Prof. dr Franja Fratrić...nalazi stabilno stanje (o bično se koriste preliminarni testovi) i kako odrediti raspon povećanja intenziteta (na jčešće se uzima povećanje od 4 do

PPrrooff.. ddrr FFrraannjjaa FFrraattrriiććOSNOVNI BIOHEMIJSKI

POKAZATELJI ZA PROCENUSTANJA TRENIRANOSTI

Biohemija tela je proizvod svesti.

90 Dijagnostika treniranosti sportista

Ključni termini-----------------------------------------------------------

Koncept anaerobnog praga (ANP)- Koja je svrha procene anaerobnog praga?

- Vrste i načini utvrđivanja laktatnog anaerobnog praga?- Merenje koncentracije laktata u krvi- Tehnika uzimanja krvi iz resice uha

- Laktatna kriva- Laktat test protokoli

- Faktori koji utiču na proces produkcije laktataProcena Base Excess (BE) u krviOdređivanje pH vrednosti krvi

Određivanje količine uree i amonijaka u krviOdređivanje količine glukoze u krvi

Određivanje statusa gvožđa - anemijaMetaboličke zone

zavisnosti od intenziteta, trajanja rada i stanja treniranostiispitanika, nastaju određene značajne promene nivoapojedinih metabolita u krvi. Praćenjem tih promena može se

doći do pouzdanih informacija o stanju treniranosti. Najčešće su to:mlečna kiselina –laktati (La), pH krvi, glukoza, amonijak, urea,hemoglobin (Hb), hematokrit (Hct), eritrociti (RBC), feritin i gvožđeu serumu. Pre nego se pristupi objašnjenju svih ovih promena, željaautora je bila da se čitaocima bliže objasni termin - anaerobni prag(ANP).Uvidom u stručnu literaturu stiče se utisak kako je jedina tvrdnja ukojoj se svi naučnici iz područja funkcionalne dijagnostike danasslažu, ona po kojoj u naučnim krugovima ne postoji ni približnasaglasnost oko nomenklature, definicije, pozadinskim mehanizmima,metodama dijagnostifikovanja, interpretacije (Christopher i Rhodes,1993; Anderson i Rhodes, 1989; Brooks, 1985; Davis, 1985; Svedahl iMacIntosh, 2003) i same egzistencije anaerobnog praga (Hughson i

U

Osnovni biohemijski pokazatelji 91

sar., 1987). Neki, ipak retki autori, stavljaju u pitanje i praktičnevrednosti anaerobnog praga (eng. Anaerobic Threshold) uprogramiranju i praćenju treninga sportista (Londeree, 1997).Pokušavajući pronaći deo u kome postoji poprilična saglasnostnaučnika, može se reći kako je sigurno da egzistira određeni kritičniintenzitet opterećenja prilikom fizičke aktivnosti, izražen kroz stabilnostanje. Njega je moguće održati duži vremenski period, a iznad njegadolazi do naglog povećanja acidoze. Zbog toga, ovo bi se mogaosmatrati aerobno-anaerobnim prelazom (Svedahl i MacIntosh, 2003;Anderson i Rhodes, 1989). O kontraverzama u vezi konceptaanaerobnog praga vode se dugogodišnje debate, kojima se još uvek nenazire kraj. S druge strane, opisane intenzivne rasprave naučnikapokazuju veliki značaj određivanja anaerobnog praga u funkcionalnojdijagnostici i njegovoj praktičnoj implementaciji (u čemu se većinanaučnika slaže). Dokaz interesa naučnika za koncept anaerobnogpraga vidljiv je iz navoda Bosqueta i sar. (2002) koji su uspelipronaći u literaturi 33 različita kriterijuma za utvrđivanje 36različitih naziva pragova. Iz navedenog proizlazi kako se jedna odvažnih tema u naučnim diskusijama odnosi i na sam odabir metodeodređivanja anaerobnog praga. Generalno se mogu razlikovati dveosnovne i najčešće korištene metode: laktatna i ventilaciona. Shodnotome, iskristalizirali su se i pojmovi laktatni anaerobni prag iventilacioni anaerobni prag. Jesu li oni identični? Mere li oba istifenomen? O tomu takođe, nema saglasnosti. Postoje brojne drugemetode, ideje i pokušaji merenja anaerobnog praga (npr. Konkonijevametoda praćenjem kinetike frekvencije srca, metoda praćenjahormonalne promene pri opterećenju....).

Koncept anaerobnog praga

Iako ne postoji saglasnost oko definisanja anaerobnog praga,radi razumevanja daljeg teksta i Vašeg aktivnog uključenja urasvetljavanje zamagljenih delova ove problematike, neophodno jenavesti neke od generalnih definicija. Svedahl i MacIntosh (2003)definišu anaerobni prag kao najviši održivi intenzitet fizičke aktivnostipri kome izmerena potrošnja kiseonika potpuno zadovoljava


energetske zahteve organizma. Nešto konkretniju definicijuanaerobnog praga nude Hollmann i Hettinger (2000), definišući gakao najviši nivo intenziteta koji organizam teoretski može podnositibeskonačno dugo bez prekida rada, isprovociran povećanjem kiselostiu mišićima. Posledica nepostojanja konsenzusa o mnogim pitanjimase odrazila i na neslaganja oko definicije samog naziva praga. U takvozbrkano stanje Svedahl i MacIntosh (2003) su pokušali uneti maloreda predlogom o razlikovanju konceptualne i operacionalne definicijepraga. Konceptualna definicija obuhvata opis samog fenomena praga,dok operacionalne definicije i nazivi zavise od metoda pomoću kojihse pokušavaju detektovati. Autori predlažu konceptualnu definiciju pokojoj je anaerobni prag „intenzitet fizičke aktivnosti pri kome jeuključena velika količina mišićne mase, a preko koga izmerenapotrošnja kiseonika ne može zadovoljiti ukupne energetske zahteve“.Ono što autori naglašavaju pri dodatnom objašnjenju svojekonceptualne definicije anaerobnog praga je neophodnost da sekoncept anaerobnog praga mora primenjivati samo na aktivnosti ukojima je uključeno celo telo ili bitan deo mišićne mase. Iz razloga štou lokalnim uslovima rada (jednog mišića ili grupe mišića) može doćido nesrazmene akumulacije laktata, izmerena potrošnja kiseonikaneće odgovarati meri energetske potrošnje.Za lakše razumevanje odnosa anaerobnog praga i aerobnog-anaerobnog metabolizma, pogodan je fiksni laktatni model koji jepredložio Kindermann (1979), a kog su dogradili Sjodin i Jacobs(1981) uvodeći naziv OBLA – (Onset of Blood LactateAccumulation). Po tom prvom modelu anaerobni prag je fiksiran na 4mmol/L, a pre njega na 2 mmol/L se nalazi aerobni prag. Skinner iMcLellan (1980) su na osnovu ovakvog modela predložili mogućiopis energetskih sistema organizma uz pomoć dve kritične tranzicionetačke i tri faze - zone stvaranja energije. Zona intenziteta pre aerobnogpraga (na oko 2 mmol/L i neproporcionalnog povećanja u odnosuVE/VO2) je čisto aerobna zona u kojoj se stvaranje neophodne energijemože zadovoljiti isključivo aerobnim metabolizmom. Zona izmeđuaerobnog i anaerobnog praga (aerobno-anaerobni prelaz) odgovaraintenzitetima kod kojih dolazi do mešovitog angažovanja aerobnog ianaerobnog metabolizma u postupku stvaranja energije za mišićni rad.Iznad anaerobnog praga (na oko 4 mmol/l i sledećegneproporcionalnog povećanja u odnosu VE/VO2) dominira anaerobni


metabolizam (Bodner i Rhodes, 2000). Iako pogodan, sa aspektaobjektivnosti utvrđivanja i u svrhu lakšeg shvatanja pragova, ovajmodel je pretrpeo velike kritike stručne javnosti. Vrlo brzo je utvrđenokako nije moguće kod svakog ispitanika fiksirati prag na 4 mmol/L,nego je neophodno utvrditi tzv. IAT - (Individual AnaerobicThreshold) (Stegmann i sar., 1981). Grafikon 2. pokazuje didaktičkiprimer kretanja krivulje laktata pri progresivnom testu trčanja napokretnoj traci. Može se primetiti eksponencijalni porast koncentracijelaktata, sa dve prelomne tačke na samoj krivi (aerobni i anaerobnilaktatni prag) i njihovu projekciju na osu sa vrednostima laktata.

Grafikon 2. Prikaz kretanja krivulje laktata i prelomne tačke laktatnog anaerobnogpraga

Pored neophodnosti utvrđivanja IAT jednako važan problem (u istovreme i kontraverzan) predstavljaju nazivi u literaturi i egzistencijaaerobnog i anarobnog praga. Prema Barstowu i sar (1993) prvi prag seu većini slučajeva naziva: aerobni ili laktatni ili prvi ventilacioni prag.Drugi prag se naziva: anaerobni, drugi ventilacioni ili MLSS-(Maximal Lactate Steady State). On se uzima i kao referentna merastvarnog praga. Međutim, Wassermann kao tvorac naziva „anaerobniprag“ ne priznaje drugi prag kao laktatni, niti kao prag, već samo kao„respiracionu kompenzacijsku tačku“. On prvi prag nazivaanaerobnim i povezuje ga sa MLSS-em, tj. smatra ga pravim i jedinimpragom (Wassermann i sar, 1990). Za razliku od Wassermana, Aunola


i Rusko (1992), smatraju drugu prelomnu tačku pravim reprezentomMLSS-a. Iz navedenog je jasna preporuka Svedahla i MacIntosha(2003) da se pri korišćenju pojma ''anaerobni prag'', tačno nazove istriktno definiše na šta se pri tome misli, u skladu sa primenjenommetodologijom merenja.

