PredZZS_1_Ekologija

1

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine

Inženjerstvo zaštite životne sredineRudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu Ul. Djušina 7, Beograd

Zaštita životne sredine

(ŽIVOTNA SREDINA I MINERALNE SIROVINE)

Beleške sa predavanja

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


PRVO POGLAVLJE

EKOLOGIJA

2

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


♣ Savić I, Terezija V., 2002: Ekologija i zaštita životne sredine, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.

♣ Stadnickii, G. V., Rodionov, A. I. 1988: Ekologiia, - V. Sh., Moskva. ♣ Ratajac R., Veselinović D., Antonović G., Bošković B., Cvetković M.,

2004: Ekologija i zaštita životne sredine. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.

♣ Miljković M., 2000: Zaštita radne i životne sredine. - Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.

♣ Withgott J., Brennan Scott, 2006: Environment, the science behind stories. –Pearson, San Francisko.

Marković D., Đarmati Š., Gržetić I., Veselinović D., 1996: Fizičkohemijski osnovi zaštite životne sredine, Knjiga II, Izvori zagađivanja, Posledice i zaštita, Univerzitet u Beogradu.

D. Đurić, Lj. Petrović, 1996: Zagađivanje životne sredine i zdravlje čoveka, Velarta, Beograd.

Uz prvo poglavlje preporučuju se sve one publikacije koje tretiraju osnovne pojmove iz ekologije i zaštite životne sredine. Za savladjivanje materije koja se predaje na početku ovoga kursa, kao i uspešno rešavanje prvih testova, studentima se preporučuje sledeća literatura.

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


1. OSNOVNI POJMOVI I PRINCIPI EKOLOGIJE

(definicije, značaj, zadaci);

•Pojam ekologije; •Zaštita životne sredine i pojam ekoloških faktora;•Klasifikacija ekoloških faktora

(abiotički – klimatski, orografski, edafski; biotički; antropogeni faktori);

•Ekološka valenca; Biotop, životno stanište; •Životna zajednica - biocenoza, ekosistem.•Kruženje materije i proticanje energije.•Biosfera – jedinstveni ekološki sistem zemlje.

Test - 1

3

DefinicijeDefinicijeEkologija je relativno mlada nauka koja se bavi proučavanjem odnosa živih bića prema neživoj i živoj prirodi. Ekologija oikos –stanište (dom, kuća) i logos – nauka, učenje. Prvi ga je upotrebionemački biolog Ernst Hekel u delu ”Opšta morfologijaorganizama”(1866. godina). Definicija – ekologija izučava uzajamneodnose živih bića, kao i odnose živih bića i okolne nežive sredine.Osnivačem ekologije, kao biološke discipline, smatra se ČarlsDarvin, tvorac nauke o organskoj evoluciji. U monografiji“Poreklo vrsta”, 1859. godine, Čarls Darvin objašnjava pojmoveadaptacije i prirodnog odabira, kao i pojam borbe za opstanak.Prema tome predmet proučavanja ekologije je životna sredina organizama, onda je ekologija – nauka o oblicima borbe zaopstanak u najširem smislu.

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


DefinicijeDefinicijeEkologija je i nauka o gazdovanju ili ekonomiji žive prirode, jer je ona i nauka o održavanju živog sveta u celini. Na ovim prostorima utemeljivač ekologije je Siniša Stanković, 1933. u svojoj značajnoj knjizi “Okvir života” (izdatoj samo sedam godinaposle prve knjige štampane u svetu pod nazivom “Ekologija”) piše: ”Čovek nije samo član svoje uže društvene zajednice, nego u isto vremei član jedne daleko šire zajednice, koju čini ceo živi svet oko njega. Odrediti odnos čoveka prema ostaloj živoj prirodi koja je jednanerazdeljiva celina i koju čovek sve intenzivnije iskorišćava – jedan je od zadataka ekologije, i to zadatak od nedoglednog praktičnog značaja”.

