PRINCEZIN SKANDAL

mart@ & nymphe

2

1. poglavlje

Princeza Natalija iznenađeno pogleda svoju majku. Hladni međuton u

njenom glasu ni najmanje se nije uklapao u očigledni kompliment. Lepo

oblikovane obrve kraljice Zoe bile su visoko podignute, a usne stisnute u tanku

liniju. Njen uobičajeni izraz lica.

Natalija radoznalo baci pogled na goste da uoči razlog kraljičinog

neodobravanja. Balska sala palate Santina bila je pretrpana. Očigledno niko nije

hteo da propusti veridbu njenog brata Alesandra i njegove verenice Alegre. Da

li je to zato što je njegova izabranica kćerka bivšeg profesionalnog fudbalera

Bobija Džeksona, u mladosti poznatog kao „nemogući dečak“?

U tom čoveku, na čiji je račun njena majka uputila komentar, Natalija je

prepoznala Alegrinog starijeg brata Bena, milionera koji je sa svojih deset

prstiju stvorio zavidno bogatstvo. Ne, kraljicu ne bi impresioniralo njegovo

bogatstvo, nije on toliko imućan. Sve što je ona cenila - bilo je poreklo.

Ovde niko nije spominjao Natalijinog bivšeg verenika, princa Mišela - drugog

po redu naslednika prestola male kneževine Montenavare, koja je praktično

bankrotirala - a on je kao razlog raskida naveo pogubno ekstravagantan ukus i

način života svoje verenice.

Osim toga, Natalija se nikako ne bi navikla na život u zamku izloženom

promaji, visoko u Alpima, koji je bilo teško zagrejati. Mada u ovom momentu

ona ne bi mogla odgovoriti na pitanje kako vidi svoju budućnost, ipak je uživala

u oslobođenju od neželjenih okova.

Dok je gledala visokog Bena Džeksona, smračilo joj se pred očima. Savršeno

skrojeno sivo odelo isticalo je njegovo snažno, mišićavo telo. Dok je razgovarao

s gostima, delovao je samouvereno i opušteno.

Potpuno različit od svog oca, koji je bio kičasto odeven, glasan i preterano

upadljiv, tipičan primerak novopečenog bogataša. Za razliku od njega, Ben je

oličenje klasičnog, elegantnog biznismena. Na Natalijino zadovoljstvo, kraljica

Zoe mu je pružila sama dva prsta u znak pozdrava, pa se primetno trgnula kada

mart@ & nymphe

3

je on ignorisao ovaj snishodljivi gest i odmah zatim poljubio joj ruku elegantnim

i uvežbanim pokretom.

- Šta on zapravo radi? - Natalija se u sebi zakikota jer se njena majka

ukočila zbog kćerkine neotesane zainteresovanosti. Znala je ona da se ovakva

pitanja ne postavljaju. Kraljica Zoe izbegavala je razgovore o uspešnim

poslovnim poduhvatima svog starijeg sina, kao i o naslednicima trona.

Ponekad se Natalija pitala da li je njena majka ličnost iz viktorijanskih

romana, pa je greškom sela u vremeplov, odakle se katapultirala u sadašnjost.

Njeni stavovi nisu odgovarali današnjem vremenu.

- Tipičan preduzimač, koliko mogu da procenim - rekla je njena majka. -

Nešto u vezi s finansijama.

Preduzetnik i finansijer... kako je to dosadno!, pomislila je Natalija, ali je ipak

primetila njegova snažna i široka ramena, kao i markantno lice. Svaki njegov

pokret, kao da je uvežbavan pred ogledalom, odavao je elokventnog

sagovornika. Očigledno je dobro znao kako da privuče pažnja onih koji ga

slušaju.

Na osnovu mimike i gestova potpunog stranca mogla je doneti odgovarajuće

zaključke o njegovom karakteru. Tokom dvanaestogodišnjeg školovanja ovaj

dar bio joj je i potreban i koristan. Samo na osnovu podignute obrve ili

naboranog čela njenog profesora, bilo joj je jasno da li je približno ili sasvim u

pravu.

- S kim to Ben Džekson razgovara?

- S ministrom kulture i turizma... - odgovori kraljica Zoe rezignirano. - A šta

se to tebe tiče? Možda osećaš obavezu da doprineseš svojoj državi ili porodici?

Natalija je ućutala shvativši da njena majka aludira na nedavno raskinutu

veridbu. Njeni roditelji nadali su se da će je najzad udomiti i tako osigurati

njeno prebivalište van zemlje! U dvadeset sedmoj godini bila je označena kao

crna ovca familije.

- U pravu si, mama - reče Natalija posle kraće pauze. - Trebalo bi više da

razgovaram s ministrima Santine. Zato ću odmah početi...

mart@ & nymphe

4

Ne čekajući kraljičin protest, okrenula se i uputila prema Benu Džeksonu.

- Princezo Natalija! - ministar kulture i turizma pristojno se naklonio, na šta

mu je ona uzvratila klimanjem glavom.

- Gospodine ministre, drago mi je što vas vidim! - pruživši mu ruku, zažalila

je što majku nije upitala za njegovo ime.

- Zadovoljstvo je moje - odgovorio je s prizvukom rezervisanosti u glasu.

I dalje osmehnuta, Natalija se okrenula prema Benu Džeksonu. Izbliza je bio

još muževniji i snažniji. Natalija je naslutila u njemu ciničnu aroganciju, koja ju

je zaintrigirala.

On je želeo da se distancira od svoje porodice i da se drži svog životnog puta,

ali se nije mogao odreći detinjstva i odrastanja.

Njegove plave oči zaiskrile su od zadovoljstva, što je Nataliju uznemirilo.

Ben Džekson mi se osmehnuo!

Ako nešto nije podnosila, bio je to podsmeh, ali ga je često primećivala.

- Ne verujem da smo predstavljeni jedno drugom? - Natalija s lakoćom

pređe sa italijanskog na engleski.

- Bar ne formalno - složio se Ben. - Iako, naravno, znam da ste vi jedna od

princeza Santine - uzeo je njenu ruku u svoju.

- I ja znam da ste vi od Džeksonovih, ali koji? - upita ona otežući. - Ovde vas

ima toliko...

- Izgleda da smo u ravnoteži s porodicom Santina - odgovorio je. - Velike

familije pravi su blagoslov, zar ne?

- Svakako - promrmlja Natalija i obori pogled. Za razliku od svoje sestre

bliznakinje Karlote, ona je bila znatno privrženija porodici.

Ministar kulture i turizma očigledno se osećao neprijatno, pa se uz izvinjenje

povukao. Natalija pogleda njegovu zdepastu siluetu.

- Čini se da sam prekinula živu debatu. Planirate li da se duže dosađujete

na našem ostrvu?

mart@ & nymphe

5

- Hoću, sigurno.

- Koristite odmor?

- Ne baš.

Definitivno: bilo mu je zabavno, što je Nataliju zbunilo. U normalnim

prilikama ona bi u ovakvim situacijama dominirala, ali ovo je bio Ben Džekson.

Natalija nije volela ljude koji su je činili nesigurnom.

- Znači, ostajete ovde da držite sestru na oku? Da joj ne dozvolite da učini

pogrešan korak?

- Moja sestra je odrasla osoba i ima besprekorne manire, za razliku od

nekih dama, čije budalaštine krase naslovne strane trač magazina.

Šokirana njegovim tonom, Natalija se trgnula. Pa upravo je ona godinama

omiljena tema žute štampe. Osetila je bes i frustriraciju, jer je ovaj čovek možda

sumnjao u dobru reputaciju njene familije.

- Kad ste već toliko osetljivi na tračeve, trebalo bi da više pažnje posvetiti

svojoj porodici - posavetova ga ona bacivši pogled preko balske sale, gde se

budući prinčev tast preglasno smejao. Uz njega je bila njegova kćerka, koja je

upravo žučno diskutovala s jednim gostom, dok je njena platinastoplava sestra,

obdarena bogatim oblinama, koja je nekad učestvovala u rijaliti programima,

otvoreno flertovala s tipom bar dvaput višim od nje.

Benovo lice bilo je opušteno.

- Onaj ko stanuje u staklenoj kući ne bi smeo da se baca kamenjem, zar

ne?

- Izuzev po brojnosti, naše dve porodice ne mogu se nikako drugačije

uporediti.

- Oho, otrov i snobizam u jednom telu...

Natalijine oči raširiše se u šoku. Ovako se niko nije usudio da razgovara s

njom!

- Zbog ovakve opaske mogla bih vas izbaciti iz palate.

mart@ & nymphe

6

- Da li je to pretnja?

- Prihvatite je kao opomenu - promrmljala je sastavivši obrve. Na usnama

joj se ipak nazirao osmeh.

- Bar vam je ostala iskra intelekta.

- A vama čak ni lepi maniri!

- Kamenje... - podsetio je Nataliju prijatnim tonom - ... staklena kuća?

Umesto da ga ponovo podseti na svoj status, Natalija iznenada odluči da

promeni taktiku.

- Dakle, otkud to da ste došli na svečanost moje porodice?

Ben je za trenutak oklevao, a onda odlučio da prihvati njen neutralni ton.

- Hoću da ovde, na ostrvu izgradim kamp za nezbrinutu decu i omladinu.

Sve je drugo Natalija očekivala osim ovog.

- Vrlo plemenito!

- Hvala.

- Shvatam, nadate se da ćete ovde pronaći novog Dejvida Bekama? Pritom

računate i na dobru proviziju?

Izraz njegovog lica potpuno se promenio.

- Ako smatrate da od tog kampa očekujem finansijsku dobit, mnogo se

varate.

Natalija se podrugljivo nasmejala.

- Ah, ostavite se, gospodine Džekson! Nećete valjda tvrditi da ćete ovde

provesti nedelje ili čak mesece da biste iz humanih razloga izgradili kamp?

- Vama to može da izgleda čudno, ali upravo je tako.

Natalija je u neverici zavrtela glavom.

Čak i ako ste možda dobronamerni, kao prevejanom biznismenu ne bi vam

škodilo malo publiciteta, zar ne?

mart@ & nymphe

7

- U svakom slučaju, pažnja javnosti usmerena na omladinski klub na ovom

malom ostrvu neće mnogo uticati ni na moje poslove ni na moje finansije -

odgovorio je netremice gledajući Nataliju. Međutim, na taj komentar ona nije

reagovala.

Da li bi ovo povremeno nepoštovanje značaja ostrvskog kraljevstva Santina

trebalo da je zabavlja ili naljuti, Natalija nije bila načisto. Njena majka bi sigurno

pala u nesvest.

- Ako toliko verujete žutoj štampi, sigurno imate plan kako da plasirate

prave informacije.

Zurio je u nju dovoljno dugo da Natalija proključa od stida zbog svog

ponašanja.

- Da li ste uvek tako... ljubazni i komunikativni? - upita on konačno.

- Ne, samo mi je danas posebno dobar dan - otelo joj se i protiv njene

volje.

- Sav se naježim na pomisao da naletim na vas kada vam je loš dan, Vaša

visosti!

Natalija je shvatila da je bila brzopleta, ali ovaj arogantni čovek podizao joj je

krvni pritisak.

- Nema problema, ne verujem da ćete još jednom imati to zadovoljstvo -

prosiktala je podigavši bradu kad je primetila da ju je Ben odmerio od glave do

pete, kao da ju je svlačio pogledom. Kakva drskost! Kako se usuđuje?

A bilo je tako očigledno! Njena srebrnasta haljina sa šljokicama bila je

poslednji modni krik. Završavala se visoko iznad kolena, a imala je dubok izrez.

Na nesreću, Natalijina koža se zacrvenela, pa je delovala nekako zamrljano.

Moram što pre odavde, pomislila je osećajući napad panike.

Ben ju je zainteresovano posmatrao, s neočekivanim plamenom požude u

očima. Natalija Santina je veoma atraktivna žena, seksi mondenka prkosnog

držanja i obećavajućeg pogleda u lepim krupnim očima. A uza sve to, haljina joj

je očaravajuća.

mart@ & nymphe

8

Pod bilo kojim drugim okolnostima on ni najmanje ne bi oklevao, predložio bi

joj da zajedno odu nekud gde bi bili nasamo.

Čim je primetio da Natalija namerava da ode, sevnula mu je druga ideja.

Pitanje je da li bi na taj način mogao da izazove krhku i ponosnu princezu. U

svakom slučaju, vredelo bi pokušati, jer se nešto u njemu protivilo ideji da

pokuša da je odvuče odavde.

- Vi možete razmišljati o fudbalskom kampu, princezo... - reče on

zamišljeno i time privuče Natalijinu pažnju. - Ali siguran sam da tamo ne biste

izdržali ceo dan. Šta ja to pričam... ni sat!

Njene zelene oči suziše se u uske proreze.

- Tamo ne bih želela da ostanem ni sat vremena, što je značajna razlika.

Benove usne razvukoše se u širok osmeh.

- To me baš nimalo ne iznenađuje.

- Dozvolite mi da budem jasnija - reče Natalija hladno. - Ne bih tamo otišla

dok ste vi prisutni, gospodine Džekson!

- Zar sam vas toliko uznemirio?

Odmerila ga je omalovažavajućim pogledom.

- Ne bih sebe cenila kada bih pristala da provodim vreme sa arogantnim i

dosadnim ljudima. - Previše ste brzo doneli sud o meni.

- Nimalo brže nego vi o meni!

Benove obrve se podigoše. Da li je u njenom glasu osetio povređenost?

Pretpostavka da bi to moglo biti tačno izazvala je nelagodu u njemu.

Predstavljalo mu je zadovoljstvo da se malo našali s ljupkom princezom i ništa

više.

- Uprkos svemu, trebalo bi vam malo prakse - ipak je rekao. Naravno, nije

mislio ozbiljno, pa ko je još video princezu da radi u kancelariji? Mogla bi to čak

biti provokacija, koja bi izazvala apsurdne spekulacije.

mart@ & nymphe

9

- Baš vam hvala na ponudi - zacvrkuta Natalija. - Nažalost, moram vas

odbiti.

U Benu se na to probudio pustolov.

- Samo zato što je to ispod vašeg dostojanstva?

- Da li zaista u to verujete? - upita ga ona uz iskričav pogled.

- I dalje smatram da bi to bilo izuzetno dobro za vas.

- Želite da mi održite lekciju? Najlepša hvala, ali to ne dolazi u obzir.

Posvetite se svom humanitarnom projektu najbolje što možete, a mene

ostavite na miru. Sad moram da pođem.

Iako je shvatio da je preterao, Ben nije odustajao.

- Nudim vam opkladu - rekao je iako mu je Natalija već bila okrenuta

leđima.

- Opkladu? - okrenula se prema njemu s hladnim osmehom na usnama. -

Ne bavim se tim igrama, gospodine Džekson.

- Zovite me imenom: Ben. To što vam predlažem nije nikakva igra, nego

proba smelosti.

Osmeh joj je oslabio, a Ben je shvatio da treba da nastavi. Sa iskrom u

kobaltnoplavim očima, nagnuo se napred udahnuvši sveži miris citrusa.

- Kladim se da ću nagovoriti vašeg oca da mi vas prepusti kao praktikanta.

Još se malo nagnuo. Činilo se da će im se usne sresti, stajali su tako blizu

jedno do drugog. Neočekivana želja preplavila je celo njegovo biće, pa se

refleksno uspravio.

Na neki način očekivao je da će i Nataliju zahvatiti ista osećanja, međutim,

ona je mirno stajala, nimalo zbunjena. Nagnula je glavu u stranu kritički ga

odmeravajući. U njenim zelenim očima iskrila je neverica.

- Da nagovorite mog oca? Ne verujem.

mart@ & nymphe

10

- Da se opkladimo da... - Ben je primetio da ona oscilira između želje da s

njim ukrsti mačeve i želje za sigurnošću. - Ipak vas je strah, Vaša visosti -

dodade on nepopustljivo.

Natalija ispravi ramena.

- Bene, uzimate slobodu koja vam ne pripada. Nije tačno da me je strah,

zapravo me ne interesuje to što nudite. Pored toga, moj otac vam ne bi odobrio

audijenciju, a kamoli da bi saslušao vaš glupi predlog.

- Zašto ne prihvatite opkladu ako ste toliko sigurni?

- Šta bih time dobila? Da li ste spremni da se u dnevnim listovima odavde

do Londona javno izvinite za svoje ponašanje?

- Baš ste čudni. Ovaj razgovor ostaje između nas dvoje. Niko nije pravio

zapisnik.

- A vi ste prepotentni. Baš bih volela da vas vidim na kolenima.

Nasmejao se.

- To verujem...

U Natalijinim očima sevnula je varnica, jer je njeno telo bilo puno

elektriciteta. Ben je shvatio da to oboje osećaju. Bilo bi mudro da se što pre

povuče da se ne bi opekao.

- Smatrate da ste rođeni kockar, zar ne? U redu. Pokušajte da ubedite mog

oca, ali vas upozoravam da nemate nikakve šanse. U slučaju da ja pobedim,

moraćete...

- Natalija je zanemela kad su im se pogledi sreli - ... moraćete ceo jedan

dan da mi budete na raspolaganju. Jesmo li se razumeli?

Apsurdne fantazije proleteše kroz njegovu glavu.

- A ako ja pobedim?

- Izrazite želju i biće kako želite - Natalija se pobednički osmehnula.

Znao je da se ona nije dvosmisleno izrazila. Pa ipak, njegov puls je odjednom

poludeo, a venama mu je pulsirala snažna želja.

mart@ & nymphe

11

I kako bi mogao čovek, kakav je on, ovo da propusti? Pripitomiti kapricioznu

princezu veliki je izazov! Slična prilika za zadovoljstvo ne ukazuje se svakog

dana.

- Jedva čekam - rekao je sigurnim i odlučnim tonom i, pruživši joj ruku,

želeo je da još jednom bar nakratko dodirne njenu nežnu šaku. - Dakle, važi li

ponuda?

Primetno oklevajući, pri čemu je izdajničko crvenilo osvojilo njene obraze, a

nestašne zelene oči blesnule posebnim sjajem, s na izgled bezbrižnim osmehom

na licu pružila mu je ruku.

- Prihvatam ponudu.

mart@ & nymphe

12

2. poglavlje

- Šta? - Natalija se uplašila sopstvenog glasa, preglasnog i piskavog, koji je

odjeknuo u sali za prijeme. Njenom ocu očigledno nije preostalo drugo nego da

složi grimasu.

- Natalija, molim te, pričaj umerenijim tonom i ponašaj se kao princeza -

prekori je on.

Od neverice i besa Natalija se stresla.

- Otkad to princeze provode dane sa slinavim derištima na sportskim

terenima?

- Ta „derišta" su građani naše države - kralj Eduardo hladno podseti svoju

kćerku.

- Prema njima imaš određene obaveze.

- Da naučim sve o fudbalu? - Natalija je dobro znala kako se njeni roditelji

odnose prema pomenutim obavezama.

Razdraženi očev pogled uneo je nemir u Nataliju. Jasno joj je bilo da sala za

prijeme nije prikladna za porodične razgovore. Obuzelo ju je osećanje nemoći.

- Natalija, iskreno mislim da bi ti praktični trening bio vrlo koristan i...

- Koristan?

- Dozvoli da završim! - zahtevao je kralj Eduardo, dok je Natalija grizla

donju usnu. Nije smela da naljuti oca. - Bojim se da smo ti tvoja majka i ja već

duže vreme mnogo toga dozvolili, pre svega mislim na tvoj raskalašan i

ekstravagantan stil života. Bio sam voljan još neko vreme da držim oči

zatvorene, ali posle raskida veridbe s princem Mišelom biću primoran da u ovoj

kući uvedem drastičnije mere.

Natalija se uzdržala od protesta, jer je dobro znala da je strpljenje njenih

roditelja, bar kada je reč o njenom liberalnom društvenom životu, pri kraju.

Naravno, trač magazini su preterivali pišući o njenim aktivnostima prilikom

mart@ & nymphe

13

noćnih izlazaka. U očima kraljevskog para njene posete noćnim klubovima bile

su pravo svetogrđe.

- U stvari, smatram da nam ne bi škodilo malo pozitivnog publiciteta - njen

otac je prešao na stvar. - Bilo bi to dobro i za tebe i za našu porodicu. Kad

pomislim na Sofiju...

- Sofija? - Natalija se pretvorila u uvo.

- Šta je s njom?

Sofija nikada nije bila u nemilosti. Štampa ju je volela, a njen otac je protekle

večeri, na Aleksovoj i Alegrinoj svečanosti, objavio njenu veridbu s princem

Rodrigezom.

- Kao i uvek... - gunđao je kralj Eduardo. - U svakom slučaju, smatram da je

praksa u kampu izvanredna ideja, pa sam to rekao Benu Džeksonu. Počinješ u

utorak - okrenuo se prema njoj i Natalija se ukočila. - I nemoj ni da pokušaš da

mi se suprotstaviš, inače ti neću dati ni centa više. Dobićeš telohranitelja da bi

mogla bezbedno da obavljaš zadatke.

