21

S P O R T

K

ada ko{arka{ka ekspedicija

Partizana krajem septembra poleti

preko Atlantika, bi}e to prvo klup-

sko gostovanje u SAD, postojbini kraljice

igara. I to kakvo, u pohode NBA liga{ima,

Denveru (3.) i Feniksu (6. oktobra), kao

svojevrsna nagrada jednom od najperspek-

tivnijih evropskih klubova, koji ve} dve

sezone za redom igra ~etvrtfinale Evrolige,

najja~eg takmi~enja Starog kontinenta.

Gostovanju u zapadnom delu, prethodi}e

“radna poseta” (me~evi sa kombinovanim

timovima) u ^ikagu, najve}em “srpskom

gradu” posle Beograda, ali i Detroitu.

Mada nikad nije kasno, ali radi

nekih prethodnih klupskih generacija

izuzetnih majstora pod obru~ima nacionalne

basket institucije, na sli~an put se moglo i

pre tri decenije. Prvo su bili Ki}a i Praja

(“Pobeda do kraja”) navija~kog slogana

koga se mnogi i dan-danas se}aju. U neka

pro{la vremena, Evropljani, bez obzira

koliko ve{to da su driblali, poentirali ili

skakali, poput Ki}anovica i Dalipagi}a,

nisu stizali do najja~e lige sveta. Prvi je za

“utehu” najbolji srpski ko{arka{ svih vre-

mena, sa mestom me|u deset

veli~anstvenih (FIBA lista), dok je drugi

“partizanovac”, u poznim godinama stigao

do sprindfildske ku}e slavnih.

Od kraja osamdesetih dvadesetog

veka, ra~unaju}i i Jugoslaviju od \evdelije

do Triglava, do danas ne postoji klub sa

pomenutih prosotra koji je dao vi{e igra~a

u NBA od Partizana. Brojali smo do deset,

a kolonu predvodi najslavniji srpski sports-

ki ambasador sa one strane bare Vlade

Divac (Lejkersi, [arlot, Sakramento), biv{i

predsednik kluba sa po~etka veka i sada{nji

prvi ~ovek nacionalnog olimpijskog

komiteta. Sledi @arko Paspalj (San

Antonio), tako|e nekada{nji klupski

funkcioner i trenutno potpredsednik

Olimpijskog komiteta. Nezaboravni klup-

sko-reprezentativni duet trebalo bi da se

pojavi i na ameri~koj turneji njihovog

Partizana ukoliko im poslovne obaveze to

dozvole.

Me|u onima kojima je klub sa

beogradskog Top~iderskog brda trasirao

karijeru u Americi je i sada{nji predsednik

Predrag Danilovi} (Majami, Dalas), pa

Aleksandar \or|evi} (Boston, Portland),

@eljko Rebra~a (Detroit, Klipersi, Atlanta),

Predrag Drobnjak (Sijetl, Klipersi, Atlanta),

Ratko Varda (Va{ington, Detroit), Nenad

Krsti} (Nju D`ersi, Oklahoma), Slavko

Vrane{ (Njujork, Portland) i Kosta Perovi}

(Golden Stejt). Ali, u Humskoj se ne `ivi

od po`utelih slika, uspomena... Crno-beli su

ostavili neizbrisiv trag u srpskoj ko{arci,

posebno na po~etku tre}eg milenijuma.

Postavili te{ko dosti`ne rekorde u novijoj

istoriji nacionalnog bakseta. Dovoljno je

pomenuti osam uzastopnih nacionalnih titu-

la, vi{egodi{nje uspe{no u~e{}e (i ugovor)

u Evroligi, plejada odli~nih prvotimaca koji

su kostur reprezentacije Srbije, kao {to je

to bio slu~aj od po~etka devedesetih

pro{log veka dok je jo{ trajala zajednica sa

Crnom Gorom.

Iz majstorske radionice trenera

Du{ka Vujo{evi}a iza{la je i poslednja

reprezentativna generacija jednog Tepi}a,

Veli~kovi}a, Tripkovi}a, koji od letos nas-

tavljaju karijeru u velikom Panatinaikosu,

Realu, Huventudu... Najbolji srpski trener

crnogorskog porekla, svojevremeno je radio

i sa Divcem, Paspaljem, Danilovi}em,

\or|evi}em, retko koji crno-beli reprezen-

tativac nije pro{ao kroz njegove ruke.

Kada klub proda najbolje (da bi

pre`iveo), kao {to se desilo i na kraju

poslednje sezone, nekada{nji selektor, ali i

trener juniorske reprezentacije Jugoslavije,

opet prona|e “sve`u krv” poput Mitrovi}a,

Le{i}a, \eki}a, Sinoveca, koji bi uz Mari}a

i veterana Milojevi}a, trebalo, kao i

prethodne generacije, da budu tvrd orah i

za najja~e evropske klubove.

- Samo verujem u krvni~ki

rad bez koga talenat sam po sebi ne

vredi puno – moto je Vujo{evi}a,

koji zaboravi na vreme kada

zapo~ne trening u beogradskom

hramu ko{arke “Pioniru”, ali i

stru~njak koga doma}e kolege poo-

davno kopiraju kako u verbalnom

smislu, ali poku{avajuci da skinu i

koji “stilski detalj” iz igre.

Jedan mlad tim Partizana

sti`e u pohode Americi da na

najlep{i mogu}i na~in prezentuje

srpsku ko{arku. Ne samo u duelima

sa velikim imenima ameri~kog pro-

fesionalnog basketa, ve} i da odigra

za oko i du{u srpskih iseljenika, koji

ni posle mnogo decenija ne zabo-

ravljaju rodni kraj.

R. Nikoli}

K.K. PARTIZAN U ^IKAGU

P r i r e d i o : M i l u t i n [ o { k i }

Septembar 2009.

CRNO-BELI TROFEJI

Medunarodni trofeji: Evroliga

(1992), Kup Radivoja Kora}a (1978,

1979, 1989), Jadranska liga (2007,

2008, 2009).

Doma}e titule: prvak Srbije (2007,

2008, 2009), prvak SRJ i SCG (1992,

1995, 1996, 1997, 2002, 2003, 2004,

2005, 2006), šampion SFRJ (1976, 1979,

1981, 1987).

Nacionalni kupovi: osvaja~ srpskog

Kupa (2008, 2009), Kupa u SFRJ (1979,

1989), osvaja~ Kupa u SRJ (1992, 1994,

1995, 1999, 2000, 2006).

Ko{arka{i Partizana u ^ikago

sti`u u ~etvrtak, 24. septembra,

a o gostovanju predsednik Uprave kluba, predrag

Danilovi}, za “Ogledalo” ka`e:

G

ostovanje Partizana u Americi je za nas izuzetna ~ast i

vrlo va`an uspeh, jer je to prvi srpski ko{arka{ki tim

koji u~estvuje u ovim susretima. To je u isto vreme i

veliko priznanje od strane Evrolige i od strane NBA, i svo-

jevrsni istorijski trenutak srpske ko{arke. Istina je, ljudi iz NBA

lige znaju za nas, ko{arka{e iz Srbije, koji su u NBA igrali ili

igraju, ali mislim da je ovoga puta ovo gostovanje zasluga

na{ih igra~a i tima koji vodi ovu {ampionsku ekipu. To je veli-

ka zasluga igra~a, stru~nog tima, rukovodstva kluba, ali i

na{ih navija~a, koji svakoj na{oj utakmici daju posebnu dra`.

Posebno se radujemo tim susretima sa na{im navija~ima i

verujem da }e na{i igra~i dati sve od sebe i priu{titi im pravo

ko{arka{ko zadovoljstvo. Navija~i su za na{ klub uvek bili

va`an motiv i va`an ~inilac na{e igre, pa }emo se navija~ima

sa ove strane okeana odu`iti na neki na~in u te dve utakmice.

Sigiuran sam i da }e agenti NBA lige posmatrati na{e

ko{arka{e, i to je sasvim o~ekivano, mi imamo vrlo talento-

vane igra~e, ali oni u Ameriku dolaze da igraju za Partizan,

ovaj klub je njihova ku}a i oni }e dati sve od sebe da ga pred-

stave na najbolji na~in.

Po povratku u Beograd ~eka nas Jadranska liga, Evroliga i

doma}e prvenstvo, a nastoja}emo da svim obavezama

odgovorimo na pravi na~in. Kriza u zemlji je velika i nijed-

nom sportskom klubu nije lako da je prebrodi, znam da }e

neki igra~i po isteku ugovora napustiti Klub i oti}i u potrazi za

boljim uslovima i sigurnijom egzistencijom, ali verujem da }e

Partizan uspeti da savlada sve slabosti. Svima je motiv da

pobede Partizan, ali i nama je pobeda uvek bila najve}i

motiv”- ka`e Danilovi}.

ko{arka{i Partizana

Predrag

Danilovi}

D R U [ T V O

22 Septembar 2009.

HERCEGOVA^KI ISCELITELJ

DU[E I TELA

Od kad ~ovek postoji, odgonetano je koje ga biljke hrane, a koje truju. To traganje jo{ nije okon~ano i zato se biljkama

uvek iznova vra}amo

D

a tradicija pi{e najlep{e uspehe,

govori primer hercegova~ke

porodice Dra`i} u kojoj su se gen-

eracije predaka bavile lekovitim biljem, da

bi njihov naslednik iscelitelj Nedeljko

Dra`i}, u Americi do`iveo i svetsku slavu.

