RADMILO V. PEI Makroekonomski rauni prirodnih resursa i ivotne sredine Ekonomika ivotne sredine i prirodnih resursa

Tema 5

Geneza i evolucija nacionalnihekolokih raunaPrvi pokuaji uspostavljanja sistema nacionalnih rauna vezuju se za rane tridesete godine dvadesetog veka. Voenje aktivne stabilizacione makroekonomske politike zahtevalo je kompleksnu informacionu bazu, koju su nudili prvi sistemi nacionalnih rauna u Velikoj Britaniji, SAD, Norvekoj, Francuskoj i Holandiji. Saimajui predratna iskustva o izradi i upotrebi ovih rauna, britanski profesor Richard Stone je 1946. objavio monografiju o makroekonomskom raunovodstvu, kojom su postavljene osnove za dalji napredak. Nekoliko godina kasnije, Organizacija za evropsku ekonomsku saradnju (OEEC), je na osnovu Stoneovih radova, razvila integralni sistem nacionalnog raunovodstva, koji je, uz manje izmene, usvojen i od strane Organizacije ujedinjenih nacija, 1953. godine. Ovaj sistem je revidiran 1968. godine, uvoenjem bilansa meusobnih odnosa privrednih delatnosti, tj. input-output tabela i bilansa finansijskih transakcija i njihovom integracijom sa bilansom formiranja i upotrebe bruto domaeg proizvoda

Geneza i evolucija nacionalnihekolokih raunaVe poetkom pedesetih godina bilo je jasno da predloeni sistem makroekonomskih agregata i nacionalnih rauna ne odraava na adekvatan nain uticaj koji ivotna sredina i prirodni resursi imaju na drutveno blagostanje i dohodak.Ako se ima u vidu injenica da je Sistem nacionalnih rauna OUN, (SNA) nastajao u godinama pantehnolokog optimizma, kada se malo panje poklanjalo iscrpljivanju prirode, ne udi to se pri definisanju domaeg proizvoda, dohotka, ili bogatstva, nije polo od stvarnog doprinosa ivotne i prirodne sredine ekonomskom razvoju.Rastui talas teorijske kritike tokom sedamdesetih godina doveo je do preispitivanja koncepcijske osnove SNA. Statistiko odeljenje UN, (UNSO) je 1974. otpoelo rad na polju organizacije podataka vezanih za ivotnu sredinu. Kao rezultat, proistekla je 1984. znaajna metodoloka studija prihvaena od strane Programa za ivotnu sredinu UN.

Makroekonomski agregati SNAGNP(iGNI)Po tr.cenama

Geneza i evolucija nacionalnihekolokih raunaSve kritike zamerke konvencionalnom sistemu nacionalnih rauna se mogu grupisati u tri celine:potpuno ignorisanje prirodnog kapitala i iskljuivo zbrajanje fizikog, ljudskom rukom proizvedenog, kapitala u obraunima drutvenog bogatstva. Prirodni fondovi i sve ostalo to nije predmet trine razmene, biva jednostavno izostavljeno. pri obraunu neto proizvoda,od vrednosti bruto proizvoda oduzima se iznos amortizacije, ali samo amortizacije fizikog kapitala, dok se amortizacija prirodnog kapitala ne razmatra, to dovodi do nerealno uveane vrednosti neto proizvoda. To se naroito ispoljava kod zemalja u ijoj strukturi privrede dominira ekstrakcija prirodnih resursa, tj. nerazvijenih zemalja. nekonzistentni tretman trokova zatite prirodne i ivotne sredine. injenica je da su trokovi zatite, ouvanja i unapreenja sredine, tzv. "defanzivni trokovi", ukljueni u nacionalni dohodak, kao na pr. trokovi preiavanja vode, vazduha, eliminacije otpada itd., meutim, trokovi amortizacije prirodne sredine nisu uzeti u obzir, to isto tako stvara nerealnu sliku.

Geneza i evolucija nacionalnihekolokih raunaDa bi se ovaj nedostatak izbegao, neophodno je od vrednosti bruto domaeg proizvoda,oduzeti vrednost kako amortizovanih prirodnih resursa, tako i degradirane ivotne okoline. No, postavlja se pitanje ekonomskog, novanog, vrednovanja prirodnih resursa. Odgovor na pomenuti teorijski izazov moe biti dvojak. Na prvom mestu postoji mogunost da se prilagode postojei rauni SNA, u vidu tzv. "ozelenjavanja" makroekonomskih rauna. Druga mogunost je razvijanje odvojenog sistema eko-rauna, komplementarnih SNA, ali koji izlaze van klasinih okvira. Konkretno, predlae se da se tokovi i fondovi u eko-raunima iskazuju u fizikim jedinicama, ime bi se izbeglo vrlo delikatno pitanje ekonomskog vrednovanja prirodnih resursa. Ipak, vrednosti date u fizikim jedinicama niti je mogue agregirati, niti kroz njih sagledati kompleksne efekte promena prirode.