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


4

DefinicijeDefinicijeZa

štita

živ

otne

sred

ine

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

e


Ekologija se može podeliti i prema stepenu organizacije: -analitička ekologija kod koje je postupak ispitivanja analitički, a odnosi se na ekologiju individualnih organizama – ekologiju vrste (ovoje zapravo autoekologija ili idioekologija); i -sintetsku (ekologija sinteze) i ona obuhvata ekološka istraživanja tri osnovna stupnja organizacije živoga sveta. Ekologija se može podeliti i na oblast opšte ili teorijske, i različiteoblasti primenjene ekologije. Ekologije čoveka proučava složeni spletmeđuodnosa čoveka i njegove okolne životne sredine. Poslednjih godina uvode se i pojmovi “inženjerska ekologija”, “tehnička ekologija”, “privredna ekologija” itd.

DefinicijeDefinicije

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


Značaj ekologije danas je da proučava zakonitosti koje se odvijaju u odnosima u prirodi, odnosno koji su nastali u istorijskom razvoju svake vrste. Ukoliko poznajemo istoriju tih odnosa lako će se uočitisvako narušavanje (poremećaj prirodne ravnoteže), kao i otkrivanje uzroka narušavanja ravnoteže, te se mogu preduzeti mere da se ti uzroci otklone. Otklanjanjem uzroka, zaštitiće se prirodni odnosi u ekosistemima i čovekova aktivnost usmeriti u pravcuzaštite spoljašnje sredine.

5

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


Poslednjih godina u ovu multidisciplinarnu naučnu oblast uvode se i pojmovi “inženjerska ekologija”, “tehnička ekologija”, “privredna ekologija” itd. Sa aspekta struke i onih kojima je i namenjen ovaj material, pod “inženjerskom ekologijom” se podrazumeva sistem inženjersko – tehničkih mera i delovanja koje treba preduzeti sa ciljem očuvanjakvaliteta sredine u uslovima stalno rastućeg zadovoljavanjapotreba čvečanstva za sirovinama i energijom. U sklopuovoga se razlikuju dve grupe zadataka: ekološki zadaci i grupa inženjerskih zadataka pri čemu se prvi mogu rešavatiuz pomoć drugih.

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


Zadaci će se moći sprovesti ukoliko specijalista bude ovladao osnovima ekologije i bude imao ekološko mišljenjeodnosno bude razvijena ekološka svest.

6

DefinicijeŽIVOTNA SREDINA I EKOLOŠKI ŽIVOTNA SREDINA I EKOLOŠKI

FAKTORIFAKTORIZa

štita

živ

otne

sred

ine

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

e


Životna sredina ili okvir života obuhvata sve ono što okružuje organizam i neposreno ili posredno deluje na njegovo stanje, rast, dužinu života i tako dalje.

Pod životnom sredinom organizama (pa i čoveka) podrazumeva se skup raznovrsnih ekoloških faktora iliodgovarajućih elemenata spoljašnje sredine (fizičke, hemijske, biološke prirode pa i antropogene) u odgovarajućem prostornom okviru koji neprekidnodeluje na organizme i za koji su vezani svojim životnimpotrebama. ♣ Kompleks elemenata ili faktora životne sredine neophodnih organizmu čine uslove opstanka ili životne uslove sredine.

ŽŽIVOTNA SREDINA I EKOLOŠKI IVOTNA SREDINA I EKOLOŠKI FAKTORIFAKTORI

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


KLASIFIKACIJA I ZNAČAJ EKOLOŠKIH FAKTORA

Celokupni razvoj jedinki svake vrste odvija se u vrlo složenom spletu spoljašnjih uslova koji čine njegovu spoljašnju sredinu, živu i neživu. Kompleks svih uticaja koji deluju na organizam na mestu na kome živi čine životnu sredinu, a uticaji koji potiču iz sredine su ekološki faktoriili spoljašnji faktori.Oni su vrlo promenljivi i organizmi na promene reaguju ekološkim prilagođenostima koja su specifična za svaku vrstu odnosno jedinku.

7


FAKTORIFAKTORIZa

štita

živ

otne

sred

ine

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

e


KLASIFIKACIJA I ZNAČAJ EKOLOŠKIH FAKTORA

Ekološki faktori mogu se podeliti na različite načine i premarazličitim kriterijumima. U celini osnovne kategorije ekoloških faktora su abiotički i biotički faktori, dok su u novije vreme od biotičkih, kao posebna grupa po značaju, izdvajaju i antropogeni faktori.

