Prilog Toponomastickoj Etimologiji Na Tlu Timocke Krajine

7/25/2019 Prilog Toponomastickoj Etimologiji Na Tlu Timocke Krajine

1/6

RAZVITAK, God. XXV, br. 3, str. 97-

PRILOG TOPONOM

topo rigoroznim pravilima, tako da mi skorouvek znamo ta je morao dati neki

a sudbinatoponima.

nekog jezika i nastaju od njegovog tkiva,oni postaju i u njemu samom strano telo, izdeljenosti; oni ne pripadaju datom jeziku,nego su se samo zatekli u njemu. Formalnoposmatrano, oni ostaju prikovani za mesto, pa i iz dijalekta u dijalekt, iz sistema u prilike u svakom mestu smenjuju, a natoponimu znaju ostajati tragovi. Toponimi

uticaju.

Na naem terenu nastaju posebne astali -getskiitd.), a do nas su doprli preko posrednika,

koji je bio posrednik: Grci, Arbanasi, Kelti,

Uspenost u reavanju1 etimologije na ovom

1 topos mesto, kraj +onoma imenu mesta.

Etimoloke proizvoljnosti kao to su od gamizati,gamze, ili od imenaHamzi bega,

Ale ili od ,

nau istoriografiju.Proizvoljnost pretpostavki u

no isuvie malo zna, uslovljena je nekomvrstom gladi za bilo kakvim podacima iosloncima za daljnju nadogradnju

Selo Halovo nalazi se 15 kilometara udaljenoj oko 1,5 kilometara od desne obaleTimoka. sa Bugarskom.2

Imenom sela se do danas niko nijeozbiljnije pozabavio u literaturi, mada sedosta pokualo na osnovu predanja i uspeha.

M Timok (objavljen 1940) doneo je uposebnom poglavlju opis 26 sela. O imenusela Halova navodi: Niko o imenu sela ne

.3Mnogo kasnije je u Glasniku etnografskogmuzejadato jedno objanjenje da selo nosi na mestu dananjeg naselja, pa je od

termina alino i halino postalo Halovo.4Po

2 str. 82-83.

3 str. 121-123.

4Napomena pod br. 2.


2/6

uspostavio prvu vlast u selu bio je izrazito alapljiv, pa ga metani prozvaeAla. Otuda

Alavo, Alovo, Halovo.

Halova trebalo bi izostaviti iz naih kako bismo dobil Halovo.

U selu Halovu danas ima u proseku to daje zbir od oko 150 bunara. No, tibunari nisu oduvek postojali, a ako i jesu, zu ih

je bilo samo osam. Te iste 1935. godine za se mala zadruga. Pridodamo li tome broj li, dakle, zamisliti, tu sliku podnevnognapajanja od hiljade grla koja su satima - vremenu ne daju nam uopte takvu vremena, veoma vrednog za ratara.

alova ima idanas mnogo izvora koje poimence

nabrajamo: Fntna-lu Pecu, Fntna la , Fntna n Sa(x 2), Fntna Bucurai, Fntna epurseverno nadomak sela, a

juno nadomak sela, ,Fntna la Iiaa, Fntna la Svie,

-lu Mutu, Fntna-lu, na brdu Drvi.

Kroz samo selo prolazi Seoski potok( ) i Usahli potok (

potoka idu pravcem istok-zapad i izviru na nazivaju lac, a to suLacu-lu Barbu, Lacu laibia, Lacu- .Pored ovih lakusa koje smo naveli ima jo

Lacu- a, Lacu- onda koji je,

Ova takozvana mesta lac imaju koren lacus jezero, urumunskom lac jezero; figurativno

mnogo vode. Pod tim imenom u seluHalovo na rumunsk

Na tim mestimaima uvek mnogo mulja, vode i paprati.

