PROBLEM SOCIJALISTI~KOC CRADA

PROBLEM SOCIJALISTI~KOC

CRADA Poznato je da svaki nafin proizvodnje proizvodi svoj, specifiEni prostor. Stoga je umesno pitanje-proizvodi li socijalizam svoj prostor? Da li revolucionarni preobraiaj ide do kraja ako ne stvara novi prostos, novi grad? Ova pitanja su narofito opravdana u situaciji kada s e konstatuje da postoji kriza grada, kriza urbanistieke teorije i prakse u sudaru sa ubrzanom urbanizacijom. U pravu su oni koji krizu savremenog grada posmatraju kao poseban aspekt globalne krize, odnmno, kao krizu kapitalistifkog druStva, oni koji veruju da je neophodno ,,promeniti iivot da bi se prome- nio grad". Socijalizam bi, dakle, morao da izbegne negativna svojstva kapitalistifke urbanizacije. Ako je tafno da je grad ,,projekcija dru- Stva na tle" onda bi novi gradovi u socijaliz- 'mu brebalo da budu socijalistieki gradovi. Me- dutim, sve su prisutnija glediSta o urbanizmu mimo socijalizma, o tome da se gradovi socijalistifkih zemalja po mojim tehniEkim re- Senjima i arhitektonsko-unbanistikm izrazu sve viSe poistovekuju sa gradovima kapitalis- tiEkih zemalja, da u socijdistiCkim zernljauna ne postoji znaEajno drugaEija urbanistif~ka misao .od tone koja donosi negativne pralkti'fne posledice u kapitalistiEkim zemljatma, it,d. (A. Lefevr, M. Ragon, A. Kop, S. Suvar ,i dr.j.l

I) Evo jednog karakteristifnog Suvarevog glediSta o tom problemu: ,,SocijalistiEka su druStva malo ili gotovo niBta uEinila da se pltanje o gradu i smisao razvoja grada postave i istraie u duhu osnovnih ljudskih intencija samog socijalizma. Vise se imitira razvoj koji se veC javio u zemljama danas razvije- nog kapitalizma nego Bto se traZe nova rjeSenja u razvoju gradova. Cini se da marksistiEka misao nije nigde toliko neplodna kollko na podruEju urbane so- ciologije i urbanizma, na podmEiu razmisljanja o prostom". - (.,Kame ide grad i Eime li se to bavi urbana sociologija?", Revija za sociologiju, br. 411975,

Zagreb).

SRETEN VUJOVIC

Kako m~onopoli~sti~Ekom urbanimu, odnosno urbanizmu driave i privatne inicijative suprotstaviti socijalistitki, odnosno demokratski urbanizam? Da li je bilo ozbiljnih teorijskih (i praktifnih) pokuSaja da se promiSlja (i stvara) nov, socijalistieki grad nakon nastojanja socijalista utopista, i Engelsovih i Marksovih indi- kacija o urbanom fenomenu? Sta u ovom kon- teksbu znaEi sovjetlska avangardna arhitekbra i urbanizam dvadesetih godina, taEnije njihova teorijska obrazloienja i ukazivanja na njihove

druStvene implikacije?

Nema sumnje da je misao o ,,socijalistiEkom gradu" kulminirala u Sovjetskom Savezu dvadesetih godina. Bilo je to arhitektonsko-urba- nistieko delo dostojno revolucije. Zahvaljuju- k i sbusdiji Anatolija Kopa Grad i revolucija2 nauEna javnost je ~prvi put Sire upoznata sa na- gorima ruskih konstruktivista ~dvaclesetih godina na arhitektanskom i urbanistiEkom polju. Ova sbudija, koju s lrazlogom smatraju najboljom na Zapadu gosvekenom tom plroblemu, spada u sociologiju arhitekture i urbanizma, jer je u njoj, svesno, formalni i tehnoloiki pnstup delu arhitekata i urbanista potisnut (ne zanemaren) u ko- rist analize njegove socioloSke i politiEke dimenzije. To je ono Sto i nas ovde najviSe in- teresuje. Kop je dokazao da su konstruktivisti dobrim delom osnivari moderne arhitekture, da su prethodili Brauhansu i Le Korbizijeu da bi malo kasnije s njima sarabivali. Dok se o Bau- hausu, Stijlu, Le Korbizijeu uvek mnogo pisalo i znalo, o ruskim konstruktivistima se viSe piSe

i zna tek od pojave Kopove ~ t u d i j e . ~

') Anatole Kopp, Ville et revolution, Anthropos, Paris, 1967. i 1969, zatim u diepnoj kolekciji ,,Pointsu, 1972. U ovom radu se koristi izdanje od 1972. Anatol Kop je takode objavio knjigu (doktorska teza) Changer la vie, changer la ville (10/18, Paris, 1975), koja se uglavnom odnosi na istu problematiku i u socioloSkom smislu je zrelija. Obe knjige, a narorito poslednja, u aneksu sadrie prevode sa ruskog nekoliko kljuEnih cekstova. sovjetskih arhitekata i urbanista dvadesetih godina.

Prvo izdanje od 1967. je bogato ilustrovano.

=) U Francuskoj i Italiji, a u poslednje vreme i u anglosaksonskim zemljama, postoji prilirno interesova- nje za ovaj period sovjetske arhitekture. Najintere- santniji su radovi: A. Jacinto Rodrigues, Urbanisme et Revolution, Editions universitaires, Paris, 1973; Qui- lici Vieri, L'archittetuta del Construtivismo, Editori Laterza, Bari. 1969; Socialismo, cita, archittetura, U.R.SS. 1917/1937; kolektivno delo, Officina Edizioni, Roma, 1972. Posle dugog Cutanja, o modernoj arhitekturi dvadesetih godina u SSSR-u su se pojavile knjige:Sovjetska arhitektura, Zbornik Saveza arhitekata, Moskva, 1969, i Istorija sovjetske arhitekture, 2, tOma (191C1926. i 19261932), Izdanje Akademije nauka Sovjetskog Saveza. Moskva. 1970. Kod nas. koliko mi je poznafo, osim' nekoliko usputnih fragmenata u DobroviCevoj knjizi Savremena arhitektura (2; Grade- vinska knjiga, Beograd, 1963), niko nije pisao o ruskim

konstruktivistima.

SRETEN VUJOVIC

Kop istife da su nova sovjetska arhitektura i urbanizam pr~i~stekli iz revolucije, a ne iz glave genijalnog arhitekte koji pronalazi nevidene oblike i koristi najnoviju tehnologiju. SpecifiEnost ton avangardnog ~ o k r e t a je Sto su i arhitektura i -urbanigam sh;&eni kao sredstva radikalsg druStvenog ~reobraia ja . ,,Promeniti iivot, promeniti grad" bila je ideja vodilja arhitekata i urbanista avangarde. Ta arhitektura nije bila nova samo u formalnom i tehniEkom smislu ve6 i u svom sadriaju, jer je Einila ,,integralni deo gl'obalnog socijalnog projekta Eitavog dmitva4".

SOVJETSKA MISAO 0 GRADU DVADESETIH GODINA

Arhitektura kao sredstvo preobraiaja naEina iivota

Prema Kopovom miSljenju ruska predrevolu- cionarna arhitektura se razvijala u dva pravca; jednom zasnovanom na klasiEnoj tradiciji (go- tika, renesansa, mavarski stil, antiEki Rim i GrEka), i drugom zasnovanom na nacionalnom ruskam stilu. Dominirao je eklekticizam (,,pseu- doarheoloiki stil"), loi ukus skorojevitke bur- ioazije inspirisan sjajem proilosti i logikom profita. Za razliku od literature, poezije, teatra i plastiEnih umetnosti, arhitektanski progres je, po Kapovm uverenju, u uslovima stare

Rusije bio nemoguC.

Sa podacima da je Rusija imala 20 milima mrt- vih u periodu izmedu poEetka Prvog svetskog rata i kraja gradanskog rata i da je proizvod- nja teike industrije 1920. Einila sedmi deo proizvodnje iz 1913, Kop poEinje analizu istorij- sko-ekonomskih uslova u kojima su se radali

nova arhitekbura i urbanizam u SSSR-21.

Pre zavrSetka gradanskog rata sovjetska driava je izrazila plan ekonomske obnove zasnovan na elektrif imkaciji zemlje, modemizaciji starih fabrika, stvaranju novih centara teike industrije, ali je period sovjetske arhitekture poEeo posle zavrietka gradanskog rata. Prirodno je da su se moderna arhitektura i urbanizam pojavili, kao i svuda, s industrijalizacijom zemlje, to

jest posle 1920. godine.

Prema Kopovom shvatanju, marksistieka misao je podstakla niz znaEajnih odluka u oblasti arhitekture i urbanizma ob jainjavanjem uslova

') Uporedi. Ville et r6volutton, p. 20. 0dreUujuC.i cilj nove arhitekture, arhitekta L. Novicki je 1927. napisao: ,,Arhitektura preobrazava izgled sveta, rekonstruiSe na- Ein iivota,, organizacije svakodnevni i i vo t , rad i druStveni zivot". - Vid . Changer la vie , changer la

Ville, p. 17.

SR "Y:N VUJOVIC

stan.ovanja ljudi drugtveno-ekonomskom struk- turom druStva, isticanjem neophodncrsti planiranja, idejom o novom naEinu iivota, o novom foveku, itd. Ukinuta je privatna svojina nad zemljom i nekretninama kao najvainija prepreka za racionalnu politiku prostornog uredenja i stanovanja. Uvidelo se da je urbanizam kljuE za reSenje problema arhitekture. Engel- sove ideje iz tri Elanka ,,0 stambenom pitanju" su primenjene u praksi hitnog reSavanja stambene bede i oskudice na taj naEin Sto su rad- niEke porodice, evakuisane iz svojih strafara, zauzele individualne kufe i stanove koje je ranije posedovala burioazija. To su bile, isprav- no ocenjuje A. Kop, i za Engelsa i za boljSevike iz 1917. samo provizorne i palijativne mere koie su poboljSale stambenu situa-ciju najugroieni- jih. Radikalno reSenje stambenog problema Engels je video u revoluci.onarnompreobrai_aju

druStva.

0 urbanizmu u carskoj Rusiji teSko da je moglo biti refi, jer, kaho navodi Ktop, 1913. gradsko stanovniStvo je Einilo samo 17,6O/o ukupne po- pulacije, u 700 gradova vefeg ili srednjeg zna- Eaja samo je 215 imalo vodovod, 90010 zgrada nije bilo povezano, planovi zgrada su bili sve- deni samo na spretavanje stihijnog porasta izgradnje, a specijalista za urbanizam nije bilo. Sa promenama nastalim oktobarskom revolucijom urbanizmu je data fundamentalna uloga povezana sa celinom problema ekonomskog planiranja. Sovjetski urbanizam je roden 19. februara 1918. dekretom IzvrSnoa komiteta o pbdru~t"ljavanju zemlje koji j e kompletiran druaim dekretom od 20. avmsta 1918. Urbani- zaG je shvaCen kao sredstGo svesnog usmera- vanja urbanizacije. Stvorene su sluibe za planiranje gradova i stambenih centara. Ali, s pravom istiEe Kop, postojanje dekreta i povoljnih objektivnih uslova je neophodno ali ne i dovoljno. Slobodno raspolaganje zemljigtem (ukidanje privatne svojine) i ekonomsko planiranje, iako neophodni, nisu dovoljni da bi se stvorio grad novog tipa koji bi bio prostorni izraz novog druStva, napisaCe neSto kasnije K O ~ . ~

Nasuprot tradicionalistifki orijentisanoj grupi arhitekata koji su posmatrali grad kao dekor, progresistiEki arhitekti kao Vesnin i drugi re- Savali su probleme na nivou kvarta. Pojavile su se, mada stidljivo. izvesne specifiEne karak- teristike u urbanistirkom projektovanju: napu- Stanje ulice koridora, razvoj vrta unutar kvarta i pojava prvih kolektivnih oprema. Pobolj- Savanje ekonomskih uslova omogukilo je da se realizuju sledefi znafajniji projekti: Grad-vrt

') A. Kopp, Predgovor za knjigu A. Medam La vi l le- -censuTe, Anthropos, Paris, 1971, p. XV.

SRETEN VUJOVIC

Sokol (1923-1925) i Dukstoj (1924-1925) u Mo- skvi; ulica traktora (1923-1925) u Lenjingradu.

