Prof. Branislav Begovic

OSNIVANJE I BOCE'l'AK RADA PRVE INDUSII'RIJE ZA PRERADU DRVETA U ZAVIDOVIOIMA

Poznato је .da su od poeetka ХХ vijeka u Zavidovicima postojala, ima;la svoja indu~Stгijska postrojenja i vrsila eksploatac'tju suma i pтe­radu drveta dva veHka s·umsko industrij•ska preduzeca, dd kојЉ .prvo »G. Gregensen i sinovi«, kasnije »Gregersenova sumska industrija а. d. «, а drwgo »Bosanska surnska industrija Eisler i Ortlieb«, kasnije Bosanska sumska in.dustrija >>Krivaja« а. d. Та dva preduzeca su zakljнcila u 1899. godini sa Zemaljskom V1la·dom za Bosnu i Hercegovinu dugorocne иgovore о eksploata·Ciji cetinarskih SUima и .bazenи ri jeke Krivaje i Zep planine, odnosno u gravHaci-onom po·drucjи Gostovicke rijeke, i dнgo godina v.rSila eksploata1ciju i i.nidus•trijsku preradu drveta iz tioh sиma na svojim pilan­skim postrojenjima и Zavidovici.ma.1)

Po·di:zanje i pocetak rada industrij'Skih postrojenja za preradи drveta и ZavidovicLma iPovezivani sи sve do danas direktno s dugoroen.Lm ugo­voтima о eksploataciji cetinarskih suma u g.ravitaciji Кirivaje i Gostovicke rijeke, zakljwcenih sa tim preduzeeima 11899. gddine. U narodu је, me­dutim, deceillijama od:rZa.vano strogo diferenckanje jednog preduzeea od dгugog time sto је p.redиzece »Gregersenova swnska industrija« naJZivano »Sta.ra firma« а njegovo pilanlsko postrojenje »stara pilana« za ra:zЉku od predttzeca »Bosa'DSka sиmska industrija Eisler i Ortlieb«, koje је Ьilo poznato pod imenom »nova firma« а njegovo pИansko postrojenje pod narzivom »nova pilana«, i ako su obadva pred·uzeca zakljибila ugovo.re о ek!sploataciji sиma i industrijskoj IPГeradi drveta i:z tih Stыna iste godine (1899). Ovo је upUICivalo na pretpostavkи, ako ne i na zakJjucak, da је rijee о vremenski razlicitom pocetkи poslovan·ja ov:ih dvajи preduze<:a, odnosno о vremensk:i o·dvojenom podizanj.u njihovЉ industrij'skih postro­jenja za preradu d.rveta и Za1vi:dovic1ma.

Podaci, doiЬiveni и raspolO>Zivom dokumenta<:ijskom materija1u, sa­drzanom и fondo·vi.ma Arhiva Bosne i Hercegovine u Sarajev.u, а poseihno onog и fondu neka.da'8njeg Zajedniakog ministarstva finaru;ija u Beeu, nadleznog za pos1ove Bosne i Hercegovine, omogu.CШ sи nат da abjas.nimo u naтodu odгZa•nи diferencijacijи ovih dvaju surnsko industrij.skih pгe­duzeca i njihovih industri.jskih postrojenja za preradu drveta u »sta.ro« i »ПОVО«, Oitkrivanjem do sada n~po~nate cinjenke da је joS prije .dolaska

1) Arhiv Bosne i Hercegov1n.e u SaraJevu (NВН), Zajednil&o miln.tstaТ'stvo fi­nall.IS'ija (ZМF) ·br. 4.486 i 7,975/ВН ех 1899.

З99

i osnivanja sumsko-industrijskog predu,zeca »G. Gregeгsen i sinovi« i predu.zeca »Bosanэka surnska industrija Eisler i Ortlieb u Zavidovi.Cima, u istom mjestu podignuta i blla u ;pogonu pilana na paDni pogon savre­menog tipa i konstrukcije, koja је preradivala iskljueivo hrastovo drvo iz surnskog podrueja Gostovic na osnovu posehnog dugorocnog ugovora о eksp1oataciji hrastovih 8uma u tom podrucju i da је tu pilanu otkupilo od njenog vlasnika, trscanske firme »Morpurgo & IParente« sumsko-in­dustrijsko preduzece »G. Gregersen i sinovi« kasnije »Gregersenova sum­ska i'ndustrija а. d.«, prije nego sto је zaklju.Cblo ugovor sa bosanskoherce­govackim zemaljskim erarom о dugoroonoj eksploaJtacij.i cetinarskiih suma u sumskom podrucju Gostov':tc. Ovo posljednje preduzece је neposredno poslije zaklju.Civanja tog ugovora nastavilo sa proizvodnjom hrastove i crnogoricne rezane grade u otkupljenom pilanskom postrojenju u Zavi­dovicima.

Koristeci se raspolozivQ!Il dokumentacijskom gradom u spomenutinn arhivskim fondovima, polruSacemo da sto vjernije rekonstruisemo i sto potpunije osvijetlimo zЉivanja i dogadaje u kojima је izvr'seno podizanje i pustanje u pogon prvog industrijskog poэtrojenja za preradu drveta u Zavidovicima, ciji је rad pretho:(i'to preduzecu »G. Gregensen i s inovi« i preduzecu »Bosanska sumska industrija Eisler i OI'tlieb« u Zav:idoviCima i time otklonimo dilemu о \'remenu .podizanja industrijski:h pastrojenja za preradu drveta u Zav1doviCima. Smatramo da cemo na taj nacin pтidoni­jeti utvrdivanj.u istine о oэnivanju i pocetku ra-da prve industrije za pre­radu drveta u Zavidovicima i ujedno dati skroman prilog istoriografiji sumske privrede u Bosni i Hercegov':t•ni uopste, а industrije za preтadu drveta u Zavidovici.ma napose.

Austro~Ugarska Mona.гhija је, kako је poznato, nagod!Ьom i.z 1867. godine blla podijeljena na dva ravnopravna dijela - AustrijiU i Ugarsku. То је, u stvari, Ьila zajednka dviju drzava од. kojih је svaka imЭJla svoj ustav i svoje dг.Zavne organe. Obadv1je driave imale su zajed.nitckog vla­dara, zajedni.Cku vojsku i эpoljnu politiku, а za sve te zajednicke poslove Zajedni.Cko ministarstvo finansija. Okupaci·jom Bosne i Heтcegovine (1878), ova zemlja nije blla prikljueena ni jednoj od dviju drzava Austro-U.garske Monarhije nego је ostala .posebno tijelo (coгpus separatu,m). Vrhovna ci­vilna Uiprava nad Bosnom i Hercegovinom predata је 1878. godine Savjetu zajedni.Cki-h mi,nistarstava Austro-Ugaгske, da Ьi kasnije blla prenesena u nadleznost Zajednickog ministarstva :finansija и Beeu. Пporedni austrij­ski i uga.rski Zakon о upravljanju Bosnom i Hercegovinom iz 1880. go­dine, poznat pod imenom »Бosanski zakon«, nametnuo је Bosni i Herce­govini sistem samofinansiranja. U tom zakonu је, pored ostalog, bllo izricito nagla.Seno da se troskovi UJprave imaju pokrivati iz sopstvenih pri­hoda okupirane zemlje.2

)

!) Ј u z Ь а~ ti с D z. О nastanku paтalelnog austrijskog i ugaтskog zakona о upravt;anju BiH iz 1880, Akad. naulka i umjet. ВiН, RВJdovi XXXli, Odj. dгutt. nauka 11. Sarajevo 1967. Str. 163-193; ImamoviC М.: Pтavni polozaj BiH 1878-1908. ,,Pregled« sv. III, Sarajevo ],971, str. 583-598; К а р i .d z i с Н. : Polozaj Bosne i Iieтcegovine za vmje1ne austтO'Ugaтske -u.pтave, ".Pregfled« sv. I, Sa.rajevo 1972. Sltr. 175-195.