Nedeljko Dra`i}, doktor tradiciolane medi-

cine Sveruskog centra za narodnu i tradi-

cionalnu medicinu Eniom iz Moskve,

ugledan clan Americke akademije protiv

starenja, Asocijacije za ekologiju i mnogih

drugih organizacija u SAD, edukator mag-

ije u Arapskim emiratima...

- Sve je po~elo kad sam imao pet

godina – po~inje pri~u Dra`i}. – Tada je

baka Milka po~ela da me uvodi u tajne

sveta lekovitog bilja. Tokom tih, siroma-

{nih godina ona je u Hercegovini bila seo-

ska babica i vidarka, a u na{oj porodici ta

tradicija gajena je vi{e od 500 godina.

Kad sam stasao, ~udnim sticajem

okolnosti put me je naveo ka Tibetu. Tamo

sam ostao tri godine, mnogo nau~io kroz

bezbrojne razgovore sa lamama, njihovim

mudracima. Saznao sam puno o `ivotu,

ljudskoj energiji, biljkama... Od tada le~im

ljude {irom sveta, obi{ao sam do sada vi{e

od 150 zemalja na svim kontinentima.

Osim {to se bavi le~enjem, Dra`i}

ne krije da energetski mo`e da pomogne

mnogim sportskim ekipama. Tako ka`e da

svaka ekipa na svetskim i evropskim tak-

mi~enjima ima “svog vra~a”, mada se o to-

me ne zna mnogo. On je li~no pomagao

mnoge na{e selekcije i reprezentativce, ali

upravo po nadimku Vra~ prepoznaju ga i

mnogi sportski novinari.

- @ivimo u doba vladavine energi-

ja, od kojih je najja~a energija misli. Zato

nije ni ~udo {to je magija, u{la u sve pore

savremenog dru{tva – od politike, biznisa, do

sporta. Parapsiholo{ki rat je u punom jeku.

Trku u naru`anju zamenila je trka za

najboljim parapsiholozima, vra~evima,

magovima... Ovi ljudi obu~eni za nevidljivo,

anga`uju se u vojne, obave{tajne, i svakave

druge svrhe – “Obi~nim smrtnicima” Nedelj-

ko savetuje ~i{}enje organizma i zdravu is-

hranu. U Americi su, na primer, njegovi pa-

cijenti prepuni nusprodukata brze hrane, dok

je u Ujedinjenim Arapskim Emiratima neuo-

bi~ajeno visok broj obolelih od dijabetesa.

Dra`i} tvrdi da ljudi koji `ele da

budu zdravi treba {to ~e{}e da odlaze u

Bo`ije hramove.

- Ni jedan nije napravljen slu~aj-

no, i u njima je deponovano najvi{e pozi-

tivne energije.

Dra`i} ka`e da je svetsku slavu

do`ivio u Americi gde ima svoju {kolu, a u

Beogradu ima Centar za duhovnu obnovu i

narodnu tradiciju u kojoj, osim le~enja od

raznih bolesti, podmla|ivanja eliskirima, radi

i osloba|anje od negativnh energija, ili kako

bi se to u narodu reklo “skidanja magije”.

Uspe{no je le~io, kako isti~e, vi{e

svetskih dr`avnika i poznatih li~nosti, a

jedan od njegovih pacijenata bila je i

~uvena ruska bioenergeti~arka D`una.

- Kroz `ivot idem sa svojom

sre}nom zvijezdom i po Bo`ijoj promisli,

ka`e Dra`i}.

Ponosan je na sat koji je dobio od

ruskog predsednika Vladimira Putina, ali i

na diplomu kojom ga je nagradila ova veli-

ka zemlja za uspehe u domenu parapsi-

hologije. On otkriva da pod magijama

mogu biti ne samo ljudi, ve} i dr`ave i ve}i

prostori i tvrdi da je uspe{no skida.

Na skepti~no reagovanje na{eg

reportera Dra`i} ka`e: Ako me pozovete,

bi}u gost va{e redakcije i mo`e do}i deset

va{ih ~itaoca da besplatno primijenim na

njima svoje umije}e skidanja ~ini i

izlje~enja, pa }ete se tako uveriti.

Izdvajamo neke od neobjavljenih bisera

iz Dra`i}eve narodne apoteke, koji poma`u

u le~enju raznih zdrastvenih tegoba.

RECEPTI:

^aj protiv nesanice

100g valerijane, 50g zove, 50g

mati~njaka, 30g kadulje

Sve pome{ajte, pa uzmite 1 ka{iku

i sipajte u 300 ml vode, pustite da provri,

poklopite i ostavite 1 sat. Pijte uve~e po 1

{olju pre i posle jela.

Za bolje pam}enje

100g mati~njaka, 70g ruzmarina,

50g ki~ica, 30g i|irota, 10g koren odolje-

na, 20g pelina

Za decu:

1 ka{ika me{avine potopite u 1/2

l vrele vode i ostavite 2 sata. Piti u man-

jim koli~inama, vi{e puta tokom dana.

Za odrasle:

1 ka{iku me{avine kuvajte 2 minu-

ta u 3 dcl vode i pijte 4 puta dnevno, sat pre

jela. Napravite sok od cvekle, kiselih jabuka,

{argarepe i ananasa, pa dodajte malo meda.

U tom periodu izbegavati mle~ne proizvode.

Neprijatan zadah

50g kadulje, 50g mati~njaka, 50g

nane.

Tri ka{ike me{avine u 1/2 l vode,

ostaviti da ostoji, pa piti po {olju, ujutru i

uve~e posle jela.

Ako neprijatan zadah poti~e iz

`eludca:

- po 100g bokvice i kadulje, pa 3

ka{ike stavite u 1/2l vode, pustite da se

kuva 2-3 minuta i pijte po 130 ml 3 puta

dnevno pre jela.

LEKOVITO DRVE]E

Dra`i} ka`e da su za stanovni{tvo

Srbije od velikog zna~aja manastiri, ali i

drve}e. Ezoterijski gledano, Bukva

predstavlja ~vrstinu, Hrast jaku energiju,

a Jasen ima posebne magijske i

isceliteljske mo}i. Vrbino li{}e tako|e je

veoma lekovito ali je i neizostavni sas-

tojak romske magije. Orah nije dobar,

pa ga ne valja dr`ati u dvori{tu.

-Od kad covek postoji, odgonetano

je koje ga biljke hrane, a koje truju. -To

traganje jo{ nije okon~ano. Da kojim

slu~ajem u 16. veku ~ovek nije po~eo

da popu{ta pred prednostima hemijskih

lekova, sve bi i{lo drugim tokom. Ali,

biljkama se zato uvek iznova vra}amo.

Razgovara sa zmijama

Od svoje bake sam nau~en i

nemu{tom jeziku. “Zmije nikad ne

napadaju, osim ako ih nagazite. Ja sam

kao mali nau~io da ih dozivam i s njima

komuniciram. Jako su mudre `ivotinje i

od njih se mnogo toga mo`e nau~iti,”

tvrdi Dra`i}.

Nedeljko Dra`i}

Beograd office 011.391.11.356.7904

ili Njujork:1305.924.0869

^asovi

srpskog

jezika

za decu

i odrasle.

Pozovite

847-208-3087

23

V E R A I T R A D I C I J A

V

ladika Nikolaj Velimirovi} ro|en

je na Tucindan 23. decembra, po

starom, ili 5. januara 1881. godine,

po novom kalendaru. Rodno mesto Vladike

Nikolaja je maleno planinsko selo Leli},

sme{teno na severnim padinama planine

Povlena, nedaleko od Valjeva. Roditelji

njegovi, Dragomir i Katarina, prosti

{umadijski seljaci, imali su devetoro dece.

Nikola (Vladi~ino svetovno ime) bio je

prvo dete u roditelja. Ostalih osmoro je

poumiralo od raznih bolesti, a jedan od njih

– Du{an (otac bla`enopo~iv{eg Vladike

Jovana), poginuo je u ratu 1914. godine.

Mali Nikola je kr{ten u manastiru ]elija-

ma, koji je tada bio parohijska crkva sela

Leli}.

Znamenita porodica Velimirovi}a

poti~e od Antonija – Ante Jovanovi}a, koji

se u valjevski kraj doselio iz Srebrenice u

Bosni. I danas taj zaseok u Leli}u zovu

“Bo{njaci”. Antonije je bio na~elnik sreza

podgorskog i jedan od vi|enijih ljudi u

tada{njoj Srbiji. Sahranjen je ispred sev-

ernih vrata manastira ]elija. Grob mu je

do danas dobro o~uvan sa kamenom

plo~om i krstom

od crvenog mer-

mera. Joakim

Vuji}, u svome

“Pute{estviju po

Serbiji”, zapisao

je susret sa na~e-

lnikom sreza po-

dgorskog An-

tonijem Jova-

novi}em u Le-

li}u. Po Antoni-

jevom sinu Veli-

miru nastalo je

prezime Velimi-

rovi}.