Period izmedu 1920. i 1925. obeleien je traga- njem za svojevrsnim formalnim izrazom. No- va stremljenja u arhitekturi povezana su sa revolucijom u umetnosti koja je uzburkala poeziju (Majakovski), slikarstvo (Sagal, Kandin- ski, MaljeviE), vajarstvo, pozoriSte, film, itd. Prvih dana revolucije ,,umetnost levice7' igrala je ulogu pokretaEa masa, ,,groznica nove umetnosti" raskidala je sa umetnoSCu proilosti, bez prelaza, kontinuiteta, odbacujuCi tradicionalne

forme izraiavanja.

S taEke glediSta forme Kop ukazuje na sna- i an uticaj leve struje u figurativnim umetno- stima (kubizam, futurizam, itd.) na romantie- ko-simbolistifku arhitekturu, narofito na uticaj Tatlina, Jakulova, Maljevifa, koji su u arhi- tekturalnu kompoziciju uneli principe dinamir- ke deformacije predmeta.O ,,Tatlinovu kulu", u stvari Spomenik 111 internacionali, spiralu ~koja predstavlja ,,liniju ~pokreta oslobodenng EO- vefanstva", ,,poEetak umetnosti od gvoida", ,,prvu od stambenih skulptura", Kop oznafava kao prvo zapaieno ostvarenje mlade sovjetske arhitekture, kao njen prvi i uticajni uzlet. Drugi njeni uspesi su ,,palata rada" brafe Ves- nin (1923), neki paviljoni na poljoprivrednoj izloibi u Moskvi (1923) i paviljon SSSR-a na izloibi Dekorativnih umetnosti u Parizu (1925), rat Meljnikova. To su projekti koji su vodili u istinske inovacije u periodu izmedu 1925. i 1932, zlatnom dobu moderne sovjetske arhitekture. Tih godina (1925), nova ekonomska paliti- ka (NEP) je na vrhu, a 1929. se usvaja prvi pe- togodignji plan. Industrijalizacija zemlje postaje apsolutno prioritetna. Izgradnja se obavlja posredstvom driavnih preduzeta, privatnih pre- duzeCa i uz pomoC inostranog kapitala. Kop po- sebno ukazuje na nesklad nastao usled toga Sto je prioritet teSke industrije smanjivao bu- diet za potroSna dobra i opremu. Zaostajanje u proizvodnji potroSnih dobara u odnosu na sredstva za proizvodnju je opSta odlika sovjet-

skog planiranja u eposi staljinizma.

Bitna razlika izmedu situacije u Zapadnoj Ev- ~ o p i i SSSR-u je Sto je u grvoj postojala indm- triiska osnova nQVe arhitekture i urbanizma. dok s u u SSSR-u nova arhitektura i urbanizam velikim delom zavisili od stvarania te industrii- ske osnove. No, pored tih te~kofa , sovjetska arhitektura je obeleiila vrhunske uspehe. Os-

9 Ville et r ~ v o l u t i o n . D. 81. Tatlin je, po M. Ragonu, zafetnikLlebde6e i mobilne arhitekture - Vid . Histoire mondiale de l'a~chitecture et de l'urbanisme modernes, 11, Ed. Casterman, 1972,

p. 31.

SlXETEN VUJOVIC

nivanje Arhitektonskog fskulteta VKHUTE- MAS-a 1920, koji je jedno vreme bilo jedina Skola u svetu gde se izuEavala moderna arhitektura: pojava teorijskag dela M. Ginzburga Stil i epo- ha, (1924) i- fa&pilsa , , ~ a v r e m e n a arhitektura" (1926-1931) predstavljaju znaEajne dogadaie u

sovjetikom arhtiketonskom pokretu. -

Novi grad koji predlaiu urbanisti na Zapadu nije, smatra Kop, pravi grad sutraSnjice zasnovan na preobraienim druStvenim strukturama vet jednostavno racionalni grad koji je upotre- bom modernih tehniEkih sredstava ~ri laeoden funkcijama savremenosti. S druge &ran< ar- hitektmski i urbanistiEki funkcionalizam bio je zajedniEka taEka u stremljenjima avangardne arhitekture i urbanizma kako na Zapadu

tako i na Istoku.

Jedmu od suStinskih osobina tih godina u Sov- jetskom Savenu Eine razliEite tendencije u istraiivanjima i stvaranje razliEitih profesional- nih udruienja (gnupa). Vodeea ul'o'ga pripada Udruienju savremenih arhitekata (O.C.A.), koje je bilo najdinamiEnije i najsolidnije u teo- rijskom i praktiEnom smislu. Sem njeqa zna- fajna su i A.S.N.0.V A. (Udruienje novih arhitekata), osnovano 1923. (jedan deo Elanstva ovog Udruienja kasnije pristupa 0.C.A); Ud- ruienje arhitekata urbanista, nastalo 1928. iz rascepa u A.S.N.O.V.A, V.O.P.R.A. (Savez pro- letenskih arh'tekata), zatim gradska udruienja u Moskvi i Leniinqradu. Bilo je takode gru- pica i malih frakcija hoje slu se u i s t m periodu pojavljivale i iSEezavale ne ostavljajubi vidnijeg traga. Tradicimonalisti, branioci ,,stilovaW Antike, Renesanse ili Rusiie postoiali su izvan arganizacija i, nasuprot nekim milljeniima, pi-

Se Kop, iilavo su se odriavali i delovali.

Kop istiEe Einjeniou da nije postojala nijedna centralizovana profesionalna organizacija niti jedna avanrna i obavezna arhitektonska dok- trina. Svaka mganizacija se borila za on~o Sto je sama smatrala istinitim. Centralizacija profe- sije je zapoEeta 1932. i do 1956. znaEila je pres- tanak istraiivanja u oblasti arhitekture. Klasi- fikaciji pravaca u sovjetskoj arhitekturi koju je izneo R.J.A. Higer u delu Putevi arhitekture misli (1933). w koioi se razlihuiu novi 'roman- tizam, simboiizam,- formalizam, konstruktivizam i funkcionalizam. neoklasicizam i eklekticizam, Kap za\mera Sto je delovanje grupe A.S.N.O.V.A. Sematslki svrstano u formalizam, a Sto su kw- nije prihvatili brojni komentatori. Kop je na osnovu danas raspoloiive dokumentacije bacio novo svetlo na Udruienje novih arhitekata.7

')Kop misli da je o do~rinosu ovog pravca ispravnije suditi uzimanjem u obzir njegovih dela i aktivnosti nego njegovih retkih teorijskih spisa. E. Lisicki, pro-

SRETEN V U J O V I ~

Kop zamera celoj grupi A.S.N.0.V.A Sto se pre svega i preteino zanimala za pojedinafnu gradnju, za arhitektonski spomenik, arhitekbonski ~ezik, kada je nasuSna potreba bila da se mnogo gradi posredstvom ,,tipizacijeU, industrijalizaci-

je i profesionalizacije.

O.C.A. je bio borbeni, prilitno jedinstveni pokret koji je nastojao da definiSe osnovne principe arhitekture socijalistifkog druitva, objaS- njavao ih vlastima, polemisao protiv onih koji su hteli da vrate arhitekturu u tradicionalne okvire. Bitno je Sto je to bila takode radna grupa koja je uEestvovala na svakom konkursu, nudeCi projekte koji su festo dovodili u pitanje sam program konkursa revolucioniSuCi ga. Oni sru uveli u arhitektomska-urbanistiEgu pra- ksu anketiranje sadaSnjih i buduCih korisnika. Unutar ove organizacije oblikovan je do tada neviden tip arhitekte koji je aktivno ufestvovao u preobraiaju drugtva, ali bez tehnokratskog stava, bez pretenzija da misli i odlufuje umes- to upravljaEa ali i bez prihvatonja da h d e pa- sivno sredstvo. Nastojali su d a odg~ovore ne na pojedinaEnu veC na dmStvenu narudibinu u svilm fazama njene izrade i kao arhitekti i kao zainteresovan; gradani.8 Bili su to arhitekti sa

razvi jenom samosveS6u,

Clanovi 0.C.A su bili pristalice konstruktivis- tifkog pokreta, ali vise nego njihovo konstruk- tivistiEko poreklo~, osobenost ovih arhitekata

fesori Ladovski i DokuEaiev i K. Melinikov su Eetiri znarnenita irnena ovog udruienja. E. Lisicki ie u to vreme bio najpoznatiji od sovjetskih umetnika u ino- stranstvu. UEenik MaljeviEa, slikar i ilustrator vise nego arhitekta, uEinio je mnogo na popularizaciii sovjetske moderne arhitekture (obiavio je knjigu Obnova arhjtekture u SSSR-u, na nemaEkom, 1930), Lisicki po- kazuie kako su nove druStvene Uotrebe stvorene re- volucijorn u osnovi obnove arhitekture, i to ne Sam0 njenih formi veC i njenih programa: radniEki klubovi, stanovi novog tipa. nove fabrike, gradovi drugaEiji od kauitalistiEkih. Kop ne poriEe da se Lisicki bavio istraiivanjern formi - Sto je, uostalom, deo pOSla svakog arhitekte, ali istiEe da je on uvek vodio ra- Euna o uolitiEkom i druStvenorn kontekstu promene u a~hitekturi . Profesori Ladovcki i DukuEaiev su re- volucionisali nastavu arhitekture. Arhitektonski fa- kultet Vkhuternasa na korne su predavali osnovan je 1920, sedarn godina ure uvodenja odseka arhitektonske nastave u Bauhausu. Kop ukazuje na slifnosti u pe- dagoskorn radu Vkhutemasa i Bauhausa: zaiedniEko urodno obrazovanje iz svih urnetniEkih disciplina; od- bacivanje akadernizrna i njegovih recepata; Easovi shvaCeni ne kao uidaktiEka Uredavania nego kao niz iskustava koje Ce studente oriientisati orema lifnom istraiivanju tendencija u pravcu sinteie umetnosti; psihotehnifke metode. Mcljinkov je bio najmotniji ..oraktifarW u A.sN.O.V.A. Cuven ie DO oroiektirna " - * .

radniEkih klubova.

Na prvom skupu O.C.A. odrianom u Moskvi 1928. M. Ginzburg je to u svom uvodnom izlaganju ovako izrazio: ,, . . nama nije cilj da izvrSimo jednu po- rudibinu takvu kakva je, veC zajednifki rad sa prole- tarijatorn, ufeSCe u poslovima izgradnje novog iivota, novog naEina iivota". - ViCZe et revolution, p. 125.

SRETEN VUJOVIC

f ini njihovo funkcionalistif b, raci'onalistiEko, socijalno i poli,ti&o apredeljenje. Kop isto tak,o ukazuje na njihove iluzije u pogledu brzine dnustvenih promena, nedov'oljno poznavanje kulturne i tehnifke zaostalosti zemlje, na njihovo uverenje da novi nafin iivota svojstven socijali'stif kom drugtvu zaista odgovara ieljama ljudi koji su naglo preSli iz perioda caristifke eksploatacije u nemagtinu ratnog komunizma.

Kop na sledeCi nafin rezimira osnovne postavke konstruktivista:

- ReSavanje konstruktivnih problema uz vo- denje r a b n a o qpecifienoj sibuaciji u SSSR-u

u tom domenu;

- Traienje arhitekturne plastike u skladu sa konstruktivnim izrazom dela;

- Racionalistifki i funkcionalistifki stav u odnosu na predloiene programe i nastojanja da se koriste naufni metodi nasuprot ranijem sub-

jektivizmu;

- Nova koncepcija i novi cilj arhitekture i samog arhitekte; ne prosto izvrlenje porudibine nego ~Eestvovanje u izradi pmgrama u sv~ojs- tvu politiEki odgovornog gradanina, programa drultva, odnosno ,,novi socijalni kondenzator"

tog drultva.

Ove postavke i danas, po Kopovom migljenju, znaEe novi i revolucionarni arhitektonski pro-

gram.8

Ideja o preobraiaju naEina iivota bila je u po- strevolucionarnoj Rusiji jednako prisutna kod politickih upravljaxa, kod znafajnog dela naroda i kod arh:tekata. Ta ideja je bila okosnica kulturne revo'ucije. Znafaju te ideje, njenim va- rijantama u odnosu na ljubav, 1porodiEni iivot (,,radikalnaD teorija Aleksandre Kolontaj, ,,ume- rena" teorija SemaSka i Zalkinda), rad, slobodno vreme, stanovanje, o umetnosti kao sreds- tvu drugtvenog preobraiaja; uticaju tih i d e a na koncepcije novog grada i prwtora Kop je posvetio posebnu knjigu Promeniti Zivot, promeniti grad. Mlaiakovski je svojim stihovima najbolje izrazio entuzijazam odbacivanja bur-

ioaskog sveta:

Dole vaSa ljubav

Dole vala umetnost

Dole vaS reiim

Dole vaSa religija

Vidi Vi l l e e t ~t!volution, p. 135.

