Prevod Razvrstavanja Cetvorotockasa u Vrste 678 2011

5/17/2018 Prevod Razvrstavanja Cetvorotockasa u Vrste 678 2011 - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/prevod-razvrstavanja-cetvorotockasa-u-vrste-678-2011

...

Član 2

Ova regulativa ne obezvređuje tipska odobrenja izdata pre 29.oktobra 2012 godinei ne sprečava proširenja tih tipskih odobrenja.

Član 3

- Ova regulativa stupa na snagu 20 dana nakon objavljivanja u oficijelnom žurnaluEU

Primenjuje se za sve tipove vozila kojima se tipsko odobrenje izdaje na dan29 oktobar 2012 i kasnije.

Pored toga, zahtevi koji si dati u anexu II i u tačkama 1 i 2 anexa IVprimenjivaće se od 9 aprila 2011

- Bez obzira na predhondi stav, druga alineja, proizvođači mogu da primenjuju bilokoji zahtev ove regulative od 4 avgusta 2011.

Ova regulativa je obavezna u svojoj celosti i direktno primenjiva u svimzemljama članicama.

1. Definicije„Mesto za sedenje“ odnosi se na svaku lokaciju na kojoj se može smestiti jednaosoba koja je velika najmanje kao 50% muškarac u slučaju vozača (175 cm, 77kg) ili kao 5% žena (152 cm, 50 kg) u svim drugim slučajevima.

„Sedište“ se odnosi na svaku kompletnu strukturu sa svim dodacima integrisanuili ne u strukturu vozila koja je namenjena za sedenje jedne osobe.

Pojam sedište podrazumeva i individualna sedišta i klupe.

Sklapajuća sedišta i demontažna sedišta su takođe ukjučena u ovaj izraz.

„Roba“ podrazumeva pomerljive objekte.

Pojam robe podrazumeva proizvode u komadu, tečnosti, živu stoku, rasuti teret inedeljive terete.

„Najveća masa“ se odnosi na najveću tehnički dozvoljenu masu opterećenogvozila, kao što je specificirano u 2.8 anexa 1.

Opšti zahtevi

Broj mesta za sedenje

Propisi koji se odnose na na broj mesta za sedenje se primenjuju na sedišta koja sunamenjena za korišćenje tokom vožnje.



Oni se ne odnose na sedišta koja su namenjena da se koriste kada je vozilonepokretno i koja su jasno označena za korisnike bilo pomoću piktograma ili znakasa odgovarajućim tekstom.

Sledeći zahtevi važe za prebrojavanje mesta za sedenje.

(a) svako pojedinačno sedište se broji kao jedno mesto za sedenje

(b) u slučaju klupa za sedenje svaki prostor širi od 400 mm, mereno na nivousedišta, računa se kao jedno mesto za sedenje.

(c) u suprotnosti sa prethodnim stavom (b) , prostor se neće računati kao sedišteako:

(i) klupa za sedenje sadrži delove koji sprečavaju da zadnjica lutke sedi uprirodnom položaju, na primer prisustvo čvrsto postavljnih konzolnih kutija,netapaciran deo ili deo unutrašnjeg uređenja koji prekida nominalnu površinu zasedenje.

(ii) konstrukcija podne površine, direktno ispred očekivane pozicije za sedenje,sprečava da se noge lutke postave u prirodan položaj.

Imajući u vidu vozila koja su u skladu sa 2001/85/EC evropskog parlamenta koja seodnosi na specijalne uslove za vozila i prevoz putnika koja imaju više od osamsedišta pored sedišta vozača, i dopunjujući direktivu 70/156/EC i 97/27/EC,dimenzije pomenute u prethodnim stavovima se ujednačavaju sa minimalnimprostorom potrebnim za jednu osobu u odnosu na razne vrste vozila.

Kada postoje nosači sedišta, onda se i demontažno sedište računa u broj mesta zasedenje.

Prostor namenjen za jednu invalidsku stolicu računa se kao jedno mesto zasedenje.

Ovi uslovi ne obaraju uslove tačaka 3.6.1 i 3.7 anexa VII direktive 2001/85/EC

Najveća masa

U slučaju tegljača za poluprikolice, najveća masa koja se uzima u obzir prilikom

razvrstavanja vozila uključuje i najveću masu prikolice koju nosi sedlo.

U slučaju motornog vozila koje može vući prikolicu sa centralnom osovinom ,najveća masa za koja se uzima u obzir prilikom razvrstavanja uključuje i najvećumasu koja se na vučno prenosi preko vučnog uređaja.

