PREPORUKE IZ OSLA

O PRAVU NACIONALNIH MANJINA

NA UPOTREBU SOPSTVENOG JEZIKA

I OBJANJENJE

februar 1998

PREPORUKE IZ OSLA

O PRAVU NACIONALNIH MANJINA

NA UPOTREBU SOPSTVENOG JEZIKA

I OBJANJENJE

februar 1998

Dozvoljeno je kopiranje bilo koje informacije iz ove broure; preporučuje senavođenje izdavača. Orginalno izdanje na engleskom jeziku izradila i objavila jeFondacija za multietničke odnose, ISBN 90 7598904 0.

Za dalje informacije, molimo kontaktirajte:

Odsek za projekteKancelarija visokog komesara za nacionalne manjinePrinsessegracht 22, HagTel: +31 (0)70 312 5555Fax: +31 (0)70 346 5213E-mail: pu@hcnm.org

Preporuke iz Osla

1

UVOD

U svojim Helsinkim odlukama iz jula 1992. godine, Organizacija za evropskubezbednost i saradnju (OEBS), ustanovila je Visokog komesara za nacionalnemanjine kao "instrument za sprečavanje sukoba u najranijoj mogućoj fazi". Ovakavmandat je velikoj meri nastao kao odgovor na situaciju u bivoj Jugoslaviji za koju sumnogi strahovali da bi se mogla ponoviti drugde u Evropi, naročito u dravama uprocesu tranzicije ka demokratiji i koja je mogla da potkopa obećanja o miru iprosperitetu nagovetena u Pariskoj povelji za Novu Evropu koju su usvojili efovidrzava i vlada u novembru 1990. godine.

Gospodin Maks Van der tul (Max van der Stoel) preuzeo je dunost prvog Visokogkomesara za nacionalne manjine OEBS (VKNM) na dan 1. januara 1993. godine. Naosnovu svog značajnog ličnog iskustva biveg člana Parlamenta, ministra inostranihposlova Holandije, stalnog predstavnika u Ujedinjenim nacijama i dugogodinjegzagovornika ljudskih prava, gospodin Van der tul je usmerio svoju panju na brojnesporove između manjina i centralnih vlasti u Evropi, koji su, po njegovom miljenju,mogli da prerastu u ozbiljnije sukobe. Radeći nenametljivo, diplomatskimsredstvima, VKNM je razvio svoju aktivnost u sledećim zemljama: Albaniji, Estoniji,Hrvatskoj, Kazahstanu, Kirgiziji, Latviji, Mađarskoj, Bivoj JugoslovenskojRepublici Makedoniji, Rumuniji, Slovačkoj i Ukrajini. Njegovo delovanje je biloprevashodno usredsređeno na situacije vezane za pripadnike nacionalnih/etničkihgrupa koje čine većinsko stanovnitvo u jednoj a manjinsko stanovnitvo u drugojdravi i na taj način uključuje interese vlasti svake od tih drava, predstavljajućimogući izvor međudravnih napetosti, pa čak i sukoba. Zaista, takve su napetostipredodredile veći deo evropske istorije.

Baveći se sutinom napetosti vezanih za nacionalne manjine VKNM pristupa timpitanjima kao nezavisan, objekivan i kooperativan činilac. Mada delatnost VKNM nepredstavlja nadzorni mehanizam, on koristi međunarodne standarde koje su prihvatilesve drave kao okvir analize i kao temelj svojih pojedinačnih preporuka. S tim u vezi,vano je podsetiti se obaveza koje su prihvatile sve drave učesnice OEBS, a posebnoDokumenta iz Kopenhagena usvojenog na Konferencije ljudske dimenzije 1990.godine koji, u delu IV razrađuje detaljne obaveze vezane za nacionalne manjine.Takođe je vano spomenuti da su zemlje učesnice OEBS dune da potuju obavezeUjedinjenih nacija koje se odnose na ljudska prava, uključujući i prava manjina, kao ida većinu drava članica OEBS obavezuju i standardi Saveta Evrope.

Posle pet godina ive aktivnosti VKNM je uočio neka stalna pitanja i teme koja supostala predmet njegove panje u velikom boju drava u kojima deluje. Jedno takvopitanje je i pravo na upotrebu jezika nacionalnih manjina kao pravo pripadnikanacionalnih manjina da koriste svoj jezik u privatnoj i javnoj sferi. Međunarodni

Preporuke iz Osla

2

instrumenti iz oblasti ljudskih prava pozivaju se upravo na to pravo u vie različitihsituacija. S jedne strane, jezik je lična stvar usko povezana s identitetom. S drugestrane, jezik je ključno sredstvo drutvene organizacije koje u mnogim situacijamapostaje predmet javnog interesa. Sigurno je da je upotreba jezika vezana za različitevidove funkcionisanja drave. U demokratskoj drzavi koja potuje ljudska prava,prilagođavanje postojećim različitostima tako postaje vano pitanje politike i prava.Propust da se postigne odgovarajuća ravnotea moe da prouzrokuje međuetničkenapetosti.

Imajući sve to u vidu, u leto 1996. godine VKNM zamolio je Fondaciju zameđuetnicke odnose da zatrai miljenje manje grupe međunarodno priznatihstručnjaka radi dobijanja preporuka o odgovarajućoj i celovitoj primeni pravapripadnika nacionalnih manjina na upotrebu svoga jezika na području zemalja OEBS.Slična molba VKNM već je ranije dovela do usvajanja Hakih preporuka o pravimanacionalnih manjina na obrazovanje1. Budući da Hake preporuke sveobuhvatnoobrađuju upotrebu jednog ili vie jezika nacionalnih manjina na polju obrazovanja,odlučeno je da se ovom prilikom stručnjaci ne bave tim pitanjem.

Fondacija za međuetnicke odnose - nevladina organizacija koja je ustanovljena 1993.godine s ciljem da prui posebnu pomoć VKNM - organizovala je seriju konsultacijasa stručnjacima iz različitih relevantnih disciplina, uključujući dva sastanka u Oslu ijedan u Hagu. Među ekspertima koji su konsultovani nalazili su se pravnici koji sebave međunarodnim pravom, kao i lingvisti, advokati i analitičari koji se baveproblemima i potrebama manjina. Bili su to sledeći stručnjaci:

profesor Gudmundur Alfredsson, ko-direktor, Raoul Wallenberg Institut(vedska); profesor Asbjørn Eide, vii saradnik, Norveki institut za ljudskaprava (Norveka); Angelita Kamenska, vii istraivač, Latvijski centar zaljudska prava i etničke studije (Latvija); Dónall Ó Riagáin, generalni sekretar,Evropski ured za manje upotrebljavane jezike (Irska); Beate Slydal, savetnica,Norveki forum za slobodu izraavanja (Norveka); dr. Miquel Strubell,direktor, Institut katalanskih sociolingvista, Vlada Katalonije (panija); profesorGyörgy Szepe, Odsek za nauku o jeziku na Univerzitetu Janus Panonius(Mađarska); profesor Patrick Thornberry, Pravni fakultet Univerziteta Keele(Ujedinjeno Kraljevstvo); dr. Fernand de Varennes, direktor Azijsko-pacifičkogcentra za ljudska prava i sprečavanje etničkih sukoba (Australija); profesorBruno de Witte, Pravni fakultet Univerziteta u Maastrichtu (Holandija); Jean-Marie Woehrling, Institut de droit local alsacien-mosellan (Francuska).

1 Primjerci Hakih preporuka o pravu nacionalnih manjina na obrazovanje i objanjenje (juni 1999)dostupni su na nekoliko jezika i mogu se dobiti od Kancelarije visokog komesara za nacionalnemanjine.

Preporuke iz Osla

3

Obzirom da su postojeći standardi o pravima manjina deo ljudskih prava, polazite zakonsultativne razgovore bila je pretpostavka da će drava potovati svoje obveze upogledu ljudskih prava, uključujući posebno jednakost i sprečavanje diskriminacije,slobodu izraavanja, slobodu okupljanja i udruivanja, kao i sva prava i slobodepripadnika nacionalnih manjina.

Polo se od pretpostavke da je krajnji cilj svih ljudskih prava potpun i slobodanrazvoj svake pojedinačne ljudske ličnosti pod jednakim uslovima. Prema tome, polose od pretpostavke da bi građansko drutvo trebalo da bude otvoreno i pokretljivokako bi na taj način obuhvatilo sve pojedince, pa tako i pripadadnike nacionalnihmanjina. Obzirom da je upotreba jezika, u osnovi, takođe pitanje komunikacije,drutvena dimenzija iskustva svakog pojedinca takođe je uzeta kao nunapretpostavka.

