Pribor i ureĊaji za zahvatanje komadnih materijala treba da zadovolje niz zahteva: efikasan i bezbedan rad, uz što manje oštećenje materijala, pouzdanost u radu, univerzalnost i sl. Raznovrsnost tehnoloških zahteva doprinela je pojavi velikog broja ovih elemenata sa diferenciranim tehnološkim funkcijama i obiĉno se klasifikuju kao pribor i ureĊaji za: prenošenje (ĉeliĉna uţad i lanci), pribor za zahvatanje (hvataljke, kuke, alke, uške, karike), ureĊaji za redukovanje sile pritiska (nosive grede, traverze, sprederi), ureĊaji koji privlaĉe materijal (vakum, magnetni i elektromagnetni ureĊaji). Pribor obuhvata niz relativno jednostavnih elemenata za manuelno vezivanje i prenošenje dok ureĊaji obuhvataju široku paletu razliĉitih sredstava sloţenije konstrukcije za aktivno redukovanje sile pritiska i privlaĉenje a time i zahvatanje, prenos i odlaganje materijala. Uţad predstavljaju osnovne elemente u prenošenju materijala i koriste se kao vuĉni ili noseći elementi. Mogu biti tekstilna (prirodna od kudelje i veštaĉka od poliestera i poliamida) i ĉeliĉna. Prirodna (manila, sisal, jutana) imaju prekidnu jaĉinu oko 100 kg/cm2 , rastegljivost 1-5%, vlaţnost do 12% i specifiĉnu masu oko 1,5 gr/cm2 . Veš- taĉka (telon, rinilon, atlas, komovisto) imaju veliku elastiĉnost, ţilavost, otpornost na vlagu i trajnija su i jaĉa od prirodnih 2-3 puta. Od tekstilnih uţadi formiraju es ĉvorovi (jednostruki, dvostruki, mornarski i dr.) i petlje (sa jednim ili dvostrukim uţetom), kao posebni oblici pribora za zahvatanje materijala. Ĉeliĉna su velike ĉvrstoće, do sedam puta veće od biljnih uţadi. Mogu biti spiralna (bez strukova), samo od upredenih ţica i zbog svoje krutoće ne koriste se u rukovanju materijalima, izuzev ako je preĉnik koturaĉe (D) veći od preĉnika uţeta (d) za D > 50d i uţad u strukovima, desnostrano ili levostrano uvijena, ukrštena i istosmerna ili paralelno pletena, za jako velika opterećenja što im odreĊuje namenu. Najĉešće se koriste uţad sa strukovima (6, 7 ili 8) u oznaci npr. 6 ∙ 19 (6 – broj strukova, 19 broj ţica u svakom struku), što je definisano standardom SRPS C.H.1.020-023

Kod elektromagnetnih ureĊaja elektromagnetna sila nastaje propuštanjem struje kroz namotaj formiran oko jezgra izraĊenog od odgovarajućeg feromagnetnog materijala. Telo magneta moţe da bude valjkastog (cilindriĉnog) oblika koji su pogodniji za rukovanje kabastim materijala većih masa zbog boljeg dejstva elektromagnetne sile po dubini, dok su magneti pravougaonog oblika pogodniji za rukovanje profilima i ploĉama manjih jediniĉnih masa, zbog boljeg dejstva elektromagnetnih sila po većoj površini materijala. Elektromagneti se napajaju

jednosmernom strujom 110 V do 600 V. Kod elektromagnetnih hvataĉa za razliku od ostalih magneta, moguća je primena daljinske komande, odnosno, aktivnog zahvatanja i odlaganja materijala. Da bi se postigla potpuna bezbednost u radu kod sluĉaja prekida u napajanju, ugraĊuje se posebna baterija koja obezbeĊuje drţanje materijala u zate- ĉenom poloţaju do 20 min. U praksi, najrasprostranjeniji su elektromagnetni hvataĉi cilindriĉnog oblika sa preĉnicima hvatanja 400 mm do 2.000 mm i nosivošću od 10 kN do 25 kN. Nosivost elektromagneta deklariše proizvoĊaĉ u zavisnosti od reţima rada. Tehniĉki podaci o nosivosti ne predstavljaju u realnim uslovima stvarnu nosivost, jer se ona odreĊuje primenom odgovarajućeg stepena sigurnosti. Pri definisanju nosivosti magneta, posebna paţnja posvećuje se i svojstvima materijala. Kod legiranih ĉeliĉnih materijala pri sadrţaju mangana od 4%, nosivost opada za 50%, a kada sadrţaj mangana preĊe 12%, elektromagnet ne poseduje sposobnost zahvatanja. Pored niza pogodnosti koje elektromagnetni hvataĉi poseduju, njihov osnovni nedostatak jeste velika potrošnja elektriĉne energije. Potrošnja zahvatnog elektromagnetnog ureĊaja najmanje je jedna polovina potrebne energije da bi se realizovao jedan radni ciklus kod dizalice sa elektropogonom.