Analiza finansijskih izvetaja

Naela bilansiranja Pravila prikazivanja bilansa i procenjivanja

(utvrivanja vrednosti) bilansnih pozicija. Nastala pod uticajem raunovodstvene

teorije, teorije bilansa i pravni normi privrednog zakonodavstva.

Rezultat suprotnost izmeu pojedinih naela bilansiranja pri emu postaji bitni cilj i svrha bilansa.

Naela bilansiranja 1. Naelo stalnosti (going concern principle)

- neogranieno trajanje privrednog drutva - permanentno periodino bilansiranje, radi polaganja rauna,

ocenjivanja finansijskog poloaja i finansijskog rezultata- procenjivanje po nabavnim vrednostima

2. Naelo zatite poverilaca - garantna supstanca privrednog drutva (sopstveni kapital, rezerve i

nerasporeeni dobitak)- vea garantna susptanca vea zatita poverilaca- oprez pri iskazivanju rezultata da ne bi dolo do smanjenja

garantne supstance (poveriocima odgovara nii finansijski rezultat u korist sopstvenog kapitala)

Naela bilansiranja 3. Naelo uzronosti

- pri obraunu periodinog rezultata treba ukljuiti sve prihode i rashode koji su nastali u obraunskom periodu (npr. po sistemu fakturisane realizacije uzimaju se svi prihodi bez obzira na momenat naplate i rashodi obraunati na bazi trokova u fakturisanoj realizaciji, bez obzira na momenat isplate; po sistemu naplaene realizacije uzimaju se naplaeni prihodi i trokovi sadrani u naplaenoj realizaciji)

- primenjuje i kod alociranja trokova na nosioce (trokovi se dodeljuju onom nosiocu (uinku) koji ih je prouzrokovao),

- primenjuje i kod utvrivanja nabavne cene (ZTN se dodeljuju onom osnovnom sredstvu, materijalu ili trgovakoj robi koja je prouzrokovala te trokove).

Naela bilansiranja 4. Naelo opreznosti

- odmeravanje (priznavanje) prihoda na nie (po niim vrednostima) i odmeravanje rashoda na vie.

- u suprotnosti sa naelom kontinuiteta (u sluajevima kada se menjaju naini procenjivanja pojedinih bilansnih pozicija)

- u suprotnosti sa naelom sa naelom istinitosti (bilans ne bi trebalo da sadri ni latentne rezerve niti skrivene gubitke).

Ostvaruje se primenom sledeih (pod)naela:- Naelo realizacije dobitak se ne moe iskazati ako nije

verifikovan (potvren) na tritu. Prihodi moraju biti potvreni putem realizacije proizvoda na tritu. Od ovog naela odustaje se u sluajevima interne realizacije npr. izgradnje osnovnih sred.u sopstvenoj reiji.

Naela bilansiranja- Naelo imapriteta iskazivanje gubitaka iako oni nisu verifikovani na

tritu. Kod bilansiranja zaliha primenjuje se via trina vrednost umesto nabavne vrednosti, a razlika se prebacuje na rashode, dok se kod fiziki oteenih ili zastarelih zaliha vri procenjivanje zaliha po nioj trinoj vrednosti, iako takve zalihe nisu trino verifikovane. Sa druge strane, priznaju se i obaveze koje stvarno nisu nastale, ali e nastati sa velikom verovatnoom (npr. zatezne kamate).

- Naelo najnie vrednosti procenjivanje imovinskih delova (zaliha i hartija od vrednosti) po nabavnoj ceni ili ceni kotanja ukoliko nisu nie od trinih cena, odnosno ako je trina cena nia od prethodne dve ona se koristi za procenu.Ovo naelo se ne odnosi na imovinske delove koji predstavljaju dugorona ulaganja i osnovna sredstva, jer su namenjeni sopstvenoj upotrebi i stalno usklaivanje bi otealo bilansiranje.