Proizale preporuke iz Osla o pravu nacionalnih manjina na upotrebu sopstvenogjezika pokuavaju da jednostavnim jezikom pojasne ta sve sadri pravo manjine daupotrebljava svoj jezik, koje se generalno primenjuje u situacijama u kojima delujeVKNM. Osim toga, standardi su protumačeni na način koji omogućava njihovudoslednu primenu. Preporuke su podeljene na podnaslove koji odgovaraju jezičkimproblemima koji se javljaju u praksi. Iscrpnije objanjenje Preporuka nalazi se upridodatom Objanjenju, u kojem se jasno ukazuje na odgovarajuće međunarodnestandarde. Svaka preporuka bi trebalo da se čita zajedno s odgovarajućim delovimaObjanjenja.

Postoji nada da će ove Preporuke biti korisno uputstvo za razvoj dravne politike izakona koji će doprineti delotvornoj primeni jezičkih prava pripadnika nacionalnihmanjina, posebno u javnoj sferi.

Mada se ove preporuke odnose na upotrebu jezika od strane pripadnika nacionalnihmanjina, treba primetiti da bi se snaga ovih Preporuka i međunarodnih instrumenataiz kojih su one proizale, mogla potencijalno primeniti i na ostale tipove manjina.Ove preporuke imaju za cilj da razjasne postojeća prava. One nisu zamiljene tako daograničavaju ljudska prava bilo kog lica ili grupe.

Preporuke iz Osla

4

Preporuke iz Osla

5

PREPORUKE IZ OSLAO JEZIČKIM PRAVIMA NACIONALNIH MANJINA

IMENA

1) Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo da koriste svoja lična imena namaternjem jeziku, u skladu sa svojom tradicijom i jezičkim pravilima. Ovaimena moraju biti slubeno priznata i organi vlasti moraju da ih koriste.

2) Isto tako i privatne ustanove, kao to su kulturna udruenja i poslovne firmekoje su osnovali pripadnici nacionalnih manjina, moraju uivati ista prava upogledu svojih imena.

3) U područjima u kojima ivi značajan broj pripadnika nacionalnih manjina iukoliko za to postoji očigledan zahtev, organi vlasti su duni da omogućeisticanje lokalnih naziva, imena ulica i drugih topografskih znakova i na jezikunacionalne manjine.

RELIGIJA

4) Prilikom ispovedanja vere i obavljanja verskih obreda svoje veroispovesti,pojedinačno ili u zajednici s drugima, svako lice ima pravo da se koristi jezikomili jezicima po vlastitom izboru.

5) Prilikom verskih svečanosti ili obreda koji se istovremeno tiču građanskogstatusa i proizvode pravne posledice u dotičnoj dravi, drava moe zahtevati dapotvrde i dokumenti koji se odnose na taj status budu sastavljeni i na slubenomjeziku ili jezicima drave. Drava moe zahtevati da dokumentacija koja seodnosi na građanski status koju čuvaju verske vlasti, takođe bude na slubenomjeziku ili jezicima drave.

IVOT ZAJEDNICE I NEVLADINE ORGANIZACIJE

6) Sva lica, uključujući i ona koja pripadaju nacionalnim manjinama, imaju pravoda osnivaju svoje nevladine organizacije, udruenja i ustanove i da njimaupravljaju. Ove organizacije mogu da koriste jezik ili jezike po vlastitomizboru. Drava ne sme da diskriminie ove organizacije na osnovu jezika niti daneosnovano ograničava njihovo pravo da trae izvore finansiranja iz dravnogbudeta, međunarodnih izvora ili privatnog sektora.

7) Ako drava aktivno pomae delatnosti, u drutvenim, kulturnim, sportskim idrugim oblastima, pravičan udeo ukupnih sredstava koje drava izdvaja u tu

Preporuke iz Osla

6

svrhu mora se dodeliti kao podrka aktivnostima koje preduzimaju pripadnicinacionalnih manjina. Finansijska potpora drave delatnostima koje se odvijajuna jeziku/jezicima pripadnika nacionalnih manjina u tim oblastima dodeljivaćese na nediskriminatorskoj osnovi.

MEDIJI

8) Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo da osnivaju i odravaju medije nasvom jeziku. Zakonski propisi o elektronskim medijima moraju se temeljiti naobjektivnim i nediskriminatorskim kriterijumima i ne smeju se koristiti zaograničavanje uivanja prava manjina.

9) Pripadnici nacionalnih manjina trebalo bi da raspolau određenim vremenom zaemitovanje na sopstvenom jeziku na elektronskim medijima koji se finansirajuiz javnih prihoda. Količina i kvalitet vremena predviđenog za emitovanje najeziku dotične nacionalne manjine na dravnom, regionalnom i lokalnom nivoutrebalo bi da odgovaraju njenoj brojčanoj zastupljenosti, koncentraciji, kao isituaciji i potrebama nacionalne manjine.

10) Mora se obezbediti nezavisnost javnih i privatnih programa na jeziku ili jezicimanacionalnih manjina. Urednitva javnih medija koja nadgledaju sadraj iprogramsko usmerenje trebalo bi da budu nezavisna i da uključe pripadnikenacionalnih manjina koji bi delovali u nezavisnom svojstvu.

11) Pristup inostranim medijima ne sme da bude nepotrebno ograničavan.Mogućnost ovog pristupa ne bi smela da bude izgovor za skraćivanje vremenaemitovanja dodeljenog nacionalnoj manjini u medijima koji se finansiraju izjavnih izvora u dravi u kojoj dotična manjina ivi.

PRIVREDNI IVOT

12) Sva lica, uključujući i pripadnike nacionalnih manjina, imaju pravo da vodeprivatne firme na jeziku ili jezicima po sopstvenom izboru. Drava moezahtevati da se u te svrhe dodatno koristi i slubeni jezik ili jezici drave samoukoliko se pokae da za to postoji legitimni javni interes, kao to su zatitaradnika ili potroača ili prilikom poslovanja tih firmi i dravnih vlasti.

ORGANI UPRAVE I JAVNE SLUBE

13) U regionima i u mestima gde ivi veliki broj pripadnika nacionalnih manjini igde za to postoji iskazana elja, oni moraju imati pravo da od regionalnih i/ililokalnih vlasti i javnih ustanova dobijaju isprave i potvrde i na slubenom

Preporuke iz Osla

7

jeziku ili jezicima drave, i na jezicima nacionalne manjine. Isto tako,regionalne i/ili lokalne vlasti i javne ustanove moraju čuvati odgovarajućudokumentaciju građana i na jeziku nacionalne manjine.

14) Pripadnici nacionalnih manjina moraju imati odgovarajuće mogućnosti dakoriste svoj jezik u optenju s organima uprave, posebno u regionima i mestimagde je iskazana takva elja i gde ive u velikom broju. Na sličan način i organiuprave moraju, uvek gde je to moguće, obezbediti da se javne usluge pruaju ina jeziku nacionalne manjine. U tu svrhu moraju da usvoje i da vodeodgovarajuće programe i politiku zapoljavanja i/ili obuke.

15) U regionima i mestima gde lica koja pripadaju nacionalnoj manjini ive uvelikom broju, drava mora da preduzme mere kojima će osigurati da izabraničlanovi regionalnih i lokalnih dravnih organa mogu koristiti i jezik nacionalnemanjine prilikom rada u takvim telima.

NEZAVISNE DRAVNE USTANOVE

16) Drave u kojima ive pripadnici nacionalnih manjina morale bi da, poredodgovarajuće sudske zatite, osiguraju tim licima i pristup nezavisnim dravnimustanovama, kao to su kancelarije ombudsmana ili komisije za ljudska prava uslučajevima kada osećaju da je povređeno njihovo pravo na upotrebu jezika.

SUDSKE VLASTI

17) Sva lica, uključujući i pripadnike nacionalnih manjina, imaju pravo da budupravovremeno obavetena, na jeziku koji razumeju, o razlozima njihovoghapenja i/ili pritvora, i o prirodi i uzrocima bilo kakve optube protiv njih, kao ipravo da se brane na tom jeziku, ako je potrebno, uz besplatnu pomoć sudskogtumača, i to pre suđenja, za vreme suđenja i tokom albenog postupka.

