PROIZVODNJA GLJIVA

Peurke razliitih vrsta, od poznatih belih ampinjona, do egzotinijih vrsta kao to su bukovae i iitake mogu relativno lako da se gaje u bati. Neke raaju cele godine. Jedu se sirove ili termiki obraene, a neke se i sue. Razliite vrste mogu uspeno da se gaje u zaklonjenim hladnim delovima bate, kao i u upi ili podrumu. Zemljite i svetlost nisu potrebni, ali proizvodnja moe biti sporadina i nepouzdana ako ne postoje odreeni uslovi.

ta je peurka?Peurke su gljive biljke koje zbog nedostatka hlorofila ne mogu same da proizvode hranu. Oslanjaju se na druge organizme ive ili mrtve biljke, pa ak i ivotinje da bi zadovoljile svoje potrebe. Odgovarajui materijali ili supstrati na kojima se gaje peurke podrazumevaju neobraenu piljevinu, panjeve, isitnjeno drvo, talog kafe, slamnata ubriva, pa ak i novinsku hartiju ili karton. Dok se hrane supstratom, gljive ga razlau u kompost.Vei deo svog ivota gljiva postoji kao mrea finih vlakana micelijuma koja rastu kroz supstrat. Jestivi deo, peurka, jeste plodonosno telo koje proizvodi spore. Sve ovo deava se kad su uslovi ishrane, vlage, temperature i svetlosti odgovarajui.

Proizvodnja peurakaDa biste gajili svoje peurke nabavite ivo mrestilite micelijum koji raste na odgovarajuem supstratu. U nekim sluajevima supstrat mora da se stavi na tano odgovarajuu lokaciju da bi rastao; druga mogunost je da iskoristite micelijum za inokulaciju supstrata, na primer panjeva, gomile komposta, ili ak rolni papirnih ubrusa.Lako moete da naete organsku opremu za proizvodnju poznatih vrsta peuraka koja se sastoji od posude u kojoj je inokulisan kompost. Oprema za manje poznate vrste moe da se nae kod specijalizovanih proizvoaa.

Gajenje na panjevima i piljeviniPanjevi listopadnog drvea, 515 cm u preniku, iseeni u sezoni mirovanja, inokuliu se na prolee. Breza, bukva i hrast daju najpouzdanije rezultate. Mali drveni klinovi ve inokulisani micelijumom ubacuju se u unapred izbuene rupe. Panjevi se dre u toplim, vlanim uslovima dok se micelijum iri po drvetu. Od inokulacije do nicanja peuraka moe proi i 612 meseci, a potom peurke mogu da nastave s nicanjem i nekoliko godina.Vlana piljevina od netretirane drvne grae u dakovima moe da se pomea sa supstratom micelija a potom se uva na toplom mestu dok micelijum raste. Dakovi se potom pomeraju na svetlo, hladno mesto gde peurke poinju da niu.

Gajenje na krupnom organskom materijaluMetode gajenja razlikuju se kod svake vrste peuraka, ali uopteno, supstrat micelija se umea u vlano, dobro raspadnuto ubrivo, kompost, slamu ili drugi organski materijal (u kojem ne sme da bude drugih gljiva) i stavi u dakove. Razvoj micelijuma potom se pospeuje u vlanim uslovima na temperaturi oko 20 C. Peurke se razviju nekoliko nedelja kasnije.

PROIZVODNJA NA ORGANSKOM MATERIJALU

Livadska peurka (Agaricus campestris) Bela kapa, crvenkasto-smei listii s donje strane.Pravi smrak (Morchella esculenta) Sivo-smea, sferna kapa; jakog aromatinog ukusa.Sunanica (Lepiota procera) Velika kapa ima smee ljuske na svetloj pozadini.Kaluerka (Coprinus comatus) Izduena, jajasta, upava kapa; prilikom raspadanja postaje crna ili tamnoplava. Veoma ukusna kad se jede mlada.iitake (Lentinus edodes) esto se gaji; jakog ukusa, kao da je dimljena.ampinjon (Agaricus bisporus) Poznata vrsta koja se esto gaji.Uklenjaa (Clytocube nuda) Mesnata; kad je mlada, kapa je plavo-ljubiaste boje, ljubiasta s donje strane.