Koja je svrha procene anaerobnog praga (ANP)?Primenu ANP možemo podeliti u dve osnovne grupe, kliničko-

medicinsku i sportsko-dijagnostičku (Christopher i Rhodes, 1993).ANP se primenjuje u kliničkoj-medicini prvenstveno u svrhu detekcijerazličitih poremećaja sistema za krvotok (Wassermann i McIlroy,1964), ali može biti koristan i kod otkrivanja respiratornih bolesti(Hollmann, 1991), te pri pulmonalnoj rehabilitaciji (Casaburi i sar.,1989).U sportskom treningu anaerobni prag se može koristiti za nadgledanjetrenažne adaptacije (Ready i Quiny, 1982; prema Christopher i sar.,1993), za programiranje trenažnog intenziteta sa ciljem razvojaaerobne izdržljivosti (Whipp i Ward, 1980), u selekciji talenata zasportove u kojima dominira opšta aerobna izdržljivost. Intenzitetfizičke aktivnosti pri ANP ima visoku korelaciju sa rezultatima uaerobnim aktivnostima dugog trajanja (Costill i sar., 1973; Farrell isar., 1978; Rhodes i McKenzie, 1984) i pokazatelj je individualnogaerobnog kapaciteta (Peronet i sar., 1987; Tanaka, 1983). Rezultatibrojnih istraživanja potvrđuju kako je anaerobni prag bolji pokazateljaerobne izdržljivosti sportista od maksimalne potrošnje kiseonika(Anderson i Rhodes, 1989). Pokazalo se da VO2max ima slabuprediktivnu moć takmičarskog uspeha (postoji vrlo slaba korelacijaizmeđu uspeha u utrci i VO2max kod sportista sa sličnim-visokimnivoom VO2max (Costil i sar., 1973; Hageberg i Coyle, 1983). Budućida AT bolje razlikuje vrhunske sportiste u sportovima izdržljivosti,ima vrlo široku primenu u funkcionalnoj dijagnostici treniranostisportista i pri samom programiranju treninga. Važno da se sportistanakon što postigne limit u poboljšanju svog VO2max i dalje možepoboljšavati svoj rezultat na račun drugih parametara, tj. podizanjuanaerobnog praga (Weineck, 2000; Hollmann i Hettinger, 2000). Zavrhunske rezultate u sportovima izdržljivosti presudna je visokapotrošnja kiseonika.


Vrste i načini utvrđivanja laktatnog anaerobnog praga?Bosquet i sar. (2002) su sistematizovali metode za procenu

aerobne izdržljivosti na direktne i indirektne. Direktnim metodama seneposredno određuje koji je to intenzitet koji se može održati dužiperiod (shodno tome i koji je to najviši relativni intenzitet za određenotrajanje rada ili distancu). Inderektne metode, u koje spada i anaerobniprag, ne zahtevaju primenu maksimalnog trajanja merenja, tj.konkretne demonstracije onoga što po definiciji anaerobni prag meri.Shodno tome, one se koriste za procenu aerobne izdržljivosti.Oslanjaju se na povezanost između potrošnje kiseonika za određenozadano opterećenje i nekih fizioloških varijabli (ventilacijskiparametri, laktati i srčana frekvenca). Postoje različite metodeutvrđivanja anarobnog praga. Da bi neka metoda bila korisna morabiti lako izvodljiva i pouzdana. Davanje prednosti pojedinoj metodiuključuje: vremensku zahtevnost, invazivnost i cenu izvođenja(Svedahl i MacIntosh, 2003). U nastavku će biti ukratko opisanerazličiti podvrste anaerobnih pragova uz kratak opis postupka njihovautvrđivanja:

Maksimalno laktatno stabilno stanje - MLSS (eng. MaximalLactate Steady State): Prema definiciji ono predstavlja najvišiintenzitet fizičke aktivnosti pri kojoj se koncentracija laktata u krvi nepovećava tokom kontinuiranog rada pri zadanom opterećenju (Tegtburi sar., 1993). Prema Hecku i sar. (1985), opterećenje pri MLSSpredstavlja intenzitet aktivnosti pri kome postoji ravnoteža izmeđuprodukcije laktata i njegove eliminacije iz krvi. U svrhu detektovanjaMLSS-a potrebno je izvesti više ponovljenih testova opterećenja(svaki pri unapred definisanom konstantnom opterećenju), tako da seobuhvati određeni raspon intenziteta u kome se očekuje postojanjestabilnog stanja. Pojedino konstantno opterećenje traje minimalno 20,a najčešće 30 minuta (Svedahl i MacIntosh, 2003). U početnoj fazisvakog nivoa opterećenja dolazi do porasta koncentracije laktata ukrvi. Zavisno od toga da li je zadano opterećenje ispod, na ili iznadnivoa stabilnog stanja, laktatna kriva će imati tendenciju opadanja,zadržavanja dostignutog trenda ili daljeg rasta (vidi Sliku 2.).Kriterijum koji određuje do koje mere pri određenom intenzitetukonstantnog opterećenja u zadnjih 20 minuta testa sme doći dopromene u koncentraciji laktata, je različit između tumačenja samihautora. Kreće se od 1 mmol/L (Heck i sar, 1985; Swensen i sar,. 1999)


do strožijih kriterijuma od 0.5 do 0.2 mmol/L (Haverty i sar, 1988;Aunola i Rusko, 1992). Dodatni problem pri direktnom merenjuMLSS je: kako odrediti razuman raspon u kome se kod sportistenalazi stabilno stanje (obično se koriste preliminarni testovi) i kakoodrediti raspon povećanja intenziteta (najčešće se uzima povećanje od4 do 5%)?. (Svedahl i MacIntosh, 2003).

Na praktičnom primeru plivača (grafikon 3), ilustruje se primenakoncepta MLSS. Visoka početna brzina plivanja tokom kontinuiranogsubmaksimalnog testa, provocira blago povećanje koncentracije La uprvih 5-7 minuta. Vidimo da se MLSS krije negde između brzineplivanja od 1.33m/s i 1.34m/s.

Grafikon 3. Koncept MLSS na primeru plivača

Zavisno od brzine plivanja, MLSS će se dostići pri različitimkoncentracijama La. Prethodno opisan način testiranja ima nedostatkeu velikoj potrošnji vremena prilikom izvođenja samog testa i potrebiispitanika da više puta dolazi do laboratorije, radi ponovnog testiranjapri većem opterećenju. Po nekad se u njegovu zamenu koristi tzv.laktat minimum test. Ovde će biti izostavljen opis laktat minimumtesta, budući da zahteva šira objašnjena.

Laktatni prag -LP (eng. Lactate Threshold): Prema definicijije to intenzitet fizičke aktivnosti koji je povezan sa značajnim


povećanjem koncentracije laktata u krvi iznad izmerenog nivoa umirovanju, tokom progresivnog testa opterećenja (Svedahl iMacIntosh, 2003). Postoje različiti kriterijumi za identifikaciju ovogpovećanja. Tako razlikujemo dve najčešće korištene podvrstelaktatnog praga: OBLA i individualni anaerobni prag (IAT).

Početak nagle akumulacije laktata u krvi - OBLA (eng.Onset of Blood Lactate Accumulation): Predstavlja intenzitet fizičkeaktivnosti pri kojoj koncentracija laktata dostiže 4 mmol/L priprogresivnom testu opterećenja (Sjodin i sar., 1981). Izvorno jepredložena od strane Madera i sar. (1976). Ova metoda uzimavrednost od 4 mmol/L kao referentnu tačku, što ima svoju prednostobzirom na objektivnost određivanja, ali i veliki nedostatak zbogzanemarivanja individualnih razlika. Naime, ne dolazi kod svihispitanika do značajnog povećanja laktata na 4 mmol/L. Taj raspon jeveliki i kreće se od 3 do 6mmol/L, pa čak po nekim autorima i do 9mmol/L (MacIntosh i sar., 2002; Billat i sar., 2003). Aunola i Rusko(1992) su dobili korelaciju od samo 0.57 između OBLA i MLSS-a.Što se tiče praktične primene, ovaj način određivanja praga je podvelikim znakom pitanja. Može poslužiti samo kao okvirna orijentacija(pri kojoj se koncentraciji laktata može očekivati postojanje praga).

Individualni anaerobni prag - IAT (eng. IndividualAnaerobic Threshold): Posebna interpretacija laktatnog praga nastalanakon što je potvrđeno postojanje individulanih razlika u vrednostimakoncentraciji laktata pri laktatnom anaerobnom pragu. Postojerazličite metode utvrđivanja IAT. Jedna od poznatijih je i izvornametoda (Stegmanna i sar., 1981), koja definiše IAT kao intenzitetfizičke aktivnosti detektovan pomoću tangente povučene odkoncentracije laktata u oporavku (koja odgovara koncentraciji prizadnjem nivou opterećenja) na krivulju koncentracije laktata izmerenetokom progresivnog testa (grafikon 4). Za utvrđivanje individualnoglaktatnog praga nije potrebna skupa oprema, ne zahteva posebnuobučenog merioca niti maksimalno iscrpljivanje ispitanika, minimalnoje invazivna. Ovaj način je veoma praktičan i često je u upotrebi usportskoj praksi. Njegovi nedostaci su: velika osetljivost naprimenjeni protokol opterećenja sa obzirom na oblik aktivnosti(bicikl-ergometar ili tredmil), odabir početnog opterećenja, veličinapodizanja opterećenja, trajanje pojedinog nivoa opterećenja, trajanjepauze, inklinaciju podloge po kojoj se trči, primena kontinuiranog ili


diskontinuiranog protokola, stanja intramuskularnog glikogenskogdepoa....(Weineck, 2000).

Grafikon 4. Eksponencijalno povećanje koncentracije laktata usled povećanjaintenziteta opterećenja. Puna crta predstavlja tangentu koja detektuje IAT

Anaerobni laktatni prag ima dosta visoku povezanost sa MLSS (r =0.94; prema Jones i Doust, 1998). Iako IAT nije identičan MLSS-ukod svakog ispitanika, on predstavlja prilično pouzdan način procene(Urhausen i sar., 1993) bez obzira što često premašuje MLSS(McLellan i Jacobs, 1993; Beneke, 1995). Ako se pažljivo izvede dajekonzistentne rezultate, te može imati zadovoljavajuću praktičnuprimenu pri funkcionalnoj dijagnostici sportista (MacIntosh, 2003).