18) U regionima i mestima u kojima pripadnici nacionalnih manjina ive u velikombroju i gde je za to iskazana elja, lica koje pripadaju toj manjini morala bi daimaju pravo da se izraavaju na vlastitom jeziku tokom sudskih postupaka, akoje potrebno uz besplatnu pomoć tumača i/ili prevodilaca.

19) U onim regionima ili mestima u kojima pripadnici nacionalnih manjina ive uvelikom broju i gde je za to iskazana elja, drave bi morale da poklone dunupanju mogućnosti da se svi sudski postupci koji se tiču ovih lica vode na jezikumanjine.

Preporuke iz Osla

8

LIAVANJE SLOBODE

20) Direktor i drugo osoblje zatvorske ustanove moraju govoriti jezik ili jezikenajvećeg broja zatvorenika ili jezik koji najveći deo njih razume. Programizapoljavanja i obuke morali bi da budu usmereni ka tom cilju. Uvek kada je topotrebno moraju se koristiti usluge tumača.

21) Pritvorene osobe koje pripadaju nacionalnim manjinama moraju imati pravo daupotrebljavaju jezik po svom izboru u komunikaciji sa ostalim zatvorenicima iostalim osobama. Vlasti moraju, uvek kada je moguće, usvajati mere kojezatvorenicima omogućavaju komuniciranje na vlastitom jeziku, kako usmeno,tako i u privatnoj prepisci, u okvirima propisanim zakonom. S tim u vezi,pritvoreno lice ili zatvorenik, po pravilu bi moralo da bude smeteno u pritvoruili u zatvoru koji se nalaze u blizini njegovog stalnog prebivalita.

Preporuke iz Osla

9

OBJANJENJEPREPORUKA IZ OSLA O PRAVU NACIONALNIH MANJINA NA

UPOTREBU VLASTITOG JEZIKA

OPTI UVOD

Član 1. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima poziva se na urođenodostojanstvo svih ljudskih bića kao na temeljni koncept na kojem se zasnivaju svistandardi o ljudskim pravima. Član 1. Deklaracije kae: Sva su ljudska bića rođenaslobodna i s jednakim dostojanstvom i pravima Isticanje vanosti ovoga člananikada se ne moe dovoljno naglasiti. Ne samo da se ono odnosi na ljudska pravauopte, nego je i jedan od osnova na kojem počiva pravo pripadnika nacionalnihmanjina na upotrebu sopstvenog jezika. Jednakost u dostojanstvu i pravimapretpostavlja potovanje identiteta pojedinca kao ljudskog bića. Jezik je jedna odnajosnovnijih odrednica ljudskog identiteta. Stoga je potovanje dostojanstva nekeosobe usko povezano s potovanjem identiteta te osobe, pa tako i s potovanjemnjenog maternjeg jezika.

U tom smislu, od posebnog je značaja Međunarodni pakt o građanskim ipolitičkim pravima. Član 2. Pakta zahteva od drava da osiguraju i potuju ljudskaprava pojedinaca koji se nalaze na njihovoj teritoriji i pod njihovom jurisdikcijombez obzira na razlike kao to je, na primer. jezik Član 19. Pakta jemčislobodu izraavanja koja, kako je rečeno u Paktu, ne samo da garantuje pravo da sepruaju i prime informacije i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice, vecjemči i pravo da se to čini posredstvom ili na jeziku po sopstvenom izboru. Pruanje iprimanje informacija takođe podrazumeva da ljudi deluju unutar zajednice. U tomsmislu od posebnog značaja mogu da budu članovi 21. i 22. Pakta koji jemčeslobodu mirnog okupljanja i udruivanja.

Na sličan način, u Evropi, sloboda izraavanja koja je predviđena članom 10.Evropske konvencije o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, u skladu sčlanom 14. iste konvencije osigurava se bez diskriminacije po bilo kojoj osnovi kaoto je jezik Izričito se pozivajući na Univerzalnu deklaraciju o ljudskimpravima i na Evropsku konvenciju o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda,Deklaracija o slobodi izraavanja i informisanja Saveta Evrope potvrđuje da jesloboda izraavanja i informisanja potrebna za drutveni, privredni, kulturni ipolitički razvoj svakog ljudskog bića, i predstavlja uslov harmoničnog napretkadrutvenih i kulturnih grupa, naroda i međunarodne zajednice. U vezi s tim odposebnog su značaja slobode mirnog okupljanja i udruivanja zajamčene članom 11.Evropske konvencije o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Preporuke iz Osla

10

U okviru Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), iste osnovne idejeo slobodi izraavanja, okupljanja i udruivanja nabrojane su u paragrafima 9.1-9.3Dokumenta iz Kopenhagena sa sastanka Konferencije o ljudskoj dimenziji.

U Pariskoj povelji za Novu Evropu, efovi drava i vlada zemalja učesnica OEBS-apotvrđuju da, bez diskriminacije, svaki pojedinac ima pravo na: sloboduizraavanja, slobodu udruivanja i mirnog okupljanja

Član 27. Medunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima je drugaključna odredba koja je u direktnoj vezi s jezičkim pravima nacionalnih manjina. Onpotvrđuje da licima koja pripadaju manjinama neće biti uskraćeno pravo da, uzajednici s drugim čanovima svoje grupe, upotrebljavaju svoj jezik.

Na sličan način, član 2(1) Deklaracije UN o pravima lica koja pripadajunacionalnim ili etničkim, verskim i jezičkim manjinama proglaava pravopripadnika nacionalnih manjina da upotrebljavaju svoj jezik, u privatnom i javnomivotu, slobodno i bez ometanja ili bilo kakvog oblika diskriminacije. Član 10(1)Okvirne konvencije za zatitu nacionalnih manjina Saveta Evrope utvrđuje da ćedrave priznati pravo pripadnicim nacionalnih manjina da slobodno i bez ometanjaupotrebljavaju svoj jezik, u privatnom i javnom ivotu, u usmenom i pismenomobliku.

Iako se ovi instrumenti pozivaju na upotrebu jezika manjine u javnom i privatnomivotu, oni jasno ne odvajaju javnu od privatne sfere. Zapravo, ove se sfere mogupreklapati. To je slučaj, na primer, kada pojedinci, delujuci sami ili u zajednici sdrugima, trae osnivanje vlastitih privatnih medija ili kola. Neto to započne kaoprivatna inicijativa, moe da postane predmet legitimnog javnog interesa. Takavinteres moe da dovede do donoenja određenih javnih propisa.

Ne moe se razmatrati upotreba jezika manjine u javnom i privatnom ivotu odstrane pripadnika nacionalnih manjina a da se ne spomene obrazovanje. Pitanjaobrazovanja s obzirom na jezike nacionalnih manjina, iscrpno su obrađena u Hakimpreporukama o pravima nacionalnih manjina na obrazovanje, koje je za potrebeVisokog komesara za nacionalne manjine OEBS sačinila Fondacija za međuetničkeodnose u saradnji sa stručnjacima od međunarodnog ugleda u oblasti međunarodnozajemčenih ljudskih prava i obrazovanja. Hake preporuke su sastavljene u nameri daomoguće bolje razumevanje međunarodnih instrumenata koji se odnose na pravaosoba koje pripadaju nacionalnim manjinama u sferi koja je od ivotnog značaja zaočuvanje i razvoj identiteta pripadnika nacionalnih manjina.

Prema međunarodnim instrumentima o ljudskim pravima, ljudska prava suuniverzalna i njihovo uivanje se mora omogućiti ravnopravno i bez diskriminacije.

Preporuke iz Osla

11

Većina ljudskih prava, međutim, nije apsolutna. Instrumenti predviđaju određeni brojsituacija u kojima bi drave imale pravo da ograniče uivanje određenih prava.Ograničenja dopustiva međunarodnim normama koje se bavi ljudskim pravima moguse uvoditi u za ivot opasnim vanrednim situacijama i u situacijama kojepredstavljaju pretnju pravima i slobodama drugih lica, ili u situacijama kojeugroavaju javni moral, javno zdravlje, nacionalnu bezbednost i blagostanjedemokratskog drutva2. Prema normama iz domena zatite ljudskih prava ograničenjasloboda bi trebalo restriktivno tumačiti.

