projektovanje proizvodnih procesa I

Z. Sajfert, M. Nikolić PROIZVODNO POSLOVNI SISTEMI

2. ORGANIZACIONA STRUKTURA PREDUZEĆA

Svaki proizvodno poslovni sistem (preduzeće) ima svoju organizacionu strukturu. Organizaciona struktura omogućuje da elementi i podsistemi preduzeća funkcionišu skladno, uspešno i da pri tome postignu predviđeni cilj.

Organizaciona struktura nekog preduzeća zavisi od veličine, vrste, specifičnosti, geografskog položaja, inovativnosti, stepena razvijenosti datog preduzeća i dr, ali i od stanja u okruženju, društvenih prilika, snage konkurencije i dr. Ipak, neke opšte karakteristike organizacione strukture se mogu uočiti i definisati preko određenih funkcija koje se u preduzeću obavljaju. Osnovne poslovne funkcije preduzeća prikazane su na slici 2.1. Način organizovanja ovih funkcija takođe zavisi od osobina samog preduzeća i spoljnih uticaja.

Slika 2.1. Osnovne funkcije preduzeća

Može se primetiti da su nabavna i prodajna funkcija prema ovom modelu izdvojene iz komercijalnog sektora. To je trend koji je nametnut tehničko -tehnološkim razvojem, stalnim promenama potreba potrošača, kao i potrebe savremene organizacije da bude tržišno orijentisana.

U nastavku se posebno razmatraju osnovne funkcije preduzeća.

2.1. NABAVNA FUNKCIJA

2.1.1. Značaj nabavne funkcije

Na prvi pogled, nabavka nema izrazit oblik industrijske aktivnosti kao što ga imaju proizvodnja i prodaja zbog čega se nabavka često potcenjuje i omalovažava. Proizvodnjom se stvaraju vrednosti u obliku novostvorenih proizvoda, prodajom se realizuju proizvodne vrednosti, a nabavka stoji nekako po strani i predstavlja samo “odeljenje troškova”.

Naravno, ovakav pristup nije ispravan. Zanemarivanje i/ili loše obavljanje nabavne funkcije može dovesti do nedostatka sirovina i reprodukcionog materijala, a

14

PROIZVODNO POSLOVNI SISTEMI Z. Sajfert, M. Nikolić

u takvim situacijama proizvodnja kasni ili se potpuno obustavlja, što može dovesti do otkazivanja narudžbina. S druge strane, ako je nabavna funkcija dobro organizovana, a nabavna politika se vodi uspešno i s odgovornošću, preduzeće radi mnogo mirnije, s više sistematičnosti i poslovnosti.

Značaj nabavne funkcije najočigledniji je kada se uoči da vrednost nabavljene robe učestvuje sa 50-60% u ukupnoj godišnjoj vrednosti proizvodnje. To znači da troškovi materijala čine najveći deo ukupnih troškova poslovanja. U skladu sa tim, ako nabavna služba uspe da nabavi materijal uz povoljne cene, to će se direktno odraziti na sniženje troškova proizvodnje, i obratno. Prilikom nabavke ne vodi se računa samo o ceni, već i o kvantitetu i kvalitetu materijala, rokovima isporuke i dr. Na osnovu svega toga, može se zaključiti da je nabavka funkcija sa istim značajem kao i proizvodnja i prodaja.

2.1.2. Zadaci nabavne funkcije

Nabavna funkcija ima zadatak da pravovremeno i racionalno kupuje sirovine, reprodukcioni materijal, alate i dr., a sve u cilju obezbeđenja kontinualnosti poizvodnog procesa. Sva kupljena roba mora biti odgovarajuća po količini i kvalitetu.

Zadaci nabavke nisu jednostavni. Njihovo obavljanje ne zavisi samo od internih mogućnosti preduzeća i osoblja nabavne službe, već i od niza spoljašnjih (tržišnih) okolnosti.

Osnovni zadaci nabavne funkcije su: Stalno i sistematsko istraživanje tržišta u cilju upoznavanja tržišta i njegovih

tendencija. Ispitivanje i eventualno usklađivanje zahteva za nabavku iz proizvodnje. Često

se dešava da je zahtevani materijal veoma skup ili ne može da se nabavi. Tada je neophodna uska saradnja ljudi iz nabavke i proizvodnje u cilju definisanja optimalnog rešenja.