Merenje koncentracije laktata u krviKoncentracija mlečne kiseline u krvi je interpretirana kao

neposredni pokazatelj anaerobnog metabolizma u mišićnim ćelijama.Tada je i dokazano da je koncentracija laktata u mišićima viša nego ukrvi (nakon završetka napora intenziteta 75%VO2max i maxopterećenja), kao i da je tempo akumulacije u mišićima za 2-3 putabrži.


Grafikon 5. Brzina distribucije lakta u mišićima i krvi, tokom i nakon rada

Laktatni testovi se primenjuju iz razloga:1. Treneri za svakog sportistu dobijaju inicijalnu procenu svakog

energetskog sistema, a svaki sportista se klasifikuje u odnosuna svoj fiziološki profil. Ovim putem svaki programiranitrening je precizno doziran, bez suvišnog obima i suvišnogintenziteta.

2. Obzirom da je svaki sportista individua za sebe, potrebno jeznati kojom dinamikom se dešavaju promene u njegovomfiziološkom profilu. Najveći doprinos laktatnog testa se ogledau tome što on dokumentuje šta se dešava sa svakimispitanikom tokom testa ili treninga (omogućava komparacijarezultata), tj. svaki trening postaje mnogo efikasnije jer se unjemu obavlja samo efektivan rad. Ovaj individualizovanpristup omogućava dostizanje željenog balansa sposobnosti,neophodnih za postizanje vrhunskih rezultata.

3. Velika mogućnost izvođenja testa u situacionim uslovima.4. Rezultati testa će dozvoliti treneru da kompletira trenažne

intenzitete za svaku trenažnu zonu opterećenja.

Oba energetska sistema (aerobni i anaerobni) su u velikojmeđusobnoj zavisnosti sa produkcijom laktata (proizvodi ih anaerobni


sistem, a aerobni ih jednim delom koriste kao gorivo). Pravilnokonstruisan laktatni test će tačno proceniti razvoj oba energetskasistema i omogućiće treneru da nađe pravi balans između njih (balanskoji je potreban za dati sport i sportsku disciplinu). Bolja razvijenostaerobnog sistem omogućava veću produkciju energije u jedinicivremena (bolji aerobni kapacitet). Kako su krajnji produkti ovog vidarazgradnje voda i karbon-dioksid, koji su potpuno neškodljivi, možese reći da je optimalna razvijenost aerobnog kapaciteta – maksimalnarazvijenost. Jedini razlog zbog koga bi se visoki razvoj aerobnogkapaciteta trebao žrtvovati je taj, što se time ne bi ometa razvoj ostalihkarakteristika neophodnih za postizanje vrhunskog sportskog rezultata(npr. sprinter na 100m).

Određivanje nivoa laktata na različitim nivoima opterećenja(m/s, km/h, W) omogućava da se odredi aerobno-anaerobni prelaz,koji ima veliku praktičnu primenu. Prema Liesenu (1976) aerobno-anaerobni prelaz se kreće u granicama između 3.5 – 4.5 mmol/L. Kodnetreniranih osoba je na oko 3 m/s, kod umereno treniranih naizdržljivost između 3.5 - 4 m/s, kod srednje treniranih 4 – 4.7 m/s, kodvisoko treniranih 4.8 – 5.2 m/s i kod vrhunskih sportista je između 5.3– 5.6 m/s.

Tabela 11. Srednja vrednost laktatnog praga, prelaza i anaerobnog praga kod trimuška takmičara u triatlonu

Pragkrvnoglaktata

Discip. La(mmol/L)

Inten. VO2max(L/min)

VO2max(%)

HR(otk/min)

%HRmax

LP-ADAPT

PBT

1.591.011.41

1.136213.214.0

-3.083.69

-59.268.1

143133156

80.572.381.0

ANP-ADAPT

PBT

3.603.093.17

1.270315.716.7

-4.244.51

-81.583.2

163161178

91.687.692.7

2.0mmol/L

PBT

2.002.002.00

1.179280.215.3

-3.844.08

-73.875.3

149151167

83.782.386.5

4.0mmol/L

PBT

4.004.004.00

1.286337.917.5

-4.494.75

-86.487.7

165167184

92.690.995.8

P – Plivanje, B – Bicikl, T – Trčanje, Intenzitet je dat: za plivanje u (m/s), za bicikl u (W), zatrčanje u (km/h).


Tabela 12. Klasifikacija trenažnih zona na bazi aerobnog i anaerobnog pragaOpis trenažnih

zonaPrag laktata(LP) u krvi –

odnosi

%HRmax

Laktati ukrvi

(mmol/L)

Opterećenje

Oporavljajuća(E1) ≤ LP ≤ 75 ≤ 2.0 Lagano

Ekstenzivnaaerobna (E2a)

LP doLP + ((ANP -LP)

/ 2)75 - 84 1.0 - 3.0 Komforno

Intenzivnaaerobna (E2b)

ANP doANP - ((ANP -

LP) / 2)82 - 89 1.5 - 4.0 Nekomforno

Anaerobni pragANP (E3)

Anaerobni pragANP

89 - 93 2.5 - 5.5 Stresogeno

VO2max(E4)

> ANP-a ≥ 93 Više od 5 Vrlostresogeno

Anaerobnazona

Maksimalan - Više od 7 Maksimalno

Zone u tabeli su posebno primenljive u biciklizmu, veslanju, plivanju i triatlonu.

U nedostatku kiseonika, pirogrožđana kiselina preuzimavodonik od NADH i prelazi u mlečnu kiselinu (La). Pri intenzivnojmišićnoj aktivnosti uvek se registruje gradijent koncentracijelaktata između mišića i krvi. Samo pri radu u uslovima stabilnogstanja, među koncentracijama La u krvi i mišiću, može seuspostaviti ravnoteža. Gornja granica na kojoj se to dešava, nazivase maksimalno laktatno stabilno stanje (eng. Maximal LactateSteady State).

Promene nivoa La u krvi tesno koreliraju sa promenamaintenziteta glikolize u radnim mišićima i intenzitetom rada. Priznačajnom povećanju La u krvi, ona se delimično izlučuje samokraćom i znojem. Između sadržaja La u znoju i mokraći, postojeobrnuti odnosi. Pokazatelji koji tesno koreliraju sa koncentracijomlaktata u krvi su četiri međuzavisna parametra: pH, PCO2, BE (eng.Base Excess) i standardni bikarbonati.

Laktati se neutrališu puferskim sistemom krvi u koji spadaju:hemoglobin, oksihemoglobin, belančevine plazme, fosfati ibikarbonati. Najvešim delom se neutrališu preko krvnog plazmabikarbonata, a manjim delom preko hemoglobina i krvnog proteina.Odstranjivanje La iz krvi vrše jetra, neaktivna muskulatura i miokard.


Tehnika uzimanja krvi iz resice uhaTokom pripreme ispitanika za testiranje i njegovim

upoznavanjem sa predstojećim test protokolom, neophodno je nanetiFINALGON mast na resicu uha, kako bi se isprovociralahiperemizacija. Nakon desetak minuta adekvatno izvršene pripremeorganizma ispitanika za predstojeći test, potrebno je ukloniti nanetumast (resicu uha prvo obrisati vatom natopljenu alkoholom, a potom isuvom vatom).

Slika 31. Tehnika uzimanja uzorka krvi tokom laktatnog testa

Nakon izvršene dezinfekcije, sterilnom lancetom se izvrši ubadanje(1). Mala crvena tačke na mestu uboda je dokaz o pravilno izvedenompočetnom koraku uzimanja uzorka (2). Držeći kapiletu između palca ikažiprsta prineti je bazi uha. Istovremeno vršiti pritisak na tačku gdese uho spaja sa glavom (kako bi se usporilo vraćanje krvi u sistem) inežno potiskivati krv na dole - ka tački uboda (3). Prvu kap krvi jepotrebno obrisati sredstvom za dezinfekciju i suvom vatom. Ovim se


eliminiše ‘’stara krv’’ koja se zatekla tu prilikom uboda (4).Nastavljajući nežno pritiskanje resice na dole, sačekati da se formiradruga velika kap krvi. Njome punimo unapred pripremljenu kapiletu(5). Postupak ponoviti sve dok kapileta ne bude dovoljno puna (6,7).Obrisati mesto uboda sterilnom vatom (8).

Laktatna krivaU testu kontinuiranog opterećenja ili na treningu, krv za

analizu se uzima iz rese uha najmanje trokratno. Pre testa (treninga) umiru, 2 - 4 minute nakon opterećenja (kada je ispiranje laktatamaksimalno) i u 10 minuti oporavka (kada vrednosti laktata direktnoukazuju na brzinu oporavka od primenjenog opterećenja, tj. kako jeorganizam podneo dozirano opterećenje). Kada je u pitanjudiskontinuirani test, intervalni trening ili bilo koji laktatni testprotokol, uzorak krvi za formiranje laktatne krivulje se uzima višeputa (najmanje 5).U prvom slučaju se ocenjuje:

1. Kasna faza oporavka (laktati u miru)2. Maksimalne vrednosti (u drugoj ili četvrtoj minuti nakon

opterećenja)3. Rana faza oporavka (vrednosti La u 10 min. oporavka).

Kod diskontinuiranog tipa opterećenja dobija se laktatnakrivulja za ocenjivanje metaboličkih zona, u prvom redu anaerobnogpraga. U kasnoj fazi oporavka za normalne vrednosti laktata u krvi sesmatra vrednost od 1 do 2 mmol/L. Više vrednosti pokazuju nepotpunoporavak ili spor oporavak od prethodnog opterećenja (treninga).Vrednosti kasne faze oporavka su dobre ako u 10 minuti nakonopterećenja (u testu na tredmilu to je i do 15 minuta) dobijenevrednosti laktata budu za 1.5 do 2.0 mmol/L manja, od vrednostiizmerenih u 2 i 4 minuta oporavka (maksimalnih vrednosti).

