonske akte. d) U proteklom periodu je sarađivao sa ostalim menadžerima lovišta i inspekcijskim

službama i da mu nisu izrečene kaznene mere. e) Uspešno primenio mere za zaštitu divljači od nezaklonitog lova, bolesti i sarađivao

na sprečavanju nezakonitog lova. f) Uspešno je sprečavao štete i otklonio posledice šteta na poljoprivrednom i šumskom

zemljištu prouzrokovane od divljači. 13

29.3. Odluku o objavljivanju javnog nadmetanja za davanje lovišta pod koncesijom, donosi Ministarstvo. 29.4. Ponuđivač, uz ponudu za dobijanje lovišta pod koncesijom, prilaže i dokaze o ispunjavanju predviđenih uslova ovim Zakonom i pod-zakonskim aktima donetih na osnovu istog. Ponuđivač-koncesionar koje je pravno lice, treba da priloži dokaz o registraciji za tu delatnost, dok fizičko lice treba da priloži dokaz o registraciji u registar poreskih obveznika poreza na dobit. 29.5. Postupak javnog nadmetanja obavlja se shodno Zakonu o Javnim Nabavkama .

Član 30 Početni iznos naknade za koncesiju

30.1. Početni iznos naknade za koncesiju lovišta, utvrđuje se u visini 30% od vrednosti odstrelne divljači u desetoj godini lovne osnove, obračunate prema tržišnoj ceni. 30.2. U slučajevima, kada nema lovne osnove, početni iznos naknade za koncesiju prava lova, određuje se u visini 50% od godišnjeg odstrelnog divljači planiranog prema mogućem broju divljači iz akta o osnivanju lovišta obračunatog po tržišnim cenama.

Član 31 Ugovor o koncesiji

31.1. Na osnovu Odluke o koncesiji, zaključuje se pismeni ugovor o koncesiji. 31.2. Ugovor o koncesiji pored drugih uslova predviđenim Zakonom o koncesiji, treba da sadrži i:

a) položaj i veličinu lovišta koje se daje pod koncesijom; b) opis vrste i broj divljači koje se nalazi na lovištu; c) zahtev, da će konesionar sprovoditi ovaj Zakon, pod-zakonske akte donešenih na

osnovu ovog Zakona i lovne osnove ; d) zahtev, da populacija divljači za lov bude na određenom nivou na kraju važnosti

koncesije i nadoknadu razlike ukoliko se ona pojavljuje; e) rok trajanja koncesije; f) oblik, visinu i dospelosti naknade za koncesiju; g) mogućnosti i razlozi otkaza ugovora pre isteka roka koncesije; h) prava i razloge jednostranog raskida ugovora o koncesiji.

31.3. Program razvoja lovišta prilaže se ugovoru i predstavlja sastavni deo ugovora. 31.4. Koncesionar je dužan da donese dugoročnu lovnu osnovu u roku od šest meseci od dana potpisivanja ugovora o koncesiji ili zakupu lovišta uz saglasnost Ministarstva.

Član 32 Prevremeni raskid ugovora

32.1. Davalac koncesije, može raskidati ugovor o koncesiji pre isteka roka koncesije, ukoliko koncesionar:

a) ne priprema lovnu osnovu ili operativni plan, 14

b) ne sprovodi planove i ne vodi podatke o sprovodjenju istih; c) ne zaposli potreban broj lovočuvara; d) ne vrši obavezna i potrebna poboljšanja na lovištima, kao uslov za davanje istih pod

koncesijom ili ne uradi to blagovremeno; e) ne podnosi račune o prihodima lovišta f) ne izvrši blagovremene isplate; g) ne omogući inspekciju planova, spiskove i određene dokumentacije, na zahtev osnivača; h) ne dozvoljava nadležnima, da vrše inspekciju lovišta; i) ne poštuje odredbe ovog Zakona, drugih odgovarajućih zakona i drugih podzakonskih

akata; j) ne ispunjava druge uslove utvrđene kao suštinske za ugovor ili upotrebljava lovište

protivno ugovoru o koncesiji; k) ne sprovodi mere i radnje po ovom zakonu.

32.2. Ugovor o koncesiji, raskida se po sili zakona i u slučajevima kada:

a) Koncesionar kažnjavan za povredu ovog Zakona ili odredbe Krivičnog zakona koje se odnose na lovstvo i da mu je izrečena kazna zatvora u trajanju više od 6 meseci ili novčana kazna preko 1.000 Evra.

b) kada se utvrdi da je koncesionar zaključio ugovor o koncesiji putem prevare, korupcije ili drugim protivpravnim radnjama;

c) kada lovište gubi status lovišta prema ovom Zakonu; 32.3. Ugovor o koncesiji treba da odredi prava i obaveze stranaka, ukoliko se lovište proširi ili se smanjuje za vreme trajanja ugovora. 32.4. Ukoliko se ugovor raskida bez krivice koncesionara, nadoknadu može tražiti od Vlade. Vrednost nadoknade prema ovom članu, može biti u vrednosti čistog prihoda kojem bi koncesionar mogao ostvariti gazdovanjem lovištem.

Član 33 Isplata nadoknade za koncesiju

Isplate nadoknade za koncesiju ulivaju se u Konsolidovani Budžet Kosova.