Indikatori stanja ivotne sredineOsnovni problem na koji su naili tvorci sistema indikatora u Norvekoj, Kanadi i Holandiji ogleda se u pravilnom izboru ta ukljuiti u razmatranje, a ta ne. Od velikog broja pokazatelja stanja sredine treba izabrati one najreprezentativnije, jer preiroko praenje ne samo da mnogo kota, ve stvara konfuznu sliku, tako to dovodi do dupliranja informacija.

Indikatori stanja ivotne sredineOECD je u svojoj metodologiji imenovao oko 150 indikatora stanja ivotne sredine, potencirajui vanost pedesetak najosnovnijih.Slika koja se dobija poreenjem podataka sa poetka i kraja obraunskog perioda, najee od godinu dana, nije uvek jasna i nedvosmislena. Iz injenice da su se vrednosti nekih parametara poveale, a nekih smanjile, teko se moe zakljuiti da li je ivotna sredina ugroena ili ne, te u kom je obimu opasnost prisutna.

Indikatori stanja ivotne sredineZanimljiv predlog je uraen za potrebe statistike slube Velike Britanije. On sadri listu od 46 indikatora, izabranih tako da: postoje dovoljno duge serije podataka,da su vrednosti indikatora osetljive na akcije institucija za zatitu prirode,da su neosporne, tj. da postoje zvanina merenja, kao i da prikupljanje podataka bude, to je vie mogue, ekonomino.

Indikatori stanja ivotne sredineIpak i ovaj sistem indikatora pati od bitnih slabosti. a) na prvom mestu, to je istovremeno praenje kako nivoa zaliha, tj. prirodnih fondova, tako i indikatora koji imaju karakter tokova. To stvara probleme, jer tokovi odraavaju pritiske na sredinu, a fondovi, pak, stanje sredine.b) iz ponuenog skupa indikatora, veoma je teko dobiti jasnu, sintetiku, sliku ta se sa prirodom i ivotnom sredinom, zaista deava.

Indikatori stanja ivotne sredineDa bi se pomenuti nedostaci prevazili, konstruisan je 1994. indeks odrivog ekonomskog blagostanja (ISEW). Ovaj indeks se zasniva na prilagoavanju konvencionalnih makroekonomskih agregata (GNP i GDP), tako to se ukljuuju trokovi line potronje vezani za ekoloke prilike. Meutim, ni ISEW, kao ni ostali kompozitni indeksi, ne odraavaju u potpunosti realnost promena, jer: A) integriu pokazatelje koji se meusobno mogu sasvim suprotno kretati i B) ukljuuju samo one ekoloke promene koje se mogu novano iskazati, a time se ponovo otvara pitanje vrednovanja.U savremenoj literaturi potenciraju se tri osnovna problema u konstrukciji kompozitnih iondeksa. To su: probem agregacije, problem ponderacije i problem normalizacije podataka.

Prilagoavanje konvencionalnog SNA potrebama praenja stanja prirodnih resursa i ivotne sredine Postoje tri osnovna pravca promena u SNA, iji bi cilj bio da se to potpunije obuhvate posledice ekonomskog razvoja na prirodne resurse i ivotnu sredinu:Ukljuivanje trokova amortizacije prirodnog kapitala; Ukljuivanje trokova degradacije ivotne sredine; Ukljuivajne "defanzivnih" rashoda za zatitu i unapreenje ivotne sredine.

Ukljuivanje punih trokova prirodnog kapitala Osnovni princip jeste da se zalihe prirodnih resursa tretiraju na isti nain kao fiziki kapital. To znai da se izdvajaju trokovi amortizacije za prirodni kapital (R), isto kao i za ljudskom rukom stvoreni kapital (D), te se oduzimaju od vrednosti bruto nacionalnog/domaeg proizvoda, da bi se dobio iznos neto nacionalnog/domaeg proizvodaDa bi se dobio "zeleni" neto proizvod, potrebno je korigovati vrednost bruto proizvoda, za iznos vrednosti iskorienih prirodnih resursa. Ta vrednost, iskorienih, tj. porabaenih resursa, naziva se jo i amortizacijom prirodnog kapitala (R).