Primer:Ako dobro trenirani atletičar (800m) ima maksimalni nivo

laktata 24 mmol/L, on ne bi trebalo da na treningu podiže laktateiznad 16 mmol/L (kako bi optimalna adaptacija na doziranaopterećenja dostigla stabilizaciju). Ako je rana faza oporavka spora, tj.vrednosti laktata su na relativno nižim vrednostima, to ukazuje na to


da sportista teško podnosi opterećenja velikog obima i slabijegintenziteta. Visoka koncentracija laktati sa brzom ranom fazomoporavka, potvrđuje da sportista dobro podnosi opterećenja visokogintenziteta. Vrednosti La od 6 do 8 mmol/L govore o nižemopterećenju sprovedenom na treningu. Vrednosti od 8 do 12 mmol/Lgovore o srednjem opterećenju, a vrednosti od 12 do 16 mmol/L ovisokom opterećenju.

Različite koncentracije laktata i različite vrednosti srčanefrekvence su direktan odgovor organizma na aplikovano opterećenje.Različiti načini reakcije organizma na stimulaciju većim intenzitetom,objašnjavaju njihovu komplementarnu upotrebu. Ako je komponentasnage na prvom mestu, sa angažovanjem individualnih mišićnihgrupa, nivo opterećenja se ocenjuje prateći koncentraciju laktata. Kodproduženog kontinuiranog treniga koji uključuje velike mišićne grupe(trčanje, biciklizam i sl.), koncentracija laktata i puls su dobrikontrolni parametri. Jednostavno praćenje intenziteta opterećenja, nabazi srčane frekvence (putem savremenih pulsmetara), rešava velikbroj praktičnih problema. Dodatnim merenjem koncentracije laktatadobijamo kompletan i precizan odgovor organizma na opterećenje.Istovremeno dobijamo odgovor na pitanje: Da li sportista trenira uaerobnoj ili anaerobnoj zoni?

Grafikon 6. Zone opterećenja u zavisnosti od koncentracije laktata i vrednostisrčane frekvence


I - Praćenjem odnosa koncentracije laktata u krvi i intenzitetarada, pokazala su da se nivo laktata za vreme rada manjeg intenziteta nepovećava, već ostaje na nižem nivou (između 1 - 2 mmol/L pri vrednostipulsa između 110 i 140 otk/min).

II - Ekstenzivni rad karaktera izdržljivosti (ekstenzivna aerobnazona) je na oko 2 mmol/L i pulsu između 140 i 160 otk/min.

III - Rad intenzivne izdržljivosti (intenzivna aerobna zona) je navrednosti laktata između 3 i 4 mmol/L i pulsu između 160 i 180 otk/min.

IV - Intervalni anaerobni rad se obavlja pri vrednost laktataizmeđu 4 i 6 mmol/L i vrednost pulsa preko 180.

V – Visoko Intenzivni intervalni anaerobni rad pri vrednostimalaktata između 6 i 12 mmol/L i pulsu preko 180 otk/min.

Analizom laktatne krivulje sa visokom pouzdanošću dobijamona uvid stanje metaboličkih zona, od kojih je najvažnije preciznoodrediti anaerobni prag. Danas se uz pomoć savremenihdijagnostičkih procedura određivanje anaerobnog praga vrši prekovrednosti laktata u krvi, istovremeno sa utvrđivanjem i maksimalnepotrošnje kiseonika (VO2max). Time se dobijaju potpuniji i preciznijipodaci:

Koliko se može sportista trajno opteretiti bez "zakiseljenja",koje ga prisiljava na prekid.

Koliki je nivo laktata pri opterećenju pri kojem je sportistapostigao maksimalnu moguću potrošnju kiseonika.

Utvrđeno je da su to vrednosti između 8 i 10 mmol/L, a sportistatakav rad može izdržati najduže od 8 do 10 minuta. Pri ovakvom ilivećem opterećenju, procesi eliminisanja mlečne kiseline sve višezaostaju za procesima njenog stvaranja, što dovodi do stalnogpovećanja njene koncentracije u krvi (kod dobro treniranih sportistapri maksimalnom opterećenju i preko 24 mmol/L). Analizom laktatnekrive (grafikon 8.) ocenjuje se nekoliko nivoa njenog povećanja. Prvije na vrednosti 2 mmol/L, tzv. aerobni prag. Strmiji porast laktatnekrive (između 3 i 4 mmol/L) određuje aerobno-anaerobni prelaz. Navrednosti od 4 mmol/L, govori se o anaerobnom pragu (više vrednostipredstavljaju anaerobnu oblast).

Prikaz laktatnih kriva u testu na bicikl-ergometru saprogresivnim povećanjem opterećenja (svaki minut za 40 watt-i) kod:


netrenirane osobe, slabije treniranog sportiste i vrhunskog sportiste.Na grafikonu su prikazani različiti profili laktatne krive.

Grafikon 7. Laktatna kriva kod netrenirane osobe, slabo treniranog i vrhunskogsportiste (Hollmann et al., 1986)

Laktat test protokoliSportista se podvrgava testu progresivnog opterećenja,

kontinuiranog ili diskontinuiranog tipa. Kada se istovremenoprocenjuje i VO2max, primereniji je test kontinuiranog tipa. To nijeuvek moguće izvesti sa istovremenim merenjem i koncentracijelaktata, osim na bicikl-ergometru kada se uzorak krvi za analizu možeuzimati u toku samog opterećenja (bez pauze). Na modernimsofverskim podržanim ergospirometrima, uz pomoć tredmila i bicikl-ergometra, se mogu koristiti oba tipa testa. Takav način radaomogućuje stalno praćenje i registrovanje sledećih parametara:potrošnje kiseonika (VO2), ekses ugljen-dioksida (VCO2), minutnivolumen disanja (VE), frekvencu disanja (Fd), frekvencu srca (FS)irespiratorni koeficijent (R).

Iz male količine krvi uzete iz prethodno hiperemizirane resiceuha i/ili iz jagodice prsta, određuje se koncentracija laktata. Uzorcikrvi se uzimaju: u mirovanju, na kraju svakog nivoa opterećenja upauzi do 30 sec (kada je test diskontinuiranog tipa, tj. bez pauze kadaje test kontinuiranog tipa) i na kraju testa (ocena brzine oporavka). Nabicikl-ergometru se svake 1-3 minute povećava opterećenje za 15, 25


ili 50W, a na tredmilu se uz konstantan nagib od 0% do 5%, povećavabrzina svake 3 minute za 2 km/h. Pri ovim testovima je važnoistovremeno pratiti tri vrednosti: frekvencu srca, koncentraciju laktatai nivo opterećenja (brzina trčanja izraženu u km/h ili broj W).Dobijene vrednosti se softverski obrađuju i automatski unose ugrafikon, tako da se na ordinati prikazuju vrednosti potrošnjekiseonika, frekvence srca i La, a na apscisi vreme ili stepenopterećenja. Trenirani sportisti pri istom nivou opterećenja imaju nižufrekvencu srca i kasnije dostižu anaerobni prag (na većemopterećenju), od netreniranih. Vrednosti ovako dobijenih rezultata suvišestruke. Pri proceni opšte aerobne izdržljivosti (u kojoj jefiziološka veličina - aerobni kapacitet, dominatan faktor), takodobijeni rezultati daju važniju informaciju i od samog testamaksimalne potrošnje kiseonika. Informacija o potrošnji kiseonika prianaerobnom pragu na nivou od 4 mmol/L laktata, prikazana je uANP%VO2max. Viša vrednost pokazuje da će sportista moći obavljatidugotrajan i intenzivniji rad na višem energetskom nivou, bez"zakišeljavanja".Drugi važan podatak je da rezultati testa mogu poslužiti treneru zaoptimalno programiranje treninga. Na primer, brzina atletičara na10000m mora biti dovoljno velika da bi predstavljala optimalnepodražaje za funkcionalno usavršavanje svih organskih sistema kojiučestvuju u transportnom lancu kiseonika. Istovremeno, nadražaj trebada traje duže kako bi mogao dati optimalne rezultate. Graničnoopterećenje (brzina) koja je dovoljno velika da predstavlja stimulus, aopet nije preveliko (dopušta dugotrajnu aktivnost), jeste opterećenje(brzina) na granici anaerobnog praga. Na osnovu opterećenja ifrekvence srca pri anaerobnom pragu (4 mmol/L), trener može dobroprogramirati optimalno opterećenje na treningu.

Koncentraciju laktata je moguće izmeriti i na samomsportskom terenu, bilo da se želi odrediti profil opterećenosti sportistena zadatom treningu ili da se primeni posebno konstruisani laktatnitest protokoli za pojedine sportove. Poslednjih godina je na tržištuvelika ponuda po ceni pristupačne aparature, koja je uz to i malihdžepnih dimenzija. Rukovanje ovakvim aparatima je jednostavno, teje time omogućeno da trener samostalno vrši merenje. Na temeljudobijenih rezultata, omogućeno mu je neposredno upravljanjetrenažnim procesom. Treba istaći da merenje koncentracije mlečne


kiseline služi i za testiranje anaerobnih sposobnosti. Ovakvi testovi suuglavnom terenske prirode, situacionog su tipa i konstruisani su zaodređene sportove. Iz ovoga se vidi da merenje koncentracije laktatauz ocenu stanja treniranosti i programiranju optimalnog treninga, imavelik značaj. Naročito zbog mogućnosti preciznog određivanja zonaintenziteta, od kojih svaka predstavlja poseban stimulus za određenubioenergetsku sposobnost. Primer ovakvog načina rada dat je u tabeli13.

Tabela 13. Laktatne zone opterećenjaZone Laktati (mmol/L) Predlog

Regeneracijska do 1 90 do 120 min.Izdržljivost 1 1 50 do 90 min.

Izdržljivost 2 (ekstenzivna) 2 30 do 50 minIzdržljivost 3 (intenzivna) 3 20 do 30 min

Anaerobni prag 4 Ponavljanje opterećenjaTolerancija na laktate A do7 Ekstenzivni intervali

VO2max od 8 do 10 Ponavljanje / intervaliTolerancija na laktate B preko 10 Intenzivni intervali

Stepenasti progresivni test opterećenja (eng. Graduate ExerciseTest) prikazan je u tabeli 14. Pripada sportiskinji koja se spremala zaučešće na Ironman triatlonu (3800m plivanja, 180 km bicikla i 42.195km trčanja). Ona je istrčala test na atletskoj stazi: 5 x 2000m saprogresivnim povećanjem brzine trčanja + 1 x 1000m maksimalnimtempom. Registrovano je vreme, koncentracija laktata i frekvencasrca.