Član 34 Davanje lovišta na zakup

34.1. Zajednička lovišta mogu se davati na zakup domaćim ili stranim fizičkim ili pravnim licama koja ispunjavaju predviđene uslove ovim Zakonom i pod-zakonskim aktima donetih na osnovu ovog Zakona, u trajanju do deset godina. 34.2. Zajednička lovišta se daju na zakup preko javnog nadmetanja od strane opštine uz saglasnost Ministarstva. 34.3. O davanju lovišta na zakup informiše se Federacija. 34.4. Postupak ponuđivanja za davanje zajedničkog lovišta na zakup, organizuje opština na čijoj se teritoriji nalazi zajedničko lovište prema odredbama javnog nadmetanja.

15

34.5. Poziv za ponudu prema ovom članu, sadrži najbliže uslove za davanje na zakup zajedničkog lovišta. 34.6. Ponudi se prilaže dokumentacija za ispunjavanje predviđenih uslova ovim Zakonom i predviđene uslove ponude.

Član 35 Početna cena zakupnine

35.1. Početna cena zakupnine lovišta, utvrđuje se u visini 30% vrednosti odstrelne divljači u petoj godini lovne osnove obračunate po tržišnoj ceni. 35.2. U slučajevima kada nema lovne osnove, početna cena zakupnine lovišta utvrđuje se u visini od 50% planiranog godišnjeg odstrela divljači prema mogućem broju divljači shodno aktu o osnivanju lovišta obračunatog po tržišnoj ceni.

Član 36 Ugovor o zakupu

36.1. Na osnovu odluke o izboru najpovoljnijeg ponuđivača, zaključuje se ugovor između opštine i ponuđivača o davanju na zakup zajedničkog lovišta. Ugovor se zaključuje u pismenoj formi koji pored ostalog sadrži:

a) Naziv, veličinu i propratnu infrastrukturu lovišta; b) Rok trajanja zakupnine; c) Formu, visinu i rok isplate zakupnine; d) Mere koje je korisnik lovišta obavezan da preduzme u cilju unapređenja lovišta; e) Vrstu i brojno stanje divljači; f) Ostala prava i obaveze predviđenim propisima lovstva.

36.2. Rok ugovora iz stava 1 ovog člana, može da se produži najviše za tri meseca nakon isteka istog pod istim uslovima, na zahtev zakupnika, ako se utvrdi da se zakupnik prilikom upravljanja lovištem na zakup, pridržao uslova ugovora i drugim zakonskim i pod-zakonskim odredbama donetim na osnovu ovog Zakona. 36.3. Uslove koje treba da ispuni zakupnik lovišta, utvrđuju se pod-zakonskim aktom i ugovorom o zakupu. 36.4. Ministarstvo svojim posebnim aktom utvrdjuje broj divljači u lovištu.

Član 37 Prevremeni raskid ugovora

37.1. Ugovor o zakupu može da se raskida pre isteka roka, ako:

a) zakupnik ne koristi lovište u skladu sa ovim Zakonom i ugovorom o zakupu lovišta; b) ne primenjuje predviđene mere lovnom osnovom, fond divljači je pao ispod

predviđenog minimuma lovne osnove;

16

c) ostvarena sredstva korišćenjem lovišta ne koristi za namene predviđenim ovim zakonom; d) površina lovišta smanjuje se više od 20%; e) ne izmire zakupninu u predviđenom ugovorenom roku.

37.2. U slučajevima prevremenog raskida ugovora o zakupnini lovišta, stanje lovišta i primenu lovne osnove utvrđuje stručna komisija formirana od strane osnivača lovišta. Dotadašnji zakupnik se obavezuje da vrši nadoknadu negativne razlike divljači i eventualne štete prouzrokovane na lovištu po tržišnoj ceni. 37.3. Utvrđivanje negativne razlike divljači i oštećenja tehničkih objekata kao i upravljanje vrši se podzakonskim aktom donetog od Ministarstva. 37.4. U svim slučajevima prevremenog raskida ugovora o zakupnini lovišta, vodi se novi postupak javnog nadmetanja o davanju lovišta na korišćenje. Do davanja lovišta na korišćenje, zabranjuje se odstrel divljači a mere za uzgoj i zaštitu divljači preduzima osnivač lovišta ili organ koji on ovlašćuje.

Član 38 Isplata zakupnine

38.1. Isplaćena sredstva od zakupnine zajedničkih lovišta ulivaju se u Budžet opštine na čijoj se teritoriji nalazi lovište. 38.2. Rok i način isplate zakupnine prema ovom članu, utvrđuju se ugovorom o davanju na zakup zajedničkog lovišta.

Član 39

Osnovna ovlašćenja i odgovornosti upravnika lovišta 39.1. Upravnici lovišta:

a) Utvrđuju propise lovišta koji su opravdani i neophodni za zaštitu svojine, javnog zdravlja i bezbednosti koji omogućuju pravilno korišćenje lovišta za lov a koji treba biti u skladu sa ovim Zakonom, pod-zakonskim aktima donetim na osnovu istog i propisima održivog upravljanja divlajčima.

b) Utvrđuju uslove za odobrenje lova, uključujući i ograničenje lova na određeno

vreme, određenu zonu, određene vrste, veličinu divlajči, starost i pol, kao i ograničenje upotrebe sredstava i metoda lova.

c) Utvrđuju tarife cena lova, za lica kojima se dozvoljava lov. d) Utvrđuju tarife cena za korišćenje zgrada izgrađenih za potrebe lova koji se nalaze

na lovište i za usluge koje se vrše u njima. e) Organizuju aktivnost lova i pružaju druge usluge lovcima. f) Menadžer lovišta može da poveća brojno stanje divljači, puštanjem divljači u

lovište, uz odobrenje Ministarstva, nakon utvrđenja od strane ovlašćene nadležne institucije da ta divljač nije zaražena od neke zarazne bolesti i uz saglasnost Ministarstva Sredine i Prostornog Planiranja.