SRETEN VUJOVIC

PoEev od 1925.11926. uslovi iivota su s e pobolj- Sali ali je svakodnevica i dalje bila teSka i muE- na, naroEito u oblasti stanovanja. Dok je u carskoj Rusiji vladala nezaposlenost, u novoj situaciji je nedostajala radna snaga i rad iena je postao ekonomska neophodnost, a ne samo znaK emancipacije. Zbog industrijskog rada iena trebalo je stvoriti nove, dotada nepoznate so- cijalne hs t i tudje i stanova koji bi ih oslobodi-

li ,,domateg ropstva".

Uprkos priaritetu industrijalizacije, a naroEito teike industrije, poEev od 1930. izgraden je zna- tan broj stanova, ali stanova tradicionalnog tipa. Osim toga stanovniitvo je brie raslo od broja kvadratnih metara stambene povSine (1927. stambena povrSina u Maskvi je iznosila

5,2 mP po stanovniku).

U toj situaciji neki su reagovali izmiiljanjem novih arhitektonskih i urbanistiEkih ,,modela" a neki su smatrali da je reSenje u uvodenju pra- vila novog iivota. PolitiEar Juri Larin (spis ,,Stan i naEin iivota") je predlagao ,,komplet- nu" formulu, vodeti prvenstveno raEuna o ostvarenju petoletke, to jest povetenju proizvodnje. On je insistirao na programiranom kolek- tivnom naEinu iivota koji bi funkcionisao na nivou stana, zgrade ili kvarta. Karte za snab- devanie bi bile muvisane. neowhodni zaiedniEki lokali - (kuhinje, Itrpezarije, obdaniSta/zibaviSta) bili bi izgradeni na raEun povrSine koiu su ranije zauzimale, sada ukinute, individualne ku- hinjeiO. Ovaj predl~og je bio rezultat ekcxnom- ske nuide i teinje za ekonomskim preobraia- jem i nije imao niSta zajedniEko sa obeleijima novog naEina iivota i sa nastojanjima da se preobrazi Eovek. Treba dodati da je ovaj pred-

log bitno obeleien ideologijom rada.

Ideja o ,,socijalnim kondenzatorima" je kljuf- na ideja sovjetskih arhtekata i urbanista izmedu 1925. i 1932. ,,Kao elektriEni kondenzatori koji transformigu prirodu struje, ,socijaIni kondenzatori' koje oni projektuju moraju - piSe Kop - od gojedinca obzlzetog ,satno vlastitim interesima, takvog kakvog ga je uEinilo ka- pitalistiEho dmgtvo, napraviti kompeltniog Eoye- ka, svesnog borca socijalistiEkog druStva u kome se interesi svakog podudaraju sa interesima svih".ll) Dakle arhitekti i urbanisti avangarde nastojali su da putem svojih projekata ponucJe iivotni okvir za socijalistiEko druitvo u stvaranju, da ubrzaju pobedu novog druitva, a da pri tom nisu verovali kao Le Korbizije da se

lo) Vndi, Youri Larine, ,,Le logement et le mode de vie",Moscou, 1931, prevod sa ruskog u aneksu knjige

Changer la vie, changer la ville, p. 373-393.

") Ville et r6volution, p. 157.

SRETEN VUJOVIC

druStvena revolucija moie izbeti primenom dobre arhitekture i urbanizma; nisu fetiSizovali

prostor.

U centru njih,ovih istraiivanja bili su: stan. radniEki klub i sinteza ,,opSti kondenzator" - grad, Sto ne znaEi da se nisu bavili projekto- vanjem industrijskih, administrativnih i drugih

objekata.

Sta je radniEki klub? - Klub je predstavljao jednu vrstu visoke Skole kulture Eiji je cilj da oslobodi Eoveka, istiskujuti stare prinude crkve i driave. U prvim mesecima posle revolucije klubovi su nicali spontano u adaptiranim crk- vama, hotelima, hangar:ma. Klub je odgovarao zamisli antielitistifike h l t u r e . Uklapao se u shvatanje novog naEina iivota, po kome stan sve viSe postaje mesto za i'ndividualni odmoT, dok se iivot u svim druStvenim i kulturnim aspektima odvija u kolektivnim prostorijama i u kolektivnim formama, pri fiemu su korisnici oni koji stvaraju, obuEavaju i zabavljaju se. Klub kao ,,druStvena fabrikan( E. Lisicki) se razvijao kako u svom arhitektonskom izrazu tako i u svom programu od prvih godina sovjetske vlasti do poEetka tridesetih godina. Po- Eev od 1925. klub pronalazi svoj program i arhitekturu oslobodenu daibina proilosti. Re- Savan je problem fleksibilne i adaptibilne arhitekture, naroEito u vezi sa salom za pri- redbe i ostalim prostorijama koje su, zavisno od tipa aktivnosti, mogle da se izoluju jedne od druge ili da se objedine. Projekti I. Leo- nidova su prednjaEili investicijom, maltovito-

Stu i vizionarskim idejama.

U oblasti stanovanja,I2) poEev od 1926. napori su iSli u dva pravca: masovna izgradnja stanova u suStini tradicionalnog tipa i temeljna istraiivanja za odredivanje programa i forme stana novog tipa u smislu novog socijalnog kondenzatora. Odsek O.C.A. za istraiivanje i tipizaciju stana kojim je rukovodio M. Ginzburg stvorio je tzv. ,,felije strojkoma", koje, po Ko- povom miSljenju, spadaju u najinteresantnija ostvarenja dvadesetih godina i preteEe su ka- snijih ostvarenja zapadne arhitekture. U veliko j stambenoj oshdic i rodena je ideja o ,,stambenoj feliji tipa F". Bio je to pravi minimalni stan od 27 mZ (3 osobe X 9 m2) koji je omo- gutavao intimitet porodiEnog iivota, potpuno odvajanje od susednih porodica, itd. Predlozi . odseka za tipizaciju nemaju niSta zajedniEko sa idejama i praksom potpune socijalizacije iivota, ukidanja porodice i udaljavanja dece od

njihovih roditelja.

") ,,Problem stana - problem novog Zivota - je jedan od osnovnih problema socijalizma u stvaranju" bilo je napisano u Savremenoj arhitekturi, 5-6/1926.

SRETEN VUJOVIC

Kuba komuna - To je ru ,poEetku bila, veli Kop, popularna zamisao zasnovana na ieljama i ukorenjenim tradicijama radnika od kojih su vefina do jufe bili seljaci. ZajedniEke kufe trebalo je da oslobode iene ,,domabeg ropstva", da ekonomski racionalnije reSe staGbene probleme zamenjujuf i individualne instalacije kolektivnim, da budu okvir novog naEina iivota koji znafi raskid ~sa malogradanskim egocen-

brizmom nudeCi drugaEiji sistem vrednosti.

Kop govori o programu zajedniEke kufe koji je propisivao jedan konkurs (1925): 750-800 sta- nara (lOO/o samaca, 30°/o parova bez dece, 60°'o porodica sa 3-6 osoba), zajedniEka trpezarija, kuhinja, perionica, prostorije za odmor i kulturni iivot, itd. Program je predvidao dobru zvuEnu izolaciju; elemente za odriavanje zgrade. Deo namenjen stanovanju u uobiEaje- nom smislu bio je zamiSljen u vidu individualnih soba od 9 m2 koje se mogu medusobno

povezati kad se radi o porodici.

U okviru O.C.A. izvesni su zamiSljali Kufu- -komunu kao jednu veliku zgradu, a drugi kao skup zgrada sa pravim stanovima u kojima je saEuvan porodiEni intimitet i u kojima kolektivni iivot ne ulazi u sve ljudske aktivnosti. M. Ginzburg je nudio projekt 192%- -1929) koji na najviSem spratu predvida kantinu, biblioteku, klub i prostorije za okupljanje, dok je prizemlje namenjeno deci: vrtiCi, losnovna Skala itd.13) Stambene prolsto- rije su u Ginzburgovom projektu na dva nivoa i namenjene su ili jednoj vefoj porodici ili se, posle preobraiaja, mogu podeliti na tri manja odvojena stana. Drugi projekti su bili na istom principu, s tim Sto su krovovi bili namenjeni deci. I. Soboljev je projektovao ne jednu zgradu nego kompleks zgrada sa ure- denjem spoljaSnjeg prostora, Sto je prethodilo danaSnjem ,,mikro-rej80nuM. Brafa Veenin su prajektovali jednu Kufu-komunu sa veoma smanjenom stambenom povrSinom (15 m2 za porodicu, 8 m2 za samce). Polazefi od projekta brake Vesnin izvesni istoriEari sovjetske arhitekture s pravom govore o preterivanju. Arhi- tekta Kuzmin je u tom pravcu otiSao najdalje, zalaiuCi se za ,,superkolektivizaciju naEina i i- vota", za asketske i prinudne zajedniEke vrednosti.14) Kop smatra da je to bila opasna utopija, usmerena protiv ielja stnovnistva. Nekolik~o projekata K,uCa-komuna bilo je rea- lizovano, ali to su bili najmanje interesantni

n) Ragon smatra da je ovaj projekt bez sumnje uticao na Le Korbizijeovu Marseljsku stambenu jedinicu.

14) PO Kuzminu, ,,komunari treba da koriste spavaonice za 6 osoba, gene s jedne. a mu4karci s druge strane, a zajedno mogu biti izvestan broj nobi koji je striktno

ndreflen".

SRETEN VUJOVIC

,,modeliW, a svaka od tih superkolektivistifkih kasarni bila je ubrzo pretvorena u n&to drugo. U svakom sluEaju, iivot je bio muEaa kako u zajednirkim stanovima tako i kuCama-komunama i radnifkim barakama na periferiji industrijskih centara. Sovjetski Savez je, piSe Kop, dvadesetih godina ulagao u buduCnost, a druStvo je Sematski bilo shvafeno kao sastavljeno iskljueivo od proizvodafa, a svakodnevica

od rada i stanovanja.

TragajuCi za istorij skim izvorima KuCe-komune u lknjizi Promeniti iivot, promeniti grad, Kop uoeava da se oni nalaze u stambenim projek- tima utopista Ovena, Furijea, Kabea, Dezamija koje karakteriSe represivan prostor. ~o l i t i f a r i i arhitekti su nastojali da ostvare utopiju. S tim u vezi zanimljivo je glediite M. Ragona. 0 odnosu socijalistieke utopije, stanovanja i urbanizma M. Ragon iznosi generalnije i ra- diklanije gledigte. On smatra d a su savremeni blokovi i novi gradovi Sirom sveta prostorne projekcije utopijskog, autoritarnog socijalizma Ovena, Sen-Sim~ona, Furijea, Kabea i dr., to jest da su utopija i autoritarni socijalizam u korenu autoritarnom i koncentracionom urbanizmu koji mi iivimo.I5) Rapresivni grad je rezultat spoja kapitalistirkih prinuda 1 prinude socijalistiCke utopije.IB) Furijeova stambena jedinica - falanster ima zajedniEku spa- vaonicu i trpezariju. Izvesne KuCe-komune u Sovjetskom Savezu su zaista bile prostorni okvir za socijalizaciju svih elemenata svako- dnevnog iivota, za tejlorizaciju svakodnevice.I7) Modeli kolektivnih zgrada i naselja socijalista utopista su posluiili kao idejna podloga za projekte ogromnih kolektivnih stambenih zgrada u okviru Bauhausa, sovjetskih arhitekata avangarde, a najviSi domet dostiiu u Le Korbizijevoj zamisli - La cite radieuse. Za arhitektonski funkcionalizam i pr.ogresizam je karakteristifan, narorito kod nekih njegovih predstavnika, paternaistifki, tehnokratski stav - najbolje, valjda, izraien u Korbizijevom zahtevu da ljude treba nauEiti da stanuju.I8) No, treba istaCi da postoji i druga strana misli socijalista utopista, recimo, zahtev da rad po- j5) M. Ragon, L'architecte, le princ et la democratie,

Ed. Albin Michel, Paris, 1977, p. 41.

Is) M. Ragon, Histoire mondiale de l'arhiterture et de I'urbanisme modernes, 11, Ed. Casterman, 1972, p. 336.

17) Skolski primer tejlorizacije svakodnevice u svim njerlim sektorima (porodiEni i i vo t , rad, slobodno vre- m e ) predstavlja Sema ljudskih funkcija odredenih sa- tima i minutima koju predlaie arhitekta Kuzmin u svom projektu Droleterskog stanovanja. (, ,Savremena arhitektura". 611930. Changer le v ie , changer la ville, P. 318-319. Vid . moj prevod u ,,Marksizam u svetu",

711977, str. 127-128).

la) V i d . moj rad: DiuStveni smisao Le Korbizijeove urbanistieke doktrine. GZediSta, 1111975.

