Projekat_-_Primer_IS.doc

Template

SaetakU ovom radu je opisan proces projektovanja i implementacije poslovnog reenja za evidenciju primljenih rauna u Radio Televiziji Srbije. Izloeno reenje omoguava prikupljanje i obradu podataka o primljenim raunima iz svih organizacionih jedinica RTS-a, i formiranje odgovarajuih poslovnih knjiga. Kao takvo, ono je uklopljeno, u vidu modula, sa postojeim informacionim sistemom koji je u funkciji.U okviru rada dat je opis vieslojne arhitekture aplikacije, razvojnog alata Clarion 6.1 Enterprise Edition i baze TopSpeed. Kljune rei:

poslovno reenje, PDV, primljeni rauni, ulazni rauni, poslovne knjige, Clarion, TopSpeed, RTSAbstract

This paper describes the process of planning and implementation of business solution for keeping records of incoming invoices in RTS. The given solution enables the data from the incoming invoices from all RTSs organizational units to be gathered and analyzed, and also the corresponding financial records to be created. It is incorporated, as a separate module, into the existing information system.Within the paper are given the descriptions of the applications multi-layer architecture, development tool Clarion 6.1 Enterprise Edition and TopSpeed database.

Key words:

business solution, VAT, incoming invoices, financial records, Clarion, TopSpeed, RTSSadraj

11Uvod

22Definisanje i analiza zahteva

22.1Prikupljanje i analiziranje informacija

22.1.1Organizacija postojeeg informacionog sistema

52.1.2Osnove sistema poreza na dodatu vrednost (PDV)

52.1.3Definicija i oblici PDV-a

72.1.4Pojam i sadrina rauna

72.1.5Osnovna evidencija za kontrolu obrauna i plaanja PDV-a

82.1.6Knjiga - evidencija primljenih rauna

82.1.7Uloga podsistema evidencije primljenih rauna

92.2Modeliranje zahteva sluajevima korienja

193Definisanje vizije reenja

193.1Vizija i domen projekta

193.2Struktura projekta

213.3Procena rizika

224Glavni projekat

224.1Analiza kandidatnih tehnologija

244.2Konceptualni model podataka

254.3Dijagrami sekvenci

274.4Dijagrami kolaboracije

305Fiziki projekat

305.1Dijagram klase

315.2Model uvoenja

335.3Sloj prezentacije

395.4Sloj podataka

426Poslovna inteligencija

426.1Data warehousing

436.2Viedimenziona analiza

456.3Data mining

467Zakljuak

478Literatura

489Prilozi

1 Uvod

Radio Televizija Srbije, odnosno njena poslovna jedinica Informatika, ima pionirsku ulogu u razvoju informatike u naoj zemlji, i tradiciju dugu preko 40 godina. Tokom rada na razvoju poslovnog reenja deavao se prelazak sa jedne kompjuterske platforme na drugu (sa DPS 8000 na DPS 9000) i promene vezane za prilagoavanje poslovnog informacionog sistema Meunarodnom raunovodstvenom standardu i primeni PDV-a. To podrazumeva prikupljanje i obradu podataka o primljenim i izdatim raunima iz svih organizacionih jedinica RTS-a, i formiranje odgovarajuih poslovnih knjiga. S obzirom na veliinu organizacije kao to je RTS, na veoma veliki broj rauna za proizvode i usluge koji stiu, kao i na znaaj tanog odreivanja iznosa PDV-a koji je potrebno platiti svakog meseca, jasan je znaaj kompjuterizacije celokupnog procesa. U ovom diplomskom radu je detaljno izloen proces razvoja i implementacije poslovnog reenja kojim se ove funkcije ubrzavaju i olakavaju.

2 Definisanje i analiza zahteva

2.1 Prikupljanje i analiziranje informacija

2.1.1 Organizacija postojeeg informacionog sistemaInformacioni sistem RTS-a koncipiran je kao integralni informacioni sistem i sastoji se od vie podsistema koji se u osnovi mogu grupisati u poslovni i tehniki. U osnovi je main frame Bull DPS 9000 koji globalnom LAN mreom povezuje sve poslovno-tehnike funkcije u jedinstveni informacioni sistem.

Slika 1. Mainframe server Bull DPS 9000

Ovaj informacioni sistem zasnovan je na korienju relacionih baza podataka i sastoji se iz sledeih podsistema:

- Podsistem matinih podataka - Podsistem finansija sa modulima - glavna knjiga - analitika kupaca i dobavljaa u zemlji - analitika ino kupaca i dobavljaa - analitika osnovnih sredstava - analitika putnih naloga - blagajniko poslovaanje - materijalno poslovanje - analitika trokova - obraun kamata - Podsistem obrauna zarada radnika - Podsistem kadrovske evidencije sa evidencijom prisutnosti na poslu - Podsistem EPP - Podsistem dokumentacije (fonoteke, videoteke, itd.)

- Podsistem praenja i realizacije planiranog i emitovanog TV programaSvi navedeni podsistemi su uzajamno povezani i zajedno ine jedinstveni integralni informacioni sistem RTS-a.

Da bi mogao odgovoriti svojoj nameni kroz informacioni sistem se obuhvataju podaci o:

- Poslovnim partnerima u zemlji

- Poslovnim partnerima u inostranstvu

- Bankama i njihovim filijalama

- Ugovorima kako sa domaim tako i sa ino partnerima

- Primljenim i izdatim fakturama

- Obraunima uvoza

- Obraunima izvoza

- Obraunatim kamatama

- Stavkama knjienja u glavnoj knjizi

- Stavkama knjienja u deviznom knjigovodstvu

- Stavkama knjienja u knjigovodstvu kupaca i dobavljaa

- Stavkama knjienja u robnom knjigovodstvu

- Osnovnim sredstvima

- Organizacijonoj strukturi preduzea

- Kadrovima i spoljnim saradnicima

- Evidenciji prisutnosti

- Izdatim knjinim zaduenjima i odobrenjima

- Primljenim knjinim zaduenjima i odobrenjima

- Obraunatim primanjima i bolovanjima

- Obraunatim porezima itd.

Kombinacijom ovih ulaznih parametara omoguava se dobijanje svih relevantnih informacija neophodnih za normalan rad i funkcionisanje preduzea. Osnovne izlazne informacije koje se daju mogu se sa stanovita naina dobijanja podeliti na:

- Osnovne, koje se dobijaju neposrednim prikazivanjem ili izlistavanjem odreenih podataka i

- Informacije vieg nivoa obrade, za ije se dobijanje koriste ve jednom obraeni podaci.Sa stanovita periodike davanja sve informacije u RTS-u se dele na :

- Trenutne, koje se dobijaju odmah po ispostavljanju zahteva

- Dnevne, koje se daju jednom dnevno

- Nedeljne, koje se daju jednom nedeljno za struni kolegijum - Mesene, kvartalne i godinje

- Po zahtevu, koje nemaju odreenu periodiku ve se daju nakon ispostavljanja zahteva od strane strunih slubi RTS-a.

Slika 2.1.1: Primer programa koji se koriste u RTS-u: Evidencija ulaznih rauna

Osnovne izlazne informacije koje se daju su:

- Razni registri matinih podataka - Pregled unutranjeg prometa

- Pregled trokova poslovanja

- Analiza primanja radnika

- Praenje uloenih sredstava

- Analitika evidencija domaih partnera

- Analitika evidencija ino partnera

- Dnevnik knjienja

- Zakljuni list

- Fakturisana realizacija

- Devizni kontrolnik itd.

Da bi se obezbedilo pravilno funkcionisanje informacionog sistema i pravovremeno davanje svih potrebnih informacija odgovarajuim Organima i strunim slubama potrebno je trenutno auriranje podataka. Unoenje promena vre oni izvrioci koji prvi dou u kontakt sa podatkom odnosno dokumentom. U radu preduzea koriste se uglavnom sledea dokumenta:

- Fakture dobavljaa iz zemlje i inostranstva

- Fakture kupcima u zemlji i inostranstvu

- Knjina odobrenja

- Knjina zaduenja

- Otpremnice

- Prijemnice

- Povraaj robe

- Popis vikova i manjkova

- Uvozna prijava

- Izvozna prijava

- Obraun uvoza

- Obraun izvoza

- Blagajniki dnevnik

- Uplate i isplate

- Dinarski i devizni izvod

- Nalog za knjienje

- Obraun amortizacije, itd.

Po izvrenoj obradi i unosu dokumenata ista se kompletiraju i sa odgovarajuim nalozima za knjienje arhiviraju u arhivi preduzea.2.1.2 Osnove sistema poreza na dodatu vrednost (PDV)

Od 1. januara 2005. godine u Republici Srbiji primenjuje se Zakon o porezu na dodatu vrednost kojim se uvodi novi sistem oporezivanja prometa dobara i usluga koji se primenjuje u svim zemljama lanicama Evropske unije. Cilj uvoenja PDV-a u na poreski sistem je harmonizacija poreske politike sa standardima Evropske unije, pa je u tom smislu usvojen model obrauna i naplate ovog poreza koji je u skladu sa estom direktivom EZ o zajednikom sistemu poreza na dodatu vrednost drava lanica.