Prava pripadnika nacionalnih manjinama da upotrebljavaju svoj jezik/jezike u javnomi privatnom ivotu, kao to stoji u Preporukama iz Osla o pravu nacionalnih manjinana upotrebu sopstvenog jezika, moraju se sagledati u uravnoteenom kontekstupotpunijeg učeća u iroj drutvenoj zajednici. Preporuke ne predlau izolacionističkipristup, već pristup koji podstiče ravnoteu između prava osoba koje pripadajunacionalnim manjinama na očuvanje i razvoj sopstvenog identiteta, kulture i jezika inunosti da se osigura njihova sposobnost da se integriu u iru drutvenu zajednicukao punopravni i ravnopravni članova. Iz te perspektive, do takve integracije ne moedoći bez odgovarajuće poznavanja slubenog jezika ili slubenih jezika dotičnedrave. Preporuka za takvo obrazovanje sadrana je u članovima 13. i 14.Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i učlanovima 28. i 29. Konvencije o pravima deteta, koji takođe govore o pravu naobrazovanje i od drave zahtevaju da ga učini obaveznim. Istovremeno, član 14(3)Okvirne konvencije za zatitu nacionalnih manjina određuje da se učenje jezikamanjine sprovodi bez predrasuda u odnosu na učenje slubenog jezika ili na nastavuna slubenom jeziku.

IMENA

1) Član 11(1) Okvirne konvencije o zatiti nacionalnih manjina određuje dapripadnici nacionalnih manjina imaju pravo da koriste svoje ime, očevo ime isvoje prezime na svom jeziku. Uivanje ovog prava je od temeljnog značaja zalični identitet pojedinca, i ono bi se moralo primenjivati u svetlu okolnostispecifičnh za svaku dravu. Na primer, bilo bi opravdano da javne vlasti koristepismo slubenog jezika ili slubenih jezika drave radi evidentiranja imenaosoba koje pripadaju nacionalnim manjinama u njihovom fonetskom obliku.Medutim, to se mora učiniti u skladu s jezičkim sistemom i tradicijom dotičnenacionalne manjine. S obzirom na ovo temeljno pravo koje se odnosi i na jezik ina identitet pojedinaca, osobe koje su organi vlasti prisilili da se odreknu svog

2 Gore navedena ograničenja su uključena, npr. u sledećim odredbama:čl. 30. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravimačl. 19 (3) Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravimačl. 10 (2) Evropske konvencije o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda

Preporuke iz Osla

12

izvornog imena ili imena predaka ili čija su imena promenjena protiv njihovevolje, morale bi da imaju pravo na povraćaj imena bez ikakvih trokova.

2) Imena su takođe vaan elemenat zajedničkog identiteta, posebno kada se radi olicima koje pripadaju nacionalnim manjinama i deluju u zajednici. Član 2(1)Deklaracije UN o pravima lica koja pripadaju nacionalnim ili etničkim,verskim i jezičkim manjinama utvrđuje pravo osoba koje pripadajunacionalnim manjinama da upotrebljavaju vlastiti jezik, u privatnom i u javnomivotu, slobodno i bez ometanja ili bilo kakvog oblika diskriminacije. Član10(1) Okvirne konvencije za zatitu nacionalnih manjina utvrđuje da ćedrave priznati pravo osobama koje pripadaju nacionalnim manjinama daslobodno i bez ometanja upotrebljavaju manjinski jezik, u privatnom i ujavnom ivotu, u usmenom i pismenom obliku. Član 27. Međunarodnogpakta o građanskim i političkim pravima određuje da licima kojapripadaju manjinama ne sme da bude uskraćeno pravo da, u zajednici sdrugim članovima njihove grupe ..... upotrebljavaju svoj jezik. Pravo lica naupotrebu sopstvenog jezika u javnosti, u zajednici s drugima i bez ometanja ilibilo kakvog oblika diskriminacije, čvrst je dokaz da pravna lica kao to suustanove, udruenja, organizacije ili poslovne firme koja su osnovale i kojimaupravljaju pripadnici nacionalnih manjina uivaju pravo na izbor naziva posopstvenom izboru na jeziku manjine. Takav naziv organi vlasti moraju priznatii ono se mora koristiti u skladu s jezičkim sistemom dotične zajednice i njenimtradicijama.

3) Član 11(3) Okvirne konvencije utvrđuje da u područjima u kojimatradicionalno ivi velik broj pripadnika nacionalne manjine, ugovornice morajunastojati da ističu tradicionalna lokalna imena, imena ulica i ostaletopografske znake namenjene javnosti i na manjinskom jeziku tamo gde postojidovoljna potreba za takvim isticanjem. Odbijanje da se prizna valjanostovakvih istorijskih znakova moe biti pokuaj da se promeni istorija i asimiliramanjina, to predstavlja ozbiljnu pretnju identitetu pripadnika manjina.

RELIGIJA

4) Član 27. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima potvrđujeda u dravama u kojima postoje etničke, verske i jezičke manjine, pripadnicimatih manjina ne sme da bude uskraćeno pravo da, u zajednici s drugimpripadnicima njihove grupe, ispovedaju i praktikuju svoju veru iliupotrebljavaju svoj jezik. Član 3(1) Deklaracije UN o pravima lica kojapripadaju nacionalnim ili etničkim, verskim i jezičkim manjinama određuje daosobe koje pripadaju nacionalnim manjinama mogu da ostvare svoja

Preporuke iz Osla

13

prava bilo pojedinačno, bilo u zajednici s drugim članovima svoje grupe,bez ikakve diskriminacije.

Verska uverenja i njihovo ispovedanje u zajednici jeste veoma vana oblast zamnoge pripadnike nacionalnih manjina. U tom smislu vredi pomenuti da jepravo na sopstvenu veru neograničeno i zajemčeno članom 18(1)Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima i članom 9(1)Evropske konvencije o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. Medutim,sloboda da se iskau veru i uverenja, koja obuhvata i javne obrede, podlee nizuograničenja koja su navedena u dopunskim stavovima istih članova. Taograničenja moraju da budu propisana zakonom i da se odnose na zatitu javnesigurnosti, reda, zdravlja, morala i na zatitu osnovnih prava i sloboda drugih.Ona moraju biti razumna i proporcionalna cilju kojem tee, a drave im nesmeju pribegavati u nameri da gue legitimne duhovne, jezičke ili kulturnetenje pripadnika nacionalnih manjina.

S aspekta manjina, ispovedanje vere je često vrlo usko povezano s očuvanjemkulturnog i jezičkog identiteta. Pravo na upotrebu jezika manjine prilikomjavnog obreda je isto toliko bitno koliko i pravo na osnivanje verskih ustanovaili pravo na javno ispovedanje vere. Stoga javne vlasti ne smeju da postavljajuneopravdana ograničenja na javne obrede ili na upotrebu bilo kojeg jezikaprilikom javnog obreda, bez obzira da li se radi o maternjem jeziku nacionalnemanjine ili liturgijskom jeziku koji upotrebljava zajednica.

5) Verski obredi kao to su venčanja ili pogrebi mogu da budu priznati i kaozakonski građanski akti koji određuju građanski status u nekim zemljama. U timslučajevima u obzir treba uzeti javni interes. Uvaavajući načelo daadministrativni razlozi ne bi smeli da ometaju uivanje ljudskih prava, javnevlasti ne bi smele da postavljaju verskim zajednicama nikakva jezičkaograničenja. To bi se na isti način moralo odnositi i na bilo koje upravnefunkcije koje verske zajednice preuzmu, a koje zadiru u nadlenosti civilnihvlasti. Međutim, drava moe od verske zajednice da zahteva evidentiranjezakonskih građanskih postupaka za koje je ovlaćena na slubenom jeziku ilijezicima drave kako bi drava mogla da obavlja svoje zakonom određeneregulativne i upravne zadatke.

IVOT ZAJEDNICE I NEVLADINE ORGANIZACIJE

6) Zajednički ivot pripadnika nacionalnih manjina i njihovo delovanje uzajednici, onako kako je utvrđeno u međunarodnim instrumentima, dolazi doizraaja u brojnim delatnostima i oblastima. Nimalo nevaan je i ivot njihovihnevladinih organizacija, udruenja i ustanova čije postojanje je obično od

Preporuke iz Osla

14

ivotnog značaja za očuvanje i razvoj njihovog identiteta i generalno se smatrada koristi i doprinosi razvoju civilnog drutva i demokratskih vrednosti unutardrava.