Izrada operativnog plana nabavke materijala. Ispitivanje ponuda. Neophodno je analizirati sve dobavljače: kvalitet, cene,

rokove isporuke, način isporuke, uslove plaćanja, način pakovanja i dr. Na bazi te analize, vrši se izbor dobavljača.

Kontrola rokova isporuka. Zbog kontinuiteta proizvodnje važno je da isporuka ne kasni.

Prijem materijala. Prilikom prijema kontrolišu se kvantitet i kvalitet materijala. Skladištenje materijala. Ovo je takođe preduslov za kontinualnu proizvodnju.

Treba voditi računa da na skladištu uvek bude optimalna količina zaliha (to je količina koja obezbeđuje neprekidnost proizvodnje, ali uz minimalne troškove).

15


2.1.3. Organizacija nabavne funkcije

U prošlosti je dominiralo rešenje po kome su nabavka i prodaja spadale u jedan sektor (nabavka je obično imala podređen položaj). Osim toga, često je nabavka bila deo proizvodnog sektora ili pripreme proizvodnje. Savremeno rešenje je ono koje se ovde izlaže, a to je da se nabavka, zbog svog značaja, izdvaja kao samostalna služba.

Na položaj nabavne službe utiču brojni činioci: vrsta, veličina i lokacija preduzeća, količina i asortiman materijala koji se nabavlja, izvori nabavke, organizacija nabavne službe i dr.

Organizacija nabavne službe bazira se na osnovnim zadacima koje obavlja nabavna služba. Organizacija nabavne službe prikazana je na slici 2.2. Najveći značaj ima priprema nabavke, dok su ostali poslovi uglavnom rutinskog karaktera.

Slika 2.2. Organizaciona šema nabavne funkcije

2.2. PROIZVODNA FUNKCIJA

2.2.1. Proizvodna funkcija u organizaciji

Proizvodna funkcija ima zadatak da, u skladu sa raspoloživim osnovnim sredstvima i kadrovima, proizvodi određenu vrstu proizvoda u određenoj količini i kvalitetu, za određeno vreme i s najmanjim troškovima. Osnovni uslov za to je obezbeđivanje kontinuiteta proizvodnje. Kontinuitet proizvodnje se postiže:

16


maksimalnim korišćenjem proizvodnih kapaciteta, optimizacijom zaliha, efikasnim rasporedom radnih mesta, odstranjivanjem “uskih grla” iz procesa proizvodnje, ekonomičnim korišćenjem reprodukcionog materijala, pogonske i toplotne

energije i dr.Zadatak proizvodne funkcije je toliko kompleksan da se može obaviti samo

ako se proizvodnja oslobodi svih zadataka koji nisu direktno vezani za sam proces proizvodnje. Ovakvo rasterećenje proizvodne funkcije od perifernih zadataka ne isključuje potrebu najuže usklađenosti sa drugim funkcijama.

Proizvodna funkcija ima veliki uticaj na organizaciju ostalih funkcija u preduzeću i određuje kompletnu organizacionu strukturu proizvodne organizacije. Ovaj uticaj ipak nije apsolutan s obzirom da na organizacionu strukturu utiču i brojni drugi faktori.

2.2.2. Organizacija proizvodnje

Organizacija proizvodnje zavisi od karaktera proizvodnog, odnosno tehnološkog procesa. S obzirom na velik broj vrsta tehnoloških procesa, postoji mnogo različitih načina za organizaciju proizvodnje.

Sa gledišta organizacije proizvodnje razlikuju se: tri vrste proizvodnje: osnovna, pomoćna i sporedna, tri osnovna tipa: pojedinačna, serijska i masovna, dva osnovna načina: kontinualni i diskontinualni, dva osnovna sistema: linijski i grupni.

Proizvodnja je verovatno najsloženija delatnost u proizvodnoj organizaciji. U proizvodnji učestvuje veliki broj ljudi najrazličitijih znanja, sposobnosti i sklonosti koji treba da ostvare zajednički cilj. Taj zajednički cilj je rentabilna i ekonomična proizvodnja određene količine proizvoda (ili usluga).

Industrijska proizvodnja se oduvek zasnivala na podeli posla. U početku je ta podela bila jednostavna. Vremenom, proizvodi postaju sve složeniji, a samim tim i tehnologije što je zahtevalo veći stepen podele.