M a l i

Nikola je odgo-

jen i vaspitan u

uglednoj srpskoj

p a t r i j a r h a l no j

zadruzi koja je

imala preko tri-

desetoro ~eljadi.

Otac Dragomir, bio je retko pismen seljak

za ono doba. Pored uobi~ajenih seoskih

poslova, bio je pisar i delovo|a sreza

podgorskog. Do danas su sa~uvane deob-

ne presude pisane njegovim lepim i

~itkim rukopisom. Po{to je zbog poslova

~esto odsustvovao od ku}e, brigu o vaspi-

tanju dece preuzela je njegova smerna

supruga Katarina – potonja monahinja

Ekatarina. Ona je prvi u~itelj i vaspita~

malog Nikole. Jo{ kao dete vodila ga je

za ru~icu u obli`nji manastir ]elije na

bogoslu`enje i pri~e{}e. U~ila ga da se

prekrsti i kako se Bogu moli. Tih prvih

detinjih dana pored toploga skuta

materinog, Nikolaj se docnije ~esto se}ao.

Jedan takav doga|aj, opisao je u svojoj

autobiografskoj molitvenoj pesmi –

“Molitva roba u tamnici”.

Osnovna {kola i gimnazija

Kada je Nikola malo odrastao,

otac Dragomir re{i, da ga, kao najstarijeg

i najbistrijeg od svoje dece, upi{e u {kolu.

Osnovna {kola sela Leli}a bila je u man-

astiru ]elijama. Po{to su deca poha|ala

{kolu iz drugih sela udaljenih i preko

dvadeset kilometara, prostrani manastirski

konak je pretvoren u internat. Nedeljom i

praznikom roditelji su dolazili u manastir

na bogoslu`enje, obilazili decu i donosili

potrebne namirnice i ~istu preobuku.

Ku}a Velimirovi}a udaljena je od manas-

tira 4-5 kilometara. Nikola je po prirodi

bio mali i sitan, te da ne bi pe{a~io

svakodnevno toliki put, otac ga predade u

{kolski internat. Tako otpo~e Nikolino

{kolovanje i obrazovanje pod kupolama

sve t o a r h ange l -

skog hrama u

manastiru ]elija-

ma.

]el i jski

u~itelj, Mihailo

Stuparevi}, uo~io

je Nikolinu re-

vnost i darovitost,

pa je po zavr{enoj

osnovnoj {koli,

savetovao ocu Dr-

agomiru da Ni-

kolu po{alje na

dalje {kolovanje.

Bistri i otresiti se-

ljak poslu{a u~i-

telja i Nikolu

upisa u Valjevsku

gimnaziju. Gim-

nazija u Valjevu

je bila na dobrom

glasu ali nije bila

potpuna. Imala je

samo {est razreda.

Posle zavr{ene Gimnazije nastala

je dilema: gde i kako nastaviti dalje

{kolovanje. Uz odobrenje oca Dragomira,

Nikola krene sa svojim drugom Petrom

Kosi}em da se upi{e u Vojnu akademiju.

Zbog neuhranjenosti i malog obima grudi

Nikolu na konkursu odbiju, a Petar se

upi{e i postane visoki oficir srpske i

jugoslovenske vojske, poznat u

doga|ajima oko pu~a generala Simovi}a

1941. godine.

nastavi}e se

Septembar 2009.

Proto|akon Ljubomir Rankovi}

Od ovog broja u nastavcima prenosimo `ivot, rad i dela Svetog vladike Nikolaja Velimirovi}a (I deo)

RO\ENJE I RANO DETINJSTVO

O LJUBAVI PRETE@NIJOJ OD RAZUMA

Poznati prete`niju od razuma ljubav Hristovu (Ef. 3, 19)

Ljubav koja prete`e razum, pravezilazi na{e poimanje, to je ljubavHristova. Niko ne mo`e ni naslutiti ni kakvo}i ni veli~inu te ljubavi dok seHristos u nj ne useli. Mo`e li iko naslutiti ukus meda, ako nikad nije ustimasvojim okusio med? Tek kad verom u|e Hristos u srce ~oveku, ~ovek osetineiskazani ukus ljubavi Hristove, sladosni i opojni miris njen, i nedose`nusveobuhvatljivost njenu. Kao {to ~ovek imaju}i Hrista u srcu dodiruje {irinu idu`inu i dubinu i visinu poznanja mudrosti bo`anske, tako isto imaju}i Hristau srcu ~ovek dodiruje beskrajnu pu~inu bo`anske ljubavi Hristove. O bra}omoja, kako su re~i blede, kad treba govoriti o ljubavi Hristovoj, – nikad i nigdenisu ble|e i nemo}nije nego tu. Vaistinu {ta se mo`e govoriti pred takvimiznena|uju}im dokazima ljubavi Njegove: stvori nas iz ljubavi, vaploti se izljubavi, iz ljubavi primi porugu i smrt nas radi, iz ljubavi otvori nam nebo iobjavi prigotovljenu nam slavu besmrtnu! No i ovo {to smo nabrojali samo jene{to od svega onoga neiscrpnog bogatstva, slave, krasote i `ivotvorne hrane,{to se naziva ljubav Hristova. O kad bi se samo udostojili verom da se GospodIsus useli u srca na{a, da bi mogli okusiti ljubav Njegovu neopisanu!

O Gospode Isuse Hriste, `ivote na{, mudrosti na{a i ljubavi na{a, o~isti nasi useli se u nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

“Nemoj se boriti za ono {to o~i vide

Jer one ne vide dubinu i su{tinu stvari”

Vladika Nikolaj Velimirovi}

24

N A [ I G R A D O V I

“Kafana je moja sudbina

ona me je sebi uzela

kafana je moja istina

`eno jedina”

O

vo je refren jedne od najpoznatijih

pesama Tome Zdravkovi}a koja

obele`ava nemiran boemski duh

Leskovca i ~ini ga nezaboravnim. Gde god se

pominju srpski specijaliteti {irom sveta prisut-

no je ime ovoga grada, po~ev od srpskih

kafana sa natpisom leskova~ki ro{tilj do

elitnih mesta {irom Evrope i dalje.

Ne zna se ta~no kada i kako

se Leskovac razvio kao gradsko nasel-

je, ali se prvi put pominje u povelja-

ma kralja Milutina, cara Du{ana,

knjeginje Milice i drugim. Posle

turske vlasti, kada je oslobo|en posle

Srpsko-turskog rata po~eo je da se

razvija kao jak zanatski i trgova~ki

centar, naro~ito u tekstilnoj industriji.

Krajem osamnaestog veka otvorena je

i prva fabrika gajtana na jugu Srbije.

Naravno za ovakav razvoj posebno je

zna~ajna izgradnja `eleznice. Iako je

tokom ratova bilo razaranja, o~uvala se tek-

stilna industrija i razvila je mnoge druge

grane. Jedna od poznatijih je hemijska

industrija, proizvodnja kozmetike i

parfimerijskih proizvoda. Zatim, metalska

industrija koja se bavi preradom metala i

drvenarije, kerami~ka, pa industrija za pre-

radu guma i drveta, prehrambena i niz

drugih delatnosti.

Leskovac ima bogatu kulturnu

tradiciju koju predstavlja istorijsko i kul-

turno nasle|e, crkve i manastiri, Gradska

ku}a i mnoge gra|evine karakteristi~ne za

kulturu XX veka. Od kulturnih manifestaci-

ja odr`ava se Leskova~ko leto gde su

prisutna razna udru`enja, klubovi, organizu-

ju se revije, izlo`be, promocije, sportski

turniri i gostuju mnoge estradne li~nosti.

Posebnu patinu Leskovcu daje

ro{tiljada koja se odr`ava svake godine u

prvoj nedelji septembra. Ova gastronomska

manifestacija datira jo{ iz 1896. godine.

Cilj je da se poka`e da je leskova~ki

ro{tilj najbolji na Balkanu i nadaleko

u Evropi. Manifestacija traje sedam

dana i svrstava se u sam vrh

turisti~kih zbivanja u Srbiji koje prati

buran vatromet, pravljenje najve}e

pljeskavice za Ginisovu knjigu rekor-

da, takmi~enje u jedenju ljutih

papri~ica, mnogobrojna gostovanja

razli~itih kulturno-umetni~kih dru{tava

iz zemlje i inostranstva, koncerti

mnogih poznatih umetnika. Atmosfera

ove jedinstvene manifestacije, ispun-

jene tipi~no srpskom harizmom vesel-

og duha i hedonisti~kog predavanja

svim ~ulima, i dalje oplemenjuju zvuci nos-

talgi~ni nezaboravnih pesama Tome

Zdravkovi}a.

“Pamti{ li ono leto, pamti{ li

zvezdane no}i

Kad si mi tiho rekla bez tebe

ne}u mo}i

Kad si mi tiho rekla bez tebe ne}u

mo}i

Hej Branka, Branka, reci mi Branka

Ko je kriv zbog na{eg rastanka

Pamti{ li onu jesen, pamti{ li dane,

no}i,

Kad si mi tiho rekla, bez tebe ne}u

mo}i

Kad si mi tiho rekla, bez tebe ne}u

mo}i...