SRETEN VUJOVIC

s t m e zadovoljstvo, da se ukinu razlike izmedu sela i grada i negativne posledice podele rada

uopSte, privatna sv,ojina, itd.

Glavni ,,socijalni kondenzator" tog vremena je bila fabrika. ,,palata xada", jer, kako kaie Kop, k d a je industrijalizacija zemlje odluEujuki fak- tor, fabrika je jedno od glavnih sredstava urbanizacije. Sovjetska industrijska arhitektura se nije sudarala sa zemljiinim i parcelnim preprekama koje proistiru iz privatne svojine nad zemljom. Otuda su sovjetski industrijski centri mogli biti znaEajan element urbanog pejsaia (Eisla industrija smeStena unutar stambenih zona). Cuvena hidrocentrala na Dnjepru (gradena od 1927-1932), projektovana pod ru- kovodstvom prof. J. Aleksandrova, bila je arhitektonsko remek-delo te vrste i viSe je. tvrdi Kop, uEinila za renome sovjetske whitekture u svetu nego sve pompezne gradevine podig-

nute od 1930-1950. godine.

URBANIZAM IZMEDU IDEALA I STVARNOSTI

Uprkos tehniEkom neiskustvu i drugim ogra- niEenjima SSSR je bio predodreden za urbanizam i prostorno uredenje. U predlozima sovjetskih urbanista vide se, smatra Kop, elementi koji Ce kasnije biti sadriani u Atinskoj povelji, ali uz istican je da socijalistiEki grad mora biti radikano razliEit od starog kapitali- stiEkog grada. To je, uostalom, bila i ideja politiEkih upravljaca. Sovjetski urbanisti avangarde dvadesetih godina, smatra Kop, nisu bili prinudeni da se bore protiv autoriteta vlasti, ni protiv moCnih privatnih interesa, Sto je bio sluEaj sa njihovim kolegama funkcionalistima na Zapadu. Izgledalo je jedno vreme da se politiEka vlast spoiila sa uticajem napredne in- teligenciie. Prvi PetogodiSnii plan nametnuo je urbanistima nov problem planske izgradnje novih gradova na netaknutim terenima, Sto je na Zapadu u to vreme bila samo stvar teorij-

skih razmatranja.

PoEev od 1926. postavlja se problem ,,socija- 1istiEkog grada" na nauEnim osnovama kon- struktivistiEke arijentacije. Novost problema, nedastatak sredstava za istrai;vanje, ielja da se odmah nade reienje i drugi momenti uEi- nili su, ocenjuje Kop, da se brojni arhitekti

avangarde okrenu utopijskim zamislima.

Urbani rast ili socijalistiEki teritorijalni razmeStaj stanovniztva

Polemika izmedu ,,urbanistaw i ,,dezurbanista7' ili pristalica urbanizacije i ~ristal ica dezurba- nizacije ,obeleiava 1929. i 1930. godinu. Bilo je

to raspravljanje o ,,socijalistiEkom teritorijalnom razmeStaju stanovniStva", rasprava koja je, po Kopovom migljenju, postavila sve probleme koji su danas poznati kao prostorno uredenje ili regionalno planiranje. Radilo se o radikalnim predlozima iz kojih se rodio sovjetski urbanizam. Predmet brojnih rasprava nije bio da se raznim zabranama isprave posledice anarhiEnog rasta grad,ova, veC podizanje gradova na novim osnovama, u skladu sa idealima druStva u kome se iSEezavanje klasnih antagonizama i segregacije reflektuje na urba- nistiEkom planu.. kao iSEezavanje suprotnosti centar - periferija, luksuzne rezidencije Eetvrti - radnitka predgraaa i suprotnost grad - selo. Grad je posmatran kao opSti ,,socijalni kondenzator" ne samo po novim arhitektonsko-urbanistitkim formama veC po svom dru- Stvenom, ekonomskom i politiEkom sadriaju, po novom naEinu iivota i novim vrednostima.

L. Sejvrs osnovano zakljuEuje: ,,Postoje dva suStinska pitanja sa hojima su se do sada su- kobljavali socijalistiEki urbanisti planeri. Jed- no od njih se odnosi na regianalnu autonomiju i industrijsku decentralizaciju a drugo na unu- traSnju prostollnu strukturu urbanih podr~Eja.'~)

,,Urbanisti", na Eelu sa Sabso~ iEem~~) kao glav- nim teoiretisEarem, zalaiu se za gradove od 40 000 do 50 000 stanovnika saEinjene od velikih kuCa-komuna podignutih u blizini pre- duzeCa, Sto znaEi bez centra, periferije i razlititih Eetvrti, koji bi bili sagradeni po celoj teritoriji da bi se ukinule razlike zmedu sela i grada. KuCe-komune su iskljuEivo za odmor i spavanje, sastavljene od individualnih celija (svedenih na 5-6m2, po SabsoviEu), dok bi se pripremanje i konzumiranje hwne (ukidanje individualne kuhinje) kao i odgoj dece odvijali u specijalizovanim ustanovama. Gradovi shvateni kao ,,kombinati iivota" mogu biti kako poljoprivredni tako i industrijski, ill pak ,,agrogradoviW naseljeni kolhoznicima. Nji- hooim rasporedom Sirom cele teritorije ostvarila bi so Engelsova ideja o ukidanju suprotnosti grad-selo. Dobar deo ideja kako ,,urbanistaM tako i ,,dezurbanistaV moie se oznatiti kao urbanistitka teoretizacija odredenih Engelsovih glediSta izloienih u tekstu ,,0 stambenom pit,anju". (Anti-Diringa). En'gels

19) V i d . L. Sejvrs, Urbani oblik i naEin proizvodnje, Marksizam u svetu. 2-3, 1976, Beograd, Str. 375.

SabsoviE je autor sledebih dela: Grad budufnosti; Moskva, 1929: SocijalistiEki gradovi, Moskva, 1930; Pro- jekti Kufa-komuna, Savremena arhifektura, 311930; Gra- dovi budufnosti 1 organizacija socijaZistiEkog naEina t ivota, Moskovski radnik, Moskva. 1930; ZaSt0 moramo i moiemo konstruisati socijaCistiEke gradove?. Revolu- cija i kultura, 111930; Grad i na?in,2ivota, Moskva, 1931.

SRETEN V U J O V ~

je u svoje vreme procenjivao da kada grad prede 20000 stanovnika postaje neljudski. Za- lagao se takobe, pod Furijevim uticajem. za disperziju industrije i malih naselja Sirom

teritorije.

U viziji novog grada ,,urbanistas, Kop s razlogom vidi ekstrapolaciju ideje o zajedniekoj kuCi na celinu teritorije, vodenu hrigom da se Sto pre reSi stambena kriza na superkolektivi- stiEkoj osnovi. Treba navesti da Kop modifi- kuje stav prema urnbanistima u 'knjizi Promeniti Zivot, promeniti grad: ,ICesto , m o , pa i ja lifno u Gradu i revoluciji, iqed~na%?avali ,,urbanisteV sa pristalicama tradicionalnog grada, s pristalicama urbanog rasta. Vaino je, pre svega. da se kaie da to nije bilo tako i da su ,.urbanistin kao i ,,dezurbanistiV osudivali tradicionalne gradove i njihovo Eudovigno mnoienje. Jedni, kao i drugi, misle, zajedno s Engelsom, da je veliki g~rad jedna od posledica kapitalistiekog sLtema i da t e socijallstiEki sktem naCi svoj prostorni izraz u jednoj drugoj formi osva- janja p r o s t ~ r a " . ~ ~ ) U socijalizmu, dakle. alter- native nisu ni selo ni grad, veC socijalistiEki

teritorijalni razmegtaj stanovnigtva.

,,Dezurbanisti", sa Ok i to~ iCem~~) na Eelu, su u situaciji oskudice, obnove, dramatiEnih poEe- taka prve petoletke bili i protiv grada i protiv sela. Disperzija industrije po celoj teritoriji, omogutena mreiom elcktritne energije koja napaja sve taCke teritorije, implicira razredi- vanje n e ~ e l j a . ~ ~ ) kraj p~o jma aglomeracije, kraj trgova, ulica, cele jedne klasiEne zamisli urbanog tkiva. Ogromnim Kufama-komunama suprotstavljene su montaino-demontaine male kuCe; zgugnjavanju dispenija; nepokretn~mti stanovanja - pokretnost stanovanja. KuCc ponovo postaju individualne minimalne zgrade smeStene usred prirode: , rasporebene du i velikih puteva, uz koriscenje individualnog i kolektivnog saobraCaja za odlazak na radno mesto. Bilo je to zagovaranjc anti-grada. Za OkitoviEa problematika urbanizma svodi se na tr i klju~Ene tafke: urbanizacija ijli dezurbaniza- cija; koncenbracija ili decentralizacija, nepo-

kretnost ili p o k r e t n o ~ t . ~ ~ )

Kop ovako ocrtava pravce u kojima se razvijala misao ,,dezurbanista" :

") Changer le vie , changer la ville, p. 279.

9 Vidi . : M. OkitoviE, , ,Primedbe na teoriju naseljava- nja", u Savremena arhitektura, br . 1-2/1930, Moskva.

") Ideju da elektricitet ne centralizuje veC decentrali- zuje je nedavno izneo Makluan.

") Vin . Ville et r8volution, p. 215.

SRETEN VUJOVIC

1. KritiEki pravac, koji se razvija preispitiva- njem prouEavanja i istraiivanja prvih poslere- volucionarnih godina u oblasti arhitekture, ali

isto tako i u oblasti ,,naEina iivota".

2. Ekonomski pravac, radikalniji od pravca ,,urbanistafl, razvijajuCi dalje ideju o ukidan ju suprotnosti izmedu grada i sela, naprayiCe od tog ukidanja apsolutan uslov svake Seme me- denja, odbacujufi u tom domenu svaki kom- promis i svako reSenje koje podrazumeva

Eekanje.

3. Arhitektonski i urbanistiEki pravac, koji Ce ,,dezurbanistima" omoguCiti da izmisle nove forme uredenja i Eitavu arhitektonsku tipolo- giju prilagodenu njihovim globalnim ciljevima.

4. Naizad. iedan implicitno politiEki pravac: rasprostrtb i redenje -koje su -predlagalI ,,dezurbanisti", novi teritorijalni socijalistii.ki raz- meStaj stanovniitva, bilo je nespojfivo s cen- tralizovanim ekonomskim i politifkim sistemom, koji je, krajem dvadesetih godina, veC gotovo potpuno o s t ~ a r e n . ~ ~ ) Ovome traba dodati i ekoloSki pravac, jer dezurbanizam implicira

nesumnjivo pozitivne ekoloSke efekte.

Ideie dezurbanizma. koje i e Le Korbiziie na- zvao ,,mistikom ant'iurbanizacije", pre nGgo gto su bile potisnute stvarnogCu izgradnje velikih industrijskih centara bile su Graiene u dva projekta: socijalistiEkoj rekonstrukciji Moskve - zeleni grad, i novog grada Magnji togo~ska.~~)

U pokugaju da objasni zaSto su najdarovitiji arhitekti 0.CA.. zastupali antiurbanistieke ideje, zagto su napustili svoje ranije modele kuCa i okrenuli se individualnoj kuEi, Kop primeEuje da je to jednim delom usled toga Sto su njihovi brojni predlozi novog stana, novog radniEkog kluba i zajedniEke kuEe do5i.v- ljavali neuspehe i nerazumevanja. Nastavilo se sa izgradnjom tradicionalnih stanova, realizacijom najgorih projekata zajednifkih kuEa da bi im se ubrzo promenila namena. Stambena beda i oskudica su i dalje trajale. ,,Dezurbanisti9' su kritikovali iivot u zajednif- kim kuEama: depersonalizaciju ljudi u anonim- noj masi jedne kasarne. KuEe-komune su pofele da se nazivaju kuEe-obmane. U novim gradovima izgradnja fahrika je prethodila podizanju stanova, odnosno drvenih radniEkih baraka.

'9 Changer la vie, changer la ville, p. 291.

'9 Trebalo bi ukazati na odnos izmedu sovjetskog dezurbanizma i dezurbanizma koji mu je ~rethodio ( U Engleskoj) kao i savremenog dezurbanizma (Gutkind 1 dr.), od fega se ovde, prostora radi, odmtaje. Opis plana socijalistiEke rekonstrukcije Moskve vid. u Ville

et revolution. p. 218-219.