U slučaju poluprikolice, prikolice sa centralnom osovinom i prikolice sa krutomrudom, najveća masa koja se uzima u obzir prilikom razvrstavanja vozilapredstavlja najveću masu koja se na tlo prenosi točkovima osovine ili grupeosovina kada je prikolica spojena na vučno vozilo.



U slučaju konvertera prikolica, najveća masa koja se uzima u obzir prilikomrazvrstavanja vozila, predstavlja masu vozila uključujući najveću masu koja se nakonverter prikolica prenosi preko sedla.

Posebna oprema

Vozila koja su opremljena sa čvrsto ugrađenom opremom kao što je mašinerija iliuređaji moraju se smatrati vozilima vrsta N ili O

Mere

Osim ukoliko nije drugačije naznačeno, mere i odgovarajući simboli su u skladu saodredbama 80/181/EC.

Razvrstavanje u vrste vozila

Proizvođač vozila je odgovoran za razvrstavanje tipa vozila u odgovarajuću vrstu.

Pri tome svi propisani uslovi ovog anexa moraju biti ispunjeni.

Telo za izdavanje tipskog odobrenja može da zahteva od proizvođača adekvatnedodatne informacije koje dokazuju da određeni tip vozila treba biti razvrstan u kaospecijalno vozilo (SG šifra)

Kriterijumi za razvrstavanje vozila

Vrste vozila

U svrhu izdavanja Evropskog odnosno nacionalnog tipskog odobrenja, kao ipojedinačnih odobrenja, vozila se razvrstavaju prema sledećoj klasifikaciji:

Vrsta M su motorna vozila prvenstveno namenjena za prevoz putnika i njihovogprtljaga.

Vrsta M1 su vozila vrste M koja imaju najviše osam mesta za sedenje pored mestaza vozača.

Vozila vrste M1 ne mogu imati mesta za stajanje.

Broj mesta za sedenje može biti ograničen na jedno (t.j. mesto za vozača).

Vrsta M2 su vozila vrste M koja imaju više od osam mesta za sedenje pored mestaza vozača i koja imaju najveću dozvoljenu masu koja ne prelazi 5 t.

Vozila koja pripadaju vrsti M2 mogu imati prostor za stojeće putnike pored mestaza sedenje.



Vrsta M3 su vozila vrste M koja imaju više od osam mesta za sedenje pored mestaza vozača i koja imaju najveću dozvoljenu masu koja prelazi 5 t.

Vozila koja pripadaju vrsti M3 mogu imati prostor za stojeće putnike.

Vrsta N.

Vrsta N1 su vozila vrste N čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 3,5 t.

Vrsta N2 su vozila vrste N čija najveća dozvoljena masa prelazi 3,5 t ali ne prelazi12 t.

Vrsta N3 su vozila vrste N čija najveća dozvoljena masa prelazi 12 t.

Vrsta O prikolice konstruisane i namenjene za prevoz robe ili ljudi kao i za smeštajljudi.

Vrsta O1 su vozila vrste O čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 0,75 t.

Vrsta O2 su vozila vrste O čija najveća dozvoljena masa prelazi 0,75 t ali ne prelazi3,5 t.

Vrsta O3 su vozila vrste O čija najveća dozvoljena masa prelazi 3,5 t ali ne prelazi10 t.

Vrsta O4 su vozila vrste O čija najveća dozvoljena masa prelazi 10 t.

Podvrste vozila

Vozila sa povećanom prohodnošću (off road vehicles - ORV )

Vozilo sa povećanom prohodnošću označava vozilo koje pripada nekoj od vrsta Mili N i poseduje posebne tehničke osobine koje omogućavaju upotrebu vozila vanuobičajnih puteva.

Za ovu vrstu vozila se oznaci i broju vrste vozila dodaje sufiks „G“.

Kriterijumi za svrstavanje vozila u ovu podvrstu se daju u prilogu XXX

Specijalna vozila

Specijalna vozila (Special purpose vehicle -SPV) označava vozilo koje pripada jednoj od vrsta M, N ili O, koja poseduju posebne tehničke osobine kao bi izvodilifunkcije koje zahtevaju posebnu opremu ili uslove.

Za nekompletna vozila namenjena da se dorade u podvrstu specijalnih vozila,oznaci i broju vrste dodaje se sufiks „S“.