400

U ciljи namшvanja potrebnih finansijskih sredstava za zemaljske svrhe a'Ustroиgarska uprava za Bosnи i Hercegovinи blla је prisiljena da se okrene prema izvorima prirodniJh bogatstava ove zemlje s prvenstve­вom orijentacijoш na njene sume. Vec и prvoj god~ni poslije okиpa.cije (1879) pristиpljeno је iz·ra•di prve эtrucne eks.pertize о stanjи i prilika.ma sиma и Basril i Hercegovini. Тај posao је Ьiо povjeren trojici austrijэkih sumarskih strиcnjaka (Gиtten·berg, Schweiger i Kaltner). lako је ta ekspertlza imala k<Ы"akter gDUibe procjene sиma i davala uopstene ocjene о mogucnosti njiohove eksploatacije ,ona је ispoljavala svoj znacaj vec i и tome sto је sadr.Zavala konstatacijи da и Bosni i Herce.govini postoje prostrani kompleksi kompaktnih i ocиvanih sиma liScara i cetinara s ve­Eki.m sjetivim drvni.m masama. Od posebnog znacaja Ьila је cinjenica sto sи Ctlanovi komisije za e:IOspertizи иkazali na znatne kolicine hrasto­\70g drveta koje se nalazilo na роdrисји banjoluakog i tшlanskog okrиga. Oni sи, istina, naglasili da је dobar dio tih hrastovi.h sиma Ыо vec za vrijeme otomanske иprave iskoriscavan za proizvodnjи francUS!ke d.uge, ali da se и tim sиmama nalaze jos znatne koliCine starijЉ hrastovih sta­bala s tehni.Ckim drvetom koje Ы se moglo iskorhstiti za cijepanje i pro­izvo•dnjи baevarske dи.ge i za drи·ge tehnioke sv.rhe, posebno za izrad'U zeljezn.i.Okih pragova. Ti eksperti sи, stavi:Se, predla·gali da se najveci ·dio tih hrastovЬh sиma sa starim i prezrelim sastojinaшa iskoristi tokom na­redni•h 10-15 godi.na. Ovo tim prije sto eksploatacija hrastovlh suma i manufakturna prolrzvo;dnja hra\Stove duge i zeljeznickЉ pragova nisи za­htijevali inveвtiranje velikЉ novcanih sredstava za izg.radnju posebnih transportnih komнnikacija za i•ZVOZ tJh sortimenata iz sиme do prvih jav­nih saobracajnica, Эtо је taj izvoz s obzirom na ogran1cen·e dimenzij e i tezinu pojedinih komada hrastovih izrad:evina mogao bllti obavljen bez posebno.g otva.ranja sиrnskih podrucja skиpim transportnim komиnJ.kaci­jama, og.ranicavaju:ci se pri tome ·na transport tovarnim konjima, primi­tivnim seoskim kolima i vodenim tokovima. Prihvacajuci sugestije i pri­jedloge sиmarskih eksperata i odlueujиci se za nastavak prodaje i ekзploa­tacije Ьosanski'h hrastovЉ sиma, zap()cetи и tokи pos.ljednjih deceлija otomansk.e vla•davine, aus•tтougarska uprava је J.mala и vildи stt:Juacijи na evropskom trzistи hrastove dиge i per,::wektivи razvoja proi,zvadnje i pro-daje tQga vaznog trgova~kog artikla. Ovo tim prije sto јој је ta eksploa­tacija i pro'izvodnja mogla oЬ~Ьijediti znatne novcane prihod-e za pokrice redovnih potr~ba z,emalJske иprave, koja је sticajem prblloka bila prinи­dena na sopstveno finansiranje. Takvom sиmarsko.m polii!ikom, ispolje­nom .prvenstveno ek$1oaJtacijom hrastovi.h sиma i man'Ufaktu.rnoш pro­izv.o.dnjom francиske dиge, austroиgarska U!Prava је nastojala da stvori osnovи za kreiranje i sprovod:enje novog Юursa и bud;ucem .SUmsko-indи­strijskom razvojи Bosne i Hercegovine, bжi.ranom na jacem иte'SCu ka­pitalom bo:gatЉ straЋih sиmsko-i·ndustrijskih preduzeca и· eks.ploatacl.ji prostran:ih, аН jO.S neotvorenih sumskih podrи.Cja sa cetinarskim sastoj~­nama. То је i Ыо razlog da је u:Ьrzo poэlije okиp.acije Bosne i Hercegovine austrougarэka wprava pristupila eksploatac<iji basansk1h hrastovih suma s orijentaJCijom na manufakturnи pro'Iizvodnjru :Dran~иske duge. Меdи t'im sumama nalazHo se i Sшnsko podrueje Gostovic, koje је IZajedno sa sumama

26 - Prilozi 401

u donjem toku гijeke Kr.ivaje jos za vrijeme otoman.ske uprave, pocetkom sedamdesetih godina XIX vijeka, ekщJloatisano od Francusko-sr.pske bЭJn­ke u Beogradu i preduzeca »Sipu.S« 1z Siska u cilju proizvodnje francuske duge. Time је i otpocelo iskonscavanje prirodnih bogatstava ovog sum­skog podru·cja ·u sirim ra'Zm.jerama, najprije u okvi.ru trgova!Cko-kapita­listiOke manrurfaJkturne ,pтoilzvodnje koju се kasnije zamijeniti kapitalisticka industrijska proizvodnja.3)

SluzeCi se praksom koja је u to vrijeme эprovodena na podrucju su­sjedne Hrvatske i Slavonije, austrougarska uprava је prodaju hrastovine u bosanskim Suimama vrsila poeevsi od 1883. godi·ne putem javnih licitacija kojima је pretJhodila doonaka sa kvaШetnom i noveanom procjenom мa­stovih staJbala naJmijenjenЉ wrodaji. Tako је u 1'884. godirri, pored ostalog, pradato putem javne ofeтtalne ћcitacije drvarskom tr.govcu J'OSefu Ma­yero iz Kaltenleutber:ga 6.023 hrastova staJЬla u sumskom podrocju Go­stovic za svotu od 24.000 for. Ш 3,98 fo.r. ро 1 эtaihlu. U 1885. godini pro­dato је na isti nacin i u istom surnskom podru.Cju (predjel Udrin) sarajev­skom trgovcu Gltgoriju Jeftanovicu ukupno 5.596 hrastovih staJЬala za svotu od 24.401 for. ili prosjecno ро 1 staihlu 4,72 for. Ukupna procije­njena drvna masa svЉ 11.619 prodatih h·rastov1h sta!bala u sumskom pod­rUICjru Gostovic u 1884. i 1885. godini iznoэbla· је 29.371 m* od ~ega је otpa­dalo na tehnicko drvo 20.829 m3

, а ostatak od 8.542 m3 na ogrev.4)

U 1886. god'ini raspisane licitacije olruhvartile su ukU(pno 37.754 hra­stova staJЬla sa drvnom masom od 103.926 m3, od c-ega 73.656 m3 tehniokog i 30.270 m3 ogre\rnog drveta. Medu abjekltima prodaje nalaa:ilo se i 5.0<84 hrastova stabla u sumama Gostov1ckog sumskog podrucja sa drvnom ma­som od 13.478 m3

, od cega 11.709 m3 tehnickog i 1.769 m3 ogrevnog d·rveta. Licitacija koja је odrzana pocetkom oktobra 1886. godi.ne nije uspjela. Dogod'ilo se da Zemaljska vlada za Bosnu i Hercegov.~nu nije и toj godini mogla prodati n iti jedno hrastovo staЬlo putem zak~anih li6tacija, ostaV'Si tako bez predvidenih bud.Zetskih 1priihoda od prodaje hrastovog drveta.5)

.Stagnacija na tr.ZiStu hrastovom dugom predstavljala је veliku ne­priliku za austrowgarsku upravu u Bosni i Hercegov.ini. Onemogu·cavala

З) Gutten 1berg Н., Kalt ner F., Schweiger М.: Ergebnisse des Forstexpertise in ВН wiihrend des Sommers 1879, Wien 1880, .str. 1-70; Н of f т а n n К.: Die Entwicklиng des Foтstwesens in ВН von dет osteтт.-ungar. OccupatiOn Ъis 1893, Viertelja•hresschriit ftir Forstwesen, Heft I. Wien 1894, str. 1-30; D i m i t z L.: Die joтsШchen VerhiiJtnisse иnd Einrichtиngen Bos-niens иnd dет Hercegovina. W•ien 1905, .str. 95-1107; Bericht uЬет der Veтwaltung von Bosnien und dет Herce­govma, Wien 1906, str. 298-299 i 487-488; В е g о v i с В.: Strani kapital и sum­skoj privredi BiH za vтri.jeme otomanske vladavine, Radovi "SUJm. faiku'lteta i Insti­tuta za sum. i drv. industriju, god. V, sv. 5. Sarajevo 1960, str. 119- 122.

4) .АЈВН ZМF br. 236, 5.245, 6д98 i 6.'894/В.Н ех 1883; br. 1.229, 1.381, 6.104, 6. 951 i 7.246/ВН ех 1884; br. 6.512 i 7.529/ВН ех 1885; br. 5.363АВН ех 1800; Sumske prodaje и Bosni, »Эumars.ki lLst<< •br. 10, ZagrE!Ib 1885, ~tr. 425; Ke.steгcanek F.: Sum. trg. razmatranja, »Эumaгэki list« 'br. 11. Zagreb 1885, str. 456.

5) АВН ZМF br. 6.833 i 7.843'ВН ех 1886; br. 5.363/ВН ех 1890; Sumske pro­daje и. Bosni, :oЭu.ma.r.з'ki liJstц br. 10, Za<greb 1885, str. 4251l{ester<Canek F., ор. cit. str. 456; HodJfunann К., qp. cilt., str. 1-30.

