Predrag Cveticanin

7/21/2019 Predrag Cveticanin

1/8

1

Mr Predrag Cvetianin, sociolog

DE/CENTRALIZACIJA KULTURE U SRBIJI1

Iako se u svakodnevnom diskursu decentralizacija tretira kao relativno jasan,jednoznaan i pozitivan proces, teorijska razmatranja pojma decentralizacije ukazuju nanjegovu kompleksnost i da na to da on moe imati pozitivne i negativne aspekte. Takonpr. Nobuko Kavaima (N.Kawashima), u veoma uticajnoj studiji Planiranje zajednakost? Decentralizacija u kulturnoj politici navodi da je mogue razlikovati bar triznaenja termina decentralizacije u sferi kulture: kulturnu, fiskalnu i politikudecentralizaciju.

Kulturna decentralizacija je cilj politike koji se odnosi na (ne)jednakosti ukulturnim mogunostima koje proizlaze iz geografskih, socio-ekonomskih i kulturnihpodela u populaciji. Njen cilj je obezbeenje jednakih ansi za uivanje u kulturi i

umetnosti za sve graane, nezavisno od njihovog mesta boravka, fizike sposobnosti ilinesposobnosti, prihoda, pripadnosti drutvenim klasama, rasi ili polu. Na drugoj strani,fiskalna decentralizacijase bavi nejednakostima u javnim ulaganjima u kulturu. One semogu javiti u pogledu: a) veliine javnih ulaganja u razliite delove zemlje (npr. ulaganjapo glavi stanovnika u prestonici i u provinciji); b) u pogledu razliitih nivoa vlasti kojevre finansiranje (npr. odnos ulaganja centralnih vlasti nasuprot ulaganju lokalnih vlasti) ic) u pogledu razliitih veliina subvencija za razliite grupe kulturnih stvaralaca iproducenata (npr. filmska umetnost u odnosu na druge umetnosti). Politikadecentralizacijase odnosi na difuziju politike i administrativne moi donoenja odluka iimplementacije kulturne politike. U najveem broju sluajeva ona se tie odnosacentralnih, regionalnih i lokalnih vlasti. Meutim, takoe se moe odnositi i na tzv.

horizontalnu decentralizaciju, podelu odgovornosti izmeu razliitih tela na istom nivouvlasti (npr. ministarstva kulture i ministarstva obrazovanja ili pak ministarstva kulture isaveta za kulturu (Art Councils).

Pri tom treba imati u vidu da ne samo to postoji mnotvo znaenja terminadecentralizacija i veliki broj strategija decentralizacije, nego i da centralizacija u kulturine mora sama po sebi predstavljati problem. Neke zemlje, poput Francuske na primer,obezbeuju visok stepen zadovoljenja kulturnih potreba svojih graana uprkoscentralizovanom i hijerarhizovanom kulturnom sistemu. Po Fransoa Matarasu(F.Matarasso) i arlsu Landriju (Ch.Landry) i centralizovani modeli imaju svojeprednosti, koje se ogledaju u garantovanju standarda, kontrole i u konzistentnosti pristupai veoj posveenosti centralnih organa kulturi, dok su prednosti decentralizacije u blioj

vezi izmeu kulturne ponude i lokalnih potreba, veim mogunostima za kulturnuraznovrsnost i u osnaivanju lokalnih akcija i participacije u kulturnim aktivnostima. Onoto je u svakom konkretnom sluaju zadatak tvoraca i implementatora kulturne politikejeste da pronau pravi balans izmeu centralizma i decentralizacije kulture. Ali ni ovajpravi balans nije cilj sam po sebi. Ono to se rauna jesu posledice usvajanje takvepolitike: dobrobiti i trokovi koje ona proizvodi za kulturno stvaralatvo, procesdonoenja odluka i za graane zajednice u kojoj se sprovodi.

1Ovaj tekst je nastao skraivanjem i deliminom preradom dokumenta Nacrt strategije decentralizacijekulture u Srbiji na kome je radila Komisija za decentralizaciju kulture u Srbiji Ministarstva kultureRepublike Srbije, a koji je tekstualno uobliio Predrag Cvetianin.