Tabela 14. Rezultati stepenasto progresivnog testa opterećenjaNivo Distanca Tempo

(m/s)400m

(min:sek)Laktati

(mmol/L)Srčana

frekvencaodmor 1.5 57

1 2000m 3.5 1:55 1.3 1452 2000m 3.8 1:45 1.4 1543 2000m 4.1 1:37 2 1654 2000m 4.4 1:30 3.6 1745 2000m 4.9 1:21 7.2 1856 1000m 5.6 1:11 9.4 188


Vidimo da se sa porastom brzine na početku testa,koncentracija laktata vrlo malo povećala, čak se i smanjila u odnosuna vreme u miru. Na kraju, nivo laktata je rastao veoma brzo. Tempotrčanja i frekvenca srca su linearno rasli, dok se koncentracija laktataponašala drugačije. Ovo dokazuje da je teško predvideti nivo laktatana osnovu frekvence srca. Nivo laktata se u početku povećava vrlosporo. Pri kraju testa koncentracija naglo raste, dok se frekvenca srcana kraju stabilizuje. Zbog daljeg naglog porasta koncentracije laktatanastaju bolovi u mišićima i na kraju, sportista mora da prekineaktivnost. Do naglog porasta laktata u krvi dolazi između 4.1 i 4.4m/s, što govori da se u ovoj zoni nalazi laktatni prag. To se možeprecizno proveriti putem testa konstantnog napora (eng. Constanteffort test). Procenjen laktatni prag (LP) za ovu sportistkinju je oko4.25 m/s. Frekvenca srca pri ovoj brzini je oko 170 otk/min. Na ovomopterećenju nakon izvesnog vremena, srčana frekvenca počinje daraste. Kada bi ova triatlonka trčala maraton pri toj brzini (LP-a), ne bibila u stanju da završi trku (jer se na nivou LP u energetske svrhedominantno koriste ugljeni hidrati, kojih zbog pražnjenja depoa ne bibilo dovoljno za ceo maraton). Iz ovog razloga, tempo maratona jenešto ispod LP-a. Ona mora da štedi zalihe ugljenih hidrata, a datokom većeg dela trke dominantno troši mešavinu masti i ugljenihhidrata. To može učiniti jedino tako što će usporiti tempo trčanja(tempo na LP-u odgovara rezultatu maratona od 2:45 do 2:55) i timekoristiti više masti kao primarni izvor energije. U ovim uslovima nećedoći do velike produkcije laktata, jer se za stvaranje energije manjekoriste ugljeni hidrati.

Test (Double-run test) 2 x 300m je specijalno kreiran za trkače na400m (Mader, 1978). Bazira se na hipotezi da je produkcija laktata prianaerobnom režimu rada u linearnoj korelaciji sa povećanjemintenziteta za period od 30 sek do 6 minuta. Sportista nakonzagrevanja trči prvu deonicu od 300m (to je nešto više od 2/3 distanceu kojoj se takmiči-400m) sa intenzitetom u zoni nižeg anaerobnogopterećenja (5-8 mmol/L). Nakon 20-25min aktivnog oporavka(sačekati da se koncentracija laktata spusti na 2-3 mmol/L), zadatak jedrugih 300m istrčati maksimalnim intenzitetom (očekuje se 12-18mmol/L). Krv za analizu se uzima iz hiperemizirane rese uha u 1, 3, 5i 7 minuta nakon prvog testa i u 1, 3, 5, 7, 10 i 12 minuti nakon


drugog testa. U koordinatni sistem se unose maksimalne vrednostilaktata iz oba trčanja, kako je to prikazano na grafiku 6. Spajanjemizmerenih vrednosti i ekstrapolacijom na niže, dobija se presek salinijom koja prikazuje nivo laktata od 4 mmol/L (brzina izražena um/s se očitava na vodoravnoj osi). Nagnutost prave prikazujerazvijenost anaerobnog sistema sportiste.

Grafikon 8. Relacija koncentracije laktata i brzine trčanja u testu 2 x 300m kodmladog trkača na 400m (52 sec) - isprekidana linija i vrhunskog trkača na 400m (45-46 sec) - puna linija (Fohrenbach et al., 1986)

Na grafikonu se vidi da je kod vrhunskog sportiste nagib laktatnekrive znatno manji, tj. da je on u stanju da postiže daleko veću brzinutrčanja pri nižoj koncentraciji laktata. Ovaj sportista ima boljulaktatnu toleranciju i veću laktatnu izdržljivost.

U cilju određivanja laktatnih zona opterećenja kod atletičaradugoprugaša, posmatraće se relacija frekvence srca i laktatnog profila.Mogu se primeniti specifični testovi koji su slični samom treningu (satom razlikom što se u testovima vrši progresivno povećanje brzinetrčanja). To su:

1. Test 10 x 400m, sa intervalom odmora od 1min2. Test 5 x 1000m, sa intervalom odmora 4.5min3. Test 7 x 1000m, sa intervalom odmora od 1.5 do 2min


4. Test 4 x 2000m, sa intervalom odmora 2min

Na kraju svake deonice se uzima uzorak krvi radi merenjakoncentracije laktata. U intervalima odmora sportista lagano trči ilihoda. U praksi proveren test za sve sportove tipa izdržljivost (ocenustepena laktatne tolerancije), koji treba da se istrči upredtakmičarskom periodu, je test 5 x 1000m. Trči se brzinom između90 i 95% od najboljeg prošlogodišnjeg rezultata postignutog na tojdeonici. Interval odmora traje toliko, dok se vrednost srčane frekvencene spusti do regenerativne zone. Koncentracija laktata se meri prestarta svake deonice i odmah nakon istrčane deonice. Frekvenca srcase prati kontinuirano, kako u toku trčanja tako i tokom oporavka.

Faktori koji utiču na proces produkcije laktataPostoji više faktora koji mogu uticati na rezultate testa, a time i

na ceo dalji trenažni proces. Važno je da trener zna koji su to faktori ikakav uticaj mogu imati (kako bi mogao da ih kontroliše). Neki odnjih su:Doba dana

Kod većine sportista je manja brzina (plivanja, trčanja...) nalaktatnom pragu ujutro, nego popodne. Nivo opterećenja koje sekoristi popodne, biće preveliko za trening i testiranje pre podne.Oni sportisti koji su se navikli (adaptirali) da treniraju rano ujutro,tada mogu postizati i bolje rezultate. Kod velikog broja sportistapotvrđene su znatne razlikuje LP merenog ujutro i popodne. Kaoglavni uzrok toga smatra se različita enzimska aktivnost. Iz togarazloga testove treba vršiti u oba dela dana, kako bi se videle razlikeizmeđu dobijenih rezultata.

Vreme – temperatura i vlažnost vazduhaVrednosti frekvence srca i laktata variraju u zavisnosti od

temperature i vlažnosti vazduha, te su i rezultati procene LP različiti.Procene LP pri ekstremno visokim ili niskom temperaturama možebiti pogrešna. Nepreporučuje se testiranje po vetrovitom vremenu ikiši. Kada se sportista testira u terenskim uslovima, potrebno jezabeležiti spoljašnju temperaturu i vlažnost vazduha, kako bi serezulatati mogli upoređivati pri sledećem testiranju.


Prethodni naporan trening ili takmičenjeSportista obično ima niži LP, ako je dan pred testiranje imao

naporan trening ili takmičenje. Ako je imao sasvim lagani trening, tone bi smelo da utiče na nivo LP-a zbog bolje popunjenostiglikogenskih depoa.

Grafikon 9. Uticaj popunjenosti glikogenskih depoa na produkciju laktata

Različita podloga na kojoj se vrši testiranjeRazličita podloga po kojoj se trči ima značajan uticaj na

rezultata testa (zbog apsorbcije dela energije). Na grafikonu se videefekti apsorpcije energije različitih podloga pri istoj brzini trčanja. Iztog razloga preporuka je testove ovog tipa izvoditi na tzv. Neutralnojpodlozi (tartan stazi).

Grafikon 10. Uticaj različite podloge po kojoj se trči i produkcije laktata


DijetaDan pred testiranje sportista treba da unese dovoljno ugljenih

hidrata, kako bi se obezbedila maksimalna popunjenost depoa (izvršilasuperkompenzacija). Uporedo sa unosom ugljenih hidrata treba daunese i dovoljno tečnosti, kako ne bi došlo do dehidratacije u tokutesta (izbegavati gazirana pića).

Ostali faktoriTreneri treba da koriste svaki put istu proceduru testiranja

kako bi rezultati bili međusobno uporedivi. Svaka modifikacija testasmanjuje kompatibilnost i značaj rezultata. Rezultati testa naergometru (laboratorijski) i testa na terenu, smeju se porediti samo uograničenim segmentima. Treba koristiti aktivnosti sličnetakmičarskim (npr. ne treba testirati trkače na bicikl-ergometru, abicikliste na tredmilu; ili plivače delfin stilom sa primenom tehnikekraula).

Postoje određeni faktori koji utiču na količinu stvorenih laktata(prilikom kasnije interpretacije rezultata, to može uticati na procenutrenažnih zona opterećenja - posebno na laktatni prag):

- Intenzitet i trajanje opterećenja;- Treniranost aktivnih mišića – veća količina mitohondrija

povećava oksidativne kapacitete, povećan oksidativnikapacitet masnih kiselina (ne stvaraju se laktati), visokapropustljivost kapilara olakšava dotok kiseonika umitohondrije kao i izlazak štetnih produkata iz mišića;

- Kompozicija mišićnih vlakana – sporo kontrahujuća vlaknastvaraju manje laktata od brzo kontrahujućih, pri radu istogintenziteta (bez obzira na treniranost);

- Distribucija angažovanih mišića – velika grupa mišićaprilikom rada srednjeg intenziteta stvara manje laktata od malemišićne grupe, pri radu većeg intenziteta (npr. triatlonac moraracionalno raspodeliti snagu mišića nogu, ruku i ramenogpojasa. Ne sme previše opteretiti samo jednu grupu mišića);

- Brzina eliminacije laktata.