PROIZVODNJA NA PANJEVIMA ILI PILJEVINIVrbovaa (Laetiporus sulphureus) ute lepeze; tekstura i ukus piletine.Bukovaa (Pleurotus ostreatus) Veliko plodonosno telo u obliku ostrige. esto se gaji.Igliar (Hericium erinaceum) Mnotvo belih resa nalik ledenicama; blagog, slatkastog ukusa.Nameko (Pholiota nameko) Narandasto-smea kapa; veoma ukusna japanska peurka.

PEURKE U BATIKao deo bate, peurke mogu da daju ukusan rod. Na primer, rasprostranjeni beli ampinjon (Agaricus bisporus) moe sam od sebe da se pojavi u bati, naroito ako ste poboljavali zemljite kompostom koji je ve korien za gljive. On nie na jesen i moe da se bere i do nekoliko godina ako su uslovi odgovarajui. Ivice ili uglovi podignutih leja mogu da se zamene panjevima od listopadnog drvea i potom inokuliu supstratom gljiva. Gomila komposta koji se sporo razgrauje moe da se koristi za gajenje kaluerke. Ova vrsta, pored slamnatice (Stropharia rugoso-anulata) takoe raste blizu ivica maliranih iverjem ili slamom.

UpozorenjePeurke se esto pojavljuju na mestu koje je dosta udaljeno od onog gde su se prvi put pojavile. Svaka peurka nepoznatog izgleda mora se identifikovati pre jela. Mnoge vrste su otrovne.

UZGOJ BEZ OBRADE

Uzgoj bez obrade je tehnika organskog gajenja koja moe da se koristi za sve vrste povra. Pri korienju ove tehnike zemljite se nakon prve neophodne obrade ne dira. Sredstva za obogaivanje zemljita, koja u sistemu gajenja bez kopanja esto imaju dvojnu ulogu mala i ubriva, ravnomerno se rasporeuju po zemljitu, ali se ne meaju sa njim to se ostavlja glistama i drugim organizmima. Gliste svojom aktivnou poboljavaju drenau, dok njihov razgradivi otpad obogauje sastav zemljita. Organizmi u zemljitu dalje razgrauju ono to gliste unesu s povrine formirajui na taj nain humus i hranljive sastojke za biljke. Ne moe da se izbegne delimino prevrtanje zemljita prilikom sejanja, saenja i berbe, ali to je minimalno u poreenju s prekopavanjem. Na due staze prekopavanje je tetno za sastav zemljita i pospeuje gubitak vlage i organskih materija. Glavni nedostatak ove tehnike je to to je potrebno vie vremena da se siromano zemljite obogati, dok su tetoine u samom zemljitu zatiene. Najpraktinije je da se kombinuju najbolji elementi ove tehnike s okopavanjem. Zemljitu je esto potrebna osnovna obrada pre primene ove tehnike ako je, na primer, suvie sabijeno i povremeno moe da se okopa, recimo kad se dodaje zelenino ubrivo. Ova tehnika je naroito uspena kad se kombinuje sa gajenjem u lejama (vidite str. 322).Nasuprot uvreenom miljenju, parcelama koje se ne prekopavaju nije neophodna velika koliina mala. Zemljitu se dodaje ista koliina komposta i ubriva kao prilikom prekopavanja. Krompir (vidite narednu stranu) je jedini usev kojem je neophodan deblji sloj mala kako bi se spreilo da krtole pozelene.

PripremaDa bi tehnika gajenja bez kopanja dala najbolje rezultate, struktura zemljita od poetka mora da bude dobra. To e moda iziskivati da se zemljite izrilja kako bi se poboljala drenaa i rastresitost. Ako niste sigurni u stanje zemljita, informacije u poglavlju Zemljite i briga o njemu (str. 32-61) pomoi e vam da odredite da li je prekopavanje potrebno i koji su jo postupci neophodni.Tamo gde nema veih problema sa zemljitem, ova tehnika moe odmah da se primeni. Ako na parceli ima korova, ili ukoliko deo travnjaka pretvarate u parcelu, zemljite moe da se raskri pomou slojeva mala (vidi str. 328). Pre sejanja ili saenja materije za obogaivanje zemljita treba ravnomerno rasporediti po parceli, ili ih staviti na mesta odreena za saenje useva, kao to su tikvice, kojima treba vie prostora. Ako je potrebno, organsko ubrivo i kre mogu blago da se izgrabuljaju pre nego to se rasporedi krupnije ubrivo.