Specijalna vozila sa povećanom prohodnošću

Specijalna vozila sa povećanom prohodnošću (ORV-SPV) označava vozila kojapripadaju nekoj od vrsta M ili N koja imaju osobine specijalnih vozila i osobinevozila sa povećanom prohodnošću.



Za ovu vrstu vozila se oznaci i broju vrste vozila dodaje sufiks „G“.

Pored ovoga ako su nekompletna vozila namenjena da se dorade u podvrstuspecijalnih vozila, oznaci i broju vrste dodaje se drugi sufiks „S“.

Kriterijumi za razvrstavanje vozila u vrstu N

Razvrstavanje vozila u vrstu N mora da se zasniva na tehničkim osobinama koja suovde navedena.

Kao pravilo važi da je odeljak za vozača i putnike odvojen od teretnog dela.

Izuzetno dozvoljava se da se putnici i roba prevoze u istom odeljku pod uslovom da je tertni prostor obezbeđen napravama koje su konstruisane da zaštite ljude odrobe koja se može pomeriti tokom vožnje, uključujući i uslove koji nastaju jakim

kočenjem ili skretanjem.

Naprave za obezbeđivanje - naprave za vezivanje - namenjene za obezbeđivanjetereta kao i pregradni sistemi namenjeni za vozila do 7,5 t moraju biti konstruisaneiu skladu sa odredbama sekcija 3 i 4 standarda ISO 27956/2009 „drumska vozila -obezbeđenje tereta u dostavnim kombijima - zahtevi i metode ispitivanja“.

Zahtevi iz prethodne tačke se mogu smatrati ispunjeni ako proizvođač da izjavu oispunjenosti ovih uslova.

Kao alternativa ovim zahtevima, proizvođač može da demonstrira Agenciji za

bezbednost saobraćaja da ugrađene naprave imaju nivo zaštite koji odgovarareferentnom standardu.

Broj mesta za sedenje pored mesta vozača ne sme prelaziti:

(a) 6 u slučaju vozila N1

(b) 8 u slučaju vozila N2 i N3.

Vozila moraju imati nosivost veću od težine putnika, izraženu u kg.

Za ispunjenje ovog uslova moraju sledeće formule biti ispunjene u svimkonfiguracijama, a posebno kada su popunjena sva mesta za sedenje.

(a) kada je N= 0

P-M veće jednako 100 kg.

(b) kada je N više od 0 a ne više od 2

P-(M+N*68) veće jednako 150 kg.

(c) kada je N veće od 2

kada je N= 0



P-(M+N*68) veće jednako N*68.

Pri čemu slova imaju sledeće značenje „P“ najveća tehnički dozvoljena masa, „M“masa vozila spremnog za vožnju, „N“ je broj putničkih mesta za sedenje.

Masa opreme koja je ugrađena na vozilo kako bi se stvorili uslovi za prevoz robe(rezervoari, nadgradnja, itd.) odnosno da bi se rukovalo robom (dizalice, liftovi,itd.) kao i da bi se obezbedila roba (tj. naprave za obezbeđnje robe) se uključuju u„M“.

Masa opreme koja se ne koristi za navedene svrhe (kao što su kompresor, vitlo,električni generator, emiterska oprema, itd.) se ne uključuje u „M“ u toku primeneformula.

Navedeni uslovi se primenjuju za sve varijante i verzije tipa vozila.

Kriterijumi za razvrstavanje vozila kao N1.

Vozilo se razvrstava u vrstu N1 kada su ispunjeni svi uslovi.

Ako nije ispunjen jedan ili više uslova vozilo se ne može razvrstati u N1.

Pored već navedenih opštih uslova moraju biti za nadgradnju vrste furgon (BB)( kod koje su vozač i teretni deo u istom delu nadgradnje) biti ispunjeni i dodatniuslovi.

Postojanje pregradnog zida, bilo kompletnog ili delimičnog, između sedišta i teretane oslobađa od obaveze da budu ispunjeni svi zahtevani uslovi.

Kriterijumi su sledeći:

(a) utovar robe mora biti omogućen kroz zadnja vrata, odnosno vrata na zadnjojstrani vozila ili klizeća vrata zamišljena i konstruisana za ovu namenu.

(b) u slučaju zadnjih vrata odnosno vrata na zadnjoj strani vozila utovarni otvormora odgovarati sledećim zahtevima:

(i) U slučaju vozila koja imaju samo jedan red sedišta ili koja imaju samo vozačkosedište, visina otvora mora biti najmanje 600 mm.