SRETEN VUJOVIC

U takvoj situaciji, razliritoj od one koju su zamiSljali nekoliko godina ranije, oni ponovo vrSe istraiivanja, zalaiufi se za fabrikaciju, za standardnu izgradnju od lakih, jednostavnih, jeftinih, domafih materijala koji bi nadoknsdili zaostajanje u stambenoj izg~radnji. Nudefi svakom foveku skroman prostor, hteli su da povrate ,,dostojanstvo izgubljeno u opStem promiskuitetu, moguCnost izolovanja, lifnog razmisljanja, intimno~ti".~) Radilo se o pro- testu protiv grada po modelu koSnice i o zahtevu za omogufavanjem ljudske individuali- zacije, kako bi rekla S. Langer. Po Kopu, bio je to viSe san o preobraiaju stila iivota nego san o novom gradu. Stvarnost je iSla drugim tokovima; ogromni gradevinski poduhvati prve petoletke, novi gradovi podignuti oko hidro- centrals, visokih pefi, rudnika, itd. Viaok nivo proizvodnih snaga je nuian ali ne i dovoljan za uspostavljanje socijalizma. Prema Lefevro- vom miSljenju, politiEke promene odozgo koje modifikuju reiim i ekonomsku strukturu su vaine za Eoveka tek ukoliko menjaju njegov svakodnevni iivot. Promena u polititkoj nad- gradnji ,,ne d,ovodi, ,ips0 facto' do promena u svakodnevnom iivotu . . . pola stoljeca historij- skih prevrata nas uEi da se svakidainji odnosi medu ljudima - ,iivljeno' - polaganije menjaju nego strukture driave. I mijenjaju se druktije, drugim ritmom. Tako se u historiji druStva razni sektori modificiraju nejednoliko, jedni prije drugi kasnije. Prednost jednog ne znaEi neposredno progres tag drugog. I ob-

r a t n ~ " . ~ ~ )

Ideja o novim gradovima i o sumraku gradova je formulisana u istom momentu u kome se preSlo na ostvarivanje prvog petogodignjeg plana (1929). Tim planom, uz proSirenje postojefih gradova (izmedu 1920. i 1930. oko Moskve je podignuto 50 fabrika), predvidala se izgradnja 17 novih gradova velitine izmedu 50 000 i 200 000 stanovnika. OtpoEela je prava industrijska kolonizacija. Po Kopovom miSlje- nju, ova ,,istovremenost" je bila objektivna prepreka ostvarenju novih ideja. Smernice planova drugarijeg zauzimanja prostora su potisnute jer su koriSfenje postojefih gradova i urbano-industrijska koncentracija izgledali

realistieniji na kratki rok.

Kada se novi politiEki sistem uEvrstio, piSe M. Kastels, partijska odluka se nametnula i ubr- zana urbanizacija je proistekla iz dva postav- ljena cilja: industrijalizacije i druStvenog preobraiaja sela putem kolektivizacije poljo-

Changer la v i e , changer la ville, p. 224.

18) A. Lefevr, Krit ika svakidaSnjeg 2ivota, Naprijed, Zagreb, 1959, str. 169.

SRETEN VUJOVIC

privrede. Godine 1930-1933. su godilne rasku- IaEivanja, stanovniStvo grada raste nagLo sa 17OIo na 23Oi0, a u 1938. na 32°/o.29) Hiperindu- strijalizacija se ostvarivala na Stetu seljaStva. Ima glediSta da je reE o socijalizmu shvaCenom kao ,,,skraEena industrijalizacija" (J. Habermas). U knjizi Urbanizam i revolucija A.J. Rodrigez iznosi sledetu ocenu: ,, . . . posle odredivanja petogodiSnjeg plalna SSSR je odabrao urbano- -industrijski rast zasnovan na istom tipu pr- vdbitne akumulacije kao i kapitalistirki rast. Tome treba dodati da je sovjetska driava u tom cilju upotrebila efikasnr sredstva. Cen- tralizacija i etatizacija sredstava proizvodnje su saeinjavale formalni sistem koji omogukava da s e na voluntari~stii.lci naEin ostvmi adekvat- nost izmedu tog tipa ekonomskog rasta, politieke organizacije i arganizacije prostora.

U korenu problema se tako nalazi strateSki izbor ekonomskog ,,modelaw, jer da bi se ostvarila prava socijalizacija odnosa proizvodnje, prekid sa takvim tipom urbano-industrijskog rasta izgledao je ne~phodan" .~~) Rodrigez (i ne samo on) smatra da je stanoviSte dezurbanizma u duhu izvorne Marksove i Engelsove misli i daje jedan zanimljiv pledoaje za dezu- banizam: ,,Dezurbanizam se tako situira u toj globalnoj perspektivi socijalizma (participacija masa). On predstavlja na terenu, konkretiza- ciju jedne strategije ekonomskog razvoja koja traii da uravnoteii odnose izmedu teSke industrije, lake industrije i poljoprivrede. On je, takode, izraz jedne strategije zasnovane na stvaralaEkoj inicijativi radnirkih masa, koja se ne moie razviti bez odluEne borbe protiv tu- torskog duha i dominacije i protiv odvajanja manueln.og i intelektualnog rada koji ~ga uopSte odriava".31) Rodrigez misli da je kineski3=) ,,model" urbanizacije blizak idejama dezurbanista

29) M. Castalls, La question urbaine, Maspero, Paris, 1972, p. 92, Kastelsova pretpostavka je da se ,,socijaIis- ticks urbanizacija odlikuje odluEujuCom vainoc6u Par- tijske pOlitiEke linije u organizaciji odnosa u prosto-

ru". p. 90.

A. Jacinto Rodrigues, Urbanisme et ~ d V ~ l ~ t i ~ n , Edi- tions universi taires, Paris, 1973, p. 15-16.

Ibid., p. 105.

") L. Saywers u radu ,,Urbani oblik i naEin proizvodnje" takode tvrdi da su u Kin! ,zalaganjem za decentra- lizaciiu i regionalnu autonomilu ,.izbecli urbanu kon- centraciju i sovietske Sablone". Sagwers ocenjuje da je situacija na Kubi slirna. Vidi, Marksizam u ~Vetu,

7-3/1976, Beograd, str. 377. 0 ovim pitanjima, sa ekonomskog aspekta, piSe Ch.

Bettelheim u brojnim radovima. Vid. npr.: ,,L'bconomie de transition" (,,La Pensbe", Paris, mars 1966), i knjigu Revolution culturelle et organisation indust~ielle en Chine (Ed. Maspero, Paris, 1973) Vld. isto tako rad Micheline Luccioni ,,Processus rbvolutionaire, et orga- nization de l'bspace en Chine". u: ,,Espaces et socibtet",

br. 511972, Paris.

SRETEN VUJOVIC

i da je dezurbanizam alternativa koja otvara perspektive zemljama u razvoju. S tim u vezi prirodno je pretpostaviti da ako postoje razli- Eiti ,,modeliU socijalizma da postoje i razlifiti modeli urbanog razvoja unutar njih. Sto se decentralizacije tiEe, Kop, Lefevr, i drugi istiEu

primer Jugoslavije kao karakteristifan.

SabwviE je 1929. napisao znarajne redove: ,,Svaki razvoj ima svoju vlastitu logiku, a ovo se isto tako tife razvoja gradova, ako se sledi uobiEajeni kapitalistiEki put koji smo dosad sledili i koji nas uvek dalje vuEe u svom pravcu. Moramo prekinuti sa tom spontanom tendencijom i suprotstaviti joj planiranu izgradnju novih aglomeracija socijalistifkog

t i ~ a " . ~ ~ )

RazmiSljanja o h strateskog izbara ekonomskog modela razvoja upuCuju na bar dva puta socijalistiEkog razvoja. Prvi put karakterise, po Lefevrovom shvatanju, favorizovanje ubrzanog rasta, putem jedne usavrgene verzije kapitali- stiEkog procesa rasta: velika preduzeba i veliki gradovi kao ogromne jedinice proizvodnje i centri politiEke moCi, - gto ima za posledicu neravnomerni razvoj, zaostajanje reaiona i celih slojeva stanovnistva. To je put koji sledi driavni socijalizam. Drugi put je onaj koji poEiva na malim i srednjim preduzekima i na isto takvim gradovima, - Sto vodi uravnoteie- nom razvoju cele teritorije i stanovnistva, ne odvajaju6i rast od razvoja. Urbanizacija se ostvaruje prevazilaienjem suprotnosti selo- -grad, a ne degradiranjem i jednog i drugog tipa n a ~ e l j a . ~ ~ ) Lefevrova je teza da je urbanizacija vosle dugog verioda potEinienosti in- - - - dustriialiiaciji postala su~tinska pojava. ali da strategija dominantne klase hoCe da konzervira stari &cos stvari i na taj naEin izaziva krizu

grada koja se produtuje drugim krizama.

InaEe Lefevr je viSe kritifki raspoloien prema dezurbanistima od Kopa. Protiv je dezurbanizma kao vizije anti-grada, jer njeqovo os- novno nastojanje u radovima o urbanoj pro- blematici je, u stvari, odbrana pojma grada i urbanog. Po njemu, nema urbane stvarnosti bez centra i centralwsti koji omogu6avaju okupljanje, saznavanje, stvaranje, svef anost, dokolicu itd. Lefevr istovremeno upozorava da

") L. Sabsovitch, Les villes de l'avenir et l'organisation du mode de vie socialiste, Mouscou, 1929), prevod sa ruskog u aneksu knjige Changer Ia vie, changer la

viile, p. 429.

'9 Uporedi H. Lefebvre, La production de l'&space. Anthropos, Paris, 1974. p. 67.

Vid. komparativnu analizaclju urbanizacije u studiji K. MlhajlovlCa: Regionalnl razvof socifalistffkfh zema- Ija, I11 glava. izd. Srpske akademije nauka i umetnosti, Beograd, 1972.

SRETEN VUJOVIC

dok se u kapitalizmu ne promene odnosi pr'oizvodnje, vladajuCe centri mo6i (elitni, vojni, policijski). Mada liEno prihvatam veCi deo ideja dezurbanista sklon Sam da mislim. kao Lefevr, da ,,Eitavo druStvo rizikuje da se rastvori ako mu nedostaje grad i centralnost" i da ne postoji ,,nijedan razlog da se prihvati iSEezavanje centralnosti u toku spajanja urbanog druStva sa ~ e l o m " . ~ ~ ) Naravno reT je o dru-

gaEijem gradu i drugatijoj centralnosti.

PolitiEki smisao razvoja gradma u celom svetu, tvrdi Kop, sastoji se u materijalizaciji procesa centralizacije vlasti. Grad je sediSte vlasti, ukljuEujuCi nivo arhitektonskog izraza. Principi ,,urbanistan i ,,dezurbanistaN su usmereni protiv koncepciie grada kao mesta ~ol i t i tkog od- 1uEivanja.- &azije Kop p r i h v a t s u ~ i ~ o d r i g e - zovo razmigljanje. I zalaganje jednih za relativnu i drugih za apsahtnu decentralizaciju nije usmereno samo protiv grada kao forme zauzimanja prostora veC i kao mesta vlasti. Lefevr je takode protiv grada kao mesto vlasti, ali nije protiv grada uoplte. Socijali- stiEki razmeStaj stanovni9tva po celoj teritoriji, decentralizacija gradova odgovara decentralizo- vanoj polititkoj vlasti, bliioj narodu, nepo- srednije kontrolisanoj i vrSenoj od celog stanovnigtva, jer se ekonomski i drugi procesi odvijaju u njegovoj neposrednoj o k ~ l i n i . ~ ~ ) Kop ne pominje termin samoupravljanje, ali je oEigledno da se radi o procesu koji se moie oznaEiti kao drultveno i teritorijalno samoupravljanje, odnosno socijalistiEka demokratija.

U demokratskom planiranju, s pravom misli Lefevr, etatisticko i politiEko prestaju da vla- daju nad drultvenim. To je, po njegovom uverenju, ,, . . . najvainija pouka koju danas treba izvuCi iz marksizma, iz teorije o odumi- ranju driave i iz postojeCih modela. Samo taj put omoguCuje da se izbegne prevlast birokrata i tehnokrata, kao i etatistiEki administrativni socijalizam, put kojim ne moie iCi demokratsko

~ lan i ran je" .~~)

Vratimo se sovjetskoj misli o gradu. Onima koji su posedovali mo6 dvadesetih godina viSe su odgovarale manje arnbiciozne zamisli novih gradova - od kojih je, po Kopovom migljenju, Socgorod (socijalistiEki grad)38) arhitekte N.A.

centralnosti Lefevr piSe u Urbana revolucija, Nolit. Beograd. 1974. str. 133. i 134.

Pozivajuei se na Lefevra isto gledigte iznosi i M . Ragon u Histoire mondiale d e I'architecture et d e l'urbanisme m o d e ~ n e s , 11, Ed. Casterman, 1972, p. 390.