Na rumunskom voda5, na apa (Burd-apa, u natpisu selo sasvetilitem Nimfi Burdapenai, danas seloSaladinovo) staropruskim ape voda, reka i apusizvor, indoevropskim -,staroindijskim ap 6

voda ne daje zn

ime naseljaMarkllai, Markela u Trakiji na Karnabatski Hisar kod Karnabata u vi imena Marklis (jezero),Marklyne (reka).7U svim navedenim primerima

kllai,- kela, -klis, -klyne.Na natpisu iz Trakije (Bugarska)

nalazimo mesto Kellai, a na kartama puteva(itinerarima) nalazimo stanicu blizu

Cillae. Ime Kellai -XI vek) quella, Quelle izvor, odindoevropskog *gelna gaat drveni sudza vodu. Od istog je i proizvod imenastanice Kell na rimskom putuVia Egnatiau Makedoniji. U zadnjem slogu ovih nazivaza izvor imamoallai, -illae, -ella, - elle,- -.8

Najzad postoji naziv mesta u Trakiji

Allai-bria rekonstruisano Zeus i Hera sa navedenim epitetompotovali su se na svim teritorijama koje su

5 - 1969, str. 17.

6 1976, str. 34.

7ibid, str. 41.8ibid, str. 40.


3/6

9Drugi deo bria, - oz *ri, acelo ime Allaibria grad Alaja (grad na reci), aAlaia ime. U litvanskom jeziku alti zahvatio sam vode, u frigijskom akalavoda,10 na rumunskom postoji glagol al (vodu).

ls,alsa ribar, lv, lova se ribe hvataju, loka jaruga,11 dok u halase (halasz) ribar, halat (alattsag) 12

prinosilo i prinosi u svim mitologijama. ( i Here su nestala vekovima pre, ali se lalacur) do danas, od preko

Allai Ala. Zeusu i Heri

zasigurno vekovima kasnije prozvala Alinamesta (locu Ailor). Na jednom od Lacu lu Gig daleku tradiciju bogovima kroz svoja dananja verovanja uobliku davanja pomane Alama sve druge pomane koje se daju mrtvimapojedu uzvanici (rodbina, prijatelji,namernici), dok se pomana Alama samozakadi na soframa (pe m), a onda se svo

vi prinosi Alama, ba prinosilebogovima. Na takva sveta mesta senesme nagaziti, kao to se nije smelo u

9ibid, str. 113.10ibid, str. 29, 72.11

str. 3, 4.12

str. 513-514.

zmeu zmiu, zmuitd.) prevodi sa zmaj, ala.13 Jedan od ogom Herosom, je savarijantama

staroslovenskim

zmija s l u Zyml-, a pod tim bi setrebalo podrazumevati Asklepijevozmij 14 Vladimir Georgiev

kao vodeni zmaj. Zyml-zmaj i voden, proizalo odindoevropskog *udr- voda, srodno sa n-ydros bezvodan i hydrinsvoden.15

ala bi moglabiti isto to i vodeni zmaj.Ala, rekli smo,

). Zato, koliko se nama zmeu u sebi ima oba

Na turskom jeziku ala tradiciji za alu se misli da ima... osobituduhovnu silu te leti i vodi oblake i gradnavodi na letinu.16

Vidimo da je Zevsov i Herin epitetAllai > Ala vremenom postala zasebnadeifikovana duhovna sila koja vodi oblake ikoja navodi grad na letinu, odnosno imaosobinu poput samog vrhovnog boga Alaje prostor svih

anja pomane

13- 1969, str. 356.

14

15 XVIII, 1, str. 55-56.

16 str. 3.


4/6

17

Da se ime sela Halova nije oduvek Falovai iz 1560.godine u kome je za Halova,18dok se na rumunskom selo i danas naziva

Alova. Sufiks vo je uticaj bugarskogjezika. Bugari i danas zovu Halovo Alovo iz okoline Tetevena (Bugarska).