17

g) Uz saglasnost vlasnika zemljišta koje je obuhvaćeno lovištem i obezbeđenjem odgovarajućih odobrenja, menadžer lovišta može da vrši izgradnju i opravku zgrada i aneksa zgrada za potrebe lovaca.

h) Uz saglasnost vlasnika zemljišta koje je obuhvaćeno lovištem, menadžer lovišta

može, da obezbedi hranu, vodu ili skrovišta za divljač ili da poboljša njihov boravak. i) Menadžer lovišta je obavezan da ima stručnu službu ili stručnjaka za primenu lovne

osnove lova i službu za čuvanje lova. 39.2. Za unapređenje svakodnevnog rada i upravljanja lovištem, Ministarstvo može da donosi pod-zakonski akt za proširivanje ili ograničenje nadležnosti menadžera lovišta.

Poglavlje V: Planiranje i inventarizacija

Član 40 Planiranje upravljanja divljačima

Upravljanje divljačima i lovištima vrši se prema:

a) Razvojnim Programom lovstva na Kosovu, b) Lovnom osnovom lovišta, c) Godišnjim operativnim planom.

Član 41 Program razvoja lovstva na Kosovu

41.1. Program razvoja lovstva izradjuje se za period od 10 godina. Program se izradjuje od strane Ministarstva a usvaja se od strane Vlade. 41.2. Ministarstvo, treba da pripremi prvi razvojni program u okviru dve godine od dana usvjanja ovog Zakona. 41.3. Prilikom izrade ovog programa, Ministarstvo će konsultovati ostala ministarstva i agencije iz oblasti zaštite prirode, turizma, poljoprivrede i šumarstva i stara se da program bude u skladu sa postojećim prostornim planom Kosova.

Član 42 Plan upravljanja lovištem

42.1. Upravljanje lovištima vrši se prema 10 godišnjom lovnom osnovom koju izrađuju menadžeri lovišta za svako lovište s kojim oni upravljaju. 42.2. Upravnici treba da izrade 10 godišnju lovnu osnovu lovišta, u roku od 6 meseci od dana zaključenja ugovora za korišćenje lovišta. 42.3. Lovna osnova lovišta, treba da bude u skladu sa razvojnim Programom lovstva, planovima upravljanja šumama, uslovima i načinu korišćenja poljoprivrednog zemljišta, vodnoprivrednom osnovom, prostornim planovima, Zakona o zaštiti prirode i međunarodnim dokumentima iz ove oblasti. 18

42.4. Lovna osnova za lovišta od posebnog značaja, usvaja se od strane Ministarstva, dok lovna privredna osnova zajedničkih i privatnih lovišta od strane opštine uz prethodnu saglasnost Ministarstva. 42.5. Ukoliko ovlašćeni subjekti, za usvajanje lovnih osnova iz prethodnog stava ovog člana, odbijaju plan, menadžer lovišta je obavezan da vrši ispravke plana u roku od 60 dana. Ukoliko se ovlašćeni subjekt u roku od 60 dana ne izjašnjava u vezi plana, bez pružanja opravdanih razloga zbog kojih je odbijen plan, smatra se da je plan usvojen. 42.6. Lovna osnova lovišta sadrži sve podatke o lovištu, vrstu i brojno stanje divljači, zaštičenim vrstama, mera o uzgoju, zaštite i korišćenje divlajči. Plan za korišćenje lovišta treba da bude u saglasnosti sa brojnim stanjem i starosnom strukturom i polnoj pripadnosti divljači. 42.7. U slučaju stalnih i bitnih promena uslova i okolnosti na kojima se bazira 10 godišnja lovna osnova lovišta, vrši se njena revizija. Revizije se vrše istim postupkom kao za donošenje plana. 42.8. Do donošenja 10 godišnjih lovnih osnova, upravljanje lovištima se vrši pomoću godišnjih operativnih planova. 42.9. Sadržina, način izdavanja saglasnosti i usvajanje lovnih osnova i godišnjih operativnih planova, utvrđuju se podzakonskim aktom donetog od strane Ministarstva.

Član 43 Godišnji lovni planovi

43.1. Menadžeri lovišta treba da izrade godišnje planove za upravljanje za svako lovište kojim oni upravljaju. 43.2. Godišnji operativni lovni plan treba da bude u saglasnosti sa 10 godišnjom lovnom osnovom . 43.3. Upravnik lovišta može da izdaje dozvole lovcima za lov, samo ako je usvojen godišnji operativni lovni plan. 43.4. Godišnji operativni lovni plan za lovište od posebnog značaja, usvaja se od strane Ministarstva, dok operativni lovni planovi za zajednička i privatna lovišta usvajaju se od strane opština uz prethodnu saglasnost Ministarstva. 43.5. Ukoliko ovlašćeni subjekti za usvajanje operativnih lovnih planova iz prethodnog stava ovog člana, odbijaju godišnji lovni plan, upravnik lovišta je obavezan da vrši ispravke plana u roku od 30 dana. Ukoliko se ovlašćeni subjekat u roku od 30 dana ne izjašnjava oko plana ili odbije plan bez pružanja pismenih obrazloženja, plan se smatra usvojenim. Ova tačka važi i za odbrenja koja se zahetvaju od Ministarstva za godišnje operativne planove. 43.6. Upravnici lovišta treba da vode podatke o preduzetim aktivnostima za ispunjenje godišnjih operativnih lovnih planova i da podnesu godišnji izveštaj osnivaču lovišta i drugim ovlašćenim institucijama.