Za razliku od sistema poreza na promet, PDV je sveobuhvatniji, s obzirom na to da se njime znaajno proiruje poreska baza, ne samo u pogledu kruga delatnosti, ve i predmeta oporezivanja i broja poreskih transakcija. U sistemu poreza na promet, uz odgovarajue izjave, porez se nije plaao prilikom nabavke repromaterijala za obavljanje registrovane proizvodne delatnosti, nabavke robe za dalju prodaju i nabavke opreme za obavljanje delatnosti. Relativno irok krug na sektoru usluga bio je osloboen poreza na promet. Uvoenjem sistema PDV ova osloboenja su ukinuta. Porez se obraunava i plaa u svim fazama proizvodnje, u svakom prometu na veliko i malo, kao i prilikom uvoza. Takoe, znatno se proiruje i oporezivanje usluga.

2.1.3 Definicija i oblici PDV-aPorez na dodatu vrednost (PDV) obino se definie kao porez koji se obraunava i plaa u svim fazama proizvodno-prometnog ciklusa na nain da se u svakoj fazi oporezuje samo iznos dodate vrednosti koja se ostvari u toj fazi proizvodno prometnog ciklusa. Ovaj porez je i dobio naziv po tome to ga svaki uesnik u ciklusu proizvodnje i prometa plaa samo na vrednost koji je dodao u tom ciklusu. Prema lanu 1. stav 2. Zakona o poreza na dodatu vrednost, porez na dodatu vrednost je opti porez na potronju koji se obraunava i plaa na isporuku dobara i pruanje usluga u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na uvoz dobara, osim ako tim zakonom nije drukije propisano.

Imajui u vidu navedene definicije, odnosno injenicu da se oporezivanje dodate vrednosti vri u svim fazama proizvodnog i prometnog ciklusa, za PDV se moe rei da je on po sutini svojevrstan oblik poreza na promet, odnosno neto-svefazni porez na potronju. Osnovna razlika izmeu klasinog poreza na promet i PDV je upravo u tome to se prvi obraunava i naplauje samo u jednoj fazi i to u krajnjem prometu, dok je PDV viefazni ili svefazni, pa se obraunava i naplauje u svakom prometu dobara i usluga. Iako se PDV obraunava i naplauje u svakom prometu dodavanjem nove vrednosti u pojedinoj fazi reprodukcije, njegov krajnji efekat, kao i kod klasinog poreza na promet, je u poslednjoj fazi, odnosno u potronji.

U sistemu poreza na promet obveznik se pojavljuje u poslednjoj fazi kao prodavac krajnjem potroau i plaa ukupan iznos poreza na osnovicu koja je formirana u svim fazama. U sistemu PDV svaki poreski obveznik u poreskom periodu plaa porez na vrednost koju je dodao u svojoj fazi proizvodno-prometnog ciklusa. U oba sluaja, poreski teret snosi krajnji potroa.

U dosadanjem razvoju poreskih sistema pojedini oblici PDV obino su se razlikovali prema tome kakav je u njima poreski tretman ulaganja u nabavku osnovnih sredstava za obavljanje delatnosti nepokretnosti, postrojenja i opreme. U zavisnosti od toga iskristalisala su se tri oblika PDV i to:

1) proizvodni oblik PDV

2) dohodovni oblik PDV

3) potroni oblik PDV

Proizvodni oblik PDV pretpostavlja takva reenja prema kojima se iz poreske osnovice ne iskljuuje vrednost nabavljenih osnovnih sredstava niti amortizacije. Poreski obveznik ima pravo da od iznosa prodaje svojih proizvoda, odnosno usluga odbije samo vrednost nabavljenih sirovina i reprodukcionog materijala. Na taj nain ulaganje u osnovna sredstva oporezuje se dvostruko jednom, priliko njihove nabavke i drugi put, pri prodaji dobara. Proizvodni oblik PDV nije stimulativan za poreske obveznike jer ne podstie ulaganja u osnovna sredstva, odnosno u kapitalna dobra koja vode osavremenjavanju proizvodnje i poslovanja uopte.

Kod primene dohodovnog oblika PDV poreski tretman kapitalnih dobara, odnosno osnovnih sredstava povoljniji je utoliko to se izbegava dvostruko oporezivanje. Naime, kod ovog oblika PDV poreska osnovica utvruje se tako to se, osim odbitka vrednosti nabavljenih sirovina i repromaterijala, poreskom obvezniku odobrava i odbitak prenetog poreza za nabavljenu nepokretnost, postrojenje i opremu u iznosu srazmernom visini godinje amortizacije nabavljenih dobara.

U veini zemalja koje su uvele PDV primenjuje se potroni oblik oporezivanja, koji podrazumeva da se poreskom obvezniku odobrava odbitak iznosa prethodnog (prenetog) poreza po ulaznim raunima za dobra koja nabavljaju (ukljuujui i osnovna sredstva) i usluge koje koriste u obavljanju svoje delatnosti. esta direktiva EZ o modelu PDV-a propisuje sledee vrste poreskih stopa:

1) standardna (opta) stopa

2) sniena stopa

3) nulta stopa

4) poviena stopa

Standardna stopa se primenjuje na najiri krug proizvoda i usluga, i svaka zemlja ima pravo da je odreuje za sebe.

Sniene stope su uvek ispod standardne i primenjuju se na ui krug proizvoda (uglavnom znaajnih iz socijalnog aspekta)

Poviena stopa je uvek iznad standardne i primenjuje se na krug proizvoda koji spadaju u krug luksuznih dobara ili predstavljaju pretnju zdravlju (cigarete, alkohol itd.).

esta direktiva takoe ureuje i poseban reim oporezivanja sledeih kategorija obveznika: malih preduzetnika, poljoprivrednika, turistikih agencija i korienih (polovnih) dobara.

U naoj zemlji lan 23. Zakona o PDV odreuje postojanje opte poreske stope od 18% i posebne poreske stop od 8 %. lan 24. propisuje i uvoenje nulte stope u vidu poreskog osloboenja za promet odreenih dobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza.2.1.4 Pojam i sadrina rauna

U sistemu obrauna i plaanja PDV, raun je osnovni dokument u kojem obveznik obraunava PDV na vrednost izvrenog prometa dobara i usluga i na osnovu kojeg obveznik kojem je izvren promet ostvaruje pravo na odbitak prethodnog poreza. Raun predstavlja znaajan vrednosni papir a njegovog imaoca kupca jer mu daje pravo na odbitak prethodnog poreza i u sluaju kada raun nije plaen, a u isto vreme stvara obavezu za njegovog izdavaoca prodavca dobara i usluga da za izvren promet obrauna i iskae ga kao dugovani PDV, i u sluaju kada raun nije naplaen. Rauni su osnov za voenje poreske evidencije koju je obveznik duan da vodi radi pravilnog obraunavanja i plaanja PDV.

Raun je svaki dokument koji se izdaje za izvreni promet dobara i usluga, odnosno za primljeni avans. Za raune koje izdaju poreski obveznici PDV drugim obveznicima, u lanu 42. stav 3. Zakona o PDV, propisana je obavezna sadrina rauna, tj. minimum podataka koje raun mora da sadri. Obveznici mogu da prilagoavaju oblik i sadrinu rauna svojim potrebama i mogu da ih izdaju pomou raunara. Prilikom postavljanja programa za raune, pored osnovnih podataka iz lana 42. stav 3. Zakona, treba obezbediti i druge podatke koji e da omogue voenje evidencije, obraun PDV i popunjavanje poreske prijave.

Raun mora da sadri sledee podatke:

1) naziv, adresu i PIB obveznika izdavaoca rauna

2) mesto i datum izdavanja i redni broj rauna

3) naziv, adresu i PIB obveznika primaoca rauna

4) vrstu i koliinu isporuenih dobara ili vrstu i obim usluga

5) datum prometa dobara i usluga i visinu avansnih plaanja

6) iznos osnovice

7) poresku stopu koja se primenjuje

8) iznos PDV koji je obraunat na osnovicu

9) napomenu o poreskom osloboenju

2.1.5 Osnovna evidencija za kontrolu obrauna i plaanja PDV-a

Osnovna evidencija o prometu dobara i usluga koja se vodi u skladu sa Zakonom o PDV radi pravilnog obraunavanja i plaanja PDV u svakom poreskom periodu, propisana je lanom 2. Pravilnika o evidenciji PDV. Prema tim odredbama, obveznik je duan u evidenciji prometa dobara i usluga obezbedi sledee podatke o:

1) izdatim raunima

2) primljenim raunima

3) iznosu oporezivog prometa po optoj stopi, bez PDV

4) iznosu oporezivog prometa po posebnoj stopi, bez PDV

5) iznosu obraunatog PDV za izvren promet po optoj stopi

6) iznosu obraunatog PDV za izvren promet po posebnoj stopi

7) iznosu izvrenog prometa za koji je propisano osloboenje od PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza

8) iznosu izvrenog prometa u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvren u Republici itd.

Korisnik je duan da na osnovu navedenih podataka koje treba da obezbedi u svojoj evidenciji, za svaki poreski period saini pregled obrauna PDV na osnovu kojeg unosi podatke u poresku prijavu.

Kao to se iz navedenih odredaba vidi, radi se o evidenciji prometa dobara i usluga ije se voenje obezbeuje na osnovu izdatih i primljenih rauna, carniskih i drugih dokumenata u kojima se iskazuje promet dobara i usluga shodno zakonu o PDV-u.

Iako nije izriito propisano, propisane podatke treba obezbediti u posebnoj evidenciji izdatih rauna koja se naziva Knjiga izdatih rauna, i u posebnoj evidenciji primljenih rauna koja se naziva Knjiga primljenih rauna.

