Predlozi za poboljanje poslovnog okruenja u SrbijiPredlozi za poboljanje poslovnog okruenja u SrbijiPredlozi za poboljanje poslovnog okruenja u SrbijiPredlozi za poboljanje poslovnog okruenja u Srbiji

SAVET STRANIH INVESTITORA

Predlozi za poboljanjeposlovnog okruenja u Srbiji

Redaktori:Prof. dr Mihailo Crnobrnja, British American Tobacco East Balkans d.o.o.

i Savet stranih investitorag-a Vidosava Dagi, Privredna komora Srbije

2009

Obavetenje o autorskom pravu

Autorsko pravo 2009 Savet stranih investitora, Svetogorska 37, 11000 Beograd, Srbija. Sva prava zadrana.

Ovim se daje dozvola za korienje, kopiranje i distribuciju sadraja ovog dokumenta na bilo kom medijumu i bez naknade, tantijeme i zvaninog zahteva upuenog Upravnom odboru Saveta stranih investitora, pod uslovom da kopije nisu napravljene ili distribuirane u cilju ostvarivanja dobiti i da se autorska prava Saveta stranih investitora priznaju, uz navoenje datog izvora.

Savet stranih investitora ne jami, ne garantuje, niti podnosi albu u vezi sa aktuelnou, tanou, pouzdanou ili bilo kojim drugim aspektom vezanim za ovaj dokument. Savet stranih investitora ni pod kakvim uslovima ne moe biti odgovoran za bilo kakvu direktnu, indirektnu, posebnu, sluajnu ili posledinu tetu, ili za bilo kakvu naknadu tete koja bi proistekla iz ili u vezi sa korienjem ovog dokumenta, po bilo kojoj teoriji odgovornosti, ak i ako je obaveten o mogunostima takve naknade tete.

Predgovor 7Savet stranih investitora pregled 9Manifest drutveno odgovornog poslovanja 10Investiciona i poslovna klima 12 STUBOVI RAZVOJA Uvod 15Infrastruktura 16Nekretnine i gradnja 22Radna snaga 27

PRAVNI OKVIR

Uvod 35Agencija za privredne registre 36Zakon o privrednim drutvima 38Trendovi na tritu hartija od vrednosti 41Zakon o zatiti konkurencije 44Zakon o zatiti potroaa 48Zakon o optoj bezbednosti proizvoda 51Zakon o elektronskoj trgovini i elektronskom dokumentu 52Zakon o spoljnoj trgovini 53Carine 55Zakon o deviznom poslovanju 63Zakon o spreavanju pranja novca i finansiranja terorizma 65Zakon o zatiti podataka o linosti 68Intelektualna svojina 70Porezi 72Pravni okvir zatite ivotne sredine 77Privatno-javno partnerstvo 80

SPECIFINO ZA ODREEN SEKTOR

Duvanska industrija 84Osiguranje 86Industrija privatnog obezbeenja 89Lizing 91Hemijska industrija (ADCPI) 93

lanovi Saveta 96Zasluge 101Impresum 102

SADRAJ

7

PREDGOVOR

Vremenski period obuhvaen ovim izdanjem Bele knjige doneo je puno izazova kako privatnom, tako i javnom sek-toru. Godina za nama je bila obeleena i obojena krizom koja je pogodila sve drave i privrede irom sveta.

U Srbiju, koja jo uvek nije u potpunosti integrisana u me-unarodno trite, kriza je dola sa zakanjenjem i nadove-zala se na nedostatke privrede u procesu tranzicije. Strane kompanije su prikazale znaajnu prilagodljivost i brzo su re-agovale menjajui poslovne planove i poslovanje u odnosu na izmenjene okolnosti. Vlada Srbije je usmerila ograniena sredstva, koja su bila dostupna, u sveobuhvatni plan mera u cilju reavanja problema na makro i mikro nivou. Vladin anti-krizni plan ostvario je veinu postavljenih ciljeva i pru-io neophodnu podrku krhkom srpskom tritu. Meutim, uticaj tih mera bio bi vei, da je Vlada brzo odreagovala. Ukazujemo da bi sinhronizovani odgovor javnog i privat-nog sektora u rano doba krize doveo do boljih rezultata.

Kriza je imala viestruki efekat na srpsku ekonomiju. Prvo, donela je nelikvidnost, kao kljunu odliku globalne ekono-mije danas. Poetna reakcija Vlade je podrazumevala podi-zanje garantovanog iznosa tednih uloga u lokalnim banka-ma na 50.000. U zajednikoj akciji, srpske vlasti i bankarski sektor formirali su zatitni obru, uz podrku meunarodnih finansijskih institucija. Takozvani Beki dogovor postignut je izmeu Narodne banke Srbije i deset evropskih banaka, koje su se obavezale da e zadrati isti nivo izloenosti na srpskom tritu, na taj nain vraajui poverenje i dajui pozitivnu injekciju srpskoj poslovnoj zajednici. Na osnovu iskustva iz prethodnog perioda, predlaemo da vlasti pro-ire strategiju i rade na dizajniranju inovativnih reenja za odreene probleme vezane za likvidnost.

Drugo, kriza je obasjala nereene probleme koji su deceni-jama optereivali Srbiju. Zbog otrog pada u prilivu stranih direktnih investicija, budetski deficit se dramatino po-veao, otkrivajui visoku javnu potronju i spori napredak reformi javnog sektora. Samim tim, zdravi deo ugroene privrede i zajmovi postali su osnovni izvori javnih prihoda. U vremenu ispred nas, vlada bi trebala da formulie i palji-vo sprovodi odrive politike koje e prepoznati kapacitete privrede koja posluje i reafirmisati jednak tretman svih pri-vrednih subjekata.

Takoe, spori proces privatizacije je zaustavljen, jer su srpske vlasti odluile da odloe sprovoenje najavljenog plana privatizacije javnih preduzea. Shvatajui da je kriza osnovni razlog za ovakvu odluku, izraavamo nadu da e privatizacioni plan biti aktiviran sa izgledima ekonomskog oporavka. Istovremeno, vlasti su nastavile sprovoenje bi-lateralnog energetskog sporazuma sa Ruskom federacijom, kako bi se poboljala energetska stabilnost srpskog trita. U buduem periodu, dalji napredak se oekuje u smeru uvoenja trinih mehanizama i liberalizacije energetskog trita. Na taj nain, trenutni aranmani e biti iskorieni za ostvarenje jednog od kljunih ciljeva koje je vlada posta-vila uvoenje konkurencije na tritima infrastrukturnih i komunalnih delatnosti.

Uzimajui u obzir ograniene izvore i potrebu da se odri makro-ekonomska stabilnost, srpske vlasti su osigurale po-drku Breton-Vudskih institucija. Potpisivanjem sporazuma sa Meunarodnim monetarnim fondom poslat je kljuni si-gnal investitorima i vraena je stabilnost. Meutim, svedoci smo injenice da odreeni ciljevi MMF aranmana jo uvek nisu ostvareni, pogotovo oni koji se tiu smanjenja javne potronje. Podvlaei stalne preporuke izdanja Bele knjige da se utie na visoku javnu potronju, Savet pozdravlja plan Vlade da efikasnije iskoristi dostupne resurse i izvri refor-mu javne uprave.