Sejanje i saenjeVeina useva uzgaja se isto kao to bi se gajila u prekopanoj leji. Dobro pripremljeno zemljite za tehniku gajenja bez prekopavanja uvek je rastresito i idealno za sejanje. Seme se seje u rupe ili kuice. Sadnice se stavljaju u rupe iskopane pomou aova. Sve slojeve ubriva i mala treba ukloniti s mesta gde se seje ili sadi, a potom ga ponovo ravnomerno naneti im biljke ponu da rastu.

Korov i plevljenjeNa parcelama koje se ne prekopavaju koliina korova znaajno je manja jer se neproklijalo seme korova ne izvlai na povrinu. Organski mal dodatno smanjuje koliinu korova i zadrava vlagu, ali nije neophodan.Lagano okopavanje pomae na golom zemljitu i postepeno smanjuje koliinu semena korova. Sve viegodinje korovske biljke batenskim vilama treba polako da se rastresu oko korena i izvuku vodei rauna da se prevrne to je mogue manje zemljita.

BerbaKorenaste useve verovatno ete moi da iupate iz zemlje. Ako to nije mogue, polako ih rastresite batenskim vilama uz minimalno prevrtanje zemljita.

EFEKTI OBRADEOva demonstracija prikazuje kako prekopavanje zemljita moe da povea koliinu korova izvlaenjem neproklijalog semena na povrinu, gde e proklijati. Na goloj parceli (1) zemljite s desne strane je obraeno, dok je ono s leve strane netaknuto. Tri nedelje kasnije (2) mnogo vie korova proklijalo je na prekopanom zemljitu nego na netaknutom delu parcele. Manje korova, a samim tim i manje plevljenja, jedna je od najveih prednosti tehnike gajenja bez prekopavanja.

PREDNOSTI SISTEMA GAJENJA BEZ OBRADE*Zahtevno i naporno neprekidno okopavanje vie nije neophodno.*Sastav zemljita se uva i vremenom poboljava.*Organizmi u zemljitu razvijaju se u stabilnim uslovima netaknutog zemljita.*Znaajno se smanjuje gubitak organskih materija i vlage.*Seme korova se u manjem broju izvlai na povrinu.

GAJENJE KROMPIRA BEZ KOPANJA

U klimatskim uslovima u kojima je lie krompira izloeno mrazu obino je dobro da se usev poseje malo kasnije nego to je uobiajeno. Mal sniava temperaturu zemljita i biljka moe da bude podlonija oteenjima usled mraza.

Saenje1 Iskopajte, isecite ili pokosite svu vegetaciju na parceli.2 Dobro natopite zemljite ako je suvo. Ravnomerno rasporedite ubrivo, kompost ili organsko ubrivo bogato azotom (vidi str. 40).3 Poloite krtole na zemlju na predvienom rastojanju. Ako postoji opasnost od mraza, stavite ih u rupe koje ste iskopali aovom.4 Prekrijte svaki red slojem sena ili stare slame debelim 7,5 cm. Oznaite svaki red kako ne biste stali na krtole.

Rast1 Redovno proveravajte izdanke koji izbijaju kroz mal i oslobodite one koji podiu mal umesto da ga probiju.2 Dodajte jo mala dok biljke rastu i prekrijte prostor izmeu redova.3 Kad biljke u susednim redovima skoro ponu da se dodiruju, prekrijte mal debelim slojem busenova trave kako biste spreili prodiranje svetlosti od koje krtole pozelene.4 Dodajte jo trave ukoliko je potrebno. Ptice vole da razgru mal, ali su istovremeno korisna zatita od tetoina.

BerbaDa biste izvadili nekoliko krompira, jednostavno razgrnite mal i uzmite onoliko krtola koliko vam je potrebno. Krtole e leati na povrini zemlje. Vratite mal i ostavite preostale gomolje da dalje rastu. Da biste izvadili sav krompir, razgrnite mal. Pokupite sve krtole i proverite da li ima nekih koje su se razvile u zemlji.