NNP/NDP = GNP/GDP - (D + R)

Ukljuivanje punih trokova prirodnog kapitala Ovom metodu se mogu nai zamerke. preuveliavanje vrednosti GNP/GDP, usled ukljuivanja prihoda od prodaje resursa. Konkretno, ovde se radi o konceptualnoj greki, koja se ogleda u tome da se prihodi od prodaje resursa tretiraju kao rentni dohodak, umesto kao potronja kapitala.nerealna slika koju daje ovako dobijeni NDP. Pretpostavimo da dve drave imaju, po svim kriterijima, sline privrede, sem to jedna ima obilje prirodnih resursa, koje eksploatie uz minimalne trokove. Otuda e imati i vei GDP, dok e NDP biti gotovo isti kao kod resursima siromane zemlje. Razlika u blagostanju koje objektivno postoji, u korist resursima bogate zemlje, nee se kroz NDP iskazati, to se isto tako moe smatrati za slabost ponuene metodologije.pravilno valorizovanja trokova eksploatacije resursa. Ukoliko se ovi trokovi apstrahuju, kao zanemarljivo mali u odnosu na prihode od prodaje, itav iznos prihoda od trino realizovanih prirodnih resursa se smatra amortizacijom, bez obizira na stvarno umanjenje vrednosti leita.

Uvoenje korisnikih trokovaDaleko bolji nain prilagoavanja konvencionalnih SNA agregata, dat je putem tzv. "metoda korisnikih trokova".Ovaj metod daje bolju sliku, u vidu "istinskog dohotka" od eksploatacije prirodnog bogatstva. Prihodi od prodaje, bilo kog ekstrahovanog resursa, sadre dva elementa: A) potronju kapitala, ili troak korisnika i B) istinski dohodak, koji zavisi od nivoa rezervi resursa, tempa eksploatacije (ili stope tekue ekstrakcije), te izbora diskontne stope, za svoenje buduih veliina na sadanje.

Uvoenje korisnikih trokovaIstinski dohodak (X) odreen je izrazom: X/R = 1 1/(1 + r)nX predstavlja istinski dohodak; R predstavlja neto prihod od prodaje (ukupni, ili bruto prihod, umanjen za tekue trokove dobara i usluga potrebnih da bi se resurs ekstrahovao); r je diskontna stopa; n je broj godina koliko se jo, pri sadanjem tempu ekstakcije, mogu eksploatisati resursi (ukupno dostupne rezerve podeljene tekuom stopom ekstrahovanja).

Uvoenje korisnikih trokovaOvaj izraz predstavlja uee korisnikih trokova u neto prihodu od prodaje resursa. Obrnuto je srazmeran kako broju godina, koliko se jo mogu eksploatisati resursi, tako i diskontnoj stopi. Na primer, ako su resursi obilati, tj. ako ih ima u leitima dovoljno, n ima veliku vrednost, a izraz na desnoj strani, 1/(1+r)n, vrlo malu, te je X vrlo blizu R. Drugaije reeno, kada resursa ima dovoljno, istinski dohodak postaje blizak neto prihodu od prodaje. Kada n tei beskonanosti, tj. kada se smatra da je resurs praktino neiscrpan, istinski dohodak se izjednauje sa neto prihodom, tj. X=R.

Uvoenje korisnikih trokovaSlino rezonovanje se moe primeniti i na uticaj diskontne stope. to je diskontna stopa manja, izraz 1/(1+r)n dobija sve veu vrednost, to vai i za uee korisnikih trokova u strukturi neto prihoda. Kada r tei nuli, 1/(1+r)n postaje blisko jedinici, bez obzira na vrednost n, te R-X postaje blisko R, to znai da istinski dohodak X gotovo nestaje. Ovo je sasvim u skladu sa stanjem stvari u praksi, kada se niskim diskontnim stopama utie na sporije ekstrahovanje, tj. ouvanje resursa.

Uvoenje korisnikih trokovaOsnovna zamisao ovog metoda je da se GDP/GNP redefiniu, tako da iskljue korisnike trokove eksploatacije resursa, to bi uslovilo da "zeleni" GDP/GNP dobiju manju vrednost nego konvencionalni agregati.Time bi se prevazila osnovna zamerka prethodnog metoda, kojim se dobija samo neto realnija slika neto proizvoda, dok bruto proizvod ostaje preuvelian. Meutim, stvar se dodatno komplikuje kod prirodnih resursa iji se korisni efekti ne mogu monetizovati, tj. koji nisu predmet trinih transakcija, ali itekako utiu na ekonomsku aktivnost. Kod takvih resursa, u koje spada i ukupna ivotna sredina, teko je odrediti stepen degradacije, a jo tee degradiranu vrednost. Samim tim, nemogue je odrediti trokove amortizacije.