(ii) u slučaju vozila koja imaju dva ili više redova sedišta visina otvora mora bitinajmanje 800 mm a površina koju ima utovarni otvor mora biti najmanje 12 800cm2.

(c) tovarni prostor mora zadovoljavati sledeće uslove:

„tovarni prostor“ se odnosi na površinu iza sedišta ili iza vozačkog sedišta u

slučaju da je vozilo opremljeno samo sa jednim sedištem.

(i) Tovarni prostor mora biti većinom ravan



(ii) kad je vozilo opremljeno sa samo jednim redom sedišta ili samo jednimsedištem, najmanja dužina tovarnog prostora mora biti barem 40% od razmakaosovina.

(iii) kada je vozilo opremljeno sa dva ili više redova sedišta najmanja dužina

tovarnog prostora mora biti barem 30% od razmaka osovina.

Kada se sedišta ili poslednji red sedišta mogu lako odstraniti iz vozila bezkorišćenja posebnih alata, uslovi koji se odnose na dužinu tovarnog prostoramoraju biti ispunjeni kada su sva sedišta ugrađena u vozilo.

(iv) uslovi koji se odnose na dužinu tovarnog prostora moraju biti ispunjei kada susedišta poslednjeg reda pred tovarnim prostorom uspravljena u svoj normalanpoložaj za prijem putnika.

Posebni uslovi za merenje

Definicije

(a) „visina utovarnog otvora“ označava vertikalni razmak između dve horizontalneravni tangencijalne na najnižu tačku gornjeg dela otvora i najvišu tačku donjegdela otvora.

(b) „površina utovarnog otvora“ označava najveću površinu ortogonalne projekcijena vertikalnoj ravni perpedikularnoj na centralnu liniju vozila, najvećeg otvora kojise dobija kada su zadnja vrata ili vrata na zadnjoj strani vozila širom otvorena.

(c) „razmak osovina“ koji se koristi za primenu uslova za dužinu tovarnog prostora,označava razmak između:

(i) centralne linije prednje osovine i centralne linije druge osovine kada vozilo imadve osovine, ili

(ii) centralne linije prednje osovine i centralne linije virtuelne osovine koja je na jednakom rastojanju između druge i treće osovine u slučaju vozila sa tri osovine.

Podešavanje sedišta

(a) sedišta moraju biti podešena u krajnji položaj prema nazad.

(b)Kada se naslon sedišta može podešavati onda se on podešava u položaj kojiodgovara uglu torza od 25° na 3 DH mašini.

(c) naslon sedišta koji se ne može podešavati mora biti u položaju predviđenom odstrane proizvođača.

(d) kad se sedište može podešavati po visini onda se podešava na najniži položaj.

Stanje vozila

Vozilo treba biti opterećeno do najveće dozvoljene mase.



Vozilo mora stajati sa točkivima usmerenim prema napred.

Zahtevi koji se odnose na podešavanje sedišta ne uzimaju se u obzir ako voziloposeduje pregradni zid.

Merenje dužine tovarnog prostora

(a) kada vozilo nije opremljeno pregradnim zidom, dužina se meri od vertikalneravni tangencijalne sa sa krajnjom zadnjom tačkom naslona sedišta do unutrašnjepovršine zadnjih vrata ili vrata na zadnjoj strani vozila.

(b) kada je vozilo opremljeno sa pregradnim zidom onda se dužina meri odvertikalne ravni tangencijalne na krajnju zadnju tačku pregrade do unutrašnje ravnizadnjih vrata.

(c) Zahetev koji se odnosi na dužinu tovarnog prostora mora biti ispunjennajmanje na liniji preseka vertikalne podužne ravni vozila i poda tovarnog prostora.

Pored osnovnih i posebnih zahteva moraju biti ispunjeni i sledeći posebni zahteviza vozila kod kojih vozač i teret nisu u istom odeljku (tj. oblik kaorserije BE).

Kada je vozilo opremljeno sa nadgradnjom zatvorenog tipa važi sledeće:

(a)Utovar robe mora biti omogućen kroz zadnja vrata ili vrata na zadnjoj stranivozila ili panel odnosno na drugi način.

(b)Najmanja visina utovarnog otvora mora biti 800 mm a otvor mora imati površinuod najmanje 12 800 cm2.

(c) dužina tovarnog prostora mora biti najmanje 40% razmaka osovina.

Kada je vozilo opremljeno sa otvorenim tovarnim sandukom primenjuju se samouslovi pod (a) i (c).