UZGOJ BEZ KOPANJA

Zelenino ubrivo i tehnika bez obradeUsevi za zelenino ubrivo (vidite str. 56), koji se obino ukopavaju u zemljite, mogu da se gaje i na parceli na kojoj se ne kopa. Jednogodinja zelenina ubriva kao to je slaica kose se i ostavljaju kao mal. Viegodinja zelenina ubriva, kao to su detelina i ozima ra, (koja zahvaljujui bokorenju korena esto ponovo izrastu kad se pokose, iako su jednogodinje biljke) kose se i suzbijaju malom koji ne proputa svetlost ili gajenjem krompira tehnikom bez obrade.

Slojevito maliranjeMaliranje u slojevima upotrebom razliitih materijala (vidite dole) je lak, veoma efektivan nain za raiavanje zemljita kao to je parcela obrasla u korov ili travnjak. Naroito je korisno ako se primeni tehnika bez kopanja. Prvu berbu moete da dobijete bez ikakvog kopanja. Ako su vam sredstva ograniena, prvo raistite malu povrinu laku za obradu.

Postavljanje slojeva malaPrvo posecite svu vegetaciju i iskopajte sve drvenaste korovske biljke. Postavite prvi sloj preklapajui ivice kartona ili papira po 30 cm da biste spreili prodor svetlosti. Najbolje je da se ovo radi kad nema vetra; zemljite treba da bude toplo i vlano.Da bi se ovaj sloj zadrao i suzbio korov, dodajte jo jedan sloj, ne deblji od 10 cm, naroito na mestima gde se ivice preklapaju. Izbor materijala za ovaj sloj zavisi od onoga to vam je dostupno, kao i od plodnosti zemljita. Zemljite koje neko vreme nije obraivano, ili ono na kome je bio travnjak, esto je veoma plodno i usevi e uspevati iznenaujue dobro bez dodatnog prihranjivanja. Ako je zemljite siromano, drugi sloj treba da bude obogaiva zemljita srednje ili visoke hranljivosti, kao to su dobro ubrivo ili batenski kompost. Sloj svee ili usitnjene slame debljine do 5 cm moe da se stavi odozgo kako bi se sauvala vlaga, a parcela delovala lepe i urednije. Zalivanje cele povrine pomoi e slojevima da se slegnu i da se odupru vetru.Dok se prvi sloj razgrauje, gornji sloj pada na povrinu zemljita gde ga crvi unose u zemljite poveavajui njegovu plodnost.

Gajenje kroz slojeve malaPrve godine krtole krompira i sadnice kupusnjaa, tikvica i bundeva mogu da se sade kroz mal direktno u zemljite, u rupe koje ste napravili aoviem; dodajte i malo komposta, ako ga imate. U poetku e biljkama biti potrebna bolja zatita od mraza nego obino jer mal spreava sunevu radijaciju koja obino nou zrai iz zemljita. Koristite pokrivae za redove ili sadite biljke malo kasnije.Sitno seme i korenasti usevi prve godine nisu pogodni za slojevito maliranje, ali naredne godine povrinski sloj zemljita treba da bude veoma rastresit i pogodan za sejanje svih vrsta semena. Trebalo bi da se nastavi s maliranjem zemljita kako bi se spreilo klijanje semena korovskih biljaka, zatitilo zemljite od stvaranja pokorice posle jakih kia i sauvala vlaga.Viegodinje korovske biljke, kao to su tavelj i iak mogu da se probiju kroz slojeve mala. Da biste ih uklonili, rastresite zemlju oko njihovog korena i polako ih iupajte. Za potpuno suzbijanje ovih korovskih biljaka verovatno je potrebna i druga godina slojevitog maliranja.Kad se zemljite raisti, zahvaljujui slojevima mala moe da se koristi tehnika gajenja bez kopanja.

MATERIJALI ZA SLOJEVITO MALIRANJE

Slojeviti mal sastoji se od dva ili tri sloja.

Osnovni sloj(Biorazgradiv; ne proputa svetlost)Veliki kartoniRasklopljene kartonske kutijeNovine, u debelom sloju

Srednji sloj(Poboljiva zemljita; dri osnovni sloj)Batenski kompostPokoena travaKompost od lia ili opalo lieubrivoKompost za gljive (obratite panju: s visokim nivoom krea)Usitnjene orezane batenske biljkeSlama ili seno

Gornji sloj (nije obavezan)(Zadrava vlagu; dobro izgleda)SlamaSeno

Malirajte kad je zemljite toplo i posle jake kie. Maliranje hladnog zemljita odloie njegovo zagrevanje, usporiti rast biljaka i poveati rizik od tete koju nanose puevi golai. Ova karda na slici (desno) odgajana je u elijama i posaena kroz slojeve mala.