Uvoenje korisnikih trokovaU literaturi postoji niz predloenih metoda netrinog vrednovanja prirodnih resursa, ukljuujui trokove zamene, ili popravke stanja, voljnost da se plati, uslovno vrednovanje, ili hedonistiko odreivanje cena. Meutim, ukljuivanje ovako dobijenih vrednosti u estimaciju makroekonomskih agregata stvara, ozbiljne koncepcijske probleme. Primera radi, vrednovanje resursa prema voljnosti da se plati (WTP metod) ne polazi od realno nainjenih rashoda, ve od opredeljenosti, voljnosti, subjekata da plate za odreeno ekoloko dobro. Ovako dobijene vrednosti se, pri obraunu bruto proizvoda rashodnim metodom, nikako ne mogu sabirati sa realno nainjenim rashodima.

Ukljuivanje defanzivnih rashoda Najlake primenljiv je metod trokova postizanja odreenih standarda. On se sastoji u prethodnom odreivanju vrednosti ekolokih parametara, kvaliteta vode, vazduha, nivoa buke itd., a po tom obraunu trokova koji se moraju nainiti, da bi se od aktuelnog stanja kvaliteta sredine, dolo do vrednosti parametara definisanih kao standard.Na primer, da bi se postigao kvalitet vazduha u skladu sa evropskim standardima, potrebno je u jednom gradu nainiti trokove od 260 miliona USD. Otuda se cifra od 260 miliona USD moe smatrati vrednou degradacije prirode, tj. prikazati kao amortizacioni rashod, u postupku odreivanja "zelenog" neto proizvoda.No, sasvim je jasno da na ovaj nain odreena vrednost, prvenstveno, zavisi od nivoa standarda, te da odudara od ekonomske sutine pojma amortizacije.

Sistem eko-rauna SEEASutinsku osnovu predloene verzije SNA iz 1993. godine ini ideja o sistemu ekoloko-ekonomskih rauna (SEEA), data u priruniku Integrated Environmental and Economic Accounting. Osnovna struktura SEEA i veza sa SNA se vidi na slici. Osenene povrine odgovaraju konvencionalnim SNA agregatima. U prvom redu dat je poetni fond aktive, kako ljudskom rukom proizvedene, tako i prirodne aktive, tj. prirodnih resursa. U drugom redu prikazana je vrednost agregatne ponude, koja potie od domae proizvodnje P i od uvoza M.U treem redu daje se spektar mogunosti upotrebe agregatne ponude: za dalju proizvodnju Ci, izvoz X, finalnu potronju privatnog i javnog sektora C, ili za investicije Ig. etvrti red sadri potronju fiksnog, fizikog kapitala, dok peti donosi osnovnu jednainu domaeg neto proizvoda, NDP=(X-M)+C+I.

Sistem eko-rauna SEEAPrva kolona iskazuje trokovnu strukturu domaeg proizvoda. Ona se sastoji od trokova reprodukcione potronje Ci i amortizacionih trokova fiksnog, fizikog kapitala CFC, na jednoj strani i neto domaeg proizvoda NDP, na drugoj strani. Pri tome je NDP+CFC=GDP. Druga kolona prikazuje ekonomske odnose sa inostranstvom, a X-M stanje platnog bilansa.U treoj koloni data je finalna potronja, dok u etvrtoj se nalaze neto investicije, kao razlika bruto investicija Ig i utroenog fiksnog kapitala CFC.

Sistem eko-rauna SEEANeoseneni deo tabele sadri fondove prirodnih resursa, koji mogu biti iskazani kako u novanim, tako i u fizikim jedinicama, a mogue i na oba naina, to predstavlja novinu u odnosu na konvencionalni SNA.Tako na primer, u estoj koloni je sadran prirodni kapital koji nema direktnu ekonomsku ulogu, jer nije obuhvaen trinim transakcijama (prirodni rezervati, reni tokovi, neobraeno zemljite, pratee biocenoze, vazduh itd.). U estom redu, pak, prikazana je upotreba, tj. potronja, prirodne aktive, obeleena sa Usenp. Ova kategorija je posledica degradacije kako ekonomske, tako i neekonomske, prirodne aktive, a po logici odgovara amortizaciji fizikog kapitala CFC. Usenp.ec izraava degradaciju naftnih polja, rudnih naslaga, umskog drveta, ribljih populacija itd. , dok Usenp.env degradaciju ostalih prirodnih resursa, usled zagaivanja vazduha, vode i zemljita, ugroavanja bio-diverziteta itd. Ove vrednosti imaju negativan predznak, jer umanjuju vrednost prirodne aktive. U sedmom redu prikazan je transfer prirodne aktive, iz neekonomske u ekonomsku sferu, na pr. usled tehnikog progresa. Sabiranjem estog i sedmog reda dobijaju se promene volumena prirodne aktive, prikazane u desetom redu.