Članovi 21. i 22. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima ičlan 11. Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih slobodajemči pravo lica na mirno okupljanje i na slobodu udruivanja. Pravo osoba dadeluju u zajednici s drugim pripadnicima svoje grupe - njihovo pravo naosnivanje i upravljanje svojim nevladinim organizacijama, udruenjima iustanovama - jedno je od osnovnih obeleja otvorenog i demokratskog drutva.Član 27. istog Pakta potvrđuje da licima koje pripadaju manjinama nesme biti uskraćeno pravo da, zajedno s ostalim pripadnicima svojegrupe,upotrebljavaju svoj jezik. Prema tome, organi vlasti po pravilu se nesmeju meati u unutranje poslove tih entiteta koji deluju u zajednici, niti imsmeju postavljati bilo kakva ograničenja, osim onih koja su doputena pomeđunarodnom pravu. Član 17(2) Okvirne konvencije za zatitu nacionalnihmanjina na sličan način obavezuje drave da ne ometaju pravo osoba kojepripadaju nacionalnim manjinama da učestvuju u delatnostima nevladinihorganizacija bilo na nacionalnom, bilo na međunarodnom planu.

Član 2(1) Međunarodog pakta o građanskim i političkim pravima uvrđuje dasvaka drava preuzima obavezu da osigura svim pojedincima na svojoj teritorijii u okviru svoje nadlenosti prava zajemčena ovim Paktom, bez razlike po bilokojoj osnovi, kao to je jezik. U skladu s tim standardom, drave nesmeju da dovode u diskriminatorski poloaj nevladine organizacije po osnovijezika, niti da im postavljaju bilo kakve neopravdane jezičke zahteve. Uprkostome, organi vlasti mogu da zahtevaju da takve organizacije, udruenja iustanove potuju odredbe prava, na temelju legitimnog javnog interesa,uključujući upotrebu slubenog jezika ili slubenih jezika drave u situacijamakoje zahtevaju saradnju s organa vlasti.

to se tiče sredstava, paragraf 32.2. Dokumenta iz Kopenhagena utvrđuje daosobe koje pripadaju nacionalnim manjinama imaju pravo da osnivaju i vodesopstvene obrazovne, kulturne i verske ustanove, organizacije i udruenja i datrae dobrovoljne finansijske i druge doprinose kao i javnu pomoć, u skladu sadomaćim zakonodavstvom. Prema tome, drave ne bi smele da sprečavaju teentitete da trae finansijska sredstva iz dravnog budeta, javnih međunarodnihizvora ili iz privatnog sektora.

7) to se tiče dravnog finansiranja nevladinih delatnosti u drutvenim, kulturnim,sportskim i drugim oblastima, primena načela jednakosti i nediskriminacijezahteva da javne vlasti osiguraju odgovarajući deo u finansiranju sličnih

Preporuke iz Osla

15

delatnosti koje se odvijaju na jezicima nacionalnih manjina koje ive unutarnjihovih granica. U tom kontekstu, član 2(1) Međunarodnog pakta ograđanskim i političkim pravima naglaava da ne samo da neće biti razlika utretiranju pojedinaca po osnovu jezika, već u članu 2(2) određuje da se oddrava zahteva preduzimanje potrebnih korakaradi usvajanjazakonodavnih ili drugih mera koje mogu da budu neophodne radi ostvarivanjaprava priznatih .Paktom. Pored toga, član 2(2) Međunarodne konvencijeo ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, (koji trai ukidanje svakograzlikovanja, isključenja, ograničenja ili davanja prednosti na osnovu rase, boje,nasleđa, nacionalnog ili etničkog porekla), određuje da su drave potpisnicedune, kada to okolnosti zahtevaju, da u drutvenim, ekonomskim, kulturnim idrugim oblastima preduzimaju posebne i konkretne mere radi osiguravanjaodgovarajućeg razvoja i zatite određenih rasnih skupina ili pojedinaca koji impripadaju, radi garantovanja potpunog i ravnopravnog uivanja ljudskih prava iosnovnih sloboda. Obzirom da je jezik često kriterijum za određivanjaetničke pripadnosti, zatićenog na osnovu gore pomenute konvencije, zajednices manjinskim jezikom mogu biti ovlaćene i na privilegije poput posebnih ikonkretnih mera.

Na evropskom nivou, paragraf 31. Dokumenta iz Kopenhagena utvrđuje daće drave usvajati, kada je to potrebno, posebne mere kako bi se obezbedilapotpuna jednakost pripadnika nacionalnih manjina s ostalim građanima uostvarivanju i uivanju ljudskih prava i osnovnih sloboda. Stav 2. člana 4.Okvirne konvencije za zatitu nacionalnih manjina obavezuje dravepotpisnice da usvoje, gde je to potrebno, odgovarajuće mere da bi se, u svimoblastima ekonomskog, drutvenog, političkog i kulturnog ivota, unapredilapotpuna i stvarna jednakost između osoba koje pripadaju nacionalnoj manjini ionih koje pripadaju većini; stav 3. istog člana precizira da se takve mere kojesu usvojene u skladu sa stavom 2. ne smatraju aktom diskriminacije. Poredtoga, član 7(2) Evropske povelje o regionalnim i manjinskim jezicimamanjina određuje da usvajanje posebnih mera u prilog regionalnih ilimanjinskih jezika, u cilju unapređivanja jednakosti izmedu onih kojiupotrebljavaju taj jezik i ostalog dela stanovnitva ili radi uvaavanja njihovihposebnih uslova, ne predstavlja čin diskriminacije protiv onih kojiupotrebljavaju jezike koji su vie u upotrebi. Zbog toga bi organi vlasti trebaloda osiguraju pravičan deo sredstava iz dravnog budeta za delatnosti osoba kojepripadaju nacionalnim manjinama na drutvenom, kulturnom i sportskom polju iu drugim oblastima. Takva podrka moe se osigurati subvencijama, javnimpovlasticama i poreskim olakicama.

Preporuke iz Osla

16

MEDIJI

8) Član 19. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, kojijemči pravo na sopstveno miljenje i pravo na njegovo izraavanje, osnovno jepolazite za određivanje uloge i mesta koji pripadaju medijima u demokratskimdrutvima. Dok član 19(1) utvrđuje da niko ne sme biti uznemiravan zbog svogmiljenja, član 19(2) nastavlja jemčeći svakome slobodu da traiti, prima i iriinformaciju i ideje svake vrsta, bez obzira na granice, u usmenom, pisanom ilitampanom obliku, u umetničkom delu ili u medijima po sopstvenom izboru.Član 10. Evropske konvencije o zatiti ljudskih prava i osnovnih slobodajemči pravo na slobodu izraavanja na sličan način. Drave članice SavetaEvrope ponovile su u članu I Deklaracije o slobodi izraavanja i informisanjasvoje čvrsto opredeljenje za načela slobode izraavanja i informisanja, kaoosnovnog elementa demokratskog i pluralističkog drutva. Na toj osnovi,drave su u istom dokumentu izjavile da na području informisanja i masovnihmedija trae .d) Postojanje velikog broja nezavisnih i samostalnih medija kojice omogućiti izraavanje raznolikih ideja i miljenja.

Član 9(1) Okvirne konvencije o zatiti nacionalnih manjina jasno kae dapripadnici nacionalnih manjina imaju slobodu na svoje miljenje i na prijem iirenje informacija i ideja na jeziku manjine, bez ometanja od strane organavlasti i bez obzira na granice Pored toga, ista odredba obavezuje drave daosiguraju, u okviru svojih pravnih sistema, da pripadnici nacionalnih manjinane budu diskriminisani u pogledu pristupa medijima. Član 9(3) Okvirnekonvencije utvrđuje da drave neće sprečavati pripadnike nacionalnih manjinada stvaraju i koriste pisane medije. Ista odredba zahteva da u zakonskomokviru radijskog i televizijskog emitovanja (drave) osiguraju, koliko je tomoguće.da pripadnicima nacionalnih manjina bude zajemčena mogućnoststvaranja i upotrebe sopstvenih medija. Takođe valja spomenuti da medijimogu da predstavljaju entitete kakvi su predviđena u, inter alia, paragrafu 32.2Dokumenta iz Kopenhagena koji osigurava pravo osoba koje pripadajunacionalnim manjinama da osnivaju i vode vlastite obrazovne, kulturne i verskeustanove, organizacije ili udruenja Mada mediji nisu izričito spomenuti uovom standardu, oni često igraju temeljnu ulogu u unapređivanju i očuvanjujezika, kulture i identiteta.