2.1.6 Knjiga - evidencija primljenih rauna

Podaci o visini prethodnog poreza koji se za svaki poreski period utvruju i iskazuju u poreskoj prijavi Obrascu PPPDV, mogu se obezbediti voenjem Knjige, odnosno evidencije primljenih rauna. U Knjigu primljenih rauna unose se iznosi iz rauna koje su poreskom obvezniku za isporuena dobra i obavljene usluge ispostavili njegovi dobavljai, koji su obveznici PDV i u kojima je iskazan PDV koji poreski obveznik ima pravo da odbije od svoje poreske obaveze kao prethodni porez. U Knjigu primljenih rauna unose se sledei podaci: redni broj unosa podataka, datum knjienja, datum plaanja, broj rauna, datum izdavanja rauna, naziv dobavljaa, PIB ili JMBG dobavljaa, ukupna naknada sa PDV-om, osloboene nabavke, nabavke od lica koja nisu obveznici PDV, naknada za uvezena dobra na koja se ne plaa PDV, ukupan iznos obraunatog PDV, iznos prethodnog PDV koji se moe odbiti, iznos prethodnog PDV koji se ne moe odbiti, vrednost uvezenih dobara na koja se plaa PDV, iznos PDV plaenog pri uvozu dobara, vrednost primljenih dobara i usluga od poljoprivrednika i iznos naknade poljoprivredniku.2.1.7 Uloga podsistema evidencije primljenih rauna

Kao to i proistie iz svega gore navedenog, prikupljanje i obrada podataka o primljenim raunima iz pojedinih organizacionih celina RTS-a i formiranje odgovarajuih poslovnih knjiga ini veoma bitan deo poslovnog informacionog sistema RTS.

U organizacionim celinama postoje slube koje primljene raune unose u Podsistem evidencije primljenih rauna. Tako uneti rauni se dalje predaju slubi likvidature, gde se proveravaju i zatim se formiraju odgovarajue knjige koje se alju knjigovodstvu RTS-a i PJ Informatici. U PJ Informatici se tako formirane knjige spajaju na mainframe server-u Bull DPS 9000 i tu se kreira zbirna knjiga primljenih rauna RTS-a.

Podsistem evidencije primljenih rauna treba da se sastoji iz sledeih modula:

Auriranje matinih i parametarskih podataka

Evidencija i kontrola primljenih rauna

Pregledi

2.2 Modeliranje zahteva sluajevima korienja

Svaki proces, naveden u analizi zahteva u prethodnom poglavlju, sastoji se od vie poslova. Modeliranje zahteva korisnika moe se ostvariti prikazivanjem poslova kao sluajeva korienja sistema, u UML notaciji. Prikaz jednog ili vie sluajeva korienja, jednog ili vie izvrilaca i njihovih meusobnih veza, ini dijagram sluajeva korienja. Dijagram sluajeva korienja nije model posmatranog sistema, ve samo jedan od moguih pogleda na taj sistem.

U ovom poglavlju e biti prikazan dijagram sluajeva korienja sistema u procesu izrade plana preventivnog odravanja. Svaki pojedinani sluaj korienja e biti opisan u tabelama ispod dijagrama.

Slika 2.2.1: Dijagram sluajeva korienja sistema u procesu izrade poslovnog reenjaTabela 2.2.1: Opis sluaja korienja Auriranje liste opreme

Naziv sluaja korienjaAuriranje ifarnika domaih partnera

Pripada zahtevuAuriranje matinih i parametarskih podataka

Svrha sluaja korienjaAuriranje (unos, izmena, brisanje) podataka o domaim partnerima

PredusloviIzvrilac je proao proveru korisnikog imena i ifre i ima potreban nivo ovlaenja.

Rezultat uspenog izvrenja sluaja korienjaifarnik domaih poslovnih partnera je potpun i taan.

Rezultat neuspenog izvrenja sluaja korienjaAuriranje ifarnika poslovnih partnera nije uspelo.

Glavni izvriociifrant odeljenja za ifriranje

Pomoni izvrioci/

Pokreta sluaja korienjaifrant odeljenja za ifriranje unosi, menja ili brie podatke u ifarniku poslovnih partnera.

Glavni tok sluaja korienja1. ifrant unosi, menja ili brie podatke u ifarniku partnera.

2. ifrant pokree zahtev za auriranjem ifarnika partnera

3. Podaci o partneru su tani i potpuni.

4. Sistem vraa aurirani ifarnik izvriocu.

Alternativni tokovi sluaja korienjaAlternativni tok 1:

1.1 Unos, izmena ili brisanje podataka u ifarniku domaih partnera nije prolo proveru

1.2 Sistem vraa poruku o greci.

Alternativni tok 2:

2.1 Zahtev za auriranje ifarnika nije prihvaen.

2.2 Auriranje ifarnika je odbijeno.

2.3 Sistem vraa neaurirani ifarnik izvriocu uz poruku o greci.

Tabela 2.2.2: Opis sluaja korienja Auriranje ifarnika roba i uslugaNaziv sluaja korienjaAuriranje ifarnika roba i usluga

Pripada zahtevuAuriranje matinih i parametarskih podataka

Svrha sluaja korienjaAuriranje (unos, izmena, brisanje) podataka o robama i uslugama


Rezultat uspenog izvrenja sluaja korienjaifarnik roba i usluga je potpun i taan.

Rezultat neuspenog izvrenja sluaja korienjaAuriranje ifarnika roba i usluga nije uspelo.

Glavni izvriociifrant odeljenja za ifriranje

Pomoni izvrioci/

Pokreta sluaja korienjaifrant odeljenja za ifriranje unosi, menja ili brie podatke u ifarniku roba i usluga.

Glavni tok sluaja korienja1. ifrant odeljenja za ifriranje unosi, menja ili brie podatke u ifarniku roba i usluga.

2. ifrant odeljenja za ifriranje pokree zahtev za auriranjem ifarnika roba i usluga.

3. Podaci o robi ili usluzi su tani i potpuni.

4. Sistem vraa aurirani ifarnik izvriocu.


1.1 Unos, izmena ili brisanje podataka u ifarniku roba i usluga nije prolo proveru


Alternativni tok 2:

2.1 Zahtev za auriranje ifarnika nije prihvaen.

2.2 Auriranje ifarnika je odbijeno.

2.3 Sistem vraa neaurirani ifarnik izvriocu uz poruku o greci.

Tabela 2.2.3: Opis sluaja korienja Auriranje ifarnika roba i usluga

Naziv sluaja korienjaAuriranje liste primljenih rauna

Pripada zahtevuEvidencija i kontrola primljenih rauna

Svrha sluaja korienjaAuriranje (unos, izmena, brisanje) podataka o primljenim raunima


Rezultat uspenog izvrenja sluaja korienjaLista primljenih rauna je potpuna i tana.

Rezultat neuspenog izvrenja sluaja korienjaAuriranje liste primljenih rauna nije uspelo.

Glavni izvriociReferent slube unosa

Pomoni izvrioci/

Pokreta sluaja korienjaReferent slube unosa unosi, menja ili brie podatke o novopristiglim raunima u listi primljenih rauna.

Glavni tok sluaja korienja1. Referent slube unosa unosi, menja ili brie podatke u listi primljenih rauna.

2. Referent slube unosa pokree zahtev za auriranjem liste primljenih rauna.

3. Podaci o primljenom raunu su tani i potpuni.

4. Sistem vraa auriranu listu izvriocu.


1.1 Unos, izmena ili brisanje podataka u listi primljenih rauna nije prolo proveru


Alternativni tok 2:

2.1 Zahtev za auriranje liste nije prihvaen.

2.2 Auriranje liste je odbijeno.

1. Sistem vraa neauriranu listu izvriocu uz poruku o greci.

Tabela 2.2.4: Opis sluaja korienja Slanje evidentiranih rauna slubi likvidatureNaziv sluaja korienjaSlanje evidentiranih rauna slubi likvidature


Svrha sluaja korienjaProsleivanje unetih rauna slubi likvidature


Rezultat uspenog izvrenja sluaja korienjaSluba likvidature dobija podatke o unetim raunima putem e-maila

Rezultat neuspenog izvrenja sluaja korienjaSlanje podataka o unetim raunima nije uspelo


Pomoni izvrioci/

Pokreta sluaja korienjaReferent slube unosa je zavrio sa unosom rauna i spreman je za slanje tih rauna slubi likvidature

Glavni tok sluaja korienja1. Referent slube unosa bira opciju za slanje unetih rauna slubi likvidature

2. Rauni su poslati putem e-mail-a.

3. Sistem vraa poruku o uspenom slanju.


1.1 Rauni pripremljeni za slanje nisu proli proveru i odbijeno je njihovo slanje.


Alternativni tok 2:

2.1 Zahtev za slanje rauna slubi likvidature nije prihvaen.

2.2 Slanje rauna je odbijeno.


Tabela 2.2.5: Opis sluaja korienja tampa pregleda primljenih rauna za likvidaturuNaziv sluaja korienjatampa pregleda primljenih rauna za likvidaturu

Pripada zahtevuPregledi

Svrha sluaja korienjatampa prateeg pregleda uz raune koji se alju slubi likvidature


Rezultat uspenog izvrenja sluaja korienjaDobijanje pregleda rauna koji se alju slubi likvidature u papirnoj formi.

Rezultat neuspenog izvrenja sluaja korienjaNedobijanje pregleda rauna koji se alju slubi likvidature u papirnoj formi.


Pomoni izvrioci/

Pokreta sluaja korienjaReferent slube unosa je poslao raune slubi likvidature i potom tampa papirni pregled

Glavni tok sluaja korienja1. Referent slube unosa izborom odgovarajue opcije iz menija pokree tampu pregleda poslatih rauna.