DefinicijeDefinicije

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


EKOLOSKI FAKTORI – KLASIFIKACIJA(životni uslovi – spoljašnji faktori - uticaji)

ABIOTIČKI FAKTORI BIOTIČKI FAKTORI ANTROPOGENI FAKTORI

KLIMATSKI FAKTORI -Svetlost -Toplota -Voda -Vlažnost -Padavine -Vazduh -Vetar

EDAFSKI FAKTORI (hemiski) obuhvataju fizičko-hemijska svojstva i biološke osobine zemljišta

OROGRAFSKI FAKTORI (osobine reljefa) obuhvataju nadmorsku visinu, nagib terena, i druge karakteristike reljefa od značaja na rasprostranjenost pojedinih vrsta

BIOTIČKI FAKTORI sredine obuhvataju međusobne odnose različitih vrsta, i odnose jedinki u okviru vrste poseban je uticaj čoveka na živi svet i životnu sredinu. Svi organizmi utiču na neživu sreedinu i menjaju je.

Antropos-čovek Period antropogena u kenozojskoj eri (period razvoja živog sveta na zemlji i pojave čoveka)

HIDROEDAFSKI

Edaphos-zemljište. Grupe ekoloških faktora koji se odnose na fizičke, hemijske i biološke osobine vode, zemljišta i odgovarajućih organizama.

8

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


FotosintezaZa

štita

živ

otne

sred

ine

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

e


OROGRAFSKI FAKTORI

Orografski faktori obuhvataju nadmorsku visinu, nagib terena, ekspoziciju i druge karakteristike reljefa, što ima veliki ekološki značaj na rasprostranjenost pojedinih vrsta.

9

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


OROGRAFSKI FAKTORI


Tropske kišne šumeTropske šume

Savane

PustinjeTundre

Toplo

Hladno Suvo

Vlažno

Padavine

Temperatura

Pašnjaci

Šume umerenog pojasa

Četinari

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


OROGRAFSKI FAKTORI


10

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


OROGRAFSKI FAKTORI


Pojas četinara

Listopadne šume

Zatravnjeni pojasevi

Pustinjski pojas

Visokogorski četinari

Nad

mor

ska

visi

na a

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


ANTROPOGENI FAKTORI

Antropogeni faktori obuhvataju celokupno delovanje čoveka na živu prirodu. Čovek je već svojom pojavom znatno uticao na okolnu sredinu. Oslobađaju se ogromne količine ugljen-dioksida iz godine u godinu raste potreba čovečanstva za hranom, za energentima i td.

11

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


EKOLOŠKA VALENCA

Granica kolebanja jednog ekološkog faktora i mogućnost opstanka organske vrste u tim granicama označava se kao ekološka valenca. Ona je kod jednog organizma različita za različite faktore, a različita je i za jedan factor kod različitih vrsta organizama. Organizmi s uskom ekološkom valencom su stenovalentni, a za organizme sa širokom valencom kaže se da su eurivalentni.


FAKTORIFAKTORI

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


Skup ekoloških faktora (životnih uslova) bez kojih organizam ne može da opstane – predstavlja uslovopstanka ili uslov života svakog organizma. Različitiorganizmi na različite načine reaguju na dejstvo jednogistog faktora. Za svaku vrstu organizma karakterističnisu posebni uslovi.

Razlikuje se donja (minimum) i gornja (maksimum) granicaizdržljivosti. Najpovoljnije dejstvo ekološkog faktora označava se kao optimum, a najnepovoljnije kao pesimum. Za svaki organizam, odnosno vrstu, postoji određeni optimum dejstva faktora spoljašnje sredine.

12


FAKTORIFAKTORIZa

štita

živ

otne

sred

ine

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

e


Svojstvo, odnosno sposobnost prilagođavanja vrste na određeni opseg (dijapazon) dejstva faktora sredine naziva se ekološka valenca, odnosno ekološka plastičnost ilitolerancija vrste; širi opseg kolebanja dejstva ekološkogfaktora, utoliko je šira njena ekološka valenca.

Organizmi sa uzanom ekološkom valencom su stenovalentni (od grčkog stenos –uzan), a organizmi sa širokom ekološkom valencom su eurivalentni (od grčkog exros – širok).

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


EKOLOŠKA NIŠA

Mesto koje jedna organska vrsta zauzima i uloga kojuima u spletu odnosa, naročito ishrane u životnojzajednici, označava se kao ekološka niša, a koja podrazumeva iskorišćavanje određenih životnih mogućnosti. Različite vrste imaju i različitemogućnosti. One koje su ograničene na određen izvorhrane i ograničen prostor imaju usku ekološku nišu i njihovo preživljavanje može biti u određenimuslovima dovedeno u pitanje.