19

43.7. Sve aktivnosti o upravljanju, trebaju biti u saglasnosti sa usvojenim godišnjim operativnim lovnim planovima. Ukoliko se usled prirodnih neprilika ili drugih hitnih slučajeva, ne može sprovesti godišnji operativni plan, menadžer lovišta treba da obavesti što je moguće brže Ministarstvo . 43.8. Vlasnici zemljišta koja su obuhvaćena lovištem, treba da dozvole menadžeru lovišta da na tom zemljištu preduzimaju radnje i aktivnosti predviđene godišnjim operativnim planom.

Član 44

Inventarizacija i nadzor 44.1. Upravnici lovišta obavezni su, da prikupljaju podatke o brojnom stanju divlajči unutar lovišta i druge podatke o životnim uslovima divlajči u tom lovištu. 44.2. Upravnici lovišta obavezni su, da podatke iz stava 1 ovog člana dostave Ministarstvu na njen zahtev koje vodi registar divljači svih lovišta na Kosovu i nadzire brojno stanje i životne uslove divljači. 44.3. Ako upravnik lovišta ne uspe pružiti podatake o inventarizaciji ili druge podatake o životnim uslovima divljači, Ministarstvo može da zatvori lovište sve dok upravnik ne pruži podatke prema ovom članu.

Poglavlje VI: Lovočuvari

Član 45 Zapošljavanje lovočuvara

45.1. Upravnici lovišta obavezni su, da zapošljavaju opravdani broj lovo čuvara radi zaštite lovišta od nezakonitog lova i od drugih oštećenja divljači. 45.2. Godišnjim operativnim lovnim planovima, upravnik treba da izjavljuje minimalan broj čuvara koji su zaposleni i broj čuvara koje treba zaposliti. 45.3. Lovočuvari treba da nose oznaku za identifikaciju i uniformu dok su na službenom zadatku. 45.4. Upravnici lovišta treba da opremaju lovočuvare oružjem po zakonu i sredstvima za komunikaciju kojima se omogućuje komuniciranje upravnika sa policijom radi asistencije dok su na radnom mestu.

Član 46 Zadaci i odgovornosti lovočuvara

46.1. Lovočuvar ima sledeće zadatke i odgovornosti:

a) istražuje moguće povrede ovog zakona, podzakonskih akata donetih na bazi ovog zakona ili propisa lovišta, u saradnji sa nadležnim organima,

b) zaustavlja lica koja poseduju oružje za lov, lovačke pse, divljač i ulovljenu trofejnu

divljač u ili blizu lovišta, legitimiše i zahteva od njih da prikažu dokumentaciju koja njih ovlasti da se bave lovom,

c) zaustavlja i legitimiše lica na koja lovočuvar opravdano sumnja da su izvršili povrede

ovog zakona, podzakonskih akata donetih na bazi ovog zakona ili propise lovišta,

20

d) zaustavlja i kontroliše vozila i ostala transportna sredstva, ukoliko opravdano sumnja da su korišćena za izvršenje povrede ovog zakona, podzakonskih akata donetih na bazi ovog zakona i propisa lovišta,

e) privremeno zapleni ubijenu divljač, trofeju divljači, opremu lova za koje čuvar

opravdano sumnja da su uključena u povredama ovog zakona, podzakonskih akata donetih na bazi ovog zakona i propisa lovišta i iste dostavlja policiji,

f) sprečava unišetnje mesta boravka divljači i njihovih mladunaca, skrovišta, ptičja

gnezda i njihova jaja, g) odstreli tešku ranjenu ili bolesnu divljač, h) odmah izveštava upravnika lovišta i veterinrske službe u slučaju pojavljivanja neke

bolesti ili smrti divljači ili neke druge divljači o neposrednoj opasnosti od elementarnih nepogoda,

i) informiše upravnika lovišta i nadležnog organa o nezakonitom lovu.

46.2. Školska sprema i ostale uslove koje treba ispuniti lovočuvar, identifikaciona značka, uniforma lovočuvara kao i obrazac prijave, utvrđuju se podzakonskim aktom donetog od strane Ministarstva.