Ove godine o~ekuje se oko pola

miliona turista na leskova~koj ro{tiljadi

koja }e imati jo{ bogatiji program nego

prethodne. Pored zabavnog programa gde

}e u~estvovati @eljko Samard`i}, Romana,

Ana Bekuta, Vlatko Stefanovski i mnogi

drugi. Bi}e organizovani i stru~ni semi-

nari, okrugli stolovi stru~njaka gas-

tronomije i takmi~enja u pravljenju speci-

jaliteta sa ro{tilja, od u~enika do majsto-

ra. Leskova~ki ro{tilj je druga~iji od ostal-

ih koji se pravi u ostalim delovima Srbije

i odra`ava duh stvarala~ke snage i

duhovno bagatstvo toga kraja. Ove godine

bi}e odr`an i peti karneval za koji se pri-

javilo niz karnevalskih grupa {irom

Evrope, a posetioci }e mo}i da prisutvuju

karnevalskom balu i izboru princeze

karnevala.

LESKOVAC

Veliki industrijski centar ju`ne Srbije, grad bogatog kulturnog nasle|a, rodno mesto velikog boema

svilenkastog glasa, Tome Zdravkovi}a i sinonim za najbolji srpski ro{tilj

Pi{e: Mirjana Jevti}

P R O [ E T A J M O S R B I J O M

Panorama Leskovca

Septembar 2009.

25Septembar 2009.

SS RR EE ]] AA NN RR OO \\ EE NN DD AA NN

SPECIJALNE ^ESTITKE ZA SRBIJU

Za Ni{ku Banju

Bojanu @ivkovi}u i Stefanu @ivkovi}u

Iskrene i srda~ne ~estitke uputili su im njihovi iz

^ikaga: Slavica, Sa{a, Aleksandar jr, Petar i Lejla.

Iskrene ~estitke sti`u i iz Montreala

od Jelene i Milana…

K O L U M N A

M a r k a L o p u { i n e

Vrlo interesantno leto. Na

Gu~i smo odr`ali lekciju

ameri~kim vojnicima iz

Nacionalne garde Ohajo.

Do{li malo da nam duvaju u

trubu i bombardovani su

fla{om piva. Sve ostalo je

bilo normalno, preko 600.000

gostiju, mnogo muzike i

pe~enja. Narednu 50 Gu~u

trebalo bi da vide i Boris

Tadi} i Vladimir Putin.

Posle truba~kog sabora sprema nam

se pivski festival. Bi}e ispod

Kalemgdana veselo. To {to nam 2 mil-

iona ljudi `ivi u bedi ne vidi se. Bio sam

u Mostaru i Medjugorju. I tamo se beda

ne vidi.

U Medjugorju, iako je papa

Benedikt rekao da je vidjenje Gospe

prevara, sve po starom. na stotine hilja-

da vernika i veliki broj narkomana, koji

se le~e u katoli~kom domu za zavisnike.

U ovom gradi}u nema Srba, ali ima

jedan na{ ugostitelj, koji dr`i leskova~ki

ro{tilj.

MMF SRBIJA

Na{a srpska Vlada je opet po~ela da

radi. Vratili se ministri sa odmora. Tadi}

posetio Kinu da moli za pomo}, a dolazi

nam i Medvedev da Rusu iskam~imo

milijardu dolara. Pri~a se da

}e predsednik da skrati

Vladu, ali ne verujem, jer

ova dobro vara narod.

Imamo 40 {trajkova dnevno,

a kao da ih nema.

U Srbiji za krizu jedino

ne mare crnoberzijanci, tajku-

ni, preprodav~i, {verceri i

drugi nevidljivi biznismeni,

jer oni valjaju robu bez traga.

Oni sa mafijom okre}u 8 milijardi dolara

godi{nje. Nema poreza, nema ni{ta, a `ive

sjajno. Moj kom{ija ciganski kralj podi-

gao ku}u i kafanu u parku i nikome ni{ta

ne pla}a, a ja za stan dajem porez od 100

evra. Mi koji smo uredno registrovani i

na plati, kao da smo robija{i, pla}amo sve

kazne dr`avi.

U Srbiji su i voza~i opasni, jer ve}ina

ne daje migavce, a na svako ner-

azumevanje saobra}aja i tudjih voza~kih

prava prete batinama. To mu izgleda kao

u vicu:

Ka`e Milojka mu`u Radojici:

- Rade, ja sam trudna!

- Ma, kako, kad sam pazio? – brani

se Radojica

- Pa, to ti je kao u saobra}aju, d`abe

{to ti pazi{ kada drugi ne paze – odgov-

ori Milojka.

www.lopusina.com

GU^ASTA SRBIJAZ A ^ I K A G O

Slavici Petrovi}, Mili Filipovi}

Ma{i Leki}, Sanji Popov

Adrianu i Sofiji Ciscato

Dejanu Vu~i}u

Rajku Isakovi}u

Martini i Sa{i Krsti}

O D N A [ I H D O P I S N I K A

N

e znam, bre, {ta

vam je sa tim

{vapskim kolima

BMW? Ja volim ameri~ka,

nisam valjda do{ao u

zemlju svojih de~a~kih

snova da bi vozio {vapska

kola BMW? Slu{ajte ljudi,

sede}i bos u bioskopu i

gledaju}i Gari Kupera,

Kirka Daglasa, Berta

Lankestra, Edi Marfija,

Pola Njumena u vru}im

stazama Indijanopolisa

kako vozi Korvetu,

Mustang, sanjao sam da

do|em u zemlju svojih

filmskih junaka. Sanjao

sam da vozim crveni

Mustang model {ezdesetih

i negde tamo u Holivudu ili Beverli Hilsu

pijem viski, a za susednim stolom prepoz-

nam starog dobrog Garija ili Pol Njumena,

pa im ispri~am tu svoju de~a~ku pri~u i

ubedim ih da se snovi iz detinjstva kad tad

ostvare. I do{ao sam u Ameriku, nema

Garija, nema ni Pol Njumena, Edi Marfi je

odavno zaglavio u nekoj avionskoj nesre}i.

Bert Lankestar `ivi jo{ na crnobelom plat-

nu kinoteke, a ja {etam i tra`im Ameriku

iz moje ma{te koja je, izgleda, samo tamo

i postajala. Na jednom

velikom parking lotu, gde

se prodaju automobili,

videh crvenog novog

Mustanga, dizajniranog po

izgledu onih iz {ezdesetih.

Obilazio sam oko njega,

zatvorio o~i i vozio ga

{irokim autoputem 66

prema Kaliforniji. To su

jaka kola, udobna, na

izgled sjajna, kao iz

pri~e...

[to se ti~e

BMW-a i Mercedesa,

se}am se i njih. Vozili su

ih ru`njikavi Turci i Grci

koji su ~istili {vapske

klozete i radili na

nema~kim i austrijskim

“bau{telama”. Tamo su posle nekoliko godi-

na gutanja suvog leba i margarina, kupili

izdrndane {vapske ma{ine sa otpada i vozili

ih u svoje zemlje, gde su jo{ magarci bili

prevozno srestvo po njihovim pra{njavim

selima. Po~eli su da dolaze i na{i gastarbaj-

teri sa seoskih njiva [umadije i Pomoravlja.

[ljakaju}i po blatnjavim “bau{telama”

“Doj~landa” kupili bi BMW krntiju i do{li u

svoj zavi~aj izigravaju}i uspe{ne i bogate

strane radnike u skupim kolima. Gledao sam

ih kako izlaze iz svojih BMW-ova i

Mercedesa, zatvaraju ih pritiskivanjem daljin-

skog i menjaju}i im ulje svaki drugi dan.

Zatim ih peru i parkiraju ispred najprometni-

jih seoskih i gradskih kafana pomoravskih

varo{ica da bi se pokazali. Ljudi bi se oku-

pljali oko njih, parkirali svoje konzerve,

takozvane Fi}e, i izlazili ~ude}i se “{vapskim

{poretima” na dizel koji se zovu BMW.

Devojke, `eljne provoda i mirisa bogatog

zapada, lako su “padale” i upadale u ta kola.

Oni slepci, gastarbajteri sa `uljevitim rukama,

vozili su ih na skrivena mesta pored reke, ili

u tek otvorene motele na autoputu da naplate

svoju vo`nju. Ja sam tada stekao neku averz-

iju, prezir prema tim {vapskim kolima, a i

zbog tih grdnih ratova sa [vabama u kojima

su nas tako surovo ubijali i mog dedu i dva

ujaka i pradedu. Tako je i to uticalo na moje

mi{ljenje – i jo{ jednan minus za BMW-e i

Mercedese. Zato, kad {etaju}i Njujorkom

vidite nekog zgodnog prosedog tipa koji vozi

Mustang Gt, kabriolet sa zalepljenom srp-

skom zastavicom na zadnjem braniku, znajte

da sam to ja, onaj klinac iz moravskih pred-

gra|a, kome se bar jedan od mnogobrojnih

naivnih holivudskih snova ostvario.

AMERIKA IZ MOJE MA[TE

Za Novi Sad

Svojoj dragoj supruzi

Dragani Marinkovi}

sre}an rodjendan `eli njen Zo}a.