Znači, Ben Džekson je sve dogovorio!

Dobro je znala da njen otac nikada nije pretio uprazno, a kako da sve ovo

prihvati pod ovakvim okolnostima? Dosad je bila samo bezbrižna princeza, koja

je naviše mrzela pravila i propise. A sad se od nje očekuje da preuzme

kraljevske obaveze, pri čemu će se izložiti mogućim neprijatnostima.

- Dobro, tata - reče ona kruto. - Učiniću najbolje što mogu da tebe i

kraljevstvo Santina sačuvam od eventualnih skandala.

- U redu. Pomoći ću ti koliko mogu.

Mnogo se toga okrenulo protiv nje. Visoko uzdignute glave napustila je salu i,

zastavši u raskošnom holu, teško je disala u blizini pola tuceta livrejisanih

stražara.

S mukom je Natalija malo stišala bes i narastajuću paniku. Potpuno je

neprihvatljivo da ona radi za Bena Džeksona! Od pomisli na tu mogućnost

stezala joj je grlo. Osećala je teret u grudima, mutila joj se svest! Time bi

mart@ & nymphe

14

osramotila kraljevsku krv, jer bi morala da gleda Bena Džeksona kako

trijumfuje. Tako bi izdala sebe! To poniženje ne bi preživela.

Natalija ispravi ramena, duboko udahnu i ponosno podiže glavu.

U redu, pošto je njen otac ubeđen u to da će pomenuta praksa biti korisna za

nju i njenu familiju, ona će morati da preduzme nešto i da nekak.o pridobije

Bena Džeksona.

Ben je bio iznenađen kada je čuo prigušene glasove iz predsoblja

iznajmljenog poslovnog prostora. Uz zadovojan osmeh zavalio se u naslon

stolice. Ovo se baš brzo odvijalo.

Odmah zatim vrata su se širom otvorila, pa je umarširala namirisana

princeza. Natalija Santina je zastala uz ivicu njegovog radnog stola, sa stisnutim

pesnicama na bokovima. Njene zelenozlatne mačje oči sevale su prema njemu,

pa je stekao utisak da je pred njim vila iz bajke. Veoma besna vila!

Pogledom je klizio po njenoj zanosnoj silueti i primetno se zadržao na njenim

jedrim bokovima, koji su mu privukli pažnju na vereničkoj svečanosti. Na sebi je

imala skupocen i elegantan svetoroze komplet, crne sandale s visokim

potpeticama, kao i stilske sunčane naočare, podignute iznad čela.

I, očigledno, njegova nova praktikantkinja bila je modra od gneva.

- Poranili ste, princezo - dočeka je Ben sa osmehom na licu. - Koliko se

sećam, s vašim ocem dogovorio sam se da počnete u utorak ujutro - osmeh mu

se proširio kad je primetio da je zadrhtala od besa.

- Dotad bi trebalo da koristite grejs period...

- Ne mislite valjda da će vaš idiotski plan dati rezultate? - nediplomatski

istrča Natalija.

Mačka je još uvek izvan vreće... Ben sa uživanjem podiže ruke iza glave i

udobnije se zavali u stolici.

- Vaš je otac bio oduševljen mojom idejom.

- Moj otac! - svađalački je uzviknula.

- On smatra da bi ta praksa za vas bila korisna.

mart@ & nymphe

15

- Najlepša hvala! - zarežala je namrgođeno. - Dobro znam šta on o tome

misli.

- U čemu je onda problem?

- Čujte, gospodine...

- Ben - prekide je on uz osmeh. - Ovde nećemo biti formalni, Natalija.

- Ben?

Mnogo je zanosnija kada je ljuta, pomisli Ben očarano. Oči su joj blistale kao

smaragdi. Njeni obrazi dobili su boju crvene ruže, a raskošne grudi ispod lanene

bluze izazivale su sve što je muško. U glavi mu je iskrsnula pomisao na to kakva

li je ona u krevetu...

Znao je da je Natalija Santina žena koja je umela velikodušno da se postavi

mada se već uverio i u njene druge osobine. Nije ga napuštala misao na nagu

princezu koja leži pored njega na svežim čaršavima. Talas ogromnog

zadovoljstva istog trena prostrujao je njegovim telom. Međutim, on je sve svoje

afere uvek držao na distanci od posla i saradnika, pa se dobro zamislio nad

mogućnošću da uđe u vezu sa ovim plavim otrovom. Pa ipak se negde duboko u

duši radovao što će joj uskoro biti šef.

Natalija je šumno udahnula i odsutno je obema rukama prevukla preko

suknje. Taj čin iznudio je njegovo nevoljno divljenje.

- Čujte, Bene... - u njenom glasu osetio je gotovo opipljivo obećanje - nas

dvoje nismo imali dobar start, zar ne? - osmeh joj bio čaroban.

- I? - Ben se svim silama trudio da ignoriše pulsiranje u svojim slabinama.

- Pa eto, sve se može popraviti, pogotovo ako ne budem vaša

praktikantkinja.

- Ali vi ćete to biti.

- Ne mogu! - Natalija je na momenat zaboravila svoju ulogu i odmah zatim

ujela se za usnu kad je videla kako su se proširile ženice njenog saradnika.

mart@ & nymphe

16

- Shvatam. Princeza ne želi da prlja manikirane ruke? I ne voli da se meša

sa običnim svetom niti bi želela da upropasti svoj dan nekakvim običnim

poslom.

Ben je očekivao durenje i prkos. Međutim, iznenadili su ga povređenost i

strah u izrazu njenog lica i očiju. Da li je on to dobro video? Od prve sekunde

njihovog susreta procenio ju je kao snoba.

A on dobro znao šta znači teško raditi. Doživljavao je i neuspehe, ali se uvek

uspravljao i počinjao iznova. Njegov otac je želeo da mu sin bude poznati

fudbaler, a Ben je imovinu stekao umešnošću i upornošću. Živeo je

disciplinovano, daleko od skandala svoje nekonvencionalne porodice. Bio je

cenjen član društva i sav respekt stekao je teškom mukom.

Natalija Santina je sasvim drugačija. A on bi bio proklet kada bi dozvolio toj

nadurenoj princezi da gazi po njegovim osećanjima.

- Zašto se tako žestoko protivite radu u mom sportskom kampu? - upitao

je hladno. - Deca su uglavnom prijateljski nastrojena i lepo vaspitana, moglo bi

vam biti zadovoljstvo da se s njima poigrate i opustite. Uprkos vašem

očekivanju, mogli biste zaista uživati.

- Da li ste i ranije vodili takve kampove?

- Jesam, u Londonu i Liverpulu. Ovaj ovde samo je jedan u nizu, kakvih je u

Evropi sve više.

- Prilično ambiciozno, da ne kažem megalomanski - podrugljivo reče

Natalija.

Ben opušteno sleže širokim ramenima.

- I? Šta s tim nije u redu?

Zurila je u njega i on je opet u tim zelenozlatnim očima video odsjaj straha.

- Ali ja o fudbalu ne znam baš ništa!

- Ne nameravam da vas postavim za trenera.

Nekoliko sekundi carovala je potpuna tišina. Ben je osetio nešto kao

simpatiju prema buntovnoj princezi. Bila je u poziciji koju nije mogla previđeti.

mart@ & nymphe

17

On je bio iznenađen time što je kralj Eduardo odmah prihvatio njegov predlog.

Natalija je uživala u svojoj razmaženosti, snobizmu, sujeti, osobinama koje su

potpuno beskorisne, ali ona je ipak princeza. A kralj Eduardo govorio je o njoj

kao da mu predstavlja veliki teret.

- Dakle, šta bih morala da radim? - iznenadila ga je pitanjem.

Ben se zamislio. Ova devojka je hrabra i ponosna...

- Sve što bude potrebno u vezi sa administracijom...

- Administracija?

Da li je osetio panku u njenom glasu? Benovo čelo se naboralo.

- U stvari, počinjemo tek za sedam dana kada u Santini počne školski

raspust Dotad nam pomozite u pripremama za višenedeljni letnji kamp -

pokazao je bradom u pravcu predsoblja, gde se već užurbano radilo. ‘Čak i ako

brzo i vesto kucate po tastaturi, budite uvereni da ćete biti pretrpani poslom -

objasni joj Ben uz osmeh.

Nastao je tajac. Natalija je zurila u njega i konačno je kruto klimnula glavom,

što je on shvatio kao znak odobravanja.

- A našu opkladu možemo proširiti - ote mu se spontano. - Ako ovde

izdržite punih trideset dana...

- Trideset dana? - njen užas nimalo nije bio izveštačen.

- Mesec dana, da.

- Hvala, gospodine... Bene! Toliko znam da računam!

- Čitati i računati. Znam da ste prava intelektualka.

Nije ništa odgovorila na ovu njegovu nejasnu konstataciju, ali joj je u očima

sevnula neobična varnica. Averzija? Moguće, ali ono što je on video bilo je

znatno jače. Opiranje? Mržnja? Ali zašto? Da li ju je nehotice povredio?

- Ako izdržite sa mnom mesec dana, što nije bio moj, nego predlog vašeg

oca, a to želim posebno da naglasim, nas dvoje bismo se mogli čak i složiti. Zato

obećavam da ću vam ceo jedan dan biti na raspolaganju.

mart@ & nymphe

18

Još sinoć mu je ova pretpostavka izgledala potpuno apsurdna i neizvodljiva, a

sad je odjednom postao radoznao, želeo je da zna kakav bi to dan bio. Kad

pripitomi ovu oholu princezu...

Natalijin izraz lica bio je skamenjen, bez ijednog pokreta, pa on nije mogao

da pretpostavi o čemu je u tom momentu razmišljala. Kao daje htela da izvuče

nešto od njega. Ben je iznenađeno zaključio da prema njoj oseća čak neku vrstu

sažaljenja. A ipak je uživao u ratu recima između njih dvoje.

- Izgleda da verujete da to ne bih izdržala

- reče ona samopouzdano.

- Još mi niste pružili priliku da mislim drugačije.

Opet onaj čudni pogled.

- Uopšte me ne poznajete.

- Čitao sam o vama dovoljno da bih...

- Uvek verujete novinama? - grubo upita Natalija. - S obzirom na činjenicu

da ni vaša porodica nije loša „hrana“ za trač štampu... - dodade ona ne skrećući

pogled s njega.

Ben se nesvesno ukoči. Odmalena je mrzeo to što su članovi njegove familije

često bili na udaru bezosećajnih medija. Još uvek se sećao izmučenog majčinog

lica kada bi u jutarnjim satima otvorila novine i ugledala fotografije svog muža,

kao i užasne tekstove o Bobiju Džeksonu.

- Ovo je, nažalost, istina. Među Džeksonovima je engleska štampa redovno

nalazila dobar materijal, ali je u tim tekstovima bilo veoma malo istine.

- Baš malo!

- Da li tvrdite da vas je neko oklevetao?

Natalija stisnu usne i podiže bradu.

- Izdržaću ovaj glupi test i radovaću se svojoj zaradi.

mart@ & nymphe

19

- A ja ću se radovati što ću ceo jedan dan biti vama na usluzi, Vaša visosti! -

uzeo je lepu majicu, koja je za njegovu novu praktikantkinju pripremljena

stajala na radnom stolu. Gurnuo ju je pred Natašu. - Ovo je vaša uniforma.

Natalija je refleksno uzela majicu sa odštampanim logotipom i začuđeno je

zurila u ukrasna slova: Džekson kompanija posvećena sportu mladih. Glasno se

nasmejala.

- U zanosu ste kompaniji dali svoje ime!

- A kako biste je vi nazvali? - postavio je to pitanje iz radoznalosti. - Ovaj

kamp mi mnogo znači... pa vas molim da ne iskušavate moje strpljenje. Nemate

pojma, princezo, na šta sam sve spreman!

Pogledala ga je. Oči su mu bile prikovane za njene grudi.

Na tu vašu primedbu reći ću samo jedno: nemate predstavu o tome šta sam

sve ja u stanju da učinim, Bene Džeksone.

Kao ošamućena stajala Natalija je izletela napolje pokušavajući da kontroliše

uzbuđenje.

Trideset dana? Kako je njen otac mogao da bude toliko okrutan? Kako da ona

sve to preživi?

Čitati i računati! Ben Džekson se rugao njenim sposobnostima. Znam da ste

prava intelektualka...

On pojma nema! Trideset dana u njegovom birou biće gore nego mesec dana

u paklu! U školi je bar uvek računala na Karlotinu pomoć i podršku, a ovde?

Koliko će potrajati to mučenje dok Ben istražuje njene slabosti i zadovoljno se

smeši?

Natalija je uzdahnula stežući vlažne šake. Uprkos strahu zbog Benove

moguće pakosti, osetila je u sebi još nešto: odlučnost. Više od svega želela je da

dokaže ovom uobraženku koliko se on prevario u proceni njenih sposobnosti.

Imaće on vremena da se nervira.

Natalija se smrknuto nasmejala. Trideset dana do njene trijumfalne pobede!

Ni na šta drugo ne bi smela da misli. Kako će uživati kad ovog bestidnog

uobraženka natera da ceo jedan dan igra kako ona zasvira. E, sam je to tražio.

mart@ & nymphe

20

Međutim, kad je bacila pogled na njegova široka ramena i čulne usne, njena

erotska mašta otela se kontroli, ponela ju je u nebeske visine, pa je zažmurila i

pocrvenela i protiv svoje volje.

Brzo je otvorila oči i vlažnim dlanovima pokrila vrele crvene obraze.

Kad se vratila u palatu, doživela je iznenađenje jer ju je otac bukvalno obasuo

savetima, a majka je, s čudnim izrazom lica, odvela Nataliju u svoju sobu.

- Šta se dešava?

- Ništa posebno, osim što je tvoja sestra i dalje luda! - kraljica Zoe pređe

drhtavim prstima preko jedne obrve.

- Sofija? - Natalija pomisli na nejasnu očevu primedbu. Njena sestra

bliznakinja Karlota priredila je veliki blam svojoj kraljevskoj porodici kad je

rodila vanbračno dete, pa je zbog toga odlučeno da živi povučeno u Italiji.

- Da, Sofija - potvrdi gorko kraljica Zoe. - Očigledno je uništila i svoju i našu

reputaciju da bi se udala za princa.

- Stvarno... - promrmljala je Natalija jer joj ništa drugo nije palo na pamet.

Kako se čini, njena sestra je bila znatno hrabrija i odlučnija nego što je bilo ko

mogao da pretpostavi. - Kuda je otišla?

- Pobegla je privatnim avionom Ašoka Aharija.

- Pobegla za njega? - Natalija nije mogla da poveruje.

Aš je bio jedan od starih prijatelja njihovog brata Aleksa, a odranije je na

školskim ferijama bio gost u palati. Ako realno razmisli, Sofija se uvek na neki

način oduševljavala njime. Ali da odlučiti da pobegne s njim? Natalija joj se

divila, čak je osećala i izvesnu zavist prema odlučnosti svoje sestre.

Ona je, doduše, svoje roditelje jednom ili dva puta isprovocirala na možda

pomalo skandalozan način, ali sve to ni blizu nije bilo spektakularno kao Sofijino

bekstvo.

- Mediji su potpuno van kontrole - prigušeno je šaputala kraljica Zoe.

mart@ & nymphe

21

I ona i njen muž bili su alergični na štampu mada su bili svesni želje javnosti

za izvesnim informacijama o životu kraljevske porodice. Kraljica Zoe je zastala i

obrisala drhtave usne krajem maramice.

- Ta Sofijina ludorija... Još uvek ne znam da li je tvoja sestra bar malo

razmislila o svojim postupcima.

Ona je svoju budućnost hrabro uzela u ruke, pomislila je Natalija, ali to nije

izgovorila.

Njena majka je uzdahnula.

- Čim žuta štampa prestane da se bavi izborom neveste tvoga brata, Aš i

tvoja sestra će im obezbediti još bolji materijal za nove senzacije. Tvoj otac je

zaista dobro učinio što ti je obezbedio mesto praktikanta kod Bena Džeksona. U

ovo teško vreme svako od nas mora učiniti sve što može da bar ublaži nanetu

nam štetu.

Sad sam ja na redu da budem žrtva kraljevskih obaveza, pomisli Natalija

osećajući samosažaljenje.

Kad je kraljica Zoe pogledala Nataliju, u njenim jasnim očima bila su

pomešana osećanja sažaljenja i razumevanja.

- Dobro znam da je taj posao za tebe nekako... nepodesan i težak - izgovori

ona osećajno, ali sa upozoravajućim međutonom, od kojeg se Natalija naježila. -

Ali pozitivan publicitet bio bi stvarno poželjan i vredan pažnje - jedva primetan

rezignirani osmeh zatitrao joj je na usnama. - Računamo na tebe, dete moje.

mart@ & nymphe

22

3. poglavlje

Natalija je opet stajala pred zgradom biroa Bena Džeksona, u jednoj od

najboljih ulica poslovne četvrti. Disala je teško, osećajući da za nju upravo

počinje teško jutro.

U palati se i dalje osećala napetost zbog skandalozne Sofijine i Ašokove blic

afere. Paparaci su Nataliju napadali iz zasede prateći limuzinu kojom je išla u

grad. Na sreću, Enrike je uspeo da u krivudavoj ulici izbegne nametljivce, koji su

nekako saznali da je Natalija počela nešto da radi.

Naslov se već mogao naslutiti: Raskalašna princeza, poznata po divljim

žurkama, glumi skromnu dobrotvorku...

Niko njen posao ne bi smatrao ozbiljnim radom iako se njena majka baš

tome nadala. Omiljena ličnost štampe bila je, naravno, Sofija, jer su novinari

Karlotine grehe već oprostili zbog njenog pokajanja.

A Natalija? Uvek je bila zanimljiva sa svojim živopisnim eksponiranjem.

Baš kao i Ben Džekson, koji je lovio njene neuspehe.

Natalija je ispravila ramena i ušla u zgradu. Nameravala je da mu se

suprotstavi i da mu zagorca život.

- Kasnite - zaključio je Ben nepoverljivo je pogledavši, pokazujući joj na sat.

- Deset minuta posle dogovorenog vremena, princezo.

- Zovite me Natalija - predložila je uz umilan osmeh. - Ili, ako vam je draže,

Vaša visosti.

- U ovom okruženju svi smo neformali. Svakoga ćete oslovljavati imenom.

Natalija kratko pogleda u pravcu dve žene i jednog mladog čoveka, koji su je

gledali otvorenih usta. Brzo su oborili pogled.

- Pored toga, tačnost je zahtev za sve - nastavi Ben.

- Da, naravno - Natalija se okrenula prema svom novom šefu uz sladak

osmeh.

mart@ & nymphe

23

- Zakasnila sam samo zato što su me pred palatom saleteli predstavnici

sedme sile. Ali ovoga puta nisu došli zbog mene - graciozno je skinula ogrtač i

radoznalo pogledala unaokolo. Žena iz prijemnog odeljenja pritrčala je da

prihvati ogrtač.

- Ubuduće se za svoju garderobu pobrinite sami! - strogo reče Ben.

U znak prihvatanja, Natalija je blago klimnula glavom. Njen novi šef ponašao

se nešto drugačije, kao da ona više nije princeza. Moraće da pripazi da ga više

ne provocira, mora da bude svesna činjenice da su ovo posebne okolnosti, koje

će potrajati mesec dana.

Pogled kojim ju je pažljivo odmerio mnogo je govorio. Potrudila se da se

dotera za prvi radni dan. Uz radnu bluzu složila je tamnosivu usku suknju,

odgovarajući kardigan, crne cipele na visoke potpetice, kao i široki kožni kaiš sa

stilskom šnalom.

Svi u birou nosili su džins i majice osim Bena, koji je na sebi imao lepo

skrojeno poslovno odelo. Isticao se pojavom i delovao bi opušteno da ga nisu

odavale nemirne, prodorne i radoznale oči, koje su govorile nešto drugo. Ko bi

se malo zagledao u njegovu markantnu pojavu, iza naizgled hladne i arogantne

fasade primetio bi uskovitlanost različitih emocija.

Natalija je predstavljena personalu: Frančeska, mlada i lepa žena u

dvadesetim godinama, delovala je prijatno i dobroćudno; Marijana,

korpulentna žena četrdesetih godina, i Fabio, stidljivi dečak koji je pocrveneo

kada ga je Natalija pogledala i upoznala se s njim. Svi su oni rođeni na ostrvu,

govorili su više jezika i, naravno, znali su ko im je novi saradnik.

Natalija ih je prijateljski pozdravila pitajući se šta njene nove kolege misle o

njoj. Na njihovim licima ogledalo se strahopoštovanje i skepsa. Sigurna je da su

svi oni čitali trač rubrike, ali nije znala šta su od svega toga uzimali zdravo za

gotovo. U suštini, bilo joj je svejedno.

- Tako, svi ovde već rade, a vi pođite za mnom - reče joj Ben.