Iako nema sumnje da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo da osnivaju ikoriste privatne medije, tačno je da to pravo podvrgnuto ograničenjima kojepostavlja međunarodno pravo, kao i legitimnim zahtevima drave u pogleduregulisanja medija. Član 9(2) Okvirne konvencije to jasno ističe, podvlačeći dasloboda izraavanja iz člana 9(1) Konvencije ne sprečava članice da zahtevajudozvole, bez diskriminacije i na temelju objektivnih kriterijuma, za radio i

Preporuke iz Osla

17

televizijske stanice i za bioskope. Tamo gde su opravdani i potrebni, zakonskiuslovi se ne mogu koristiti za onemogućavanje uivanja ovog prava.

9) Pitanje pristupa medijima koji se finansiraju iz javnog budeta usko je vezano spojmom slobode izraavanja. Član 9(1) Okvirne konvencije utvrđuje dasloboda izraavanja pripanika nacionalnih manjina uključuje i sloboduprenoenja informacija i ideja na jeziku manjina bez meanja organa vlasti, idodaje da pripadnici manjina ne smeju da budu diskriminasini prilikompristupa medijima. Član 9(4) Okvirne konvencije utvrđuje da stranke morajuprihvatiti odgovarajuće mere kako bi olakale pristup medijima pripadnicimanacionalnih manjina. To podrazumeva da nacionalnoj manjini koja ima velikibroj pripadnika, mora pripasti pravedan udeo vremena emitovanja na javnomradiju i/ili televiziji, tako da brojčanost manjine ima uticaja na udeo uemitovanju.

Međutim, brojčana snaga i kompaktnost ne mogu se smatrati jedinimkriterijimima pri određivanju vremena za emitovanje koje se dodeljuje nekojnacionalnoj manjini. U slučaju manjih zajednica, mora se uzeti u obzirminimalno potrebno vreme i sredstva bez kojih se manja nacionalna manjina nebi mogla sluiti medijima na smislen nacin.

Osim toga, kvalitet vremena dodeljenog programima manjine jeste pitanjekojem bi trebalo pristupiti na razuman i nediskriminirajući način. Vremenskekvote dodeljene programima na jeziku nacionalne manjine moraju da budu takveda osiguraju da osobe koje pripadaju nekoj nacionalnoj manjini mogu uzivati uprogramu na njihovom jeziku na smislen nacin. Stoga javne vlasti morajuobezbediti da se taj program prenosi u razumno vreme tokom dana.

10) U otvorenom i demokratskom drutvu organi vlasti ne bi smeli neopravdano dacenzuriu sadraje programa medija. Sloboda izraavanja zajemčena je članom19(1) Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima i članom10(1) Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda utom je pogledu vrlo vana. Bilo kakva ograničenja koja bi mogli postavljatiorgani vlasti moraju biti u skladu s članom 19(3) Pakta koja utvrduje da taogranicenja mogu biti samo ona koja su zakonom određena i koja su potrebnaa) radi potivanja prava i ugleda drugih, b) radi zatite nacionalne bezbednosti ilijavnog reda (ordre public), ili javnog zdravlja I morala. Članak 10(2)Evropske konvencije o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda utvrđujegotovo istovetna ograničenja u slučaju krenja prava na uivanje slobodeizraavanja od strane organa vlasti.

Preporuke iz Osla

18

Moraju se stvoriti mehanizmi koji će osigurati da programi javnih medija kojesu stvorile nacionalne manjine ili koji su njima namenjeni odraavaju interese ielje članova njihove zajednice, i da ih oni doivljavaju kao nezavisne. U tomsmislu, učeće pripadnika nacionalnih manjina (koji deluju u ličnom svojstvu) uuređivačkom procesu ima vanu ulogu u tome da sačuva nezavisnost medija iobezbedi da on bude prilagođen potrebama zajednice kojoj bi trebalo da slui.

U skladu s načelom jednakosti i nediskriminacije, sastav javnih ustanova trebalobi da odrazi sastav stanovnitva kojem su namenjene njihove usluge. To seodnosi i na javne medije. Član 15. Okvirne konvencije trai od drava dastvaraju uslove koji su potrebni za delotvorno učeće pripadnika nacionalnihmanjina u kulturnom, drutvenom i privrednom ivotu i u javnim poslovima,posebno u onima koji se tiču njih samih. Član 2. Konvencije br.111Međunarodne organizacije rada o diskriminaciji u zapoljavanju izanimanju mnogo je izričitiji u obavezivanju drava da razvijaju nacionalnupolitiku koja bi trebalo da unapredi jednake mogućnosti i tretman prizapoljavanju i zanimanju, u cilju ukidanja svake diskriminacije na tom planu.Zapoljavanje bez diskriminisanja osoba koje pripadaju nacionalnim manjinamana poslovima u medijima doprinosi zastupljenosti i objektivnosti medija.

11) U duhu članova 19(2) Međunarodnog pakta o građanskim i političkimpravima i člana 9(1) Okvirne konvencije za zatitu nacionalnih manjina kao inačela nediskriminacije, pristupačnost programa na jeziku osoba koje pripadajunacionalnoj manjini koje prenosi druga drava ili srodna drava, ne bi smeloda bude izgovor za skraćivanje programa koji je namenjen nacionalnoj manjinina javnim medijima drave u kojoj njeni pripadnici ive.

Pristup prekograničnim informacijama i medijskim mreama je osnovni elementprava na informisanost, koje u kontekstu ubrzanog tehnolokog napretka imasve veći značaj. Iz toga proizilazi da u slučajevima kablovskih licenci, naprimer, nije dozvoljeno da drava odbije licencu za televizijske ili radio staniceiz srodne drave, ako je nacionalna manjina o kojoj se radi jasno izrazila eljuda se dobije takva licenca. To se pravo ne odnosi samo na kablovske medije, veći na elektronske informativne mree na jeziku nacionalne manjine.

Generalno, zemlje članice Saveta Evrope u članu III(c) Deklaracije o slobodiizraavanja i informisanja odlučile su da unaprede slobodan protokinformacija, doprinoseći tako međunarodnom razumevanju, boljem poznavanuuverenja I tradicija, potovanju različitosti miljenja i međusobnomobogaćivanju kultura. U pogledu medijskih kontakata preko granica, drave bimorale da usklade svoju politiku u duhu ove odredbe.

Preporuke iz Osla

19

EKONOMSKI IVOT

12) Međunarodni instrumenti se malo bave pravima pripadnika nacionalnih manjinau oblasti ekonomske delatnosti. Međutim, međunarodni instrumenti se pozivajuna pravo pripadnika nacionalnih manjina da upotrebljavaju svoj jezik u javnom iprivatnom ivotu, slobodno i bez ikakvog oblika diskriminacije, usmeno ilipismeno, pojedinačno ili s drugima. Član 19(2) Međunarodnog pakta ograđanskim i političkim pravima i član 10(1) Evropske konvencije o zatitiljudskih prava I osnovnih sloboda jemče slobodu izraavanja ne samo uodnosu na ideje i miljenja koji se prenose drugima (tj. na sadrajkomunikacije), već i s obzirom na jezik kao sredstvo komunikanja. Ta prava,zajedno s pravom na jednakost i nediskriminaciju, podrazumevaju i pravo osobakoje pripadaju nacionalnim manjinama da vode svoje poslove na jeziku povlastitom izboru. S obzirom na vanost da privatni preduzimači budu umogućnosti da delotvorno komuniciraju sa svojim strankama i da vode poslovepod pravednim uslovima, ne smeju da postoje neopravdana ograničenjanjihovom slobodnom izboru jezika.

Član 11(2) Okvirne konvencije utvrđuje da svaka osoba koja pripadanacionalnoj manjini ima pravo da istakne na svom manjinskom jeziku znake,natpise i druge informacije privatne prirode vidljive za javnost. U Okvirnojkonvenciji izraz privatne prirode odnosi se na sve to nije slubeno. Prematome, drava ne sme da postavlja nikakva ograničenja u odnosu na izbor jezikapri upravljanju privatnim firmama.