2/8

2

NEJEDNAKOSTI U REGIONALNOM KULTURNOM RAZVOJU U SRBIJI

Ono to se na osnovu podataka iz Geokulturne karte Srbije i iz drugihistraivanja moe videti jeste da je u pogledu dostupnosti kulturnih institucija na teritorijiSrbije mogue jasno uoiti etiri grupe institucija/organizacija. Jednu grupu inebiblioteke i centri za kulturu koji su dostupni u gotovo svim veim mestima u Srbiji. Odukupno 251 centra za kulturu u Srbiji, 23 su locirana u Beogradu (9,2%). Slina jesituacija i sa bibliotekama: od 167 biblioteka u Srbiji, 23 rade u glavnom gradu (13,8%).Drugu grupu, koja je takoe teritorijalno ravnomerno rasporeena po regionima Srbije,ine organizacije koje se bave amaterskim kulturnim stvaralatvom (KUD) ilialternativnim umetnikim formama i kulturno-animacionim radom (NVO). Tako, naprimer, od ukupno 704 kulturno-umetnika drutva, njih 77 radi u Beogradu (10,9%).Treu grupu ine tradicionalne kulturne ustanove: pozorita, muzeji, muziki orkestri,izlobene galerije. Od ukupnog broja ovih institucija u Srbiji oko polovine se nalazi u

prestonici. Tako su, npr. od 256 izlobenih galerija u Srbiji, 143 u Beogradu (55,9%).Slinu situaciju imamo i sa muzikim orkestrima, od kojih 45 (52,3%) od ukupno 86orkestara u Srbiji, radi u Beogradu. Od ukupno 50 pozorita u Srbiji, 21 je locirano uglavnom gradu (42%). I na kraju imamo etvrtu grupu organizacija koje se bavedistribucijom kulturnog stvaralatva i koje su gotovo u potpunosti koncentrisane uprestonici. Od ukupno 83 kinematografska preduzea, 75 ih radi u glavnom gradu(90,4%); kao to je to sluaj i sa izdavakim kuama: od ukupno 180 izdavakih kua uSrbiji, 143 su locirane u Beogradu (79, 4%). U ovu grupu bi trebalo ukljuiti ielektronske medije koji su, isto brojano gledano, pravilno rasporeeni po teritorijiSrbije: od 666 elektronskih medija u Srbiji, samo 96 je u Beogradu (14,4%). Meutim,ako u razmatranje ukljuimo i podatke o gledanosti/sluanosti i obimu kontrole

medijskog trita, te injenicu da su npr. nosioci svih pet nacionalnih televizijskihfrekvencija locirani u glavnom gradu, jasno je da elektronski mediji iz ostatka Srbije umedijskom prostoru igraju minornu ulogu.

Ovakva slika velikim delom je posledica ogromnih kulturnih i finansijskihpotencijala samog grada Beograda. Sekretarijat za kulturu grada Beograda finansira rad36 ustanova kulture, dva javna preduzea i 11 stalnih gradskih manifestacija iji jeosniva. Tome treba dodati da ovaj sekretarijat podrava jo 114 ustanova i asocijacijakulture lociranih u Beogradu i 51 manifestaciju koja se odrava u gradu. Meuustanovama kulture iji je osniva Beograd, a iji znaaj svakako prevazilazi gradskeokvire, trebalo bi pomenuti Jugoslovensko dramsko pozorite, Beogradsko dramskopozorite, Pozorite na Terazijama, Atelje 212, Zvezdara teatar, Kulturni centar

Beograda, Dom omladine Beograd, Prodajnu galeriju Beograd, Jugokoncert, deijapozorita Duko Radovi i Boko Buha. Jedanaest stalnih manifestacija u oblastikulture iji je osniva grad Beograd ukljuuju Meunarodni filmski festival FEST,Beogradski festival dokumentarnog i kratkometranog filma, Meunarodno takmienjemuzike omladine, Beogradski letnji festival BELEF, Oktobarski salon, Beogradskemuzike sveanosti BEMUS, Beogradski internacionalni teatarski festival BITEF,Meunarodne susrete dece RADOST EVROPE, Beogradski sajam knjiga, Filmskifestival u Sopotu SOFEST i Beogradski dez festival. Ako tome dodamo jo i vanenacionalne institucije kulture iji je osniva Vlada Republike Srbije i koje finansiraMinistarstvo kulture, a koje su locirane u Beogradu: Narodno pozorite, Narodnu