Na početku XX veka organizacija proizvodnje je sadržala: konstruisanje proizvoda, pripremu rada i neposrednu proizvodnju. Kasnije se iz neposredne proizvodnje izdvaja tehnička kontrola i održavanje, a priprema rad se deli na tehničku, tehnološku i operativnu. Podela rada i specijalizacija svaki put su donosile određene prednosti, tako da se ova tendencija nastavlja.

Jedna česta organizaciona šema proizvodne funkcije prikazana je na slici 2.3.

17


Slika 2.3. Organizaciona šema proizvodne funkcije

2.2.3. Priprema proizvodnje

Priprema proizvodnje je veoma važna za kontinualno i pravilno odvijanje procesa proizvodnje. Zbog toga ona zaslužuje nešto detaljnije razmatranje.

Između ostalog, zadaci pripreme proizvodnje su: Pre početka proizvodnje, priprema treba da ispita i predvidi sve okolnosti uz

koje će se proizvoditi kako bi se proizvodni proces mogao odvijati bez zastoja, ekscesa i nepotrebnih improvizacija.

Priprema proizvodnje unapred planira proizvodnju. Određuje se tehnološki postupak izrade. Određuju se vremena obrade, alati, materijali, radna snaga. Planira se unutrašnji transport. Planiraju se zalihe sirovina, reprodukcionog materijala, alata, rezervnih delova. Planira se naručivanje i vodi se računa (zajedno sa nabavkom) o

pravovremenosti isporuke.

18


U svakom slučaju, obiman rad na pripremi proizvodnje omogućuje proizvodnim jedinicama da se maksimalno koncentrišu na neposrednu proizvodnju. Odvajanje pripremnih poslova od neposredne izrade doprinosi značajnom povećanju produktivnosti rada. Osim toga, mnogo bolje se koriste mašine, nema čekanja na alate, materijale, poluproizvode i gotove proizvode i dr.

Izdvajanje pripreme proizvodnje iz procesa proizvodnje ima jedan nedostatak: pojava organizacionih problema u smislu potrebe za većim stepenom organizovanosti. Ovaj nedostatak je zanemarljiv u odnosu na prednosti koje donosi samostalna priprema proizvodnje. Ipak, priprema proizvodnje treba što racionalnije da se organizuje.

Postoje dva osnovna tipa organizovanja pripreme proizvodnje: centralizovani i decentralizovani. Svaki od njih ima prednosti i nedostatke. Uopšteno se smatra da je centralizovani tip povoljniji za masovnu proizvodnju i krupne proizvode velike specifične vrednosti, a da je decentralizovani tip povoljniji u slučajevima proizvodnje malog broja istorodnih proizvoda.

Sa slike 2.3. vidi se da je priprema proizvodnje podeljena na tehničku, tehnološku i operativnu što ne mora obavezno biti tako. Organizacija pripreme proizvodnje zavisi pre svega od vrste samog preduzeća i proizvoda koji se u njemu izrađuju.

2.3. PRODAJNA FUNKCIJA

2.3.1. Značaj prodajne funkcije

Prodajna funkcija omogućuje da se proizvedeni proizvodi realizuju, pretvore u novac, odnosno da se isporuče krajnjem potrošaču. Proizvodi koji se ne mogu prodati, zapravo nemaju upotrebnu vrednost, pa je u tom smislu prodaja merilo korisnosti ostvarene proizvodnje. Preduzeća tek prodajom dobijaju svoju društvenu potvrdu za proizvedene robe.

Osim toga, prodaja je veoma važna jer se njenom realizacijom stiču novčana sredstva za obnavljanje procesa proizvodnje i za nastavljanje uspešnog poslovanja preduzeća. U slučaju zastoja u prodaji, postoji opasnost da se i proizvodni proces prekine, pogotovo ako je zastoj u prodaji duži. Osim prekida procesa proizvodnje, zastoj u prodaji stvara nesigurnost u preduzeću jer se proizvodi na skladištu gomilaju, a tokom vremena oni mogu postati demodirani, izgubiti na kvalitetu i dr. Prema tome, kontinualna prodaja je gotovo jednako važna kao i kontinualna proizvodnja.

Prodaja je kao delatnost veoma dinamična. U novije vreme dolazi do koncepcijskih i organizacionih promena u prodaji koje se sve više i formalno ističu. Tako se umesto izraza “prodaja” koristi izraz “marketing”, iako to nije u potpunosti ispravno. Zadatak marketinga je da omogući preduzeću da putem različitih

19


poslovnih aktivnosti upozna i ovlada zakonima tržišta i da se ponaša u skladu sa njima, dok je prodaja usmerena samo prema kupcima proizvoda. Dakle, marketing je širi pojam od prodaje. Aktivnosti marketinga, osim prodaje su: strateška istraživanja razvoja, istraživanje novih potreba, istraživanje tržišta materijala radi nabavke i dr.