Procena Base Excess (BE) u krvi

Sa intenzitetom rada tesno su povezane promene pH krvi i BE.Na poremećaj BE najviše utiče akumulirani laktati u krvi. Kod dobrotreniranih sportista pri vrednostima laktata od 2 do 8 mmol/L, BEmože da bude niska (od 2 do 5). Navedeni parametri služe zadobijanje potpune karakteristike acido-bazne ravnoteže krvi. BEgovori koliki je poremećaj acido-bazne ravnoteže. Potpuna acido-bazna ravnoteža se računa kada su vrednosti BE = 0. Što je višakoncentracija laktata u krvi, vrednosti BE su više u minusu. BE semože proceniti na osnovu izmerenih vrednosti koncentracije laktataizmerena vrednosti se pomnože sa 1.2, a rezultat je sa predznakomminus (-). Koncentracija laktata u plazmi je za 1.2 veća, u odnosu nakoncentraciju izmerenu direktno iz mikrouzorka krvi.

Određivanje pH vrednosti krvi

Poznato je da se kiselost meri i izražava u pH vrednostima,koje su negativni logaritmi koncentracije vodonikovih jona. Što jebrojčana vrednost pH niža, to je kiselost veća, i obrnuto. U stanjumirovanja pH vrednost mišića se kreće oko 6.9, a arterijske krvi oko7.4. Tokom intenzivnog fizičkog rada u mišićima dolazi do ubrzanogpretvaranja glikogena u energiju i taj proces je praćen povećanjemkiselosti (što je opterećenje veće, to je i zakiseljavanje veće). Kada sepH vrednost snizi ispod vrednosti 6.5, tog trenutka se prekida hemijskilanac onih materija koje učestvuju u stvaranju energije. Glavni razlogza to je što enzim fosfofruktokinaza, koji u procesu pretvaranjaglikogena u energiju, u potpunosti gubi svoju funkciju. Utvrđeno je dapovećanje koncentracije laktata dovodi do zakišeljavanja krvi(krivulja pH krvi pada, a nju prati rast krive koncentracije laktata).Krivulje, kako kod pojedinaca tako i kod različitih vrsta napora nisuiste, tako da pomenuta veza nije toliko izražena i jednostavna (zbogefekta različitih puferskih sistema). Samo merenje laktata i parametaraacido-baznog statusa, može omogućiti razumevanje odnosakoncentracije laktata i pojave acidoze. Ovo je važno sa stanovištakomparacije rezultata između različitih ispitanika, što je redovanproblem pri radu sa vrhunskim sportistima. Potvrđeno je da povećanje


laktata do 4 mmol/L ne utiče na promenu pokazatelja acido-baznogstatusa, dok se u intervalu rada prilikom dostizanja najviših vrednosti,razlika u promena La i pH veća. Moguće je potvrditi mogućnostlinearnog odnosa između obe varijable, ali je ugao promena različitkod različitih sportista. Utvrđeno je da najveće razlike postoje kada seposmatraju vrednosti ostvarene pri najvećem opterećenju (tada i nijeutvrđena značajna korelacija između La i pH).

Radi tačne ocene trenutka pojave acidoze preporučuje se dase u svim testovima u kojima se određuje koncentracija laktata,odredi istovremeno i pH vrednost krvi!!!

Tabela 15. Ocena acido-baznog statusa na osnovu PCO2 i pH krviPCO2 (mmHg) Ako su rezultati ispod normalnih vrednosti, radi se

o RESPIRATORNOJ ALKALOZIAko su rezultati iznad normale, radi se o

RESPIRATORNOJ ACIDOZIpH - 7.40 do 7.45

- 7.45 do 7.55- 7.55 i više

Kompenzovana alkalozaDelimično kompenzovana alkaloza

Nekompenzovana alkalozapH - 7.40 do 7.25

- 7.25 do 7.15- ispod 7.15

Kompenzovana acidozaDelimično kompenzovana acidoza

Nekompenzovana acidoza

Primer odnosa pH krvi i drugih fizioloških pokazateljaU tabeli su prikazani rezultati 6 trkača na srednje i duge staze

testiranih na tredmilu testom kod kojeg se brzina, uz konstantaninklinaciju od 1.5%, povećavala od 10 do 29 km/h svake 4 minute.Između svakog intervala trčanja je bio odmor od 60 do 70 sekudi,potreban za uzumanje uzorka krvi za analizu laktata i acido-baznogstatusa. Vrednosti La, pH, HCO3 i BE su analizirani u zavisnosti odbrzine trčanja. Trkačima je utvrđen anaerobni prag na tri načina: Vlp –laktatni prag, Vobla i Vpa – prag acidoze. Iz tabele se vide nivoipragova sa vrednostima parametara acido-baznog statusa, pri najvećojbrzini trčanja. Povećanje koncentracije laktata u krvi nije praćenosličnim promenama u pH krvi. Efekat različitih puferskih sistema jekod trkača veoma izražen. Samo merenje koncentracije laktatazajedno sa parametrima acido-baznog statusa, može omogućitirazumevanje ovih pojava (posebno kada se radi o komparacijama


između različitih subjekata). Ovo je redovni problem rada uvrhunskom sportu (Ušaj, 1986).

Tabela 16. Brzine trčanja određene kriterijumima različitih pragova sa vrednostimaLa i pH, kod najveće brzine trčanja u testu (preuzeto od Ušaj, 1986)

N Vlpkm/h

Voblakm/h

VpaKm/h

VHCO3

Km/hVBE

Km/hLamax

mmol/LpHMin

HCO3

mmol/LBE

mmol/L1 17.1 19.2 19 18.4 19 7.2 7.35 21 -32 15.1 17.7 17.9 16.1 14.4 11.9 7.36 16 -73 13.2 15.4 15.4 13.7 15.5 12.3 7.33 16 -84 16.3 18.8 17.4 13.1 13.9 7.1 7.32 20 -65 12.6 15.5 15.6 15.2 15.8 9.8 7.31 15 -106 9.6 7.30 17 -8X

SD14.91.9

17.31.8

17.11.5

15.32.1

15.72.0

Određivanje količine uree u krvi

Uporedo sa povećanjem kiselosti u mišićima, prilikomintenzivne fizičke aktivnosti, dolazi i do nagomilavanja amonijaka. Zanjega je karakteristično ometanje procesa pretvaranja glikogena uenergiju, čime se snižava efikasnost energetskog ciklusa.Eksperimentalni podaci su ukazali, da što je sadržaj amonijaka u krviveći, to je sportski učinak manji. Povećana koncentracija amonijakasnižava mišićni nivo ATP. Kao reakcija organizma na povećanjuprodukciju amonijaka, podstiče se njegovo pretvaranje u ureu(karbamid), koja se nastoji izlučiti putem bubrega. Organizam uspevaeliminisati višak uree, tako da se ona održava i pri najtežem radu unormalnim granicama. Kod dugotrajnih intenzivnih napora (maraton,triatlon) dolazi do hroničnog zamora i do povećane koncentracije ureeu krvi. Ovaj dijagnostički postupak pomaže da se otkrije i potvrdipostojanje pretreniranosti. Iz tog razloga, važno je da se pridijagnostici i praćenju stanja treniranosti, obradi i ovaj biohemijskiparametar.Iz tabele vidimo da što je distanca duža koncentracija uree u serumuraste, dok glukoza značajno opada (korišćenje masti u energetskesvrhe je povećano). Momenat kada dolazi do većih promena u ovimparametrima, značajan je za individualno programiranje treninga iishrane. Ako se kod sportiste zapazi rani pad šećera u krvi(hipoglikemija) i velik porast uree, on definitivno nije pripremljen zatakmičenje (naročito ne u dužim distancama u triatlonu). Treningom


izdržljivosti se ovaj proces može usavršiti, tako da on postajeekonomičniji i racinalniji (veća superkompenzacija ugljenih hidrata,ekonomičnije trošenje u toku dužeg vremenskog perioda) što odlažezamor, pojavu visokih vrednosti uree i koncentracije laktata.

Tabela 17. Fiziološko-biohemijski parametri u različitim distancama triatlona

Sistemi JedinicaSprintDo 1 h

Olimp.distancaDo 2 h

Halfironman

5 h

Ironman8-12 h

Srce ikrvotok

Frekvenca srca(otk/min)

170-190

150-170 140-160 120-140

Absorp.O2

%VO2max 85-95 75-85 70-80 60-70

Dobija.energije

Aerob / Anaerob(%)

90/10 95/5 98/2 99/1

Potroš.energije

kcal/minUkupno kcal/min

251500

202400-3600

184320-6480

157200-10800

Lipoliza FFS (mmol/L) 1.0 1.4 2.0 2.5Glikoliz

aLaktati (mmol/L) 6-8 3-7 2-5 2

Metabol.proteina

Urea (mmol/L) 5-7 6-8 7-9 8-10

Stres Kortizol (ηg/L) 600 700 800 700

Određivanje koncentracije glukoze u krvi

Poznata je važnost superkompenzacija ugljenih hidrata,posebno kod duge intenzivne fizičke aktivnosti. Pad glukoze u krvitokom rada, praćen je znatnim smanjenjem intenziteta rada.Praćenjem nivoa glukoze, kod sportista u uslovima treninga itakmičenja, može da otkrije individualnu reakciju na primenjenkarakter opterećenja u uslovima pod kojima se ona izvode. Promenesadržaja ugljenih hidrata nisu uvek strogo usklađene sa mehaničkimekvivalentom rada. One znatno zavise od emocija i motivisanosti, tj.od uslova pod kojima se opterećenja izvode (laboratorijska,situaciona, na otvorenim i zatvorenim terenima, treningu, takmičenju)i načina reagovanja sportiste u takvim uslovima. U svim ovimrazličitim uslovima, pri istom opterećenju kod jednog istog sportiste,mogu biti izmerene značajne razlike u vrednostima koncentracije