Analizirajui proteklu godinu, takoe bi eleli da istaknemo znaajne promene u reimu spoljne trgovine. Pre svega, Srbija je je ula u 2009. godinu jednostrano primenjujui Prelazni trgovinski sporazum sa EU, ime je otvorila trite konkurenciji, ali i poslala jasan signal da je zemlja odluna da nastavi put evropskih integracija. Pored toga, Srbija je potpisala sporazume o slobodnoj trgovini sa Belorusijom i Turskom, i proirila listu bescarinskih proizvoda u okviru trgovinskog sporazuma sa Ruskom federacijom. Povrh sve-ga, CEFTA je nastavila da donosi pozitivne efekte Srbiji i pri-vredi regiona u celosti, potencirajui prednosti proirenog trita.

Kada su u pitanju politika deavanja, istiemo da je prola godina donela poveanu stabilnost, u poreenju sa pret-hodnim periodom. Dva vana procesa su ostala otvorena: reenje statusa Kosova i zavretak saradnje sa Hakim tri-bunalom, gde je Srbija uloila veliki napor u predstavljanju

8

svojih stavova i reavanju nereenih problema. Iako ovi pro-cesi direktno ne utiu na uslove poslovanja, opta politika stabilnost ima uticaj na procenu solidnosti trita.

Posmatrajui napredak u zakonodavstvu, treba uoiti dva paralelna procesa. S jedne strane, Vlada je zapoela proje-kat racionalizacije trenutnog zakonodavnog okvira Sveo-buhvatna reforma propisa zvana projekat Giljotina. Savet se aktivno ukljuio u ovaj proces i dao vie od stotinu predloga za pojednostavljenje komplikovanih procedura i ukidanje zastarelih pravila iz oblasti poreskog postupka, carinskog postupka, radnog prava i telekomunikacija. Izraavamo nadu da e Vlada paljivo analizirati date predloge i doneti odreene odluke. Kao rezultat, oekujemo da zakonodavni okvir u 2010. bude jednostavniji, jasniji i ekonominiji.

Paralelno, srpske vlasti su pokrenule sveobuhvatnu zako-nodavnu aktivnost, propisujui i usvajajui brojne zakone, od onih koji predstavljaju kljune akte, do onih koji se bave odreenim zakonskim oblastima. Ipak, ukazujemo da jo uvek postoji prostor za dalji napredak, dok Srbija prolazi kroz proces usklaivanja sa meunarodnim standardima i praksom.

Uzimajui navedeno u obzir, ukazujemo na tekoe u spro-voenju donetih zakona. Stavljamo naglasak na kapacitet za formulisanje neophodnih podzakonskih akata, kao i na nedoslednosti u sprovoenju postojee regulative. S tim u vezi, nadamo se da e dalji tok reformi i predviena refor-ma javne uprave biti osmiljeni tako da omogue uspeno sprovoenje savremenih zakona.

Takoe sugeriemo da mnoga otvorena pitanja mogu biti uspeno reena uspostavljanjem trajnog protoka informa-cija izmeu zainteresovanih strana. Samim tim, elimo da odamo priznanje otvorenosti sadanje vlasti da ostvare dijalog sa privatnim sektorom prilikom formulisanja novih politika, kao i reavanja razliitih problema u sprovoenju. Istovremeno, pozivamo Vladu da se aktivno ukljui u dija-log o irim vladinim strategijama i meusektorskim pitanji-ma, koja imaju izuzetan uticaj na uslove za poslovanje. Po-boljan dijalog znaajno poveava predvidljivost poslovne klime, za koje se mi snano zalaemo i uporno traimo, jer sutinski utiu na budue poslovne strategije.

Na kraju, dozvolite da uputimo kljune poruke za budu-nost. Gledajui unapred, sajendica stranih investitora ima ista oekivanja kao i prethondih godina: jasna ekonomska politika, nastavak reformskih procesa, efikasnija administra-cija, jednaki uslovi za sve. Postizanje napretka u ostvarivanju bilo kog od ovih ciljeva bi predstavljao kljuan i neophodan korak na putu unapreenja konkurentnosti i liberalizacije srpskog trita. Pored toga, dalje reforme bi otvorile irok i jasan put ka reavanju pitanja korupcije.

Savet stranih investitora se angauje pripremajui Belu knjigu, kao svoj doprinos unapreenju srpskog zakonodav-nog okvira i osnovu za razgovore sa vlastima. Formula Bele knjige ostaje nepromenjena. Prvo, predstavljamo trenutno stanje u odreenoj oblasti. Drugo, ukazujemo na pomake izmeu dva izdanja. Tree, otkrivamo preostale probleme koje treba reavati. I na kraju, dajemo konkretne predloge kako prevazii prepreke.

Nadamo se da e predlozi sadrani u ovoj knjizi pomoi vla-stima u definisanju buduih politika i utvrivanju uslova za poslovanje u Srbiji. Savet stranih investitora ostaje posveen radu na stvaranju boljeg investicionog okruenja putem otvorenog dijaloga sa svim zainteresovanim stranama.

Aleksandar RadosavljeviPredsednik Saveta

9

Pre sedam godina, 14 vodeih stranih investitora u Srbiji, uz podrku Investicionog foruma za jugoistonu Evropu koji je inicirao OECD, okupilo se oko zajednike ideje da doprine-su unapreenju investicione klime u Srbiji.

Tokom proteklih godina, Savet stranih investitora je prepo-znat kao snana i uvaena institucija koja nudi konstruktiv-na reenja kada su u pitanju teme vezane za unapreenje sveukupne poslovne klime. Danas, Savet stranih investitora broji oko 120 lanova sa predstavnicima iz vie od 20 razlii-tih zemalja. Ukljueni u razliite vrste privrednih aktivnosti, lanovi Saveta predstavljaju vie od tri etvrtine ukupnih stranih investicija u Srbiji i zapoljavaju znatan broj lokalne radne snage. Ova organizacija je iva i neprestano raste.

Pratei svoju misiju i nastojei da ispuni svoje ciljeve, Sa-vet je uvek radio u bliskoj saradnji sa relevantnim dravnim organima, meunarodnim organizacijama i institucijama. Njegova glavna svrha je da lokalnim vlastima ukae na po-zitivnu meunarodnu poslovnu praksu i da podri njihove aktivnosti na sprovoenju reformi. Stoga, Savet je stalno ukljuen kako u zvanine tako i nezvanine razgovore iz-meu interesnih grupa. Aktivnosti tokom protekle godine ukljuuju pokretanje vie inicijativa za izmenu propisa i organizaciju vie prezentacija; partnerstva u organizovanju nekoliko okruglih stolova, panel diskusija i konferencija; podrku i uee u mnogim dogaajima koji su organizo-vani mimo Saveta; pruanje stalne i neprekidne podrke lanovima; i, naravno, posveeni rad na Beloj knjizi.