2.3.2. Zadaci prodajne funkcije

Globalni zadatak prodajne funkcije jeste pravovremena i maksimalno povoljna prodaja proizvedene robe. Taj globalni zadatak sastoji se od niza drugih, specifičnih zadataka, od kojih je najznačajnija priprema prodaje.

U današnjim uslovima, prodaja bez prethodne pripreme gotovo je nemoguća. Uspeh prodaje u velikoj meri, skoro potpuno, zavisi od kvaliteta pripreme prodaje. Što je priprema bolje izvršena, veća je sigurnost da će uspeh biti potpuniji i obrnuto. Iz svega ovoga proističe veliki značaj pripreme prodaje, a posebno zadataka koji su u vezi sa istraživanjem tržišta i komercijalnom promocijom.

U industrijski razvijenim zemljama, istraživanje tržišta predstavlja jedan od najvažnijih zadataka prodajne funkcije. Istraživanja se vrše na domaćem i na inostranim tržištima. Osnovni zadaci istraživanja tržišta su: analiza i statistika prodaje, utvrđivanje kapaciteta tržišta, sakupljanje, tumačenje i ocena informacija o potrebama potrošača, radu konkurencije i dr.

Jedan od zadataka prodaje koji sve više dobija na značaju je komercijalna promocija (u novije vreme se koristi izraz ekonomska promocija). Njen glavni zadatak je obaveštavanje kupaca o značaju i prednostima proizvoda koji se proizvodi ili se namerava proizvoditi u datom preduzeću. Za razliku od istraživanja tržišta, koje pasivno prati tržišna kretanja, ekonomska promocija aktivno deluje na tržištu: utiče na sklonosti i želje potencijalnih kupaca da svoje potrebe podmiruju baš proizvodima preduzeća koje vrši ekonomsku promociju. Ekonomska promocija se vrši preko štampe, plakata, letaka, pa do složenijih i skupljih oblika kao što su televizijske reklame, spotovi i sl.

Osim pripreme prodaje, jedan od zadataka prodaje je i davanje ponuda. Ponuda predstavlja prvi konkretan kontakt sa budućim kupcem i zbog toga ona mora biti dobro pripremljena i privlačna.

Od ostalih zadataka prodaje treba izdvojiti brigu o proizvodima nakon prodaje. Dobro organizovana servisna služba uliva poverenje kupcu i često može biti presudan faktor za njegovu odluku.

Zadaci prodaje izazivaju određene troškove koji ponekad mogu premašiti troškove neposredne proizvodnje. Preduzeća moraju o tome voditi računa, jer skupa prodaja može poništiti prednosti do kojih se došlo velikim trudom u snižavanju troškova proizvodnje.

20


2.3.3. Organizacija prodajne funkcije

Prodajna funkcija je do nedavno bila deo komercijalnog sektora zajedno sa nabavkom. Kao što je rečeno kod nabavke, značaj ovih funkcija uslovio je njihovo razdvajanje u posebne funkcije.

Organizacija prodajne funkcije u velikoj meri zavisi od spoljašnjih okolnosti. Situacija na tržištu sama po sebi može izazvati potrebu za promenama u organizacionoj strukturi prodaje. Prodaja može biti ograničena samo na jedan grad, regiju, državu, više država itd. Prema tome, organizacija prodaje se teško može definisati uopšteno. Ona se formira prema konkretnom preduzeću i konkretnim uslovima. Jedna moguća varijanta organizacije prodajne funkcije data je na slici 2.4.

Slika 2.4. Organizaciona šema prodajne funkcije

2.4. FINANSIJSKA FUNKCIJA

2.4.1. Značaj finansijske funkcije

Do početka ovog veka, uloga finansijske funkcije je bila veoma ograničena, okrenuta prošlim događajima i uglavnom internog značaja. Zadaci su joj bili računovodstvenog, odnosno evidencionog karaktetra.