Ukusna i lepo ureena bata

Mnoge vrste povra nisu samo veoma ukusne, ve su izuzetno prijatne za oko. Ureenje bate jestivim biljkama, pored praktine vrednosti, podrazumeva i njihove dekorativne strane . To takoe znai da moete da gajite jestive biljke u bati bez potrebe za odvojenim povrtnjakom.Bata ureena jestivim biljkama moe biti velika ili mala, formalno ili neobavezno ureena, i moe da ukljui voe, povre, zainsko bilje i cvee. Poznati primer imamo u Francuskoj gde su bate dvorca Vilandri osmiljene tako da se uklapaju u opti plan dvorca, dok zapravo povre daje boje u okviru formalne eme staza i leja oivienih podianom ivicom. Drugi ekstreman primer je meovita bata u kojoj se i jestive i ukrasne biljke susreu u veseloj raznovrsnosti.

Kuhinjska bata Kuhinjska bata je bata ispunjena jestivim biljkama odabranim iskljuivo zbog svojih ukrasnih i jestivih kvaliteta. Odravanje ravnotee izmeu izgleda i prinosa moe da predstavlja tekou i potrebno je paljivo planiranje da bi ova bata dobro izgledala cele godine. Planiranje za leto ili zimu je lake, jer bata miruje u jedno ili drugo godinje doba.

Kreativno saenjeJestiva i lepo ureena bata daje kreativnom batovanu priliku da isproba sve mogue neuobiajene kombinacije biljaka. Povre se ceni zbog svojih boja, oblika listova, teksture, opteg izgleda i vizuelnog stava. Moe da se usmeri kako bi se penjalo uz paravane, mree ili druge biljke i istovremeno dobilo na visini, ili moe da se koristi u postizanju ivopisnih oblika i ema na nivou zemljita. Ako dopustite nekim vrstama povra da precvetaju, esto vas eka predivan prizor; na primer, zelena salata se pretvara u elegantne kupaste tornjeve visoke i do 1,2 m. U toj fazi nije za jelo, ali izgleda predivno! Ako ostavite crni luk i praziluk da procvetaju dobiete okruglu cvetnu glavicu na vrhu visokog stabla: upeatljivo, ivopisno i privlai pele.

Mo tornjevaCrvena i zelena salata proizvode prelepe tornjeve kad se puste da precvetaju. Prizor je moda kratkog veka, ali to je jeftin i zabavan nain da se improvizuje kako bi se dobio formalni efekat.

JESTIVA I LEPO UREENA BATA

Lepe biljke su zdrave biljkeBiljke u jestivo ureenoj bati moraju da budu zdrave i bujne da bi izgledale najbolje to je mogue. Obratite panju na odravanje zemljita i, kao i u tradicionalnom povrtnjaku, da biste postigli najbolje rezultate vodite rauna o principima plodoreda (vidite str. 301) kad planirate na godinjem nivou. Drite u rezervi biljke koje e u razliitim fazama razvoja zameniti postojee, ili zauzeti mesto oteenih ili bolesnih biljaka i odravati dobar izgled bate.

Kako da jedemo iz ureene bateBerba neizbeno ostavlja prazna mesta u ureenoj bati. Reite ovaj problem tako to ete koristiti sorte koje mogu da se beru u duem vremenskom periodu, na primer kelj i salate koje ne formiraju glavicu. Pored toga, birajte useve koji dobro izgledaju posle berbe, na primer crveni ili mnogocvetni pasulj i tikvice. Od pomoi je i ako gajite privremene biljke pored onih koje e porasti i popuniti prazan prostor. Gajite u saksijama ili elijama biljke kojima ete zameniti one koje pojedete.

POVRE I ZAINSKO BILJE ZA IVICE BATE

Od leta do jeseniGlaviasta salata, naroito sorte lolo roso i lolo verde.Kovrdava endivijaKovrdavi perunCrvenolisna bokvica (plantago atropurpurea) Red rasadaPatuljasti kelj

Od kraja jeseni do zimeMotovilacMizunaUkrasni kupus i keljKineski kupus

Viegodinje biljkeVlaacKineski vlaac MajoranDinjicaalfija, ljubiasta i zelenaTimijanVresak

U stilu kuhinjske bateRaznobojni usevi zasaeni na osnovu eme mogu da se takmie i sa najlepom lejom, a uz to su i jestivi.