Naela bilansiranja- Naelo dnevne vrednosti bilansirana imovina odgovara vrednosti

koja se moe ostvariti njenom eventualnom prodajom. - Naelo najvie vrednosti odnosi se na obaveze i tranzitornu pasivu

(unapred naplaeni prihodi). Obaveze se bilansiraju u visini nominalne vrednosti, ali se bilansiraju i po vioj vrednosti u sluajevima kada postoji realna mogunost da e se one poveati (np. ako se zna da e nastati trokovi servisiranja proizvoda moe se iznos rezervisati)

Naela bilansiranja5. Naelo finansijske panje

- stvaranje latentnih rezervi, ime se smanjuje rizik od buduih negativnih rezultata.

- u skladu je sa naelom opreznosti, ali je u suprotnosti sa naelom istinitosti

Naela bilansiranja6. Naelo istinitosti - zahteva bilansiranje koje ne dozvoljava pojavu latentnih rezervi, niti

skrivenih gubitaka- relativna istinitost se ostvaruje ako se procenjivanje pojedinih

bilansnih pozicija bazira na objektivnim osnovama (primena naela opreznosti koja odgovara naelu istinitosti u relativnom smislu)

7. Naelo jasnosti - tani i razumljivi nazivi bilansnih pozicija- izbegavanje prekomernog ralanjavanja bilansnih pozicija, jer ono

oteava itanje bilansa i zakljuivanje o ostvarenom finansijskom i imovinskom poloaju privrednog drutva

Naela bilansiranja8. Naelo povezanosti bilansa - vremenska uporedivost finansijskih rezultata- za poverioce nije vana samo trenutna visina garantne

supstance, ve je vano da li se ista poveava ili smanjuje u nizu uzastopnih obraunskih perioda

- Ostvaruje se primenim sledeih (pod)naela:- Naelo identiteta bilansa jednakost bilansa otvaranja jednog obraunskog perioda sa zakljunim bilansom prethodnog obraunskog perioda. Izuzetna odstupanja od pravila (denominacije, usvajanjenovog kontnog okvira, i sl.).

Naela bilansiranja- Naelo kontinuiteta bilansa vremenska povezanost vie uzastopnih zakljunih bilansa.

Formalni kontinuitet zakljunih bilansa bilansi se ne smeju razlikovati po spoljnoj formi (isti nazivi bilansnih pozicija, ista sadrina bilansnih pozicija i isti redosled upisivanja pozicija u bilans) iMaterijalni kontinuitet zakljunih bilansa isti nain procenjivanja bilansnih pozicija u nizu uzastopnih zakljunih bilansa.Cilj materijalnog kontinuiteta bilansa je vremenska uporedivost vie uzastopnih finansijskih rezultata (dobijanje informacija o tendenciji rentabilnosti).

Naela bilansiranja- Naelo podudarnosti bilansa zbir periodinih finansijskih rezultata treba da bude jednak totalnom finansijskom rezultatu koji se utvruje na kraju ivota privrednog drutva.Obezbeuje se u situacijama kada je bilansiranje vreno bez latentnih rezervi i skrivenih gubitaka.Do nepodudarnosti zbira periodinih finansijskih rezultata i totalnog rezultata nee doi ako poslednji zakljuni bilans na osnovu kojeg se donosi odluka o likvidaciji sadri latentne rezerve ili skrivene gubitke.

Naela bilansiranja Do podudarnosti dolazi u situacijama kada se periodini

finansijski rezultat shvati i definie kao deo neto dobitka akumuliranog za sopstveni kapital i ako uz to u toku ivota privrednog drutva nije bilo uplata u korist i isplata na teret sopstvenog kapitala.

U uslovima inflacije, do podudarnosti rezultata dolazi ako se sopstveni kapital u krajnjem likvidacionom bilansu umani za njegovo poveanje po osnovu pripisanih pozitivnih efekata revalorizacije, a potom izrauna totalni finansijski rezultat.