Bez obzira na gore izneto, drava moe da zahteva da slubeni jezik ili jezicidrave budu u upotrebi u onim sektorima ekonomske delatnosti koji imaju uticajna uivanje prava drugih ili koji zahtevaju razmenu i komunikaciju sa organimavlasti. Ovo proizilazi iz dopustivih ograničenja slobode izraavanja utvrđenih učlanu 19(3) Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima i učlanu 10(2) Evropske konvencije o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.I dok strogo određena dopustiva ograničenja, utvrđena u gorespomenutimčlanovima, mogu da opravdaju ograničenja koja se odnose na sadrajkomunikacije, ona nikada ne smeju opravdati ograničenja u upotrebi jezika kaosredstva komunikacije. Medutim, zatita prava i sloboda drugih i ograničenizahtevi organa uprave, mogu opravdati posebne propise koji se tiču dodatneupotrebe slubenog jezika ili slubenih jezika drave. To se odnosi na sektorekao to su zdravlje i sigurnost na radnom mestu, zatita potroača, radni odnosi,oporezivanje, finansijsko izvetavanje, dravno zdravstveno osiguranje, naknadau vreme nezaposlenosti i prevoz, u zavisnosti od okolnosti. Na osnovulegitimnog javnog interesa, drava bi mogla, uz upotrebu bilo kog drugog jezika,da zahteva da slubeni jezik ili jezici drave budu u upotrebi u takvim

Preporuke iz Osla

20

poslovnim delatnostima kao to su javne oznake i natpisi - to jasno stoji u stavu60. Objanjenja Okvirne konvencije za zatitu nacionalnih manjina.Ukratko, drava nikada ne bi smela da zabrani upotrebu jezika, ali bi mogla, natemelju legitimnog javnog interesa, da propie dodatnu upotrebu slubenogjezika ili slubenih jezika drave.

Sledeći logiku legitimnog javnog interesa, bilo kakav zahtev (ili zahtevi) zaupotrebom jezika koje propisuje drava moraju da budu srazmerni javnominteresu koji bi trebalo ostvariti. Proporcionalnost nekog zahteva određujestepen njegove neophodnosti. U skladu s tim, na primer, u javnom interesu kojise tiče zdravlja i sigurnosti na radu, drava bi od privatnih fabrika mogla dazahteva da postave sigurnosne oznake na slubenom jeziku ili jezicima drave,uz one na jeziku ili jezicima koje je odabrala sama firma. Slično tome, u interesutačnosti organa uprave povodom oporezivanja, drava bi mogla da zahteva da seobrasci predaju na slubenom jeziku ili jezicima drave i da, u slučaju revizijeorgana vlasti, odgovarajuća evidencija takođe bude dostupna na slubenomjeziku ili jezicima drzave; u ovom drugom slučaju od privatne firme ne bi sezahtevalo da čuva svu evidenciju na slubenom jeziku ili jezicima drave, većsamo da teret mogućeg prevoda pada na privatnu firmu. Ovo ne dira u pravapripadnika nacionalnih manjina da koriste jezik ili jezike u komuniciranju sorganima uprave kako je predviđeno članom 10(2) Okvirne konvencije zazatitu nacionalnih manjina.

ORGANI UPRAVE I JAVNE SLUBE

13/14/15) Drave učesnice OEBS obavezale su se da će preduzimati mere koje ćedoprinositi stvaranju dinamičnog okruenja koje bi pogodovalo ne samoočuvanju identiteta pripadnika nacionalnih manjina (uključujući i njihov jezik)već i njegovom razvoju i unapređenju. Zbog toga su one preuzele obavezu da ćepotovati prava pripadnika nacionalnih manjina na udelotvorno učeće ujavnim poslovima kao to je rečeno u paragrafu 35. Dokumenta izKopenhagena. Član 10(2) Okvirne konvencije za zatitu nacionalnihmanjina izričito zahteva od drava da omoguće upotrebu manjinskih jezika ukomunikaciji s organima uprave. Paragraf 35. Dokumenta iz Kopenhagenapominje mogućnost stvaranja takvog okruenja koje pogoduje učećunacionalnim manjina u javnim poslovima na njihovom jeziku, tako to bi sestvorila odgovarajuća lokalna ili autonomnu upravu koja bi odgovaalaposebnim istorijskim i teritorijalnim okolnostima manjina, u skladu s politikomdotične drzave. Član 15. Okvirne konvencije nalae dravama da stvarajuuslove koji su potrebni za delotvorno učeće pripadnika nacionalnih manjina ukulturnom, drutvenom i ekonomskom ivotu i u javnim poslovima, posebnoonima koji ih se tiču. Ove odredbe obavezuju organe vlasti da omoguće

Preporuke iz Osla

21

pripadnicima nacionalnih manjina da komuniciraju s lokalnim vlastima na svomjeziku ili da primaju građanska uverenja i potvrde na svom jeziku. U skladu snačelima jednakosti i nediskriminacije ove odredbe takođe podrazumevajudinamično učeće, pri čemu jezik manjine moe da bude sredstvo komunikacijeu političkom ivotu na lokalnom planu i u kontaktima građana i organa vlasti,uključujući i pruanje javnih usluga.

Etnička zastupljenost u upravnim ustanovama i uredima stvorenim da sluestanovnitvu obično je odraz pluralističkog, otvorenog i nediskriminatorskogdrutva. Da bi se suprostavio učincima ranije ili sadanje diskriminacije, član 2.Konvencije br.111 Međunarodne organizacije rada o diskriminaciji uzapoljavanju i zanimanju, zahteva od drava da vode nacionalnu politikukoja ima za cilj unapređenje jednakih mogućnosti i tretmana u pogleduzapoljavanja i zanimanja, radi ukidanja diskriminacije na tom planu.

Prilikom stvaranja i sprovođenja programa i usluga koje bi trebalo da sluejavnosti, razumno je očekivati da će vlade koje se rukovode gore navedenimnačelima uzeti u obzir iskazane tenje pripadnika nacionalnih manjinama, kao inačelo brojčane opravdanosti. Tamo gde je takva elja iskazana i gde se radi označajnim brojkama, pravičnost zahteva da poreskim obaveznicima kojipripadaju nacionalnim manjinama usluge budu dostupne i na njihovom jeziku.To je posebno vano u pogledu usluga iz oblasti zdravstva i socijalnogosiguranja koje direktno sutinski utiču na kvalitet ivota ljudi.

U skladu s načelima jednakosti i nediskriminacije od organa uprave se očekujeda se prema pripadnicima nacionalnih manjina odnose pravično i suvaavanjem. Drave moraju da prepoznaju demografsku stvarnost regija podnjihovom nadlenoću. Povrh svega, drave ne bi smele da izbegavaju svojeobveze promenom demografske situacije u nekoj regiji. Posebno član 16.Okvirne konvencije obavezuje drave da odustanu od mera koje bi mogleproizvoljno da menjaju razmere stanovnitva na područjima koja nastanjujupripadnici nacionalnih manjina radi ograničavanja njihovih prava. Takve su, naprimer, mere proizvoljnih eksproprijacija, nasilsnih preseljenja, progona iliproizvoljnog prekrajanja administrativnih granica ili manipulisanja popisomstanovnitva.

NEZAVISNE DRAVNE USTANOVE

16) Ljudska prava stiču istinski značaj za njihove korisnike onda kada organi vlastidotične drave ustanove mehanizme koji obezbeđuju da se prava zajemčenameđunarodnim konvencijama i deklaracijama ili unutranjim zakonodavstvomdelotvorno primenjuju i tite. Kao dodatak sudskim postupcima, nezavisne

Preporuke iz Osla

22

dravne ustanove obično predstavljaju bri i jeftiniji metod i kao takve sumnogo pristupačnije.