Poglavlje VII: Trofeji

Član 47 Ocenjivanje Trofeja

47.1. Trofejima divljači, u smislu člana 4. ovog Zakona, smatraju se rogovi, zubi, krzno, lobanja i preparirana divljač ili njeni preparirani delovi. 47.2. Trofeje divljači iz prethodnog stava ovog člana treba ocenjivati. 47.3. Ocenjivanje Trofeja obavlja komisija sastavljena od ovlašćenih ocenjivača koji imaju položen ispit za ocenjivača trofeja. 47.4. Ispit za ocenjivača trofeja polaže se pred Komisijom Federacije. 47.5. Komisiju za ocenjivanje trofeja za lovište od posebnog značaja obrazuje Ministarstvo dok za ocenu trofeja drugih lovišta obrazuje nadležni opštinski organ na predlog Federacije. 47.6. Komisija iz prethodnog stava za ocenjivanje trofeja, obaveštava Federaciju koja vodi evidenciju za vrhunske i vanredne trofeje. 47.7. Trofeje divljači iz lovišta ili zemlje, dopušteno je iznositi uz propisani trofejni list koji izdaje Komisija iz stava 3. ovog člana na propisanom obrazcu, koja vodi evidenciju trofeja divljači i izdatim trofejnim listovima. 47.8. Vrhunski trofeji divljači mogu se kupovati od Ministarstva. 47.9. Vrhunski trofeji se ne mogu prodavati van zemlje.

21

47.10. Izuzetno, Ministarstvo može dozvoliti prodaju vrhunskog trofeja van zemlje ukoliko taj trofej nije kupilo Ministarstvo. 47.11. Način ocenjivanja, vodjenje evidencije trofeja, obrazci i način izdavanja trofejnih listova kao i izveštaj o ocenjivanju trofeja propisuje Ministarstvo podzakonskim aktom.

Član 48 Vlasništvo odstrelih divljači i trofeja

48.1. Svaka odstrelna ili uhvaćena divljač prilikom naučnog lova prema ovom Zakonu i svaki trofej odsrelne ili uhvaćene divljači je vlasništvo lovca. 48.2. Svaka odstrelna ili uhvaćena divljač iz vrste štetočina kao i meso i trofeji iz te vrste divljači je vlasništvo upravnika lovišta, ukoliko je ustrelan ili uhvaćen u lovištu, dok vlasništvo Ministarstva ukoliko je divljač ustrelan ili uhvaćen, van lovišta. 48.3. Svaka odstrelna ili uhvaćena divljač za vreme redukcije ili nekoj emergenciji iz ovog Zakona i meso i trofeji te divljači, je vlasništvo upravnika lovišta. 48.4. Ministarstvo, podzakonskim aktom može urediti prenošenje divljači, sa jednog na drugo mesto, stavljanjem u promet divljači, inspekciju i prodaju mesa dozvolom ulovljene divljači. 48.5. Niko ne može posedovati, prodati, kupiti ili trgovati bilo kojom divljači nezakonito ubijenom ili uhvaćenom ili bilo kojim trofejem proizveden od te divljači.

Glava VIII: Sprečavanje i naknada štete

Član 49 Šteta od divljači

49.1. Upravnik lovišta, odnosno vlasnici i korisnici zemljišta, na kojima se lovište nalazi i površina van lovišta na kojima se divljač nalazi, dužni su da preduzimaju mere za sprečavanje štete koju divljač može pričiniti imovini ili ljudima. 49.2. Za sprečavanje štete od divljači, upravnik lovišta treba da preduzme sledeće mere:

a) održava brojno stanje divljači na optimalan broj, odnosno broju koji odgovara kapacitetima lovišta;

b) obezbedi dovoljnu hranu i vode u lovište; c) vlasnici poljoprivrednih kultura i šuma u saradnji sa menadžerom lovišta treba da

sprovode preventivne mere za zaštitu poljoprivrednih kultura i šuma, upotreba hemijskih i mehaničkih zaštitnih sredstava, plašljiva sredstva i podizanje ograde;

d) obezbedjenje hrane i zasađivanje poljoprivrednih kultura u lovište u cilju održavanja

divljači daleko od poljoperivrednih imanja na kojima se može prouzrokovati eventualna šteta.

49.3. Ministarstvo, svojim posebnim aktom, propisuje mere za sprečavanje štete od divljači.

22

Clan 50 Mere za sprečavanje štete

50.1. Aktom o osnivanju lovišta, propisuju se mere za sprečavanje štete od divljači koje preduzima menadžer lovišta, a naročito:

a) donošenjem godišnjeg lovnog plana za mere koje preduzima za sprečavanje štete od divljači (sezonske, vrste divljači, vrse štete od divljači, poljoprivrednih kultura i slično).

b) snabdevanje zaštitnim sredstvima za realizaciju godišnjeg plana iz stava 1 tačka (c) ovog člana.

c) na zahtev korisnika zemljišta, bezplatno se dodeljuju nužna zaštitna sredstva uz prethodno javno upoznavanje i pružanje uputstva za njihovu upotrebu.

50.2. Mere iz stava 1. ovog člana, ne primenjuju se za ograđene voćnjake, plantaže i drugih sličnih kultura radi sprećavanja štete od divljači.

Član 51 Zaštita useva

Ukoliko menadžer lovišta, drži broj divljači više od predviđenog broja lovnom osnovom, obavezuje se da svojim troškovima i predviđenim hemijskim i mehaničkim sredstvima štiti zasade i druga ugrožena dobara od štete divljači.