LEPO POVRE

Upadljive bojePovrtarski zvezdan (crveni cvetovi)Cvekla volujska krv (tamnocrveno lie)Brokule romanesko (uto-zeleni cvetovi)Bob grimiznih cvetovaPatlidan (ljubiasti cvetovi i tamnoljubiasti plodovi; ili probajte sortu uskrnje jaje koja ima bele plodove)Velika crvena slaica (crveno/zeleno lie)Lisnati kelj crveni rus (roze-sivo lie)Lisnati kelj toskano (zeleno-crno lie)Praziluk sv. viktor (ljubiast/plav)Bundeva (narandasti plodovi)Pasulj pritka s ljubiastim i utim mahunamaRadi (crveno/belo lie)Blitva duginih boja (uto, belo, crveno, roze i narandasto stablo)Crveni kupus (ljubiasto/plavo lie)Rubin-crvena blitva (gore levo)

Visina i dramatian izgledKardaKrastavac pritkaArtioka (gore desno)Crveni i bronzani komoraPasulj pritkaBundeva i tikva, usmerenog rastaRotkvice koje se gaje zbog plodovaMnogocvetni pasuljRatan

Dobar oblik i tekstura liaKovrdava endivijaNaborani lisnati keljZelena salata, bez glavice ili reckavaMizunaKovrdavi perunBundeva (dole levo)Tikvica

Jestivo cveeBoraina (plava, ree bela)Neven (narandast)Vlaac (roze ili ljubiasti)Jagorevina (uta)Lavanda (svetloljubiasta, bela ili roze)Dragoljub (dole desno; uti/narandasti/crveni)Rua (najboljeg ukusa su roze/crveni cvetovi)alfija (ljubiasta/roze)Ljubiica (ljubiasta, ree bela)

Gajenje zelenia

Mnoge vrste povra mogu da se koriste za pripremanje ukusnih salata, ali za batovane izraz salatne biljke obino oznaava lisnati zeleni koji moe da se jede presan. Sve ove vrste razlikuju se po poreklu, ukusu, boji i teksturi. Postoji i jestivo cvee koje moe biti ivopisan dodatak salati od meovitog zelenia.

Salata cele godineUz malo planiranja skoro cele godine moi ete da berete neto svee i lisnato. Zimi su salatne biljke dobrodole vie nego u bilo koje drugo doba godine jer tada ima manje sveeg povra. Prolee i jesen Birajte sorte koje brzo napreduju i koje e izrasti nekoliko nedelja posle setve. Zatitite ih staklenim ili plastinim zvonima, ili pokrivaima za redove, ili ih gajite u stakleniku ili plasteniku da biste produili proizvodnju.Leto Najvie razliitih vrsta salata, kako mladih tako i odraslih biljaka, moe da se gaji leti. Potrudite se da u to doba godine uvek imaju dovoljno vode kako biste spreili prorastanje. Neke salatne biljke imaju blag ukus, a druge intenzivniji. Gajite razliite vrste da biste dobili spoj svih ukusa. Cikorija, endivija i maslaak prilino su gorkog ukusa, ali izbeljivanjem zrelih listova dobiete nenije listove blaeg ukusa. Prekrijte niske sorte tanjirom, a vie teglom ili kantom ili priveite listove zajedno. U zavisnosti od doba godine, potrebno im je od jedne do tri nedelje da dospeju za berbu.Zima Salata posejana krajem leta bie spremna za berbu poetkom zime, a uz zatitu, ili ako je blaga zima, neke sorte mogu da se beru cele zime. Tamo gde su vremenski uslovi surovi, gajite rasad useva unutra, na prozoru, u plitkom koritu ili saksijama.

TehnikeSalatne biljke mogu da se gaje do pune zrelosti, da se beru kao mladi izdanci, ili kad su poluzrele. Mladi izdanci i poluzrele biljke mogu da se beru mnogo ranije, ve posle nekoliko nedelja i berba se moe nastaviti dui vremenski period.