Za primenu ovih uslova važi primena navedenih definicija po principu „mutatismutandis“ („uz neophodne izmene“).

No, u svakom slučaju, zahtev za dužinu tovarnog prostora mora biti ispunjen nahorizontalnoj liniji koja se nalazi na preseku srednje vertikalne podužne ravnivozila i poda tovarnog prostora.

Kriterijumi za podkategorizaciju vozila u vozila sa povišenom prohodnošću (ORV)

Vozila vrsta M1 i N1 se podvrstavaju u vozila sa povišenom prohodnošću akozadovoljavaju sledeće uslove:

(a) najmanje jedna prednja i najmanje jedna zadnja osovina koje se pogone

simultano bez obzira na to da jedna od osovina može biti odspojena od pogona.



(b) Mora postoja ti najmanje jedan diferencijalni mehanizam odnosno uređaj sasličnim efektom.

(c) Kao pojedinačno vozilo mora biti u stanju da savlada uspon od 25 %.

(d) mora biti ispunjeno najmanje pet od sledećih šest zahteva:

(i) Prednji prilazni ugao mora biti najmanje 25°,

(ii) Zadnji prilazni ugao mora biti najmanje 20°,

(iii) Ugao prepreke mora biti najmanje 25°,

(iv) Najmanja visina iznad stajne površine ispod prednje osovine mora biti najmanje250 mm,

(v) najmanja visina iznad stajne površine između osovina mora biti najmanje 300

mm,

(vi) Najmanja visina iznad stajne površine ispod zadnje osovine mora biti najmanje250 mm.

Procedura za način provere usklađenosti sa geometriskim zahtevima biće data uprilogu XXX

Specijalna vozila

vozilo zastanovanje

SA

Vozilo vrste M koje ima prostor za život koji sadrži najmanjesledeću opremu:

(a) sedišta i sto

(b) ležaj koji može biti konvertovan iz sedišta

(c) opremu za kuvanje

(d) Opremu za skladištenje

Oprema mora biti čvrsto ugrađena u životnom prostoru.Sto može biti konstruisan da se lako ukloni

Blindirano vozilo SB

Vozilo namenjeno za zaštitu putnika i/ili tereta sa stalnougrađenom antibalističkom zaštitom

Ambulantnovozilo

SC

Vozilo vrste M namenjeno za prevoz bolesnih ili povređenihlica i opremljeno specijalnom opremom za tu namenu

Vozilo za prevozumrlih

SD

Vozilo vrste M namenjeno za prevoz umrlih osoba iopremljeno specijalnom opremom za tu namenu.

Voziloprilagođeno za SH Vozilo vrste M1 konstruisano ili konvertovano posebno damože pružiti smeštaj najmanje jednoj osobi u invalidskim



prevozinvalidskih kolica

kolicima tokom vožnje

Prikolica zastanovanje

SE

Vozilo vrste O kao što je opisano u standardu ISO3833:1977

Mobilna dizalica SF

Vozilo vrste N3, koje nije opremljeno za prevoz robe, i koje je opremljeno sa dizalicom čiji je momenat dizanja veći od400 kNm.

Specijalna grupa SG

Specijalno vozilo koje nije opisano na drugom mestu u ovojsekciji

Konverterprikolica

SJ Vozilo vrste O opremljeno sedlastom spojnicom radiprihvata poluprikolice radi njene konverzije u običnuprikolicu

Prikolica zaprevozvangabaritnihtereta

SK

Vozilo vrste O4 namnjeno transportu nedeljivih tereta kojisu predmet ograničenja u brzini i u saobraćaju obzirom nanjihove dimenzije.

Pod ovim izrazom se uključuju i hidrauličke modularneprikolice bez obzira na broj modula

Primedbe Tipsko odobrenje se ne izdaje za:

(a) konverter prikolica

(b) prikolicu za krutom rudom

(c) prikolice u kojma se putnici mogu prevoziti tokom kretanja po putu.

Ovo prethodno ne pobija stavove paragrafa 23 osnovne regulative koji se odnosena izdavanje naciionalnih tipskih odobrenja za male serije.

Deo B

Kriterijumi za tipove, varijante i verzije vozila.

... (pitanje dali treba prevoditi za prilog pravilnika)

Opšti uslovi za sve vrste vozila



Kada vozilo može biti svrstano u više vrsta na osnovu svoje najveće mase ili brojamesta za sedenje ili oba kriterijuma, proizvođač bira koji će kriterijum izabrati za

jedu ili drugu vrstu vozila.