2. Pregled je odtampan.

3. Odtampani pregled se alje slubi likvidature zajedno sa originalima rauna.

Alternativni tokovi sluaja korienjaAlternativni tok:

1. Referent slube unosa izborom odgovarajue opcije iz menija pokree tampu pregleda poslatih rauna.

2. Pregled nije odtampan.

3. Sistem vraa poruku o greci

Tabela 2.2.6: Opis sluaja korienja Overa (verifikacija) primljenih raunaNaziv sluaja korienjaOvera (verifikacija) primljenih rauna


Svrha sluaja korienjaKontrola i overa primljenih rauna


Rezultat uspenog izvrenja sluaja korienjaRaun je overen i spreman za ulazak u knjigu primljenih rauna

Rezultat neuspenog izvrenja sluaja korienjaOvera rauna nije uspela.

Glavni izvriociReferent likvidature

Pomoni izvrioci/

Pokreta sluaja korienjaReferent likvidature proverava podatke u raunu i, ukoliko je sve u redu, overava ga.

Glavni tok sluaja korienja1. Referent likvidature proverava unete podatke o raunu.

2. Referent likvidature pokree overu rauna

3. Sistem vraa poruku o uspenoj overu i auriranu listu rauna.


1.1 Raun nije proao proveru i odbijena je njegova overa.


Alternativni tok 2:

2.1 Zahtev za overu rauna nije prihvaen.

2.2 Auriranje rauna je odbijeno.

2.3 Sistem vraa neauriranu listu rauna izvriocu uz poruku o greci.

Tabela 2.2.7: Opis sluaja korienja Formiranje knjige primljenih rauna

Naziv sluaja korienjaFormiranje knjige primljenih rauna


Svrha sluaja korienjaFormiranje knjige primljenih rauna

PredusloviIzvrilac je proao proveru korisnikog imena i ifre i ima potreban nivo ovlaenja, svi rauni koji treba da uu u knjigu su uneti, iskontrolisani i overeni.

Rezultat uspenog izvrenja sluaja korienjaFormira se knjiga primljenih rauna u .txt formi i alje se putem e-mail-a PJ Informatici. Raunima koji su uli u knjigu se menja status i oznaavaju se kao poslati.

Rezultat neuspenog izvrenja sluaja korienjaFormiranje knjige nije uspelo.


Pomoni izvrioci/

Pokreta sluaja korienjaReferent likvidature je zavrio sa kontrolom i overom rauna i pristupa formiranju knjige primljenih rauna.

1. Glavni tok sluaja korienja2. Referent likvidature bira mesec formiranja knjige

3. Referent likvidature pokree formiranje knjige

4. Knjiga formirana u formi .txt fajla se alje putem e-mail-a PJ Informatici.

5. Sistem vraa poruku o uspenom formiranju knjige i aurira listu rauna tako to menja status poslatim raunima.


1.1 Za izabrani mesec formiranja nema rauna koji trebaju da uu u knjigu.


Alternativni tok 2:

2.1 Zahtev za formiranje knjige rauna nije prihvaen.

2.2 Formiranje knjige je odbijeno.

2.3 Sistem vraa neauriranu listu rauna izvriocu uz poruku o greci.

Alternativni tok 3:

3.1. Slanje formirane knjige putem e-mail-a nije uspelo

3.2. Sistem vraa poruku o greci i nudi ponovni pokuaj slanja ili odustajanje od formiranja knjige

Tabela 2.2.8: Opis sluaja korienja tampa pregleda primljenih rauna za knjigovodstvo

Naziv sluaja korienjatampa pregleda primljenih rauna za knjigovodstvo

Pripada zahtevuPregledi

Svrha sluaja korienjatampa prateeg pregleda uz raune koji se alju slubi knjigovodstva

PredusloviIzvrilac je proao proveru korisnikog imena i ifre i ima potreban nivo ovlaenja. Formirana je knjiga primljenih rauna.

Rezultat uspenog izvrenja sluaja korienjaDobijanje pregleda rauna koji se alju slubi knjigovodstva u papirnoj formi.

Rezultat neuspenog izvrenja sluaja korienjaNedobijanje pregleda rauna koji se alju slubi knjigovodstva u papirnoj formi.


Pomoni izvrioci/

Pokreta sluaja korienjaReferent slube likvidature je formirao knjigu primljenih rauna, poslao raune slubi knjigovodstva i potom tampa papirni pregled

Glavni tok sluaja korienja1. Referent slube likvidature izborom odgovarajue opcije iz menija pokree tampu pregleda poslatih rauna.

2. Pregled je odtampan.

3. Pregled se alje slubi knjigovodstva zajedno sa originalima rauna i raunima u elektronskoj formi.

Alternativni tokovi sluaja korienjaAlternativni tok:

1. Referent slube likvidature izborom odgovarajue opcije iz menija pokree tampu pregleda poslatih rauna.

2. Pregled nije odtampan.

3. Sistem vraa poruku o greci.

3 Definisanje vizije reenja3.1 Vizija i domen projektaKao to je ve napomenuto, novo poslovno reenje koje se razvija je neophodno uklopiti u postojei informacioni sistem. Ovaj IS koncipiran je kao integralni informacioni sistem i sastoji se od vie podsistema koji se u osnovi mogu grupisati u poslovni i tehniki.Prikupljanje i obrada podataka o primljenim raunima iz pojedinih organizacionih celina RTS-a i formiranje odgovarajuih poslovnih knjiga ini veoma bitan deo poslovnog informacionog sistema RTS. U organizacionim celinama postoje slube koje primljene raune unose u Podsistem evidencije primljenih rauna. Tako uneti rauni se dalje predaju slubi likvidature, gde se proveravaju i zatim se formiraju odgovarajue knjige koje se alju knjigovodstvu RTS-a i PJ Informatici. U PJ Informatici se tako formirane knjige spajaju na mainframe server-u Bull DPS 9000 i tu se kreira zbirna knjiga primljenih rauna RTS-a.

Podsistem evidencije primljenih rauna sastoji se iz sledeih modula:

Auriranje matinih i parametarskih podataka

Evidencija i kontrola primljenih rauna

Pregledi 3.2 Struktura projekta

Srce celog sistema ini main frame Bull DPS 9000 koji globalnom LAN mreom povezuje sve poslovno-tehnie funkcije u jedinstveni informacioni sistem. Poslovno reenje za evidenciju primljenih rauna je sastavni deo modula Podsistem finansija i igra veoma vanu ulogu u okviru IS-a s obzirom na veliki broj rauna koje RTS prima, kao i na injenicu da se kroz njega odreuje koji su rauni ispravni za vrenje povraaja PDV-a. to se hardverskih platformi tie, pored navedenog main frame raunara koriste se i PC radne stanice i serveri. Od operativnih sistema zastupljeni su MS Windows (razne verzije), GCOS, UNIX i Linux operativni sistemi. GCOS je operativni sistem koji se koristi na Bull-ovim mainframe raunarima i samim tim je optimizovam za rad sa velikim brojem terminalskih stanica. Za povezivanje sa MS Windows operativnim sistemima koristi se program GLink. Na PC radnim stanicama preovlauju MS Windows 2000 i XP, dok je u manjem broju prisutan i Windows 98. Linux i Unix se uglavnom koriste za razliite servere u mrei RTS-a. Najznaajnije baze podataka nalaze se na SQL Server bazama podataka, instaliranim na dva Compaq ProLiant servera na kojima se nalazi Windows XP. S obzirom da je u RTS-u u funkciji integralni informacioni sistem, u poslovnicama se nalaze LAN mree koje su objedinjene u WAN mreu na teritoriji celog Beograda. Za vezu izmeu poslovnica koriste se optiki kablovi i iznajmljene veze. Te poslovnice se nalaze u Abardarovoj ulici, u Koutnjaku, Zvezdari i Takovskoj ulici. Koutnjak je najznaajnija taka u celokupnom sistemu jer se tu nalazi PJ Informatika. U glavnoj zgradi ERC-a (Elektronski Raunski Centar) u Koutnjaku, postoje tri vorita. Prvo je pozicionirano blizu master-a kako bi na to adekvatniji nain bilo iskorieno za prenos informacija. Preostala dva vorita su oznaena kao Pretplata i Emisiona tehnika. Izmeu sebe su povezani optikim kablovima. Npr. veza izmeu Abardarove i Koutnjaka je 2 MBps. U planu je ugradnja WDM ureaja koji e omoguiti brzine od 34 MBps preko postojeeg optikog kabla. Potencijalni problem je UTP veza izmeu glavne zgrade i zgrade ERC-a u Koutnjaku koja bi morala biti izvedena optikim kablovima jer postojee reenje ne zadovoljava sve potrebe informacionog sistema.