- Drago mi je što sam vas upoznala - obrati se Natalija prisutnima uz

prijateljski osmeh pa pođe za svojim šefom.

mart@ & nymphe

24

- To što ste princeza ovde ćemo zaboraviti - tiho je zarežao Ben čim je

zatvorio vrata.

- Ali ja sam ipak i dalje princeza! - pobuni se Natalija.

- Dobro znate na šta mislim, Vaša visosti. Dok ovde radite, vi ste jedan od

mojih zaposlenika, a svi ste mi jednaki.

- Praktikantkinja - ispravi ga Natalija slatkim tonom. - Uza sve to, ja sam

samo učtiva.

- Ponašate se kao da našem okruženju činite veliku čast svojim prisustvom

- prekori je Ben.

- O, shvatam. Želeli biste da se uklopim u vaš ton i način razgovora.

- Ne zahtevam od vas ništa drugo nego da se ponašate... normalno.

- Ali to je za mene normalno!

Tamne Benove obrve visoko se podigoše.

- Stvarno?

- Zašto ste insistirali na tome da me dovedete ovde kad imate tako loše

mišljenje o meni? - upita Natalija, u čijem se glasu osećao bes i povređenost. -

Da biste mi držali nekakve lekcije ili treba da vam pomognem na neki način?

Ben se brzo okrenu prema njoj dok su mu se na licu ogledali iznenađenje,

kajanje i stid.

- Prema vama se odnosim isto kao i prema ostalima ovde, prin... Natalija.

- Dakle, uz respekt i ljubaznost - promrmlja ona ironično.

Ponovo su zasijale njegove tamne oči, pa je Natalija čestitala sebi na dobroj

taktici. Prilikom njihovog poslednjeg susreta nije bila baš raspoložena, pa je on

možda stekao pogrešan utisak o njoj. Zato sad mora da pripazi na svoje

ponašanje.

- Otkad ovaj biro postoji i radi? - upitala je zainteresovano.

mart@ & nymphe

25

Nagla promena teme kao da je malo iznervirala Bena, ali se potrudio da to ne

pokaže.

- Otprilike šest nedelja.

- I sve to vreme bili ste ovde? - kakvi li su njegovi planove s njom i šta će joj

ponuditi da radi?

- Ne, na ostrvu sam nekoliko dana i vraćam se u London čim kamp počne

normalno da funkcioniše.

- Kakva srećna okolnost što je vaša sestra sad verena za budućeg kralja -

Natalija nije izdržala, norala je to da kaže.

- Pre bih rekao da je to sudbina, a ne okolnost. Kada je Aleks bio u

Londonu, sreo sam se s njim da bismo popričali o ovom kampu i tom prilikom

upoznao je Alegru.

- I istog trena znali su da su jedno za drugo?

- Sreli smo se nekoliko meseci ranije - obzjasni Ben hladno. - U

međuvremenu su se bolje upoznali i o svemu dogovorili. Vreme će pokazati

kako će to među njima funkcionisati - slegnuo je ramenima.

Očigledno nije dozvoljavao da senka sumnje padne na bilo kog člana njegove

porodice. Dirljiva odanost, podrugljivo pomisli Natalija.

- Znači, oni su doživeli nešto kao ljubav na prvi pogled? Šta mislite o toj

vrsti ljubavi?

- Nije važno šta ja mislim o tome. A vi ste ovde došli da radite a ne da

ćaskate - podseti je Ben.

- U redu, shvatam - Natalija je bila pomalo razočarana time što nije dobila

odgovor na ovo pitanje, bila je čak ljuta. Uostalom, zašto bi nju interesovalo šta

Ben Džekson misli o velikim ljubavima? Ni ona nije o tome razmišljala. Kada bi

uporedila hladan i civilizovan odnos svojih roditelja s Karlotinim hrabrim

postupkom, morala bi dobro da se zamisli.šta je tu ispravno a šta nije.

mart@ & nymphe

26

Treba li da ćuti o sopstvenoj ideji i želji da doživi pravu romansu? Kad je

propala njena veridba, ovu temu odložila je ad akta. Zašto joj je ta ideja ponovo

u mislima?

- Frančeska će vam pokazati šta treba da radite - reče Ben poslovnim

tonom. - Iduće nedelje, kad kamp počne da funkcioniše, bićete pod mojim

nadzorom.

- Kako vi kažete... Bene.

- Ova rečenica je divna muzika za moje uši - promrmlja njen šef i nestade

iza vrata.

Prvi sati protekli su, na Natalijino olakšanje, brže nego što je očekivala.

Frančeska joj je dala poveći denjak hartije, koji je morao biti obrađen, i

pokazala joj je kako se rukuje novim modernim kopiruređajem. Nijednog

momenta Nataliji nije bilo dosadno, jer je s kolegama uz posao uspela da

prokomentariše aktuelne filmove, knjige i političke događaje.

Kad se poveo razgovor o godišnjem odmoru i letu, Natalija je i tu

učestvovala. Pomenula je svoje putovanje privatnom roditeljskom jahtom

između Kiklada u Egejskom moru, što su prisutni pažljivo saslušali.

U daljem razgovoru o filmovima napetost je malo popustila.

Kada je bilo vreme ručku, Natalija se osećala iscrpljenom. Bila je veoma

gladna, pa je sve prisutne pozvala da odu zajedno da jedu.

- U vreme ručka obično jedemo sendviče - stidljivo reče Marijana, a

Natalija nemarno odmahnu rukom.

- Zvanično imate pravo na pauzu za ručak, zar ne?

- Da, ali...

- Onda je sve jasno. Gospodinu Džeksonu nećemo mnogo objašnjavati ovu

malu promenu u dosadašnjoj praksi - zaključi Natalija.

Ben je bio odsutan poslom, pa je Natalija bila baš raspoložena, jer su joj

smetale njegove sarkastične primedbe.

mart@ & nymphe

27

Pošto mu je Frančeska poslušno ostavila poruku, Natalija je povela kolege u

svoj omiljeni restoran: malu italijansku tratoriju u starom delu grada, koja je

spolja bila neugledna, ali su se u njoj mesta rezervisala šest meseci unapred.

Srećom, princeza od Santine imala je svoj sto s najboljom pozicijom u

restoranu.

- Osećajte se komotno - ohrabri Natalija svoje nove kolege, s kojima je u

međuvremenu prešla na ti. Prvo im je naručila bocu dobrog vina i tek što je

podigla čašu da im poželi srečan početak zajedničkog rada, u vratima se pojavio

krupan čovek zbog kojeg je odjednom nestalo dobrog raspoloženja.

Ben Džekson i mračni izraz na njegovom licu nisu obećavali ništa dobro.

- Pridružite nam se - pozva ga Natalija kad je stao uz njihov sto. - Zelela bih

da se uključite u našu zdravicu.

- Kakvo iznenađenje! - zareza on sarkastično. - Ne uznemiravajte se zbog

mene - uz izveštačen osmeh i ledeni pogled prihvatio je ponuđenu čašu vina.

- Za uspešan prvi radni dan - reče Natalija, uz notu prkosa u glasu, pa popi

vino naiskap.

Osetila je na sebi prodoran Benov pogled i prestala je da diše kada je on seo

pored nje.

- Trebalo bi reći: Za prvo jutro prakse - bio joj je toliko blizu da je osećala

njegov dah na koži.

- Nazovite to kako želite - zvučala je slatko. - Važno je da smo zajedno.

- Onda... živeli - promrmlja Ben ne skidajući pogled s nje.

Natalija je poručila svoje omiljeno jelo, ali je shvatila da, uprkos gladi, neće

moći ni zalogaj da proguta zbog Benove blizine. Čitavo njeno telo zvonilo je na

uzbunu.

Kada je revnosni konobar doneo dezert, Ben je pogledao na sat.

- Vaša visosti, prekoračili smo vreme za ručak, a čeka nas gomila posla. Da

li biste zapakovali dezert? - obratio se konobaru dok je smrknuto gledao

Nataliju.

mart@ & nymphe

28

Crvena u licu, oborila je pogled i ujela se za usnu. Nestalo je dobrog

raspoloženja. Osećala se kao dete koje su izgrdili.

Ubrzo su tiho napustili restoran.

Natalija je već bila uz kopir-aparat kad ju je Ben s vrata pozvao.

- Natalija, molim vas da nakratko dođete u moju kancelariju.

Srce je počelo snažno da joj udara, a stomak joj se podigao.

- Razume se.

Dostojanstveno je hodala za njim. Kad je brava škljocnula, osetila se kao u

zatvoru.

- Kakva je ovo predstava? - upitao je blago, ali odlučnim tonom.

- Bio je to samo ručak...

- Možda u vašem svetu, princezo.

- Natalija - korigovala ga je.

- Zaposleni nemaju dva sata pauze za gošćenje jastogom i šampanjcem.

- Bilo je to vino.

Lice mu se smračilo.

- Dok ovde radite...

- Ali ja nisam zaposlena kod vas - podseti ga Natalija. - Ovde sam na praksi.

- Ali dok dok sam vam ja šef, neću dozvoliti da ovo mesto pretvorite u

cirkus za princeze!

- Šta mi je ovo trebalo... - besno je mrmljala. - Zašto niste razmislili pre

nego što ste me primorali na ovu glupu opkladu.

Nekoliko sekundi ćutke ju je gledao i Natalija je shvatila koliko su opasno

blizu jedno drugom. Kad bi se nagnula samo nekoliko centimetara, mogla bi

poljubiti te stroge usne. Nežno i željno? A kad bi ga poljubila, da li bi prestao da

je kontroliše?

mart@ & nymphe

29

Bila je baš radoznala. Samo kad joj srce ne bi ovako jako udaralo... Bilo bi to

tako jednostavno... i nemoguće. Ovo je opasna igra vatrom i trebalo bi...

- Shvatam - reče Ben. - Želite revanš.

Neprimetno je slegnula ramenima. Nije

mogla sebi da objasni zašto se ovako apsurdno ponaša. Jutros je bila baš

raspoložena. Kako se sve odjednom preokrenuto?

Kad se okrenula prema njemu, u očima mu se ogledalo nepoverenje. Činilo

joj se da je on prezire. Osećala je istovremeno kajanje, otpor, ponos, a osećala

se i povređenom. I sve to zahvaljujući njegovom prodornom pogledu. Sličnu

zbrku u glavi dosad još nije doživela.

- Treba li sad da se vratim na posao?

Ben se osmehnu.

- Da, da. Slobodno nastavite svima da smetate, princezo!

Natalija se vratila na svoje mesto pognute glave da bi sakrila suze u očima.

Frančeska joj je dodala novu gomilu papira za kopiranje.

- Posle možeš da ih sortiraš - rekla je prijateljski.

- Imate previše dokumentacije! - čudila se Natalija. - Čemu toliko? Mislila

sam da će ovaj biro raditi samo nekoliko nedelja.

- Mesec dana - ispravi je Frančeska. - Ovde ima mnogo posla pravne

prirode, zatim polise osiguranja...

- Razumem - odgovori kratko Natalija i prihvati se posla. - Kako da složim

ove papire?

- Sve po abecedi. Svaki papir ima svoju oznaku i ravnaj se prema njoj.

Bio je to najjednostavniji integrisani sistem, koji je Natalija već poznavala.

Uprkos svemu, uspaničila se. Frančeska se vratila svom poslu, a Natalija se

koncentrisala na to da što bolje obavi svoj zadatak. Nije joj bilo naporno.

mart@ & nymphe

30

Posle neslavno završenog ručka štimung je u birou bio pomalo zategnut, a

Natalijino raspoloženje ništa nije moglo popraviti. Uza sve to Ben ju je u prolazu

pogledao nekako omalovažavajuće. Ostatak dana osećala se kao gubitnik.

Natalija je upravo pokušala da opiše kolegama svoju haljinu s prošlog

dobrotvornog bala u palati njenih roditelja kad je Ben ponovo iznenada ušao.

- Svuda po njoj bili su našiveni pravi biseri - opisivala je ona dramatičnim

tonom - zato je bila teška kao olovo! Dok sam plesala, sigurno sam izgubila dva

kilograma...

- Možemo li da razgovaramo u mojoj kancelariji, princezo? - prekide je on

u pola rečenice.

Opet?

- Svakako - uzvratila je pokušavajući da kontroliše svoj puls, koji je pod

Benovim pogledom naglo skočio. - Dva puta u istom danu ćaskam sa šefom...

kakva sam ja srećnica!

- To bi moglo nešto da znači - Ben je propusti ispred sebe.

Kada je zatvorio vrata i naslonio se na njih skrštenih ruku, ispitivački je

pogledao svoju buntovnički raspoloženu praktikantkinju.

- Da li vam je stvarno toliko zadovoljstvo da radite kao puž i da uza sve to

zadržavate ostale, princezo?

- Kad me pitate, reći ću iskreno daje vaš besni glas prava muzika za moje

uši - mirno je odgovorila.

- Nameravate li sve vreme tako da se ponašate?

- Pojma nemam. Ako mi to dosadi, verovatno ću promeniti taktiku -

prkosno je podigla bradu dok ju je on gledao nejasnim, izgubljenim pogledom.

- Baš ste prepuni iznenađenja...

- Hvala.

- Nemojte ovo shvatiti kao kompliment.

- Ipak hoću.

mart@ & nymphe

31

Nasmejao se, to ga je zabavljalo.

- A sad ozbiljno, Natalija... Biće to dug mesec ako ovako nastavimo - dodao

je zamišljeno.

Natalija se zadovoljno nasmešila. Nije bila zbunjena. Kako da mu objasni da

ni najmanje nije zabušavala, već da se iskreno trudila radeći najbolje što je

mogla.

- Shvatim da biste želeli da mi se na neki način osvetite - reče on

pomirljivim tonom. - Razumem da sam to zaslužio.

- I onda?

- Dobro, Natalija, dozvolite mi da predahnem! A za dobro one dece,

trebalo bi da oboje...

- Zar dobrobit dece zavisi od brzine kojom sortiram dokumentaciju?

- Znam da ste me razumeli.

Natalija je za momenat osetila bol u srcu. Ne sme biti impulsivna.

- Kad je potrebno, umem da promenim taktiku. Brzo me uhvati dosada.

Ben ju je gledao pitajući se kako da dopre do nje. Nije mogao da se otme

utisku da princeza Natalija od Santine nešto važno krije od njega.

- Da li je to sve, šefe?

- Zasad jeste.

Natalija se povuče s bojnog polja, pa udahnu duboko tek kada je stala pored

kopir-aparata. Nekoliko minuta Ben je zurio u zatvorena vrata. Dođavola! Zašto

mu se ova žena uvukla pod kožu? Zašto je uvek očekuje i zašto mu je potrebna?

A ljutila ga je, frustrirala i okupirala njegove misli, što mu se dosad nije

dešavalo. Kad god je bio u njenoj blizini, njegova samokontrola bila je ozbiljno

ugrožena i nije znao kako da se izbori s tim! Tri braka njegovog preduzimljivog

oca i tuga njegove majke posle svake muževljeve prevare bili su razlog mnogih

Benovih teških trenutaka.

mart@ & nymphe

32

Pa ipak je Natalija uspela da zagrebe njegov odbrambeni pancir. Još tokom

njihovog prvog susreta provocirala ga je ohološću i zadirkivanjem. Njen

nagoveštaj da je njegova porodica umnogome različita od njene pogodio ga je u

najosetljivije mesto budeći u njemu želju za osvetom. Još kao dečak osećao se

kao zaštitnik svoje majke i sestara. Nije ni moglo biti drugačije posle svih

ludorija njegovog neuračunljivog oca, koje je trač štampa unedogled razvlačila.

To što je Natalija svu tu prljavštinu uzela zdravo za gotovo, mada je i sama

bila žrtva nemilosrdnih paparaca, silno ga je nerviralo. Pa zašto je onda bio

obuzet njome u tolikoj meri?

Želeo je da vidi njen izraz lica kada je zbunjena ili čak malo ponižena. Ali

nijednog momenta nije računao na dejstvo njenih očiju divlje mačke, koje

nikada neće zaboraviti, kao ni zanosnih ženskih oblina od kojih se normalnom

muškarcu zavrti u glavi.

Kada se nagnula preko njegovog pisaćeg stola, u majici zategnutoj oko bujnih

grudi, a njega zapahnuo zamamni miris njenog dezodoransa, sve je u momentu

zaboravio. Pred njegovim očima i u svesti postojala je samo ona!

Čim mu je Natalija okrenula leđa, počela je da mu nedostaje. Uživao je u

njenom društvu. Ben odlučno podiže gomilu papira s radnog stola, zatim ih

ponovo vrati nazad i uze gornji dokument pokušavajući da se koncentriše na

njegovu sadržinu. Opet je podigao glavu da bi oslušnuo bat Natalijinih odlazećih

koraka u hodniku. Istog trena odlučio je da otputuje do kuće na plaži, koju je

iznajmio za potrebe svog boravka na ostrvu.

Kada je izašao iz kancelarije, ugledao je Nataliju kako stoji pred radnim

stolom. Prvo je uočio oblinu njene zadnjice u tesnoj suknji. Zatim je primetio da

usredsređeno sortira kopirane dokumente. Očigledno se iskreno trudila, što ga

je baš iznenadilo.

Postideo se što se ponaša kao voajer, jer Natalija nije bila svesna njegovog

prisustva. U jednom momentu, kao da je nešto osetila, okrenula se. Primetno

se trgnula kad ga je primetila.

- Zaboga, uplašio si me!

mart@ & nymphe

33

Benu nije promakao njen oprezni pogled, kao ni to da ga je u deliću sekunde

nesvesno odmerila od glave do pete. Spontano je odlučio da iskoristi ukazanu

priliku.

- Prekovremeni rad nije tvoja obaveza, Natalija - reče on blago.

Tek sad joj je bilo jasno šta je rekla, ali uprkos izdajničkom crvenilu njenih

obraza, slegnula je ramenima.

- Samo sam htela da završim posao.

Okrenula se kao da je radila težak posao.

- Ostavi, ja ću to završiti - Ben je uzeo hrpu papira iz njenih ruku.

- Ne, mogu ja to - žustro se oduprla Natalija, a zatim je zastala

posmatrajući Bena, koji je u nekoliko sekundi sortirao preostale papire.

- Tako, svoj prvi radni dan uspešno si završila - zaključio je uz osmeh, pri

čemu se zapitao zašto je Natalija provela sate radeći ovako jednostavan posao.

- Čestitam, princezo - ovoga puta nije zvučao snishodljivo, nego veselo i

prijateljski.

- Na tvoje zaprepašćenje, pretpostavljam? - upita ona izazovno.

Ben se dobroćudno nasmejao.

- Nikako!

- Nemoj me lagati. Onom opkladom umnogome si se razotkrio.

Ben se odjednom uozbiljio.

- Ne, s tobom sam se opkladio dok... - sve što je hteo da kaže, u momentu

mu se učinilo neprikladnim.

- Zašto ti se zavezao jezik? - podsmehnu mu se Natalija. - Dobro, prošao je

jedan dan, ostaje ih još samo dvadeset i devet - pružila je ruku da uzme ogrtač s

vešalice, ali je Ben bio brži. - Znači, kad dođem na posao, moram sama da ga

obesim, a kad hoću da ga ogrnem, tada dobijam pomoć? - upita ona zlobno.

- Neka danas bude tako - promrmlja Ben i kao nenamerno prevuče šakom

niz njenu ruku pre nego što se povukao korak unazad.

mart@ & nymphe

34

- Šta bi s tvojim borbenim duhom? - upita ona da bi prikrila zbunjenost.

Ben se nasmeja.

- Sve u svoje vreme. Iscrpljuje me ukrštanje mačeva s tobom. Hajdemo

nekud na piće, to ćemo oboje preživeti.

Šokirao ju je njegov spontani poziv, što se lako moglo videti po izrazu njenog

lica.

Na Natalijinim usnama potom je zaigrao osmeh, od kojeg su Bena podišli

žmarci.

- Jedno piće... to nikad ne odbijam...

mart@ & nymphe

35

4. poglavlje

Natalija je spontano odvela svog šefa u jedan pomodan bar u blizini. Mogla je

da se odluči i za neki diskretniji lokal, ali neki dečji impuls u njoj vukao ju je da

odabere takvo mesto. Nije bila sigurna u to da li je samo htela da potvrdi

njegove predrasude ili jednostavno da ga iznervira.

Čim su ušli, presreo ih je konobar.

- Princeza Natalija! Oh, pojma nisam imao da ćete nas počastiti svojim

prisustvom. Dozvolite da vas otpratim do vašeg stola.

Uzbuđenom konobaru princeza se ljupko osmehnula.

- Hvala, Paulo, ovoga puta bih izabrala diskretniji sto u pozadini.

Ispitivački je pogledala svoga pratioca, ali po njegovom bezizražajnom licu i

nepoverljivo stisnutim usnama ništa nije odgonetnula.

- Ovde me poznaju - reče ona spontano.

- Očigledno - dodade on nemarno.

Konobar ih je odveo do jednog skrivenog

stola u zadnjem delu lokala, na koji'su ubrzo donete posude s maslinama i

orasima. Ben je uzeo vinsku kartu, a Natalija mu je dopustila da je prostudira

dok je grickala orahe.