3/8

3

biblioteku Srbije, Narodni muzej, Beogradsku filharmoniju, Muzej savremene umetnosti,Jugoslovensku kinoteku i dr, onima koji poznaju domen kulture u Srbiji bie jasno daovaj spisak pokriva gotovo sve kulturne institucije i gotovo sve javne manifestacije odnacionalnog znaaja u Srbiji. Izvan njega ostaju, od javnih manifestacija nacionalnogznaaja, Sterijino pozorje u Novom Sadu i u 2000-im godinama esto pominjani festivalEXIT u Novom Sadu i Festival trube u Gui, a od kulturnih institucija nacionalnogznaaja Matica Srpska i Srpsko narodno pozorite u Novom Sadu. Naravno, ne sme sezaboraviti jedan niz izvanrednih organizacija i projekata (posebno izdavakih kua,asopisa i nevladinih organizacija) lociranih izvan glavnog grada, iji znaaj ponekad iprevazilazi nacionalne okvire, ali iji su uspesi prvenstveno rezultat individualnihsposobnosti i upornosti njihovih pokretaa i rukovodilaca, te utoliko pre izuzetak kojipotvruje pravilo, nego primer politike decentralizacije.

DELOVANJE MINISTARSTVA ZA KULTURU REPUBLIKE SRBIJE

Velike disproporcije u dostupnosti kulturnih resursa u Srbiji i nemogunostgraana koji ive u unutranjosti zemlje da zadovolje svoje kulturne potrebe ili, drugaijereeno, odsustvo kulturne decentralizacije u Srbiji, posledica su i naina delovanjaMinistarstva kulture. Od oko milijardu i 400 miliona dinara koji su inili ukupni budetMinistarstva za kulturu u 2002. za institucije kulture od nacionalnog znaaja izdvojeno jeoko milijardu i 200 miliona (ili 85,3%). Potom se taj procenat postupno smanjivao, da biu 2005. godini iznosio 36,7% (ili oko dve milijarde dinara). Zatim je ponovo poeo daraste, pa je u 2007. godini od ukupno est i po milijardi dinara skoro tri milijardeodvojeno za ustanove u kulturi nacionalnog znaaja (45,5%). A u budetu za 2008.godinu, od est milijardi i tri stotine miliona dinara, tri i po milijarde e biti usmereno

prema institucijama kulture od nacionalnog znaaja (55,5%). Poto su najvei korisniciovih sredstava locirani u Beogradu, u praksi to faktiki znai da e na tri milijarde dinarakoje u kulturu ulae grad Beograd, u kulturna dogaanja koja se odvijaju prvenstveno uBeogradu, kroz budet nacionalnih ustanova biti usmereno jo tri milijarde dinara. Timese, bez namere, doprinosi uveanju ogromnih disproporcija u kulturnoj ponudi uBeogradu i unutranjosti zemlje.

Analize su pokazale da i dva vana instrumenta koja bi Ministarstvo kulturemoglo da koristi za uravnoteenje regionalnih razlika u kulturi javni konkursi zaprojekte u oblasti kulture i konkursi za projekte u okviru Nacionalnog investicionog plana u praksi funkcioniu tako da poveavaju razlike u kulturnoj ponudi izmeu prestonice iprovincije. Od preko devedeset sedam miliona dinara kojima su finansirani projekti koji

su izabrani na javnom konkursu 2006. godine, pedeset pet miliona dinara (ili 56,9%)dodeljeno je projektima iji su podnosioci iz Beograda. U 2007. godini od 140 milionadinara, 84 miliona (60%) su dodeljena projektima iz glavnog. U sluaju konkursa zaprojekte iz Nacionalnog investicionog plana situacija je jo dramatinija. Od milijardu ipet stotina miliona dinara, koliko su u 2007. godini iz NIP-a dobili projekti iz oblastikulture, oko 890 miliona (ili 59,1%) je odobreno za projekte iz glavnog grada. U 2008.godini, uprkos injenici da su se ukupna sredstva Nacionalnog investicionog planapoveala sa neto vie od 40 milijardi dinara na 47 milijardi dinara, ukupni budetprojekata za kulturu je smanjen dva i po puta (na 623 miliona dinara) od ega je 90%(545 miliona dinara) dodeljeno projektima iz Beograda.