Slika 3.2.1: ema raunarske mree lokacija Koutnjak3.3 Procena rizika

Veoma bitnu stavku definisanja vizije reenja predstavlja i procena rizika. Zasniva se na veliini projekta, tehnolokoj ekspertizi i strukturi projekta, a menaderi projekta treba da kontroliu ove rizike. Nedostaci u upravljanju i kontroli projekta, prouzrokovani neadekvatnim planiranjem i pracenjem projekta, mogu doprineti nerealnim planovima i budetiranju, a samim time poveavaju i verovatnou neuspeha projekta.Tabela 3.3.1: Procena rizika

4 Glavni projekat4.1 Analiza kandidatnih tehnologijaU RTS-u se koristi vie programskih okruenja: Clarion, Cobol, Fortran, Visual Basic i C++. Cobol i Fortran se skoro iskljuivo koriste za rad sa bazama podataka na mainframe raunaru i to iskljuivo za odravanje postojeih aplikacija, dok se za razvoj novih koriste ostali navedeni programski jezici. S obzirom da su najznaajniji delovi informacionog sistema uraeni u Clarionu, odlueno je da se i novo poslovno reenje razvija u njemu. To je programski jezik etvrte generacije i pripada klasi RAD (Rapid Application Development) alata. Koristi svoj interni tip baze podataka zvani TopSpeed, mada moe da radi i sa svim danas aktuelnim bazama podataka (MS SQL Server, My SQL, Oracle, Paradox itd). U RTS-u se koriste vie verzija ovog programskog jezika, od 2.1 koja je namenjena MS DOS operativnom sistemu, pa sve do najnovije verzije 6.1 namenjene MS Windows 2000 i XP operativnim sistemima. Za razvoj je koriena upravo ovu poslednju verziju koja omoguava zaista brzu izradu veoma kvalitetnih aplikacija koje rade sa bazama podataka. Ova verzija je takoe u potpunosti objektno orijentisana tako da se lako moe kombinovati sa ostalim savremenim alatima koji se koriste u RTS-u. Sledei grafikoni na najbolji nain prezentuju superiornost Clarion-a u kljunim oblastima, u odnosu na direktne konkurente (izvor: The Art Of Programming)

Slika 4.1.1: Vreme potrebno za razvoj aplikacije

Slika 4.1.2: Trud neophodan za odravanje aplikacije

Slika 4.1.3: Veliina izvrnog fajla

Osnovna baza podataka koja se koristi u RTS-u je DM4 koja je karakteristina za Honeywell raunare. Na PC raunarima su zastupljeni SQL Server i TopSpeed. TopSpeed je tip relacione baze podataka, svojstven Clarion programskom jeziku i izabrana je i za ovaj modul. S obzirom na zahtev za komuniciranjem TopSpeed baze sa MS SQL Server bazama podataka raeno je i na povezivanju ova dva tipa. 4.2 Konceptualni model podataka

Slika 4.2.1: Konceptualni model evidencije primljenih rauna4.3 Dijagrami sekvenci

Slika 4.3.1: Dijagram sekvenci Auriranje ifarnika

Slika 4.3.2: Dijagram sekvenci Auriranje liste primljenih rauna i njihovo slanje slubi likvidature

Slika 4.3.3: Dijagram sekvenci Provera i overa primljenih rauna i njihovo slanje slubi knjigovodstva4.4 Dijagrami kolaboracije

Slika 4.4.1: Dijagram kolaboracije Auriranje ifarnika

Slika 4.4.2: Dijagram kolaboracije Auriranje liste primljenih rauna i njihovo slanje slubi likvidature

Slika 4.4.3: Dijagram kolaboracije Provera i overa primljenih rauna i njihovo slanje slubi knjigovodstva5 Fiziki projekat5.1 Dijagram klase

Slika 5.1.1: ema baze podataka5.2 Model uvoenja

U osnovi informacionog sistema je main frame Bull DPS 9000 koji LAN mreom povezuje sve poslovno-tehnie funkcije u jedinstveni informacioni sistem. Na slici 5.2.1 je data ema raunarske mree, a na slici 5.2.2 model uvoenja (deployment model).

Slika 5.2.1: ema raunarske mree

Slika 5.2.2: Model uvoenja (deployment model)

5.3 Sloj prezentacije

Interakcija korisnika sa sistemom je realizovana u vidu formi. Po pokretanju programa na ekranu se dobija glavni meni i najvanije ikonice:

Slika 5.3.1: Osnovni ekran modula Evidencija ulaznih rauna

ifarnik roba usluga

ifarnik domaih partnera

Evidencija ulaznih rauna

Pristup ifarnicima mogu je takoe i iz menija ifarnici. Pokretanjem ifarnika roba-usluga dobija se pregled postojeih roba i usluga i mogunost njihovog dodavanja, promene i brisanja.

Slika 5.3.2: ifarnik roba usluga

Sortiranje pregleda i pretraivanje artikala je mogue po nazivu i po ifri robe. Izborom bilo koje od opcija dodavanja, promene ili brisanja dobija se sledea maska:

Slika 5.3.3: Promena podataka o robama-uslugama

Od podataka, neophodno je uneti naziv artikla, jedinicu mere, cenu i procenat poreza. Takoe, potrebno je odrediti indikator PDV-a, tj. da li je u pitanju artikal sa pravom na odbitak prethodno obraunatog PDV-a, bez prava na odbitak, ili je osloboen PDV-a. ifra artikla se dodeljuje automatski.

Opcijom ifarnik poslovnih partnera otvara se pregled poslovnih partnera u zemlji.

Slika 5.3.4: ifarnik poslovnih partnera

Kao i kod pregleda roba i usluga, i ovde je mogue sortiranje i pretraivanje po vie kriterijuma: po ifri, nazivu, mestu, adresi i PIB-u. Izborom bilo koje od opcija promene, dodavanja ili brisanja, dobija se sledea maska:

Slika 5.3.5: Promena podataka o poslovnom partneru

Od podataka unose se naziv parnera, PIB ili JMBG (u zavisnosti od toga da li je u pitanju fiziko ili pravno lice), potanski broj, mesto, adresa, telefon i faks. Takoe, neophodno je izabrati kategoriju u koju spada partner, tj. da li je ili nije obveznik PDV-a, da li je osloboen PDV-a, da li je u pitanju uvoz ili izvoz i da li je u pitanju interni promet. ifra partnera se odreuje automatski.

Trea ikonica u nizu je ujedno i najvanija. Njom se otvara pregled primljenih rauna. Mogu je izbor pregleda dve vrste rauna: rauna za slanje knjigovodstvu i rauna koji su poslati knjigovodstvu. Na samom pregledu prikazuju se broj rauna, njegov datum, datum valute, vrednost rauna, dobavlja tj. poslovni partner, njegova adresa, mesto, PIB, iznos popusta i organizacioni deo RTS-a. Od dugmia, postoje Promena rauna, Novi raun, kojom se prikazuju podaci o raunu i njegove stavke, i formiranje knjige primljenih rauna. Takoe, podaci o raunima se prikazuju u dve boje: overeni rauni (spremni za slanje) su prikazani crnom, a neovereni (nepotpuni ili neprovereni) su prikazani crvenom bojom.

Slika 5.3.6: Pregled primljenih rauna

Izborom promene postojeeg rauna ili dodavanja novog dobija se sledea maska:

Slika 5.3.7:. Unos novog rauna opti podaci o raunu

Na ovoj masci unose se svi relevantni opti podaci o raunu dobavljau. Prvo se vri izbor tipa rauna, tj. da li je u pitanju ulaz robe i usluga ili primljeni avansni raun. Zatim se upisuju broj rauna, datum rauna, datum valute, datum prometa i mesto troka. Potom je potrebno izabrati mesto prometa: Srbija, Crna Gora, Kosovo ili ostalo. Sledei odeljak ine podaci o dobavljau. Pritiskom na dugme Izbor otvara se pregled poslovnih partnera iz koga je mogue izabrati odgovarajueg partnera. Na istom mestu je omogueno i dodavanje novog partnera ukoliko se on prvi put pojavljuje. Kontrola dupliranja partnera je omoguena putem PIB-a koji je jedinstven za svakog partnera. Dalje se bira da li je raun sa pravom da odbitak, bez prava na odbitak ili je osloboen PDV-a. Preostala polja su knjigovodstveni opis i napomena. Na ovoj masci se takoe mogu videti i podaci o vrednosti rauna, izosu popusta i poreza, kao i detaljna specifikacija PDV-a po poreskim stopama.

Po unosu ovih optih podataka, prelazi se na odeljak Robe - usluge.

Slika 5.3.8: Unos novog rauna stavke rauna

Ovde se vide podaci o unetim stavkama: naziv, jedinica mere, koliina, cena, popust, osnovica za porez, iznos PDV-a i indikator PDV-a. Mogue je dodavati nove stavke, menjati i bristati postojee. Svaka izmena na stavkama automatski menja vrednosti rauna u prethodnom odeljku tako da je mogue kontorlisati ispravnost rauna. Na masci za dodavanje nove stavke i izmenu postojee potrebno je uneti podatke o artiklu ili ih izabrati iz tabele postojeih artikala. Ukoliko se dodaje novi artikal, neophodno je uneti njegov naziv, cenu, procenat poreza, jedinicu mere, koliinu i procenat popusta. Takoe je neophodno izabrati da li je u pitanju roba sa pravom na odbitak prethodno obraunatog PDV-a, bez prava na odbitak ili je osloboena plaanja PDV-a. Ispod se mogu videti ukupna vrednost nabavljenog artikla, iznos popusta, osnovica, iznos poreza i nabavna vrednost. Ukoliko se dodaje novi artikal on e automatski biti dodat u tabelu roba i usluga, a ukoliko se menja postojei, podaci o njemu se takoe automatski auriraju.

Slika 5.3.9:. Dodavanje nove robe usluge

Po zavretku unosa osnovnih podataka o raunu i njegovih stavki potrebno je ekirati opciju Overa i izabrati dugme Potvrda. Ukoliko iz bilo kog razloga raun nije spreman za ulazak u knjigu primljenih rauna onda se Overa ostavlja neekirana.