V. Changer la v ie , changer la ville, p. 331.

") H . Lefebvre, Au dela du structuralisme, Anthropos, Paris, 1971. p. 156.

"8) N . Miljutin, Socgorod. Moskva, 1930.

SRETEN VUJOVIC

Miljutina bio najinteresantniji. Nasuprot Oki- toviEu i SabsoviEu, Miljutin je ukazivao na neophodnost dugog perioda preobraiaja naEina iivota i predlagao je, poput Ginzburga, pre- Iazni tip stanovanja gde iSEezavaju individualne kuhinje i gde odvajanje dece od roditelja nije obavezno i neodloino. Miljutin je nudio planove gradova, pofev od linearnih reSenja do plana bliskog ,,dezurbanistiman oko Leonidova. Insistirao je na neophodnosti zoniranja, prefa- brikaciie i industriializaciie izaradnie. ~ r i n c i ~ a koje je kasnije hodifikovala ,,Atinsl;a' povelja". Miljutinov socijalistiEki grad zamiSljen je u

vidu zonalnog grada sa Best z'ona:

1. Zona transporta;

2. Zona industrijskih preduzeta, prerade i ko- munikacija, skladiSta i nauEnih i tehniEkih in-

stituta vezanih za proizvodnju;

3. ZaStitna zelena zona kojom prolazi glavni put;

a) blok ustanova za kolektivno koriS6enje. dru- Stveno-kulturna oprema, kantine, prostorije

namenjene lokalnim sov jetima;

b) blok stanovanja u pravom smislu reEi.

C) blok ustanova rezervisan za decu: zabavigta, Skde i dr.;

5. Zona parka, sa ustanovama rezervisanim za odmor i sportove;

6. poljoprivtredna zona, povrtlarstvo i stofar- stvo, sastavljeno od kolhoza i s o v h ~ z a . ~ ~ )

Miljutin nudi, u stvari, jednu krutu, funkcio- nalistiEku Semu zasnovanu na striktnom zo- niranju, svojstvenu arhitektima avangarde tog vremena Sirom sveta. On je f~nkc~onal is ta i u tom smislu Sto je novi grad za njega takode ,,socijalni kondenzator" sa bitnom fu'nkcijom da pomaie u ljudskom i druStvenom preobra-

iaju.

Miljutin se pre prvog kongresa arhitekata SSSR-a odrianog u Moskvi 1937, na k o m e se odigrao ,,proces" avangardnoj arhitekturi, od- rekao svoje konstruktivistiEke ,,proSlosti" i na-

pao ,,urbanisteU i , ,dez~rbanis te" .~~

so) Changer la vie, changer la vil le, p. 307 - Listu zona A. Kop preuzima od Juri Hruza: Teorija mesta,

Prag, 1965, Moskva, 1972.

do) Miljutin je 1932. napisao: ,,'Urbanisti' " kao i 'dezurbanisti' nemaju niSta zajedniEko sa ~ o l i t i k o m partije. 'Urbanisti' odbacuju a 'dezurbanisti' deformiSu na '1eviEarski' naEin teoriju Marksa Engelsa-Lenjina

SRETEN VUJOVIC

Sto se tire izgradenih novih gradova, Kop navodi da su Eesto bili inspirisani tradicionalnim Semama, velikim delom primerom Petrograda kao prvog ruskog ,,novog grada". Dakle bili su u zakagnjenju u odnosu na moderne urbani- stiEke teorije epohe. Ipak, zahvaljujuti planiranju, primeCuje Kop, ti novi gradovi su bolji nego anarhiEno i spontano, na bazi profita i zemljiSnih Spekulacija, razvijeni kapitalistiEki grad,ovi. Ne treba zaboraviti napominje Kop, da su to bili prvi novi gradovi modernih vremena i nakon prve socijalistiEke revolucije,

dakle bez moguCnosti uzora.

Ivanu Leonidovu, iz~zetn~oj figuri sovjetske i svetske arhitekture, Kop posvetuje poseban deo u obe svoje knjige uporedujuti ga sa Le Korbizijeom. Uporedenje ide u h r i s t Leonidova jer je on u trogodiSnjem periodu, ne putujuCi nigde, postigao isti domet kao Le Korbizije u toku gotovo poluvekovno$ shvatanja. Uoglte, rezultati postienuti u toku jedne decenije u SSSR-u na arhitektonsko-urbanistifkom polju

nemaju premca u svetu.

Leonidov je bio student braCe Vesnin koji je prevaziSao svoje profesore, student koji je po- tvrdio da se radilo o jednoj izuzetnoj &!,!oli (VKHUTEMAS), o intelektualnoj i drustvenoj sredini pogodnoj za nova stremljenja. Ironi6- nom igrom istorije od njegovih bi-ojnih vizio- narskih projekata realizvan je samo njegov udeo u jedn80m grupnom radu, beznaEajan

s obzirom na njegov

ProjektujuCi palatu kulture na mestu starog manastira Simonov u Moskvi (1930) Leonidov je ponudio novu koncepciju centra gradske Eetvrti, koji nije viSe komercijalni centar kao u kapitalistiEkim gradovima veC se obrazuje oko kulturnog i sportskoc kompleksa. Po Leo- nimdovu, Eovek u socijalistifhcun gradu nije obi& na jedinka svedena na onog koji stanuje, kupuje, posmatra i koristi javne servise, - on mora ~Eestvovati u javnom iivotu, biti akter. -Staljina o socijalistiEkom teritorijalnom razmeStaju na osnovu planskog lociranja proizvodnih snaga u SSSR-u . . ." - Changer le vie, changer la ville, p. 344.

I. Leonidov je projektovao: Institut bibliograiskih nauka, predstavljen na prvoj izloibi savremene arhitekture u Moskvi 1927, delo koje se po inventivnosti razlikovalo od svih domaeih i stranih projekata; plan za novi socijalistiEki grad Magnjitogorsk, vladin centar Alma-Ate, zgradu Centrosojuza u Moskvi (1928). centar iilmske proizvodnje (1928), spomenik Kristiforu Kolumbu (1929). klub novog socijalnog tipa (1929), palatu kulture na mestu starog manastira Si-

monov u Moskvi 1930. Leonidov je, po Ragonu, arhitetka izuzetne intuicije koga Ce buduCnost u najmanju ruku iziednaEiti sa Le Korbizjeom, Gropiusom, Mis van der Roeom.

Ibid., p. 35-36.

SRETEN VUJOVIC

U urbanistiEkom domenu je takode ispoljio svoiu originalnost. Prevaziiao je nedostatak ,,urbanists" ,,dewrbanista" predla5uCi linear- ni grad koji, hvajubi urbani karakter, ima obeleije zelenog naselja integrisanog u okolnu prirodu. Bio je to projekt ,,Magnjitgmska - socijalistiC.kog grada". Jedan od postulata Leo- nidovog urbanizma je da ,,stanovanje, mesta rada, mesto odmora i kulture moraju biti povezani u jednu organsku celinu". Njegov plan grada se sastoji od jednog kontinuiranog bloka stanovanja i opreme oivifenog putevima za brzi saohabaj i preseEenog jednom sekundarnom ortogonal- nom putanjom oblikujubi tako jedan funkcio- nalno diferencirani ,,super-blok". Blokovi koji fine centralni pojas namenjeni su stanovanju, dok je druitvena. administartivna i kulturna oprema smeStena u susednom, bofnom pojasu i predstavlja vezu sa okolnom prirodom u koj oj su smeitene indtustrijske zone. Stmova- nje je dvojako i razlikuje se ,od formule drugih arhitekata. Radi se o igri volumena suprotstav- l janjen~ kula velike visine na kvadratnom planu i niskih zgrada. Kule su posed$ovale verti- kalni sistem saobrafanja (stepenigte i liftovi) smeSten spolja, u dodatnom delu zgrade, model koji je nekoliko decenija docnije postao jedan

od kliSea moderne arhitekture.

Leonidov je oStro kritikovao zgrade kasarnskog tipa i predlagao je tip zgrade kaji omogufava novi naEin Zivota, sa smanjenim obimom ljudske grupe i delimienim kolektivnim iivotom. Svaka zgrada se sastojala od 16 Celija, podeljenih na dva nivoa i grupisanih oko jedne vrste zim- skag vrta, Siroko p~stavljen~og, koji je mogao biti izdeljen zavisno od aktivnosti koje se u njemu odvijaju. Stanari mogu uzimati obroke spremljene u centralnoj kuhinji i ufestvovati u raznim kulturnim aktivnostima karakteristif- nim za predstavu socijalistifkog nafina iivota toga doba. Kop zakljuEuje da je grad Leoni- dova ,,grad ljudi". Tehnifkim inovacijama kao i novim f,ormalnim i funkcionalnim reienjima Leonidov je anticipirao danainja arhitektonsko-

-urbanistiEka ostvarenja.

Sumrak moderne arhitekture

Leonidov je bio prva ir tva napada na pokret moderne arhitekture. VOPRA, organizacija pro- leterskih arhitekata osnovana 1929, koja za svoju strufnu delatnost ne bi zasluiila ,,ni jedan redak u Ltoriji moderne arhitekture". zastupala je dogmatsku i sektaSku interpreta- ciju marksizma, demagoiki istupala 1, koristefi staljinistiEki arsenal diskvalifikacija (ekstre- m'sti, levifarski frazeri, saboteri. ,,trockistiEka suitina racionalistifkog formalizma", malogra-

SRETEN VUJOVIC

danska ideologija kobo-futurizma. odraz soci- jal-faiistifkih teorija pod levifarskim dekorom itd.), iestoko se obrafunavala sa original- nim- istraiivanjima i poduhvatima u arhitekturi i urbanizmu. Bio je to poEetak moratori- juma moderne arhitekture SSSR-u koji je

traja,o blizu trideset godina.

Leonidov, veliki inicijator, koji se nije slepo povinovao arhitektonskim programima vet ih je korigovao i obogaCivao svojim izuzetnim da- ram, bio je optuien za s a b o t a i ~ . ~ ~ ) Karakteri- stiEno je da su ahitekti tradicionalisti daleko manje napadali O.C.A. od VOPRA. NajieSCi sukobi su se odigrali na arhitektonskoj levici. Nastupio je period ,,reorganizacije knjiievnih i umetniEkih udruienja", l to je znaeilo kraj postojanj a grupa i podvrgavanje svih oblasti umetnosti princi~ima socijalistifkog realizma. Akademska-arhtektura preuzima vlast od 1933, Sto pokazuju rezultati konkursa za Palatu So- vjeta. Arhitekti - urbanisti caristieke Rusije, koji se mogu nazvati prorocima prollosti, postaju oficijelni struEnjaci staljinizma. Kada su ti konzervativni arhitekti ponovo zavladali, strani arhitekti bivaju potisnuti ili isterani iz SSSR-a. Arhitekti avangarde su po direktivi bili iestoko napadani ili je, u vezi sa njima, vaiilo pravilo da se mora biti ,,ti% od vode i

ni i od trave", kalco bi rekao Bulgakov.

SocrealistiEka arhitektura je, prema Kopovom miiljenju, jedan od najEudesnijih aspekata tzv. perioda kulta litnosti. Arhitektonski kiE i eklekticizam, megalomanija forme, sugermo- numentalizam - su dominirali. Cudnim obr- tom, ,,socijalistiEki realizam" u arhitekturi je prihvatio obeleija predrevolucionarne burZoa- ske i aristokratske arhitekture: stubove od memera , frontone, pilastre, kupole, itd.43) Moglo bi se reCi da svako doba ima arhitekturu

kakvu zasluiuje.

Neki razlon' neuspeha moderne arhitekture i urbanizma

U proniciljivom eseju ,,Razvoj sovjetske arhitekture - obnova klasicizma i traganje za sovjetskim stilomvU) Karel Tajge, EehoslovaCki

'7 M. Ginzburg je 1937. angatova0 Leonidova u grupnom radu na javnom projektu. Sto je za Kopa akt velike hrabrosti i dokaz divljenja prema Eoveku koji je javno bio optuZen kao saboter. - Vid. Ville et

revoltuion, p. 244.

Vid.: M. Ragon, Histoire monddale de l'architecture et de l'urbanisme modernes, 11, Ed. Casterman, 1972,

p. 38. Karel Tajge, VaSar umetnosti. Mala edicija Ideja,

Beograd, 1977, srr. 233--257., prevod Aleksandar Ili6.