Pored toga, Savet je uloio znaajne napore u takozvani projekat Giljotine propisa u pokuaju da iskoristi i ovaj me-hanizam da ukae na najvee prepreke u poslovanju. U tom cilju, Savet je angaovao stalne odbore, ali i formirao speci-jalne radne grupe za poreze, carinu i telekomunikacije i formulisao 119 konkretnih predloga za izmenu postojee regulative. U narednom periodu, Savet oekuje direktan di-jalog sa vlastima kako bi obrazloili ove predloge.

Veina aktivnosti Saveta je inicirana od strane samih lano-va i razvija se kroz rad specijalizovanih odbora koji pokriva-

ju kljune interese i potrebe lanica: zakonodavstvo, ljud-ske resurse, poreze. Dva odbora nisu bila aktivna prethodne godine, i to odbori za: drutveno odgovorno poslovanje i za rudarstvo i istraivanje. Protekla godina je obeleena formi-ranjem novog Odbora za telekomunikacije, kao i ponovnim aktiviranjem Odbora za nekretnine i gradnju i specijalizova-nog odbora za deterdente i kozmetiku. To su samo neke od tema koje redovno okupljaju lanove Saveta. Savet stra-nih investitora prua dobru osnovu za razmenu iskustava i miljenja meu lanstvom.

U pripremi Bele knjige, Savet stranih investitora je nastavio saradnju sa Privrednom komorom Srbije, radei na una-preenju vrstog partnerstva. Savet je zahvalan Privrednoj komori za vredan doprinos ovogodinjem izdanju. U nared-nim godinama, Bela knjiga e nastaviti da bude zajedniki projekat. Uostalom, strani investitori su isto tako lanovi Privredne komore Srbije, a nadamo se da kroz nekoliko go-dina nee biti razloga da Savet stranih investitora postoji kada Srbija bude spremna se pridrui EU.

Ubudue, Savet e nastaviti sa svojim nastojanjima da iz-gradi dobre partnerske odnose i sa dravnim organima i sa drugim relevantnim zainteresovanim stranama. Savet je ve razvio blisku saradnju sa slinim poslovnim organizacijama, kao to su Amerika privredna komora i druge, s ciljem da zajednikim aktivnostima doprinesemo ukupnom pobolj-anju investicione i poslovne klime. Takoe nameravamo da posvetimo znatno vie panje aktivnostima koje prate nae projekte, kao i da unapredimo saradnju sa dravnim institucijama kako bi nae preporuke postale realnost.

SAVET STRANIH INVESTITORA PREGLED

10

MANIFEST DRUTVENO ODGOVORNOG POSLOVANJA

Kao vodee strane kompanije koje posluju u Srbiji i lani-ce Saveta stranih investitora, prepoznajemo nau dunost i obavezu da podrimo drutveno odgovorno poslovanje u Srbiji. Promovisanjem i samim drutveno odgovornim poslovanjem, doprinosimo izgradnji poverenja graana i pokazujemo nau sposobnost i opredeljenost da naim saznanjima i ekspertizom doprinosimo drutvu u celosti, a najvie od svega obavezujemo se prema lokalnoj zajednici. Zadovoljni smo to vidimo da se ideja drutveno odgovor-nog poslovanja razvila za kratko vreme u Srbiji, od potpuno nepoznatog koncepta do jedne od najee pominjanih tema, bez obzira na izvesne nejasnoe vezi sa definicijom pojma. Sa nae strane, doprinosimo kreiranju lokalne de-finicije pojma. Drutveno odgovorno poslovanje nije neki dodatni program ili kampanja sa ciljem da se armiraju ili impresioniraju mediji ili potroai. Ono se vie odnosi na nain na koji sprovodimo svakodnevne poslovne aktivno-sti, preuzimanjem odgovornosti za uticaj naeg celoku-pnog delovanja. Ovo prevazilazi obaveze proistekle statu-tima, postojeim legislativama ili aktivnostima koje grade zavodljivu korporativnu reputaciju. Drutveno odgovorno poslovanje nije ono to moramo, ve ono to elimo da ra-dimo. Ono je zasnovano na etikom ponaanju i doprino-enju ekonomskom razvoju putem unapreenja kvaliteta ivota radnika i njihovih familija, kao i lokalne zajednice i drutva u celosti, ukljuujui i ivotnu sredinu.

Mi smo deo drutva, i kao takvi, preuzimamo odgovornost za njegov razvoj. Srbija je zemlja sa velikim potencijalom i nae je veliko zadovoljstvo i privilegija da budemo ovde. Koncept drutveno odgovornog poslovanja takoe uklju-uje poduhvate za ouvanje tradicionalnih vrednosti, ume-sto nametanja globalnih standarda. Sa te take gledita, moemo rei da vidimo drutveno odgovorno poslovanje kao savreni spoj odrivog razvoja, drutvene filantropije i odgovornosti za sva drutvena pitanja i probleme, koja se mogu i ne moraju smatrati naom obavezom, ili obavezom pojedinanih kompanija. Koncept drutveno odgovornog poslovanja prevazilazi pojedinane interese. Na zajedniki interes je da ivimo u odgovonornoj zajedinici, sposobnoj da se suoi sa svim izazovima.

Nae miljenje je da se jedna od kljunih kvalitativnih pro-mena u razumevanju drutveno odgovornog poslovanja u Srbiji ogleda u ubrzanom pomeranju sa tradicionalnih korporativnih donacija, vrednih umetnikih dela i uspo-stavljene institucije, na preusmeravanje ka reavanju stvar-nih drutvenih problema koje imaju svrsishodan uticaj na drutvo u kojem se posluje. Takva pitanja ukljuuju brigu o ivotnoj sredini, kao i da raznovrsno poslovanje obuhvati ukljuivanje drutveno marginalizovanih grupa.

Primeri najboljih praksi, kao to su Dizanje svesti o raku doj-ke, Za istu Srbiju i Na Beograd, koji su sprovedeni uz jake medijske kampanje, znaajni su pokuaji u reavanju akut-nih drutvenih problema. Drutveno osveene kompanije, meu kojima su brojne lanice Saveta stranih investitora, ovim projektima nisu pruale podrku samo pukim donaci-jama. Ovo su bili odlini primeri kako drutveno odgovorne kompanije mogu da se pozitivno ukljue u reavanje kriti-nih problema.

Kao deo zajednice stranih investitora, verujemo da je od najvieg znaaja ujediniti sve raspoloive potencijale, posti-gnuti konsenzus o odgovarajuoj ulozi poslovnog sektora u okviru drutva i razviti lokalne metode ubrzanja pozitivnih promena. U skladu sa ovim, vidimo ulogu stranih investi-tora koji su spremni da zajedniki rade sa svima koji imaju volju, moi i elje da unaprede kvalitet ivota ljudi u Srbiji.