402

јој је o.stvarivanje plan1rra.nЉ prihoda od prddaje hrastovo,g dтveta, neop­hadno potrebnih za .podmirivaнje trookova zemaljske и}>rav·e. U naэto­janju da oberz;Ьijedi stalnije :finansijske prihode od prodaja hтa.stovine . и bosanskШn sumama, koji Ьi blli neovisni od flurktиacije na trziбtи drve!t.a, austrougarska UJPrava је odltliCila da napusti s1вtem prodaja hrastov.Щl sиma pиtem javл.li!h licitacija i da se orijentise л.а drugi sistem prodaje. П t;ikvoj sitиa·ciji njoj је vi.Se konveniralo uvodenje sistema prodaje рцt.ещ ф­reЮtni•h pregovo.ra i zaklljUICivanja dru•gorocn:ih и:govora za eksploatџ,.cij.u bosanskЉ sиma na ba:zi slobodnih prodaja. Tako је и jesen 1886. gщЏ:nе do51o do zakljи·Civanja ugovora о dugoro'Cnoj eksploataciji bosanskih,.hra­stovih suma irzmed:и Zemaljske vlade za Bosnи i Hercegovinи u Sar;:ljevи s jedne i trStanske firme »Mor.pиrgo & Parentte« s ·dгиgе strane. Ug~.~or је uslijedio ka'O rezиltat pregovora i slobodne pogodibe. Potpisan је 13. ok­tdbra od fi.rme, 18. oktobra оо Zemaljske v1ade а ratifikovan 2u. okt()!hra 1886. godine od nadJeznog Zajedni:Ckog min1Jstarmva finansija и Becu. Predmet ugovora ,bila su sva za proi:zvodnju francUJSke dиge upotreЬljiva hrastova stabla iznad 50 cm promjera u prsnoj visini koja su se nalarzila. и ra:znim .Sum;gkim pod·rucjШna na teritoriji banjolи.ckog, tuzJ.anskog, tra.v­nilckOtg i sarajevskog okruga. М.еdи dbjektima ove velike kиpoprodaje hrastovih suma na1lazilo se i gostovi~ko sumsko po,drucje. Tradanje иgo­vora bilo је utvrdeno pe.riodom od 10 godina tj. od polovine oktobra 1886. do polovine oktobra 1896. godine. Najmanja kolicina hrastovih staJЬa­la, koje је firma Ьila 01bavezna preUJZimati svake godine, ie:nosila је 25.000 а najveca koli:Cina и jedno.j godin.i mogla је dostici Ьгој od 75.000 $ta·bala, sto zna·ci prosjeeno god1.5nje oko 50.000 sta·bala. Ugovorna cijena је izno­sila 5,05 for. za svako doznaceno i predato stalhlo. Fi.rma је bila dUIZna da godi.Snji iznos k!upovine od 01kruglo 240.000 for. pla.Ca и dvije jednake rate ро 120.000 for. kO'je sи do~ijevale 15. okt01bra i 15. maгta svake go­dine, bez 01hrzira na prediminisani i posjeeeni broj stabaJa u toj god1ni, s tim sto је konaicni dЬтасиn о posjeeenom i preuzetom drvetu vr8en kra-jem svake godine.e) .

RealizovЗJnje иgovora и prvoj poslovnoj godini 1886/·lвg7. firma i>Morpurgo & Parente« је orijentisala na dio sumskog pod.ru!cja Ozren planine и srezи gra·ca.nlckom, koji је gravitiтao novoi:z!gradenoj zeljezni- · ckoj pruzi Bolboj-Tuzla. Z·,bog kasno zakljrucenog i ratifikovanog ugovor.a (k.rajem okto,bгa 1886) i zakasnjele doznake stabala, firma је и tokи zim­ske kampanje 1886/1887. godine jedva stigla da .posijece 11.500, иmjesto ugovorom obaveznog minimal,nog broja od 25.000 hraJStovih staihala. Sli­jedece godine firma је pr.e.Sla sa sjecom u sumsko podrиcje Gostovic, koje је g·ravИiralo vee tada izg.radenoj zeljezni:ckoj pruzi Bosanski Brod-s·a­rajevo. Zibog pod'bacivanja godiiSnjeg plana sjece и роdrи'сји Ozren pla­nine firma »Morpurgo & Paгente« је zatrazila da јој se IZa radnи kampanju 1887/1вg8. godine doznaci .u sиmskom роdrисји Gostovic oko 40.000 hтa­stovih stabala. Firma је ·и toj radnoj kaщpanji fakticno posjekla и gosto­vickom sumskom podruiCju 39.270 hrastovЉ staba•la. Ona је. и avrgustи

6) АВН ZIMF br. 5 . .151/ВН ех 1R86; br. 5.479/ВН ех 1887; АВН ZМF Pra\S. br. 514 i 519/ВН ех 1886; Pras. br. 689/IBH ех 1887; Priv. reg. br. 59 ех 1886.

26* 403

1888. ,god1ne zatt·azila da јој se u naiSЬu•pajui:oj radnoj sezoni 1888/1889. godine doznac1 и sUJmskom podrUicjUi Gostovic ja.S 32.000 h-rastovih staiЬala, pored 25.000 sta.rЪala и drugim ugovorn'im podrurcj1ma.7

)

Za. ilzvoz izradene hraJstove .dиge iz sиmskog podrucja Gostovic fir­ma }).Мoфur:go & Parente« pristиpila -је jos и proljece 1r887. godine irz­gra'dnji 18 km dиge surnske gravitacione zeJ:jeznЬcke prUJg.e (kotиrace) od u.SC.a Ka.menice •U Gostovir6kи rijekи do utoka ove posljednje и rijekи Bosnu i dal.je do zeljezni·cke stanice и Zavidovicima. Tu kotura,cи, zajedno sa mostom preko rije~e Bosne kod Zavi.dovi:ca, trebalo је iZ!graditi do krCllja novembra 1.887 .. godine i na taj nacin povezati cen:tar ugovornog po·drwcja 'Gostovic (Cardak) s drzavnom zeljezni·ckom prиgom Bos. Brod~Sara­jevo.8)

NajpU.Staj.uci sistem prodaja hrэ.:Stovi:ne pиtem javnilh licitacija i pre­lazeei na prodaje pu-tem slobodne pogod'be иz zakljuCJ. vanje dutgorocnih ugovora, awstroUJgarska иprava se nije ogranicila samo na jednru firmи. Pored najveceg иgovornog ko-ntrahenta, firme >~Могриrgо & Parente«, sa kojom је pored osnovnog ugovora i:z 1886. godine zakljuceno do 1896. go­dine јоо 14 naknadnih i dopunskili иgovora о sjeci hrastov'ille и bosansk·im .Sиmama, austroиgarska иprava је skl~ila sa veci.m brojem stranilh i do­macih predwzeca, takodeг na bЭJzi slobodne rprodaje, n1z ugovora za eksploatacijи hrastovi!h SUJma koje sи se nalazile i·zvan grarnica rugovoгnih podrucja firme »Marpиcr-go & Parente«, od'nosno и iskor·i·scen'im i napurS'te­nim wgovorn1m podrиcjima te firme. Tako је sa zagreba:ckom firmom »К. Schlesinger«, и periodи 1886-1895. godine zakijuceno 7 ugovora о eksploatac'lji bosanski!h hrastovih sиma. Меdи &иmskim podrиrcjilma и ko­jima је ova firma vrsila sjece hrastovOig drveta nala:zilo se i sиmsko pod­rиcje Gostovic, koje је bllo Olbн!h\'aceno prvi.m i osnov.nim ugovorom, zak­ljueenim sa firmom »Morpиrgo & Parente« и 1•886. godini i paslije reaH­zovanja иgovora napu.Steno. Za sјеси hrastovЉ staibala и sиmskom pod­rutjи Gostovic firma »К. Schlesinger« је sklopila sa Zema1jskom vladom za BiH ugovor и јиnи 1894. 1godine о sj.eCi svih hrastovЊ staЪarla ·UJpotrijtЉ-

1jivih za tehnicke sv.rhe koje se mogи ~dati i~ sиmsko-gospodarskih raz­loga, а ciji је ;pгsni promjer Ьiо veCi od 35 cm, s tlm sto sи ugovorne ci­jene za staЬla pгsnog promjera 35-45 cm iznosirle 3,0 for. а za sta!Ыa iznad 45 cm prsnog pтomjera 5,0 for. Тrг!јаnје ugovora Ьilo је odredeno na 10 godina tj. do kraja 1903. godine. Ovaj ugovor је prasiren dupun­skim ugovorom iz ји·lа 1'895. god:in.e ko,j1im se donja grЭJnica prsno.g prom­jera prodanЉ sta1bala izmijenila 1 za predmet иgovora шеtа sva za teh­nicke svгhe po.godna staЬla izna:d 30 cm promjera и prsnoj v.isini de!Ьla а rok trajanja иgovora ostavljen do kraja 1903. godine. Do kraja 1895. godine Ьilo је ugovorno po·drucje Go&tov'ic firme ».S. Schlesinger« sa.rmo djelomLcno iskoГ~sceno. U najvecem dijelи podгucja ,O!buhvacenim иgo­vorhma ·lZ juna 1894. i јиlа 18•95. godine, nije vr.Sena doznaka niti sjeca

7) АВ(Н Z.МF 1br. 5.262 i 6.19ВЛВН ех 1887 ; rr.1b 6.470/ВН ех 1888, 8) АБН ZМF br. 6.659/БН ех 1ВВ7; br. 4.213, 4.531 i 5.963/iБН ех 1888.