Clan 52 Prava i obaveze vlasnika i korisnika zemljišta

52.1. Vlasnici odnosno korisnici zemljišta imaju prava i obaveze:

a) da odgovarajućim sredstvima obezbeđenih od strane menadžera lovišta i upotrebljenih prema njihovom uputstvu, preduzimaju mere radi sprečavanja štete od divljači u svojim rasadnicima, voćnim nasadima i na usevima;

b) obavestiti bez odlaganja upravnika lovišta, o okolnostima koje mogu uticati na

preduzimanje mera za sprečavanje šteta koju može naneti divljač na njeno zemljište kao i započetoj šteti.

c) omogućiti upravniku, da na njegovim zemljištima preduzima mere za sprečavanje

štete od divljači. d) da ukloni poljoprivredne useve u optimalnom roku.

52.2. Vlasnici odnosno korisnici zemljišta, imaju pravo da od nadležnog organa osnivača lovišta, zahtevaju sprovodjenje mera za sprečavanje štete od divljači, ukoliko smatraju da menadžer lovišta ne preduzima mere propisane ovim Zakonom.

Clan 53 Smanjivanje brojnog stanja divljači

53.1. Na zahtev vlasnika, odnosno korisnika zemljišta Ministarstvo posebnim podzakonskim aktom, može da smanji brojno stanje pojedine vrste divljači koja čini nesrazmernu veliku štetu poljoprvrednim kulturama, ako mere predviđene ovim Zakonom nisu dovoljno uspešne i ekonomsko opravdane. 23

53.2. Radi zdravstvene zaštite ljudi i životinja, opština, menadžeri lovišta, pravna i fizička lica koja obavljaju delatnost poljoprivrede i šumarstva dužni su, da organizuju i učestvuju u smanjivanju broja divljači na ugroženim područjima i dovođenje na opravdan broj. 53.3. U lovište i na površinama van lovišta, na kojima je pojavljena zarazna bolest ili se može očekivati njeno pojavlivanje, menadžer lovišta, ili lice koje zaštićuje divljač, obavezno je da sprovodi mere zaštite zdravlja životinja i obavesti veterinarske službe o opasnosti od njenog širenja.

Član 54 Nadoknada štete

54.1. Za učinjenu štetu od divljači koja može da se ulovi u toku otvorene sezone lova, odgovoran je menadžer lovišta u kojoj divljač živi, pod uslovom da je oštećeni preduzeo predviđene mere za sprečavanje štete od divljači shodno ovom Zakonu i pod-zakonskim aktima donetim na bazi ovog Zakona. 54.2. Divljači za lov koja se nalaze na ili blizu lovišta, gde je učinjena šteta i smatra se da ista živi stalno na tom lovištu, sem ako menadžer lovišta utvrđuje suprotno. 54.3. Ukoliko Vlada ili neko odgovarajuće ministarstvo stalno ili privremeno zabrani lov divljači , tada je ona odgovorna za učinjene štete od divljači. Zabrana lova divljači ne uključuje određenu otvorenu zonu za divljač iz člana 8. 54.4. Lica koja vode stoku na pašnjake za koje ne posedoje dozvolu za ispašu ili ne plaća određenu taksu za ispašu, kao i za lica koja vrše lov na nedozvoljeni način, shodno ovom Zakonu, nemaju pravo na obeštećenje prouzrokovane štete od divljači.

Član 55 Štete na divljačima

55.1. Za zaštitu divljači na lovište, menadžer lovišta preduzima sledeće mere:

a) zaštita, zabranom lova pojedinih vrsta divljači u toku godine; b) zaštita, zbranom lova pojedinih vrsta divljači u toku lovne sezone; c) zaštita divljači, u slučaju elementarnih nepogoda (požar, poplave, sneg, velika suša itd.); d) zaštita divljači lovišta od bolesti; e) evidentiranje bolesne divljači i preduzimanje mera za veterinarsku kontrolu; f) preduzimanje mera u saniranju brojnog stanja divljači, pomoću smanjivanje lova

sve do postizanja potrebnog brojnog stanja na lovište; g) sprečavanje nezakonitog lova, zaštita mladunaca i sprečavanje upotrebe hemijskih

preparata kao i druge nedozvoljenih radnji shodno ovom zakonu. h) na putu i na mestima gde može prolaziti divljač, predlaže nadležom organu

postavljenje saobraćajnih znakova i ograničenje brzine vožnje. 55.2. Pravna ili fizička lica koja love divljač protivno ovom zakonu ili na drugi način prouzrokuju štete lovištu, obavezuju se, da prouzrokovane štete nadoknade menadžeru lovišta. 55.3. Procenu štete vrši Komisija za procenjivanje štete koju formira Ministarstvo za lovišta od posebnog značaja, dok za druga lovište komisiju formira opština. 24

55.4. Nadoknada štete vrši se sporazumom između menadžera lovišta i lica koje je učinilo štetu. U slučaju nepostizanja sporazuma o nadoknadi štete u roku od 30 dana, upravnik lovišta nadoknadu štete, ostvaruje preko suda redovnim susdkim postupkom. 55.5. Ministarstvo, podzakonskim aktom utvrđuje cenovnik, odnosno vrednost divljači na osnovu kojeg se vrši nadoknada, postupak nadoknade kao i sastav komisije za procenu štete.

Član 56 Psi i mačke

56.1. Vlasnici pasa ne mogu pustiti pse da nekontrolisano šetaju po lovištu. 56.2. Vlasnici poljoprivredne stoke mogu koristiti svoje pse u lovištu radi zaštite svoje stoke, ali broj pasa ne treba da bude veći nego što je potreban za efektivnu kontrolu i zaštitu i isti trebaju biti pod kontrolom pastira. 56.3. Vlasnici pasa i mačka odgovorni za štete na divljačima u lovištu prouzrokovanih od njegovih pasa i mačka. 56.4. Ministarstvo, podzakonskim aktom može da ovlasti upravnika lovišta da kontrolišu pse i mačke lutalice.