glukoze u krvi. Utvrđen je značajan uticaj kortikalne regulacijerazmene glukoze u krvi, tj. kortikalni uticaj na biohemijske promene(metabolizam) u organizmu sportiste. Individualni karakter promenanivoa glukoze u krvi sportiste, u zavisnosti od karaktera njegovogreagovanja, ukazuje na potrebu individualizacije (kako treninga tako ioporavka). Ona moraju odgovarati specifičnostima svakog sportistekako bi izvršila optimalnu adaptaciju, tj. superkompenzaciju ipovećale efikasnost u toku rada. U treniranom mišiću je povećansadržaj ugljenih hidrata (tako da je on manje zavistan od dopremanjaenergije spolja) i time postiže veću efikasnost. Smanjenje glukoze ukrvi, čak i pri opterećenjima po trajanju bliskim maksimalnim, nijemoguće objasniti iscrpljivanjem rezervi ugljenih hidrata u organizmu(budući da se u takvim uslovima nalazi još uvek znatan nivoglikogena u mišićima i jetri). Istraživanja su pokazala da ne dolazi doiscrpljenja rezervi ugljenih hidrata, nego do naglog kočenja njegovemobilizacije. Nivo glukoze u krvi zavisi od dva suprotno usmerenaprocesa - intenzivnosti mobilizacije ugljenih hidrata i intenzivnostinjihove potrošnje u radnim mišićima (potrebno je oceniti obaprocesa). Sa druge strane, pojačan ukupan metabolizam prilikomopterećenja prouzrokuju povećanje ili smanjenje sadržaja razgradnihmaterija, njihovu difuziju iz ćelija mišića u krv i promenubiohemijskog sastava krvi. Potrebno je istovremeno pratiti sadržajglukoze u krvi i koncentraciju laktata.

Napomena:U područje biohemijske analize spada i utvrđivanje

mineralnog i vitaminskog statusa. Danas se raspolaže sa savremenimmetodama koje omogućuju da se iz nekoliko vlasi kose, odredi nivovitamina i minerala u telu. Prednost ovakvog pristupa je što se možeutvrditi kojeg vitamina ili minerala nema dovoljno, te se on onda iciljano može suplementirati ishrani. Ova analiza je vrlo skupa, ali bisvakako imala opravdanje u primeni kod vrhunskih sportista. Poredsvoje visoke cene, to bi bilo jeftinije nego nekontrolisano davanjeogromnih količina farmaceutskih preparata.Na tržištu se već nalaze aparati koji mogu dodirom na tačno određenomesto na telu, da utvrde aktuelnu količinu određenog vitamina iliminerala. Ovo otvara mogućnost primene jedne lako primenjive ipristupačne metode za određivanje vitaminskog i mineralnog statusa.


Određivanje statusa gvožđa – anemija

Smanjeni transport kiseonika putem krvi je osnovniograničavajući faktor za dobro stanje treniranosti sportiste i postizanjevisokih rezultata. Razlog ovoga je anemija (loš status gvožđa uorganizmu), što povlači sa sobom pad radne sposobnosti. Zbogjednostavnosti, anemija se deli u 3 velike grupe (Adamson, 2001):

1. Hipoproliferacijska anemija2. Anemija usled poremećaja sazrevanja eritrocita3. Anemija usled pojačane razgradnje eritrocita

(hemolitička anemija)

U grupu hipoproliferacijskih anemija spada aplastična anemija,izolovana aplazija crvene loze i anemija usled hroničnih bubrežnihdisfunkcija. Ove vrste anemija se ne pojavljuju u sportu.

Najčešće anemije kod sportista su uzrokovane poremećajemsazrevanja eritrocita. Ovde pripadaju anemije izazvanje smanjenomkoncentracijom gvožđa i megaloblastične anemije. Anemije zbognedostatka gvožđa češće su kod sportiskinja, jer one gube određenukoličinu gvožđa putem menstrualnih krvarenja. Obeležene sumanjkom serumskog gvožđa, sniženim MCV-om i smanjenomkoličinom feritina. Nadoknadu gvožđa potrebno je vršiti od 6 do 12meseci. Megaloblastična anemija nastaje kao posledica nedostatkavitamina B12 i/ili folne kiseline. Obeležene su megaloblastima(velikim eritrocitima) i povišenim MCV-om. Znak je povišeneaktivnosti koštane srži.

Hemolitičke anemije karakteriše ne srazmera u stvaranju irazgradnji eritrocita. Nastaje kao posledica poremećaja membraneeritrocita, poremećaja metabolizma eritrocita, različitih toksina kojioštećuju eritrocite i autoimunih poremećaja. Karakteriše ih smanjenakoličina hemoglobina i povećan broj bilirubina. Najčešći oblik koji sejavlja kod sportista je tzv. Marš anemija. Dobila je ime po anemijikoja je prvi put opisana kod vojnika koji su hodali 20 i više kilometarana dan. Slična anemija se javlja kod trkača na duge staze (naročitoonih koji trče po tvrdoj podlozi-npr. maratonci). Tada dolazi domehaničkog oštećenja membrane eritrocita u krvnim žilama stopala,što dovodi do raspada eritrocita, smanjenja količine hemoglobina ibroja eritrocita.


Dijagnostika krvne slike se vrši putem određivanja: hemoglobina(Hb), broja eritrocita (RBC), broj retikulocita (RTC), hematokrita(Hct), seruma feritina, gvožđa u serumu i saturacije transferitina.Ovim utvrđujemo razlog smanjenja transportne sposobnosti krvikiseonikom. Uzrok treba tražiti u lošoj krvnoj slici (uglavnomsmanjenog broja eritrocita), smanjenju parcijalnog pritiska kiseonika uvazduhu (nadmorska visina), blokadi hemoglobina i anemiji.

Mala količina eritrocita, niska koncentracija Hb i nizak Hct suposledice nedostatka gvožđa u organizmu, što se zajedno nazivaanemija. Anemija uzrokovana nedostatka gvožđa u krvi pokazuje:nisku koncentraciju hemoglobina (<120g/L za žene i <140g/L zamuškarce), pad feritina (<10μg/L), a odnos Fe/TIBC <15% je narušen(Ostojić i Ahmetović, 2008). Ako je koncentracija mioglobina mala,mišići dobijaju manju količinu kiseonika i produkuju veću količinumlečne kiseline, koja još više pogoršava stanje i dovodi do preranogzamora. Od ukupnog gvožđa u organizmu 60% se nalazi u Hb, 10% umioglobinu i oko 2% u intracelularnoj tečnosti i sastavu enzima. Oko30% je u obliku feritina deponovanog u koštanoj srži, jetri i slezini.

MCV (eng. Mean Cell Volume) je vrednost koja govori ovolumenu eritrocita (Rantoff, 1996). Poremećaj volumena eritrocita,ako je udružen sa anemijom, govori zbog čega je anemija nastala(usled smanjenja Fe ili o manjku vitamina B12 i folnekiseline)(Adamson, 2001). Referentne vrednosti su od 82 do 98 fL.Vrednosti ispod 82 fL ukazuju na mikrocitnu anemiju prouzrokovanumanjkom gvožđa. Druga krajnost je megaloblastična anemija, kodkoje je MCV iznad 98fL (Babior i Bunn, 2001). Kod sportista sepojavljuje još jedan problem, ne postoji dovoljna količina ovakodeponovanog gvožđa. Žene imaju manju količinu gvožđa (gubljenjetokom menstrualnog ciklusa) i time manju koncentraciju Hb i nižiHct. Obzirom da je anemija izazvana deficitom gvožđa veomaozbiljan problem kod sportista tipa izdržljivosti, potrebno je redovnokontrolisati Hb, serumsko gvožđe i nivo feritina. Kada je utvrđendeficit gvožđa, neophodno je uvesti terapiju unosa dodatnih količinagvožđa. Unos može biti oralnim putem (fero-sulfat ili fero-glukonat,300mg/dnevno) ili intramuskularno (ređe intravenozno). Unos puteminjekcija se ne kombinuje sa oralnim uzimanjem gvožđa. Pri ovometreba biti oprezan, jer postoje osobe osetljive (alergične) na gvožđe,naročito kada se ono daje intravenski (obavezno vršiti monitoring


nivoa feritina). Da bi se ono bolje apsorbovalo, treba ga uzimati sadovoljnom količinom C-vitamina (1000 mg), folnom kiselinom ivitaminom B12. Preporučeno trajanje terapije je od 6 do 12 meseci.

Normalne vrednosti serumskog gvožđa su od 12 do 35 μg/L zamuškarce i 13 - 35 μg/L za žene. Normalne vrednosti feritina su od 18– 370 ηg/mL za muškarce i 10 - 120 ηg/mL za žene. Preventiva protivanaemije je dobro izbalansirana hrana bogata gvožđem. Najbolja jehrana životinskog porekla (crveno meso). Osobe koje ne jedu meso(vegeterijanci) moraju redovno uz korišćenje multivitaminskihpreparata, uzimati i gvožđe (100 mg/dnevno). Danas se može lakodijagnostikovati status gvožđa putem specifičnog testa krvi, kojim seodređuje: hemoglobin, hematokrit i nivo serumskog feritina.Normalne vrednosti hemoglobina kod žena su od 12 do 16 g/dL, ahematokrita od 37 do 48 %. Za muškarce normalne vrednostihemoglobin su od 13 do 18 g/dL, a za hematokrit od 45 do 52%. Kodanemije su vrednosti hemoglobina i/ili hematokrita smanjene. Sve ovodovodi do smanjene maksimalne potrošnje kiseonika (VO2max) ismanjenog funkcionalnog kapaciteta.