11

MI VERUJEMO U

Uvoenje etikih obaveza da svaka kompanija u Srbiji pripremi godinje izvetaje drutveno odgovornog poslo-vanja, analizirajui sopstvene aktivnosti i njihov uticaj u drutvu;

Unapreenje dijaloga na svim nivoima drutva, ukljuujui kompetentne dravne institucije, medije, nevladine organizacije, drutvene grupe i pokrete, sa ciljem daljeg promovisanja koncepta drutveno odgovornog poslo-vanja u skladu sa principima odrivog razvoja;

Analiziranje postojeih zakonskih regulativa i predlaganje novih pravnih reenja u skladu sa standardima EU i pokretanje usvajanja konkretnih mera koje e stimulisati drutveno odgovorno ponaanje;

Unapreenje standarda korporativnog upravljanja u pogledu transparentnosti poslovanja i dostupnosti informacija;

Aktivno ukljuivanje u reavanje akutnih drutvenih probelma, kao to su politike zapoljavanja, programi zatite ivotne sredine i slino;

Kreiranje efikasne mree koja bi ukljuila sve aktere drutvenog razvoja koji su sposobni da promoviu drutveno odgovorno poslovanje, ukljuujui relevantne drutvene institucije i nevladine organizacije;

Pokretanje univerzitetskih programa, koji se odnose na drutveno odgovorno poslovanje, odrivi razvoj i druge relevantne teme.

12

Najvaniji inilac koji je u protekloj godini uticao na privredu jeste finansijska i ekonomska kriza koja je potresla ceo svet. Kriza je zahvatila i Srbiju. To je bilo neizbeno, posebno ako se ima u vidu ranjivost srpske privrede koja je jo uvek u procesu tranzicije.

Kao i u veini zemalja, kretanje drutvenog proizvoda doivelo je znaajan udar i dolo je do pada. Od stope rasta koja je bila neto preko 5% prole godine, u ovoj godini se procenjuje da e drutveni proizvod opasti. Procene se kreu od -3% do -5%. Industrijska proizvodnja je u prvom polugoditu ove godine manja za 18% u odnosu na isti period prole godine. Spoljna trgovina belei vrlo veliki pad, skoro 40% u prvoj polovini go-dine. Smanjuje se i uvoz i izvoz, tako da se trgovinski deficit smanjuje u apsolutnom iznosu. Izvoz je pao za 34% a uvoz za 39%, to je dovelo do blagog smanjenja trgovinskog deficita. Uvoz je sada pokriven izvozom sa neto preko 50%, dok je u istom periodu prole godine pokrivenost bila oko 47%.

Recesija je doprinela smanjenju inflatornih pritisaka tokom ove godine. Ipak, Srbija i dalje ima jednu od najviih stopa inflacije u Evropi. Najvei doprinos rastu cena daju one cene koje su pod dravnom kontrolom. Ove cene su porasle za 50% vie nego cene koje se formiraju na tritu.

Nezaposlenost, koja je i ranije bila vrlo visoka, raste i vrlo je verovatno da e nastaviti da raste do kraja godine i to-kom jednog dela 2010. Ukupna zaposlenost je pala za oko 100.000, to je pogoralo stopu nezaposlenosti za dva pro-centna poena, sa 14,4% na 16,4%. Zanimljivo je da predu-zea u otputanju radnika nisu reagovala srazmerno padu proizvodnje. Otputali su manji broj ljudi. Zbog toga je dolo do porasta jedininih trokova cene rada, to je doprinelo daljem pogoranju i onako niske konkurentosti Srbije na svetskom tritu.

Priliv stranih investicija takoe opada u odnosu na prolu go-dinu i u segmentu privatizacije odnosno kupovine preduze-a, i u segmentu direktnih stranih investicija.

Odnosi sa Evropskom unijom su u nekoj vrsti stanja miro-vanja od aprila prole godine kada je potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju, nakon ega je odmah usledilo za-mrzavanje njegove primene. Politiki odnosi se popravljaju, ali do sad nije zabeleen pomak koji e odblokirati stanje i

pokrenuti Srbiju ka broj integraciji u EU. Odnosi sa EU imaju dve negativne posledice na privredu: 1. priliv stranih inve-sticija je nii nego to bi bio da je Srbija u punom zamahu u procesu integracije; 2. poslovni rizik u Srbiji se procenjuje kao vii, to utie na kamate, odnosno cenu kapitala koji do-lazi spolja.

Srbija je januara 2009. godine odluila da pone jednostranu primenu Sporazuma. Dolo je do ukidanja carina na jedan broj proizvoda, kako je bilo predvieno Sporazumom, a i do smanjenja carinskih stopa na proizvode za koje je predvi-eno fazno ukidanje carina. Time uvezeni proizvodi postaju jeftiniji, to je dobra vest za preduzea koja imaju velik uvoz. Istovremeno, jeftiniji uvoz podstie konkurenciju na doma-em tritu.

Pored napora da pokrene proces integracije u Evropsku uniju, Srbija je pokrenula i diplomatsku ofanzivu prema drugim kljunim igraima na svetskom tritu s namerom da diplomatski uspeh pretoi u konkretne poslove. Predmet ove ofanzive su Kina, Rusija, i u manjoj meri, zemlje pokreta nesvrstanih. Jo je rano za pravu ocenu efekata ove inicija-tive, ali neki rezultati su ve vidljivi, kao to je uee Kine u izgradnji mosta preko Dunava, uee Rusije u energetskom sektoru Srbije, kao i finansijska podrka (kreditne linije) koju obe zemlje pruaju Srbiji.

Monetarni i finansijski sektor je do sad proao bolje nego to je sluaj u zemljama u kojima je loe stanje u ovim oblasti-ma prualo udarne vesti. Bankarski sektor je uspeo da odri potrebnu likvidnost najvie zahvaljujui dugom periodu re-striktivne monetarne politike koja se vodila i putem visokih obaveznih rezervi. Povlaenje oko milijardu evra, koje se de-silo kad je tedie uhvatila panika, nije dovelo do krize u ban-kama. Nakon odluke Vlade da se depoziti garantuju do iznosa od 50.000 evra, poverenje tedia u banke se povratilo, a time je i prirast tednje takoe ponovo poeo da raste.

Meutim, likvidnost banaka nije dovela do likvidnosti pri-vrede. Broj nelikvidnih preduzea je porastao za preko 15% u roku od est meseci. Do sada nije pronaena odgovaraju-a formula koja bi likvidnost banaka proirila na privredu. U stvari, moglo bi se rei da je jednom svojom merom, izdava-njem kratkoronih hartija od vrednosti (obveznica), Vlada za-pravo doprinela nelikvidnosti privrede. Kupovina ovih hartija

INVESTICIONA I POSLOVNA KLIMA

13

je bankama bila mnogo atraktivnija i sigurnija nego davanje kredita privredi i znaajan deo bankarskih sredstava je zavrio u dravnoj potronji, a ne u privredi.