Kada je podigao glavu, upitao ju je:

- Želiš li nešto posebno?

- Šta kažeš na šampanjac? - predložila je shvativši da je i on na to mislio.

Ben klimnu glavom i poruči bocu šampanjca.

- Znaš li koliko to ovde košta? - Natalija podiže obrve kada se konobar

udaljio.

- Mislim da je oko tri stotine evra, ali to ne trebalo da te brine, princezo.

- Ne brine me, ali sam pomislila na vas koji zarađujete milione...

mart@ & nymphe

36

- Zar nismo dogovorili primirje?

- To mi je dosadno!

- Znači li to da ćeš me čitav mesec maltretirati?

Malo ju je unervozio njegov prodorni pogled. Tako ju je gledao i kada joj je iz

ruku uzeo one papire da ih sortira.

- Samo dok mi to pričinjava zadovoljstvo

- odgovori ona kočoperno.

- Čini mi se da nas dvoje imamo različite predstave o zadovoljstvu.

Natalija se drsko nasmejala.

- U to se možeš kladiti!

- To sam već... - zastao je. - Dakle, princezo, u čemu još uživaš osim u

šopingu, divljim žurkama i zadirkivanju?

- Zaboga, napravio si izraz lica kao moj otac kad namerava da mi održi

predavanje. Molim te da ne počinješ o osećanju odgovornosti i zadovoljstvu

posle dobro obavljenog posla!

Njegov osmeh nestade.

- Dobro, drugo pitanje: čemu se nadaš u sledećih nekoliko nedelja?

Na to je imala spreman odgovor, ali nije želela da se istrči. Pitanje je zvučalo

iskreno, ali Natalija se setila opklade, koju ne sme zaboraviti.

- Iskrena da budem, taj period biće test moje izdržljivosti - priznade ona.

- U suštini je tako.

- Ali izgleda da ti od svega toga očekuješ više, zar ne?

Ben na podiže ramena.

- Treba li da shvatim da će to za mene biti prokleto težak i dug period?

- Upravo to mislim - složi se Natalija. - Nego, ostavimo tu glupu opkladu i

okončajmo tu nepromišljenost šampanjcem!

mart@ & nymphe

37

Ovoga puta nasmejao se glasno.

- Ni ne pomišljam na to, princezo! - nastala je pauza pošto se pojavio

konobar, pa je ovaj neobični par nastavio duel sevanjem očiju. Dok mu je

Natalija odgovarala divljim pogledima, Ben je opušteno podigao čašu.

- U čast narednih dvadeset devet dana - reče on smireno. -I za sve što nas

dvoje u tom periodu ostvarimo!

Natalija je zastala razmišljajući o tome na kakva je on ostvarenja mislio, pa je

otpila oveći gutljaj šampanjca.

U njoj se javio nekakav čudan osećaj. A taj prokleti aranžman baš joj nije

trebao. Sve se svodilo na to da je razmaženoj princezi potrebna odgovarajuća

lekcija radi sticanja osećaja obaveze i odgovornosti.

- Šta se dešava, princezo?

- Ništa - odgovori ona drsko. - Sedim u najekskluzivnijem lokalu, pijem

prvoklasni šampanjac sa veoma atraktivnim muškarcem, koji je u dobroj meri

tvrdoglav.

- Opa, sad prelazimo u ofanzivu...

Natalija dramatični uzdahnu.

- Da li je to sve što umaš od veštine flertovanja?

- U tvom slučaju, da, jer je očigledno da ne voliš kada ti se postavljaju

pitanja.

- Da, to je otprilike isti odnos kao tvoj s flertovanjem.

- Za to nemam smisla

- Ben se osmehnuo tako da joj je krv proključala. - Ali ni ti ne flertuješ sa

mnom nego uporno pokušavaš da me obeshrabriš u nameri da ponešto saznam

o tebi.

- Koješta, nikada nećeš moći stvarno da me upoznaš.

Ben podiže obrve i odloži čašu.

mart@ & nymphe

38

- Znači, stigli smo do numere „sirota mala princeza” - reče on podrugljivo. -

Niko te ne razume i niko te ne voli, zar ne?

Natalija je zurila u njega. Posegnula je za čašom i otpila dobar gutljaj.

- I šta još? Nisi valjda nešto drugo očekivao od mene?

Ben nije skidao pogled s nje.

- Nisam baš siguran.

- Besmislica! - uzvrati mu ona grubo. - ja...

- Šta ti je trebalo da onako dugo odlažeš one kopije?

Osetila je da joj je srce zastalo. Nekoliko sekundi osećala se kao čaša,

providna i krhka.

- Pogledaj moje nokte! - pružila je svoju negovanu ruku njemu pred nos. -

Ni po koju cenu nisam htela da upropastim skupi manikir.

- Najkasnije krajem ove nedelje moraćeš da se oprostiš od lakiranih

noktiju. Teško da će preživeti fudbalski meč.

- A šta ja treba da tražim na fudbalskom meču? - Natalija se hrabro

upustila u nepoznato.

- Sve što je neophodno - objasni on otresito.

- Ali pojma nemam o fudbalu!

- Ne brini zbog toga. Objasniću ti sve što moraš da znaš - opet onaj osmeh,

od koga su joj se noge oduzimale.

Moram da obuzdam fantazije!, podseti je sebe Natalija. Konfuzan flert je

jedno, a njene čežnje i želje nešto sasvim drugo. Oboje sebi ne sme dozvoliti.

- Ali nisam baš dobra učenica - upozori ga ona.

- Utoliko bolje, jer sam ja sjajan učitelj.

Njegov podrugljivi osmeh dovoljno joj je rekao. Ben Džekson je opasan

sagovornik, jer ume da pročita tuđe misli!

mart@ & nymphe

39

Iznenada je ustala.

- Moram da idem.

- Ali još nema ni osam, noć tek što je počela...

- Ali ja sam već isplanirala ovo veče - šlaga Natalija i okrenu se konobaru,

koji je upravo prolazio. - Moj ogrtač, molim!

- Odmah, Vaša visosti.

Benu nije preostalo drugo nego da i on ustane.

- Odvešću te do kuće.

- Nema potrebe, pozvaću svog vozača.

- Zašto kad nema razloga?

U njegovom glasu ponovo je osetila onaj prezrivi međuton, koji se javljao kad

bi se spomenule njene privilegije! Kako da se ponaša sa sebičnim, razmaženim i

bezumnim ljudima?

Ili je ovo predstava kojoj ona nije dorasla?

- U redu - Natalija pogleda dopola praznu bocu šampanjca. - Sačekaću

napolju dok ti ovo središ.

- Nema problema, princezo, možemo zajedno da idemo - umiri je on. -

Ovde me dobro znaju.

Pošto joj je konobar doneo ogrtač pomogavši joj da ga obuče, Natalija je

nesigurno pošla za svojim šefom. Da sve bude gore, potpetica joj se zaglavila

između dva kamena na trotoaru, ona se zanela i pala je Benu na grudi.

Prihvatile su je sigurne ruke.

- Opa! - viknu on iznenađeno dok mu je ona nesvesno obavila ruke oko

vrata.

U tom momentu zaiskriše brojne varnice. Natalija je ugledala foto-reportera,

koji ih je primetio u lokalu. Zbunjeno je pogledala Bena. Njegovo lice bilo je

bezizražajno kada je skinuo njene ruke sa svoga vrata i učinio korak unazad.

Svakim delićem tela osetila je koliko je besan.

mart@ & nymphe

40

Dok je Ben besno prilazio automobilu a Natalija za njim hramala, paparaci su

su ih u stopu pratili.

- Da li je ovo vaš novi osvajački poduhvat, princezo?

- Poljubite se! - doviknuo je neko.

Ben je požurio, a onda je iznenada skrenuo u mračnu ulicu, gde je naleteo na

još dvojicu lovaca na senzacije. Natalija je pokušavala da ga stigne.

- Čekaj me! - doviknula je.

- Zašto? Zar ti nije dosta ovog pozorišta? - upitao ju je preko ramena. -

Trebalo je da to predvidim. Baš onakav publicitet kakav ti voliš.

On misli da sam ga svesno u ovo uvukla! Ovo joj je teško palo.

- Samo sam pokušala da izbegnem prelom skočnog zgloba - branila se

pokazujući mu cipelu bez potpetice. - Pogledaj, slomila sam je kad sam

posrnula!

Okrenuo se prema Nataliji koja mu je nespretno prilazila. Ben ju je poveo

mračnim sokacima.

- Kuda... to idemo? - prostenjala je nesigurno.

- Želim da izbegnem nove snimke - zarežao je njen pratilac. - Ako misliš da

ćeš da me se rešiti time što si mi natovarila trač štampu na vrat, grdno si se

prevarila!

Natalija se jadno osećala, ali nije htela da to Ben primeti.

- Zar nisi i sam rekao da je svaki publicitet dobar? - upita ona prkosno.

Zurila je za Benom, pa je zamalo opet naletela na njega. Ustuknula je i leđima

se naslonila na hladan zid od cigala. Bilo je mračno pa je crte njegovog lica

jedva raspoznavala mada je osećala da je još uvek besan i... osetila je njegov

dah kada je sagnuo glavu.

Disao je šumno, a usne su mu bile toliko blizu njenih da su se gotovo

dodirnule. Nije mogla da ga izbegne jer on je vladao situacijom. Telo joj je bilo

hladno dok joj je krv ključala pod navalom želje i čežnje.

mart@ & nymphe

41

Stresla se kad ju je Ben prstima uhvatio za ruku.

- Moramo što pre otići odavde - izgovorio je uzbuđeno.

Ćutala je drhteći celim telom. Kad su napustili mračni sokak, usne su joj

gorele, kao da ju je Ben strasno poljubio.

mart@ & nymphe

42

5. poglavlje

- Istina o sportskom kampu Džekson! - Ben je drhtavim glasom pročitao

naslov.

Njegovi saradnici oborili su poglede premeštajući se s noge na nogu.

- Princeza Natalija osvaja nešto novo! - nastavio je stisnutih zuba a onda je

bacio jutarnje novine na sto.

Bio je besan na štampu, na Nataliju, a pre svega na sebe. Sam je kriv za sve

što se dogodilo. I pre otvaranja letnjeg kampa na njega je bačena prljavština. A

baš to iživljavanje trač štampe hteo je da izbegne po svaku cenu.

Zašto je, zaboga, morao da izvede Nataliju na piće? A znao je koliko je to

rizično. Dakle, zašto? Zato što i danju i noću sve više misli na nju...

Protekle večeri zamalo da je poljubi! Bilo je to snažno iskušenje. Nikada

ranije njegova želja nije bila toliko jaka, nikada mu taj osećaj nije bio toliko

nepodnošljiv. Čežnja prema Nataliji bila je jača čak i od seksualne želje!

Žarko je želeo da veruje da se u njoj krije blistava ličnost, u narodu omiljena

princeza, hrabra i ranjiva...

Ali ona je sračunata mala veštica, kojoj ne smeš verovati, podseti ga glas iz

podsvesti. Pozoveš je na piće, a ona iskoristi priliku da ti se osveti!

- Ako bilo ko iz medija nazove, recite samo da će kamp biti otvoren po

planu. A kad se Natalija pojavi, neka odmah dođe kod mene, želim s njom da

razgovaram - zatim se vratio u svoju kancelariju.

Ponovo je uzeo novine. Uz naslov o njemu i Nataliji, bio je članak o

kraljevskoj porodici, koji je zauzeo znatno više prostora. Opisana je pompezna

veridba princa naslednika Alesandra, zatim je bilo reči o katastrofi kraljevske

kuće Santina, uz mnoštvo detalja o ostalim članovima porodice. Princeza Sofija

je sa Ašokom Ašarijem, maharadžom od Nailpura, odletela u Indiju dok je

princeza Karlota pala u nemilost svoje majke.

A Natalija se usudila da njegovu porodicu optuži za skandalozno ponašanje!

mart@ & nymphe

43

Ben je zurio u fotografiju na kojoj su on i Natalija uhvaćeni u klinču pred

vinskim lokalom. Zaista su izgledali kao dvoje zaljubljenih. A ispod fotografije

provokativni potpis: Da li je humanitarni rad kamuflaža za novu ljubav princeze

Natalije?

- Slobodno! - doviknuo je grubo kad je čuo tiho kucanje po vratima.

Natalija je nečujno ušla, s vragolastim osmehom na licu. Da li je njemu to bilo

makar malo zabavno?

- Uđi i zatvori vrata!

- Opa, neko je loše spavao!

Ben iu je odmerio od glave do pete.

- Ne nosiš službenu majicu?

Kakva glupa primedba u ovoj situaciji! A na njoj je bila izazovna prozirna

majica i uzana suknja, što je njenu vitku figuru učinilo ženstvenom do besvesti.

Sve primedbe i kritike, koje je Ben spremao da izloži, nestale su iz njegove

svesti, jer nije mogao da odvoji pogled sa te žene. Delovala je ubitačno seksi,

čemu su mnogo doprinele i lepo izvajane noge na visokim potpeticama.

- To mora da se promeni. A ti, ako već insistiraš na radnoj uniformi,

moraćeš da mi obezbediš nekoliko rezervnih majica - rekla je dok je on zurio u

nju.

Klimnuo je glavom, nespretno se nakašljavši.

- Odaj mi samo jedno, Natalija - nastavio je grubo. - Kako si uspela da za

samo jedan dan renomiranu kompaniju dovedeš na loš glas?

- Prirodno sam talentovana.

Iznervirala ga je njena bezbrižna reakcija.

- Da li ti je jasno koliku nam je štetu ova intriga napravila? - upitao je

zastrašujuće tihim glasom.

- Koja intriga?

- Zar nisi čitala novine?

mart@ & nymphe

44

- Na to sam odavno navikla.

- Ma zamisli!

- Još jedan dokaz koliko me malo poznaješ - odgovori mu ona prkosno.

- A kako si uspela da sve moje saradnike podmitiš i odvedeš na ručak, a

zatim da i meni učiniš isto to? Danas su novine spremne da na osnovu

bezazlene fotografije naprave intrigu velikih razmera i da čoveku baš zagorčaju

život. Na sportski kamp sada se gleda kao na nešto što sam pripremao da bih te

odvukao u krevet.

- Koješta! Ti bi to mogao mnogo jednostavnije da učiniš - ote se Nataliji,

koja je i sama bila iznenađena onim što je izgovorila, dok je Ben bio ubeđen u

to da je kapriciozna princeza želela da ga izbezumi.

- Pročitaj ovo! - grubo joj je poturio novine pod nos.

Natalija uze novine i zagleda se u naslove.

- Sve same gluposti. Najbolje je da ignorišeš tračeve, kao što ja to radim

već duže vreme. To su prazne priče.

- Koje tebe, očigledno, ne uznemiravaju! Počinjem da verujem da si

umešana u sve ovo. Tvoja bliskost s novinarima nije nikakva tajna. Kad

pomislim na aferu sa onim Francuzom, uključujući sve prljave detalje...

- Čestitam na temeljnom istraživanju, Bene. Iskreno sam impresionirana!

- Nisam morao mnogo da se trudim - odgovori on cinično. - Trebalo mi je

samo da otvorim novine.

Natalija prkosno podiže glavu.

- U redu, misliš da sad znaš sve o meni. Šta dalje?

Ben se jedva uzdržao da ne opsuje.

- Pobogu, Natalija, pokušavam da ovde instaliram projekat pomoći, uz

podršku dobrih sponzora, i ne mogu da prihvatim način na koji štampa tebi

svakodnevno priušti porciju publiciteta!

- A zašto si me angažovao?

mart@ & nymphe

45

- Možda je trebalo da odustanem - priznao je uzdahnuvši.

- Znači, tako? - upita ona grubo. - Odustaješ već posle prvog dana?

- Nema šanse, princezo! Neću da izgubim opkladu.

- Ali si zato izgubio samopouzdanje.

- Zao mi je ako sam malo preterao...

- Pošto si Džekson, moraćeš da se navikneš na trač štampu - nije mu

oćutala Natalija.

- Previše radim da bih se još i time bavio...

- Zašto se onda toliko uznemiravaš oko ovoga? - u njenom glasu čuo se

prizvuk simpatije. - Mogao bi bar malo da saosećaš sa mnom, jer ja to trpim. I

ne očekuj da ti brišem suze!

Ben i dalje nije mogao da je shvati.

- Pokušavaš li da sebe predstaviš kao nevinu žrtvu štampe?

- Zar bi to bilo toliko neverovatno?

- Znači, hoćeš da kažeš da sve to što se pisalo i pričalo o tebi...

- Da, ništa od toga nije istina - požurila je da potvrdi. - A što se tiče ovog

slučaja, budi ubeđen u to da nisam umešala prste u njegovo kreiranje.

Jednostavno sam pozvala kolege s posla, jer sam to smatrala ljubaznim gestom.

I to je kraj priče. A što se tiče scene pred vinskim lokalom... video si da mi se

potpetica polomila i da sam se zbog toga saplela. A paparaci su uvek spremni

da od muve naprave medveda.

Ben nije znao šta da misli, o svemu ovome imao je sasvim drugačiju

predstavu. A Natalija se ponašala opušteno i bezbrižno, kao da je pozirala. Ipak,

osećao je da je ona razočarana, povređena i besna. Da li na njega ili na novine,

u to nije bio siguran. Jedino je sigurno: paparaci su odlično uradili svoj posao.

- Žao mi je što sam žestoko reagovao, ali to je zato što mrzim trač-rubrike.

- Mrziš? To je prejaka reč. Postoji li za to poseban povod?

mart@ & nymphe

46

Ako je Ben nršto mrzeo više od tračrubrika, bilo je to vraćanje u prošlost, na

minula i bolna sećanja od kojih se teško branio, a koja su često navirala u

njegovu svest.

- Njihova uobičajena praksa je: po svaku cenu privući pažnju i izvući profit,

navlačeći drugima bedu na vrat, što ne mogu da shvatim. Krda sam te zamolio

da me podržiš u radu oko letnjeg kampa, ništa drugo nisam imao u vidu.

Nije baš tako, pomisli Natalija znajući da će u javnosti lepo odjeknuti vest da

on među saradnicima ima nekoga iz kraljevske porodice dok radi nešto za opšte

dobro.

Dok je izgovarao poslednju rečenicu, Natalijine oči bile su razrogačene i sad

joj je sve bilo smešno.

- Samo momenat, da li sam dobro čula? Zamolio si me da te podržim?

Srce mu je odjednom omekšalo.

- Zar nije tako bilo? - upita on umilno, s jedva primetnim trzajem u uglu

usana. - Zar mi nisi obećala dobru volju i entuzijazam?

- Još ćeš početi da mi pričaš fantastične priče o tome kako si tukao

predstavnike štampe.

Ben se nasmeja, uhvati je za ruku i privuče svojim usnam.

- Izvini, možda je zaista trebalo i nešto loše da ti uradim - nasmešio se, a

Nataliju je zahvatila zbunjenost. - Reč je u tome što su novinari iz meni

nesklone izdavačke kuće, čim su čuli da nameravam da otvorim ovde kamp,

dovodili roditelje da bi ih uverili u moju “nekompetentnost”. Da u tom

kontekstu ne pominjem moguću rezervisanost sponzora. Znam da misliš da ću

sve ovo pokrenuti kao neku vrstu PR kampanje, ali...

- To sam rekla samo da bih te naljutila - prekide ga Natalija, ovoga puta

potpuno ozbiljno. - Odavno sam shvatila da je to nešto drugo.

- Još kao dete obožavao sam sport i posvećivao sam mu mnogo vremena.

U svemu tome možda sam svojoj porodici bio pomalo neobičan, nekakva “crna

ovca” - spontano je rekao Ben. - Sport mi je pomogao da steknem veliko

samopouzdanje iako kao dečak nijednom nisam bio u prilici da postignem gol.

mart@ & nymphe

47

Nasmejao se, možda pomalo zbunjeno, kada je primetio koliko njoj ova priča

nije bila interesantna.

- Shvatam šta si hteo da mi kažeš - uveravala ga je Natalija uz ljupki osmeh,

koji ga je malo raskravio. - Ukoliko bi mi ponudio još jedno piće, ne bih odbila.

Kakva žena! Postoji li još jedna ovakva? Zlo od princeze, mučitelj i čarobnica

u isto vreme?

Ko je zapravo Natalija Santina?

- Ovo dobro zvuči, ali morali bismo malo i poslu da se okrenemo. Siguran

sam u to da je Frančeska pripremila brdo papira za kopiranje i odlaganje.

Magični trenutak intimnosti i blizine raspršio se kao magla na jakom suncu.

- U redu, šefe - Natalija razočarano salutira i žurno napusti Benovu

kancelariju da on ne bi primetio da je čitavo njeno telo iznenada počelo da

podrhtava.