Rasad zeleniaRasad zelenia bere se pre pune zrelosti. Seme moe da se pomea pre sejanja i na taj nain se dobija spremna meana salata. Korenje ovog rasada raste plitko i rae u posudi minimalne dubine oko 10 cm jednako dobro kao u zemljitu. Nije im neophodno izrazito plodno zemljite, ali prija im srednje plodno koje dobro zadrava vlagu. Ovi usevi zahtevaju mnogo vlage i stoga su vam potrebni uslovi u kojima ete uvek moi lako da ih zalivate kad je sua. Vano je da nema korova. Ako imate problem s korovom koristite tehniku provociranja korova za njegovo suzbijanje (vidite str. 75).

Sejanje radi dobijanja rasada Sejte semenke direktno u lepo pripremljenu leju ili posudu, omake ili u plitke rupe iroke oko 10 cm. Trudite se da rastojanje izmeu semenki bude oko 2 cm. Dobro zalivajte da biste ubrzali klijanje. U toplim, suvim ili vetrovitim uslovima pokriva za redove ili mrea za zatitu od vetra pomoi e vam dok seme ne proklija.

- Meusadnja (meusetva) i pokrovni usevi- Mladice koje brzo rastu dobre su da se iskoristi prostor izmeu biljaka koje se sporo razvijaju i zauzimaju mnogo mesta, na primer izmeu kupusa, krompira ili tikvica. Bie spremne za berbu mnogo pre nego to veim usevima bude potreban prostor.

LISNATE SALATNE BILJKESve ove vrste mogu da se gaje kao mladi izdanci. Vrste pored kojih stoji znak - najbolje su iskljuivo kad se koriste za salatu kao mladi izdanci; sve druge mogu da se gaje kao mladi izdanci do poluzrelosti i do pune zrelosti.

Blagog ukusaKarda- -KrbuljicaKineski kupusKorijanderMotovilac -MiroijaLisnata cvekla - -Zelena salataPak oiSpana - -irokolisni tutTut -

Gorkog ukusaRadi MaslaakEndivija

Ljutog ukusaKres salataSlaica (bela)Grka kres salataMibunaMizunaKineska slaica List rotkviceRukolaKineski kupusDiakPotoarka

- Dobre kao jesenji usevi u hladnim podnebljima- -Najbolje je da se se gaje kao mladi izdanci za salatu

Vie detalja o proizvodnji ovih useva moete nai u delu Povre i salate od A do , str. 337

Berba salateBerite mladice zelene salate kad dostignu visinu od 10 do 15 cm ostavljajui kratku stabljiku iz koje e rasti nova biljka.

Pored toga, mladice moete privremeno da sejete u prazno zemljite.- Uzastopna setva Posejte novo seme svake 23 nedelje da biste stalno imali berbu.

BerbaMladi izdanci salatnih biljaka mogu da se beru kad dostignu visinu 1015 cm, obino ve posle nekoliko nedelja. Otrim noem ili makazama secite lie, ili ga berite runo ostavljajui iznad zemlje oko 2 cm stabljike . Biljke mogu ponovo da izrastu i moi ete da ih berete jo nekoliko puta narednih nekoliko nedelja. ivotni vek mladih izdanaka zavisi od vremenskih uslova i doba godine. Kad se uberu ne ostaju dugo svei i stoga ih je najbolje brati neposredno pre pripreme.

Poluzrele salatne biljkePosejte seme na veem rastojanju nego za mlade izdanke ostavljajui razmak izmeu biljaka 1520 cm. Osim toga, moete da sejate seme u elije pa da ponik posle presadite, ili da presadite nekoliko mladica na pomenutom rastojanju. Dok biljka raste berite jedan po jedan list poevi spolja i ne dirajte sredinji vrh koji dalje raste.

FRANCUSKA MEAVINA LISNATIH BILJAKA I ORIJENTALNI ZELENIPomeano seme salatnih biljaka nekad se prodaje kao mesklun, ili saladini. Ove meavine sadre razne sorte radia, endivije, zelene salate uz dodatak rukole, lista rotkve, maslaka i slaice. Veina meavina pogodna je za prolenu ili letnju setvu.Orijentalni zeleni sadri orijentalno povre kao to su japanski kupus mizuna, mibuna, kineska slaica, kineski kupus i pak oi. Dobro uspevaju poetkom i krajem godine u hladnijim podnebljima i uz odreenu zatitu mogu da traju cele zime.Moete napraviti sopstvenu meavinu prema ukusu i uslovima za gajenje.