404

нg.ovornog drveta. Do toga vremena Ьilo је posjeceno samo 44.340 hrasto­vih sta,bala.9)

U vezi s realizovanjem нgovora firma »К. Schlesinger« је zatrazila н ljetн 1895. god'ine od Zajedni:ckog ministarstva finansija u Becu da јој odobri izgradnjн sumske zeljeznicke gravitacione pruge (kotшace) u do­lini Gostovicke rijeke u cilju j;zvoza hrastove duge i dгнgЉ sortimenata iz нgovornog podrucja Gostovic. Jo·s н 1887. godini, kako smo vec эpo­menнli, izgradila је firma »Morpнrgo & Parente« iz Tгsta u dolini Gosto­vi·cl5.e .rijeke 18 km dugн koturacu н vezi s realizovanjem нgоvота о sjeci hrastovine u gostov.ickim sнmama ро нgovorн lZ 1886. godine. Poslije isko­ri:Scenja toga podrucja, ona је digla gornji stroj sumske gravitacione ze­ljeznicke pruge, dok је donji stroj ostao kao javni put kojim su se slнzila sela Zavidovici, Podlшmac, Kнlemanovici, Cardak i Borovnica. Zemaljska vlada za BiH н Sarajevн Ь"lla је protiv toga da se f.i~mi ,,к. Schlesin.ger« izda do.zvola da na taj javni put uz Gostovickн гijeku polozi kotaracu, jer је taj put Ь.iо inace u1zak (2,5 m) i јег Ьi se tim potpнno onemogнcio sao­bracaj seoskom stanovnt.Stvн i·z spomenнtЉ naselja. ZajedniOko miniJStar­stvo finaщ;ija u Весн odo:Ьrilo је firmi »К. Schlesinger« da polozi ruЪom toga puta kotнra•cн uz uslov da postojeci рнt prosiri tako da na njemu obe.zbljedi sirinu za koLski saobracaj od 2,0 .m а na mimoilaznica,ma 5,0 rn, i da firma »К. Schles.inger« dozvoli drнgim interesen1Jima da tom kotu­racom transportнju svoju robu нz naknadu rea:Lnih troskova prevaza. Po­slije isteka desetgo.di.Snjeg ugovora firma је bila obavezna da skine ko­tara•cu i ospos.oiЬi .d1io рнtа, na kome је Ьiо postavljen gornji stroj kotн­ra.ce, za redovni saobracaj.10)

Pocetkom 1896. godine firma >~К. Schlesinger« na:Sla se u vrlo te­skom i delikatnom po:lozaj-u. Njen glavni finansijer '1 kreditor L. Hirsch iz Siska nena.odano је umro, Ьа~ н vrijeme kada је sitнacija na trii~tu francuske duge bbla nepovoђna. Zbog toga је firma )>К. Schlesinger<< za­molila Zajednicko m.inistarstvo finansija u Becu za saglasnost da se јоо vazeci ugovori, sklo,pljeni izmedu nje i Ze.maljske vlade za BiH, spora­zнmno storniraj u. Меdн tim ugovorima nalazilo se i gostovi.6ko ugovorno podrucje u kome је firma )>К. Schlesinger« trebalo da vrs·l eksp}oataciju hrastovine do 1903. godine. ZajedniCko ministarstvo finansija zauzelo је u tom pogledu pozitivan stav i dalo nacelno pr'1stanak za storniran.je ugo­vora pod uslovom da novi ku!pci preuzmu eksploataciju нgovornih obje­kata pod iLStim iИ povoljnijim ш:>lovima nego sto је to Ьiо sluc.aj s нgo­vorima sklopljenim s firmom >>К. Schlesinger«.Н)

U vezi s povlacenjem firme >>К Schlesi.nger« i postavlja:njem zahtje­va za sporaz·umno storniranje ugovora, sklopljenih izmedн te firme i Ze­maljske vlade za BiH, pojavila se firma, >~Morpнrgo & Parente« i preko svoga saacesnika Leopolda Kerna iz Веса dostavila Zajedni'ckom mini­starstvu finansija н Becu ponнdu za lшpovinн svih neposjecerilh hтasto.vЉ

9) АВН ZMF br. 6.965/ВН ех 1894; br. 1.Вб2, 1~.036 i 14.350/ВН 1895; br. 6.086/ВН ех 1896.

10) АВН ZMF br. 10.1Ю/ВН ех 1895. 11) АВН ZМF Ьт. 4.401/ВН ех 1В9б.

405

staJbala и иgovornom podruejи firme »К. SOhlesinger«, med:u kojima se nalazila i hrastovina и sиmskom podrucjи Gostovic, koja је pre·cistavljaJla glavni objekt ove kUJpoprodaje. Predmet ponиde firme »Мorpиr,go & Pa­rente« cinilo је oko 125.000 hrastovih staba~la iznad 35 cm prsnog promjP­ra ш cijenu od 2,10 for. za prvih 80.000 sta~bala i cijenи od 1,60 for. za preostalih 45.000 staJbala. Ponuda је bila uslovljena sa trajanjem иgo­/vora do kraja 1903. godine, kao i dava·njem dozvole za koriScenje pos.to­jeceg kolskog риtа и dolini Gostovicke rLjeke za postavljanje gornjeg stroja s1.1mske gravitacione zeljeznicke prцge na rubnom dijelи toga puta, za sto је vee bila data saglasnost i dozvola firmi »К. Sc:hllesinger«, kоји ana nije iskoгi&tila. Ponuda firme »Moгpurgo & Parente« је prihvacena i s njom za.lcljucen 19. ји.nа 1896. godine иgovor koji је rati:fikovan od Za­jedniCkog rrrinistarstva finansija и Беси 9. jula iste gadine.12

)

U ciljи reail.izovanja naknadnog ugovora о kupoprodaji hrastovilh stabala и sиmskom podru.Cjи Gostovic iz mjes~a juna 1896. godine firma »Могриrgо & Parente« је po.Cetkom 1897. godine postavila za'htjev Za­j edni&om ministarstvи finansija и Беси da јој и smislи odredafЬa zakljи­cenog иgovora izda lroncesijи za postavljanje i rad sиmske kotиrace и dolini Gostovicke rijeke s odvojcima uz potoke Otezna i T!iЬuSnica. U smi­.slи odreda~ba postojeceg иgovora iz 1896. god'me firma је mogla za оvи svrhи iskoгisti,ti postojeci kolski put u dolini Gostovicke rijeke, koji је blo izgraden na donjem strojи sиmske gravitacione zeljezniCke pruge, po­d1gnute od iste firme jos 1887. godine. Pos1ije izv!\Sene sjece kиpljene hrastovine и tom роdrисји, u okvirи osnovnog ugovora iz 1886. godine, firma )>Morpu.rgo & Parente« demontirala је gornji stroj ove sиmske sao­bracajnice, dok је donji stroj posluXio za po·dlogu seoskog koJskog puta kojim su se koriStiJa sela u dolini Gostovd.cke rijeke sve do 1895. godlne, kada је firma »К. Schlesinger« zakljиc.ila ugovor о sjeci hrastovine u ~ostovickom sиmskog podrueju. Ova posljednja је tada dcllhila naeelno odoЬrenje da prooiri postojeci kolski риt, poloZi na njega sa strane gornj1 stroj kotи~aee, а prosirenjem риtа obez~b'Ijedi seoskom stanovniStvu i lrol­.ski sadЬracaj. Flirma »К. Scblesinger« nij-e stigla iskoristiti odobrenje, jer је u medиvremenи likvidira~a svoje poslovanje и Bosni i stornirala za.k­ljucene а je>S nerealizovane ugovore. F·irma >>Morpurgo & Parente« dobila је zatrзZenи koncesi.jи za obnovи koturace uz Gostovi6kи iцjeku i za vrsenje transporta na toj saobracajnki kоји је ponovo izgradИa i pustila и promet и novem!J.:>ru 1897. godine. Prema protokolu od 7. novemiЬra mte godine, о tehnickom prijemu ove sumske transportne komunikacije vidi 1;е da је glavna trasa ove saobracajnice isla od parne pilane u izgradnji -u Zavi.dovicim.a, .preko mosta na rijeci Бasni, а zatim ш Gostoviбkи· riјеЮи, u ukupnoj duZini od 17,2 km sve do zadnje tacke kod prelЭJZa potoka Ka­menice; da је trasa sporednog krila ove koturace uz potok Otcina bl.la -dиga 2,0 km, а ona иz potok Trbtffinica 4,8 km; da su glav,na linija i spo­redni odvojak ove koturace и T:r1hoonici imali tracnice od 7,0 kg tezine ро 1 tek. metru, а odvo.j ak koturace u-z potok Ote-Zna 5,5 kg i da sи maksi­malni usponi, odnosno padovi na ovoj koturaci i njenim odvojcima izno-

t2) АВН ZМF br. 4.758, б. 612, 7.423 i 8.074/ВН ех 1896.