Dok je gledao za njom, Ben je razmišljao

O tome da li će ikada moći da razume ovu svojeglavu devojku. I zašto je to

uopšte želeo? Uzdahnuvši, dograbio je novine u nameri da ih baci u korpu za

otpatke kad mu je za oko zapeo naslov, koji je dotad prevideo: Da li će se i

sledeća Džeksonova (po)ćerka udati za grofa?

Očima je preleteo preko kratkog članka. Kako se činilo, kćerka iz prvog braka

njegove maćehe Angela Tilson veriće se narednog vikenda s grofom od

Pembertona. Ben nije poznavao grofa, ali sudeći po fotografiji, ovaj je delovao

mračno i preteče. Zabrinuto se zamislio. Kako su Angela i grof uspeli tako brzo

sve to da obave i pripreme? .

Odlučno je uzeo mobilni telefon. Mada s njom nije bio u krvnom srodstvu,

brinuo je o Angeli isto kao i o svojoj majci i ostalim sestrama. A Angela nije čak

nosila prezime Džekson. Bila je uvek pristojne i ambiciozna, želela je da sama

upravlja svojim životom.

Javila se na prvi zvuk zvona.

mart@ & nymphe

48

- Pa, veliki brate, koja te briga ovoga puta mori, pa si odlučio da me

nazoveš? - upita ona.

Svestan činjenice da ga Angela dobro poznaje, osmehnuo se preko volje.

- Šta to planiraš s grofom od Pembertona? - upitao je bez uvoda.

- Da ga uništim, šta bih drugo? - odgovorila je bez razmišljanja. - Vidi se da

si već uzeo dnevnu dozu novinskog smeća. Kada ćeš prestati da čitaš te

gluposti?

- Tako ponekad saznam šta mi se dešava u porodici.

- U vezi sa mnom ne treba da brineš;

- Znaš da ja drugačije mislim.

Čuo je uzdržan uzdah, a na to je Ben bio posebno osetljiv. Dobro je znao da

se Angela često žučno raspravljala sa svojom majkom, navodno, zbog novca.

Međutim, ubrzo je shvatio da se iza cinične fasade krije senzibilna, srdačna i

istovremeno veoma hrabra žena.

Kao Natalija... Zašto ne mogu da prestanem da mislim na nju?

- Čuvaj se, Angela! - poruči joj on brižno.

- Znaš da to uvek radim.

- Znači, ne poznaješ dovoljno tog momka...

- Bogat je i ima titulu. Šta još mogu poželeti?

- Nemoj sebe omalovažavati!

Na ovo nije odgovorila. Malo dužu pauzu prekinuo je Ben dubokim uzdahom.

- Obećavaš li da ćeš me zvati ako ti zatrebam?

- Naravno.

I, naravno, ovo nije ozbiljno mislila, što je i on dobro znao. Kad je odložio

mobilni, pomislio je na drugu ženu oštrog jezika, duhovitu i moralnu, koja je

vešto pred njim krila svoje pravo ja.

mart@ & nymphe

49

Pošto je zatvorila vrata šefove kancelarije, Natalija je nekoliko puta duboko

udahnula. Nije bilo vrdanja: kopiranje i odlaganje. Ume ona to!

- Imaš li posla za mene? - okrenula se Frančeski.

- Nažalost, samo dosadnog...

- Bojim se da sam upravo zato postavljena ovde! - nasmeja se Natalija

raspoloženo i preuze kutiju punu koverata i tipskih pisama. Savršeno! Za sve

ovo nije potreban talenat, a trajaće satima.

Natalija se nesvesno osmehnula pomislivši na to kako Benu u vinskom lokalu

zamalo obesila oko vrata. Nije mogla da zaboravi onaj osećaj kada je posrnula i

pala na njegovo snažno telo...

Zatim, u mračnom sokaku one momente koji oduzimaju dah kada ju je umalo

poljubio! Samo sekund kasnije uspeo je da se sabere a ona je ostala razočarana.

Prisećanje na onaj muški miris izazivalo je u Nataliji ogromnu čežnju i drhtavicu.

Nikada joj se ništa slično nije dogodilo, nije mogla sebe da prepozna!

Ben je često menjao partnerke, najčešće dugonoge supermodele ili

holivudske zvezdice, kojima je prijala njegova velikodušnost na kraju kratke

veze.

Natalija je stisnula usne. Bez obzira na to koliko je njena reputacija sumnjiva

u trač-štampi, sigurno joj ne bi išlo u prilog da bude recka više u krevetu Bena

Džeksona! I mada je jasno da se on odlično kontroliše i u velikim iskušenjima,

ona je svakako želela da mu dokaže koliko je imuna na njegov šarm!

Ostatak nedelje protekao je bez incidenata.

Zauzet poslovima, Ben dva dana nije dolazio u biro jer je kamp trebalo da

bude otvoren sledećeg ponedeljka. Za to vreme Nataliji je s Frančeskom brinula

o štampanju dečjih majica razmišljajući o tome šta bi mogao biti njen posao u

sledećoj nedelji.

Kada se Ben vratio u petak posle podne, bio je prepun energije, a Natalija se

osećala kao isceđena krpa.

- Princezo - pozdravi je on raspoloženo - da li si spremna za rad u

ponedeljak?

mart@ & nymphe

50

Osećanje da joj je dosta svega odjednom je nestalo.

- O čemu pričaš? Zar je moguće da ovde nema težeg posla?

Benov osmeh pretvori se u glasno cerekanje.

- Sve je to ništa u odnosu na ono što te čeka iduće nedelje!

Natalijine oči suziše se u momentu kad je zatresla glavom.

- Zar ti se ne čini da će to biti divna, besplatna zabava? - upita ga ona, bez

imalo ozlojeđenosti, dok je savijala sledeću majicu. Izgleda da je Benov

entuzijazam kao zaraza odmah prešao na nju.

- Jedva čekam otvaranje kampa - priznade on - pa da konačno istrčim na

fudbalski teren.

- Zar nisi ranije igrao fudbal?

- Jesam, ali bilo je to davno.

- Bogati filantropi koje poznajem ne žale milione za humanitarne projekte.

Za razliku od njih, ti se i lično angažuješ - reče ona zamišljeno, kao za sebe.

Pogledao ju je kao da ga je uhvatila u laži, a zatim je slegnuo ramenima.

- Zaista mi pričinjava zadovoljstvo rad na sličnim projektima i uživanje u

radosti dečje igre.

- Ali zadovoljstvo je reč koju nikako ne mogu da dovedem u vezu s tobom!

Benovi zubi blesnuše u izazovnom osmehu, a Natalija oseti uzbunu svih čula.

- Princezo, ne poznaješ me dovoljno da bi mogla oformiti mišljenje o meni.

- Misliš?

- Ne mislim, znam. Sačekaj bar da sa mnom provedeš neko vreme u polju i

na igralištu. Tamo ćemo zajedno pronaći mnoga zadovoljstva.

- Ovo sad što si upravo rekao više mi liči na pretnju.

- Prihvati to kao obećanje!

mart@ & nymphe

51

Ispod spuštenih trepavica Natalija krišom baci pogled na svog šefa. Da li on

to s njom flertuje?

- Dobro, ti toliko uživaš u sportskim obećanjima, ali želela bih da ti

pokažem šta ja smatram zadovoljstvom - izgovorivši to, istog momenta je

shvatila koliko je njen predlog delovao provokativno.

- Zvuči primamljivo.

Srce joj je poskočilo od uzbuđenja.

Dobro, ali prvo da se nešto dogovorimo... - da li mi je glas previše visok i

piskav? Svejedno! - Dakle, interesuje me šta ti se dopada u sportu i igri u

prirodi, zato ćeš ovog vikenda izaći sa mnom.

- Kuda?

- Ako ti kažem, to neće biti iznenađenje.

- A zašto to treba da uradim? - upita on gledajući je ispitivački. - Da te

podsetim: tvoj angažman ovde daleko je od završetka. Opkladu još nisi dobila.

- Ti ćeš mi pomoći da to uradim, zar ne?

Pogledi su im se sreli i istog momenta

stopili su se u jedan. Dok se Natalija pitala koji ju je vrag terao na ovaj tanak

led, Ben se u mislima borio sa onim glasom iz podsvesti, koji ga je upozoravao

da se upleo u vrlo opasnu igru vatrom.

- Pa dobro - reče on konačno. - Kad krećemo?

- Sutra. Čekaću te u dvanaest pred paktom.

Oboje su bili uzbuđeni, a u Nataliju se uvukao osećaj da je Ben, baš kao i ona,

oduševljen predlogom.

- Obuci nešto lepo i ne računaj da ćeš se vratiti kući pre ponoći -

raspoloženo je rekla pa se okrenula poslu.

- Čini mi se da si već nešto isplanirala?

mart@ & nymphe

52

- Možda - mrmljala je Natalija mada nije imala baš nikakvu ideju kuda bi

mogla da ga odvede, osim što je htela da mu pokaže da, osim sportskih terena,

ima i drugih mogućnosti za zabavu.

Kada je Ben konačno otišao u svoju kancelariju zatvorio vrata za sobom,

ispustila je dugo zadržavani dah.

Stigavši predveče u palatu, ugledala je majku koja je očigledno htela da

razgovara s njom. Nataliji to nije odgovaralo, jer su joj misli bile konfuzne pošto

iz njih nije mogla da izbaci svog šefa, ali bilo joj je jasno da razgovor neće izbeći.

- O, vratila si se s posla? - uzviknu kraljica Zoe i klimnu glavom služavki koja

je čekala uputstva. - Mislim da ću uzeti ametist.

- Kako želite, Vaša visosti - žena se okrenu da iz sefa izvadi skupoceni nakit:

ogrlicu, narukvicu, tijaru i minđuše.

- Večeras su pozvani visoki strani zvaničnici - okrenula se kraljica kćerki. - I

ti ćeš biti s nama. Postoji mogućnost da sretneš budućeg mladoženju.

Natalija je osetila komešanje u stomaku.

- Ali moja veridba s princem Mišelom raskinuta je tek pre nekoliko

nedjelja!

- Razlog više da se ubrza sporno pitanje - odlučno uzvrati kraljica Zoe. -

Dete, ne zaboravi da ti je već dvadeset sedam godina, krajnje je vreme za udaju

i osnivanje porodice.

- Majko, ne živimo u srednjem veku. Devojka mojih godina danas se

smatra mladom.

- Za princeze to ne važi. Kao što znaš, naša porodica ne prihvata uticaj

pomodnih strujanja. Tvoja udaja važan je strateški potez za jačanje naše zemlje.

- A ja ću te podsetiti na to da se danas i krunisane glave žene i udaju bez

kalkulacija.

- To za tebe ne važi, Natalija, tako se bar nadam. Ili već imaš nekoga?

- Sigurno ne - odmahnula je glavom, uzalud pokušavajući da iz nje otera

Benove crte lica, njegov neponovljivi osmeh i prodorne oči...

mart@ & nymphe

53

- Dobro znam koliko je za mladu ženu teško da se povinuje protokolarnim

obavezama - uzdahnula je njena majka - a tvoj otac i ja dozvolili smo ti previše

slobode, pa sad čak imaš problema da se vratiš u normalan život jedne

princeze.

Kritika na Natalijin stil života bila je diskretna, ali nepogrešiva. Natalija je

znala da se opustila više nego što je to njenom statusu dozvoljeno, pa je u

nekim momentima zaboravila da je princeza. Ali da li bi sad mogla nešto da

promeni?

Služavka se vratila noseći somotsku kutiju u kojoj se čuvao nakit. Kraljica je iz

te kutije pažljivo izvadila najveću tijaru.

- Vreme je da se ponašaš kao princeza, da preuzmeš ulogu koja se od tebe

očekuje i za koju si rođena. Natalija, porodica to od tebe očekuje - reče joj

majka čvrstim glasom. - Već od večeras počinješ.

Služavka je pažljivo spustila dijademu na kraljičinu srebrnastosivu kosu.

Majčin i kćerkin pogled sreli su se u ogledalu.

Sat kasnije, odevena u pristojnu večernju haljinu boje slonovače, pošla je

Natalija sa svojom majkom u prijemnu salu palate. Mrzela je sve to, bila je

nalickana i doterana, a sad će još biti predstavljena mnogobrojnim važnim

zvanicama, među kojima bi mogao biti i neko ko je dobra partija za princezu u

poodmaklim godinama. I dok njeni roditelji ćaskaju s gostima, ona će s mukom

slušati sve te nevažne razgovore i razmene mišljenja. Odavno je naučila je da je

bolje da se drži po strani i da ne učestvuje u takvoj konverzaciji, da ne bi

izgovorila nešto pogrešno. Za nju će ovo biti dugo i dosadno veče.

- Mogla bi bar pristojan osmeh da nabaciš - siktala joj je na uvo kraljica Zoe

dok su prelazile u trpezariju. - Kruta si kao komad drveta.

- Baš sam mislila da si me se uželela.

Uzvraćeno joj je razarajućim pogledom, pa je njeno raspoloženje palo još

nekoliko stepeni niže. Obeshrabreno je sela na svoje mesto u trpezariji

pokušavajući da se potpuno isključi iz svih razgovora, a onda je čula da je neko

izgovorio njeno ime.

mart@ & nymphe

54

- Princeza Natalija izgleda veoma prirodno i čini mi se kao da se lepo

zabavlja. Ili se varam?

Primedba je bila upućena njenoj majci od istaknutog gosta sa Bliskog istoka.

- Kao i većina današnjih devojaka - potvrdi kraljica Zoe uz uzdržan osmeh. -

Sada joj je potreban snažan čovek, koji će joj dati podršku i smernice.

Natalija se umalo zadavila čuvši ovaj razgovor. Njoj ne treba baš niko ko bi joj

davao tamo nekakve smernice i podršku, i ko bi manipulisao njome.

Pretpostavka da bi mogla biti prodata kao rasna kobila nekom aristokratskom

pastuvu izazvala je u njoj bes i bunt.

- Princeza je trenutno angažovana na jednom humanitarnom projektu za

decu bez roditeljskog staranja - nastavi ponosno kraljica. - I u radu oseća se

ispunjenom, pronašla se u tome, zar ne draga?

Nataliji su u mislima bile bezbrojne kopije, koverte i majice.

- Da, zaista - potvrdi ona škrto, uz izveštačeni osmeh. Sad je još i

primorana da učestvuje u bezveznim naklapanjima.

Nasmešila se i njena majka, doduše mnogo prirodnije, dok je crnokosi

stranac zadovoljno dodao:

- Drago mi je što je princeza zauzela novi kurs.

- Ova princeza je od krvi i mesa, i kao što može da čuje, ona može i da

govori - izletelo je Nataliji pre nego što je uspela da razmisli. Pričaju o njoj kao

da ona nije prisutna. U sekundama tišine koja su nastupila, prkosno je zgrabila

čašu s vinom i otpila poveći gutljaj.

Dođavola! Pa njoj je dvadeset sedam godina, odrasla je žena a ne maloletna

tinejdžerka!

Međutim, bez sopstvenih prihoda apsolutno je zavisna od roditelja. Sa ove

tačke gledišta...

Posle kraće i teške pauze kraljica Zoe je uspela da popravi atmosferu, a onda

se, posle deserta okrenula Nataliji. Ustala je od stola s jednom podignutom

obrvom i pošla prema malom salonu. Natalija ju je razumela i poslušno je pošla

mart@ & nymphe

55

za majkom. Muškarci su ćaskali o politici i ekonomiji, kao i o aranžmanima

eventualnih unosnih veza između različitih kraljevskih kuća.

- Kako se usuđuješ da nas ovako blamiraš? - prosiktala je kraljica na svoju

kćerku čim su se izdvojile. - Prema tebi smo baš imali mnogo strpljenja i

tolerancije...

- Ne podnosim kad neko u mom prisustvu govori o meni kao da sam

nevidljiva - otrese se Natalija na majku.

- Ali ovde je reč o delikatnim temama. Zadatak ovih ljudi je da se raspitaju

o tebi i da zainteresovanim prinčevima kažu kakav si utisak na njih ostavila. Zar

je moguće da to nisi shvatila?

- To je... postupak iz srednjeg veka, prilično nečovečan! I ja...

- Večeras si me izložila takvoj neprijatnosti da još ne mogu da poverujem u

to da si u stanju da tako nešto učiniš - prekide je kraljica Zoe ledenim tonom. -

Tvoje ponašanje nemoguće je poslednjih godinu dana, da ne pominjem šta si

radila dok si išla u školu...

- Ma nemoj - nastavi Natalija svađalačkim tonom. - Karlota je samohrana

majka, a Sofija izgara od ljubavi s jednim maharadžom...

- Njihova venčanja uredno su obavljena, kao što će biti i tvoje.

- A šta ako ne budem htela da se udam? Nikada?

- Ti si princeza, Natalija - uzdahnu kraljica. Njen bes kao da je nestao. - A

princeze se udaju. Jednom.

- Ali ovo je...

- Znam, dvadeset prvi vek. Toga sam svesna - polako se spustila na jednu

antičku stolicu, pa je Natalija prvi put osetila da joj je majka stara i iscrpljena.

Da li je bila srećna sa svojim mužem? Ili sreći nema mesta u kraljevskim

brakovima iz interesa?

- Kakvu bi, u tom slučaju opciju imala, dete moje? Da život provedeš u

našoj palati kao privesak? A posle naše smrti da te brat i njegova žena isteraju?

Užasna pretpostavka!

mart@ & nymphe

56

- Ja... ne želim da se udam za čoveka koji...

- Koji te ne voli? Tako nešto postoji samo u bajkama.

- Ljubavi što se tiče, svejedno mi je - ustvrdila je Natalija. - Od muža želim

poštovanje.

- U tom slučaju, od ovog trenutka treba da počneš da ga zaslužuješ.

Ovo je bio šamar posred lica.

Natalija je bila potpuno svesna činjenice da u svom životu ništa konstruktivno

nije uradila. Niti bilo šta zbog čega bi mogla da bude ponosna. A da li bi sad

mogla da počne nešto što bi želela, nije bila sigurna.

- Da li je to sve? - upita ona škrto. - Težak je dan iza mene, pa želim što pre

da odem u krevet.

- Pa u redu - uzdahnu njena majka i prevuče prstima po čelu. - Bar si došla

na večeru. Ali razmisli malo, taj trenutni humanitarni angažman ne bi smeo da

te odvuče od stvarnih obaveza, od kojih je najvažnija da nađeš odgovarajućeg

muža i da se udaš.

- Tata zahteva da izdržim čitav mesec.

Kraljica ponovo uzdahnu, ovoga puta dublje.

- I to je u redu, ali na obaveze ne smeš da zaboraviš.

Natalija je klimnula glavom i nečujno izačla iz salona.

Sve dosad činilo joj se da su obaveze na projektu Bena Džeksona kao boravak

u zatvoru, a sad je na sve to gledala kao na grejs period.

mart@ & nymphe

57

6. poglavlje

Tačno u podne Natalija je ugledala Benov srebrenastosivi „mercedes“. O

njegovom dolasku prethodno je obavestila dvorskog stražara, pa se Ben

nesmetano dovezao pred palatu. Natalija ga je dočekala u foajeu. Na brzinu je

još jednom proverila svoj izgled u velikom baroknom ogledalu pokušavajući da

umiri srce, koje je odjednom podivljalo u njenim gerudima.

- Princezo... - srdačno se nasmešio. - Izgledate očaravajuće.

- Hvala.

Ben je bio u svetlom lanenom odelu, tamnoj košulji i nosio je sunčanie

naočare, koje su se savršeno uklopile s njegovim lepim, muškim crtama lica.

Galantno je otvorio suvozačka vrata i pomogao Nataliji da se smesti na sedište

pre nego što je seo za volan.

- Sad bih voleo da znam šta se mota u tvojoj lepoj glavi - reče on

znatiželjno je odmerivši dok je motor automobila brujao ubrzavajući širokim

putem.

Natalija vrhovima prstiju pomilova presvlake na sedištu pokušavajući da

odvrati pažnju od njegovog neverovatno privlačnog osmeha, od kojeg je gubila

dah. Jasno joj je bilo da će zaista uživati u svakom minutu ovog prekrasnog

dana. Osećala je da će ovih nekoliko sati, ukradenih od dosadne svakodnevice,

provesti onako kako zaista želi, kao i da će ih dugo pamtiti. Jer već od

ponedeljka ona će ponovo biti samo honorarac Bena Džeksona.

- Sudeći po ekstravagantnoj garderobi, ovoga puta imaš nešto posebno na

umu. Jesam li se prevario? - zainteresovano upita Ben dok su prolazili ulicama

Santa Marije, glavnog grada Santine.

- To si dobro primetio. Pošto smo se opkladili, pomislila sam da bi bilo lepo

da odemo na konjske trke. Ništa posebno, to su samo kvalifikacije za veliki

derbi, koji će se održati krajem godine.

- Shvatam. I u šta se ovoga puta kladimo?

- Mi? - upita Natalija nakrivivši glavu.

mart@ & nymphe

58

- Naravno. Klađenje u novac ni najmanje me ne zanima.

Prekrstila je ruke preko grudi da bi pritisnula svoje poludelo srce.

- Šta onda predlažeš?