Poglavlje IX: Nadzor i inspekcija

Član 57 Nadzor

Nadzor primene odredaba ovog Zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona, vrši Ministarstvo preko inspektora lova i drugih ovlašćenih organa.

Član 58

Zadaci i ovlašćenja inspektora lova 58.1. Inspektor lova je ovlašćen i ima zadatak da:

a) Kontroliše lovište, objekte za rukovođenje i tehničke objekte i ostale određene uslove na lovištu koje je menadžer obavezan da ispuni da bi rukovodio lovištem kao i način označavanja granica lovišta;

b) Kontroliše primenu lovne osnove i operativnih godišnjih planova lovišta; c) Kontroliše poslovne knjige i ostalu dokumentaciju kad se ukaže potreba u cilju praćenja

korišćenje sredstava, primenu propisa i mera koja se odnose na divljač i na lovište; d) Kontrolište lov divljači, dozvolu za lov divlajči, otpremnice i listu trofeja odstrelne

divljači; e) Kontroliše upotrebu odgovarajućeg oružja i municije za lov; f) Kontroliše primenu mera za sprečavanje štete od divljači i naređuje privremene mere

za sprečavanje štete na divljači; g) Kontroliše mere zabrane shodno članu 9 ovog zakona;

25

h) Kontroliše radionice lica za prepariranje životinja; i) Privremeno zabrani sve radnje koje su protiv ovog zakona i podzakonskih akata

donetim na osnovu ovog zakona; j) Privremeno zapleni odstrelnu divljač na ilegalan način i njene delove, zabranjuje

stavljanje u promet ili nezakonito prisvajanje odstrelne divljači na ilegalan način i njenih delova kao i sredstva i opremu kojom je izvršena sumnjiva operacija, do donošenja konačne odluke nadležnog organa;

k) Naređuje mere za sprečavanje šteta u hitnim slučajevima gde se može prouzrokovati

šteta velikih razmera od opšteg interesa; l) Izveštava nadležne organe o utvrđenim neispravnostima i preduzimanju mera za

njihovo otklanjanje. 58.2. Sva pravna i fizička lica koja podležu inspekciji, obavezna su da inspektoru lova omogućavaju nesmetano vršenje inspekcije i da pružaju sve potrebne podatke.

Član 59 Preduzimanje mera

59.1. Ukoliko inspektor lova utvrđuje inspekcijskim postupkom, da su povređene odredbe ovog Zakona ili akata donetih na osnovu istog, rešenjem naređuje otklanjanje neispravnosti i nedostataka u okviru određenog roka. 59.2. Protiv rešenja inspektora lova, može se uložiti prigovor Ministarstvu u roku od 15 od dana prijema istog. 59.3. Žalba uložena protiv rešenja ne zadržava izvršenje. 59.4. Ako inspektor lova prilikom inspekcije utvrdi da povreda predstavlja prekršaj ili krivično delo, obavezan je da zahteva pokretanje prekršajnog postuaka, odnosno krivičnog postupka.

Član 60 Stručna kvalifikacija inspektora lova i identifikacija

60.1. Poslove inspektora lova može da obavljati lice koje je završilo Šumarski fakultet,Veterinarski odnosno Poljoprivredni fakultet, smer stočarstva ili fakultet biologije sa položenim stručnim ispitom za inspektora lova i najmanje 3 godine radnog iskustva u struci. 60.2. Program posebnog dela stručnog ispita iz stava 1 ovog člana, utvrđuje Ministarstvo. 60.3. Inspektor lova oprema se službenim dokumentom za identifikaciju. Formu i sadržaj službenog dokumenta za identifikaciju utvrđuje Ministarstvo.

26

Poglavlje X: Kaznene Odredbe

Clan 61 Kazne

61.1. Novčanom kaznom od 1.000 do 10.000 € kazni će se za prekršaj lice ako:

a) dozvoli ili lovi divljač za vreme lovostaja (član 8. stav 6 i 7); b) organizuje ili dozvoli lov divljači ili lovi divljač zabranjenom tehnikom i zabranjenim

sredstvima za lov (član 9); c) uzgaja divljač u broju suprotnom biološkoj ravnoteži lovišta (član 14 stav 1); d) lovi divljač na mestima zabranjenim za lov (član 24); e) pravo lova u lovištu ili delu lovišta daje u podzakup protivno odredbi člana 34. stav 6

ovog Zakona; f) gradi ili renovira pomoćne objekte za potrebe lovaca suprotno ovom Zakonu (član 39.1

tačka (g); g) nema organizovanu lovočuvarsku službu i opravdan broj zaposlenih (član 39.1 tačka (i)

i član 45); h) organizuje ili dozvoli lov divljači bez Programa razvoja lovišta i Lovne osnove (član 40); i) ne sprovodi planove i programe gazdovanja divljačima (član 41, 42 i 43); j) ne sprovodi reviziju Lovne osnove u slučajevima predvidjenim Zakonom (član 42. stav 7); k) ne zaštiti poljoprivredne kulture, useve i nasade u slučaju održavanja brojnog stanja