Do nedavno, naša preduzeća se skoro nisu ni bavila finansijskim problemima. Tek nešto bolja situacija vladala je u zemljama sa vekovnom tradicijom u tržišnom

21


načinu privređivanja, gde finansijska funkcija dugo nije imala ulogu i značenje kakvo ima danas. Međutim, ovaj trend se menja i finansijska funkcija sve više dobija na značaju. Do toga dolazi usled sledećih promena:1. Nastaju bitne promene tržišnih i drugih uslova poslovanja preduzeća. Nagli rast

proizvodnje i prometa, proširenje tržišta van lokalnih okvira, i posebno novčanog tržišta, dovodi do izraženijeg značaja finansijske funkcije. Zadaci finansijske funkcije postaju sve raznovrsniji, obimniji, kompleksniji i odgovorniji.

2. Izuzetno snažna kompjuterizacija i informatizacija finansijskih procesa i poslova u preduzeću. Podaci o kapitalu, sredstvima, prihodima, troškovima i drugim relavantnim poslovnim parametrima sada se mogu veoma dobro pratiti i evidentirati.

3. Komitet za međunarodne računovodstvene standarde za svoje prihvaćene standarde koristi izraz “finansijski”, umesto izraza “računovodstveni” standardi. Ovaj naziv je uobičajen u tržišno razvijenim privredama u kojima banke, berze i osiguravajuća društva imaju prvorazrednu ulogu u trgovini kapitalom, a sama preduzeća moraju da se brinu o svom kapitalu, njegovom sastavu, izvorima, likvidnosti i dr.

Ove promene ne znače potcenjivanje računovodstva u poslovanju preduzećem, već nastojanje da se finansijskim poslovima dodeli odgovarajuće mesto kao što je slučaj u svim većim preduzećima u savremenim tržišnim ekonomijama. Svakako da finansijska funkcija ne bi mogla obaviti svoje zadatke bez pomoći računovodstva i njegovih knjigovodstvenih podataka o rezultatima poslovanja u proteklom periodu.

Danas gotovo da i nema problema u preduzeću, a da u njegovo rešavanje nije uključena finansijska funkcija. Naravno, njena uloga u rešavanju svih problema sa finansijskim posledicama nije jednaka: u nekima ima odlučujuću, a u nekima savetodavnu ulogu.

Razvoj i širenje finansijskog poslovanja preduzeća direktno se odrazilo na zauzimanje odgovarajućeg mesta u organizaciji i ostvarenje prave uloge finansijske funkcije. U svakom slučaju, bez dobro organizovane finansijske funkcije teško je uopšte pretpostaviti i računati na zadovoljavajući uspeh u ostvarenju pozitivnih poslovnih rezultata.

2.4.2. Organizacija finansijske funkcije

Organizovanje finansijske funkcije može se obaviti na više načina, sve u zavisnosti od vrste, veličine i složenosti samog preduzeća, strukture zaposlenih, organizacione koncepcije menadžmenta i dr.

Na slici 2.5. prikazana je organizacija finansijske funkcije u većim i složenijim preduzećima. Prema ovom modelu, računovodstvena funkcija se može, ali i ne mora uključiti u organizacionu strukturu finansijske funkcije. U svakom slučaju mora postojati čvrsta veza među njima.

22


Slika 2.5. Organizaciona šema finansijske funkcije

2.5. RAZVOJNA FUNKCIJA

2.5.1. Značaj i zadaci razvojne funkcije

U prethodnom periodu, razvojna funkcija bila je deo proizvodnog sektora i veoma često zapostavljana i omalovažavana. Međutim, usled snažnog tehničko - tehnološkog razvoja i velikih promena u načinu poslovanja, razvoj proizvodnje i poslovanja preduzeća sve više dobija na značaju. Slično kao i kod nabavke, prodaje i finansija, rastući značaj razvojne funkcije, uslovio je da se ona izdvoji iz proizvodnog sektora i zauzme odgovarajuće mesto u organizacionoj strukturi preduzeća.

23


Razvojna funkcija je neophodna za dugoročan opstanak preduzeća. U slučaju zapostavljanja razvojne funkcije dolazi do zaostajanja preduzeća u trci sa konkurencijom, pada prodaje, a preduzeće u velikoj meri smanjuje šanse za opstanak na tržištu.

Osnovni zadaci razvojne funkcije su: razvoj opreme, razvoj tehnologije, razvoj proizvoda, razvoj kadrova, razvoj upravljanja, razvoj marketinga, razvoj logističke podrške i dr.

Razvoju preduzeća i razvojnim aktivnostima posvećeno je poglavlje 17, u kome se ova problematika opširnije razmatra.