Osnova procenjivanja bilansnih pozicija Procenjivanje bilansnih pozicija znai utvrivanje njihove

vrednosti. Nabavna cena kao osnov procenjivanja jednaka je zbiru

fakturne vrednosti i svih direktnih izdataka vezanih sa konkretnom pojedinanom nabavkom (ZTN). Interni transportni trokovi, trokovi lagerovanja i trokovi nabavne funkcije nisu ukljueni u nabavnu cenu, ve se tretiraju kao trokovi proizvodnje.

Osnovna sredstva, alat i sitan inventar proizvedeni u sopstvenoj reiji, kao i zalihe nedovrene proizvodnje, poluproizvoda i GP procenjuju se u visini cene kotanja, to se poisroveuje sa nabavnom vrednou.

Osnova procenjivanja bilansnih pozicija Dnevna cena kao osnov procenjivanja tri shvatanja

dnevne cene: Dnevna cena je vladajua trina cena na dan

bilansiranja; Dnevna cena je vladajua nabavna cena na dan ponovne

nabavke materijala i osnovnih sredstava koja se vri radi zamene utroenog materijala i dotrajalih osnovnih sredstava (ponovna nabavna cena) i

Dnevna cena je vladajua trina cena na dan prodaje.

Osnova procenjivanja bilansnih pozicija Likvidaciona cena kao osnov procenjivanja trina cena

imovinskih delova ili itavog privrednog drutva koje prestaje da postoji (likvidira se).

Pojedinane likvidacione cene su nie od vladajuih trinih cena, jer kupci znaju da se privredno drutvo likvidira, kao i zbog toga to je cilj da se likvidacija zavri to pre.

Moe se prodavati i celo privredno drutvo, u sluaju da ono ima trinu perspektivu, ali je i tada vrednost likvidacione mase nia od vrednosti imovine iskazane u bilansu.

Osnova procenjivanja bilansnih pozicija Fer vrednost kao osnov procenjivanja iznos novca za

koji bi se imovinski delovi mogli razmeniti izmeu dobro informisanih strana koje su voljne da izvre razmenu.

Procena fer vrednosti podrazumeva sprovoenje odgovarajuih postupaka i procedura, kao i iskazivanje efekata procene.

Efekti procene nekretnina i opreme se iskazuju kao revalorizacione rezerve u okviru kapitala ili kao obezvreenje (ostali rashodi), dok se razlika kod obrtnih sredstava iskazuje kao prihod ili rashod po osnovu procene.

Procenjivanje bilansnih pozicija Poetno priznavanje vrednosti (procenjivanje vrednosti)

tumaeno je shodno MRS i MSFI. Neuplaeni upisani kapital iznosi upisanih, a

neuplaenih akcija se procenjuju po nominalnoj vrednosti. Nematerijalna imovina i goodwill NU se priznaju samo

kada je verovatno da e od tog ulaganja priticati budue ekonomske koristi i kada je NV ulaganja pouzdano merljiva. Vrednuju se prema nabavnoj vrednosti ili prema fer vrednosti. Goodwill je viak NV u odnosu na interes sticaoca po fer vrednosti steenih sredstava i obaveza na dan transakcije razmene po osnovu poslovnih kombinacija.

Procenjivanje bilansnih pozicija Nekretnine, postrojenja i oprema materijalne stavke

koje se dre za korienje u proizvodnji proizvoda ili pruanje usluga za koje se oekuje da e se koristiti due od jednog obraunskog perioda. Prema MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema se nakon poetnog priznavanja po NV graevinski objekti, postrojenja i oprema se vrednuju po sadanjoj vrednosti (NV umanjena za izvrene otpise i gubitke po osnovu obezvreenja) ili po osnovu fer vrednosti.

Poveanje knjigovodstvene vrednosti evidentira se kao revalorizaciona rezerva, dok se smanjenje knjigovodstvene vrednosti evidentira kao rashod.