U nastojanju da podstakne kreditnu aktivnost banaka, Vlada je od marta 2009. poela sa programom subvencionisanja kamatnih stopa. Banke koje su bile deo ovog programa za samo tri meseca primile su molbe za kredite u vrednosti od preko milijardu evra, a odobrile oko 600 miliona. Najvei deo ovih kredita je otiao na obrtni kapital, odnosno popravljanje likvidnosti. Odobrena su samo tri investiciona kredita u uku-pnoj vrednosti od pola miliona evra.

Kurs dinara je tokom ovog perioda prvo pao u odnosu na evro, a zatim ostao prilino stabilan na tom nivou. Vaan fak-tor u odravanju stabilnosti kursa je postignuti aranman sa Meunarodnim monetarnim fondom. Pored toga, rezerve strane valute su porasle i nakon prodaje dravnog preduzea Naftagas Rusiji za vie od 400 miliona evra. Ovim prilivima kompenziran je smanjeni priliv po osnovu doznaka iz ino-stranstva.

Dravna potronja je i u proteklih godinu dana bila glavni izvor nestabilnosti, odnosno inflatornih pritisaka. Budet iskazuje deficit i do sad je taj deficit imao tendenciju rasta. U ovom trenutku, zajedno sa MMF-om, deficit za iduu godinu se procenjuje na -4% drutvenog proizvoda. Priliv dravnih prihoda je smanjen po dva osnova. Prvo, zato to je padom drutvenog proizvoda pala i poreska osnovica; drugo, zato to je dolo do prelaska jednog broja preduzea sa legalnog na sivo trite, upravo da bi se izbeglo plaanje poreza.

Za poslovnu klimu u proteklom periodu ne bi se moglo rei da je dolo do velikih promena na bolje. Moglo bi se ak rei

da su uslovi poslovanja u Srbiji tokom prole godine neto po-gorani. Ako poemo od pretpostavke da postoji tesna veza izmeu uslova poslovanja, s jedne strane, i konkuretnosti s druge, onda indeks konkurentnosti koji svake godine objav-ljuje Svetski ekonomski forum jasno ukazuje na pogoranje. U prologodinjem izvetaju Srbija je zauzimala 85. mesto od 134 zemlje koje se analiziraju, a ove godine je skliznula na 93. mesto.

U nekim, za poslovno okruenje vanim, pokazateljima koji zajedno ine kompozitni indeks, Srbija se nalazi ispod, pa ak i daleko ispod opteg indeksa. Na primer, u zatiti intelektu-alne svojine Srbija je na 101. mestu, u optereenju dravnim propisima je na 129. mestu, efikasnosti korporativnih uprav-nih odbora na 120. mestu, uincima anti-monopolske politi-ke na 131. mestu, u proceduri za pokretanje preduzea na 99. mestu, poslovnom uticaju propisa na priliv stranih investicija na 106. mestu, razvijenosti finansijskog trita na 111. mestu, apsorpciji tehnologije na nivou preduzea na 125. mestu, sofisticiranosti proizvodnih procesa na 109. mestu, troenju preduzea na istraivanje i razvoj na 110. mestu, obuci zapo-slenih na 120. mestu, itd.

S druge strane, treba nabrojati i neke znaajnije oblasti u kojima je dolo do poboljanja poslovnog ambijenta. Tu istiemo donoenje Zakona o dravnoj pomoi koji e stu-piti na snagu 1. januara 2010. godine, pojednostavljenje carinske procedure i objedinjavanje kontrola na carinskim prelazima, novi Zakon o katastru, skraenje vremena po-trebnog za dobijanje graevinske dozvole, amandmane na Zakon o investicionim fondovima, amandmane na Zakon o porezima korporativnih primanja, novi Zakon o strancima. Ova i druga poboljanja detaljnije su opisana na stranicama koje slede.

PREPORUKE SAVETA

Poeemo sa ponavljanjem nekih najvanijih preporuka iz prologodinje Bele knjige, jer primeujemo da ili nije bilo pomaka na bolje, ili je taj pomak bio veoma mali.

Treba ubrzati tranzicione reforme ime e se popraviti poslovno okruenje istovremeno dovodei Srbiju blie Evropskoj uniji;

14

Stvoriti uslove za konkurenciju na regulisanom tritu, pruajui jednaka prava svim uesnicima i odgovarajuim regulisanjem monopola;

Nastaviti reforme obrazovanja, s posebnim naglaskom na prilagoenosti obrazovanja potrebama privrede;

Stimulisasti razvoj primenjene nauke odgovarajuom finansijskom podrkom i vrim vezama sa domaim i stranim istraivakim institucijama.

Ovim preporukama dodajemo i nekoliko novih:

to pre dovriti postupak usvajanja Giljotine propisa u Skuptini;

Unaprediti organizaciju i poveati efikasnosti svih pripremnih radnji vezanih za povlaenje ve odobrenih kredi-ta kod meunarodnih finansijskih organizacija;

Obavezati sva javna preduzea i druge korisnike dravnih fondova da isplatu dobavljaima obave najkasnije za 60 dana, kako ne bi i dalje bile najvei generator nelikvidnosti;

Razmotriti donoenje Akcionog plana za popravljanje kreditnog rejtinga Srbije.

U protekloj godini nije dolo do nekih znaajnijih prome-na, niti u pozitivnom niti u negativnom pravcu, u sektorima koje smo oznaili kao stubove razvoja. Dolo je do nekih manjih poboljanja u svakom od tri segmenta, o emu e biti rei u naredna tri poglavlja. Ocena Saveta stranih inve-stitora ostaje ista kao i prole godine: poboljanja su manja nego to su mogla da budu i definitivno manja u odnosu na ono to je potrebno da bi se privuklo vie investicija.

U infrastrukturi vaan razlog za spor napredak je sasvim sigurno ekonomska kriza. Za unapreenje infrastruktu-re potrebno je puno sredstava koja, zbog krize, postaju oskudnija. U protekloj godini uoena su sledea pobolja-nja: nastavljena je izgradnja autoputa na nekim sektorima Koridora 10, donet je obuhvatni plan za unapreenje drum-skog i eleznikog saobraaja u koji bi do 2015. godine tre-balo investirati 4 milijarde evra, dolo je do izjednaavanja putarina za strane i domae korisnike autoputeva. Neka znaajna pitanja se prenose u naredni period, poput javno-privatnog finansiranja infrastrukturnih projekata. Prvi takav pokuaj, autoput Horgo-Poega, naputen je, a novog projekta koji bi se finansirao javnim i privatnim sredstvima nema na vidiku.

U domenu nekretnina i gradnje ozbiljno poboljanje je najavljeno u leto 2009. godine donoenjem nekoliko zna-ajnih zakona u Skuptini. Meutim, dosadanje iskustvo nam kazuje da se o stvarnom poboljanju moe govoriti tek kada se donesu i usvoje svi potrebni pratei zakoni i pod-zakonska akta, odnosno kada se registruje da se ovaj novi skup zakona dosledno primenjuje u praksi. Meu najvani-je zakone koji su tom prilikom izglasani u Skuptini spadaju: Zakon o planiranju i gradnji, Zakon o katastru, Zakon o so-cijalnim stanovima. Meu najznaajnije posledice primene ovih novih zakona spadaju: mogunost kupovine zemljita, injenica da zemljite u katastru mora da ima i procenjenu trinu vrednost, prilino skraenje vremena potrebnog za dobijanje graevinskih dozvola.