SRETEN VUJOVIC

kritiEar marksistiEke orijentacije je jol 1936 (!) ovako pisao o formiranju umetnifkog ukusa kod naroda, o drultvenom smislu povratka klasicizmu: ,, . . . priprema za socijalistifki nafin iivota i za razumevanja razvijenih i sloie- nih modernih kulturnih vrednosti predstavlja d~g~orofan proces. Narodne predstave o lepoti i blagostanju konkretizuju se prema onim istorijskim formama lepote i luksuza koje je narod vekovima imao pred ofima, drugim re- fima. arhitektonski se oblikuju po uzoru crkvi, zamaika, palata i l e t n j i k w a ~ a " ~ ~ ) ZalaiuCi se za kritifku preradu kulturnog nasleda koja podrzumeva prihvatanje progresivnih vrednosti proSlosti. Taige piSe: ,,Tam0 gde se narod socijalno oslobodi, oslobada se snainim poletom i od defosmacija nekadaSnje kulturne pothra- njenosti; poznajemo mnogo defjih crteia iz sovjetskih Skola, na kojima sovjetski defaci i devojfice slikaju svoje predstave (Easopis ,,Ar- hitektura SSSR-a" 1933, 3-4) idealnog socijalistifkog grada: na njima se ne vide renesansne palate ili grfki stubovi, vef kristalno staklene kuCe usred trave, sa vrtovima na krovu, jasne, svetle i fiste. Renesansni, ampirski ideali palata javljaju se ne u fantastifnim vizijama novog slobodnog Eoveka, veC u dumanjima i nepro- vetrenim snovima sovjetskih akademija i birokrata. Tamo gde se sreCerno sa akademskom i tradicionalnom arhitektonskom koncepcijom, tamo nam se obraCa jol uvek nesavladan duh klasne proSlosti, duh vlasti i a ~ t m i t e t a " . ~ ~ ) Skoro fetrdeset godina docnije Kop kao da samo razvija Tajgeova gledilta: ,,Bro jno slaba na samom pofetku revolucije, radnifka klasa se u toku prvih godina ,dezinteqrisalal da upo- trebim Buherinov izraz. Birokratija je velikim delom ishod srednjih slojeva i seljaltva. Za prve, nafin iivota novih buriuja NEP-a, predstavljao je ideal koji treba doseti, sa svim Sto podrazumeva laini sjaj i malogradanski duh. Za druge, provincijska palata starog zem- ljiSnog posednika sa frontonom i stubovima predstavljala je jedini poznati arhitekturalni model, jedinu referencu. I to Ce biti povratak klasici. nacionalnoi tradiciji, ,vefitim' formama proglosti za koju- se verovalo da je zauvek ~ruSena" .~~) Stav da revolucionarna arhitektura m,oie crpsti svoju poeziju iz buduCnosti, a ne iz prollosti, dosetljiva je Tajgerova primena Markswe ideje iz 18 Brimera Luja Bonaparte.

Prihvatljivo je Sto Kop ne deli milljenje nekih istoritara arhitekture (Bruno Zevi i dr.) koji su brz zalazak sovjetske moderne arhitek-

'9 Ibid., p. 250.

'9 Ibid., p. 251-252.

") Changer La vie, changer la ville. p. 333.

SRFTEN VUJOVIC

ture pokuSali da objasne kao posledicu niskog tehnifkog niv~oa, sovjetske gradevinske industrije, nedostatkom materijala, nekvalifikova- noSCu radne snage, odsustvom istraiivani? krajem 19. i pofetkom 20. veka. Prema KrjL,o- vom shvatanju to je samo delimirno valjano objaSnjenje i to u meri u kojoj su izvesni sovjetski moderni arhitekti insistirali pre svega na novim tehniEkim reSenjima i na jednakosti u tom pogledu sa zapadnoevllopskim i ameriEkim primerima Medutim, vefina sovjetskih ahrite- kata avangarde (narofito O.C.A.) bila je preo- kupirana socijalnim aspektima problema i u paslednjem periadu inslsbirali su na jednostav- nim konstrukcijama i upotrebi prostih i

jeftinih domaCih materijala.

Ragon ukazuje na dve zablude u vezi sa sovjetskom umetnifkom avangardom dvadesetih godina. Umetnost avangarde u svim domenima, pa i u arhitektonskom, nasuprot nekim miSlje- njima, nije rodena u revoluciji, ve6 joj je preth~odila ($uturizam, suprematizaim. ,kolnstmk- tivizam), ali se ubrzo tesno povezala sa politiEkam revol~ci jom.~~) . Kapovo je misljenje, bar Sto se arhitekture tife, da se uticaj nove likovne estetike nastale pre revolucije iscrp- ljuje u stvaranju novog formalnog izraza, novog arhitektonskoc rukopisa. Vrhunski do- meti arhitekture i urbanizma dvadesetih godina, narofito njihov druStveni sadriaj, ne bi bili dostignuti da im kretanje drustvene stvarnosti,

odnosno revolucija, nije iSla u susret.

S druge strane, primekuje Ragon, umetnost avangarde koju Lenjin nije prihvateo, Staljin je zabranio. Poznato je, veli Ragon, da Lenjin nije cenio ni jedan oblik moderne umetnosti i da je bio odbojan prema Majakcwskom kao pesniku. Pofev od 1923. usledila su iestoka istupanja Kamenjeva i LunaEarskog protiv fu- turista, suprematista i konstruktivista, Sto je vodilo iwlaciji avangarde okupljene oko fa- sopisa LEF.49) Cinjenica da su mcoderni arhitekti i ostali umetnici brzo igfezli iz sovjetske in- telektualne javnosti manje zafuduje, smatra Ragon, kada se zna da su oni ipak bili izuzetak i da je vekina revolucionarnih dela ostala u

stanju projekta.

Neuspeh urbanog planiranja dobrim delom sledi iz prioriteta ubrzane izgradnje teSke industrije na Stetu potroSnje koji su utvrdili ru- kov'odioci SSSR. Sovjetska revija ,,Planovoje

4B)M. Ragon, ibid., p. 36.

'9 Moie se dodati da je ufenjem o ,,partijnosti svih oblika duhovnog stvaranja". kole je Leniin formulisao u ~aterijalizmc 1 empirokriticizmu, napetost izmedu

inteligencije i partije bila podstaknuta.

SRETEN VUJOVIC

Hczjajstvo" pisala je vet 1929: da ,,Finansijski plan, to je kao zatvoriti potroS'nju u jedan

gvozdeni pn~ten".~O

Razloge arhitektonskog preokreta, osnovano misli K~tp, ne treba traiiti u ,,specifiEnostima same arhitekture" veC u tokovima istorijskog kertanja f iji je socijalistiEki realizam samo jedan a ~ p e k t " . ~ ~ ) 0 staljinivtifkom gulenju moderne arhitekture i urbanizma Kop je izneo obrazloiena gledigta i dokumentovane primere

u hnjizi Promeniti Eivot, promeniti grad.

Aktualnost p~oblematike

Sovjetska arhitektura i urbanizam dvadesetih godina, po Kopovom migljenju, nisu samo predmet proufavanja istoriEara arhitekture ve6 su prva etapa u otvaranju danaSnjih istraiivanja u Sovjetskom Savezu. On smatra, takode, da je ta arhitektura izvrgila snaian uticaj na svetsku arhitekturu, s obzirom na saradnju i duhovne veze sa ..L'es~rit nouveau''. Stiilom i Bauhau- som. 1deje 'sadriane u projektu odredenih stambenih kom~leksa u danagniem Sovietskom Savezu (,,stan novlog tipa - novi nafin iivota") izvlaEe arhitekturu dvadesetih godina iz zabo- rava. ReSenje problema stanovanja, procenjuje Kop, kreCe se danas u smerovima koje su

predvideli vizionari dvadesetih godina.

U domenu urbanizma, u planovima za 2,000 godinu, sadaSnji mladi urbanisti predlaiu umesto haotifnog porasta gradova dinamifan sistem grupisanja i teritorijalnog razmeEtaja, sistem od integrisanih elemenata - N.E.T.Z. (novi elementi teritorijalnog zauzimanja). To su jedinice koje u sebi nose granice svog rasta i predstavljaju Celije novog teritorijalnog raz- megtaja na planetawam n i~au .5~) Radi se, primeCuje Kop, o produietku snova ,,urbanista" i ,,dezurbanistam, o reSenjima koja Ce uki- nuti suprotnosti grad-selo. U poredenju sa istraiivanjima dvadesetih godina, sadaSnji metodi rada u urbanizmu su naufniji. Osim toga, prisutan je i interdisciplinarni rad, a tehnifki, ekonomski i kulturni nivo je, prirodno, povolj-

'0) Vid.: E. Mandel, Rasprava o marksistifkoj ekono- mijl, 11, izd. Veselin MasleBa", Sarajevo, 1970, str. 206.

Ville et revolution, p. 272. Citati iz Istorije sovjetske arhitekture 1917-1958 (Moskva, 1962) koje Kop navodi ukazujufi na jednostranost zvanifnog sovjetskog kritifkog pristupa tom problemu. ,,Kult Sta- ljinove lienosti bio je prafen uvek rastufom tendencijom ka reprezentativnostl, nadrnonumentalizmu i dekoratlvnom bogatstvu i doprineo je da se arhitektura orijentiSe u pogreSnom i unilateralnorn pravcu i preziru potreba sovjetskog naroda". - Ibid., p. 275.

52) Uporedi, Ville et r6volution. p. 286.

- -- SRETEN VUJOVIC

- - -

niji nego dvadesetih godina. Ali, u predgovoru za p o s b h j e lizdlanje svoje tknjige Ville et reuo- lution (1972) Kolp odbaauje wvoj optimizam u pogledu obmve istraiivanja u duhu dvadesetih godina, jer vizija narodnog, utopijskog i bratskog socijalizma kojom su se rukovodili honstruktivisti nema nireg zajednifkog sa onim Sto se danas zbiva u Sovjetskom Savezu, sa ,,totalitarnim staljinizmom" koji onemogu- Cava aktualizaciju ideja poslerevolucionarnog p01eta.~" U K.opovoj analizi tsovj&ske erhitek- ture i urbanizma ne radi se samo o rehabili; taciji zlatnog perioda dvadesetih godina, vec o utvrdivanju istorijsks istine, bez koje dalji razvoj nije shvatljiv. FulskcianalizamS4) je danas s razlogom osporavan i u mnogim projek- tima prevaziden, no progresivni drugtveni smisao sovjetskog urbanizma dvadesetih godina, njegova ,,konkretna revolucionarna utopija"

nije ,ostv,arena. ~ - - ~ - - .

DanaSnji novi sovjetski gradovi niSta ne-du- guju ni tezama ,,urbanistan ni tezama ,,dezurbanista", smatra Kop. Suprotnosti izmedu sela i grada su dalek,o od toga da budu ukinuta. Projekti dvadesetih godina se evociraju samo u njihovom tehnifko-formalnom aspektu, dok se njihov socijalni aspekt - promena stila i i - vota, ne pominje. Sovjetski gradovi se u osnovi ne razlikuju od kapitalistiekih gradova ni po svojoj strukturi, ni u principima kompozicije, ni u naEinu funkcionisanja. Ipak, nacionaliza- cija zemljizta, planiranja i industrijalizacije su omogufili, da se u urbanu organizaciju uvede racionalnost koia se retko sre6e u kapitalistif- kim ~ e m l j a r n a . ~ ~ ) Urbani rast pokamje d a su ideje dvadesetih godina ~ d b a f e n e . ~ ~ ) Po Rago- novoj oceni, najnoviji gradovi u Sovjetskom Savezu su u znaku ,,internacionalnog stila". ,,StaljinistiEki stil" je napusten, ali i dalje dominira ,,birokratska izgradnja". Postoji ten-

5s) Vidi predgovor za Ville et r~volution, izdanje 1972, p. 19.

M) Karel Tajge je 1936. na~isao, ,,Funkcionalizam moie i mora biti savladan samo tako Sto be se na osnovu vlastitih snaga, vlastitim progresivnim razvo- jem, razviti u dalje, zrelije sklopove i u svoju vlastitu suprotnost; korak napred, koji je delo funkcio- nalizma, ne6e biti oopzvan daljim i bogatijim raz- vojem sociialistiEke arhitekture; velik i znaEajan korak koji je na ~ u t u (nikako iednosmemom) uEinio funkcionalizam. prlmorava avangardne arhitekte da smelo napreduiu ka cilju, tj. stvaranju nacrta slobodnog komunistiEkog iivota, okvira za slobodan razvi- tak individue i kolektiva." - VaSar umetnosti",

str. 254. Uporedi, Changer la vie. Changer la ville, p. 3 2 P 3 2 5 .

'9 ,,,Trebina stanovnigtva iivi u tri stotine gradova, od kojih su 230 bili izgradeni posle revolucije. U 1965, 26% tog stanovnistva se nalazilo u gradovima sa vise od 500 000 stanovnika: procenat stanovnika malih gradova (20 000) ODada: srednii Bradovi su ne~romenliivl."