4/8

4

STRATEKI PROBLEMI U SFERI KULTURE U UNUTRANJOSTI ZEMLJE

Da se ne bi stekao pogrean utisak da je jadna kulturna provincija u Srbijiterorisana od strane kulturne prestonice, Beograda, treba pomenuti da je jadna kulturnaprovincija i te kako zasluna za svoj nezavidni poloaj.

Prva grupa stratekih problema vezana je za odsustvo stratekog pristupakulturnim delatnostima na lokalnom nivou. Veina gradova u Srbiji nema stratekeplanove kulturnog razvoja, niti jasno definisane prioritete kulturne politike. Iz ovogodsustva planiranja na gradskom/optinskom nivou i nepostojanja jasnih orijentira zadelovanje, sledi i odsustvo stratekog pristupa i planiranja na nivou gradskih/optinskihinstitucija kulture. Tome treba dodati i da u veini gradova/optina ne postoje sekretarijatiza kulturu, ve su organi gradskih/optinskih uprava koji prate kulturne delatnostinajee bez jasnog profila (objedinjujui ponekad zaposlene u administraciji koji pratekulturu, sport, osnovno i srednje obrazovanje, bolesti zavisnosti itd). Odsustvo stratekog

pristupa problemima kulture ogleda se i u nedovoljnom korienju finansijskih resursakoji postoje na lokalnom nivou i neizgraenosti stabilnih odnosa sa potencijalnimlokalnim donatorima. Na kraju, svim ovim problemima treba dodati odsustvokomunikacije meu kljunim akterima kulturne politike na svim nivoima: na lokalnomnivou (izmeu gradskih vlasti, institucija kulture, nevladinih organizacija, strukovnihudruenja umetnika, privatnih preduzetnika koji se bave kulturom i publike); naregionalnom nivou (nema regionalnog povezivanja lokalnih zajednica); na nacionalnomnivou (retki su programi saradnje izmeu gradova iz razliitih delova zemlje) i na nivoumeunarodne saradnje (nepostojanje prekogranine saradnje manjih gradova/optina iznaajnijih meunarodnih projekata).

Odsustvo stratekog pristupa kulturnim delatnostima proizlazi, s jedne strane,

otud to kultura nije na listi prioriteta rukovodstava lokalnih samouprava u Srbiji, a sdruge strane iz nedovoljnih (ljudskih, prostornih, tehnikih) resursa kojima lokalnezajednice raspolau. Verovatno da je jedan od najteih problema s kojima se Srbijasuoava nedostatak obrazovanih i informisanih kadrova u unutranjosti zemlje. Posebanproblem s tim u vezi je i gotovo konstantan odliv mozgova od provincije ka Beogradu.U oblasti kulture nedovoljan nivo edukacije se u prvom redu odnosi na oblast stratekogplaniranja, kulturnog menadmenta, menadmenta projektnog ciklusa i korienjainformacionih tehonologija. Takoe, nedostatak IT opreme u institucijama kulture igradskim upravama za kulturu dovodi do nedostatka informacija o dostupnim fondovima,o konkursima, mogunostima usavravanja i saradnje. Tajna premalog broja projekataiz unutranjosti koji dobijaju podrku na javnim konkursima Ministarstva za kulturu i

konkursima za projekte u okviru Nacionalnog investicionog plana jeste velikim delomobjanjiva malim brojem i loim kvalitetom projekata koji stiu iz unutranjosti zemlje. Ato je pak proizvod nedovoljne informisanosti i nedovoljne obuenosti za izradu predlogaprojekata. Drugi aspekt grupe stratekih problema koje smo oznaili kao nedovoljnostresursa svakako jeste nedostatak kulturne infrastrukture (odgovarajuih prostora zakulturne delatnosti) i nepostojanje minimuma opremljenosti kulturnih institucija uprovinciji. U jednoj broju sluajeva izuzetno talentovani i obueni ljudi imaju i znanja ispremnosti da deluju u oblasti kulture i uz pomo tapa i kanapa. Samo to ponekadnemaju ni tap ni kanap.