406

sili ЗО о/оо а minimalna ra<lijцsi 40 m. Obnovljena kotиra·ca firme »Mor­purgo & Parente« и gostoviclrom 5umskom роdгиСји pu5te:na је и saobra­caj po~etkom decembra 1897. godine i na njoj pocela fo:rsiranim tempom otprema hrastovog d·rveta iz toga podrиcja и Zav.i!dovice.13) (38, 39, 40, 41).

Vec pocetkom avgusta 1897. godine firma »Mo:11pиrgo & Parente« podnijela је Zajedni·~kom minista:rstvu fi,nansija и Беси mоlЬи da јој se izda koш:esija za podirzanje parne pilane и Zavi'dovicima na kojoj Ы pre­ratlivala hra.stovи oЬlovinи doblvenи realizovanjem ugovora iz 169-6. go­dine, prvenstveno iz sиma и gravitaciji Gostovicke rijeke. Koncesija је trazena za vrijeme od 7 godina, koliko је Ьilo odredeno 1 trajanje nak­nadnog ugovora iz 1896. godine. U pilanskom postrojenju је trE!!balo Ьiti instalisano, pored parnog stroja od 100 KS, tri риnа gatera sa svim po­mocnim strojevima i иredajima za preradи hra:stovog drveta. Firma је pocela s pretho:dnim radovima oko podizanja te pilane jos pocetkom 1897. godine, narocito и pogledи sporazu.mijevanja oko Irtч>ovine, odnosno uzi­manja и zakиp zeml.jista na kome је treЪalo Ьiti podignиto pilansko po­strojenje. S tim и vee:i, Zema1jska vla:da za БiН и Sarajevи abavijestila је Zajednicko mtnistarstvo flnansija и Ве.Си da sи svi alarmni glasovi и od.n-osи na navodno negodovanje okolnog stanovni.Stva, а posebno vlasnika zemil.jiSta i qpstine zavidovi6ke, bez ikalkve osnove, jer se niko ne bиni protiv firme »MOI'Ipиrgo & Parente« i njenog nasbojanja da po·digne pi­lanи na parni pogon и Zavidovi<:ima. Firma је stvarno pocela sa radovima oko podi~anja ovog industrijskog postrojenja ne cekajиci da prethodno ~oblje lro·ncesijи. Zemaljska vJaкia za БiН је и po·gledи iz,davanja koncesije dostavila Zajedni(:kom mlnistarstvu finansija и Веёи povolj.no misljenje i pr'ijedlog smatrajиci da Ьi se podlrlanjem parne pilane и Zavidovicima obe7ibljedilo zaposlenje znatnog broja domaceg stanovnistva, da firma »Mor.pиrgo & Parente« ina.Ce izgradиje su.mskи ze1jezni1Ckи рrиgи и do­lini Gostovitke rijeke kojom se otvara sиmsko .podruёje Gostovic ne samo za hrastovinи nego i za cetinare, koji се se lakSe i skuplje prodati kada se pojave interesenti, i na kraju tko ku.pi и tom sumskom podru.Cjи· cetinare otkиpi6e od fir,me »Morpu.гgo & Parente« pilansko postrojenje i pro5iri.ti ga, jer је lo,cirano na pogodnom mjestи i na velikom prostorи. Zajedrocko ministarstvo finansija и Ве<:и saglasblo se sa tim miSljenjem i prijedlogom i иputilo ZemaJ.jskи vladи za БLН и Sarajevu da izda zatrazenи koncepcijи s tim da firma »Morpurgo & Parente« moze na ipO·dignиtoj parnoj pilani •rezati iskljUJCivo hrastovи oЬlovinи ilz svog ugovo~nog podrиCja. Trajanje koncesije Ьilo је ograniceno na sedam godina i njena vaznost isticala kra­jem 1904. go·dine.t•)

Odvojeno od mol!Ьe za izdavanje koncesije za podizanje i rad parne pilane и Zavi·dovi<:ima, firma >>Morpиrgo & Paгente« zatrazila је od Za­jednick<>:g ministarstva finansija и Беси da јој se odcЉri povla:scena ta­гifa na bosanskohercegova>Ckim 2Jema1jskim zeljeznicama za prevoz o:Ьlo­vine do Zavidov'I,ca i rezane grac:ie od Zavidovica do zemaljske granice

1З) АВН ZМ~ ·ьr. 1.485/ВН ех 1897; br. 11.048f.BH ех 1898 i br. 2.692/ВН ех 1899; Као nap. 10 i 11.

14) АВН ZМF 'br. 8.872, 9. 346 i 9i817/BH ех 1897,

407

Бosne i Her·ce:govine. Zahtijeva:la је da јој se odobri prevюzna tarifa za cetinarsko rezano .drvo 0,30 helera, а za rezano drvo tvrdih liscara 0,40 helera za 100 kg ро 1 Юm za sve udalj·enosti vece od 30 km, racuпajиCi od zeljezni.iЖ:e stanice Za.vidovici. Zahtjev firme >>MOI'JPиrgo & Parente« za odobrenje povlascene tarife za prevoz cetinaгske rezane grade izazvao је и Mшistal'IStvи finansija и Беси zЉrkи i роmеtпји. I sam ministar fi­пanJSija Бenjamin Kallay ispolji.o је cиdenje, sto firma tra,zi pov1a8cenи tЭЈГifи za rezano cetinarsko drvo, kad јој је odobrenje koncesije za po­dizanje parne pilane и Zavidovicima Ьilo uslovljeno iskljucivom preradom hrastovog drveta na tom indиstrijskom postrojenjи. Zajedni·clro mini­staгstvo finansija u Беси, skrenulo је, s tim u vezi, pa.Zn.ju Zemaljskoj y}adi и SarajeYи da је f.irma »Morpиrgo & Parent·e« gotovo и cijelosti iskori!stila hrastove sume и svim иgovornim podracjima, izuzevsi one и gostovickom bazenи 'l da postoji interes kod veceg broja f~mni za ce­tinarsko drvo и sиmama zavidovickog regiona za сiји се preradи blti po­·trebno pillamko postrojenje u Zavi!doviclirna. Z:bog toga nije ni иdovoljeno zahtjevu firme и pogledи odabrenja povlascene zelje:znicke tarife za ce­tinaгskи rezanи gradи s motivacij.om da јој је 1:5. septembra 1897. go­dine odolbreпa koncesija za izgradnjи i pogon pilanskog postrojenja и Za­vidoviCima и ci.ljи prerade iskljucivo hrasto:vog drveta, daЬivenog realie:o­vanj em ugo.vora iz 1·896. godine.15

)

Poku.Saj firme >>'Мorpиrg.o & Parente« da dejblje povlascenи tarifи za tram;port cetiпarske rezarne grade па bosanskahercegovackim zemalj­skim zeljeznicama Ьiо је иcinjen namjerno, smisljeno i sracunato. Ona је pod~gla ;parnи pilanи и Zavid()viCima ne toliko da na njoj preradиje osta­tak ograni(:enirh kolirciпa hrat:~tovog drrveta iz pos1jednjeg ug.ovora za'klju­cenog sa Zemaljskom vladocrn za БiН koH'ko da to pйanrsko postroj,enje proda jednoj od zainteresovanilh firmi, koja bUJde zaMjи•cila ugovor о ekэp1oataciji cetinarskih sиma и gostovickom i krivaj~kom bazenu. Sama lokacija parne pi1ane koja је Ьila podignUJta па slobodnom i vrlo podesпom prostorи izmedи zeljezпicke prиge Боs. Бrod-Sarajevo i оЬаЈе rijeke Бosne, i:zmedu иsса Gostovicke rij eke i иsса Krivaj е i и Ьli:zini drzavne zeljezniake stanice и ZavidoviCima, davala је fЬrmi, »Mor:purgo & Pa­reпte« vrlo dobre i:z·glede za izvrsenje povtiljne transakrcije oko ustupa.nja svog pilansko:g postrojenja svakoj firmi koja Ьиdе vrsilla eks'Ploataciju cetinaгskЉ sиma и gostovickom i krivajskom sиm:skom podrucjи. S dobl­venom povlascenocrn tarifom za transport zeljeznicom cetinarske rezaпe gra.de, proi12vedene na toj pilani, firma »Morpurgo & Parente« Ьi prirlikom prodaje i ustиpanja svoje parne pilane и Zavidoviclirna mogla traziti i primiti vеси atkи:pninи i time bolje иnovciti odno.snи tran.sakcijи.