~estitkama se pridru`uje redakcija

Nostalgi~ne pri~e iz Bruklina Pi{e: D`o Moler

D`o, zvani Moler, farbar izgubljenih

nadanja, crta~ duginih mostova preko

bujica `ivota,, zaljubljenik u sre}ne osme-

he slu~ajnih susreta, ~ovek koji nosi

dvogled tra`e}i ljubav na prvi pogled,

radnik na opravci mostova izme|u ljud-

skih srca, obi~an kao vi svi i gori od toga,

neko ko vas voli do neba, golja i bogata{

u isti ~as, i prijatelj va{!

Lakrdija{, pajta{, {to voli proju i sutlija{, i

slatko od {umskih jagoda, i divne plave

okice jedne Milice, ja, jedan od vas...

26

A S T R O L O G I J A

Ovan

Kada se radi o finansijama mora}ete prih-

vatiti ustupke u poslovima u kojima `elite

ve} odavno da se doka`ete. Imate znanje,

stru~nost i iskustvo, ali to ponekad nije

dovoljno da bi uspe{no realizovali planove.

Ne mojte odustajati od poduhvata, ali

tako\e ne mojte po svaku cenu da se dr`ite

tvrdih stavova, {to zna~i da morate biti

mnogo fleksibilniji. Ne treba previ{e da for-

sirate emotivan `ivot, koji trenutno nije na

zavidnom nivou, jer mo`ete biti razo~arani

prolaznim neuspesima. Nezadovoljni se ste-

penom pa`nje koju vam pokazuje partner.

Bik

Pred vama su poslovne prilike koje ne bi

trebalo da propustite, {to zna~i da nekada

morate prihvatiti rizik i promene, koje tvr-

doglavo odbijate. Sada je vreme da iza|ete

iz uljuljkane, pasivne i inertne atmosfere i

da preuzmete inicijativu. Neki pripadnici

ovog zodija~kog znaka poradi}e na svojoj

stru~nosti i usavr{avanju znanja za poslovnu

svrhu. Konkretan uspeh na poslovnom

planu, zahteva jo{ malo strpljenja. Mislite

da osoba kojoj se mnogo dopadate ne

ispunjava va{a o~ekivanja, me|utim dajte

joj jo{ malo vremena.

Blizanci

Va{e strepnje i strahovi po~inju i zavr{avaju

se na polju finansija, koji je prili~no desta-

bilizovano. Imate prakti~nost i ose}aj za

realnost kada je posao u pitanju, me|utim

ono {to vam nedostaje i na ~emu treba da

poradite jeste strategija. Zauzeti pripadnici

ovog znaka u partnerovim o~ima ostaju

nedore~eni, tako da }e vas partner posma-

trati sumnji~avo, jer ima ose}aj da krijete

od njega planove za budu}nost. Slobodni

pripadnici ovog znaka ulaze u period gde

]e biti akcenatovana potreba na povla~enju

i nezanimljivom emotivnom `ivotu.

Rak

Po~injete da se povla~ite iz poslovnih kon-

takata za koje ste bili pre toga veoma zain-

teresovani i motivisani. Morate se opredeliti

za napredak u karijeri ili za povu~en

porodi~an `ivot. Kontakte koje ste planirali

trebate da organizujete sami, a ne preko

posrednika, {to mo`e onda okrenuti tok u

nepo`eljnom pravcu. Sredinom meseca

mo`ete ostvariti kontakt da osobom sa kojom

ste davno bili u emotivnoj vezi, {to }e probu-

diti va{u sanjala~ku i romanti~nu prirodu.

Zauzeti pripadnici ovog znaka trebaju part-

neru ponuditi odlazak na romanti~ni odmor.

Lav

Postali ste previ{e uvredljivi, {to vas mo`e

udaljiti od va{eg bli`eg, ali i daljeg

okru`enja. Uporno tra`ite u drugima ~ast,

savest i po{tenje, }to drugima postaje ve}

naporno i preterano sa va{e strane. Planirano

poslovno putovanje dolazi na vreme kada

ste i planirali, ali mora}ete organizaciju pri-

hvatiti na sebe, kao i deo tro{kova tog puto-

vanja. Kada je emotivan `ivot u pitanju,

postajete previ{e nestrpljivi i nasrtljivi,

tra`e}i uporno dokaze ljubavi od partnera,

{to ga mo`e udaljiti od vas. Upotrebite va{

talenat za strategiju i kada su bliski odnosi

u pitanju.

Devica

Period koji je ispred vas posao i poslovne

obaveze postavlja u prvi plan, a sve ostalo

}ete skinuti sa liste prioriteta. Ne mojte pri-

hvatiti nekoliko poslova istovremeno, jer i

sami znate da nemate energiju za takav

smer, ve} tek nakon obavljenog posla, pri-

hvatite se i drugog. Tada }e se pokazati i

konkretni rezultati koje ve} dugo pri`eljku-

jete. Va{em partneru je potrebna podr{ka i

pomo}, jer prolazi krize na poslovnom

planu i ne mojte zatvarati o~i pred tim

problemima. Konkretno od vas i samo od

va{e volje zavisi i kvalitet va{eg odnosa.

Vaga

Poslovni ciljevi mogu biti uspe{no

okon~ani, ali samo ako ne budete i{li zao-

bilaznim putevima i ako ne budete previ{e

popustljivi prema drugima. Dru`eljubivost i

ljubaznost sada ostavite za neko drugo

vreme, jer period ispred vas zahteva

odbacivanje svakog mogu}eg ustupka koji

vam se ve} mota po glavi. Pred kraj mese-

ca ne}ete mo}i izbe}i jedno manje

razo~arenje u emotivnom `ivotu, jer ste i

previ{e verovali obe}anjima od strane part-

nera. Me|utim, kona~no }ete se i oslobod-

iti iluzija koje ve} dugo gajite.

[korpija

Oslonite se na svoju instiktivnu prirodu

koja je u stanju da vam pomogne ~ak i u

onim trenucima kada pomislite da se oko

vas sve ru{i. Vi niste osoba koja }e prih-

vatiti poraz, ali ~injenica je da su neki vre-

menski rokovi, koje ste sebi postavili,

odavno probijeni. Budite realniji i sa finan-

sijama, jer ~esto nepotrebno tro{ite novac,

{to vas jo{ dublje uvla~i u krizu.

Izbegavajte konfliktne situacije, jer se lako

mogu preneti i na va{ emotivni `ivot, {to

ozbiljno mo`e i naru{iti vezu u kojoj se

trenutno nalazite. Budite fleksibilniji prema

va{em partneru.

Strelac

Polako umanjujete svoje tro{kove,

me|utim jo{ uvek niste zadovoljni trenut-

nom finansijskom situacijom. Odlo`ite

svoje planove kojima ste hteli uneti

duboke promene, jer jo{ nije povoljno

vreme za takve rezove. Osoba sa posla

{alje vam simpatije, ali potrudite se da ne

uzvra}ate pa`nju, jer se mo`ete ope}i.

Zanemrite sitnice kojima ste optere}eni

kada je va{ partner u pitanju, jer su one

neva`ne i unose samo razdor u va{u vezu.

Pona{ajte se prirodno, a to zna~i opu{teno,

veselo i radosno, jer se samo tada nalazite

na svom terenu.

Jarac

Uskoro }ete dobiti jednu novu poslovnu

ponudu koja je povezana sa ortaklukom ili

udru`ivanjem, {to ne trebate prihvatiti bez

dublje analize i bez provere svih okolnosti.

Problem sa nekretninom koji se prote`e jo{

od pro{le godine, mo`e biti uspe{no re{en

polovinom meseca. Na emotivnom planu

imate dilemu, jer vam se svi|aju istovre-

meno dve osobe, a re{enje }ete dobiti onog

trenutka kada se budete oslobodili tradi-

cionalnog pristupa. Mo`da }e osoba mod-

ernijih shvatanja ipak biti bolji izbor za

vas, {to trenutno odbijate.

Vodolija

Prethodni period je poljuljao va{e

samopouzdanje, ali ono se vra}a ponovo

na mala vrata. Prati}e vas obilje ideja,

kontakata, poznanstava, {to mo`ete

povoljno iskoristiti na polju poslovnih

aktivnosti. Sa partnerom vas o~ekuje neko-

liko nervoznih trenutaka, tako da }e vam

dru{tvo prijatelja i samostalni izlasci

mnogo vi{e prijati. Slobodne pripadnike

ovog znaka o~ekuje misteriozni susret sa

isto tako tajanstvenom osobom, koja ne}e

zadovoljiti va{u znati`eljnu prirodu i

ostavi}e vas u zbunjenom stanju do

slede}eg susreta.

Ribe

Va{a uspe{nost zavisi od sklada sa va{im

okru`enjem, {to vrlo dobro razumete, a

opet odbijate da prihvatite osobe koje ipak

zaslu`uju va{u pa`nju. Oni vam mogu

samo pomo}i, tako da treba kona~no

odbaciti uologu `rtve, koju stalno potenci-

rate. Poslovna prepreka se mo`e pojaviti,

jer ste navikli da preska~ete va`ne ste-

penike i niste nau~ili va`nost planiranja.

Potreba za ljubavlju je veoma intenzivna i

jaka, ali ne tra`ite stalno od partnera da

bude va{a pokreta~ka ma{ina, jer ispadate

slabi} u njegovim o~ima.

Autor: astrolog Jelena Studen Vojvodi}, web site: http://www.astro-house.com

HOROSKOP ZA SEPTEMBAR 2009.