- Razmisliću dok se vozimo do trkališta - reče on ne skidajući pogled s

njenih punih usana.

Primetivši to, Natalija je odjednom pocrvenela. Iako nije bila reč o značajnijoj

trci, zauzeli su mesta u kraljevskoj loži. Natalija je obratila pažnju na listu i

raspored konja pred semaforom.

- Jesenja noć ovde se smatra favoritom - zaključila je.

- Ne možemo se na kladiti na tog konja.

- Zašto?

- Jer nijednom od nas dvoje pobeda ne sme da bude laka - Ben se izazovno

osmehnuo.

Natalija obori pogled na programsku knjižicu.

- A šta misliš o Večernjoj zvezdi, koja je apsolutni autsajder? Ovo je njena

prva trka. Kladiću se na nju.

- Da bi pobedila?

- Nego, a ti?

- Divlja želja... - promrmlja Ben posle kraće pauze i razmatranja liste.

Divlja želja? Nataliji najrazličitije misli prostrujaše kroz glavu, pa ju je opet

oblilo izdajničko crvenilo.

- Ali još se nismo prijavili na kladionici.

- Mislim da bi ovo moglo biti baš uzbudljivo - konstatova Ben.

Natalija je srce osetila u vratu.

- Kako to misliš... uzbudljivo?

mart@ & nymphe

59

Činilo se da se Ben silno udubio u programsku šemu i nagnuo se prema

Nataliji toliko da je njegova kosa zagolicala njen obraz.

- Ako Večernja zvezda pobedi, moraćeš da me poljubiš.

- A ako Divlja želja pobedi?

- Tada ću ja poljubiti tebe.

Osetila je njegov vreli dah na svom vratu, pa se nasmejala ne dišući.

- Ali to je isto!

- A, nije! To ne može biti isto - usprotivi se Ben gotovo umilnim glasom. -

Sve se svodi na to da se zna ko od nas dvoje ima kontrolu nad poljupcem. To

nije svejedno.

Kontrola nad poljupcem! Nije svejednć! Natalija se malo izmaknula u stranu

da bi uhvatila svež vazduh, ali je i dalje zurila u programsku šemu.

- Tebi je toplo? - upita on jedva se primetno osmehnuvši.

- Ni Divlja želja ne spada u favorite - reče Natalija pretvarajući se da ga nije

čula.

- Sve više verujem da nijedno od nas dvoje neće zaraditi poljubac.

- E, to bi bila šteta - Ben se zavali u svoje sedište.

Da, to bi zaista bilo...

Kad je trka počela, Natalija je zamišljala kako se Benove fascinantne usne

lagano približavaju njenim drhtavim usnama i...

- Pogledaj, pogledaj! - uzviknuo je Ben.

Natalija se trgnula pogledavši stazu i

konje. Jesenja noć ubedljivo je vodila, ali već posle prvog kruga prestigla ju je

Divlja želja.

- Večernja zvezda je poznata po tome što svu snagu koristi u poslednjem

krugu - nesigurno je ustvrdila Natalija.

mart@ & nymphe

60

- To bi bila tvoja pobeda, princezo! - raspoloženo zaključi Ben.

- Da, sigurno!

Ben se nasmeja a Natalija mu uzvrati osmehom. Nikada se nije osećala

življom... niti je toliko želela. Nerado je pogled ponovo skrenula na konje.

- Pogledaj! - viknu ona uzbuđeno. - Moj konj!

I zaista, Večernja zvezda sustigla je Divlju želju galopiraiući rame uz rame s

njom. Ali ni Jesenja noć nije se predavala, nego je izbila na čelo i zadivljujućom

brzinom prva prošla kroz cilj.

Glasnogovornik je objavio rezultat, a Natalija je morala dobro da se potrudi

da ne pokaže koliko je razočarana.

- Kako izgleda, oboje smo izgubili - nasmešio se Ben.

- Da - činilo joj se da je izgubila nešto čarobno, da se desilo nešto što se ne

može popraviti. - Ali zato postoji šampanjac! - predloži ona hrabro, jer je baš u

tom momentu pored njih naišao konobar noseći poslužavnik.

Dok su ćaskali uz hladan šampanjac i jagode sa šlagom, napetost između njih

dvoje polako se smirivala iako je Natalija morala da se pomiri s razočarenjem

jer je izgubljena mogućnost da je Ben poljubi. Ipak, velika uteha bilo joj je to što

je očigledno i on želeo taj poljubac.

- Čemu namršteno čelo, princezo?

Natalija podiže oči ugledavši Benov prodorni pogled. Odmahnula je glavom.

- Za to nemam baš nikakav poseban razlog.

- Da li često dolaziš ovde, na trke?

- Ponekad. Moj otac je vlasnik jednog arapskog konja.

- Koga?

- Abdul Akbar. Bio je peti.

- Šteta! - ote se Benu. - Da li si bliska s roditeljima?

Natalija indiferentno sleže ramenima.

mart@ & nymphe

61

- A ti?

- Na to pitanje neću ti odgovoriti dok ne čujem tvoj odgovor.

- Ako bih odgovorila spontano, rekla bih da nisam.

- A ako bi malo razmislila?

Natalija uzdahnu.

- Zašto te to zanima?

- Onako. Samo razgovaramo.

Natalija otpi gutljaj šampanjca i uze jagodu. Kladiti se s Benom ili čak

flertovati s njim bilo je lakše nego voditi ovakve razgovore.

- Moji roditelji imaju određene obaveze, a to podrazumeva i neke

porodične - čula je sebe kako izgovara zamišljenim glasom.

- Među nama to ponekad stvara probleme.

- Obaveze su iznad ljubavi?

- Moglo bi se tako reći - nije želela da se priseća usamljenog detinjstva,

mladalačkih tajni i stida.

Natalija, ponašaj se neupadljivo, ne moraju svi znati koliko si spora i

nespretna...

Odjednom se nagnula nad sto i otpila još jedan gutljaj šampanjca.

- A šta je s tobom?

- Misliš, kakav je moj odnos s roditeljima? - Ben pogleda nekud uprazno i

podiže oba ramena. - Sa ocem sam poprilično blizak, a majke što se tiče, uvek

sam osećao da me štiti. Mnogo je zbog mene propatila - po mračnom izrazu

njegovog lica bilo joj je jasno da ne voli da priča o detaljima iz svog života.

Natalija se tiho nasmejala.

- Nije trebalo ništa da me pitaš kad o tome ne voliš da razgovaraš.

mart@ & nymphe

62

- Slažem se. Možda bi bolje bilo početi s pričom o ljubavnim romanima ili o

najnovijim filmovima. Čitaš li nešto interesantno?

Ništa! Ali kako to da mu prizna?

- Ne - odgovori Natalija pokušavajući da ignoriše knedlu u grlu. Zašto je

krila da ne voli da čita kad je znala da se tajne uvek otkriju, a onda je situacija

baš neprijatna?

Osetivši njenu napetost, Ben se opušteno nasmejao.

- Manimo to, šta je sledeće u planu?

- Večera u divnom restoranu na obali, zatim ples u najpoznatijem klubu na

ostrvu - radoznalo je podigla obrve. - Umeš li da plešeš?

- Naravno!

Razvukla je usne u osmeh.

- Odlično, idemo - ustala je a Ben ju je uzeo za ruku.

Sat kasnije sedeli su u divnom lokalu na obali i jeli ribu izlovljenu u

popodnevnim satima. Benova nenametljiva pažnja pomogla je Nataliji da se

opusti. Ne zalazeći u detalje, raspitivao se o njenom životu.

Natalija je njega zabavljala anegdotama iz detinjstva, u krugu braće i sestara.

Dok joj je Ben pričao o svojim mukama u stvaranju finansijske imperije, bolje ga

je upoznala i morala je sebi da prizna da je on sve više fascinira. Mnogo više

nego što je očekivala.

Kad je sunce, kao ogromna užarena lopta nestalo u moru, Ben je podigao

čašu da nazdravi.

- Za ovo čarobno veče i divnu večeru, baš sam uživao. Ali sad treba da se

pokrenemo.

Natalija je osetila topli večernji vetar na obrazima.

- Jedva čekam da te vidim na podijumu za ples!

- A ja jedva čekam da te obujmim - nadoveza se on uz osmeh i dade

konobaru znak da mu pripremi račun.

mart@ & nymphe

63

Klub je bio prepun, a muzika glasna. Da li će na ovakvom mestu moći da

ostvari ono što je želeo? Iako je sve vreme podsećao sebe na to da mora ostati

priseban, njena blizina delovala je na njega toliko izluđujuće da je jedva

savladavao želju da je dograbi i poljubi!

Kad je ona u jednom momentu okrenula glavu prema njemu, primetio je

stidljiv i nesiguran osmeh na njenim usnama.

- Spreman za nastup na plesnom podijumu?

- Uvek!

Svoj mali šešir i elegantni blejzer ostavila je u automobilu, pa je na njoj ostao

korset boje smaragda od svetlucave svile i široka suknja, a to je isticalo njene

ženstvene obline: pune, izazovne grudi, tanki struk, lepo oblikovanu zadnjicu i

duge vitke noge. Ben je zurio u nju ophrvan željom da je odvede na mračnu

terasu, umesto među plesne parove na podijumu. Ali znao je da bi to bilo

opasno!

Čim su ušli u prepuni klub, Natalija je zažalila što je ovamo dovukla Bena. Bila

je srećna što je s njim, što ga ni sa kim ne deli, ali više bi volela da su njih dvoje

na nekoj usamljenoj plaži, pod romantičnom mesečinom, umesto u gomili

znojavih stranaca, u buci u kojoj moraju da se nadvikuju. Bila je srećna što je on

drži u naručju, njegova ruka oko njenog struka zadavala joj je mnogo muke da

umiri svoje poludelo srce.

Nešto kasnije brzi salsa ritmovi prešli su u lagani bluz, pa su parovi prešli na

intimni stiskavac, što je obradovalo većinu učesnika na podijumu.

Natalija je zastala zbunjeno pogledavši Bena, koji ni sekund nije oklevao da

njeno telo privuče uza svoje. Nije se bunila kad je njenu glavu prislonio na svoje

grudi dok je obe ruke spustio ne njene bokove. Bila je van sebe kratko vreme, a

onda je uživala u toplini njegovog tela.

Za nju je ovo bio početak bajke. Kao u transu osećala je dodir njegovih grudi

na svojima, tek pronikla brada grebuckala je njene obraze, a zbog jakog mirisa

losiona posle brijanja bila je pomalo ošamućena. Benovo snažno telo uz njeno...

Malo je podigla lice prema njegovom, kao da je htela da prihvati poljubac koji

joj je Jesenja noć uskratila.

mart@ & nymphe

64

- Može li se desiti da moj konj sledeći put pobedi? - upita on glasno,

primičući usne njenima.

- Može, ali samo ako oboje večeras ostanemo prisebni - izjasnila se

Natalija ne otvarajući oči. - Samo tako ćemo oboje pobediti - otvorila je oči i

obazrivo treptala, pa ju je ogrejao njegov šarmantni osmeh. Tek sad joj je bilo

jasno da on nije nameravao da je poljubi. Ono što je videla u njegovim očima

nije bila pohotna želja, nego nešto sasvim drugo. Frustracija? Bes... ili očajanje?

Poželela je da to nije videla jer nije želela da se on tako oseća.

U svakom slučaju, delovao je odlučno da joj uskrati očekivani poljubac. I ne

zato što on to nije želeo nego zato što je bilo očigledno da je ona to predvidela.

Deprimirano se trgnula i, oslobodivši se njegovog zagrljaja, pobegla je s

podijuma!

Ruke su mu bile slobodne, a on je i dalje osećao toplinu njenog zanosnog

tela. U sebi je opsovao. Mnogo se opustio i zaboravio. Zamalo je učinio nešto

što se zakleo da nikada neće uraditi.

Znam da ništa ne bi bilo kao ranije kad bih princezu Nataliju poljubio.

Morao bi da oseća olakšanje, jer je ona razrešila neprijatnu situaciju. Ipak,

nije bilo tako. Nnamrgođen, Ben je pošao u potragu za svojom partnerkom za

ples. Pronašao ju je pred ulazom u klub.

- Znači, zadovoljstvo je prošlo? - pokušao je da zvuči nemarno.

Ni pogledala ga nije, ali mu jeste odgovorila:

- Izgleda da je tako.

Ben se zamišljeno pitao otkud mu toliki osećaj krivice. Na ovo nije navikao.

Uprkos svemu, nikako nije mogao da se pomiri sa činjenicom da je Natalija

povređena njegovim ponašanjem, pa je pobegla s plesnog podijuma. Da li je

moguće da ga je bolje razumela nego što je on slutio?

Ni reč nisu progovorili dok su se vraćali u palatu.

- Šta da kažem? - progovorila je Natalija kada se automobil zaustavio pred

glavnim ulazom. - Hvala ti na društvu.

mart@ & nymphe

65

Ben je klimnuo glavom.

- U ponedeljak ujutro na fudbalskom igralištu?

- Videćemo se - promrmljala je ¡skliznula iz vozila.

mart@ & nymphe

66

7. poglavlje

Natalija je treptala pod blistavom sunčevom svetlošću brišući vlažne ruke o

šorts. Ben je insistirao na toj smešnoj sportskoj odeći, u kojoj se ona osećala

nesigurno i koju je omrznula još u školskim danima.

- Mislio sa da ćeš ovamo doći u minisuknji i cipelama s visokim

potpeticama - prebacio joj je. A normalno je da se ona u uobičajenoj odeći

najbolje oseća. - Da li si spremna za pravi posao? - primetila je da je nervozan.

Bio je sportski odeven, ali je delovao mnogo atraktivnije nego u odelu. Njegova

grudna muskulatura došla je do izražaja u tesnoj sportskoj majici, dok su kratke

pantalone naglašavale uske bokove i snažne noge, pa je Natalija nesvesno

progutala knedlu. Pritom nije želela da se seća onog strašnog momenta na

podijumu za ples kad mu se zagledala u oči osetivši koliko je uzbuđen. Bila je

izgubljena kao nikada, u grudima je osećala gušenje od silne želje i čežnje, bila

je svesna činjenice da neće ostati pribrana, pa je jedino rešenje bilo - pobeći od

njega! Celog jučerašnjeg dana razmišljala je o tome šta bi se desilo da ju je Ben

poljubio.

- Znači li to da nisam uradila nešto što je trebalo? - ljutnula se. - Hiljade

kopija i prepuni koverti dovoljno govore!

- Kao što sam rekao, ovde je pravi posao iako si u kancelariji mnogo radila -

bilo je očigledno koliko Ben uživa u ovoj situaciji. - Princezo, deca će se svakog

časa pojaviti.

Bez upozorenja bacio joj je fudbalsku loptu, koju je Natalija u poslednjem

momentu instinktivno uhvatila i pritom joj je slomila jedan lepo negovani

nokat! Uz uzdržani vrisak ispustila je loptu a zatim je svom šefu uputila preteći

pogled.

- Hoćeš da kažeš da je trebalo da te upozorim?

- Ne, pošto si već pokazao da si neotesani grubijan! - prosiktala je, na šta

joj je uzvratio dobrodušnim osmehom.

mart@ & nymphe

67

Ben nije želeo da pokvari svoje dobro raspoloženje. Osećao se kao nov.

Natalija je sebi obećala da će on zbog protekle večeri zažaliti, dok je Ben na to

već zaboravio. Zasad je i za nju to bilo jedino rešenje.

Uzdahnula je i, sa fudbalskom loptom u rukama, pošla za svojim sportski

nastrojenim šefom. Skakutao je po terenu sve dok se nisu pojavili prvi učenici.

Za kratko vreme oko njega ji bilo mnogo klinaca, koje je on ljubazno pozdravio i

odveo ih do registracionog stola.

Zatim se okrenuo Nataliji.

- Dođi ovamo da upišeš njihove imena.

- Da upišem imena? - ponovi ona tiho.

- To bar nije težak posao, princezo - objasni on raspoloženo.

- Listu ću ja preuzeti, ti samo označi pločice sa imenima - reče Fabio

ugledavši je. Pokazao joj je kutiju punu bedževa, koji se deci pričvršćuju na

trikoe.

- Nema problema - promrmlja Natalija i nasmeši se dečaku koji je već

stajalo pred njom. - Kako se zoveš?

- Paulo.

- Dobro došao u kamp, Paulo - dok je ispisivala veliko P, Natalija se ujela za

usnu radi bolje koncentracije. Znala je da mora biti prisebna i da joj je ovakav

posao odavno trebao. U dugom redu deca su bila nemirna, što je nju učinilo

nesigurnom. Ruke su joj zadrhtale kad je malom Paulu pričvršćivala bedž. Dete

se ljubazno zahvalilo, a odmah zatim sledeće je stalo pred Nataliju.

- Gabrijela.

To je mnogo slova!

Natalija je pognula glavu i nakratko zatvorila oči. Ja to mogu, ubeđivala je

sebe. Uhvatila ju je panika, čudan strah da li će biti u stanju da dobro obavi svoj

zadatak, jer je bilo mnogo publike. Prsti su joj drhtali dok su slova plesala pred

očima.

Gospode, neću ovo izdržati!

mart@ & nymphe

68

- Znaš šta, Gabrijela? - obrati se ona detetu izveštačeno veselo. - Sigurna

sam da ćemo brže obaviti ovaj posao ako svako od vas napiše svoje ima - iz

kutije ispod stola uzela je punu šaku flomastera podelivši ih deci koja su čekala

u redu. Zatim je sela na stolicu i pokušala da dovede u red svoje izdajničko

drhtanje.

Ovo je bilo preblizu... Nešto slično ne bi trebalo opet da joj se dogodi. Ne bi

podnela da njena strašna tajna bude otkrivena. Ben Džekson ne sme da je

otkrije!

Dok su deca uz veselu graju ispisivala imena na bedževima, Natalija je

pogledala Bena koji je sportiste delio u grupe uživajući u njihovoj galami. Za ovo

kratko vreme koliko ga je poznavala nijednom ga nije videla tako opuštenog i

srećnog.

- Natalija! - trgnula se kao da je uhvaćena u zamku. - Hoćeš li mi pomoći da

naučimo decu driblingu?

Dribling? O čemu to Ben govori? Pa ona fudbal nikada nije gledala. Zaboga!

Slatko se smešeći, pošla je Natalija za svojim šefom na igralište, gde su se deca

poredala uz belu liniju. Iznenađeno je slušala Benov tečni italijanski, kojim je

deci nešto objašnjavao. Zatim je usledio praktični deo, a time je ona bila još više

impresionirana. Ben se pokazao kao virtuoz u baratanju loptom. Udarao ju je

čas jednom, čas drugom nogom, zatim ramenom pa ponovo nogom i tada mu

se lopta zaustavila na čelu, odakle je kliznula niz njegove grudi i zaustavila mu

se među kolenima.

Deca su vrištala, smejala se i aplaudirala.

Ben se okrenuo tražeći pogledom Nataliju. Istog momenta kao da je to

osetila, okrenula se prema njemu. Ben nije krio želju da je da uključi u sve što

radi, ali je hteo da prikrije činjenicu da je želi uvek pored sebe. Sve što je radio s

decom ovoga puta bilo je u drugom planu.

- Jednostavno, zar ne?

- Da, da... - odgovorila je nesigurno.

Ben je i dalje žonglirao loptom i u jednom momentu uputio ju je prema

Nataliji, koja je nesigurno ispružila desnu nogu da udari loptu, ali je ona

mart@ & nymphe

69

odskočila i odíetela dalje. Čula je prigušen dečji kikot a izdajničko rumenilo

popelo joj se u obraze.

Nikada nije podnosila da bude predmet podsmeha!

- Hajde, pokušaj još jednom - hrabrio ju je Ben.

Slegnula je ramenima i lopta je ponovo prešla preko njene noge. Deca su se

opet zakikotala, a Natalijine oči napunile su se suzama. Zar zaista to ne može da

uradi? Ben je ovim verovatno bio vrlo zadovoljan, jer su se potvrdile neke

njegove predrasude.

Princeza Natalija u dečjem sportskom kampu pravi budalu od sebe!

Ben joj priđe i dade joj loptu u ruke.

- Vežbaj malo dok ja decu treniram.

Zar on prema njoj nema nimalo saosećanja?

Bezvoljno je šutnula loptu na igralište, a kad je zatim pogledala Bena, shvatila

je da on od nje očekuje pažnju i koncentraciju. Upitno ga je pogledala, a on je

bradom pokazao na malu crnokosu devojčicu, koja je stajala po strani. Natalija

ju je odmah prepoznala.

- Ti si Gabrijela? osmehnula se. – Želiš li da naučiš da driblaš?

Curica je slegnula ramenima, ali je Natalija na njenom licu prepoznala

napetost.

- I ja bih želela to da naučim, ali nemam partnera. Hoćeš li da nas dve

zajedno vežbamo?

Devojčica je ponovo slegnula ramenima, ali joj se lice ozarilo. Jasno je da to

želi.