Selo Alapin bilo je prvobitno locirano

Alapin i Bezdanice. Na Epelvicovoj kartiiz 1718. godine na desnoj obali Timoka,odnosno na mestu koje i odgovara ovojlokaciji, ucrtano je naselje Halapino (uturskim popisnim defterima iz 1454/55. i1483. zapisana je grafija Halabina). Danasova lokacija nije vie na obali Timoka, na 19

Jedna grupa Alapinaca se naselila u

je dala, po predanju, za uspomenu na bive nastala ova retkost da se u Timok ulivaju

dve istoimene reke, jedna na levoj, a drugana desnoj obali.20Ne treba posebno tvrditi da su nekada

pored Timoka na mestu nekadanjeg naseljaAlapin postojale prave barutine i da je bilo Alapin ala sa jo par primera. U oblasti srednjeg tokareke Hebros, zapadno od Harmanli na P-

alaje litvanskom jeziku P-ala, koje trebapovezati s litvanskim p-lios veliko blato,

17 U selu ipikovu se do pre petnaestak godinadavala pomana alama pored bunara i to na nekolikomesta.

18 - 1975, str. 217.

19 I, str. 26.

20ibid, str. 30-31.

onskim)p-blatnjavi bregovi u jezeru, latinskip-alus blato, staroindijski p-alval- blato, P-alija, desnapritoka Tibra u Italiji.21 pin

pan(i) blato, tresetno zemljite nastalo odbarskog bilja (ime reke Panny-sis, Pani-sas, Pana-x, Pane-ga, Pani-on KonstantinPorfirogenit /grad na Propontisu Mramorno more/), staropruski panne-antresetno zemljite nastalo od barskogbilja, gotski fani tinja veoma sitanmuljeviti pesak i predindoevropski *poniblato. Na Pojtingerijanovoj karti Panni-sus,pa kod Plinija Panny-sis sa varijantamaPanni-sis, Pany-sis, Pany-sus i kodPtolomeja Pany-s(s)os, sa prethodnim22

naselja Alapin tok, a u drugom blato,tresetno zemljite nastalo od barskog bilja itinja veoma sitan muljeviti pesak, tosvakako odgovara njegovoj lokaciji.

Nahija Crna Reka, koja obuhvata Krivelja (Stola i Crnog Vrha) do

Bezdanice, naziva se tek od 1530. godinepa dalje, a pre se ta oblast delila na tri

turskim popisnim defterima Kelvije,Gelvije, Klivje i Keluje.23

Ime nahije Crna Reka od 1530.godine pa dalje ili ime do te godine za od imena naselja Crna Reka, a svi oni istog

Timachus (Pliniae, Naturalis historiae),(Cl. Plolemaei geographia), kojese dalje izvodi, s ukazivanjem na CrniTimok, od indoevropskog *tem-kw-3tamna voda. Holder je smatrao ime

21. , ibid, str. 43-44.22. , ibid, str. 44.23 -

217; - XV- -77.


5/6

24a Majer je i ovaj hidronim uneo u oblast u dardanska. Timavus, kojinosi reka na granici Istre i Venecije.25

Kelvije, Gelvije,Klivje i Keluje (promena mesta slovenskim jezicima) izvesti od -XI vek) quella, Quelle izvor, odindoevropskog *gelna izvor.26 Potosmatramo naziv Kelvije, Klivje, Keluje i ti dati rekonstrukciju odindoevropskog *gelna > quella > Quelle u gore navedeni naziv sa daje v, indoevropsko k k,indoevropsko gh g. Takoindoevropsko *gel daje quella Quelle, odnosno u naem primeru Kvel-, ametatezom likvida daje osnovu Kelv- tj.Kelv-ije. Klivje i Keluje. Poto smo rekli da

indoevropsko g

h g ondadobijamo varijan Gvel-, ametatezom likvida dobijamo osnovu Gelv-ije.27

zemljita. Pored nekih dvadesetak reka sa postoje veoma jaka vrela, na mnogo mesta

24W. Tomaschek, Die alten Thraker II, 2, Wien str. 34.

25 A. Mayer, Die scprahen der alten illyrier, II,Wien 1959. F. Papazoglu, Srednjobalkanska plemenau predrimsko doba, Centar za balkanolokaispitivanja, knj. 1, Sarajevo 1969, str. 60.