Interpretacija i tuma~enje natalnog horoskopa.

On-line {kola astrologije.

Jelena Studen Vojvodi}

web site: http: //www.astro-house.com

e-mail: jelenavojvodic@eunet.yu

cell phone: +381 (0)63/777-50-16

phone: +381 (0)25/777-632

PRETPLATITE

SE NA

OGLEDALO!

U OGLEDALU

JE SEVE

JASNIJE!

- NOVO - - NOVO - - NOVO -

Najnovije vesti iz sporta, sportske

rezultate istog dana, od sada

~itajte na na{em websajtu:

www.serbianmirror.com

Septembar 2009.

27

N U M E R O L O G I J A

Septembar 2009.

Poznato je od davnina da

svakim danom u nedelji upravlja

odre|ena planeta koja ima dominantni

uticaj kako na sudbinu tako i na karak-

ter odre|ene li~nosti.

Na{ izgled, pona{anje kao i na{

mentalni sklop direktno aspektuje

Planeta koja pripada danu na{eg

ro|enja.

Proverite u svome izvodu iz

mati~ne knjige ro|enih koji je va{ dan, a

zatim se prona|ite u jednom od ovih

sedam tuma~enja.

Ponedeljak

Ponedeljak je dan Meseca, a nje-

gove glavne karakteristike su: ne`nost,

duhovnost, blagost, ose}ajnost, itd.

Sve osobe koje su ro|ene ovoga

dana vode miran, i skroman `ivot. One su

tako|e sklone sticanju imovine, bavljenjem

nekim privatnim poslom ili u okviru poro-

di~ne manifakture.

U umetnosti mogu da postignu

veliki uspeh, ali isto tako i u humanitarn-

im i socijalnim zanimanjima.

Vrlo su po`rtvovane za svoj dom

i porodicu, gde i pronalaze svu svoju sre}u

i jedini smisao za `ivot i stvaranje.

Imaju dosta prijatelja sa kojima

vrlo rado provode svaki slobodni trenutak.

Njihova boja je plava, ali i zelena

i bela sa malo srebrne nijanse, koja im

uvek vra}a volju, upornost i optimizam.

Utorak

Utorkom vlada planeta Mars.

Njegove najizra`ajnije karakteris-

tike su: borbenost, snaga, istrajnost,

hrabrost ali i odlu~nost.

Osobe koje pripadaju ovome danu

su veoma aktivne, pokretne i radne.

Kroz `ivot prolaze veoma hrabro,

sa izra`enom verom u sebe i svoje

mogu}nosti. Sklone su ~esto da se postavl-

jaju iznad drugih, ali ponekad bez mere,

odmerenosti i stila.

Utorak je i dan osoba koje

naj~e{}e idu na sve ili ni{ta pa im zato

`ivot donosi i mnoga razo~arenja.

U nekim ekstremnim situacijama,

zbog pogre{nog stava ili procene, umeju

da uvuku i sopstvenu porodicu u svoje

teku}e probleme. Sklone su tako|e riziku i

avanturi.

Boje koje im se preporu~uju su,

narad`asta ali i svi sme|i tonovi koji

smiruju njihovu veliku impusivnost.

Sreda

Sredi pripada planeta Merkur, a

ona daje dobre trgovce, glumce, govornike,

advokate. sudije, knji`evnike itd.

Osobe ro|ene ovoga dana su

veoma radoznale pa veliki deo svoga `ivota

provode u pokretu tra`e}i stalno ne{to

novo. Njihov avanturisti~ki duh posebno je

izra`en u nekom srednjem `ivotnom dobu

kada mogu vrlo ~esto da menjaju kako

mesto tako i prostor u kome `ive.

Poseduju blistavi um zahvaljuju}i

kojem posti`u veliki uspeh i najpresti`nije

pozicije u dru{tvu.

Za njih problemi gotovo da i ne

postoje jer ih re{avaju u pokretu vispreno,

brzo i efikasno. Vole sve {to je lepo,

novo i atraktivno.

Boje koje im

donose sre}u su zlatna,

`uta i bela, ali im se

preporu~uje i nordijsko

plava jer im ona inici-

ra duhovnu ravnote`u i

fokusira ih na

mirovanje.

^etvrtak

Jupiter je

planeta ~etvrtka i ona

svojim pripadnicima

aspektuje, optimizam,

pozitivan karakter,

dobre pozicije i

veliko bogatstvo.

Osobe ro-

|ene ovoga dana ima-

ju dosta sre}e u `ivotu. Sve

nedoumice uvek re{avaju na

jedan duhovno filozovski

na~in, sa uplivom dobre i poz-

itivne energije.

Njihov `ivotni put

nije optere}en negativnim mislima i

ose}anjima pa shodno tome tako ga i

pro`ivljavaju.

Velikodu{ni su, vole ljude i rado

im poma`u.

Zahvaljuju}i svim ovim osobinama

veoma su omiljene u dru{tvu. Jupiterova

deca imaju zaista puno prijatelja koji ih

iskreno vole i po{tuju. Osobe ovoga dana su

i veliki stilisti, koji prate modu, i koji svoje

ideje prenose na druge ili preko zanimanja

(stilista) ili pisanom re~ju (novinar).

Vole crvenu, kao i sve ostale

jarke boje, mada im se preporu~uju plave

nijanse, kako bi smirili ponekad svoju

preteranu ambicioznost i hiperaktivnost.

Petak

Petkom upravlja

planeta Venera. Sve

osobe koje su ro|ene

ba{ ovoga dana su

veoma lepe, sa pre-

finjenim ukusom i

nagla{enim stilom.

Te`e da

budu uvek u centu

pa`nje i da ih ljudi

pamte po svojoj

nesvakida{njoj lep-

oti, atraktivnosti i

aristokraskom dr-

`anju.

Poseduju

veliki {arm i smi-

sao za humor.

S k l o n e

su ~estim putova-

njima kao i prom-

enama mesta stano-

vanja.

Me|utim Venera im

daje i ne{to ~ime se nebi

mogle pohvaliti, a to je po-

vr{nost. Obi~no mnogo toga

znaju da zapo~nu ali nikada

ni{ta ne realizuju do kraja. Naj~e{}e umeju

da non{alantno prepuste svoje obaveze

drugima i da se zatim le`erno povuku bez

gri`e savesti.

Ali oni to mogu sebi da dozvole

jer su svesni da svojom harizmom i

neodoljivim osmehom osvajaju svako srce

pa ~ak i ono najtvr|e.

Boje koje im se preporu~uju su

sve zelene nijanse, jer one im jacaju psihu

i pove}avaju volju za istrajnos}u.

Subota

Subota je dan Saturna sa njegov-

im osnovnim karakteristikama kao {to su

racionalnost, prakti~nost, materijalnost,

upornost, smirenost itd.

Shodno ovim karakteristikama

osobe ro|ene ba{ ovoga dana su jako

ozbiljne, smirene, odgovorne, radne, i pre

svega veoma moralne.

Po{to im je narav kontemplativna,

one su sklone analiziranju, procenjivanju, i

detaljnom prou~avanju kako stvari, tako i

osoba i doga|aja.

Vode smiren i povu~en `ivot i

naj~e{}e sebe pronalaze u isto takvom

okru`enju. Tako|e vole i da se osame i da

tada planiraju detaljno i precizno svoju

budu}nost. Kod njih ne postoji

nedore~enost i ishitrenost. Jednostavno

ljudi ro|eni u Subotu su perfekcionisti koji

`ivot ne prepu{taju nikakvim slu~ajnostima.

Osobe ovoga dana su izuzetno

iskrene pa ih zato najvi{e povre|uje tu|e

lukavstvo, perfidnost i neiskrenost.

Vole crnu i belu boju, a

preporu~uju im se i sve nijanse `ute, da bi

njima oja~ali svoju psihu i doveli je u

pravu ravnote`u.

Nedelja

Nedelja je dan Sunca, a ono

aspektuje, dinami~nost, vitalnost, dobru

regeneraciju, snagu, mo}, izdr`ljivost itd.

Deca nedelje ro|ena su sa velikim

etuzijazmom, potrebom za dominacijom i

stalnom `eljom da budu u centru pa`nje.

Medjutim, osobe ovoga dana poseduju i

mnogo dobrih osobina, a me|u njima su

najvi{e izra`ene, velikodu{nost, moralnost,

altruizam. Obi~no `ive van mesta svoga

ro|enja, a mnoge od njih i u inostransvu

gde uspevaju da steknu veliki ugled, ~ast i

slavu. Vole da budu u dru{tvu autoriteta,

ali i da sebe predstave tako. Pored lepote

koja im je data krasi ih jo{ i dobro dr`anje

i dostojanstveno pona{anje.

Boje koje im se preporu~uju su

bela i svi tonovi sive, sa malim dodatkom

`ute, oran`, ili srebrne nijase.

Vesna S. Tomas

Mr. fonetske

Kaldejske

numerologije

vesnatomas@sezampro.rs

01138163228828

ASTRO-NUMEROLO[KO TUMA^ENJE

DANA RO\ENJA

NOVO: Najnovije vesti iz sporta, sportske rezultate istog

dana, od sada ~itajte na na{em websajtu:

www.serbianmirror.com

Pripremila: Vesna S. Tomas

28 Septembar 2009.

Konferencija Udru`enja astrologa sveta

GODI[NJA KONFERENCIJA

ASTROLOGA U ^IKAGU

U ^ikagu je od 19-24. avgusta

odr`ana Konferencija medjunarodnog

udru`enja astrologa sveta, koji se na ovim

skupovima okupljaju svake druge godine.