- Sigurno si videla kako sam se pred svima izblamirala - nastavi Natalija. -

Nikada nisam igrala fudbal, a dribling mi nikako ne leži! U svakom slučaju,

najgora sam na ovom igralištu, pa me ne iznenađuje to što ni ti nećeš sa mnom

da se igraš.

Gabrijela se primetno trgnula.

mart@ & nymphe

70

- Ali ja bih se rado igrala s tobom - prošaptala je devojčica stidljivo.

Pošto su nekoliko minuta lagano dodavale loptu jedna drugoj, Natalija je

smatrala da je vreme da isproba neki pravi udarac. Žestoko je zamahnula

nogom šutnuvši loptu daleko u polje. Ali kako je bila nevična ovom poslu, druga

noga joj se okliznula, pa se zanela i pala je na leđa. Kada je otvorila oči, ugledala

je vedro nebo. Odmah zatim nad njom se nadnela krupna senka.

- Da li je sve u redu, princezo? - upita je Ben zabrinuto.

- Nikad mi nije bilo bolje - pružila mu je ruku da joj pomogne da ustane.

- Mislim da si se sada uverila u to da je posao fudbalera težak - našali se

Ben. - Uza sve to napravila si prvorazrednu fudbalsku lastu.

- Jesam, ali mi ne pada na pamet da je usavršavam - odgovori ona i pokuša

da ustane. Međutim, bol u leđima zaustavio joj je dah.

Uz Benovu pomoć nekako se osovila na noge.

- Očigledno je da ništa nisam slomila. Prilično sam cmizdrava kad me nešto

zaboli.

Ben je pronicljivo odmeri.

- Ne znam zašto, ali ne verujem ti.

Stidljivo se osmehujući, Gabrijela ju je uhvatila za ruku.

- Boli li te nešto?

- Zasad je sve u redu. I meni je ovo prva lekcija iz fudbala - odgovori

Natalija i zagrli devojčicu.

- Mislim da je za tebe dovoljno učenja za danas - reče Ben, koji je

posmatrao scenu između dve fudbalske početnice.

- Ne želim posebne povlastice, šefe. Snaći ću se!

- U to sam ubeđen - zvučao je zadovoljno.

Gledajući Nataliju, Ben nije osetio samo divljenje... nego još nešto. Dešavalo

se nešto duboko u njemu i činilo mu se da je spreman da to sebi prizna. Proveo

mart@ & nymphe

71

je mnogo vremena razmišljajući o onom poljupcu, koji mu se urezao u

pamćenje! Nikada ni o jednom prethodnom poljupcu nije toliko razmišljao!

Kako se divno osećao dok je Nataliju držao u rukama! Kao da mu je pripadala!

Zbog te žene gubio je razum! Ona je u njemu budila želju i mahnitu požudu,

koju on sebi nije dozvoljavao.

Verujete li u istinsku, veliku ljubav?

Ako bi bio iskren, rekao bi da veruje, ali to mu se ipak nikako nije dopadalo.

Štaviše, ljutilo ga je.

Beznadežna ljubav njegove majke prema nevernom mužu bila mu je dovoljna

opomena za ceo život. Ni u kom slučaju neće sebi dozvoliti da uplovi u te

vode... pogotovo ne s Natalijom!

Apsurdno je što uopšte o njoj razmišlja na ovaj način! Natalija Santina je

egzaltirana princeza, uvek željna publiciteta. Ali zašto ga neprekidno iritira? I

što je više vremena provodio s njom, bio je sve nesigurniji u to da li ju je dobro

procenio.

Najradije bi joj prišao, pa kad bi mu pala u zagrljaj i poverila sve svoje tajne...

bolje bi je upoznao. Ona mu se uvukla pod kožu... stalno mu je u mislima... Sve

ovo ipak ga je mnogo ljutilo.

Kasno posle podne Natalija je shvatila da je Ben bio u pravu. Osećala se

prljavo, znojavo i nasmrt iscrpljeno...

Želela je samo to da što pre ode kući, da se istušira i baci u krevet.

Sva deca i svi volonteri pre pet po podne bili su prljavi kao i ona ali, za razliku

od nje, bili su srećni i zadovoljni. Natalija je prikupila sve rekvizite s

registracionog stola. Želela je ranije da ode, ali joj je bilo jasno da to ne bi bilo u

redu.

Pa ipak, uprkos grčevima u mišićima, znoju, bolovima, dan u sportskom

kampu doneo joj je mnogo više zadovoljstva nego što je pretpostavljala. Bilo joj

je baš zabavno, osećala se korisnom i ispunjenom.

Ali to Ben nije smeo da primeti.

mart@ & nymphe

72

- Nije loše za prvi dan, princezo - trže je Ben iz razmišljanja. I on je bio i

prljav i znojav, pa ipak tako privlačan.

- Nije loše - ponovi ona pomalo besno.

- Samo sam upropastila nekoliko nokata.

Ben se nasmeja i provuće prste kroz razbarušenu i neurednu kosu.

- U stvari, bila si neverovatna, princezo.

- Opa! I tebi je jasno da si preterao hvaleći me - prošaputa ona trudeći se

da prikrije zadovoljstvo. Čitav kompliment! U istom momentu u njegovim

očima pojavio se čudan sjaj, od kojeg joj je zastao dah. U njima je istovremeno

videla i razumevanje i saosećanje, ali istovremeno i ledenu odlučnost da joj ne

dozvoli da mu se približi ni korak bliže od neophodnog.

Natalija odlučno pogleda Bena.

- Moram da idem pod tuš. Večeras imam važan dogovor za večeru.

Primetila je da je njegovo lice dobilo tvrd izraz, pa joj je bilo jasno da je on u

tom momentu pomislio na njene navodne afere i divlje avanture. Natalija se

mrgodno nasmejala. Postoji li bolja kamuflaža?

- U redu. Vozač te sigurno već čeka.

Ona se slatko nasmejala.

- Iskreno se nadam!

Zašto je zastala kao ukopana? Zašto oseća toliki nagon da mu se baci u

zagrljaj, da se jedva uzdržava da to ne učini?

Najradije bi mu objasnila da ona nije takva kakvom je on smatra, ali on je

ništa nije pitao.

- Želim ti lepo veče, princezo - Ben se zatim okrenuo i otišao, a ironija koju

je Natalija osetila u njegovom mračnom glasu pratila ju je celim putem do

palate.

mart@ & nymphe

73

8. poglavlje

- Zamolio bih te za uslugu.

Natalija, koja je upravo pakovala fudbalske lopte u veliku mrežu, iznenađeno

je podigla glavu. Nedelju dana posle sportskog kampa osećala se kao isceđen

limun.

- Za uslugu? - ponovila je visoko podignutih obrva. Ona i Ben jedva da su u

poslednjih nekoliko dana razmenili koju reč, osim redovnih poslovnih obaveza,

a i to je bilo uz čudnu rezervu. A sad joj se obratio bezrezervnim tonom. -

Kladim se da je u pitanju nešto teško.

- Zašto tako misliš?

- Zato što ti ne voliš nikoga da moliš.

Čelo njenog šefa odjednom se naboralo, očigledno se zamislio. Ovo joj se

posebno dopadalo. Benove misli žurno su lutale širokim dijapazonom

mogućnosti.

- Ne mislim da sam takav - reče on konačno.

- Izuzev kad sam ja u pitanju!

- Nemoj uvek sebe da stavljaš u drugi plan, princezo.

- Onda bi to značilo da idem protiv tebe! - usprotivi se Natalija uz osmeh,

vezujući mrežu s loptama. - Dobro, o čemu je reč? - upita ona vraćajući se na

temu.

- U petak veče zakazana je večera s klijentima - Ben je oklevao. - Svi su mi

interesantni, jer su potencijalni sponzori sportskog kampa.

- Pa to je u redu, zar ne?

On klimnu glavom.

- Njihova podrška mogla bi omogućiti izgradnju sportskih kampova širom

Evrope, možda čak i u Južnoj Americi i Aziji.

mart@ & nymphe

74

- Znala sam da si vrlo ambiciozan.

Pogled mu se smrknuo, delovao je baš povređeno.

- Za decu je to najbolje rešenje, šansa...

- U redu - složi se Natalija brzo. - Šta treba da uradim?

- Da budeš sa mnom na toj večeri! Moji klijenti žele da te upoznaju, a za

kamp bi to bio ogroman publicitet.

Kakvo objašnjenje! Na temu Ben Džekson i publicitet Natalija je imala

mnoštvo primedaba, pogotovo u kotekstu njegovih otrovnih strelica, ali sad nije

bio momenat da mu uzvrati.

- Žele mene da upoznaju?

- Čuli su za tvoje angažovanje u kampu.

- Ko nije?! - uzvrati ona suvo, pokušavajući da prikrije razočarenje. Ben nije

čeznuo za njenim društvom, ali je hteo da upozna klijente s pravom princezom.

- A da li si razmišljao o tome da to možda neće ići u prilog tvom publicitetu?

- Toga sam potpuno svestan.

Auh! Ovako brutalan nije morao da bude.

- Naravno...

- Znaš da ne marim mnogo za štampu - reče on mirno. - Bar još uvek ne.

Šta su sve pisali o mojoj majci kad ju je otac... - zastao je i nakašljao se. - Mislim

da znaš šta joj je uradio.

Natalija je slutila koliko mu je bilo teško da priča o postupcima svoga oca, koji

nije mario za diskreciju.

- Nisam baš toliko informisana, jer trač štampu ne čitam često. U njoj je

malo istine.

- To je tačno - Ben duboko udahnu. - Posebno su me naljutili one

fotografije snimljene kada smo izlazili iz restorana.

- I mene - složi se Natalija.

mart@ & nymphe

75

U očajanju mu se podigoše lepe crne obrve.

- I tebe? Zašto onda stalno daješ intervjue, poziraš fotografima, a na

paparace gledaš kao na prijatelje?

Oborila je pogled, jer joj nije bilo prijatno.

Osetila je poznati pritisak u grudima, koji joj je otežavao dah. On ne zna da je

to bio jedini način da sačuva kontrolu nad sobom, a najradije bi mu vrišteći

odgovorila: Jer sam mnogo puta bila povređena i ponižena! Ali neću da ti imaš

takvo mišljenje o meni...

- Natalija? Šta se s tobom dešava? Pričaj sa mnom! - čula je njegov glas, ali

je odmahnula glavom, jer joj je grlo bilo stegnuto.

- Princezo...

Uz najveći napor ispravila je ramena i pogledala ga pravo u oči.

- Kao što znaš, štampa može biti i vrlo korisna - prekide ga ona grubo,

zgrabi mrežu s loptama i pođe u pravcu nadstrešnice.

Ben ju je ćutke pratio.

- U svakom slučaju, to će biti mirna večera u diskretnom restoranu - nije

skidao pogled s nje.

- Fino - primorala je sebe da se osmehne. Uprkos iscrpljenosti i bolovima u

mišićima, uživala je u poslednjih nekoliko dana kao nikad u životu: okružena

decom, družila se sa stidljivom Gabrielom, osećala se korisnom i voljenom.

- Kažeš u petak uveče? Dotad ću imati vremena da izvučem svoju

brilijantsku dijademu iz prašine.

Ben klimnu glavom.

- Dolazim po tebe u pet.

Ben je još dugo gledao za njom. Razmišljao je o ovom kratkom razgovoru s

njom, u kojem ju je namerno povredio, a ona je to hrabro podnela.

Natalija Santina je žena puna tajni, a on je po svaku cenu hteo da sazna šta to

ona krije od njega i od celog sveta. Jasno mu je da će to biti ozbiljan poduhvat.

mart@ & nymphe

76

Ta kapriciozna princeza predala se igri s decom, kao što je to bio slučaj na

podijumu za ples kad se sva predala njegovim rukama! Svežinu njenog tela i

dodira još uvek je osećao.

Večera za petak uveče bila je zapravo izgovor da bi konačno mogao da bude

s njom van kampa.

Šta se dogodilo s njegovom čeličnom odlukom da se drži podalje od princeze

sklone skandalima? Otkad zna za sebe, poštovao je svoje odluke i postizao

najviše životne ciljeve, a sad odjednom - to mu je postalo dosadno! Dosta mu je

napetosti, prisebnosti i samokontrole. Mogao bi jednom da se opusti! I on je

čovek, zaboga!

Pet minuta pre pet sati u petak posle podne stajala je Natalija pred visokim

baroknim ogledalom u spavaćoj sobi. Pažljivo se odmeravala. Odjednom joj je

palo na pamet da obuče nešto izazovno.

Budalaštinama i neobičnim ponašanjem ona je krila svoju pravu prirodu, a

sve zato da bi muškarce držala na odstojanju. I kuda ju je to odvelo? Osećala se

usamljenijom i nesrećnijom nego u vreme detinjstva i školovanja.

Uzdahnuvši, posegnula je rukom za bleštavom ogrlicom njene majke, na

kojoj su ugrađena dvadeset četiri smaragda, sa ogromnim dijamantom

neprocenjive vrednosti u sredini. Sve to lepo je pristajalo u nežnoj dolini

između njenih grudi.

Po njenom ukusu ogrlica je previše razmetljiva, ali ona zna da Ben očekuje da

svaki detalj princezine garderobe bude reprezentativan.

Gornji deo crne satenske koktel-haljine izgledao je kao druga koža, široki

donji deo nežno joj je milovao kolena, a visoke crne potpetice, ukrašene sitnim

brilijantima, delovale su izazovno i skandalozno.

Iako sam princeza, ja sam ipak devojka koja je željna da doživi bar malo

pravog zadovoljstva, pomisli Natalija prkosno.

Čula je kucanje po vratima a odmah zatim njena sobarica promolila je glavu

kroz poluotvorena vrata.

- Gospodin Džekson čeka u holu, Vaša visosti.

mart@ & nymphe

77

- Hvala, Ana - još jedan energičan zamah svetlucavim svilenim šalom preko

ramena i princeza je s blistavim osmehom na licu krenula niza stepenice.

Kad je osetila Benov pogled, malo je posrnula, a izdajničko srce počelo je da

ubrzava. Na njemu je bilo uobičajeno elegantno odelo. Nije postojao nijedan

razlog zašto danas treba drugačije da deluje na nju... ali ipak je bilo tako. Ili je to

samo njen utisak?

Možda je stvar u tome kako ga doživljava? Ili u tome što u poslednje vreme

sve manje uspeva da obmanjuje sebe. Ili - ako želi da bude iskrena - osećala je

sve jače neizdržljivu, fatalnu privlačnost prema svom šefu!

Kolena su joj podrhtavala dok se spuštala niz poslednje mermerne stepenice,

a onda je uhvatila njegov pogled.

- Dobro veče, princezo - pozdravi je on tiho iako je napolju još uvek bio

dan. Pružio joj je ruku. Njegov pozdrav nije bio ni dosadan ni sarkastičan.

- Dobro veče - prihvati ona.

Ben klimnu glavom livrejisanom stražaru, koji je dopratio Nataliju do

njegovog automobila. A ona se na neki čudan način osećala kao Pepeljuga.

Duboko udahnuvši mirisima zasićeni vazduh, i sama se iznenadila osećanjem

ushićenosti.

- I kuda idemo na tu neobično ranu večeru? - upita ona čim je sela u

automobil.

- Rezervisana je za osam sati, ali treba nam malo vremena da odemo

tamo.

- Malo vremena? Pa za manje od dva sata možeš obići celo ostrvo!

Ben se tajanstveno nasmeja, startova motor i ležerno krenu krivudavim

putem prema kapiji od kovanog gvožđa.

- Nisam rekao da ćemo večerati na Santini - promrmlja on pogledavši je.

Šta je ovim hteo da kaže Nataliji je bilo jasno petnaestak minuta kasnije kad

je ugledala usamljeni avion na ostrvskom aerodromu.

- U ovome ćemo leteti? - upita ona gotovo užasnuto.

mart@ & nymphe

78

- Moj privatni avion - naglasi Ben.

- Da budem jasna, gospodine Džekson, privatni avion za mene znači

kavijar, šampanjac, kožna sedišta i... - prišla je nekoliko koraka bliže mini-

letelici. - Deluje mi sigurno - dodala je.

- A ja nisam baš siguran u to da prvi put vidiš Morsku pticu 360, princezo -

prokomentarisa on. - Čudo tehnike, koje je koštalo samo četiri stotine hiljada

dolara.

- Mnogo novca za ovako malo materijala.

- Da li se nečega plašiš?

Složila je grimasu, jer je bila uhvaćena.

- Hmm... da budem iskrena, mnogo se bolje osećam na čvrstom tlu na

visokim potpeticama.

Ben joj je pružio ruku, a kad ju je ona prihvatila, nežno ju je privukao sebi.

- Nemoj da se plašiš, princezo, sa mnom si sasvim sigurna...

Natalija se izveštačeno nasmejala da bi prikrila uzbuđenje.

- Prvo mi pokaži pilotsku dozvolu!

- Zar mi ne veruješ?

Bio joj je toliko blizu da je na svom licu osetila njegov vreli dah.

- Nije u tome stvar - reče ona tek da nešto kaže, jer joj Ben nije dozvolio da

se odmakne od njega.

- Ako se toliko plašiš, mogli bismo iznajmiti veći avion. Uvek imam tu

opciju na raspolaganju.

Dirnula ju je njegova pažnja, ali njoj je bilo svejedno kojim će avionom

putovati samo kad je s njim.

- Dozvoli mi da malo pogledam ovu konzervu - zamoli Natalija i jednim

trzajem izvuče ruku iz njegove, jer je drhtala zbog njegovog dodira. Kad je

pogledala u staklenu pilotsku kabinu, bila je oduševljena opremom, ali ne i

mart@ & nymphe

79

skučenim prostorom. Dva lukuzna kožna sedišta bila su vrlo blizu jedno drugog.

Tokom leta pogled je na sve strane najverovatnije opojan, ako ona uopšte

poleti. Kad bi verovala Benu Džeksonu...

- Pa?

- Izgleda da će izdržati jedan let - našali se Natalija nesigurno.

- Avion ili ti? - upita on uz osmeh. - Ipak idemo, vreme je.

Odlepili su se od piste, pa je Ben morao da bude skoncentrisan. Najveći

problem bila mu je blizina Natalijinih zanosnih oblina.

- I ti si sasvim siguran u to da ti ovu stvar umeš da kontrolišeš? - upita

njegov plašljivi putnik drhtavim glasom.

- Drži me na oku - posavetova je on.

- Budi siguran da to radim!

On se glasno nasmejao. Činilo se da je sve u najboljem redu, bolje nego kada

su bili zajedno van kampa. I što je više s njom, sve mu je privlačnija. Oličenje

lepote i atraktivnosti! Pored nje osećao se srećnim i opuštenim. Ni sa jednom

ženom dosad nije mu bilo ovako! I ako se ne varam, i ona se slično oseća,

pomislio je.

- Ne plašiš se letenja, zar ne? - upita on iznenada.

- Zar nisi malo zakasnio da me to pitaš?

Ben se nasmeja.

- Ima tu nečeg...

- Srećom, strah od letenja nije na prvom mestu liste mojih fobija mada

nikad nisam letela u ovako malom skakavcu.

- Čega se onda plašiš?

Natalija sleže ramenima.

- Običnih stvari, na primer, mraka...

- Mraka? - ponovi on začuđeno.

mart@ & nymphe

80

- Da. Ne podnosim da sam sama u mraku.

- Imaš li lampu pored kreveta?

Pitanje je očigledno bilo šaljivo, ali je

Natalija ozbiljno odgovorila:

- Ne, ali ostavljam uključeno svetio u kupatilu i ostavljam odškrinuta vrata.

Ne podnosim potpuni mrak, tada se osećam kao u zaključanom ormaru.

Zaključani orman? Zvuči kao dečja noćna mora. Ben odluči da ovu temu

ostavi po strani.

- Šta još? - nastavio je radoznalo.

- Dosta! Sad sam ja na redu. Čega se plaši neustrašivi Ben Džekson?

Zamišljeno ju je pogledao.

- Bojim se da će se nekome od moje porodice desiti nešto strašno.

- Znači, osećaš se odgovornim za svakog člana familije, čak i za roditelje!

- Šta je loše u tome?

- Ništa, ali s takvim stavom moraš da budeš stalno budan i brižan. Nisam

mislila na tu vrstu straha. Plašiš li se nečega što je u vezi samo s tobom?

Mada se nasmešio, Ben se osećao neprijatno. Bili su vrlo blizu jedno drugom.

Pri svakom pokretu morali su da se dodirnu, a to je Bena silno uzbuđivalo. Bilo

je to opasno. .. zavodljivo opasno.

Zašto te to interesuje?

- Jer mi se čini da se plašiš bliskosti s nekim, pošto nisi siguran u to da

možeš voleti na duže staze.

Njegovo je lice odjednom poprimilo preozbiljan izraz.

- Jesi li ti psiholog? - upitao je ne gledajući u nju.

mart@ & nymphe

81

- Nisam, ali mi je jasno da ti mnoge kratkoročne veze nisu dopustile da

bolje upoznaš nijednu partnerku, jer si se uvek plašio braka. Ne veruješ da

možeš da voliš jednu ženu celog života.