5/8

5

Treu grupu stratekih problema grupisali smo kao probleme vezane zapolitizaciju kulture na lokalnom nivou. I na nivou itave drave dominacija politike nadkulturom predstavlja oiglednu konicu razvoju kulture, ali na lokalnom nivou onapoprima najvulgarnije oblike. Ona se ispoljava najpre u formi partijske kadrovskepolitike, koja onemoguava da na mesta rukovodilaca ustanova kulture dou (i na njimaopstanu) struni ljudi. Izbor rukovodilaca kulturnih institucija je u celini podreenpartijskim dogovorima na lokalnom nivou, tako da svaki novi lokalni izbori rezultirajusmenom rukovodeih ljudi u ustanovama kulture. esto i promene u lokalnim partijskimkoalicijama, u periodima izmeu izbora, mogu voditi njihovim smenama. Iz togaproizlazi nemogunost kontinuiteta i dugoronog planiranja, koja je, posebno u domenukulture, preduslov uspeha. Dominacija politike u oblasti kadrovske politike ispoljava se iu politikom zapoljavanju nepotrebnih kadrova, tako da u veini institucija kulture nalokalnom nivou imamo istovremeno viak zaposlenih i manjak strunjaka u njima.Ugroenost sfere kulture od strane lokalnih politikih monika ogleda se i u

netransparentnosti lokalnih budeta za kulturu, irokim diskrecionim pravima lokalnihpolitiara i posebno u (zlo)upotrebi velikih budetskih sredstava za kulturugradova/optina za organizaciju javnih svetkovina zabavno-vaarskog tipa u ciljupromocija politikih rukovodilaca ili politikih stranaka.

Osim ovih problema na lokalnom nivou, strateki problemi koji oteavajukulturnu decentralizaciju su i a) nesrazmera u rasporedu kulturne infrastrukture uRepublici (institucija, prostora, opreme, medija), b) nedostupnost programa i sadrajanacionalnih institucija kulture graanima irom Srbije koji kroz poreze finansiraju njihovrad, kao i, bojimo se c) nedovoljna politika mo Ministarstva kulture da sprovedeprogram decentralizacije u kulturi, ak i ako to bude iskreno elelo (u odnosu nanacionalne institucije u kulturi i u odnosu na politiko rukovodstvo Beograda).

Osnovni problem kulture u Srbiji jeste nemogunost zadovoljenja minimumastandarda u realizovanju prava na kulturu njenih graana na itavoj teritoriji. U uslovimau kojima u 160 optina u Srbiji ima ukupno 29 pozorita, u kojima u znaajnom brojuvelikih gradova vie ne postoji ni jedan bioskop, u zemlji u kojoj postoji samo jedansimfonijski orkestar izvan prestonice, ini se da je delovanje u pravcu kulturnedecentralizacije neodlono.

PREDLOENE MERE: DVE FAZE U DECENTRALIZACIJI KULTURE U SRBIJI

Jedan od pokuaja Ministarstva kulture Republike Srbije da se pozabaviproblemom decentralizacije kulture u Srbiji bilo je formiranje Komisije zadecentralizaciju kulture u Srbiji 2008. godine, koja je nakon tromesenog rada pripremilastrateki dokument Nacrt strategije decentralizacije kulture u Srbiji. Meutim, nakonrepublikih izbora i kadrovskih promena u Ministarstvu kulture iste godine, komisija jejednostavno zaboravljena, a dokument je verovatno zavrio u nekoj arhivi.

Imajui u vidu kompleksnost procesa decentralizacije i mogue strategijedecentralizacije Komisija je predloila nacrt strategije decentralizacije u Srbiji koji bi seodvijao u dve faze u trajanju od po pet godina.