Na Konferenciji je ove godine u~estvovalo

500 astrologa, zna~ajno manje nego

prethodnih godina, kao jo{ jedan dokaz

te{ke ekonomske krize, koja u Americi jo{

uvek ne popu{ta. Odr`ano je

stotinak predavanja sa 80

izlaga~a, a astrolozi su se

adekvatno okolnostima,

posebno bavili finansijskom i

biznis astrologijom,

politi~kom i astrologijom

svake zemlje ponaosob.

Atraktivne teme bile su i

astro medicina i le~enje,

astrologija i istorija i kultura,

duhovnost i religija, kao i

razli~iti aspekti `ivotnog cik-

lusa.

“Izuzetno mi je

drago da je Aleksandar Ismiragi}, na{ poz-

nati astrolog, od februara u Upravnom

odboru ISAR-a, i da je u~estvovao ~itav tim

iz Srbije. Aleksandar je na{ ambasador u

ameri~kom timu, sa lako}om uspeva da

realizuje zanimljive ideje, a osniva~ je i

Balkanske astrolo{ke konferencije, koja radi

vrlo uspe{no. Na `alost, nije

usvojen predlog da se naredna

Konferencija odr`i u

Beogradu, pa }emo se slede}i

put okupiti u Argentini”- ka`e

“ Gordana Varga, na{ astrolog

iz ^ikaga, koja je takodje

u~estvovala na Konferenciji.

“Posebno je zanimlji-

vo bilo predavanje “Vladati

politikom kroz astrologiju”, a

bavili smo se i razli~itim

aspektima globalne

ekonomske krize, uz

napomenu da tek 2012. godine

aspekti Urana i Plutona dovode do raznih i

veoma va`nih promena u svetu, koje }e

mo`da ponovo zna~iti te{ku krizu, ali onda

i uzdizanje, u va`nim duhovnim vrednosti-

ma, svojevrsnom vra}anju su{tini, prirodi i

sebi.”- dodaje Varga.

Mila Filipovi}

PRODAJE SE ZGRADA u ^ikagu na adresi 3742 W. Montrose.

Osam stanova i biznis-restoran.

Svi ra~uni za gas i struju su podeljeni posebno za svaki stan,

kao i za biznis. Zgrada se prodaje po odli~nim uslovima,

pozovite {to pre direktno vlasnike na telefon: 773.583.5028

ili 773.567.9911

Po`urite, ponuda je odli~na!

* * *

PONUDA ZA POSAO

Tra`e se mlade, motivisane i ambiciozne osobe za rad u marketingu

na{eg lista Ogledalo. Zainteresovani pozovite: 773.744.0373

* * *

Frizerski salon u Najelsu tra`i mu{ke i `enske frizere, zaiteresovani

pozovite na tel: 847.965.9003 i tra`ite Bani.

* * *

@ena srednjih godina tra`i posao. ^uvanje i vaspitavanje dece i

odr`avanje ku}a. Pozovite Zoricu: 708.278.0055

MALI OGLASI

g o d i { w i p o m e n

1930 - 2008.

Dragoslav Gagan Rajkovi}

Godina dana je prohujala da nismo shvatile kona~nost

gubitka na{ega tate, boema ~arapanskog!

Ko je olako rekao da vreme le~i rane?

Vreme je nama probudilo ranu u srcu od 1964. godine, kada se bez

dalekose`nog razmi{qawa raspala na{a porodica.

Ko se tada usre}io?

Tvoje tu`ne }erka Sowica i tvoja plavooka devoj~ica Verica

sa porodicama i majkom

P R O T E K L I D O G A \ A J I

Predsednik astrolo{kog udru`enja Velike Britanije

Roy Gillett sa Gordanom Vargom

Aleksandar Ismiragi} sa ekipom astrologa iz Srbije

I Z R E D A K C I J E

29

[TRUDLA 007

Autor: Vesna

Sastojci za vi{e od 10 porcija: 1/2 l mleka,

1 kg bra{na, 4 `umanca, 1 jaje, 100 g

{e}era, 20 g sve`eg kvasca, malo soli, 150

g maslaca, malo limunove kore i

{e}er u prahu sa vanilom.

Za fil: 750 g mlevenih oraha, 350 g {e}era, 3 dcl mleka

Priprema:

Kvasac potopiti u 1 dcl mlakog mleka, dodati malo soli i {e}era, 5-6

ka{ika bra{na i pustiti da nado|e. U duboku posudu staviti ostalo

bra{no, 100 g {e}era, rendanu limunovu koricu, 50 g maslaca, 4 `uman-

ca, toplo mleko, pa sve to sa onim nado{lim kvascem mesiti dok

nepo~ne da se odvaja od posude u kojoj se mesi. Zatim sud pokriti i

ostaviti 1 sat da raste. Onda testo izru~iti na bra{nom posut sto, podeli-

ti na jufke (mo`e se deliti na 4, 6 ili 8), zavisno od toga da li `elite

manje ili ve}e {trudle, pa jufke ostaviti da rastu jo{ 20 min. Svaku

jufku razviti oklagijom, premazati maslacem, nafilovati bogato, pre-

mazati umu}enim jajetom pa ostaviti da stoji jo{ 15 min. Pe}i 40 min

na 220°C, a se}i tek kad se ohladi, posuti prah {e}erom sa vanilom.

Fil: Prokuvati mleko i {e}er, dodati orahe pa na slaboj vatri kuvati 5

min. Ohladiti.

^ORBA OD GRA[KA SA KNEDLAMA

Autor: Marija Djur~ik

Sastojci za 6 porcija: 200 g gra{ka, pola

veze Celera, per{un, 4 ka{ike griza, 1 jaje,

2 struka mladog crnog luka, 1 ka{ika ulja,

ka{i~ica susama, malo kima, kari,

|umber.

Priprema

Staviti gra{ak, celer i mladi luk da se kuva.

Za to vreme dobro umutiti jaje, dodati ka{iku ulja, pola ka{ike veg-

ete, griz, susam, kim, kari, |umbir, dobro izme{ati i ostaviti da stoji.

Kada je gra{ak kuvan, ka{ikom vaditi knedle i stavljati ih u klju~alu

~orbu. Dodati jo{ pola ka{ike vegete i ostaviti da se kuva jo{ desetak

minuta.

BELO MESO PUNJENO PAPRIKOM

Autor: Suzana

Sastojci:

2 crvene paprika, ~en belog luka, 3 ka{ike

ulja, ka{i~ica su{ene maj~ine du{ice, 4

pile}a fileta (po 150 g), so, biber, 500 ml

supe, 2 glavice luka, ka{ika maslaca, 300 g

smrznutog gra{ka, 100 g kisele pavlake,

{e}er, 50 ml slatke pavlake.

Priprema

O~istiti papriku od semenki i ise}i na {tapi}e. Iseckati beli luk. Propr`iti

paprike na ka{iki ulja, dodati beli luk i maj~inu du{icu. Oprati i posu{iti

meso i prese}i filete po sredini, ali ne do kraja. Posoliti i pobiberiti,

napuniti paprikom meso i ivicu pri~vrstiti ~a~kalicom.

Ispr`iti na ostatku ulja, naliti 250 ml supe i kr~kati oko 20 minuta.

O~istiti i iseckati na kockice crni luk. Dodati 250 ml supe i gra{ak i

kr~kati oko 15 minuta. Gra{ak ispasirati i za~initi sa malo kisele

pavlake, posoliti i pobiberiti po ukusu i dodati {e}era, oko 1/2 ka{i~ice.

Meso izvaditi i u soku u kojem se kr~kalo dodati slatku pavlaku,

za~initi i malo ukuvati. Servirati sve zajedno i jesti uz barena {iroka

rezanca.

Serbian Café - kuvar

B

undeva je jednogodi{nja zeljasta bilj-

ka, poznata u kulturama svih toplijih

zemalja sveta.

Uzgaja se ne samo zbog jestivog

ploda koji mo`e biti te`ak i preko 10 kilogra-

ma, ve} i zbog semenki od kojih se pravi lako

svarljivo ulje. To je jednogodi{nja biljka sa

{upljim, po nekoliko metara dugim vre`ama.

List joj je {irok, na duga~kim peteljkama. Ima

izrazito `ut cvet. Cvetanje po~inje u junu i

traje do kasne jeseni.

Kora bundeve sadr`i masno ulje,

pektin, belan~evine, se}er, karotin, manganove

soli, vitamin C, fosfornu kiselinu, fitosterin i

salicilnu kiselinu.

@u}kasto ili narand`asto meso sadr`i

niz dragocenih i lekovitih sastojaka. Pored man-

jih koli~ina belan~evina, ugljenih hidrata i

masti, tu je niz vitamina, tipa provitamina A, C

i vitamina B grupe – B1, B2, B3, B6, folne

kiseline i drugih), minerali (kalijum, fosfor,

kalcijum i gvo`de) i oligo i mikroelementi, pek-

tin, celuloza i druga biljna vlakna. [to se ti~e

energetske vrednosti, ona nije visoka: u

100 grama ploda ima samo oko

30 kalorija, tj. 126 kj.