Evidentirani rauni koje je neophodno poslati na verifikaciju Slubi likvidature, alju se putem e-mail-a izborom odgovarajue opcije iz menija. Takoe, uz ovo, Likvidaturi se alju i originali rauna, zajedno sa Pregledom primljenih rauna - za likvidaturu.

Kada su svi rauni u odreenom poreskom periodu overeni i spremni za ulazak u Knjigu rauna, najpre je iz menija ifarnici neophodno izabrati opciju Mesec formiranja knjige i izabrati odgovarajui mesec. Potom se klikom na dugme Formiranje knjige otvara sledea maska:

Slika 5.3.10:. Formiranje knjige raunaOvde se generie datoteka koja sadri podatke o raunima i stavkama rauna u formi pogodnoj za prenos na Bull DPS 9000. S obzirom da postoji 11 razliitih mesta na kojima se primaju i evidentiraju ulazni rauni, naziv datoteke za slanje se generie u sledeem formatu:

UYYGGZZZ.txtgde je:U - oznaka da se radi o ulaznim (primljenim) raunima i avansnim raunima

Y Y - organizacioni deo obrade rauna (ima ih ukupno 11)

G G - godina formiranja knjige

Z Z Z - redni broj slanja (predaje) PJ Informatici

Pre formiranja, neophodno je ekirati opciju Potvrda formiranja, a zatim klikom na Formiranje knjige rauna poinnje proces obrade i slanja. Formirana datoteka se automatski alje putem e-mail-a PJ Informatici. Rauni koji su uli u knjigu se sada mogu videti na pregledu rauna, u delu Poslati rauni.

Iz menija Pregledi se, izborom odgovarajue opcije, mogu dobiti pregledi rauna predatih Slubi likvidature ili knjigovodstvu.

Pregled primljenih rauna - za likvidaturu tampa odgovarajua sluba koja unosi raune kada zavri sa njihovim unosom, i alje ga zajedno sa originalima rauna i elektronskom evidencijom.

Pregled primljenih rauna - za knjigovodstvo tampa Sluba likvidature kada zavri sa overavanjem rauna i kada formira odgovarajue Knjige primljenih rauna.

Svaki od ovih pregleda sadri naziv odgovarajueg organizacionog dela RTS-a, redni broj predaje, datum predaje i podatke o raunima:

datum

broj rauna

naziv dobavljaa

vrednost

iznos PDV-a

ukupan iznos rauna

Takoe, u pregledima su odvojeno dati rauni za robe i usluge, i avansni rauni.

5.4 Sloj podataka

Izloeno poslovno reenje zasniva se na TopSpeed bazi podataka. TopSpeed je tip relacione baze podataka, svojstven Clarion programskom jeziku. Baza podataka sadri vei broj tabela koje se koriste za uvanje podataka. Svaka tabela sadri logiki grupisane podatke (na primer, tabela Dobavljai sadri sve podatke o dobavljaima, a tabela Proizvodi sadri sve podatke o proizvodima). Kada se radi sa veim brojem tabela, tabele moraju imati neka zajednika polja da bi se omoguilo povezivanje tabela. Ova polja se koriste za ostvarivanje relacija izmeu tabela. Baze podataka koje koriste relacije za predstavljanje veza izmeu tabela nazivaju se relacione baze podataka.

Kada je zapis u jednoj tabeli povezan sa tano jednim zapisom druge tabele, onda se kae da je ostvarena veza jedan-prema-jedan. U sluaju da je jedan zapis tabele u vezi sa vie zapisa druge tabele, tada je ostvarena veza tipa jedan-prema-vie. Tabela na strani "jedan" naziva se i "roditelj", a tabela na strani "vie" naziva se "dete". Takoe, mogua je i veza vie-prema-vie koja oznaava da je vie zapisa jedna tabele u vezi sa vie zapisa druge tabele.

Relacione baze podataka se koriste u komercijalnim aplikacijama kao to su: Microsoft Access, Microsoft SQL Server, ORACLE, Clarion, dBase, FoxPro. Osnovne karakteristike TopSpeed baze podataka su velika brzina i sigurnost obrade koje se postiu primenom brojnih mehanizama za kontrolu transakcija. Podrava sledee tipove podataka:

BYTE DECIMAL

SHORT STRING

USHORT CSTRING

LONG PSTRING

ULONG MEMO

SREAL GROUP

REAL BLOB

DATE TIME

Takoe, karakterie je i visok stepen fleksibilnosti u organizaciji podataka. Mogue je smestiti sve tabele u jednu jedinstvenu datoteku, ili svaku uvati ponaosob. U ovom konkretnom sluaju svaka tabela se uva u odvojenom fajlu sa ekstenzijom TPS. Podaci o bazi podataka uvaju se u reniku podataka tj. Data Dictionary-u. Tu se nalaze opisi svih tabela, njihova polja, kljuevi i meusobne veze. On predstavlja polaznu taku pri kreiranju svake aplikacije. Na osnovu opisa tabela i njihovih meusobnih veza, kasnije u toku kreiranja aplikacije kompajler zna koja su ogranienja u manipulaciji podacima i kako odgovarajua polja u tim tabelama trebaju da izgledaju na ekranu i na papiru.

Slika 5.4.1:. Clarion Data Dictionary Editor

U ovom diplomskom radu renik podataka sadri esnaest tabela:

DOMPAR- poslovni partneri u zemlji i inostranstvu ROBE

- podaci o robama i uslugama PRED

- podaci o raunima PREDR- stavke rauna REFERENT- referenti ORPRED- osnovni podaci o preduzeu PARAM- parametarski podaci neophodni za rad programa VRDOK- vrste dokumenata NAPLAC- naini plaanja / naplate PREDRAC- podaci o raunima predatim knjigovodstvu MAILPAR- parametri za e-mail slanje podataka NAPOMENE- napomene koje se koriste u izvetajima TXRACUN- podaci o raunima u txt formatu za slanje Bull DPS 9000 TXSTAV- stavke rauna u txt formatu za slanje Bull DPS 9000 STPDV- pomona baza koja se koristi u izvetajimaOpisi tabela kao i njihove meusobne veze dati su u prilogu.6 Poslovna inteligencijaPojam poslovna inteligencija oznaava arhitekturu koja predstavlja zbirni naziv za kolekciju integrisanih alata, aplikacija i baza podataka koje obezbeuju organizaciji efikasan i lak pristup poslovnim podacima, analizu i deljenje informacija, sa ciljem donoenja kvalitetnijih i brih odluka i samim tim poboljanja sveukupne poslovne efektivnosti. Ove aplikacije ukljuuju sledee aktivnosti: viedimenzionalnu analizu (npr. OLAP), data mining, upravljanje znanjem; poslovne analize, predvianja i dr.6.1 Data warehousingPod Data Warehousingom podrazumevamo proces integracije podataka u jedan repozitorijum iz kojeg krajnji korisnici mogu praviti izvetaje i sprovoditi ad-hock analize. S obzirom na samu svoju prirodu, skladita podataka imaju tendenciju da postanu veoma obimna jer skladite velike koliine podataka. To neminovno usloviljava potrebu za visokim performansama hardvera i softvera.

Najvaniji segment celog procesa jeste analiza izvornih podataka i procesa, sa ciljem zapisivanja poslovnih pravila bez greaka.

Data warehouse, ili skladite podataka, predstavlja bazu podataka za procese podrke odluivanju u kojoj su podaci: Nepromenljivi podaci se dodaju ve postojeim podacima.

Subjektno orjentisani odslikavaju poslovne procese Integrisani baza podataka konsoliduje podatke iz razliitih sistema koji koriste razne vrste razne vrste kodovanja, mernih jedinica i obezbedjuje konzistentnost podataka

Vremenski zavisni - svi podaci su u vezi sa nekim vremenskim trenutkom na osnovu kojeg se podaci mogu i porediti

Slika 6.1.1: Komponente DW sistemaData warehouse se moe virtuelno podeliti na Data mart-ove. Oni predstavljaju podskup DW-a koji sadri podatke specifine za odreenu poslovnu aktivnost kao to su finansije ili analiza klijenata. Data martovi mogu biti ukljueni u DW, mogu se izgraditi u relacionim ili OLAP bazama podataka i mogu sadrati detaljne ili sumarne podatke koje se po potrebi mogu deliti kroz data mart-ove. Operator moe da koristi OLAP alate i napravi izvetaj od informacije iz jedne tabele u datamartu koristei bilo koju kolonu kao selekcioni kriteijum.

6.2 Viedimenziona analiza

Uloga viedimenzione analize je da omugui korisniku da vri analizi po velikom broju nezavisnih elemenata koji ine sistem koji se analizira, i da pregledaju tako dobijene podatke. S obzirom da nisu svi korisnici zainteresovani za isti nivo detaljnosti podataka, viedimenzionom analizom omogueno je da se nivo detanjnosti dinamiki menja. Konkretno, u sluaju RTS-a, korisnik moe recimo da pregleda primljene raune u toku dana, meseca ili godine.OLAP (OnLine Analytical Processing) predstavlja veoma efikasan nain organizovanja velikih baza podataka na nain koji je najpogodniji za analizu od strane korisnika. Korienjem OLAP-a podaci se mogu organizovati po nivoima detaljnosti, razvrstavanjem u odredjene kategorije (kreiranje hijerarhije dimenzija). OLAP strukture podataka se nazivaju kockama, jer kombinacija nekoliko dimenzija podsea na geometriski oblik kocke. S obzirom na veoma veliki obim posla i kratke rokove za implementaciju kompletnog projekta, kreiranje OLAP izvetaja je ostavljeno za kasniju realizaciju. Planirano je da se kreiraju OLAP kocke za: iznose rauna (dimenzije: partner, godina i mesec) Svrha ove kocke bi bila planiranje budeta za nabavke, na osnovu praenja iznosa rauna po partnerima i mesecima

Slika 6.2.1: OLAP kocka za iznose rauna

robe i usluge (dimenzije: partner, roba/usluga i godina) Svrha ove kocke bi bila praenje nabavke odreenih proizvoda, od odreenih dobavljaa, na godinjem nivou.