U avgиstи 1898. godiпe fir.ma »G. Gregersen i sinovi« iz Би·dim­.pe.Ste predala је Zajednickom ministaгstvи finansija и Беси ponwdи za kupovinи cetinaгskog drveta u sиmskom роdrисји Gostovic. Interesaпtno је i иpadljivo da је tи ofertи licno predao Zajednickom miпistaiJ."stvи fl­пansija и Беси Leorpold Kern, vlaвnLk poznate becke inokosпe firme koja

r,;) АВН ZMF br. 8.125/ВН ех 1897.

408

se bavila eksploatacijom bosanskih hrastovih ·suma u u\Skoj saradnj1 s trscanskom firmoon »Morpurgo & Pa-rente<~. Obadvije ove firme su, na osnovu zakljucenih ugovora, vrsile, pored ostalih ftrmi, sjece hraэtovine i u sumama gostovickog podru·cja, а ova posljednja је imala i svoju vla­stitu sumsku gravitacionu zeljezn'icku prugu u dolini GostoviC.'ke ri,jeke sa odvojcima uz poto·ke Oteza i Tгbusnka. Leopold Kern је pri:likom pre­davanja oferte fir.me »G. Gregersen i sinovi« u Bosanskom Ьirou pri Za­jednbl':ko,m ministarstvu finansija u Becu prikazao glavnom sumarskom referentu Karlu Petrascheku firmu »:G. Gregersen i sinovi« kao jedno od najsolidnij:iJh gradevinskih preduzeca u Madarskoj. Sve ovo se moze obja­sniti cinjenkom da је prije predaje ponude flrme »-G. Gregersen i sinovi« postojao i~edu nje i firme »MOI7PШ1go & Parente«, iza koje је stajao Lecpo!d Kern, dogovoг i nacelni эporazum о otkupu preosta.lih kolicina neposjecenih drvnЉ masa hrastovine u UJgovoгnoon podruaju Gostovic, о otkupu sumske gravitacione zeljezni~ke pruge u ·doћni Gostovicke ri­jeke kao i .parne pilane u Zavidov~cima. Ovu posljednju је godinu dana ranije podigla firma »Morpurgo & Parente« tobo.Ze radi prerad€ hrasto·vine iz ug.ovoтnog po·drutja Gostovic. Neposjecene koli.cin-e .preostale sjecive mase prodate hrastovine u tom sumskom podrucju Ьile su, medutim, talro ograni·cene, da se ti.me nije mogla razuшjeti niti opravda:ti odluka spo­menute firme da podize parnu pilanu u Zavidюvicima nLci.m drugim nego speJшlativniп:n namjeraшa и vezi s ocek'lvanim transakcijama.

U svojoj oferti firma »G. Gregersen i sinovi« је :iэtak1a zelju da svoju .posl.ovnu aktivn'Ost prosiri na eksploataciju bosanskih suma i pored toga sto su njeni dotada:snji koraci u tom prav.cu ostali bezuspjesni. s tim u vezi ona је i nagla!sila да је njena najn~vija ponuda u pogledu cijena i uslova za kupovinu cetinaтskog drveta u gostovickom su·mskom podru<Cju isla do k.rajnj'ih granica mogucnosti. F irma је u svojoj oferti navela da a:kceptira opste uslove prodaje i izrazila spremnost da polozi o:dgovarajucu garanci·ju za izvrsenje ·svojih dЬaveza. Ona se pri tome obavezi.vala da се u toku prve tri godine rea'Uzovanja dugoroenog ugovora sjeci goQ<iisnje 25.000-30.000 m 3 cetinarSko,g korisnog drveta, а U daQjnjim godinama 50.000-60.000 m 3

, sve dok u ugovornom podrucju 1bude- sj ecive drvne mase, odnosno cefinar:Sk.ih staJbala izna.Jd 40 cm prsnog prmnjera. u ime sUJil'}f;ke takse za 1 m 3 zdravog i za teh-mcke svrhe sposobn'Og borovog drveta do 30 cm promjoera na tan:jem kraju, firma је ponu1di1a 0,90 for., za 1 mз isto takvog jeЉvog drveta do 25 c.m promjera na tanjem kraju 0,70 for. а za borovo ogrevno dirvo (ovrske) od 15-30 cm i isto takvo jelovo drvo od 15-25 cm promjera na tanjem kraju 0,10 for. ро 1 m 3 u sumi na panja. U svojoj oferti firma је posebno naglasila da Ьi ona ponud.ila i vece u.govorne ci jene za cetinarsko drvo u surm;koon podrucju Gostovi<: da su pгilike i us1ovi za transport drveta iz tog podrucja povoljnij.i. Po­stojeca sumska gravitaciona zeljeznicka pruga (koturaca) niz Gostovicku rijeku је Ьi1а, ро rni·Sljenju firme, nepodesna za transport vес'1Ъ kolicina drvnih masa zbog velikih padova i drugih nepovoljnih elemenata, medu koje је spadao i n eodgovarajuci vozni park.16

)

16) АВН ZIMF br. 8.567/ВН ех 1898.

409

ZajedniCko minL<;tarstvo finansija и Беси naredilo је Zemaljskoj vJaiO.i za Bili и Sarajevи da sa svoj1m skиcnjacima provjer.i na terenи navode finne »G. Gregersen i sinovi« и po,gledи transportnЉ prШka i mogucnosti za izvo,z drveta и gostovic'kom sиmskom .роdrисји i da dootavi svoje misljenje i prijedlog и pogledи ponиdene cijene za cetinaJГS.k:o drvo и tom роd1·иСји. Iz i'zvjestaja Zemaljske vlade и Sarajevи, predlozenog Zajednl.-ckom minimarstvи finansija и Беси krajem okto.Ъra 1898. gO'dine, v:iJdi se da sи sef sиmarskog depart€menta Zernaljske vlade za BiH Karl Hoffm&nn i okrooni gradevinski inzenjer KfШek pregledali sиmskи prugu и dotlini Gootovicke rijeke i konstatovali da је ona иpotre!Ьljiva za tran­sport drveta i da se nalazi и dobrom stanjи. Ти kotиracи је i~gradila trscan­ska f1rma »Morpиrgo & Parente« jos 1887. go.dine и vezi s reaИzovanjem ugovoca ie; 1886. godine о eksploataciji hrastovi.ne и sumskom роdrисји Gostovic, а 01bn·ovljena је od iste firme и 1897. godini nakon sto је s tom firmom sklo;p'ljen novi иgovor о ek.sploataciji hrastovog drveta и isto.m sumskom роdrисји. u uslovima za odOibrenje obnove te kotиra.ce bilo је, pored ostaJog, propisano da maksimalni uspon te sumske saobracajn'1ce Ьи­dе 30 о/оо, m1nilffialni radijusi 40 m, minimalna tezina zeljeznickiЬ tra.Cni­ca 5,50, odnosno 7,50 kg, rastojanje i2medи tracnica 0,70 m, а rastojanje izmedи pragova najvise 0,60 m. Prema protokolи о tehnicko.m pregledи i prijemи obnovljene kotиra•ce iz decembra 1897. godine, sv.i ti иslovi bbli sи ispunjeni. Prema konstataciji ove dvojice strucnjaka, sиms'ka grav1ta­ciona zeljezni,cka prиga и podruej.и Gostovic sa svoja dva odvojka, do­pu.Stajuci njihovo prodиZenje uzvodno 8-10 km, mogla se koristiti ua: po­moe gra.vitacije i lokoпnotivske vuce s blm sto Ьi se .pиni vagoni spu.Stali gravitacLjom ni.z dЬa'dva postrana k!rila (odvojka) u Oteznoj i TI'Ьusni.ci kao i niz g1avnи ,prugu j'os 9 km, dok Ьi se и donjem dijelи gllavne pruge na ·dиZind od 8 km mogao obavljati sadЬra.Caj i na lokomotLvskи vu~и u оЬа pravca. Sto је najvaZ'nije, tom pnlikom је konstatovano da Ьi se sa malim rekonstrиkcijama moga-o иvesti lokomotivski pogon na cijeloj dUZ.ini glavne pruge, kao i njenim odvojcima. Firma »G. Gregersen i si­novi« је UJPOrno isticala kaiko је kotиraca и dolini Gostovicke njeke ne­racL<malno postavljena i da Ьi ona (firona) ponиdbla vise cijene za ~eti­narsko drvo и gQstovi6kom sиmskom podrucjи ka·da Ьi ko.tиra.Ca u dolini Gostovicke rijeke i p21rna pHana и Zavidovicima Ьili bo.lje sm:jeЗteni. Ze­malljska vlada za ВiН је tиmacila to kao po'kuSaj firme da se njena oferta prika.Ze povoljnom. Ovo tim prije sto se znalo da је firma »Morpurgo & Parente« tom koturacom u tokи 1898. god•ine dopremala dnevno i ро 200 m3 hrastovog drveta iz sume do stovariSta parne pilane и Zavi'dovi-6ima i da ,Ьi se taj dnevni kvantum mogao i povecati bez ilkakvih smetnji i opasnosti ро saabracaj. Pilana и Zavidovicima, kоји је podigla fLrma »MOiliPurgo & Parente« 1897. godine, imala је и to vrijeme, pored pa·rnog Iokomobila od 100 WS, dva риnа gatera, jedntt velikи i jednu mа.Ји tracnu рЬlи, devet c1rku1arn·ih i dvije visece kru.Zne pile, jednи d!inamo ma.Sinи za osvjetljavanje pilanske hale i stovarisnog prostora, je'dnu kompletnu o8tratnicu i jednu radionicи sa strиgom i ostaJim uredajima. Zemaljska vlada za ВiН је tada rezonovala da firma »G. Gregersen i stnovd« ne mora kupiti od firme »M-orpuщgo & Parente «tu pilanu, ako smatra da је ona