Procenjivanje bilansnih pozicija Rezidualna vrednost OS je preostala vrednost, kada bi se

sredstvo otuilo na kraju svog korisnog veka trajanja. Prestanak priznavanja imovine vri se prilikom otuenja

ili kada se od korienja vie ne oekuju budue ekonomske koristi.

U nekretnine, postrojenja i opremu ukljuuju se: zemljite, ume, viegodinji zasadi, osnovno stado, graevinski objekti, investicione nekretnine, postrojenja i oprema u vlasnitvu privrednog drutva, postrojenja i oprema koji su uzeti na finansijski lizing, alat i inventar sa kalkulativnim otpisom i ostala OS.

Procenjivanje bilansnih pozicija Investicione nekretnine zemljite ili zgrade koje

privrdno drutvo dri radi ostvarenja prihoda od zakupnine i/ili porasta vrednosti nekretnine. Poetno se priznaju u visini NV ili cene kotanja.

Investicione nekretnine prestaju da se priznaju prodajom ili povlaenjem iz upotrebe.

Bioloka sredstva ume, viegodinji zasadi, osnovno stado. Odmeravaju se po fer vrednosti (cena trgovanja na produktnoj berzi) umanjenoj za trokove prodaje. Ako se fer vrednost ne moe pouzdano odmeriti procenjivanje se vri po nabavnoj vrednosti.

Procenjivanje bilansnih pozicija Lizing sporazum kojim davalac lizinga prenosi na

primaoca (korisnika) lizinga pravo korienja sredstava na odreeni period u zamenu za plaanje ili niz plaanja.

Finansijskim lizingom se na korisnika lizinga prenose svi rizici i koristi povezani sa vlasnitvom i on prouzrokuje poveanje trokova amortizacije i finansijskih rashoda.

Poslovnim lizingom se ne prenose sutinski svi rizici i koristi povezani sa vlasnitvom.

Sredstva nabavljena na lizing se poetno priznaju po nabavnoj vrednosti.

Procenjivanje bilansnih pozicija Amortizacija sistematska alokacija iznosa sredstava koji

se amortizuju tokom njihovog korisnog veka trajanja. Stope i metode amortizacije utvruju se u skladu sa MRS 8

Raunovodstvene politike, promene raunovodstvenih procena i greke.

Razlikujemo: proporcionalni (linearni) metod, degresivni (metod opadajuih godinjih kvota) i funkcionalni metod (metod oekivane koristi).

Osnovica za obraun amortizacije je nabavna vrednost ili revalorizovana nabavna vrednost.

Procenjivanje bilansnih pozicija Dugoroni finansijski plasmani i potraivanja uea u

kapitalu i druge HOV raspoloive za prodaju, dati krediti i zajmovi sa rokom duim od godinu dana, dugorone HOV koje se dre do dospea, otkupljene sopstvene akcije i ostali dugoroni plasmani.

Uee u kapitalu se procenjuje u visini nominalne vrednosti ili po trinoj vrednosti ako je ona nia. Krediti se, takoe, procenjuju u visini nominalne vrednosti.

HOV, otkupljene sopstvene akcije i udeli se procenjuju u visini nabavne vrednosti ili trinoj vrednosti, ako je ona nia.

Kratkorona potraivanja se procenjuju po nominalnoj vrednosti.

Procenjivanje bilansnih pozicija Zalihe gotovi proizvodi, nedovreni proizvodi, osnovni i

pomoni materijal, nabavljena dobra radi dalje prodaje (trgovaka roba) i zemljite i nekretnine koje se dre za dalju prodaju.

Vrednuju se prema MRS 2 Zalihe. Zalihe materijala, rezervnih delova, inventara sa

jednokratnim otpisom i robe procenjuju se po nabavnoj vrednosti (fakturna vrednost uveana za ZTN).

Zalihe nedovrene proizvodnje i gotovih proizvodaprocenjuju se po ceni kotanja ili po neto prodajnoj ceni, ako je ona nia.