Slika 6.2.2: OLAP kocka za robe i uslugeOsnovna funkcionalnost koja se oekuje od budue realizacije OLAP kocki je da obezbede fleksibilne modele za pronalaenje podataka. Dimenzije i hijerarhije omoguavaju tu fleksibilnost.

Dimenzije omoguavaju slice i dice:

Slice - izbor jednog lana iz dimenzije. Na primer: ukoliko je potrebno izvriti fokusiranje na samo jedan odreeni proizvod, slice omoguava da se ignoriu sve ostali proizvodi. Dice ovom metodom se postavlja vie lanova jedne dimenzije na jednu osu i vie lanova druge dimenzije na drugu osu, i slui za sagledavanje meuodnosa lanova razliitih dimenzija.

Hijerarhija omoguava drill down i drill up:

Drill Down - Sve dimenzije sadre hijerarhiju i za veinu dimenzija hijerarhija se sastoji od vie nivoa. Vie nivoa hijerarhije omoguava drill down po jednom lanu hijerarhije. Drill down omoguava fokusiranje samo na odreene podatke ili oblast problema.

Drill Up Omoguava da se sagleda opta slika. Vide se samo zbirne informacije lanova.6.3 Data mining

Data mining je veoma je razliit od upita i izvetaja, kao i od viedimenzionalnih analiza, po tome to koristi tehniku otkrivanja podataka. Ovo se postie tako to se ne postavljaju pitanja, ve se koriste odreeni algoritmi koji analiziraju podatke i prave izvetaje o onome to su otkrili. Na ovaj nain data mining, za razliku od ostalih tehnika, trai odgovore i na pitanja koja ne moraju biti prethodno postavljana.

Otkrivanje moe imati formu pronalaenja znaaja u vezama izmeu odreenih elemenata podataka, klasterisanja odreenih elemenata podataka ili neki drugi obrazac u korienju odreenih skupova elemenata podataka. Nakon iznalaenja ovih obrazaca, algoritmi mogu da iz njih izvedu pravila. Ova pravila tada mogu biti koriena da se identifikuju veze meu podacima, generie model koji ima eljeno ponaanje, otkriju obrasci i grupiu klasteri zapisa sa slinim atributima.Iako koncept poslovne inteligencije nije ukljuen u projekat paralelno sa ostalim modulima, on ipak predstavlja veoma bitan deo budueg informacionog sistema RTS-a. Konkretna primena u opisanom poslovnom reenju bi mogla da bude velika poto se unutar baze podataka uvaju informacije o svim primljenim raunima na nivou organizacije. Transformacijom tih podataka u Data warehouse, dobio bi se repozitorijum iz koga bi mogle da se izvlae bitne informacije: nabavka roba i usluga po partnerima, organizacionim jedinicama, i vremenskim kategorijama iznosi primljenih rauna, odnosno trokovi u odreenim periodima i po organizacionim jedinicama

iznosi plaenog i odbijenog prethodnog poreza po vremenskim kategorijama.7 ZakljuakTokom viemesenog rada u PJ Informatici RTS-a, upoznao sam se sa mnogim aspektima kompjuterske obrade podataka i funkcionisanja informacionih sistema. Kao lan tima za izradu novog poslovnog reenja, dobio sam priliku i da se ukljuim u mnoge poslovne procese. Prilikom implementacije projekta deavao se prelazak sa jedne kompjuterske platforme na drugu (sa DPS 8000 na DPS 9000) i promene vezane za prilagoavanje poslovnog informacionog sistema Meunarodnom raunovodstvenom standardu i primeni PDV-a. Dopunski problem predstavljala je injenica da su sve organizacione jedinice morale biti meusobno povezane (to do sada nije bio sluaj). S obzirom na nedostatak fizikih veza izmeu odreenih delova, pribeglo se alternativnim reenjima, tj. slanjem podataka putem e-mail-a. U idealnom sluaju, koji je ve u planu, u PJ Informatici e se nalaziti serveri baza podataka sa kojima e sve poslovne jedinice komunicirati. Time e se viestruko poveati pouzdanost i brzina obrade podataka. Posebno sam zahvalan zaposlenima u PJ Informatika, koji su mi omoguili da uzmem aktivnu ulogu u ovim deavanjima, i da svojim radom doprinesem funkcionisanju ove organizacije.

8 LiteraturaPoslovni informacioni sistemi, Doc. dr Angelina Njegu Univerzitet SingidunumThe Art Of Programming - www.artofprogramming.net/dev_clarion_why3.htmlClarion Home - www.softvelocity.comPDV, Porez na dodatu vrednost, Grupa autora - privredni savetnik

Organizacija internog obrauna u preduzeu, Prof. dr Milovan Stanii

Privredni savetnik, asopis za raunovodstvo i poslovne finansije 1-9

SQL Server 2000, programiranje korak po korak, Rebecca M. Riordan

Clarion Language Reference Manual, Soft Velocity CorporationClarion Data Modeller, Soft Velocity CorporationInternet Application Guide, Soft Velocity Corporation

Database Drivers, Soft Velocity Corporation

Multi-Threaded Programming, Soft Velocity Corporation

Clarion Report Writer, Soft Velocity CorporationOracle relacio sistem za upravljanje bazom podataka, Zoran Marjanovi

Sistem Analiza i modeliranje podataka, Mile Pavli

9 PriloziOsnovni ekran Clarion-a i koriene procedure

Procedura provere podataka o partneru pre overeIF DOM:PDV='7' AND SUB(DOM:PIB,1,1)'9' THEN

MESSAGE('Neispravan PIB za INO partnera')

CYCLE

END

IF (DOM:PDV='1' OR DOM:PDV='2') AND (DOM:PIB='' AND DOM:JMBG='') THEN

MESSAGE('Popuniti PIB ili JMBG')

CYCLE

END

IF DOM:PIB'' AND DOM:JMBG'' THEN

CYCLE

END

IF Self.request = InsertRecord THEN

SAV:SaveRecord=DOM:RECORD

GET(DOMPAR,DOM:DOM_SIF)

IF ERROR() THEN

ELSE

MESSAGE('Takva sifra vec postoji!')

DOM:RECORD=SAV:SaveRecord

CYCLE

END

PUT(PARAM)

IF ERROR() THEN

MESSAGE('Greska pri upisu parametarskog sloga')

END

END

Procedura provere podataka iz rauna pre overeIF PRE:DATO='' OR PRE:DATO>TODAY() OR (PRE:DATO>PRE:DATVAL AND PRE:INDVR='1') OR PRE:DATVAL='' OR PRE:DATPRO='' THEN

MESSAGE('Neispravno uneti datumi!')

CYCLE

END

IF PRE:BROJO='' THEN

MESSAGE('Niste uneli broj racuna!')

CYCLE

END

IF PRE:PIB='' AND PRE:JMBG='' THEN

MESSAGE('Niste uneli ni PIB ni JMBG!')

CYCLE

END

IF PRE:INDVR=''THEN

MESSAGE('Niste uneli vrstu racuna!')

CYCLE

END

IF Self.Request=InsertRecord THEN

PUT(VRDOK)

IF ERROR() THEN

MESSAGE('GRESKA PUT VRDOK FD '& ERRORCODE())

END

ENDProcedura dodavanja nove stavke rauna, sa auriranjem tabele ROBE! UKLJUCIVANJE NOVE ROBE

ROB:KATBR=PRR:KATBR

ROB:NAZ=PRR:NAZ

GET(ROBE, ROB:K5)

IF ERROR() THEN

ROB:CENA = PRR:NCENA

ROB:JEM = PRR:JEM

ROB:NAZ = PRR:NAZ

ROB:KATBR = PRR:KATBR

ROB:POREZ = PRR:POREZ

ROB:INDPDV= PRR:INDPDV

SET(PARAM,1)

NEXT(PARAM)

IF ERROR() THEN

MESSAGE('Ne postoji parametarski slog')

END

PAR:ROBSIF=PAR:ROBSIF+1

ROB:SIFRO =PAR:ROBSIF

PUT(PARAM)

IF ERROR() THEN

MESSAGE('Greska pri upisivanju parametarskog sloga')

END

ADD(ROBE)

IF ERROR() THEN

MESSAGE('GRESKA ADD ROBE '&ERRORCODE())

END

ELSE

IF ROB:CENAPRR:NCENA OR ROB:JEMPRR:JEM OR ROB:POREZPRR:POREZ OR ROB:NAZ PRR:NAZ THEN

ROB:CENA =PRR:NCENA

ROB:JEM =PRR:JEM

ROB:POREZ =PRR:POREZ

ROB:INDPDV=PRR:INDPDV

ROB:NAZ =PRR:NAZ

PUT(ROBE)

IF ERROR() THEN

MESSAGE('GRESKA PUT ROBE '&ERRORCODE())

END

END

END

SAV:SaveRecord = PRR:RECORD

GET(PREDR,PRR:K1)