2.5.2. Organizacija razvojne funkcije

Razvojna funkcija u preduzeću se organizuje prema zadacima koje ta funkcija obavlja u tom preduzeću. Prema tome, sama organizacija razvojne funkcije zavisi od konkretnog preduzeća, njegove vrste, razvijenosti, inovativnosti, spremnosti na ulaganja u razvoj, kadrovskih potencijala i dr.

Na slici 2.6. predstavljena je organizacija razvojne funkcije u kojoj su zastupljeni svi osnovni zadaci. Pri tome su prikazani samo osnovni zadaci razvojne funkcije bez njihovog daljeg razlaganja. U okviru svakog od ovih zadataka postoji čitav niz razvojnih aktivnosti koje ostvaruju taj zadatak. Detaljan pregled svih razvojnih aktivnosti dat je u poglavlju 17. Ako bi se sve ove aktivnosti pravilno i kontinualno vršile, preduzeće bi sigurno imalo pozitivnu budućnost.

Slika 2.6. Organizaciona šema razvojne funkcije

24


2.6. FUNKCIJA OPŠTIH POSLOVA

2.6.1. Značaj i zadaci opštih poslova

Nijedan proizvodno poslovni sistem ne može funkcionisati odvojeno i nezavisno od svog društvenog okruženja. Opšti poslovi u preduzeću, usmereni su upravo na regulisanje proizvodno poslovnog sistema u skladu sa uticajima iz sfere opštih društvenih potreba.

Zadatak funkcije opštih poslova je da održava odnose (makar elelmentarne) sa spoljnim svetom i da rešava probleme unutar preduzeća koji se odnose na pravna, kadrovska, bezbednosna, disciplinska i slična pitanja.

Najznačajniji zadaci funkcije opštih poslova su: Pravni poslovi. Pravni poslovi se odnose na: ugovaranje poslova u koje stupa

preduzeće, zastupanje na sudu u sporovima sa drugim pravnim ili fizičkim licima ili sopstvenim radnicima, vođenje disciplinskih postupaka i dr.

Kadrovska pitanja. Ona obuhvataju poslove vezane za: radne odnose (zapošljavanje, napuštanje preduzeća, intervjui, evidencija radnog odnosa u radnim knjižicama i dr), obrazovanje (stipendije, kursevi, prekvalifikacija, dokvalifikacija i dr.) i socijalnu zaštitu (poslovi socijalnog radnika i industrijskog psihologa na rešavanju pojava alkoholizma, neuroza, neprilagođenosti, gubitka motivacije, ali i poslovi kao što su organizovanje letovanja, rekreacija, snabdevanja zimnicom i dr.).

Obezbeđenje. Ovde spadaju portirski i čuvarski poslovi, pre svega obezbeđenje imovine preduzeća.

Zaštita na radu. Vodi se računa o tome da se radnici pridržavaju propisanih mera zaštite kako ne bi došlo do povređivanja radnika i oštećenja imovine. U tu svrhu organizuju se odgovarajuće obuke i kontrole. Zaštita na radu naročit značaj ima u preduzećima gde se zbog nepažnje mogu prouzrokovati veklike štete (hemijska, naftna industrija i sl.).

Zdravstvena zaštita. Veća preduzeća u svom fabričkom krugu imaju ambulante za pružanje prve pomoći što ponekad može biti veoma značajno. Osim toga, ovde se obavljaju pregledi i kontrole za vreme rada, tako da radnici ne gube vreme.

Ishrana za vreme rada. Većina preduzeća ima poseban restoran gde se priprema i distribuira najmanje jedan topli obrok tokom radnog vremena. Ako se priprema hrane vrši u sopstvenoj režiji, onda je neophodno da se u fabričkom krugu nalaze magacin za hranu i kuhinja.

25


2.6.2. Organizacija funkcije opštih poslova

Funkcija opštih poslova može se organizovati na različite načine, sve u zavisnosti od veličine, vrste, razvijenosti i drugih osobina i specifičnosti konkretnog preduzeća. Ipak, u većini slučajeva, funkcija opštih poslova se organizuje prema zadacima koje vrši. U skladu sa tim, na slici 2.7. prikazana je uobičajena organizaciona šema funkcije opštih poslova.

Slika 2.7. Organizaciona šema funkcije opštih poslova

26

Documents

projektovanje proizvodnih procesa I