Procenjivanje bilansnih pozicija Gotovinski ekvivalenti i gotovina Gotovinski ekvivalenti

su HOV koje su neposredno unovive i plemeniti metali. Hartije od vrednosti se procenjuju po nabavnoj vrednosti,

dok se plemeniti metali procenjuju po vrednosti izvedenoj iz cena plemenitih metala na svetskom tritu.

Hartije od vrednosti, depoziti po vienju i gotovina u stranoj valuti procenjuju se po srednjem kursu strane valute na dan bilansa.

Aktivna vremenska razgranienja obuhvataju unapred plaene odnosno fakturisane trokove i prihode tekueg perioda koji nisu mogli biti fakturisani.

Procenjivanje bilansnih pozicija Kapital sastoji se od osnovnog kapitala i kapitala

zaraenog tokom veka poslovanja. Obuhvata: osnovni kapital, neuplaeni upisani kapital, rezervni kapital, revalorizacione rezerve, nerealizovane dobitke i gubitke po osnovu HOV, nerasporeeni neto dobitak ranijih ili tekue godine, otkupljene sopstvene akacije i gubitak do visine kapitala.

Osnovni kapital se unosi u bilans u visini nominalne knjigovodstvene vrednosti.

Procenjivanje bilansnih pozicija Dugorona rezervisanja, potencijalne obaveze i

potencijalna imovina obaveze za pokrie trokova i rizika proisteklih iz prethodnog poslovanja koji e se pojaviti u narednim periodima.

Razlikujemo rezervisanja za: trokove u garantnom roku po osnovu prodatih uinaka; trokove obnavljanja prirodnih bogatstava; zadrane kaucije i depozite; trokove restrukturiranja, naknade i druge beneficije zaposlenih i ostala rezervisanja za verovatne trokove.

Neiskoriena rezervisanja ukidaju se u korist ostalih prihoda.

Procenjivanje bilansnih pozicija Obaveze procenjuju se po nominalnoj vrednosti. Obaveze u stranoj valuti procenjuju se po srednjem kursu

strane valute na dan bilansa. Zastarele obaveze ukidaju se u korist prihoda. Pasivna vremenska razgranienja obuhvataju: unapred

obraunate trokove; obraunate prihode budueg perioda; odloene prihode po osnovu efekata ugovorene zatite od rizika; razgraniene trokove nabavke i donacije.

Obaveze za PDV obraunati PDV kupcima u iznosu koji nije kompenziran sa obraunatim PDV-om od dobavljaa.

Procenjivanje bilansnih pozicija Prihodi bruto priliv ekonomskih koristi tokom datog

perioda koji nastaje iz redovnih aktivnosti preduzea, pri emu taj priliv rezultira poveanjem kapitala koji predstavlja porast po osnovu doprinosa uesnika u kapitalu.

Poslovni prihodi prihodi od: prodaje robe i uinaka umanjeni za poreske dabine i date popuste nezavisno od momenta naplate; aktiviranja i potronje uinaka priznatih po CK; aktiviranja i potronje robe priznatih po nabavnoj ceni, a prihodi od prirasta osnovnog stada priznatih po trinoj ceni; dotacija, regresa, kompenzacija, povraaja dabina po osnovu prodate robe i uinaka i donacija, zakupa, lanarina i tantijema.

Procenjivanje bilansnih pozicija Procenjuju se po fer vrednosti primljene ili potraivane

naknade, uzimajui u obzir popuste ili koliinske rabate. Finansijski prihodi prihodi od kamata; prihodi od uea

u dobitku povezanih pravnih lica; prihodi od povezanih kursnih razlika; prihodi od pozitivnih efekata valutne klauzule i ostali finansijski prihodi.

Ostali prihodi dobici od prodaje nekretnina, postrojenja i opreme, biolokih sredstava, uea u kapitalu, dugoronih HOV i materijala, vikovi, naplaena otpisana potraivanja, prihodi od smanjenja obaveza i prihodi od ukidanja dugoronih rezervisanja.