Meutim, ova oblast ima i dosta dugaak spisak preosta-lih pitanja i problema koje jo uvek valja reiti. To je dovelo do deset novih predloga Saveta. Neka od vanijih pitanja jo uvek ekaju adekvatnije reenje: nakon viegodinjih nastojanja da se donese Zakon o restituciji, isti jo uvek nije usvojen; u nekim segmentima drava odreuje cene umesto trita; ne postoji jasno definisana kaznena politi-ka; proces dobijanja dozvola nije dovoljno transparentan; lizing nekretnina je jo uvek u povoju.

Oblast ljudskog kapitala i trita rada doivela je neka poboljanja, ali je i veliki broj pitanja koja jo uvek nisu ree-na na zadovoljavajui nain. Meu poboljanja treba ubro-jiti donoenje nekoliko zakona kao to su Zakon o stran-cima, Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju lica sa invaliditetom, Zakon o zapoljavanju i osiguranju u sluaju nezaposlenosti, kao i vaan amandman na Zakon o radu (lan 116), koji omoguava poslodavcima slanje zapo-slenih na plaeni odmor u sluajevima smanjenog radnog optereenja.

Pored novih zakona u protekloj godini zabeleene su i neke pozitivne inicijative, kao to su kampanja za zapoljavanje 10.000 pripravnika, usvajanje Nacionalne strategije za mla-de, primena Bolonjskog procesa u visokom obrazovanju, i nastojanja da se unaprede uslovi bebednosti i zdravlja u radnim sredinama.

Meu preostalim pitanjima i problemima istiemo potrebu da se izmeni Opti kolektivni dogovor jer ima vanih pita-nja koja u njemu nisu reena na najbolji nain. Dodajemo i to da smatramo da i Zakon o radu jo uvek sadri neka problematina reenja i ponavljamo sugestije od prole go-dine kako bi se taj zakon mogao poboljati. Razvoj ljudskog kapitala i trite rada zasluuju veu panju jer su znaajni iz dva razloga. Prvo, ljudski kapital u savremenim uslovima utie na stopu rasta i razvoja privrede vie nego i jedna dru-ga komponenta. Drugo, kvalitet ljudskog kapitala i uslovi na tritu rada znaajan su element u privlaenju stranog kapitala, to opet, sa svoje strane, doprinosi kvalitetu i kvantitetu rasta i razvoja.

STUBOVI RAZVOJA

16

TRANSPORT

STANJEU sektoru transporta u Srbiji postoje veliki nedostaci, ali i mogunosti. Neodriva tarifna i finansijska politika i neade-kvatna upotreba postojeih sredstava za posledicu imaju znaajnu dekapitalizaciju sektora i nii kvalitet infrastrukture i opreme. Potencijal institucija je takoe dosta oslabio, poto su sistemi i procedure za planiranje, praenje i rukovoenje transportnim aktivnostima zapostavljani ili ak zloupotre-bljavani u praksi.

Tokom prethodnih nekoliko godina, instutucije su morale da se usredsrede na reavanje hitnih situacija, to je ostavilo malo prostora za razvoj i sprovoenje dugoronih planova. To je za posledicu imalo neefikasnosti i uska grla koja e sva-kako usporiti ekonomski oporavak ukoliko se uskoro ne po-ne sa reavanjem tih problema.

Trenutna ekonomska kriza naroito je pogodila graevinski sektor, ukljuujui i izgradnju najvanijih infrastrukturnih objekata. Vlada je suoena sa viim budetskim deficitom od planiranog, pa stoga budetsko finansiranje infrastruktrunih radova nee biti (u potpunosti) izvodljivo tokom 2009.

POBOLJANJAVlada Republike Srbije predvidela je sveobuhvatni nacional-ni plan reforme drumsko-eleznike infrastrukture. Taj plan obuhvata etiri velika projekta koji treba da budu zavreni u periodu izmeu 2008. i 2015. godine. Vrednost ovih infra-strukturnih radova iznosi preko 4 milijarde evra koje treba da

budu obezbeeni od donatora i meunarodnih poverilaca, kao i iz budeta.

Poetkom 2009, Vlada Republike Srbije konano je izjednai-la drumarine za domaa i strana vozila koje su bile diskrimi-natorne prema stranim vozilima (80% vie nego za domaa vozila).

PREOSTALI PROBLEMIIako je Vlada obezbedila znaajna sredstva za popravku postojee i izgradnju nove infrastrukture, nedostatak finan-siranja za sveobuhvatnu reformu infrastrukture jo uvek predstavlja gorui problem. Zbog nedovoljnih budetskih prihoda u 2009, izvesno je da veina predvienih projekata nee biti ostvarena.

To postavlja i pitanje nedovoljnog uea privatnog sekto-ra (PPP projekti) u razvoju i sprovoenju infrastrukturnih projekata. Ugovor o koncesiji zakljuen sa konzorcijumom Alpine-Porr za autoput Horgo-Poega, koji je raskinut zbog nedostatka sredstava, predstavljao je prvi PPP projekat u Sr-biji. Nedostatak investitora koji bi se angaovali na ovakvim vrstama projekata moe se, izmeu ostalog, objasniti nedo-stacima u zakonskom i regulatornom okviru. Jo jedan ra-zlog su visoke drumarine, zbog kojih je manji obim teretnog transporta na srpskim drumovima. Iako su drumarine sada izjednaene za domaa i strana vozila, i dalje su znatno vie nego u susednim zemljama, to je rezultiralo smanjenjem prihoda od tranzitnog turizma jer se vei deo (prvenstveno) teretnog transporta odvija preko Rumunije i Bugarske, gde su drumarine nie. Investitori koji bi uestovali u PPP projek-tima moraju da raunaju na stabilne prihode od drumarina kojima bi otplaivali svoje investicije.

INFRASTRUKTURA

PREPORUKE SAVETA

Poveati iznos sredstava za odravanje i popravku glavnih puteva kako bi se zaustavilo dugorono propadanje putne mree;

Institucionalna reforma i izgradnja institucija;

Poboljanje rada republikih organa koji upravljaju putevima;

17

ENERGETIKA

STANJENovi Zakon o energetici, koji je usvojen 2004. godine, skoro je u potpunosti harmonizovan sa predmetnom regulativom u EU. U skladu sa evropskom praksom, Agencija za energetiku, kao nezavisni regulatorni organ, osnovana je 2005. godine.