Seme bundeve,

koje se koristi kako u ishrani

tako i u narodnoj medicini,

ima oko dvadeset puta ve}u

kalorijsku vrednost od ploda, jer

sadr`i mnogo vi{e belan~evina,

ugljenih hidrata i masti.

Bundeva se mo`e jesti pe~ena ili

kuvana i spada u zdravu i lekovitu hranu.

U narodnoj medicini se plod bun-

deve preporu~uje kao diuretik, za izbacivanje

suvi{ne vode iz organizma, naro~ito kod ljudi

obolelih od reume, gihta, zapaljenja bubrega

ili be{ike.

Smatra se i da je idealna dijetalna

hrana za gojazne osobe, dijabeti~are (ako se

tokom pripreme ne zasladjuje), kao i za osobe

sa oboljenjima `eludca, tankog i debelog creva.

Ovakvim osobama se preporu~uje kuvana i

pe~ena bundeva ili sve`e iscedjen sok.

Seme bundeve je, takodje, lekovito i

naj~e{}e se preporu~uje kao efikasno i

ne{kodljivo sredstvo protiv de~ijih glista i

pantlji~are. Mogu ga uzimati i deca od dve-tri

godine, trudnice, dojilje i stariji, kao i oni sa

bolesnom jetrom.

Seme bundeve olak{ava tegobe

obolelih od prostate. Posebno je preporu~ljivo

nelju{}eno seme bundeve golice, koje se

kupuje u bio-radnjama ili onima sa zdravom

hranom.

Obolelima od psorijaze preporu~uje

se da je jedu pe~enu ili kuvanu svakog dana,

a njenim sokom da tretiraju ko`u.

Obolelima od zapaljenja bubrega ili

be{ike savetuje se da svakodnevno jedu po

jedan obrok koji se sastoji od dinstane bun-

deve sa malo paradajza i seckanog

crnog luka, koji je za~injen

ka{ikom dve pavlake, ali bez

soli.

Bundeva skida bra-

davice

Pa`ljivo uzeti pra-

{nike iz sredine cveta bundeve, malo

zgnje~iti i time trljati dvaput dnevno bra-

davicu. Ponavljati dok bradavica ne otpadne.

Zbog svih ovih lekovitih svojstava

bundeva se toplo preporu~uje

svim uzrastima, ne samo kao hrana

ve} i kao veoma mo}an i lako dostupan lek.

Vesna Tomas

Nutricionista

DO[LO JE VREME DA VRATITE

SVOJU IMOVINU ODUZETU

U HRVATSKOJ,

BOSNI I HERCEGOVINI I

NACIONALIZOVANU U SRBIJI

AMERI^KO - SRPSKA KOMPANIJA

ZA KONSULTACIJE

PREDSTAVLJANJE

I ZASTUPANJE

VIVA PRODUCT inc,

NEW YORK

tel-fax 212 426 1020

www.vivaproductinc.com

E-mail: VIVAint@aol.com

VIVA PRODUCT

Septembar 2009.

P O R O D I C A

Cool Vic

Sreli se Mujo i Haso nakon dugo godina i pita Haso Muju:

- “Kako su ti sinovi, {ta rade?”

- “Ma{ala, prvi mi je sin modni dizajner, drugi frizer, tre}i maneken”.

- “A ~etvrti?”

- “A ~etvrti je isto peder.”

Kengur

Vratio se Mujo iz Australije, pa ga Haso pita:

- ”Jesi li vidio kengura?”

- “Jesam, naravno!”

- “I, kako izgleda?”

- “Ma ni{ta bolan, ptica k’o ptica...”

Razred

Uleteo Mujo u voz:

- “Jel ovo prvi razred?”

- “Da”

- “Dobar dan, ja sam va{

novi u~itelj”.

Imena

U~iteljica pita Pericu:

- “Reci Perice sve {to zna{ o Vuku Karad`i}u.”

Perica }uti.

- “Perice, jesi li ~uo ti {ta sam ja tebe pitala, {ta

sve zna{ o Vuku Karad`i}u.”

Na to }e Perica:

- “Da vi, u~iteljice niste malo pobrkali

stvari?”

- “[to?”

- “Pa Vuk je Dra{kovi}, a Karad`i} je

Radovan.”

Magarac

- Ako si celi dan aktivan kao

p~ela, radi{ kao konj i na kraju

dana si umoran kao pas, konsul-

tuj veterinara postoji velika

mogu}nost da si magarac.

V E D R A

30

Enigmatiku priprema: Cvijan Hercegovac

SKANDI UKR[TENICA MAGI^NI KVADRAT 6X6

VODORAVNO

i USPRAVNO:

1. Dar,

2. Obloge od drveta ili metala,

3. ^lan, priparnik klera,

4. @ensko ime, Lara,

5. Trag,

6. Na neki na~in.

UKR[TENICA

Septembar 2009.

RE[ENJE: Vodoravno - predumisljaj, eukaliptusi, naiva, Orsk, ZN, aga, akov, idila, juani, jacanje, sram, a,

ocena, Ice.

VODORAVNO: 16.Srpski narod, 17.Tanka, gipka {iba, 18.Povoljni u~inci, dobici, zarade, 19.Nota

solmizacije, 20.Popravak, reparatura, 21.Dinje i lubenice, 22.Crnogorska luka, 23.Po ro|enju, poreklom, 24.

Jedna od SAD - a, 25.Ilinois, 26.Uspe{na `ena u zavodjenju, 27.Li~na zamenica, 29.Jod, 30.Ne{to {to

ve`e, povezuje, 31.American Musical Instrument Society (skr.), 33.Osnova, osnovna misao, 34.Klizava,

35.Vrsta `abe, 36.Makarska, 37.Sr~ani udar, kap, 38.Oregon, 39.Ljubi~ast, 40.Posudica za pepeo i opu{ke,

41.Mera primenjena zbog krivice, 42.Dvojezi~ni ~asopis ( srpski i madjarski) za knji`evnost iz Kanji`e,

43.Trska, rogoz, {iprag, 44.Legal Services Network 45.Svakolik, svekolik, 46.Re~ za superlativ, 48.Li~na

zamenica, 49.Sklona gnevu, srd`bi, naprasita, preka, razdra`ljiva, 50.Delovi molekula, 51.Pritoka Dunava u

Austriji, 52.Seljenja, migracije, kretanja, 53.Biv{i fudbaler Crvene Zvezde i reprezentativac, Petar.

USPRAVNO: 1.Srpska dr`ava na Balkanu, 2.Fudbalski klub iz Madrida, 3.Bor, 4.Izvr{ni odbor, 5.Voditi

nekoga pokazuju}i mu put, 6.Te`nje za saznanjem, znati`eljnosti, 7.Novinarka - pisac uvodnih ~lanaka,

8.Zatvor, robija, 9.Kalijum, 10.Vrsta duva~kog instrumenta, 11.Ronald, 12.Osoba istog mi{ljenja, 13.Ime

beogradske glumice Pe{i}, 14.Ime i prezime junaka iz Prvog srpskog ustanka, herojski poginuo na Ljubi}u,

15.Industrija nafte, 17.Isto~na hri{}anska vera, srpska religija, 18.Kralj u {ahu, 20.Radijus, 24.Bo~ica, stak-

lenka ( madj. pokr.), 26.Dr`avni slu`benik koji skuplja porez, 27.Aluminijum, 31.Deo te~nosti, kaplja,

32.Polisaharid sastavljen od ostataka D - i L -galaktoze, 33.Na krasan na~in, 34.Praviti testo, 35.Deo tela

kornja~e, 36.Radnik na pilani, 37.Drugi samoglasnik i 30. slovo azbuke, 39.North, 40.Bez opasnosti,

42.Lopta izvan igre, 43.Ono {to se kuje ili se mo`e kovati, 46.Mostar, 47.Natrijum, 49.Razred, 50.Slovo

ispred L, 51.Uran.

RESENJE:Vodoravno - Srbi, prut, koristi, re, opravak, bostan, Bar, rodom, Montana, IL, zavodnica, ona,

j, poveznica, AMIS, a, okosnica, kliska, krastaca, Ma, slog, ORE, lila, pepeljara, kazna, Orbis, sevar, LSN,

vaskolik, naj, oni, ljuta, atomi, In, pokreti, Krivokuca.

RE[ENJE: 1.poklon, 2.oplate,

3.klerik, 4.Larisa, 5.otisak, 6.nekako.

Aleksandar Blatnik

VIC – VIC – VIC – VIC – VICI]

31

M E D I J I

Programi SRBA Televizije iz Njujorka

sada se emituju dva puta nedeljno.

^etvrtkom u 8 sati uve~e na kanalu 57 Time Warner ili 84 RCN.

Nedeljom u 3:30 popodne na kanalu 67, Time Warner ili 85 RCN

Kao i na internetu: Manhattan Neighborhood Network-67

Najnovije vesti iz sporta, rezultate odigranih utakmica i

me~eva ~itajte svakog dana na na{em websajtu:

www.serbianmirror.com

Septembar 2009.