Prvu fazu bi karakterisala strategija kulturne decentralizacije bez politike ifiskalne decentralizacije, a drugu fazu preuzimanje odgovornosti od strane lokalnih iregionalnih vlasti i strategija kulturne decentralizacije sa politikom i fiskalnomdecentralizacijom. S obzirom na trenutne kapacitete lokalnih samouprava u Srbiji,


6/8

6

Komisija za decentralizaciju kulture je predloila da ulogu centralnog agenta kulturnedecentralizacije igra Ministarstvo za kulturu. To bi, naravno, podrazumevalo promenustrateke filozofije samog Ministarstva kulture i definisanje kao jednog od stratekihprioriteta aktivnosti usmerene na uklanjanje velikih razlika u regionalnom kulturnomrazvoju, a posebno ogromnih nejednakosti u pogledu kulturnih mogunosti umetnika igraana koji ive u Beogradu i unutranjosti zemlje.

Imajui u vidu injenicu da resursi koji su neophodni da bi politikadecentralizacija dovela do ostvarivanja kulturne decentralizacije ukljuuju ne samodovoljna finansijska sredstva i prenos legitimne moi odluivanja, nego i posedovanjeznanja, vetina i informacija i raspolaganje odgovarajuim ljudskim, prostornim,tehnikim resursima (a da ti nuni uslovi u ovom trenutku nisu ispunjeni) Komisija zadecentralizaciju je predloila da se prva petogodinja faza kulturne decentralizacijeodvija bez politike i fiskalne decentralizacije. tavie, izneto je upozorenje da bi, sobzirom na to da resursi lokalnih samouprava u Srbiji nisu dovoljno razvijeni i da kultura

nije visoko na listi prioriteta rukovodstava lokalnih samouprava, prenoenje politikih ifiskalnih ovlaenja na gradove i optine u ovom trenutku moglo imati negativneposledice na kulturnu decentralizaciju.

Predloeno je da se ovaj prvi petogodinji period iskoristi za podizanje kapacitetalokalnih samouprava, gradskih/optinskih uprava za kulturu, ustanova kulture, nevladinihorganizacija i drugih lokalnih aktera kulturne politike u unutranjosti zemlje. To bitrebalo uraditi kroz ustanovljenje stratekog pristupa kulturnim delatnostima na lokalnomnivou, unapreenje resursa kulturnih institucija/organizacija i aktivnosti usmerene nadepolitizaciju kulture.

Usvajanje stratekog pristupa delovanju u kulturi na lokalnom nivoupodrazumevalo bi:

1)

Izradu stratekih planova razvoja kulture gradova i optina;2) Izradu stratekih planova gradskih/optinskih ustanova kulture;3) Formiranje i profilisanje gradskih/optinskih uprava za kulturu;4) Formiranje gradskih (nepartijskih) Saveta za kulturu;5) Formiranje lokalnih fondova za projekte u kulturi koji bi bili finansirani putem javnih

konkursa i na kojima bi pravo uea imali svi akteri kulturne politike (i ustanovekulture, i nevladine organizacije koje se bave kulturom, i umetnika udruenja, iumetnici pojednci, i privatni preduzetnici u oblasti kulture);

6) Uspostavljanje stabilnih odnosa sa potencijalnim lokalnim donatorima i formiranjelokalnih saveta sponzora i donatora koji bi mogli imati znaajnu ulogu u finansiranjukulturnih programa na sistematski nain (na osnovu godinjih i viegodinjih

planova), a ne ad hoc;7) Uspostavljanje mehanizama komunikacije i saradnje na lokalnom, regionalnom,

nacionalnom i meunarodnom nivou i podsticanje zajednikih projekata akterakulturne politike na svim nivoima.

Aktivnosti unapreenja resursa kulturnih institucija/organizacija u unutranjosti zemljeukljuivale bi:

1) Uvoenje obaveze periodine doobuke zaposlenih u institucijama kulture u oblastistratekog menadmenta, kulturnog menadmenta, menadmenta projektnogciklusa i obuke u korienju informacionih tehnologija;


7/8

7

2) Sprovoenje politike racionalizacije kadrova u ustanovama kulture (prijemapotrebnih strunjaka uz istovremeno smanjenje broja zaposlenih neodgovarajuegobrazovnog profila i sposobnosti);

3)

Nabavku najneophodnije opreme za programe kulturnih ustanova u unutranjostikroz konkurse za sredstva iz Nacionalnog investicionog plana.