Zakon uvodi pojednostavljeni zakonski reim za takozvane povlaene proizvoae elektrine energije. Ovaj pojam obuhvata proizvoae elektrine energije koji koriste ob-novljive izvore ili otpad za proizvodnju energije i proizvoa-e koji proizvode elektrinu energiju u malim elektranama. Zakon predvia brojne poreske, carinske i druge beneficije za povlaene proizvoae elektrine energije. Meutim, opte odredbe ovog Zakona ne prate odgovarajua podza-konska akta, to bi omoguilo primenu ovog povlaenog zakonskog reima.

POBOLJANJATokom 2006. godine, Srbija je ratifikovala Energetski spora-zum kojim se uspostavlja zakonski okvir za trgovinu ener-gijom i prirodnim gasom u jugoistonog Evropi i EU. Ratifi-kacija ovog Sporazuma iziskuje da se izvre odgovarajue izmene Zakona o energetici kojima e biti uvedene odredbe o internom tritu energije i pristupu mrei za prekograninu razmenu elektrine energije. Osim toga, postoji i potreba da se ukljue pravila namenjena promovisanju elektrine ener-gije koju proizvode povlaeni proizvoai na unutranjem tritu energije; uslovi za pristup mreama za transport pri-rodnog gasa; mere obezbeenja stalne isporuke prirodnog

gasa i mere obezbeenja isporuke elektrine energije i ula-ganja u infrastrukturu. S tim u vezi, Ministarstvo rudarstva i energetike je pripremilo dopune Zakona o energetici kojima su obuhvaene sve gore navedene izmene.

Tokom 2009. godine, Srbija je potpisala ugovor o izgradnji gasovoda, takozvani Juni tok, sa ruskom kompanijom Gas-prom i osnovala zajedniko drutvo sa Gaspromom koje e da rukovodi izgradnjom, upravljanjem gasovodom i skladi-tem za prirodni gas. Oekuje se da e ovaj aranman pobolj-ati isporuku gasa na tritu Srbije i da e poveati kapacitete za skladitenje gasa, premda je realno da e i tokom predsto-jeih godina problemi grejanja na gas i dalje postojati.

Vlada je predvidela i brojne druge projekte koji imaju za cilj unapreenje isporuke energije na teritoriji Srbije. Iz-meu ostalog, planira se izgradnja Panevropskog nafto-voda po ugovoru iji je Srbija potpisnik. Vlada planira da organizuje konferenciju investitora posveenu izgradnji ovog naftovoda.

U 2009. godini, Vlada Srbije je raspisala i tender za izgradnju ter-moelektrane pod nazivom Kolubara B, za koji su neke od vode-ih kompanija u sektoru energetike iskazale zainteresovanost.

PREOSTALI PROBLEMINajvaniji problemi u oblasti energetike su nedovoljni kapa-citeti za proizvodnju elektrine energije i zavisnost zemlje od uvoza energije. Gorue pitanje svake zime su i nedovoljni kapaciteti za skladitenje prirodnog gasa koji koriste doma-instva za grejanje i industrija. Vlada je prepoznala ove pro-bleme i ulae znaajne napore da ih prevazie. Predvieni su brojni projekti za unapreenje isporuke energenata na

Razvoj i uee privatnog sektora;

Poveati napore da se javni trokovi reformi svedu na minimum putem tarifiranja korisnika kad god je to racionalno i kroz vee uee privatnog sektora tamo gde postoji dovoljno prostora za konkurenciju;

Uspostaviti delotvoran sistem naplata drumarina u Srbiji i smanjiti iznos drumarina, kako bi se na puteve u Srbiji vratili tranzitni turisti (putnika i teretna vozila).

18

TELEKOMUNIKACIJE

STANJETelekomunikacioni operatori i dalje se suoavaju sa neade-kvatnim propisima koji se odnose na njihovu delatnost. Jo uvek ne postoje podzakonski akti za mnoge znaajne oblasti u okviru sektora telekomunikacija. Nedostaju relevantni pod-zakonski akti koji se odnose na konkurenciju i liberalizaciju razliitih vrsta usluga (fiksna telefonija, prenos podataka, be-ini irokopojasni pristup, digitalna televizija, infrastruktura, analize trita itd.). Velika veina postojeih podzakonskih akata i dalje se bavi procedurama i nainom tehnike kon-trole opreme, mrea, i sistema; podzakonski akti kojima se reguliu procedure i naplate naknada za sertifikate, dozvole i odobrenja na nejasan nain, podloni su tumaenju.

Na tritu mobilne telefonije u Srbiji postoje tri uesnika, pri emu Telekom Srbija, dravni operator fiksne i mobilne telefonije, sa 20% u vlasnitvu grke telekomunikacione or-ganizacije OTE, jo uvek dri monopol u fiksnoj telekomuni-kacionoj mrei.

Najava potencijalnog javnog tendera za dve dodatne licence za

pruanje usluga fiksne telefonije je objavljena, a potencijalna prodaja Telekoma Srbije je do sada odlagana nekoliko puta.

Negativni razvoj dogaaja u oblasti mobilne telefonije pred-stavlja mera za uvoenje novog poreza od 10% na usluge mobilne telefonije koja se primenjuje od 1. juna 2009. Ova mera je teko pogodila predvidljivost u telekomunikacionoj delatnosti i investicijama, pri emu su dravni organi propu-stili da konsultuju i obaveste mobilne operatore o primeni napred navedenog poreza na usluge mobilne telefonije, pre uvoenja. Primena poreza na usluge mobilne telefonije u najveoj meri je pogodila korisnike sa manjim primanjima, kao i korisnike u ruralnim oblastima u kojima nema linija fik-sne telefonije. Vlada Srbije nije jasno definisala period vae-nja 10% poreza na usluge mobilne telefonije.

Nedostatak telekomunikacione infrastrukture je i dalje su-tinska prepreka daljem razvoju sektora telekomunikacija i efikasnijem poslovanju. Lo kvalitet veza, monopol nad telekomunikacionom infrastrukturom i nedovoljna brzina pristupa internetu su kljuni elementi za nizak stepen kori-enja novih usluga i brzog irokopojasnog pristupa.

Pored toga, razliita tumaenja i zahtevi lokalnih organa vla-sti u vezi sa istim procedurama, naroito u pogledu izgradnje

trite Srbije, od kojih su neki gore navedeni. Meutim, niska cena elektrine energije i postojei monopol Naftne indu-strije Srbije (koja je sada u veinskom vlasnitvu Gasproma) onemoguava dalja ulaganja i unapreenja u energetskom

sektoru koja su vie nego preko potrebna. Energetski sektor je dodatno oteen trenutnom finansijskom situacijom zbog zamrzavanja kreditnog trita, koje je, naravno, glavni izvor finansiranja projekata u oblasti energetike.

PREPORUKE SAVETA

Stranim investitorima pripremiti i ponuditi definisane i opremljene lokacije sa svom potrebnom infrastrukturom;

Izmeniti Zakon o energetici kako bi se ukljuili zahtevi iz Energetskog sporazuma i primenile odredbe kojima se obezbeuju olakice povlaenim proizvoaima elektrine energije;

Potrebno je poveati javnu svest o efikasnom korienju elektrine energije i potrebi da se povea cena elektri-ne energije;

Prekinuti monopol Naftne industrije Srbije to je pre mogue kako bi se privukli potencijalni investitori.