Sistem eko-rauna SEEAUkoliko su svi parametri stanja prirodne aktive izraeni u fizikim jedinicama, jezgro konvencionalnog SNA ostaje nepromenjeno, a eko-podaci samo prate i dopunjuju sliku o privrednoj aktivnosti.Meutim, ukoliko se ovi parametri iskau u novanim jedinicama, postoji mogunost unoenja eko-parametara u samo jezgo SNA, tako to e se modifikovati konvencionalni agregati.To se vidi u osmom redu, gde je prikazan eko-domai proizvod EDP, nastao oduzimanjem vrednosti, iz estog reda, upotrebljenje prirodne aktive Usenp , od neto domaeg proizvoda NDP. EDP=NDP- Usenp

Sistem eko-rauna SEEAPosmatrajui osmi red, moe se zakljuiti da u koloni dva i tri nema promena u odnosu na konvencionalni SNA, no u kolonama etiri, pet i est data je neto akumulacija.Neto akumulacija proizvedene aktive Ap.ec, odgovara neto investicijama u fiksne kapitalne fondove, pa se moe rei da je Ap.ec=I. to se tie prirodne ekonomske aktive, njena neto akumulacija je jednaka zbiru negativne vrednosti degradacije resursa, usled njihovog korienja Usenp.ec i pozitivne vrednosti porasta fondova prirodne aktive Inp.ec, date u petoj koloni sedmog reda. Otuda vrednost Anp.ec moe biti ili pozitivna, ili negativna. Za razliku od nje, vrednost neto akumulacije ostale prirodne aktive Anp.env, data u estoj koloni osmog reda, ima uvek negativnu vrednost (-Usenp.env plus -Inp.env).Jednaina eko-domaeg proizvoda: EDP = (X-M) + C + Ap.ec + (Anp.ec-Anp.env)

Sistem eko-rauna SEEAZakljuak je da SEEA prua mnogo vie informacija od SNA, pri emu se ne dovodi u pitanje kontinuitet serija konvencionalnih podataka. Takoe, ne naruava se konzistentnost definicija makroekonomskih agregata, jer pratei rauni samo upotpunjuju sliku celokupne privredne aktivnosti.

Za dobar broj prirodnih resursa postoje adekvatni podaci o ekstrahovanim koliinama i njihovim cenama, na pr. podaci o dobijenim rudama, izvaenoj nafti i gasu, ulovljenoj ribi, koliini umskog drveta itd. Meutim, za neke druge resurse, kao to su vazduh i voda, jedina mogunost, da se ukljue u SEEA, ostaje preko vrednosti tzv. defanzivnih rashoda, tj. trokova spreavanja zagaenja. Meutim, ni to nije uvek jednostavno, jer postoje sluajevi kada je veoma teko ponaosob identifikovati te trokove. Na primer, trokovi ugradnje katalizatora za izduvne gasove, ulaze u cenu motornih vozila, pa ih nije jednostavno iskazati kao defanzivne rashode. Jo je tee odrediti operativne trokove korienja katalizatora, pri eksploataciji vozila.

Sistem eko-rauna SEEAMoe se zakljuiti da problem vrednovanja netrinih prirodnih resursa ostaje i dalje, kao jedno od najdelikatnijih, otvorenih, pitanja u ekonomici ivotne sredine i prirodnih resursa. Od napretka na ovom polju zavisie dalja sudbina usavravanja SEEA, tj. pokuaja da se makroekonomskim raunima obuhvati uticaj prirodnog kapitala na privredni razvoj.Drugi nereen problem se tie veza makro i mikro nivoa. Da bi sistem makroekonomskih rauna bio adekvatan, on mora imati pritok informacija sa mikro nivoa, tj sa nivoa pojedinanih poslovnih subjekata. Meutim, ekoloko raunovodstvo na nivou mikroekonomskih subjekata je tek u zaetku (Perman, Ma i McGilvray 1996). Ne postoje jasne koncepcijske osnove i usaglaeni metodoloki stavovi o tome kako da se na nivou pojednanih proizvodno-poslovnih sistema prate ekoloke promene izazvane ekonomskom aktivnou

*See Figure 20-5 in the main text.Animation provides one block at a time from the left.