Procenjivanje bilansnih pozicija Prihodi od usklaivanja vrednosti imovine prihodi od

usklaivanja vrednosti biolokih sredstava, nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja, opreme, dugoronih finansijskih plasmana, HOV, zaliha (osim zaliha uinaka), kratkoronih potraivanja i kratkoronih finansijskih plasmana i prihodi od usklaivanja vrednosti ostale imovine.

Rashodi - Poslovni rashodi NV prodate robe, trokovi materijala za izradu, ostalog materijala, goriva i energije, bruto zarada i naknada zarada, TPU, trokovi amortizacije i rezervisanja, porezi i doprinosi nezavisni od rezultata.

Procenjivanje bilansnih pozicija Finansijski rashodi rashodi po osnovu kamata,

negativnih kursnih razlika, rashodi po osnovu efekata valutne klauzule, rashodi iz odnosa sa povezanim pravnim licima i ostali finansijski rashodi.

Ostali rashodi gubici po osnovu rashodovanja i prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme, biolokih sredstava, uea u kapitalu, dugoronih HOV i materijala, manjkovi, rashodi po osnovu otpisa potraivanja..

Procenjivanje bilansnih pozicija Rashodi po osnovu obezvreenja imovine obezvreenje

biolokih sredstava, nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja, opreme, dugoronih finansijskih plasmana, HOV, zaliha (osim zaliha uinaka), potraivanja i kratkoronih finansijskih plasmana.

Porez na dobitak obraunava se u skladu sa Zakonom o porezu na dobit po stopi od 15%. Poreska osnovica na koju se primenjuje pomenuta poreska stopa utvruje se poreskim bilansom i poreskom poreskom prijavom.

Vrste bilansa Podela prema:

Vezi bilansa sa knjigovodstvenim raunima (rauni aktive, pasive, rashoda i prihoda, izravnanja, dobitka ili gubitka-bilans stanja i bilans uspeha)

Svrsi iskazivanja bilansa (imovinski bilans, bilans utvrivanja uspeha i bilans kretanja-bruto ili neto kretanja)

Merodavnosti primene pravne forme pri bilansiranju (poslovni bilans i poreski bilans)

Podruju informisanja (interni bilans (delova) i eksterni bilans (celine)) Duini bilansnog perioda (poetni bilans, meubilans, godinji bilans, totalni

ili likvidacioni bilans) Tehnici sastavljanja bilansa (bruto bilansi neto bilans) Broju ukljuenih bilansa (individualni bilans, zbirni bilans (dva ili vie

povezanih preduzea), konsolidovani bilans) Podacima na osnovu kojih se vri bilansiranje (inventarni bilans,

knjigovodstveni bilans, planski bilans) Redovnosti sastavljanja bilansa (redovni bilans i specijalni bilans)

Latentne rezerve i skriveni gubici Latentne rezerve nastaju potcenjivanjem aktive ili

precenjivanjem pasive (obaveza i tranzitorne pasive). Na ovaj nain poveavaju se rashodi tekueg obraunskog perioda, to dovodi do iskazivanja nieg periodinog finansijskog rezultata u bilansu uspeha.

Latentne rezerve dolaze do izraaja u narednom periodu ili tek posle nekoliko godina (potcenjivanje veka trajanja osnovnih sredstava).

Ako latentna rezerva doe do izraaja u narednim kratkoronim obrauna rezultata ona je objektivno postojala, a ako to nije sluaj, ona objektivno nije postojala.