Ovo nije bila lekcija, nego predavanje. Da mu je bilo ko drugi izgovorio ovih

nekoliko rečenica, smatrao bi ga neprijateljem i zlonamernim čovekom! A zašto

se sad zamislio i zašto oseća da je spreman da poveruje u istinitost njenih

navoda? Bilo je tu nečeg!

Natalija je osetila o čemu on razmišlja, kao i to da nije spreman da prizna sebi

istinu, primetila je da ju je slušao s najvećom pažnjom, pa je, da bi ga

relaksirala, prešla na drugu temu:

- A što se tiče mene i mojih odnosa s predstavnicima sedme sile, reći ću ti

da s njima razgovaram mnogo manje nego što misliš - tiho je rekla, zagledana u

mrak. - Većina objavljenih priča zapravo je kreacija njihove mašte. Sve za

senzaciju.

- Jasan mi je način njihovog rada, pravi su lešinari - složi se Ben u nameri

da i ovu temu ostavi ad akta. Želeo je da o Nataliji sazna nešto sasvim drugo.

- Čovek mora dobro kontrolisati svaku reč koju njima kaže - zadrhtao je

Natalijin glas. Još nije bila sigurna u to da li je bar malo promenila njegovo

mišljenje o sebi, koje se najvećim delom zasniva na novinskim člancima.

On se malo zamislio.

- Hoćeš da kažeš da se dobro osećaš zbog takve vrste publiciteta?

Kada su im se pogledi sreli, Natalija je u njegovim očima primetila

radoznalost.

- Osim u novinama, nisam glamurozna osoba - reče ona olako.

Ben je znao da ga je sad slagala. Nestao je onaj magični trenutak u kojem se

povećavala njihova bliskost i otvorenost, a princeza se ponovo zatvorila u

ljušturu.

- Verujem da znam tvoju najveću fobiju - progovori ona bezbrižnim tonom.

- A to je? - prihvatio je taj zaokret u razgovoru.

mart@ & nymphe

82

- Jednostavno, plašiš se straha.

Bezizražajno se nasmejao.

- Jedino čega moramo da se plašimo jeste sam strah - citirao je patetično.

- U redu, Ruzvelt se tu odlično izrazio. Užasno se plašiš da ćeš pokazati

neku slabost, kao na primer da ćeš izgubiti samokontrolu, zar ne?

Rukama je čvrsto stisnuo upravljač, pa su mu članci na šakama pobeleli.

- Nisam imao pojma kakva si pametnica

- zvučao je sarkastično.

- I nije to sve. Lična pitanja uvek pokušaš da eskiviraš.

- Ovo je već bilo vrlo lično - odlučio je daje satera u ćošak. - Sad mi objasni

zašto se toliko plašiš mraka? - upitao je oprezno, primetivši da su sva njegova

čula burno reagovala na svaki Natalijin slučajni ili namerni dodir. A njegov je

puls od toga divljao.

- Mora li da postoji razlog za tako nešto?

- Naravno.

- A zašto se ti plašiš straha?

- Znaš šta, princezo? Hajde da promenimo temu, jer nema šanse da ovu

završimo u normalnom tonu. Oboje smo nepopustljivi i stalno na oprezu.

- Prihvatam zatišje. Dakle... od kada imaš pilotsku dozvolu?

- Nikada nisam rekao da je imam.

Nataliji se nesvesno oteo tihi vrisak, pogledala ga je sa užasom u očima.

- Znači... lagao si me?

Sa ovom ženom zaista je teško. Ali njemu je prokleto lepo u njenom društvu!

- Prošlo je tačno pet godina otkad posedujem pilotsku dozvolu - reče

kratko da bi je umirio.

- I šta ti se dopada u letenju?

mart@ & nymphe

83

- Ponovo zalaziš u privatnost.

- Blagi Bože! Ti si kao knjiga sa sedam pečata!

- Baš kao i ti, princezo - reče on zamišljeno. - Uprkos spektakularnim

javnim nastupima, zatvorenija si nego što sam pretpostavljao.

Priznala je to sleganjem ramenima.

- Još mi nisi otkrio kuda zapravo idemo.

- U Rim.

- Divno! U kojem restoranu imaš rezervaciju?

- U Paljačo u ulici Banki.

Natalija klimnu glavom. Prvoklasan restoran, elegantan i diskretan.

- Koliko nameravaš da ostaneš na ostrvu i da li ti je problem to što

nedeljama ne nadzireš svoje poslove?

- Nema potrebe za stalnim nadzorom, jer sam uvek na vezi sa svojim

ljudima postavljenim na rukovodeća mesta. To su omogućila moderna sredstva

komunikacije. Tako mogu sebi da dozvolim koju nedelju odsustva.

Tek koju nedelju, pomisli Natalija razočarano. A zašto bi ona bila razočarena

time? Uostalom, ona ne bi ni mogla da zavoli takvog čoveka kakav je on! Ali ko

zna...

- Sletećemo za nekoliko minuta - obavesti je on.

- Divno.

Na aerodromu ih je čekala limuzina. Ben je uhvatio Nataliju za ruku da bi joj

pomogao da izađe iz aviona. Uspela je da prikrije podrhtavanje izazvano

toplinom njegovih prstiju. Privlačnost je očigledno bivala sve veća, pa je to u

ovom momentu morala sebi da prizna. Čim su ušli u foaje elegantnog

restorana, Natalija je osetila drugačiji strah. Šta Benovi klijenti znaju o njoj? Šta

su pro43

čitali u trač-štampi i šta su prihvatili kao istinu? Osetila je želju da pobegne. I

bilo joj je dosta uloge džet-set princeze, koja je navikla da se provodi.

mart@ & nymphe

84

- Natalija? Da li je sve u redu? - Benova ruka obavila se oko njenog struka,

a u očima mu je videla iskrenu zabrinutost.

- Jeste - osmehnula se. - Zašto ne bi bilo?

- Možda zato što izgledaš kao da ideš na vešala. A baš sam bio siguran u to

da će ovaj izlazak biti po tvom ukusu.

Nije to samo on mislio...

- Hvala, jeste tako. Ovo je bila veličanstvena ideja - uveravala ga je uz

osmeh koji bi svakoga uverio u tačnost njene tvrdnje, ali ne i Bena. Nešto je

mučilo Nataliju, Ben je u to bio siguran.

Taj utisak nije promenio ni tokom večere mada je Natalija šarmantno ćaskala

s njegovim klijentima, koji su je, kao slavnog gosta, prihvatili sa iskrenim

poštovanjem i pažnjom.

Celog života Natalija je se vladala po načelu: radi kao da se u sve razumeš, a

potrudi se da te svi smatraju interesantnom, zabavnom i inteligentnom. Igraj

svoju ulogu..:

Kad je posluženo glavno jelo, uz pristojno izvinjenje otišla je u toalet za

dame. Luksuzno predsoblje srećom je bilo prazno, pa je osvežila šminku i još

jednom proverila garderobu. Izgledala je zaista dobro. Niko nije mogao naslutiti

šta je u tom momentu osećala. Da li je neko uopšte to želeo da zna? Možda

Ben?

Kada su u toalet ušle dve žene, Natalija je odložila ruž za usne u torbicu, pa

se uputila uskim hodnikom u nameri da se vrati za sto. U polumračnoj prostoriji

zamalo se sudarila s nekim čovekom, naslonjenim na zid, koji ju je, dok je

prolazila, uhvatio za rame.

Nervozno se okrenula prema njemu prepoznavši jednog od Benovih

klijenata. Bio je to Brajan, tamnoput i pametan tip, koji ju je cele večeri fiksirao

pogledom.

- Vaša visosti...

Podignutih obrva, gledala je njegovu snažnu ruku.

mart@ & nymphe

85

- Da li biste mi, molim vas, pustili rame? - zahtevala je hladnim i učtivim

tonom.

Njen pripiti obožavalac istog trena se uznemirio.

- Ja... samo sam pomislio, Vaša visosti... Čuo sam da volite plovidbu, a ja

ovde imam ukotvljenu lepu jahtu, pa sam hteo...

- Ne bi trebalo da verujete u sve što u novinama piše, Brajane - odmah joj

je bilo jasno da je svemu uzrok jedan smešan članak o trodnevnim orgijama na

nekoj luksuznoj jahti prošlog leta. U poređenju sa zlokobnom pričom, stvarnost

je bila mnogo dosadnija.

- Samo sam pomislio... - mrmljao je siroti momak zbunjeno, teško

podnoseći Natalijin hladni i prekorni pogled. Gledao je u nju ukočeno, a ona se

otrgnula i produžila.

Ben je nepomično stajao na kraju hodnika posmatrajući neočekivani prizor.

Njegov mračni pogled ništa dobro nije obećavao.

mart@ & nymphe

86

9. poglavlje

Iz Benovog pogleda izbijala je otrovna ljubomora, koja mu nije dozvolila da

razmišlja. Nije mu se dopalo ono što je zatekao. A video je njihove usne na

razdaljini od nekoliko centimetara!

Kada ga je pogledala, Ben je odjednom osetio veliko olakšanje.

Njeno zanosno telo bilo je napeto kao tetiva luka, a u njenim lepim očima

prepoznao je nešto... I sve njegove sumnje nestadoše u momentu.

Ne bi ona flertovala sa čovekom kakav je Brajan, pogotovo ne u ovom

okruženju i pod ovim okolnostima.

Zazvonio je alarm u njegovoj glavi. Otkud mu, dođavola, ona besna

ljubomora? Zašto bi njega interesovalo s kim je Natalija i šta ona radi?

- Bene - glas joj je bio jedva nešto jači od šapata.

Klimnu joj je glavom, a ubitačnim pogledom fiksirao je svog klijenta.

- Brajane - oslovio ga je kratko ne rekavši ništa više.

Osujećeni osvajač je prebledeo, stajao ukočeno nekoliko sekundi, a zatim je

odgegao mucajući izvinjenje. Ben je osetio da mu srce bolno udara kada je

ostao sam s Natalijom. Adrenalin je pojurio njegovim venama, pothranjen

ljubomorom i neobjašnjivim olakšanjem, kao posledicom saznanja da je ono

otrovno osećanje bilo bezrazložno.

Nepomični i bez daha, zurili su jedno u drugo. Tih nekoliko sekundi potrajale

su čitavu večnost.

Vrhom jezika Natalija je ovlažila suve usne.

- Ja... nisam...

- Sve mi je jasno - prekide je Ben grubo i u nekoliko koraka premosti

razdaljinu između njih da bi učinio ono što odavno želi.

Zagrlio ju je obema rukama i poljubio, nimalo prijateljski, bez trunke

oklevanja i bez molbe za dozvolu. Vreo, požudan poljubac, pokazao joj je da je

mart@ & nymphe

87

on to odavno želeo, da je tu želju dugo u sebi potiskivao i da nije mogao više da

se uzdržava: prirodna eksplozija nagomilane želje. Natalija je u njemu izazvala

dotad nepoznate emocije.

Njen odgovor bio je žestok i posvećen. Željno je prihvatila njegove usne.

Zbog svežeg mirisa njenog parfema i prigušenog jecaja, obuzelo ga je ludilo.

Ne prekidajući slatki poljubac, nesvesno su se pomerili dok se ona leđima nije

naslonila na zid. Ben je zadigao njenu suknju, pa joj je nežno milovao

unutrašnju stranu butine. Kao da je nestala i poslednja iskra razuma, realnost

više nije postojala. Osetio se bespomoćnim pod navalom ogromne želje,

njegovim venama prostrujao je novi život!

Natalija se privila uz njega i, zabacivši glavu, zarila mu je nokte u leđa. Disala

je isprekidano jer ju je Ben sve hrabrije milovao.

Tada se otvoriše jedna vrata, iza kojih se čuo glasan smeh. Zanesen i

dezorijentisan, Ben podiže glavu i ugleda dve žene u vratima damskog toaleta.

Njihove iskre u očima i veseli izrazi lica govorili su dovoljno, kao i užas na

Natalijinom licu. Odmah se oslobodila njegovog zagrljaja i pošla je niz hodnik.

Glasan zvuk njenih visokih potpetica zvonio mu je u ušima i kada je zamakla iza

ugla.

Natalija je pokušala da obuzda izdajničko podrhtavanje kolena. Usne su joj

bile natečene od Benovog strasnog poljupca.

Kada je prvi put ugledala Bena Džeksona, bila je impresionirana njegovim

izgledom i dostojanstvom. Mnogo puta pitala se šta bi trebalo da se dogodi, pa

da on izgubi samokontrolu, po kojoj je bio poznat. Sad je i to saznala.

Sve do ovog momenta Natalija je bila ubeđena da je spremna za avanturu, da

zaboravi na predrasude i pravila, da konačno s nekim ostvari pravu bliskost, o

kojoj ponešto zna samo iz priča. A sad kad je to gotovo ostvarila, strah i panika

ovladali su njome. Uplašila se i pobegla! Zna li ona šta zapravo želi?

- Princezo! - klijenti su učtivo ustali kad je Natalija prišla stolu. Graciozno

se naklonila preuzevši ulogu princeze. Zabranila je sebi bilo kakvu pomisao na

ono što se dogodilo u hodniku.

mart@ & nymphe

88

Dva sata kasnije ona i Ben ponovo su bili u avionu. Natalijini nervi nikada nisu

bili toliko zategnuti, činilo joj se da će se u njoj nešto pokidati. Od izlaska iz

restorana ni reč nisu progovorili. Vazduh između njih bio je prepun elektriciteta

i neizgovorenih pitanja.

- Posle tebe... - promrmljao je po izlasku iz limuzine.

Skupila je svu hrabrost.

- Smatraš li da je bilo dobro? - upitala je ulazeći u Morsku pticu.

- Više nego dobro - odgovorio je s bezizražajnim izrazom na licu.

Utučena, popela se u mini-džet. Činilo joj se da sad sede još bliže jedno do

drugog nego kad su dolazili. Nije imala vazduha. Dok je Ben pripremao avion za

start, gledala je kroz prozor. Nebo je bilo oblačno, a u daljini su sevale munje.

Nataliju je zahvatio strah od letenja po nevremenu.

- Predlažem da odemo u najbliži hotel i prenoćimo - reče Ben gledajući

munje u daljini.

Predlog joj se nije dopao, ali dobro je znala da će ga prihvatiti, jer je strah od

nevremena bio jači.

Limuzina je još uvek bila tu. Vozač ih je odvezao do hotela Roma, gde su uzeli

dva apartmana. Natalija je telefonirala majci da će se vratiti ujutro, što je ova

prihvatila uz veliko negodovanje.

Istuširala se i legla. Temperaturu u spavaćoj sobi mogla je da podesi po želji,

ali ništa joj nije odgovaralo. San joj nije dolazio na oči. Benove usne osećala je

na svojima, i dalje je udisala njegov miris, osećala je njegove grudi, te ruke kao

da su još uvek bile obavijene oko nje, njegov oduševljeni šapat i vreli dah... A

sve to gore je od najgore noćne more! On sad sigurno hrče, dan mu je bio

naporan.

Međutim, Ben posle tuširanja nije ni pokušao da spava. Otvorio je laptop i

pročitao najnoviju poštu. Ništa nije razumeo, jer nije mogao da se usredsredi na

tekst, kao ni na tehničke detalje koji su mu dostavljeni.

Pred očima mu je bila samo Natalija! Šta je video u toj problematičnoj ženi

da zbog nje ne može ni na šta drugo da misli?

mart@ & nymphe

89

Odložio je laptop i legao. Na koju god bi se stranu okrenuo, pred njim je opet

bila ona. Osećao je snažnu želja da bude s njom, da je zagrli i poljubi! A šta je s

njom? Dok ju je ljubio, bio je ubeđen u to da je drhtala, da je uživala! A onda se

odjednom okrenula i pobegla od njega. Šta joj je zasmetalo? Možda joj je

Brajan rekao nešto...

mart@ & nymphe

90

10. poglavlje

Nervozno se okretao u krevetu, a zatim je ustao i pogledao na sat. Dva sata

posle ponoći. Stisnuo je zube i uzeo mobilni telefon.

- Molim? - Natalija se odmah javila.

- Ne mogu da spavam, hoćeš li da popijemo piće? - upitao je očekujući da

ga ona odbije.

Trudila se da on ne primeti koliko se obradovala tom pozivu. Zastala je, a Ben

je već pomislio da će se njegove slutnje ostvariti.

- Može - otelo joj se iako je nameravala da malo taktizira. Ne smem

zaboraviti da sam princeza, pomislila je, a celo njeno biće zaigralo je od sreće

što će ga opet videti. Bila je besna na sebe. Zašto mu se toliko raduje?

Jedva daje uspela da zakopča poslednje dugme frotirskog ogrtača kad je čula

kucanje po vratima. Pritrčala je i otključala ih. Ušao je polako, lice mu je bilo

bledo, reč nije progovorio. Refleksno je zatvorio vrata i naslonio se na njih.

Zurili su jedno u drugo nekoliko sekundi. Uhvatio ju je za ruku, pa je njenim

telom prostrujala vrelina olujnog talasa.

- Ne znam šta ti osećaš, ali meni je veoma teško kad nisi sa mnom. Kada bi

to bilo izvodljivo, odmah bih se venčao s tobom! - primetno je zadrhtao.

Šta bi sa onim uobraženim Benom, oličenjem samokontrole i dobro

proračunatih postupaka, čovekom kome su žene bile rekvizit za slobodno

vreme, zabavu i provod? Zaljubljeno ju je gledao ne trepćući, očekujući njenu

reakciju, bolje rečeno plašeći se onog što će čuti.

Prigušeno je vrisnula i bacila mu se u zagrljaj. Zaboravila je na svoju plavu

krv, zaboravila je na sva obećanja koja je sebi dala pre kratkog vremena. Sve što

je želela na ovom svetu upravo je čula iz njegovih usta. Zar je moguće da i on

nju želi? Zahvatila ju je vrtoglavica od sreće i radosti, pa je njegov strasni

poljubac prihvatila kao rajski poklon.

Podigao ju je u naručje i poneo do kreveta. Goreo je od želje, sva čula su mu

se probudila. Kad joj je raskopčao ogrtač, pogledao ju je u oči.

mart@ & nymphe

91

- Želim te više nego bilo koga na svetu, ali možda ti želiš da ovo odložimo?

- Ne, molim te! Učinimo to sada!

Nije imao mnogo posla da je oslobodi ono malo odeće, ali ona nije mirovala

pomažući mu.

Nežno ju je oborio na veliki krevet, a zatim je legao pored nje ne ispuštajući

je iz zagrljaja i zasipajući je omamljujućim poljupcima. Dva naga tela, čvrsto

pripijena jedno uz drugo, titrala su kao list na povetarcu.

Okrenuo ju je na leđa i nogom joj je razmaknuo butine. Telo joj je gorelo od

želje. Kada ga je osetila u sebi, nije više postojalo ni vreme ni prostor, postojao

je samo on i njegovi božanstveni pokreti, od kojih joj je pulsiralo u glavi, srču i

preponama, pod kojima je njeno telo steklo divlje nagone i pokrete, potpuno

nekontrolisane. Nesvesno ga je obuhvatila nogama i nadljudskom snagom

pritiskala uza se.

U trenucima rajskog košmara, vrisnula je u i - širom otvorenim očima

pogledala u njega iščekujući njegovu reakciju. Videla je presrećno lice.

Stropoštao se pored nje ne ispuštajući je iz zagrljaja.

- Nikada mi nije bilo ovako božanstveno - priznade on i time je učini još

srećnijom.

- A tebi?

Njen blaženi izraz lica nestade i ona ga prekorno pogleda. Šta je sad

pogrešio? Odmaknuvši se malčice od nje, pomilovao je pogledom njeno

predivno telo uživajući u svakom detalju. Zatim mu se oči raširiše u čudu. Na

čaršavu, pored slabinskog dela njihovih tela, bilo je nekoliko kapi krvi!

- Da li je moguće... da ti je ovo prvi put? - promucao je.

- A da li je moguće da veruješ u sve one novinske članke, u kojima je

najvažnije senzacija? Nekoliko puta pokušala sam da ti objasnim da nisam takva

kakvom me smatraju, ali nisi mi dozvolio. Da li je moguće da si toliko naivan?

Zapljusnuo ga je novi talas sreće. On je prvi muškarac jedinoj ženi do koje mu

je baš stalo. Da li je moguće da je toliki srećković?

mart@ & nymphe

92

Zagrlio ju je čvrsto i zahvalio se Bogu na neočekivanom daru.

Naravno, na dvoru njihova odluka da se venčaju nije prihvaćena

blagonaklono. Kraljica Zoe bila je razočarana i ljutila se na svoju kćerku što se

udaje za čoveka koji u sebi nema ni kap plemićke krvi, ali je zato kralj Eduardo

bio zadovoljan. Dosta mu je bilo Natalijine samovolje i skandala, sad će se i ona

smiriti.

Ali zato su Natalija i Ben bili presrećni.

KRAJ