divljači iznad stanja utvrdjenog Lovnom osnovom (član 51); l) ne preduzima potrebne mere za sprečavanje i obavštavanje veterinarske službe kad sazna,

da se kod divljači u lovište i van nje pojavila ili se može pojaviti zarazna bolest (član 53. stav 3);

m) ne preduzima mere za sprečavanje nezakonitog lova, zaštitu mladunca divljači i druge

neophodne mere (član 55. stav 1). 61.2. Novčanom kaznom od 500 do 5.000 € kažnjava se za prekršaj lice ako:

a) upotrebi otrov za odsrel divljači u lovište bez informisanja upravnika lovišta ili lovi noću (član 9. stav 2 i 4);

b) dozvoli kolektivni lov za odsrel ili uhvati sisare, osim divljih svinja (član 9 stav 6); c) dozvoli da psi napadnu ili muče ranjenu divljač (član 9. stav 7); d) dozvoli lov ili lovi divljač s lovačkim puškama ili lovačkom municijom koje nisu

dozvoljene ili ne odgovaraju snazi otpornosti pojedine vrste divljači, puškom ili municijom zabranjenim za lov (član 10. stav 1);

e) dozvoli lov divljači licima koja ne ispunjavaju uslove za lov ili se bave lovom bez

odgovarajuće kvalifikacije za lovce (član 11 stav 1); 27

f) streli štetnu divljač bez informisanja policije i bez odobrenja menadžera lovišta (član 13 stav 3 i 5); g) dovodi (unosi)novu vrstu divljači u lovište bez odobrenja ministarstva, čime dolazi

do povećanja broja divljači (član 39. 1 tačka f); h) iznosi, omogući ili dozvoli iznošenje trofeja divljači iz lovišta ili zemlje, bez

propisane trofejne liste i formulara (član 47 stav 7); i) ne preduzima određene mere za sprečavanje štete od divljači (član 49); j) ne organizuje ili ne učestvuje u smanjivanju broja divljači u ugroženim zonama i

dovođenje iste na opravdan broj (član 53. stav 2). 61.3. Novčanom kaznom od 200 do 2.000 € kažnjava se za prekršaj lice ako:

a) ne dozvoli lov u loviše za naučne namene ili dozvoli lov bez dozvole Ministarstva ili pak obavi lov za naučne namene bez potrebne dozvole (član 12);

b) ne obeležava i ne održava granice lovišta (član 25); c) ne preduzima propisane mere za sprečavanje štete koja se može naneti divljači ili

nije bio oprezan prilikom upotrebe hemikalija ili prilikom obavljanja žetve i kosidbe useva (član 23 stav 1 i 2);

d) uništi ili ošteti objekte u lovišta ili uzima, ošteti, pomeri ili uništi znakove

administrativnih granica (član 39 tačka 1/d i član 25 stav 3); e) ne ocenjuje trofeje i ne vodi propisanu evidenciju (član 47); f) proda, kupi ili trguje bilo kojom protivpravnom ulovljenom ili uhvaćenom divljači

ili trofej ili proizvod te ulovljene divljači (član 48 stav 5); g) dozvoli da psi kreću na lovište bez kontrole vlasnika (član 56 stav 1 i 2); h) ometa rad lovnog inspektora na izvršavanje nadzora ili ne pruža tražene podatke

(član 58 stav 2); i) ne postupa po rešenju lovnog inspektora i ne sprovodi naredbe lovočuvara (član 59

stav 1 i član 46).

Clan 62 Zaštitne mere

Pored kazne za prekršaj iz člana 61, licu se može izreći i zaštitna mera- oduzimanje sredstva-predmeta koja su upotrebljena ili su bila namenjena za izvršenje prekršaja kao i zašitna mera konfiskacija stečene imovine, kao rezultat prekršaja.

28

29

Podglavlje XI: Završne Odredbe Član 63

63.1. Sva lovišta osnovana prema prethodnim zakonima ostaju na snazi do osnivanja lovišta prema ovom zakonu. 63.2. Lica koja upravljaju lovištima prema prethodnim zakonima, nastavljaju da upravljaju lovištem do davanja lovišta na upravljanje shodno postupku propisanom ovim zakonom. 63.3. Odredjivanja lovišta sa posebnom namenom i zajednička lovišta, kao i davanje istih na upravljanje, treba obaviti u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. 63.4. Postojeće lovne osnove i godišnji lovni planovi ostaju na snazi do osnivanja i davanja lovišta na upravljanje prema odredbama ovog zakona. 63.5. Lica koja imaju položen ispit za lovaca pre usvajanja ovog zakona, smatraju se kvalifikovanim lovcima.

Član 64

Važeći Zakon Stupanjem na snagu ovog Zakona, stavlja se van snage Zakon o Lovstvu (Službeni List SAPK br. 37 od 05. oktobara 1979) kao i odredbe drugih zakona koji su u suprotnosti sa ovim zakonom.

Član 65 Stupanje na snagu

Ovaj Zakon stupa na snagu nakon usvajanja od strane Skupštine Kosova i proglašenja od strane Specijalnog Predstavnika Generalnog Sekretara Ujedinjenih nacija. Zakon Br. 02/L-53 16 Decembar 2005 Predsednik Skupštine Kosova, ______________________ akademik Nexhat Daci