Prema Konvenciji o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, pojamdiskriminacije nije defninisan prema kriterijumima koji se odnose isključivo narasu. Član 1(1) Konvencije utvrđuje da koncept rasne diskriminacije znači bilokakvo razlikovanje, isključivanje, ograničavanje ili davanje prednosti po osnovurase, boje, porekla, nacionalne ili etničke pripadnosti koje ima za cilj ili efekatponitavanje ili nanoenje tete priznavanju, uivanju ili ostvarivanju ljudskihprava i osnovnih sloboda na ravnopravnoj osnovi u političkom, ekonomskom,socijalnom, kulturnom ili svakom drugom području javnog zivota. Član 6.Konvencije utvrđuje da drave potpisnice moraju da svakome u okviru svojenadlenosti osiguraju delotvornu zatitu i pravna sredstva preko nadlenihdravnih sudova i drugih dravnih ustanova od bilo kakvih postupaka rasnediskriminacije kojima se kre njegova ljudska prava i osnovne slobode na načinsuprotan ovoj Konvenciji. U tom kontekstu, osnivanje nezavisnih dravnihustanova koje mogu delovati kao mehanizmi zadovoljenja i naknade, kao to suinstitucije ombudsmana ili komisije za ljudska prava, predstavljaju meru kojomdotična drava dokazuje svoju demokratsku i pluralističku prirodu. U skladu stim, a pozivanjem na Rezoluciju 48/134 Ujedinjenih nacija od 20. decembra1993. godine, Savet Evrope je, u svojoj Preporuci br. R(97)14 Savetaministara od 30. septembra 1997. godine podstakao osnivanje dravnihustanove za ljudska prava, posebno komisija za ljudska prava koje supluralističke po svom sastavu, ombudsmana ili sličnih institucija. Takvimehanizmi pruanja obetećenja moraju biti na raspolaganju i pripadnicimanacionalnih manjina koji smatraju da im je povređeno pravo na upotrebu jezikaili druga prava.

SUDSKE VLASTI

17/18) Međunarodno pravo zahteva da organi vlasti osiguraju da sve osobe kojesu liene slobode, optuene i osuđene budu obavetene o optubama koje im sestavljaju na teret i o svim drugim postupcima na jeziku koji razumeju. Ako jepotrebno, trebalo bi im besplatno osigurati tumača. Ovaj standard zakonitogpravnog postupka je univerzalan u svojoj primeni i ne odnosi se na pravo naupotrebu jezika nacionalnih manjina kao takvo. Naime, osnov ovog načela jesunačelo jednakosti i načelo nediskriminacije pred zakonom. Potovanje ovihnačela naročito je vano u odnosu na krivične optube i postupak. Zbog togačlan 14(3)(a) Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravimazahteva da svako ko je optuen za krivično delo bude odmah detaljnoobaveten na jeziku koji razume o prirodi i uzroku optube koja mu se stavlja nateret. Član 6(3)(a) Evropske konvencije o zatiti ljudskih prava i osnovnih

Preporuke iz Osla

23

sloboda postavlja isti zahtev gotovo identičnim rečima. Osim toga, član 5(2)pomenute konvencije uspostavlja isti zahtev u vezi liavanja slobode. Dalje, član14(3) Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima utvrđujepravo svakog lica uz potpunu jednakost (e) da ispituje, ili upriličiispitivanje onih koji svedoče protiv njega i pravo da prisustvuje ispitivanju onihkoji svedoče u njegovu korist pod istim uslovima kao onih koji svedoče protivnjega. S tim u vezi, član 14(3)(f) Međunarodnog pakta o građanskim ipolitičkim pravima i član 6(3)(e) Evropske konvencije o zatiti ljudskihprava i osnovnih sloboda jemče pravo svakome na besplatnu pomoć tumačaukoliko ne razume ili ne govori jezik koji se koristi u sudu. Dok su ovegarancije koje se tiču izričito upotrebe jezika posebno propisane u odnosu nakrivične postupke, iz osnovne garancije o jednakosti pred sudovima itribunalima prema prvoj rečenici člana 14(1) Međunarodnog pakta ograđanskim i političkim pravima proizilazi da se pravni postupci svih vrstasmatraju utoliko pravičnijim ukoliko su uslovi to doslednije izjednačeni. Ovaodrednica, koja se podjednako primenjuje na izbor jezika u postupcima u celini,trebalo bi da bude orjentir dravama prilikom razvoja politike koja se odnosi napravičan i delotvoran rad sudskih organa.

Na optijem planu, član 7(1) Evropske povelje o regionalnim i manjinskimjezicima utvrđuje da drave temelje svoju politiku, zakonodavstvo i praksu naciljevima I načelima kao to su prihvatanje regionalnih ili manjinskih jezikakao izraza kulturnog bogatstva i potrebe za odlučnom akcijom da seunaprede regionalni i manjinski jezici radi njihovog očuvanja. Član 7(4)Evropske povelje propisuje da u određivanju njihove politike u odnosu naregionalne i manjinske jezike potpisnice moraju da uzmu u obzir potrebe ielje koje su iskazale grupe koje te jezike koriste. ta vie, član 15. Okvirnekonvencije obvezuje drave da stvaraju uslove koji su potrebni za delotvornoučeće pripadnika nacionalnih manjina u kulturnom, drutvenom i ekonomskomivotu i u javnim poslovima, posebno u onima koji se ticu njih samih. Ako seuvae gore pomenuti standardi prilikom razmatranju vanosti da pristup pravdi udemokratskim drutvima bude delotvoran, razumno je očekivati da drave,koliko je to moguće, osiguraju pravo pripadnicima nacionalnih manjina, da seizraavaju na vlastitom jeziku u svim fazama sudskog postupka (bilo krivičnog,građanskog ili upravnog), istovremeno potujući prava drugih i čuvajućicelovitost postupaka, uključujući i postupak po albi.

19) Obzirom da je dostupnost sudu od vitalnog značaja za uivanje ljudskih prava,stepen u kojem osoba moe direktno i lako da učestvuje u postojećimpostupcima jeste vana mera te dostupnosti. Zato dostupnost sudskih postupakana jeziku ili jezicima pripadnika nacionalnih manjina čini dostupnost sududirektnijom i lakom tim osobama.

Preporuke iz Osla

24

Na toj osnovi, član 9. Evropske povelje o regionalnim i manjinskim jezicimautvrđuje da, u meri u kojoj je to moguće i u skladu sa zahtevom jedne odstranaka, svi sudski postupci moraju se voditi na regionalnom jeziku ili jezikumanjine. Parlamentarna skuptina Saveta Evrope je dola do istog zaključka učlanu 7(3) svoje Preporuke 1201 koji utvrđuje da na područjima na kojima jenastanjen značajan broj pripadnika neke nacionalne manjine, osobe kojepripadaju nacionalnoj manjini imaju pravo da koriste svoj maternji jezik ukontaktima s organima uprave i u postupcima pred sudovima i organima vlasti.S tim u vezi, drave bi trebalo da usvoje odgovarajuću politiku zapoljavanja iobuke u oblasti sudstva.

LIAVANJE SLOBODE

20) Pravilo 51, stavovi 1. i 2. Minimalnih standardnih pravila Ujedinjenih nacijao postupanju s zatvorenicima, kao i Pravilo 60, stavovi 1. i 2. Evropskihzatvorskih pravila Saveta Evrope, naglaavaju vanost prava zatvorenika da ihrazume uprava zatvora i vanost da upravu zatvora razumeju zatvorenici. Ove seodredbe ne odnose na manjinska prava kao takva. Medutim, uzete u obzirzajedno s izraenom eljom dotičnog stanovnitva, njihovom brojčanom snagomi načelom jednakosti i nediskriminacije, gore pomenute odredbe su joubedljivije u područjima i na mestima u kojima pripadnici nacionalnih manjinaive u značajnom broju.

21) Pravilo 37. Minimalnih standardnih pravila Ujedinjenih nacija opostupanju sa zatvorenicima, kao i član 43(1) Evropskih zatvorskih pravilaSaveta Evrope, potvrđuju pravo zatvorenika da komuniciraju sa svojimporodicama, uglednijim prijateljima i predstavnicima organizacija. S obzirom navanost ljudskih prava kao to su sloboda izraavanja i pravo na upotrebuvlastitog jezika u javnom i privatnom ivotu, vlasti su obvezne da potuju taprava unutar granica propisanih zakonom, čak i u kaznenim ustanovama. Popravilu, zatvorenicima bi moralo da bude omogućeno da komuniciraju navlastitom jeziku, usmeno sa ostalim zatvorenicima i posetiocima i pismenopreko svoje lične prepiske. Pa ipak, neka ljudska prava i slobode lica kojaizdravaju kaznu zbog učinjenih krivičnih dela, mogu zakonski biti ograničenaili ukinuta iz razloga javne sigurnosti u skladu s ograničenjima koja propisujumeđunarodni instrumenti. S praktičnog stanovita, uivanje jezičkih pravazatvorenih lica najlake će se ostvariti ukoliko su oni zatvoreni u mestu u kom seuobičajeno govori njihovim jezikom.