410

nezgodno locirana. Ovo tbln. prije sto u Za.vidovicima ima dovoljno pro­stora ра mo:le da izgrad:uje pilanвko postгojenje gdje hoce i ka'ko hoce, jer јој na to:m put:u ne stoje nLkakve zщpre.ke. Zemaljska vlada za BiH u Sarajevи је, pored toga, stajala na stanoviStи da је od tirme »G. Greger­sen i sinovi« ponиdena cijena za ceti.narsko drvo и sиmskom podrucju Gastovi'c niska i da Ьi prihva.canje takve ponude od te f.iJrnne mogJ.o uticati negatЪvno na cijene drveta и susjednim sиmskim podrucjima, а pasebno u sиmskom роdrисји Krivaja-Zep, koje је stajalo neposre.dno pred pro­dajom i eks.ploatacijom. Pri tome је Zemalj:ska vlada za Bili naroeito иka­zivala na firmи Moritz Liska, kюја је placala sиmskи taksu za cetinarsko korisno drvo и svom иgovornom podrucje Oskova-Gostilja 1,50 for. ро 1 m 3 и sumj na раnји i ako је dobav}ja}a to drVO iz Sиme do rpblane ipOd ·Пшоgо tezim иslovima nego sto је to Ьiо slucaj sa firmom )>-G. Gregersen .i sinovi« i sиmskJ.m po'drиcjem Gostovic. Z.:Ьog to.ga Zemaljska vlada и Sarajevи nije ni mogla dati pozitivan prijedlog za prihvacanje Gregerse­пove ponи-de.17)

U tokи decembra 1898. godine vodenli sи и Bosanвko.m Ьirou p.rl Zajednickom minJi'starstvи finansija и Беси razgovori i pregoiVori sa pred­stavnicima firme »G. Gregersen i sinovi« и ciljи asaglasavanja шslova ugovora о eksploataciji cetinara u sUJmsko:m podracjи Gostov'1c. Tom pri­likom је spomenu:ta firma izmijenbla svojи ponudu, iz cega је re.zulti­ralo povii.Senje cijene цgovornog ·drveta kao i promjena us1ova и pogledи koHCina sjeCivih drvenih masa и 1prvim godinama reali'zovanja UJgovora. Tako se mog~lo pгistupiti и tokи januara 1899. ,god·шe izradi definitivnog tek!sta dugorocnog ugovora о ek.sploatacijli cetinara и sшnskom podruqjи Gostovic, koj1i је zakljucen .pocetkom febrиara а njegova ratifikacija od strane Zajedrlickog mini~taгstva finansija и Вееи uslijedila kra'jem milrta 1899. godine18

)

.U ciljи i:z'Ьjegavanja spora и p.ogledи ekзploatacije i ilz·voza drveta J.z ugovornog podrucja Go.stovic 1Jirma )>G. Gregersen i sinovi«, prije potф­sivanja ugovora о dugorocnoj eksploataciji cetinara и tom podracjи sklo­pila је sa firmom >)Mo1.1pungo & Parente« sporazUJm, kqjoj јој је ova po­sljednja prepuзtila и gosto.vicko:m sиmskog роdrи:сји od Ьosan.skohercego­vaCkog zemaljskog erara ро ugo;vorи iz 1896. godiпe kupljena а јоо ne­poзjecena hrastova staЉla, kao i sve transp.oritne komunikacije sa vo:z.nim parkom и tom sи~krnn podrи:cju. Pooebnlim sporazumom firma ))Моr­ригgо & Parente« prepustila је firmi >)G. Gregersen i srnovi« svojи parnи pblanи и ZaovidoviCima sa svi.m postrojenjima i uredajima. Пgоv{)Л}а svota za prodanih, odnosno kщ>ljenih 35.000 neposjecenih hrastovih stabala u sum:skO!m podrucju Gos.tovic, za sиm·skи gravitacionи zelje!?J!J.fuckи prugu (kotиracи) u dollni Gastovicke rijeke sa dva odvojka u OteZna i Tr'Ьu.Snica potoku te za pilarusko postrojenje и Zavi·do·vi6ma iznasbla је ukwpno 300.000 for. Od toga је o.rЬpadalo na parnи pilanи sa zgradam.a i zakll!Plje­nim zemljiStem 67.920 for. Istim sporazиmo:m bilo је utvrdeno da се se prenos koncesije za sиmsk.u gravitacionи zeljeznl.Ckи prugu и Gostovieu

11) АВН ZMF br. 11.048/ВН ех 1898. IS) АВН ~ br. 2.692, 3.629 i 4.486АВН ех 1899.

411

i parnu pilanи и Zavtidoviёшna, kao i ugovor о eksploaJtaciji hrastovine u go.stovickom su111L9kom podrucjи sa jo.S preostalih neposjecooih 35.000 hra­stovЉ stabala prenijeti, uz prebhodno adobrenje Zemaljske vlade za BiH и Sarajevи i Zajedni'ckog ministaгstva Шna·љsija и Беси, na firmu »G. Gregeгsen i si:nov'l« do pocetka avgusta 1899. godine. Zajedпicko mirui­starstvo finansija u Beeu odobrilo је u maDtи 1899. godine taj sporazum s tilm sto се se preno.s koncesija za sumsku koturactt и Gastovickoj rijeci i parnu pila•nu и Zavidovictma i:zv11siti 1. avgusta 1899. gadi:ne а vaznost tih koncesija, shodno odredbama dugorocnog ugovora о eksploataciji ce­ttnara и surnskom роdrисји Gostovic, sklopljenom sa firmom »G. Greger­sen i sinovi«, prodиzice se do kraja tog ugovora tj. do konca decemJbra 1914. goo:ine i1i prije toga r<Жа ako se taj иgovor ukine. Isto tako је Za­je:dnicko mintistarstvo finansija и Беси odobrilo da se sjeca, izrada i izvoz od firme »Morpurgo & Parente« kиpljenih hrastovih sta:Ьala ро ugovoru iz 1896. go~dine prod'U·Zi do oktcЉra 1906. godine, kao i to da se prenos nepoojecenih 35.000 hrastovih stabala sa firme >~Morpurgo & Parente« na firmи »G. Gregersen i sinovi« i:21vrs.i poslije obavljene doznake cjelokupne kolicine tih stalbala. U tom smislи sи Zemaljskoj vla·di и Sarajevи irz:·data naredenja i potre:bne Ujpute. U medиvremenи su, и vezi s prenosom ll!go­vora Ш: 1896. godine sa Шrme »Mo11pиrgo & Parente« na fil'lmu »G. Gre­geгsen i sinovi« nastale komplikacije foгmalne prirode. Naime, иgovorom iz 1896. godine prodato је i predato firmi >>Moгpurgo & Parente« па isko­riscava.nje Ьivse ugovorno padrucje firme >>К. S<:Jhlesinger«, koje је obu­hvacalo veCim dijelom hraStove SUJme u sиmskom podrи~ju GoSitowc, а manjim dijelom и slivи rijeke Ljиblne na teritorijli sreza sarajevtSkog i u slivи rijeke Prace na teritoriji sreza rogatickog. Ugovor о eksploataciji toga ugovornog podrucja trebalo је, u smi:эlu op5tih zakonskri.h propisa, preni.jeti na firmu »G. Gregersen i sinovi« и ejeli'ni, а ne samo njegov dio koJi se odnosio na hrastovinи и gravitaciji Gostovicke r,ijeke. ZЬog to:ga је f1mna »'Мorp'U.rgo & Parente«, и saglasnosti sa ]irmom >>G. Gregeгsen i sinovi«, zatraiila od Zajednickog ministarэtva finanэija и Беси а ono odobrilo da se izvrSi prenos ugovora iz 1896. godine и cje11ni sa finne >>Morpurgo & .Parente« na firmu »Leopold. Кегn« iz Веса. Firma >>Mor­pиrgo & Parenrte« је na taj na·CJin UJStUipila fiгmii >>G. Gregeгsen i sinovi« parnи pilanи u Zavitdovicima i sитskи gravitac1onи zeljeznickи prUJgи и dolin.i Go.stovicke rijeke sa odvojci•ma и OteZпoj i Tnbl$nici, а zatim pre­nijela ugovor о sjeci hrastovtne и sumskom podruejи Gostovic, Ljublna i Praca iz 1896. godine na firmи >~Leopol'd Кетn«. Ova pas1jednja se ртi tome obavezala da се ispuniti sve obaveze prema bosanskaheтcegQIVackom zemaljskom eraru kao i prema fiгmi »G. Gregersen i sinovi« и pogledu rea112ovanja ugovora и zajedљi~kom ugovornom podrиcju Go:siovic, dok је firma >>G. Gregersen i sinovi« primila na znanje transakcidи и odnoou na prenos иgovora о kщщprodaji hrastovine sa firme »Моrригgо & Pa­rente« na firmu >>Leopold Kern«.19)

