PROTISTI

Protisti su najčešće jednoćelijski bakterijski organizmi koji mogu živeti u kolonijama. Protisti se dele na: -protiste sa bičevima -protiste sa trepljama -amebe -protisti koji grade spore

Protisti – opšte odlike Kod KOLONIJALNIH protista odredjene jednike su se specijalizovale za odredjene funkcije. Na površini se nalazi ĆELIJSKA MEMBRANA. Neke jedinke imaju zaštitnu opnu (PELIKULU) ili ZAŠTITNU LJUŠTURU. Ljuštura, opna, daju stalan oblik protistima. Nepovoljne uslove mogu da prežive u obliku CISTE. Dobijaju zaštitnu opnu i ne razmnožavaju se. U membrani se nalaze receptori koji omogućavaju da reaguju na hemijske materije i na dodir. Neki trepljari i bičari poseduju OČNU MRLJU pa mogu da razlikuju svetlo i tamu. Neki protisti su veoma opasni paraziti dok su neki korisni i značajne su karike u lancu ishrane.

Razmnožavanje Može biti: 1. Bezpolno – a) prostom deobom na jednake delove, b) dele se prvo jedra (multipna deoba) kod

višejedranih. c) pupljenje – neravnomerna deoba jer je

pupoljak uvek manji od jedinke od koje je nastao 2. Polno – konjugacija – same jedinke postaju gameti,

manji su muški gameti, ali nekad su i iste veličine kod višejedarnih dele se mala jedra, dve jedinke se približe i preko mostića se razmenjuju genetički materijali.

izogameti- morfološki isti gameti Anizogameti (heterogameti)- muški sitniji i pokretan a

ženski krupniji i nepokretan

Prosta (binarna) deoba amebe

Ishrana

Najčešće upijaju hranljive materije celim telom, ali neki protisti imaju i ćelijska usta. Nepotrebne materije mogu izbacivati egzocitozom, ili preko specijalnih otvora.

Kretanje Kretanje se može obavljati preko :1. Pseudopodija – lažnih nožica – ceo ćelijski

sadržaj se izliva u jednom pravcu i tako se kreću,

2. Pomoću biča – koji grade mikrotubule,3. Pomoću treplji – koje su iste gradje kao

bičevi, samo su kraći i mogu se nalaziti duž celog tela, ili na odredjenim delovima.

4. Nepokretni – sesilni, sporozoe

Citoplazma

Može biti:1. Gušća i homogena uz membranu2. Redja i zrnasta u unutrašnjosti sa

organelama

Jedro Najčešće je ovalno ili prati oblik jedinke.

Broj jedara je najčešće 1 ali ako ima više jedara onda nisu iste veličine.

Veliko (macro) jedro ima metaboličku ulogu, a malo (micro) jedro ima ulogu u razmnožavanju.

Vakuole

Mogu biti: 1. hranljive (liziranje hrane) 2. kontraktilne (koriste se za osmoregulaciju, a preko njih se izbacuje višak vode)

Bičari Bičari su hetertrofni protisti, koji mogu biti jednoćelijski ili žive u kolonijama. Žive u slatkoj i slanoj vodi, a mogu biti i paraziti i to vrlo patogeni. Poseduju bič (jedan ili više) kojim se kreću. Ako poseduju više bičeva onda oni nisu iste dužine. Poseduju zaštitnu opnu – pelikulu koja im daje oblik. Sadrže: jedno jedro, jednu hranljivu vakuolu, neki poseduju ćelijska usta, koja mogu a ne moraju da služe za izbacivanje nesvarenih deoba, očnu mrlju i kontraktilnu vakuolu.

Bičari Razmnožavanje je bezpolno, uzdužnom deobom a kod nekih je moguć polni način razmnožavanja. Preživljavaju nepovoljne uslove u obliku ciste, a kiseonik upijaju celim telom.

Trihomonas

-Parazit, vrsta bičara. Poseduje venac bičeva. -Živi u crevu čoveka i polnim odvodima.

Tripanozoma Pripanozoma izaziva bolest spavanja, koja počinje temperaturom i groznicom.

LeishmaniaBičar koji izaziva bolest rana po koži.

Heterotrofni protisti sa bičevima (Trypanosoma sp.)

Amebe

Amebe su protisti koji se kreću pomoću pseudofobija.Žive u slatkoj i slanoj vodi. Jednoćelijski su organizmi, a mogu živeti i u kolonijama. Mogu biti paraziti. Gradja nema pelikulu, ali neke vrste mogu da grade ljušture.Kontraktilna vakuola slatkovodnih ima oblik meska,jednojedarne su,imaju hranljive vakuole.Mogu da ciste

Amebe U citoplazmi se nalazi jedno jedro, ali više hranljivih vakuola koje razlažu hranljive sastojke koje su upili celom površinom tela preko ćelijske membrane. Imaju kontraktilnu vakuolu, a nepovoljne uslove mogu da prežive u obliku ciste. Razmnožavanje:1. Pupljenje – bezpolno, prosta deoba2. Polno (ponekad) Dizenterična ameba izaziva dizenteriju i živi u

crevu čoveka, a čovek se njome može zaraziti ako jede neoprano voće i povrće.

Heterotrofni protisti ameboidnog izgleda

Građa amebe1. Pseudopodija u formiranju; 2. Ektoplazma;3. Endoplazma; 4. Jedro;5. 6. i 7. Hranljive vakuole; 8. Sitni organizam u hranljivoj

vakuoli; 9. Kontraktilna vakuola;10. Pseudopodija u povlačenju

Protisti koji obrazuju spore

Drugi naziv je ‚‚sporocista”. Ovi protisti su nepokretni, jer dobijaju čvrstu opnu pelikulu i tako prelaze u spore. Uglavnom su paraziti. Ne poseduju organele za izlučivanje. Razmnožavanje: smenom polne i bezpolne genracije. Plazmodijum – malarija – živi u crvenim krvnim zrncima. Razmnožava se bezpolno u čoveku a polno u MALARIČNOM KOMARCU. Kokcidije su vrste sporozoa koje nadapaju zečeve i ribe.

Trepljari Trepljari su najrazvijenija vrsta protista. Kreću se pomoću treplji koje se mogu nalaziti na celom telu ili samo na odredjenim delovima. Trepljari imaju stalan oblik zahvaljujući PELIKULI. U njima se nalazi: 1. Više jedara (nejednake veličine)2. Micronucleus i macronucleus3. Dve kontraktilne vakuole4. Hranljivu vakuolu5. Usni otvor – citostom6. Ždrelo

Trepljari

Za ishranu koriste ŽDRELO, HRANLJIVU VAKUOLU, a nesvarene materije izbacuju citopigom. Razmnožavanje:1. Bezpolno – poprečnom deobom (multipno)2. Polno – konjugacijom

Heterotrofni protisti sa trepljama

Građa ćelije trepljara

1. Kontraktilna vakuola; 2. Hranljiva vakuola; 3. Makronukleus;4. Ektoplazma; 5. Endoplazma;6. Citopig; 7. Mikronukleus; 8. Pelikula; 9. Citostom;10. Citofarinks; 11. Trihociste; 12. Treplje.