13

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


EKOLOŠKA NIŠA

Ekološka niša podrazumeva ne samo fizički prostor u kome živi organizam (tip životnog staniša – jezero, reka, pustinja) već i njegovu funkcionalnu ulogu u životnoj zajednici (vrstu hrane), kao i položaj koji zauzima u spektru ekoloških faktora, u odnosu na temperaturu, vlažnost, hemizam sredine, kao i u odnosuna ostale faktore opstanka.

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


BIOTOP, ŽIVOTNO STANIŠTE

Prostorno ograničena jedinica koja se odlikujespecifičnim kompleksom abiotičkih faktora naziva se biotop (od grčkih reči bios-život i topos-mesto). Prematome, biotop se može definisati kao mesto ili prostorniokvir koji zauzima jedna životna zajednica, odnosno abiotička komponenta ekosistema.Mesto gde jedna vrsta obično živi zovemo životnostanište podrazumevajući pod tim pojmom kompleksabiotičkih i biotičkih faktora sredine.

14

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


ŽIVOTNE ZAJEDNICE, BIOCENOZE

Jedinke jedne vrste ne žive izolovano, već u populacijama, a same populacije na istom staništu žive u zajednicama. Populacije organskih vrsta, u prirodnim uslovima, ne žive izolovano već zajedno, u okviru viših organizacionih celina ili makrosistema koji se nazivaju životne zajednice ili biocenoze (od grčkihreči bios-život i koinos-zajednički). Životne zajednicesu organizovane grupe populacija biljaka, životinja i mikroorganizama, koje žive zajedno u istim uslovimaživotne sredine. Prostor koji naseljava životnazajednica naziva se životno stanište ili biotop. Oničine ekološku celinu. Životna zajednica predstavlja biotičku, a stanište abiotičku komponentu tog skupa.

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


EKOSISTEM

Ekosistem je ekološki sistem na takvom nivouorganizacije koji predstavlja kompleksno strukturno –funkcionalno jedinstvo nežive i žive prirode, odnosno biotopa i biocenoze.

15

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


BIOSFERA

Biosfera je globalni ekološki sistem koji predstavlja vrhunsko jedinstvo žive i nežive prirode na Zemlji i obuhvata čitav prostor naseljen živim svetom. Bosferaodnosno životni prostor na Zemlji, obuhvata donjeslojeve atmosfere, hidrosferu i gornje delove litosfere –zemljinu koru. Sve komponente biosfere međusobno su vezane biogeohemijskim ciklusima razmene materije i energije. Osnovna strukturna jedinica biosfere je ekosistem – jedinstvo odgovarajućeg biotopa i biocenoze.

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


BIOSFERA

BIOSFERA

Energija Sunce

AtmosferaVAZDUH ŽIVOT

Hidrosfera VODA

Litosfera ZEMLJIŠTE

ZemljaMINERALI

Osnovni procesi koji se u biosferi odvijaju imaju po pravilu ciklični karakter i nazivaju se biogeohemijski ciklusi. Čovek na njih danas snažno utiče, menja ih, tako da postajeodlučujući factor dalje evolucije i opstanka života u biosferi. Dejstvo čoveka na prirodne procese predstavlja poseban biotički factor, antropogeni faktor.

16

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


BIOSFERA

BIOSFERA

Energija Sunce

AtmosferaVAZDUH ŽIVOT

Hidrosfera VODA

Litosfera ZEMLJIŠTE

ZemljaMINERALI

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


Efekat »staklene bašte«, usled zagadjenja viših slojeva atmosfere

Sunčevo zračenje 342

Absorbuje atmosfera 67

Reflektovano zračenje

107

Refleksija zbog zagadjenja 77

Absorbcija tla 324

Gasovi staklene bašte 324

Absorbcija vode 168 324

Refleksija sa površine 30

Isparenja 78

Zračenje tla 390

Dugotalasno zračenje 235

Refleksija 324

Propuštanje atmosfere 40

Emisija oblaka 195

Termali 24

17

Zašt

ita ž

ivot

ne sr

edin

eZa

štita

živ

otne

sred

ine


Documents

PredZZS_1_Ekologija