Hematokrit (Hct) je procenat crvenih krvnih stanica u ukupnojkrvi, tj. predstavlja odnos crvenih krvnih stanica i ostalih stanica ukrvnoj plazmi (Ostojić Kolonić i Jakšić, 2003). Ukoliko je nivo Hct-aveći, time je veća i sposobnost krvi za transport kiseonika i viši jeVO2max. Iz ovog razloga gotovo svi sportisti tipa izdržljivostipokušavaju da podignu nivo hematokrita na više načina: od boravka uprostorijama u kojima je smanjen parcijalni pritisak kiseonika, prekotreninga i boravka na nadmorskim visinama (preko 2500m/nv, 4nedelje) do uzimanja veštački stvorenih stimulusa eritropoeze kakavje eritropoetin - EPO. Eritropoetin je najvažniji hormon u stvaranjucrvenih krvih ćelija. On se prirodnim putem stvara u jetri i bubrezima.Svi sportisti tragaju za odgovorom na pitanje: “Koji je to optimalninivo Hct koji će dovesti do najveće potrošnje kiseonika”? Nadanašnjem nivou naučnih i empirijskih saznanja, te vrednosti su od50% do 55%. Potvrđeno je da je kod sportista koji su nekontrolisanouzimali EPO došlo do vrlo visokih vrednosti Hct (više od 55%), ali sakontra efektom. Umesto da je krv transportovala veću količinukiseonika, došlo je do suficijentne količine u krvi. Ovo se desilo izrazloga što vrlo visok Hct govori i o visokoj viskoznosti krvi koja nije


u stanju da dopremi zadovoljavajuću količinu kiseonika mišićima(dovodi do poremećaja u transportu O2).

Dosadašnje visinske studije (istraživanja uticaja nadmorskevisine na status gvožđa, Hct, Hb i VO2max) su pokazale da se najboljiefekti ostvaruju kada se boravi na nadmorskim visinama oko 2500m, atrenira na znatno nižim (od 1000m nadmorske visine do nivoa mora).Najoptimalnije vreme boravka je 6 nedelja, mada se aklimatizacijaostvaruje na kraju treće nedelje (Sudarov, 2006). Pri povratku sanadmorske visine sportista je tek posle 5 dana sposoban zatakmičenja, tj. svoje najbolje performanse pokazuje u periodu od 7 do10 dana nakon povratka na nižu nadmorsku visinu. Pozitivni efekti sezadržavaju mnogo duže, zbog toga što je životni vek novoformiraniheritrocita do 90 dana. Trening na nadmorskoj visini može bitizamenjen upotrebom hipobarične komore u kojima je smanjenparcijalni pritisak kiseonika (i tako na veštački način izazvatihipoksiju koja stimuliše eritropoezu). Posle 1990 godine, u velikom jeopticaju primena veštački stvorenog hormona eritropoetina (EPO) kojiizaziva snažnu stimulaciju eritropoeze i podizanje Hct (time ifunkcionalni kapacitet sportista tipa izdržljivosti). Ovakvi efekti sualternativa visinskom treningu i krvnom dopingu i ako je EPOzabranjen od strane Svetske Antidoping Agencije. U prirodnimuslovima (velika nadmorska visina) hipoksija izaziva veću produkcijuprirodnog EPO; taj EPO stimuliše koštanu srž da proizvodi većukoličinu crvenih krvnih ćelija i poveća kapacitet kiseonika u krvi.

Smatra se da veštački stvoren EPO dolazi iz potreba kodpacijenata sa oštećenim bubrezima (pacijenti na dijalizi), kod kojih sesvakom dijalizom izgubi određena količina krvi. Taj deficit jepotrebno nadoknaditi transfuzijom (što je kratkoročno) ilistimulacijom eritropoeze (što je dugoročnije). Napomenuli smo da jekorišćenje EPO-a u sportu, farmaceutska alternativa za visinskepripreme i krvni doping. Pri uzimanju EPO-a brzo se povećavajuvrednosti Hb, Hct, crvenih krvnih zrnaca, feritina i serumskog gvožđa(sportista više nema problema sa anemijom, a izdržljivost se izuzetnopoveća). Potrošnja kiseonika se poveća od 8 do 16 %. Osnovna dozaza sportiste je 30 do 50 IJ po kilogramu telesne mase. Tako sportistatežak 70 kg uzima od 2000 do 3500 IJ, dva do tri puta nedeljno,narednih 3-5 nedelja. Efekti se uočavaju već posle prve nedelje i traju


oko 4 nedelja. EPO se daje u vidu inekcija supkutano. InternacionalniOlimpijski Komitet (IOC) je zabranio korišćenje EPO-a. Postojistalno nerazumevanje u krugu sportskih radnika, sportista i naučnika:"Zašto je EPO zabranjen, a visinske pripreme i hipoksični uslovi zatrening nisu, kada imaju isti krajnji cilj". Dalja istraživanja i iskustvoće dati niz odgovora u razjašnjavanju ove dileme. Do tada, upotrebaEPO-a se smatra dopingom!!!

U savremenoj urbanoj sredini poseban problem predstavljaugljen monoksid (CO). Smog od izduvnih gasova, kola, fabrika, dimod cigareta itd. sadrže velik procenat CO koji zauzima mestokiseoniku (O2) jer ima 300 puta veći afinitet za vezivanje sahemoglobinom, nego O2. Sportista koji trenira u uslovima većekoncentracije CO, za jedan sat intenzivnog napora koji zahteva brže idublje disanje, ima i veću koncentraciju CO u krvi. Koncentracija COod 6% predstavlja ozbiljan problem za sportiste, a on tu vrednost uvelikim gradovima dostiže za 1h treninga. Ovaj faktor može dapokaže sliku anemije, jer dovodi do niske koncentracije hemoglobina.

Metaboličke zone

Za ocenu stanja treniranosti i trenažnog opterećenja bitno jeodrediti metaboličke zone:

Tabela 18. I Metabolička zona - Aerobna zonaFS (otk/min) 120-130

pH 7.38BE (mmol/L) do –4LA (mmol/L) 2-3

PCO2 (mmHg) normalan 35 - 48

Tabela 19. II Metabolička zona - zona kompenzovane metaboličke acidoze (zonaneograničene konzumacije O2)

FS (otk/min) 135pH 7.33

BE (mmol/L) -6LA (mmol/L) do 5

PCO2 (mmHg) normalne vrednostiOva zona odgovara anaerobno-aerobnom pragu


Tabela 20. III Metabolička zona - zona delimično kompenzovane metaboličkeacidoze

FS (otk/min) 140 - 170 (160)pH 7.20

BE (mmol/L) do –12LA (mmol/L) do 10

PCO2 (mmHg0 do 33

Tabela 21. IV Metabolička zona - zona nekompenzovane metaboličke acidoze (O2

deficit); Anaerobna zona.FS (otk/min) preko 180

pH 7.10BE (mmol/L) do –20LA (mmol/L) do 16

PCO2 (mmHg) ispod 33

Umesto sažetka

Metabolizam je više od procesa sagorevanja, tj. više od fizičkimoguće registrovanih i merljivih pojava. To je inteligentan čin.Poznato je da ljudsko telo dobija energiju sagorevajući saharozu, kojase prenosi do ćelija u obliku glukoze. Hemijska struktura glukoze jeblisko povezana sa strukturom saharoze. Ako pokušamo da sagorimoobičan šećer, nećemo dobiti izabranu složenu strukturu žive ćelije, većsamo ugljenisanu gomilu pepela, tragove vode i ugljen dioksid uvazduhu. Pošto mu telesne ćelije daju novu informaciju, isti šećer(neaktivan - u obliku kocke šećera) sada održava život omogućavajućistvaranje potrebne životne energije (npr. glukoza daje energijumišićima, bubrezima, srcu, mozgu... ali sve te ćelije zajedno, gradepotpuno jedinstvene programe funkcionisanja). Ritmična kontrakcijamiokarda je potpuno različita od električnog naboja u ćelijama mozga,angažovanja radne muskulature ili razmene natrijuma kod ćelijabubrega. Ovo bogatstvo toka različitih funkcija održava naš život, alisamo kada je u skladnom, harmoničnom i ravnotežnom odnosu.Glavni upravljači i kontrolori ovih procesa su imuni, nervni iendokrini sistem. Pošto se najveći deo ovih funkcija odvija nanevidljivom i nejasnom nivou (nemogućnost integralnog praćenja i


dijagnostikovanja promena), poremećaji koji se dešavaju se neprimećuju sve dok ne dostignu stadijum kada počinju da semanifestuju kao fizički simptomi (tada ih možemo i registrovati).Naših pet čula i tehnologija su nemoćni u prodiranje milijardikvantnih događaja u procesu intenzivnih promena stanja organizma.Brzine hemijskih reakcija su istovremeno i prebrze i prespore. Neketraju manje od 1/10.000 sekunde, a kumulativni efekat nekih se nećepokazati godinama.

Život se razvija kada DNK predaje kodiranu informaciju(inteligenciju) svom aktivnom „blizancu“ - RNK, koji ulazi u ćelije ipredaje delove te inteligencije hiljadama enzima, koji ih koriste zaizradu proteina. U svakom momentu ovog sleda događaja, mora serazmeniti energija i informacija.

Centralni (autonomni) nervni sistem kontroliše funkcije kojihnismo svesni. Hiljade pojava na koje ne obraćamo pažnju se odvijajuneprestano (disanje, varenje, rast novih ćelija, obnavljanje oštećenihćelija, detoksikacija, održavanje hormonalne ravnoteže, pretvaranjenagomilane energije iz masti u glukozu, širenje zenice oka, povećanjei smanjenje krvnog pritiska, održavanje telesne temperature,održavanje ravnoteže u hodu, povećanje protoka krvi kroz mišiće kojiobavljaju rad, primanje nadražaja iz okoline). Ovi automatizovaniprocesi imaju značajnu ulogu prilikom fizičkih aktivnosti (treningu itakmičenju). Od izuzetno velike važnosti je da mogu biti kontrolisani ipraćeni. Na žalost, samo se mali broj simptoma možedijagnostikovati, a još manji kontrolisati (mnogi procesi su latentni,mogu neprimetno dovesti do haotičnih funkcija i trajnih oštećenja).

Da bi biološke povratne veze mogle biti registrovane ikorišćene u svrhu optimalnog upravljanja promenama u organizmusportiste, moramo biti sposobni da obradimo hiljade sirovih haotičnihinformacija i da ih dovedemo u uređene delove, kao regulatorespecifičnih funkcija. Ovakva delatnost zahteva visoku stvaralačkusposobnost


Documents

Prof. dr Franja Fratrić...nalazi stabilno stanje (o bično se koriste preliminarni testovi) i kako odrediti raspon povećanja intenziteta (na jčešće se uzima povećanje od 4 do