- A. J . ~odrigugs, ibld., p. i12.

dencija rehabilitacije konstruktivizma Sto se arhitekture tire, ali vise pod pritiskom stu- dentskog nezadovoljstva nego u smislu povratka ~Iuhu dvadesetih g ~ d i n a . ~ ~ ) ,,Internacilonalni stil" dominira posredstvom gotovo potpune industrijalizacije grabenja. Stambena oskudica je znatno ~ m a n j e n a . ~ ~ ) Od 1960. do 1970, navodi Ragon, viSe od sto miliona ,osoba je dobilo stanove, od kojih je 2!i0/o gradeno od prefabriko- vanih delova. Prefabrikacija je dwela ,do ,,poraiavajuCe mtonotonije", jer preduzefa pre- plavljuju zemlju gradevinskim elementima istog tipa. Preorijentacija na proizvodnju razl~i~Eitih elemenata koji bi omoguCavali mnoStvo kombi- nacija teSko je izvodljiva u ogromnim preduze- Cima sa velikim serijama. Istovetnost arhitek- tons,kog ruk'opisa (fomi) u Sovjetrslkom Savezu i na Zapadu (diktatura pravog ugla i prave linije, megalomanski gradevinski poduhvati radi prestiia, ,,ameriEki0 oblakoderi, itd.) proi- stire po Ragonovom miiljenju, iz iste nepro- migljene funkcionalistiEke i produktivistitke ideologije. U ovom kontekstu vredno je painje Lefevrovo gledigte, po kome je delatnost Bau- hausa i Le Korbizjea pogreino predstavljena kao ,,antiburioaska arhitektonska revolucija". Bauhaus se pojavio ne samo ~kao arhitektonska avangardna grupa i tpokret budubi da su se njegovi predstavnici smatrali demijurzima spo- sobnim da preobraze druStvene odnose, .da promene stil iivota, da otvore put ka totalitetu ne samo estetskom, plastiEnom i vizuelnom vet i iiv'otnom. U stvari, po Lefevrovom shvatanju, ,,Bauhaus je jednostavno definisao arhitekturu neokapitalizma, stil i morfologiju modernog eta- t i ~ m a " . ~ ~ ) Radi se samo, midi Lefevr, o refor- mistiEkim i konformisttkm nastojanjma u skladu sa zahtevi,ma driavnog kapitalima ma10 razliEitim od zahteva driavn,og socijalizma 'koji su u istom geriodu ispunjavali ruski kon'struk- tivisti. Iako su prvi na Zapadu smatrani sub- verzivnim a njihove mastovitije kolege u Sovjetsk'om Savezu reakcionarnim, nesporazum je za Lefevra ostao, jer se ,,ideologija i utopija! nerazlutivo povezane sa znaniem i moljom, jog odriavaju".BO) Ako bi se prihvatio pojam koji

57) M. Ragon, ibld., p. 335. 5N) ,:Izmedu 1913. i 1940. godine podizanie zgrada nije odgovaralo prilivu stanovnika u gradove. Potrebna stambcna povrSina smanjila se od 7,3 m' po osobi u 1913. godini na 6,9 mP u 1940. godini, da bi postigla nanovo nivo od 1913. godine tek 1950. godine i podigla se na 7,7 me u 1955. godini - a ove brojke se odnose samo na gradove. Gustina prebivanja je tu bila 1,6 osoba po sobi u 1956. godini, pre-ma 1 u Francuskoi i 1,25 u Italiji (dvije zapadne zemlje najgore sa stanovima) u 1954. godini. sa sobama, uostalom. mnogo veeim nego Sto su sovjetske." - E. Mangel, nav. delo,

str. 206.

H. Lefebvre, Le temps des meprises, Stock, Paris, 1975, p. 20.

'9 H. Lefebvre, La production de l'lspace, p. 351.

SRETEN VUJOVIC

je Lefevr malo docnije definisao onda se danas nalazimo suoEeni sa ,,etatisti6kim naEinom proizvodnje" prostora. Etatistifka i industrijska racionalnost dovode do prevlasti apstraktnog i hornogenog prostora nad diferencijalnim pro-

stororn.

Razume se, da ruske konstruktiviste ne treba idealizovati i precenjivati, ali ih ne treba ni potcenjivati. Najdaroviti medu njima u arhitekturi su bili nekomformisti, kao i pripadnici ,,internacionalnog stila" uostalom, a u urbanizmu (,,dezurbanistin) revolucionarni makar i u smislu liberterske utopije. Njihove urbani- stiEke ideje etatizam nije prihvatio. Dovoljno je samo proEitati prepisku izmeau Le Korbizijea, koji je hteo da leEi postojeCe gradove, i Gin- zburga pa videti koliko su se razlikovali u pogledu drugtvene dimenzije arbanog r a z v ~ j a . ~ ~ Osim toga neosnovno je sve te avangardne po- krete posmatrati kao jedinstvene (bilo je frakcija i razliEitih individualnosti unutar

pokreta).

ImajuCi u vidu ono Sto je najvrednije u sa- daSnjem sovjetskom urbanizmu Ragon ocenjuje da su radovi urbanista znatno bolji od arhitektonskih ostvarenja i da se situiraju u prave socijalistif ke ~perspektive.~~) Ovu ocenu ilustruje primerom eksperimentalnih kvartova sa ,,ku- Cama novog stanovanja" (projekt arhitekte Ostermana), nastojanjima Centralnlog urbani- stiEkog instituta SSSR-a da odredi optimalnu veliEinu gradova u duhu ,,marksistiEkog dezurbanizma" (najmanji gradovi sa 20 000 stanovnika, jer su ispod te granice zadovoljavajuCe kolektivne usluee ekon'omski nemogufe, najvefi gradovi sa 300 000 stanovnika; spreEavanje rasta gradova iznad tog broja stanovnika, strogo ograniEenje industrijske ekspanzije u gradovima sa viSe od mililon stanovnika, gradovi sateliti oko Moskve, zabrana smeStaja industrije u Moskvi, s ciljem da se rast ograniti na 8 miliona stanovnika). Osim toga, Ragon istiEe ce- lovitu politiku zelenih prostora koju omoguCava odsustvo privatne zamljiSne svojine i brojne planove koji sadrie koncepciju linearnog grada blisku u,rban;stima dvadesetih godina. OEigledno je da su K,opove prvobitne ocene bile gotovo

iste.

Izgleda, medutim, da na pitanje postoji li kon- tinuitet izmedu avangardne arhitekture i dezurbanizma dvadesetih godina i danagnjih stremljenja u Sovjetskom Savezu prebrzo daje pozitivan odgovor. Cini se da se pre radi

") Vid.: Ville et r6volution, p. 304-3139. Prevod iz ruskog Easopisa ,,Savremena arhitektura", br. 1-2/1930.

") M. Ragon, ibid., p. 342.

SRETEN VUJOVIC

o formalno tehniEkim srodnostima, o primeni tek'ovina naufnotehnifke revolucije u stvaranju arhitektonfskih i urbanistifkih inwacija nego o kvalitativnim promenama u druStvenom smislu u duhu dvadesetih godina. Kao da postoji sklonost da se suprotn'osti selo-grad, poljoprivreda-industrija svedu na jednostavni prostorni problem, mada je to, pre svega. dru- Stvenoekonomski determinisan problem. Sto se tife sl'obodnijeg raspolaganja zelenim povrSi- nama, moie se reCi da su one ,,nulti stepen

urbane stvarnosti".

Bilo ikako bilo, necrphdno je vrSiti fundamentalna komparativna istraiivanja s one strane fo~mi . To je neophodno i da bi postojeka gle- diSta o konvergenciji socijalistifkih 1 kapitali- stiEkih zemalja u domenu urbane ~roblematike (struktura gradova, principi kompozicije, naEin funkcionisanja, zagadenost. buka, itd.) bila zasnovanija. - ~ a ,ovaj stav, 'pored ostalog, upu- fuje nedovoljna dostupnost izv'ora, odnosno _ne-

e

potpunost podataka o socijalistiEkim gradovima, kao i upadljiva razliEitost statistiEkih podataka o urbanizaciji u socijalistif kim zemljama koje koriste zapadni autori. Iako su i Kop i Ragon boravili u SSSR-u, treba voditi raEuna o sle- defem upozorenju L. Sejvrsa: ,,PriliEno je teSko Eak i opisati socijalistifke urbane oblike. Gra- dovi se prilifno sporo prilagodavaju promenje- nim ekonomskim uslovima, a socijalizam je relativno nov, mlad. Tek Eetvrt veka otka,ko imamo viSe od jedne socijalistiEke zemlje. Rekonstrukcija gradova u Centralnoj Evropi u velikoj meri je sprovodena na bazi predratnih modela. Iz vojnih raz1,oga neke socijalistifke zemlje nisu spremne da zapadnim naufnicima omogu6e prouEavanje detaljnih planova svojih gradova. Otuda je naSe saznanje o socijalistif- kim gradovima 0graniEen.o na teoretske Elanke

urbanists kao i na utiske t u r i ~ t a " . ~ ~ )

UnutraSnja prostorna organizacija socijalistifkih gradova zasniva se na formiranju mesnih zajednica i na ulozi i znafaju gradskog centra. SpecifiEnost mesnih zajednica u socij alistirkim zemljama kao relativno samovoljnih lokaliteta u kojima ljudi zadovoljavaju svakodnevne potrebe, u odnosu na sliEan naEin prostorne organizacije na Zapadu, sastoji se u nastojanju da se od njih stvore politiEke i socioloSke jedinice. U ovom smislu su znaEajna nastojanja u Jugoslaviji (mesna zajednica kao specifiEna samoupravna interesna zajednica), K,ubi i Kini.

L. Sejvrs o tom kaie: ,,UopSte uzev, socijali- stiEki gradovi se razlikuju od kapitalistifkih po svojoj prostornoj, a u nekim slufajevima i po-

''9 L. Sejvrs, ibid., str. 374.

- SRETEN VUJOVIC

litiEkoj i druStvenoj organizaciji u mesne za- jednice, po tendenciji dekomercijalizacije centra grada, uniformnosti uslova stanovanja, manjoj razudenosti gradova, po oslanjaju na sredstva javnog prevoza (sa izuzetkom nekoliko gradova) i p~ostornim planiranjem koje je orijen- tisano na minimiziranje druStvenih tokova

p r e v ~ z a " . ~ )

Pored potrebe za Sirom iskustvenom evidenci- jom namete se i potreba za daljim razvijanjem teorijskog okvira za buduta prouEavanja urbane stvarnosti u socijalistiEkim zemljama.

Da bi se urbano pitanje u socijalizmu solidnije prouEilo i stvorila nova urbana sredina za ljude Rodrigez smatra da treba voditi raEuna o:

- suEeljavaniu dva tipa atopije: tehnotopija u maku Belamija ili M'orisov antropopolis;

- kontroverznom iskustvom SSSR-a dvadesetih godina i kasnijoj evoluciji urbanizma u toj

zemlji;

- kineskom iskustvu novog naEina prelaska u socijalizam i njegovih posledica na nivou ur-

banizma ;

- analizi radova marksistiekih teoretieara o razliEitim modelima ekonomskoga) i politif-

kog razvoja;

- dubokim antagonizmima koji postoje unutar kapitalistiekih dru5tavaaa)

U ramiSljanju o socijalistiEkom urbanom praksisu .ovu zanimljivu ,,listun bi, bez preten- zije za iscrpnoSC.u, mogli dopuniti uzimanjem

u obzir i:

- jugoslovenskog puta u socijalizam i njegovih posledica na nivou urbanizma;

- Lefevrove zamisli o centralnosti, o urbanoj strategiji i o pravu na grad;

- kritike urbanizma kao ideologije i kao prakse;

- analize ljudskih individualnih i druStvenih potreba;

- protivrehosti i sukoba unutar socijalistifkih druStava;

") L. Sejvrs, ibld., str. 378.

e5) Vid.: R. StojanoviC, Teorija privrednog razvoja u socijalizmu, NauEna knjiga, Beograd, 1964.

") A. J. Rodrigues, ibid., p. 111.

SRETEN VUJOVIC

- oblika i karaktera socijalnih urbanih po- Itretae7) u svetu, ukljruEvjufi i ekoloski gokret;

- postojekih primera participacije i samoup- ravljanja gradana na nivou arhitekture (stanovanje) i na nivou grada (nrbanizam) uz analizu uzrok pasivnosti gradana u vezi sa urbanim

pitanjima.

a') Vid.: M. Castells, Luttes ubraines, Petit collection Maspero, Paris, 1975.

AKULTURACIJA

Documents

PROBLEM SOCIJALISTI~KOC CRADA