Delovanje usmereno na depolitizaciju kulturnog sistema bilo bi usmereno na:1) Ograniavanje partijske kombinatorike u izboru rukovodilaca kulturnih ustanova,

kroz zakonsku regulativu koja bi javne konkurse definisala kao jedini nain izborarukovodstava institucija kulture, a njihovu smenu ili reizbore vezala iskljuivo zaposlovne uspehe u sferi kulture;

2) Osposobljavanje zaposlenih u institucijama kulture da obezbede dopunske izvorefinansiranja (trite, domae i meunarodne fondacije), ime bi bila smanjenanjihova zavisnost od gradskih/optinskih budeta i srazmerno tome i od lokalnihpartijskih monika.

Imajui u vidu da se akteri kulturne politike iz unutranjosti ne mogu u ovom trenutkuravnopravno ukljuiti u javne konkurse za finansiranje projekata u oblasti kulture i ukonkurse za sredstava iz Nacionalnog investicionog plana, Komisija je predloila i da seu prvom petogodinjem periodu primenjuje strategija pozitivne diskriminacije u odnosuna projekte aktera kulturne politike koji na konkurse stiu iz unutranjosti zemlje. I da biu ovom prvom periodu trebalo po kljuu odvojiti finansijska sredstva i u javnimkonkursima Ministarstva kulture i u Nacionalnom investicionom planu za projekte koji nedolaze iz Beograda. Predloeno je takoe da bi u skladu sa promenom strateke filozofijeMinistarstva kulture trebalo u godinjem budetu Ministarstva kulture, kao to je to sluajsa sredstvima za ustanove kulture od nacionalnog znaaja, izvojiti poseban fond koji bibio namenjen uklanjanju disproporcija u regionalnom kulturnom razvoju u Srbiji. I da bi

po uzoru na npr. vedsku ili kotsku trebalo uvesti obavezu nacionalnih institucijakulture da prezentiraju svoje programe i sadraje svim graanima Srbije, to jest svimaonima iz ijih se poreza finansiraju. To bi podrazumevalo obavezne turneje nacionalnihinstitucija kulture to bi doprinosilo ne samo zadovoljenju postojeih kulturnih potrebagraana Srbije, nego i njihovom obrazovanju i razvijanju novih kulturnih navika.

Za drugi petogodinji period, predloeno je da kulturnu decentralizaciju pratepolitika decentralizacija i fiskalna decentralizacija, odnosno prenos aktuelne moiodluivanja i odgovarajuih resursa sa nivoa centralne vlasti na nivoe regionalnih,lokalnih i sub-lokalnih jedinica. Postepeno bi ovlaenja i briga o ustanovama kulture iukupnim kulturnim delatnostima prelazila na regionalni i lokalni nivo, kao to bi zadelatnost organa zaduenih za regulisanje domena kulture na ovim nivoima bila

obezbeena finansijska sredstva kroz odgovarajuu fiskalnu politiku. Takoe, nakon tosu kapaciteti aktera lokalne kulturne politike unapreeni, kljuevi za raspodelusredstava na javnim konkursima Ministarstva za kulturu i konkursima za sredstva iz NIP-a bi mogli biti uklonjeni, a akteri iz unutranjosti zemlje ukljueni, kao ravnopravniuesnici, u takmienje za dodelu sredstava za projekte. U Strategiji je predloeno da se iovom periodu zadre posebna sredstava u budetu Ministarstva za kulturu koja bi bilanamenjena uravnoteenju regionalnog kulturnog razvoja i obaveza prezentacije programai sadraja nacionalnih institucija kulture svim graanima Srbije.

Ova prilika je proputena kod donoenja novog Zakona o kulturi 2009. godine,koji decentralizaciju pominje samo u lanu 3, u kome se govori o naelima kulturnog


8/8

8

razvoja, ali bi mogla da bude bar delimino iskoriena kod donoenja Nacionalnestrategije kulturnog razvoja. Da li e se i kada to desiti ostaje da se vidi.

Documents

Predrag Cveticanin