26. , ibid, str. 40.27 Gillewidio

Gebirgebi trebalo biti Malinik iznad sela Zlota.

28

Postoje veoma jaka vrela u ataruLukova, Mirova, Krivog Vira, MalogIzvora (zapadno od Boljevca), vreloRadovanske reke sa jo tri vrela u njenomsrednjem toku i vrelo u selu Ilino.

Krivog Vira do Lukova pored CrnogTimoka sa desne i leve strane, onda odBogovine do Sumrakovca sa desne i leve

zemljite na izvoru reke Strnjak i na izvorureke Bogovine, a na blizu 1000 metara na izvoru Mirovske reke u ataru Ilina i nadrugim mestima.

Toponim koji obuhvata veliko stvarnosti i jeste, jeDunga Laculu. Kada to

koje je dosta natopljeno vodom te ima dunga povezujemo sa imenima

Dinge(gora), na latvijskom (letonskom) imemestaDingas, Dindze(livada),Dinga-upite(potok), na latvijskom dinga rastinje iplodno mesto, srodno sa staroislandskom dyngia anglosaksonski dynge, tungati.29

Dinga bi trebalo u prevodu visoravni ili na gori, a Laculu, od

rumunskog lac vode. Toponim Dunga Laculu nam tek

Dunga trebapovezati toponim Torovina Krivog Vira, koje je blatnjavo i pomalo

28Album karata, III, IV, Vojnogeografski institutBeograd, dopunjeno 1955.

29 I. I. Russu, Limba traco-dacilor, Bucure1967; . , ibid, str. 35.


6/6

nam samo ime govori da je to nazemlja. ToponimLacu Mare u prevodu sa

Marar Bogovine, top.Rogoz

Mali Ismak koji se nalazi na jednomizvienju (vrhu) je od turskog azmak Mali pridev koji nam Ismak < azmak, to je uprevodu blato. S prethodnim toponimom trebapovezati i toponim Blato, na kojem ima samog Sumrakovca na karti je prikazano

Livade Crnog Timoka je prikazano na kartama

Selo Kalna etimoloki povezati s imenom Chalastra(Strabon, Stefan Vizantijski), Chalestra *kalo-sroua kalna voda, blatnjava voda. starobugarskim , sa srpskim kalblato.30

Toponim Stubica je malanaplavinska ravnica, koja se nalazi udubokom i kamenitom klancu sa desne

jer u pravcu sever- Timok. Toponim Stubica je u ataru selaHalova. Metani nemaju sa njega velikekoristi, jer ga sunce ne obasjava dopodneva, bilo za vreme letnjeg ili zimskogsolsticija. To je dakle jedna udolina, mala

31

Toponim Stubica ovodimo ga u vezusa indoevropskim *dhubero-s, s litvanskim

30ibid, str. 34. U svojim kasnijim razmatranjimaovog ojkonima dajem druga 1995.

31 prevodi je kao: vis, vrh, glavica brda.Na rumunskomima isto

duburysjama puna vode, dubus dubok,sa starobugarskim

bezdna, slatvijskim dubra lokva, bara.32 dse menja u

t ,pelazgijski, frigijski i armenski.

Toponim Bezdanica je granica atarasela Halova i Velikog Izvora kroz koji

dubok klanac kao to je Stubica. Toponim

Bezdanica je iz slovenske leksike i bez dna, od bezdan, odakle i Bezdanica.Ovoobjanjenje treba povezati s prethodnimobjanjenjem za toponim Stubica, a

koja bezdan > Bezdanica.

Prethodna objanjenja su skroman krajine, koji bi trebalo da podstakne ira i trebalo pojedinih naroda u zavisnosti od

geografskih uslova. Upravo ta uslovljenost verovanja, do svega onog to je sastavni batine jednoga naroda ili kraja upravo

jedino mogu dosegnuti do fundamentalnih jednog prolog vremena.

32. , ibid, str. 121.

Documents

Prilog Toponomastickoj Etimologiji Na Tlu Timocke Krajine