Primer:

(a) Vozilo A može biti tipski odobreno kao N1 (3,5t) ili N2 (4,2 t) u odnosu nanajveću dozvoljenu masu. U takvom slučaju parametri pomenuti u vrsti N1 moguse koristiti za vozilo koje odgovara u vrstu N2 i obrnuto.

(b) Vozilo B može biti razvrstano u M1 ili M2 u odnosu na broj mesta za sedenje(7+1 odnosno 10 +1). U takvom slučaju parametri pomenuti u vrsti M1 mogu sekoristiti za vozilo koje odgovara u vrstu M2 i obrnuto.

Vozilo vrste N može biti tipski odobreno prema zahtevima vrsta M1 ili M2, većprema tome, ako je namenjeno da bude konvertovano u te vrste tokom sledećeg

stepena višestepenog postupka tipskog odobrenja.

Ova opcija je dozvoljena samo za nekompletna vozila.

Ovakva vozila moraju biti identifikovana posebnom šifrom varijante datom odproizvođača osnovnog vozila.

Oznake tipa , varijante i verzije

Prozvođač mora da postavi alfanumeričku šifru na svaki tip, verziju i varijantu kojase sastoji od latinskih slova i/ili arapskih brojeva.

Upotreba zagrada i apostrofa je dozvoljena pod uslovom da se time ne zamenjujeneko slovo ili broj.

Kompletna šifra treba biti označena kao tip,varijanta,verzija ili „TVV“

TVV mora jasno i nedvosmisleno identifikovati jedinstvenu kombinaciju tehničkihosobina u odnosu na kriterijume date u delu B ovog aneksa.

Isti proizvođač može koristiti istu šifru da definiše tip vozila koji upada u dve ili viševrsta.

Isti proizvođač ne sme koristiti istu šifru da bi definisao tip vozila za više od jednogtipskog odobrenja unutar iste vrste vozila.

Broj karaktera u TVV

Broj karaktera ne sme da pređe:

(a) 15 za šifru tipa

(b) 23 za šifru varijante

(c) 35 za šifru verzije

Kompletan alfanumerik TVV ne sme preći 75 karaktera.



Kada se TVV koristi u celini onda se između oznaka tipa, varijate i verzije ostavljapo jedan prazan prostor. Primer za takav TVV 159AF 0054 977K(BE) .

Deo C

Definicije oblika karoserije

Opšte

Oblik karoserije pomenut u ovom dokumentu se naznačava pomoću šifre.

Lista šifri se prvenstveno odnosi na kompletna i kompletirana vozila.

Oblici karoserija koji se odnose na vrstu M su date u tabeli 1 i 2 i označavaju se sadva slova.

Oblici karoserija koji se odnose na vrste N i O date su u tabelama 3 i 4.

Gde je potrebno (posebno se odnosi na oblike karoserija pomenutim u 3 i 4) tu seoznaka oblika dopunjava sa dva broja.

Lista brojčanih oznaka je data u dodatku 2 ovog aneksa.

Za specijalna vozila se oblik karoserije povezuje sa vrstom vozila.

Vozila koja pripadaju vrsti M1

AA Salon Vozilo definisano kao 3.1.1.1. u ISO 3833:1977 sanajmanje četiri bočna okna

AB Hečbek Kao salon plus otvor na zadnjoj strani vozila

AC Karavan Definisano kao 3.1.1.4 u ISO 3833:1977

AD Kupe Definisano kao 3.1.1.5 u ISO 3833:1977

AE Kabriolet Definisano kao 3.1.1.6 u ISO 3833:1977, s tim da kabrioletne mora da ima vrata

AF Višenamenskovozilo

Vozilo koje nije AG niti AA do AE namenjeno za prevozosoba i njhovog prtljaga i ponekad prevoz robe u

jedinstvenom prostoru

AG Pik-up karavan Definisano kao 3.1.1.4.1 u ISO 3833:1977, s tim daprtljažni prostor mora biti potpuno odvojen od putničkogprostora. Pored toga referentna tačka vozačke pozicije zasedenje ne mora biti najmanje 750 mm iznad tla na kojemstoji vozilo.