19) АВН ZМF br. 6.223, 8.124 i 9.734/ВН ех 1900; Ьт. 14.082/ВН ех 1901; Као nap. 18.

412

Na taj nасш је fiгma »G. Gregeпsen i sinovi«, na osnovи direktne transakcije izvrsene sa firшom »Morpиrrgo & Parente«, prewzela и avgи­stи 1899. gocLine parnи pilanи и ZavidoviOima i surnskи gravi!taccionи ze­lj ezniakи pragи (kotиracи) и Gostov·r.cи, а poseЪnim aranZrтanom sa fir­mom »Leopold Kern« rijeSila pitanje iskoriscavanja preootalili joS nepo­sjecenЉ 35.000 hraвtovih stabala и za•jedniakom ugovornom роdrиСји Go­stovic iz цgovora 1896. godine, prenesenog и 1899. godinи sa :!iirme »Mor­pиngo & Parente« na firmи >>Leopold Kern«.

Na osnovu .prezentiranih podataka mozemo konsta:tovati: - da је jos za vrijeme otomanske vla'davine и Bosn! i Hercegovini,

pocetkom sedamdesetih go:dina xrx vijeka, pocela ek\эploata.cija hrastovih sиma и graviltac-~onom podrucjи Gastoviicke rijeke i donjem tokи KГJivaje и ciljи manufaktитne proi:zvodnje i eksporta francUJSke .dиrge i da је и toj eksploataciji sudjelovao strani kapital,

- ·da је ta eksploatacija i ma-mlifakturna proizvodnja nastavljena pocetkom asamdesetih godina pros1og vijeka, и periodи austrowgarske иprave, da је и toj eksploataci:j.i sиdjelovalo vi'se domacih i stranЉ pre­dиzeca, da se medи ovim posljednjim nalazila poznata trscan:sika firnna ;>Morpиrgo & Parente« koja је и ciljи lakseg izvo.za manufaktиrnim pиtem proizvedene hrastove duge izgradila и 1887. godin1 tZJmed:и Zavidovica i centra surnsko.g podrucja Gostovic 18 km du.gи sиmlS'kи graVIitacionи ze­ljeznickи prugи (koturarcи),

- rda је и 1896. godini sklopljen i•z:med:и bosa·nskohercegovacko.g ze­maliskog erara i firme »Morpиrgo & Parente« naknadni иgovor о <ialjnjoj eksploa'taciji hras·tovih sиrma и sиmskom podrucjи Gastovi-c, da је spo­menнta firma и 1897. go1dini ·zatra.zйa i doblla koncesiju za obnovu u 1887. godini izgradene i poslije izvmene sjece kupljenog drveta nap'U!Sitene koturarce и doltni Gostovic'ke rijeke ri da је istovremeno (1'897) podigla и Zavidovi.Cilma рilапи na parni pogon na kojoj је preracћva:la hrastovo drvo sjeceno и s1.lilТ1Skom роdrи1сји Grntavic,

- da је budimpestarusko preduzece »!G. Gregersen i sinovi« zakljи­cilo и 1899. godini sa bosanskohercegovackim zemalj'skim eтa·rom dugo­rocni urgovor о ekзp~oatad1j:i cetinarskih suma и go:sto.vickom sишskom podrucjи i и istoj go,dini otkupilo od firme, »Morpиrgo & Pareлte« parnи

pilanи и ZavLdovicima i sиmskи graviltacionи zeljeznilckи prugи и doЊni Gastovicke r1ijeke i UiZ ddredenи a·da:ptacijи i rekOillStruk!ciju tih postro­jenja nastavilo neposredno pctslije zakljwCivanja dUJgorocnog ugovora и 1899. g;odin'1 redovan rad i proirzvodnjи rezane grade na atkupljenom pi­lan:skom postrojenjи и Zavidovicima,

- da је и 1899. go.dini sklopljen sa fi,rmom »Bosanska sиmska in.dи­strija Eisler i Ortlieb« dug·oro.cni ugov:or о e~ploataciji ceitinarskih suma и bazenи rijeke Krivaje i 2е,р planine, а ИОО. god1ne pristup1jeno irz­gradпji sumske zeljeznicke prиge na lokomoJtivski pogon u dolini rijeke Krivaje kao i podiLzanju industrij:skog postrojenja za prera.dи drveta u

413

Zavti.doviCi·ma, koje је pиSteno и pogon i pocelo s redovnom proizvodnjom cetinarske rezane grade и 1901. godin:i.

Irz irlдo2enog proШblazi da је jos prije osnivanja sиmsko i:n:dtШtrijskog preduzeca »G. Gregersen i sinovi« i pre.duzeca »Bosa!n!Ska sиuшka indи­stnja Eisler i Ortlieb« и Zavidovicima i zaklju.Civanja dиgoroenih иgo­vora za eksploataciju cetinaгskih sиma sa tim preduzecima podtgnuta i od 1'897. godine blla и pogonu parna pilana trscanJSke firme »lМol'!purgo & Parentte« и Zavidovicima na kojoj је preradivana hraJStovfi.na, sjeeena и §u.mskom podruejи Gootovd.e, da је tи parnu pilanu u 1899. godini otku­pilo pred'Uilece )).G. Gregersen i si:novi« i na njoj nastavilo rad na indu­strijskoj prer1l'di drve!ta. Ovim se moze eibjasn~ti u narodu odrza·no pre­danje i paseЬno oznЗ!Cavanje pr€\du.zeca »Н. Gregersen i sinovi« sa »stara firma«, а predUJZeea >>Bosanska st.IЛ1Ska ind'Ш>trija Eisler i Ort1ii€!Ь« sa »nova firma«. T~iane је konacno utvrdena istina i privedena kraju dilema а vremenu podizanja i pocetka rada iindшrtrije za prera·du drveta u Za­vidovicima.

ZU SAMMENFAS-8UNG

GRONDUNG UND ARBElTSBEGINN DER ERSTEN INDUSTRIE FOR HOLZVERARBEITUNG IN ZAVIDOVICI

Der Autor stellt аиf Grund der in Archiven verfUgbaren Unterlagen die bisher unbekannte Tatsache fest, daB noch vor der Grundung des forstindu­striellen Betriebes G. Gregersen & Sohne und der F.irma Bosnische Forstindu­strie Eisler & Ortlieb in Zavidoviti und vor dem A'bschluB eines langfristigen Vertra:ges zwischen diesen Firmen zur Exтploatat.ion von Nadelwiildern ein Dampfsagewerk der Triester Fivma Mor,puvgo & Parente in Zavidovici erric-htet worden und seit 1897 im Betrieb war. In diesem Sa·gewerk wurde Eichenholz vera11beitet, das im Wa1dgeЬiet von Gostovic gewonnen wuгde. Dieses Sage­wel"k kaufte im Jahre die Firma Gregersen & Sohne von der F irma Mo11purgo & Parente und setzte in ihm die Arbeit an der industrieПen Holzverarbeitung fort. Dadurch IЭ.Щ sich die im Volke uberlieferte und besondere Bezeichnung der Firma Gregersen & SI.Љne als ))altes Sagewerk« und die der Fir"!lla Bo­snische Forstindustrie Eisler & Ortlieb als >>neue F1rma« erk.Шren. Damit ist endlich auch die Wahrheit festgestellt und dem Dilem·ma um den Zeitpun·kt der Errichtung und des Arbeit-sbeginns der holzverarbeitenden Industrie in Zavidovici ein Ende bereitet.

414