Primer 1. uticaj na naredni periodBILANS STANJA 1

Devize 20.000 Razne obaveze 490.000

Potraivanja 100.000 Sopstveni kapit. 400.000Ostala sredstva 800.000 Dobitak TG 30.000

920.000 920.000

BILANS USPEHA 1

Rashodi 270.000 Prihodi 300.000

Dobitak 30.000

300.000 300.000

Pretpostavka pada kursa za 10% i procena da e kamate u proseku iznositi 2% od obaveza

BILANS STANJA 2

Devize -2,000 18.000 Razne obaveze 490.000

Potraivanja 100.000 Obaveze za zatezne kamate 9.800Ostala sredstva 800.000 Sopstveni kapit. 400.000

Dobitak TG 18.200

918.000 918.000

BILANS USPEHA 2

Rashodi +2000+9800 281.800 Prihodi 300.000

Dobitak 18.200

300.000 300.000

BILANS STANJA 3

Devize +2000 20.000 Razne obaveze 490.000

Potraivanja 100.000 Obaveze za zatezne kamate -9800 0Ostala sredstva 800.000 Sopstveni kapit. 400.000

Dobitak TG 30,000

920.000 920.000

BILANS USPEHA 1

Rashodi 281.800 Prihodi +2000+9800 311.800

Dobitak 30.000

300.000 300.000

Pretpostavka prodaje deviza 20.0000 dinara i isplaivanje obaveza bez zatezne kamate

BILANS STANJA 2

Devize -2,000 18.000 Razne obaveze 490.000

Potraivanja 100.000 Obaveze za zatezne kamate 9.800Ostala sredstva 800.000 Sopstveni kapit. 400.000

Dobitak TG 18.200

918.000 918.000

BILANS USPEHA 2

Rashodi +2000+9800 281.800 Prihodi 300.000

Dobitak 18.200

300.000 300.000

Drugi primeri

Potcenjeni vek trajanja osnovnog sredstva Potcenjena vrednost zaliha dolazi do izraaja

realizovanjem proizvoda Potcenjena PVR i dugorona rezervisanja dolaze do

izraaja pri zatvaranju PVR i ukidanju rezervisanja Vea ispravka potraivanja od stvarno otpisanih

potraivanja

Latentne rezerve i skriveni gubici

Skriveni gubici nastaju precenjivanjem aktive ili potcenjivanjem pasive (obaveza i tranzitorne pasive). Na ovaj nain rashodi tekueg obraunskog perioda su nii, to dovodi do iskazivanja vieg periodinog finansijskog rezultata u bilansu uspeha.

Skriveni gubici dolaze do izraaja u narednim periodima.

Primer 1. BILANS STANJA 1Gotovi proizvodi 200.000 Obaveze IZ 60.000

Razna sredstva 800.000 Razna pasiva 930.000

Dobitak TG 10.000

1.000.000 1.000.000

BILANS USPEHA 1

Rashodi 150.000 Prihodi 160.000

Dobitak 10.000

160.000 160.000

BILANS STANJA 2

Gotovi proizvodi -10000 190.000 Obaveze IZ +10000 70.000

Razna sredstva 800.000 Razna pasiva 930.000

Gubitak 10.000

1.000.000 1.000.000

BILANS USPEHA 2

Rashodi +10000+10000 170.000 Prihodi 160.000

Gubitak 10.000

170.000 170.000

CK zaliha je 200000, a neto prodajna cena 190.000 dinara. Dospele obaveze po IZ 60000 su bile po kursu kada je korien kredit, a na dan bilansiranja su 70000 zbog promene kursa

Drugi primeri

Precenjen vek trajanja osnovnog sredstva Precenjena vrednost zaliha dolazi do izraaja

realizovanjem proizvoda Precenjena potraivanja Potcenjene obaveze Potcenjena PVR i dugorona rezervisanja

Latentne rezerve i skriveni gubici

Latentne rezerve pomeraju iskazivanje stvarnog boljeg finansijskog rezultata na budue obraunske periode, dok skriveni gubici pomeraju (eskontuju) stvarne bolje finansijske rezultate buduih obraunskih perioda na sadanji obraunski period.

Ni latentne rezerve ni skriveni gubici ne mogu beskonano ostati nevidljivi.