Vozila koja pripadaju vrstama M2 i M3

CA Jednospratni Vozilo kod kojeg je prostor za putnike u jednom nivou ilina takav način da ne predstavlja dva prostora jedan iznad



drugog

CB Dvospratni Vozilo definisano u 2.1.6. aneksa 1 2001/85/EC

CC Jednospratnizglobni

Vozilo definisano u 2.1.3. aneksa 1 2001/85/EC sa jednimspratom

CD Dvospratnizglobni

Vozilo definisano u 2.1.3.1 aneksa 1 2001/85/EC

CE Niskopodni jednospratni

Vozilo definisano u 2.1.4. aneksa 1 2001/85/EC sa jednimspratom

CF Niskopodnidvospratni

Vozilo definisano u 2.1.6. aneksa 1 2001/85/EC sa dvasprata

CG Niskopodni

zglobni jednospratni

Vozilo koje kombinuje tehničke osobine CC i CE

CH Niskopodnizglobnidvospratni

Vozilo koje kombinuje tehničke osobine CD i CF

CI Jednopratniotvoreni

Vozilo sa delimičnim krovom ili bez njega

CJ Dvospratniotvoreni

Vozilo sa delimičnimkrovom ili bez njega na gornjemspratu

CX Bus šasija Nekompetno vozilo samo sa šasijom, pogonom,osovinama, koje je namenjeno da bude kompletirano sakaroserijom podešenom tako da odgovara uslovimanaručioca

Motorna vozila vrsta N1, N2 ili N3

BA Kamion Vozilo koje je osmišljeno i konstruisano da isključivo ili

prevashodno prevozi robu. Može i vući prikolicuBB Furgon Kamion sa odeljkom u kojem su vozač i roba u istom

prostoru

BC Tegljačpoluprikolica

Vozilo za vuču isključivo ili prevashodno namenjeno zavuču poluprikolica

BD Tegljač prikolica Vozilo za vuču isključivo ili prevashodno namenjeno zavuču prikolica koje nisu poluprikolice

BE Pik up Vozilo najveće dozvoljene mase koja ne prelazi 3,5 t kod

kojeg mesta za sedenje i transportni deo nisu u istom



prostoru

BX Šasija- kabina Nekompletno vozilo samo sa šasijom, kabinom(kompletnom ili delimičnom), pogonom, osovinama, koje

je namenjeno da se konvertuje sa karoserijom podešenom

tako da odgovara uslovima naručioca.

Vozila vrste O

DA Poluprikolica Prikolica koja je konstruisana da se priključi na tegljač sasedlom ili na konverter prikolca pri čemu prenosi znatnovertikalno opterećenje na vučno vozilo ili konverter.

Vučni uređaj koji se koristi u skupu vozila sastoji se odvučnog čepa i sedla

DB Prikolica sarudom

Prikolica koja ima najmanje dve osovine od kojih jenajmanje jedna upravljajuća osovina.

(a) opremljena sa vučnim uređajem koji se može pokretativertikalno u odnosu na prikolicu

(b) prenosi manje od 100 daN statičkog vertikalnogopterećenja na vučno vozilo

DC Prikolica sa

centralnomosovinom

Prikolica kod koje je osovina (osovine) postavljena blizu

težišta vozila (kada je ravnomerno opterećeno) tako dase samo malo vetikalno opterećenje, koje ne prelazi10%od najveće dozvoljene mase prikolice odnosno najviše1000 daN (šta je manje) prenosi na vučno vozilo.

DE Prikolca sakrutom rudom

Prikolica sa jednom osovinom ili grupom osovina krutovezanih sa vučnom rudom koja prenosi statičkoopterećenje ne veće od 4000 daN na vučno vozilo naosnovu svoje konstrukcije, i koje ne pripada u DC.

Vučni uređaj koji se koristi ne može biti vučni čep i sedlo.

Apendix 1

Procedure za proveru da li vozilo može biti razvrstano kao ORV (povišeneprohodnosti)

Opšte

Za kategorizaciju vozila kao ORV važe uslovi iz ovog apendixa.

Uslovi ispitivanja i geometriska merenja.



Vozila koja pripadaju vrstama M1 i N1 moraju biti neopterećena sa lutkom kojapredstavlja 50% muškarca postavljnom na vozačko sedište i opremljeno sa svimtečnostima, alatom i rezervnim točkom (ako postoji kao OEM oprema).

Lutka može biti zamenjena odgovarajućom napravom istovetne mase (77 kg prim.

prev.).

Vozila koja nisu pomenuta u prvom stavu se opterećuju do njihove najveće tehničkidozvoljene mase.