IF ERROR() OR Self.Request=ChangeRecord THEN

PRR:RECORD = SAV:SaveRecord

IF PRR:KOL='' THEN

MESSAGE('Niste uneli kolicinu')

CYCLE

END

IF PRR:INDPDV='' THEN

MESSAGE('Niste uneli indikator PDV')

CYCLE

END

IF PRR:POREZ 0 AND PRR:INDPDV='3' THEN

MESSAGE('Roba osloboena PDV-a')

CYCLE

END

IF PRR:POREZ = 0 AND PRR:INDPDV'3' THEN

MESSAGE('Roba nije osloboena PDV-a')

CYCLE

END

PRR:SIFR = ROB:SIFR

PRR:NVRED = PRR:NCENA * PRR:KOL

PRR:IZNRAB = PRR:NVRED * PRR:RABAT / 100

PRR:PVRED = PRR:NVRED - PRR:IZNRAB

PRR:IZNPOR = PRR:PVRED * PRR:POREZ / 100

PRR:FVRED = PRR:PVRED + PRR:IZNPOR

PRR:FCENA = PRR:FVRED / PRR:KOL

PRR:NCENA = PRR:NVRED / PRR:KOL

PRR:PCENA = PRR:PVRED / PRR:KOL

PRE:NVRED += PRR:NVRED

PRE:PVRED += PRR:PVRED

PRE:FVRED += PRR:FVRED

PRE:RABAT += PRR:IZNRAB

PRE:POREZ += PRR:IZNPOR

PRE:BRS += 1

IF PRR:POREZ=18 THEN

PRE:IZN1 += PRR:IZNPOR

PRE:OSN1 += PRR:PVRED

PRE:STO1 = 18

END

IF PRR:POREZ=8 THEN



PRE:STO2 = 8

END

IF PRR:POREZ=5 THEN



PRE:STO3 = 5

END

IF PRR:POREZ=0 THEN



PRE:STO4 = 0

END

IF PRR:POREZ18 AND PRR:POREZ8 AND PRR:POREZ5 AND PRR:POREZ0 THEN

MESSAGE('Neispravna stopa PDV!')

CYCLE

END

DISPLAY

ELSE

PRR:RECORD = SAV:SaveRecord

MESSAGE('Izabrani artikal vec postoji u racunu!');

POST(EVENT:CloseWindow)

END

Procedura formiranja knjige primljenih rauna ?Progress1{PROP:rangehigh} = RECORDS(PRED)

?Button1{PROP:Disable}=True

?Button2{PROP:Disable}=True

?Progress1{PROP:Hide}=False

DISPLAY

LSTAV=0

LBRRAC=0

!FORMIRANJE TXT DATOTEKE ZA SLANJE RACUNA

EMPTY(TXSLANJE)

PRE:STATUS=''

SET(PRE:K3,PRE:K3,1)

LOOP UNTIL EOF(PRED)

NEXT(PRED)

?Progress1{PROP:progress} = ?Progress1{PROP:progress} + 1

DISPLAY

IF PRE:STATUS'' THEN

BREAK

END

IF PRE:KNJIZ'1' THEN

CYCLE

END

LBRRAC += 1

CLEAR(TXR:RECORD)

TXR:VRSTA = 'R'

TXR:INDVR = PRE:INDVR

TXR:ORGIR = PRE:ORGIR

TXR:SIFF = FORMAT(PRE:SIFO,@p######p)

TXR:BROJF = PRE:BROJO

TXR:DATRAC = FORMAT(PRE:DATO,@d12)

TXR:MAG = ''

TXR:ORG = PRE:ORG

TXR:DIKSIF = FORMAT(PRE:SIFDOM,@p######p)

TXR:PIB = PRE:PIB

TXR:JMBG = PRE:JMBG

TXR:VRDOK = PRE:VRDOK

TXR:BRDOK = PRE:BRDOK

TXR:OPIS = PRE:OPIS

TXR:VALUTA = FORMAT(PRE:DATVAL,@d12)

TXR:SIFNPL = PRE:SIFNPL

TXR:BROJD = PRE:BROJD

TXR:DATPRO = FORMAT(PRE:DATPRO,@d12) ! po ovom datumu se selektuje period za export

IF PRE:INDPDV '7' THEN

TXR:INDPRO = '1'

ELSE

TXR:INDPRO = '9'

END

TXR:REF = PRE:REF

TXR:PVRED = FORMAT(PRE:PVRED * 100,@p###############p)

TXR:FVRED = FORMAT(PRE:FVRED * 100,@p###############p)

TXR:PROCRAB= FORMAT(PRE:PROCRAB * 100,@p####p)

TXR:RABAT = FORMAT(PRE:RABAT * 100,@p############p)

TXR:POREZ = FORMAT(PRE:POREZ * 100,@p############p)

TXR:INDPDV = PRE:INDPDV

TXR:POR1 = PRE:POR1

TXR:STO1 = FORMAT(PRE:STO1 * 100,@p####p)

TXR:OSN1 = FORMAT(PRE:OSN1 * 100,@p############p)

TXR:IZN1 = FORMAT(PRE:IZN1 * 100,@p############p)

TXR:POR2 = PRE:POR2




TXR:POR3 = PRE:POR3




TXR:POR4 = PRE:POR4




TXR:BRS = FORMAT(PRE:BRS,@P####P)

TXR:DATPK = FORMAT(TODAY(),@d12) ! po ovom datumu se selektuje period za export

TXR:BROJPK = FORMAT(PAR:BROJPK,@p###p)

ADD(TXRACUN)

IF ERROR() THEN

MESSAGE('GRESKA ADD TXRACUN '&ERRORCODE())

BREAK

END

TXL:RECORD = TXR:RECORD

ADD(TXSLANJE)

IF ERROR() THEN

MESSAGE('GRESKA ADD TXSLANJE '&ERRORCODE())

BREAK

END

PRR:SIFO = PRE:SIFO

SET(PRR:K2,PRR:K2,1)

LOOP UNTIL EOF(PREDR)

NEXT(PREDR)

IF PRR:SIFO PRE:SIFO THEN

BREAK

END

CLEAR(TXS:RECORD)

Lbrs += 1

LSTAV += 1

TXS:VRSTA = 'S'

TXS:INDVR = PRE:INDVR

TXS:ORGIR = PRE:ORGIR

TXS:SIFF = FORMAT(PRE:SIFO,@p######p)

TXS:SIFR = PRR:SIFR

TXS:NAZR = PRR:NAZ

TXS:KOL = FORMAT(PRR:KOL * 1000,@p##########p)

TXS:PCENA = FORMAT(PRR:PCENA * 100,@p############p)

TXS:FCENA = FORMAT(PRR:FCENA * 100,@p############p)

TXS:NCENA = FORMAT(PRR:NCENA * 100,@p############p)

TXS:PVRED = FORMAT(PRR:PVRED * 100,@p###############p)

TXS:FVRED = FORMAT(PRR:FVRED * 100,@p###############p)

TXS:NVRED = FORMAT(PRR:NVRED * 100,@p###############p)

TXS:RABAT = FORMAT(PRR:RABAT * 100,@p####p)

TXS:IZNRAB = FORMAT(PRR:IZNRAB * 100,@p############p)

TXS:POREZ = FORMAT(PRR:POREZ * 100,@p####p)

TXS:IZNPOR = FORMAT(PRR:IZNPOR * 100,@p############p)

TXS:INDPDV = PRR:INDPDV

TXS:VRDOK = PRR:VRDOK

TXS:BRDOK = PRR:BRDOK

ADD(TXSTAV)

IF ERROR() THEN

MESSAGE('GRESKA ADD TXSTAV '&ERRORCODE())

BREAK

END

TXL:RECORD = TXS:RECORD

ADD(TXSLANJE)

IF ERROR() THEN

MESSAGE('GRESKA ADD TXSLANJE '&ERRORCODE())

BREAK

END

END !END OD LOOP UNTIL EOF(PREDR)

END !END OD LOOP UNTIL EOF(PRED)

PAR:DATPK=TODAY()

PUT(PARAM)

IF ERROR() THEN

MESSAGE('Greska pri upisu parametarskog sloga')

END

?Progress1{PROP:progress} = 0

DISPLAY

SET(PRED,1)

LOOP UNTIL EOF(PRED)

NEXT(PRED)

?Progress1{PROP:progress} = ?Progress1{PROP:progress} + 1

DISPLAY

IF PRE:STATUS'K' AND PRE:KNJIZ='1' THEN

PRE:STATUS = 'K'

PRE:DATPK = TODAY()

PRE:BROJPK = PAR:BROJPK

END

PUT(PRED)

IF ERROR() THEN

MESSAGE('GRESKA PUT PRED '&ERRORCODE())

END

END

PRJ:BROJPK = PAR:BROJPK

PRJ:DATPK = TODAY()

PRJ:BRRAC = LBRRAC

PRJ:BRS = LSTAV

PRJ:IMEDAT = GIMEDAT

ADD(PREDRAC)

IF ERROR() THEN

MESSAGE('GRESKA ADD PREDRAC '&ERRORCODE())

END

IF SMTP:RecipientAddress'' THEN

?String1{PROP:Hide}=False

?String2{PROP:Hide}=False

END

! Update global email variables

eMail.DefaultServer = SMTP:DefaultServer

eMail.DefaultPort = SMTP:DefaultPort

eMail.Sender = SMTP:FromHeaderAddress

eMail.From = SMTP:FromHeaderName & '

Documents

Projekat_-_Primer_IS.doc