Rasodela težine na osovine mora biti takva da predstavlja najgori slučaj u odnosuna poštovanje odgovarajućih uslova.

Vozilo koje predstavlja tip mora biti dostavljno laboratoriji u stanju navedenom uprethodnim tačkama. Vozilo mora biti stacionarno sa točkovima usmerenimunapred.

Tlo na kojem se vrši ispitivanje mora biti što ravnije i horizontalnije sa najvećominklinacijom 0,5 %.

Merenje prilaznih uglova i ugla prepreke

Prednji prilazni ugao se meri u skladu sa 6.10 standarda ISO 612:1978.

Zadnji prilazni ugao se meri u skladu sa 6.11 standarda ISO 612:1978.

Ugao prepreke se meri u skladu sa 6.9 standarda ISO 612:1978.

Kada se meri zadnji prilazni ugao onda se zaštita od podletanja od pozadi koja imamogućnost podešavanja po visini podešava u najvišlji položaj.

Prethodna odredba se ne smatra obaveznom za bazno vozilo koje će tek bitiopremljeno sa zaštitom od podletanja od pozadi kao originalnom opremom. No,proizvođač baznog vozila mora obavestiti proizvođača u sledećem stepenu davozilo ne odgovara zahtevima za zadnji prilazni ugao kada se namontira zaštita odpodletanja od pozadi.

Merenje visina iznad stajne površine

Visina između osovinaNajmanja visina iznad stajne površine između osovina predstavlja najmanjerastojanje između tla i najniže čvrste tačke vozila.

Za primenu ove definicije posmatra se prostor između poslednje osovine prednjegrupe i prve osovine zadnje grupe osovina. Nijedan čvrst deo ne sme da zalazi uosenčeni deo na slici.

Najmanja visina ispod osovine

Najmanja visina ispod osovine predstavlja razmak između tla i najviše tačkekružnice koja prolazi kroz sredinu točka (unutranjih točkova kod udvojenih točkova)koja dodiruje tlo i najnižu čvrstu tačku na vozilu.



Gde je to primenjivo, merenje najniže visine ispod osovine treba vršiti na višeosovina i grupa osovina.

„Penjanje“

Penjanje prestavlja sposobnost savladavanja uspona.

Test savladavanja uspona sprovodi se na nekompletnim i kompletnim vozilimavrsta M2, M3 i N3.

Test vrši laboratorija, na vozilu koje prestavlja tip koji treba ispitati.

Na zahtev proizvođača i pod uslovima pomentim u anexu XVI moguće je da se

sposobnost savladavanja uspona demonstrira virtuelnim testom.

Uslovi ispitivanja i kriterijumi prolaznosti.

Uslovi koji su navedeni u sekciji 7.5 anexa I direktive 97/27/EC će važiti do31.oktobra.2014.

Od 01.novembra. 2014 važiće uslovi prihvaćeni pod regulativom EC 661/2009 uskladu sa članom 14 te regulative.

Vozilo mora da savladava uspon ravnomernom brzinom bez proklizavanja točkova,poprečnog ili podužnog.

Apendix 2

Brojevi koji se koriste kao dopuna za različite oblike karoserija

01 platforma

02 sa stranicama

03 zatvorena nadgradnja

04 klimatizovana nadgradnja sa izolacionim zidovima i opremom za održavanjeunutrašnje temperature

05 klimatizovan nadgradnja sa izolacionim zidovima ali bez opreme za održavanjetemperature

06 fleksibilne stranice (zavese)

08 nosač kontenera

09 vozilo opremljeno sa hook-lift uređajem

10 kiper

11 cisterna



12 cisterna namenjena za prevoz opasnih materija

13 prevoz žive stoke

14 prevoz vozila

15 mešalica za beton

16 pumpa za beton

17 prevoz drva

18 odvoženje smeća

19 čišćenje ulica, čišćenje odvoda, pranje ulica

20 kompresor

21 prevoz čamaca

22 prevoz jedrilica

23 vozilo prodavnica ili izlog

24 vozilo pomoći na putu

25 vozilo sa merdevinama (vatrogasno)

26 kamion dizalica (različit od pokretne dizalice definisane u sekciji 5 dela A anexaII)

27 platformska dizalica

28 vozilo sa uređajem za bušenje i kopanje

29 niskopodna prikolica

30 prevoz stakala

31 vatrogasno vozilo

99 oblik karoserije ne postoji u važećoj listi

Documents

Prevod Razvrstavanja Cetvorotockasa u Vrste 678 2011