19

Osnovni strateki dokument za ovaj sektor je Strategija ra-zvoja telekomunikacija za period 20062010, koju je Vlada Srbije zvanino usvojila u oktobru 2006. godine. Tek u janua-ru 2009. godine, Vlada Srbije je usvojila vremensku dinamiku za realizaciju Strategije razvoja telekomunikacija.

Na osnovu Akcionog plana za primenu Strategije razvoja telekomunikacija, od 2006. do 2010. godine, planira se izra-da nacrta Zakona o elektronskim komunikacijama za etvrti kvartal 2009. godine, a njegovo usvajanje je planirano za prvi kvartal 2010. godine. Oekuje se da novi zakon bude u skla-du sa regulatornim okvirom Evropske unije iz 2002. i 2007. Uviajui znaaj predstojeeg Zakona, koji bi trebalo da

bude savremen, EU zakon kojim se regulie ova oblast, eleli bismo da naglasimo potrebu da novi zakon bude u skladu sa propisima Evropske unije, ali i da brzo i u potpunosti bude primenjen od strane nezavisnog regulatornog tela.

POBOLJANJAVlada Srbije je usvojila sledee strategije: Strategiju regula-torne reforme za period 20082011, kojom je predvieno smanjenje broja propisa do kraja 2009. godine ukidanjem suvinih propisa i izmenom neefikasnih. Takoe e biti iz-vrena revizija propisa u oblasti telekomunikacija u okviru ove reforme. Na predlog Ministarstva za telekomunikacije

baznih stanica, predstavljaju dodatni problem. To se mora spreiti tako to bi se obezbedilo potovanje propisa koji bi trebalo da se primenjuju podjednako od strane lokalnih or-gana vlasti u svim delovima Srbije.

Stoga je neophodno pojednostaviti kompletne procedure u pogledu izgradnje i tehnike kontrole baznih stanica, kao i ostale procedure koje se primenjuju na poslove telekomu-nikacija, uvesti reim opteg odobrenja gde je to mogue,

i doneti sve neophodne propise koji e omoguiti potpunu konkurenciju i predvidljivo poslovanje.

Prema Izvetaju Cullen International-a (1. jun 2009) Prua-nje usluga u praenju deavanja na regulatornom i trinom planu u oblasti usluga elektronskih komunikacija i informa-tikog drutva u dravama proirenja, Srbija se nalazi iza ze-malja regiona u pogledu primene mera zatite konkurencije koje su navedene u daljem tekstu.

HR MK TR AL BA ME RS XK

Izbor operatora (CS)

Predizbor operatora (CPS)

Prenosivost brojeva - fiksna

Prenosivost brojeva - mobilna

RIO Fiksna

RIO Mobilna

RUO

Veleprodajni irokopojasni pristup (WBA)

Veleprodajni zakup linija (WLR)

MVNO

Nacionalni roming

Trokovni princip obrauna - fiksna

Trokovni princip obrauna - mobilna

Legenda: primenjuje se - ne primenjuje se - komercijalna ponuda

20

i informatiko drutvo, nakon niza javnih rasprava, Vlada je usvojila Strategiju prelaska sa analognog na digitalno emitovanje, koja bi trebalo da unapredi tehnoloki razvoj u zemlji prelaskom na digitalno emitovanje, poev od aprila 2012. Time e se deo spektra koji trenutno koriste emite-ri osloboditi za upotrebu u drugim tehnologijama, nudei usluge velikih protoka i unapreujui efikasnost u korie-nju spektra.

Izraeni su nacrti Strategije razvoja irokopojasnog pristu-pa i Strategije razvoja elektronske uprave, i one treba da budu usvojene poetkom jeseni 2009. godine.

Telekom Srbija i Media Works dobili su licence za fiksni beini pristup (FWA) za javnu telekomunikacionu mre-u i usluge u frekvencijskom opsegu 411,875 418,125 / 421,875 428,125 MHz za teritoriju Srbije.

Rebalans tarifa kojim se uvodi poveanje cena za fiksnu te-lefoniju od 100% i kojim se uvode iste cene za fizika i prav-na lica, na osnovu trokovnog principa, odloen je krajem 2008. godine odlukom Vlade usled finansijske krize.

Liberalizacija trita Interneta poela je donoenjem nekoli-ko podzakonskih akata koji omoguavaju interkonekciju sa mreom strane zemlje, regulaciju VoIP telefonije i liberaliza-ciju veleprodaje u ovoj oblasti.

Iako je RATEL doneo podzakonski akt o primeni Metode obrauna trokova raunovodstvenom razdvajanju i izve-tavanju od strane operatora sa znaajnim trinim ude-lom, njegova primena u praksi se pokazala kao spora.

Analiza trita, kao glavni deo regulative Evropske unije za oblast elektronskih komunikacija, koji ima za cilj obezbei-vanje poptune konkurencije na tritu elektronskih komu-nikacija, na samom je poetku primene i nedovoljno razvi-jena u praksi trita. Prema Akcionom planu, analize trita predviene su za trei kvartal 2009. godine.

U toku je izrada propisa o univerzalnim uslugama, kao i propisa o elektronskoj upravi, koji bi trebalo da unaprede i ubrzaju odnose izneu drave i graana. Prema prihvaenim praksama, tehnoloka neutralnost bi trebalo da bude osnova za ponudu univerzalnih usluga i svi zainteresovani operato-

ri bi trebalo da budu u mogunosti da ponude univerzalne usluge.

Telekomunikacioni operatori uestvovali su u procesu izra-de Strategije regulatorne reforme u Republici Srbiji, iji je osnovni cilj stavljanje van snage suvinih propisa i izmena neefikasnih propisa u svim oblastima privrede, ukljuujui industriju telekomunikacija.

PREOSTALI PROBLEMI Podzakonski akti koji se odnose na Zakon o telekomuni-

kacijama, naroito na one delove vezane za konkurenciju i implementaciju svih mera zatite konkurencije, moraju da budu doneti i adekvatno primenjeni;

Potrebno je naglasiti potpunu primenu postojeeg zakon-skog okvira u Republici Srbiji. Naime, pre usvajanja novog Zakona o elektronskim komunikacijama od strane Parlamen-ta, i dalje postoje mnoge odredbe vaeeg Zakona koje se odnose na konkurenciju u oblasti telekomunikacija, ali koje se jo uvek ne primenjuju u praksi;

Sva postojea alternativna infrastruktura (odnosno optiki kablovi koji se koriste za potrebe komunalnih usluga, emito-vanje i dr.) trebalo bi da bude otvorena za sve vrste teleko-munikacionih usluga;

Prva javna ponuda akcija Telekoma Srbija, koja je oekiva-na sredinom 2009. godine, odloena je. Neophodno je uvesti vie aktera u fiksnu telefoniju, pre prodaje, kako bi se obez-bedila potpuna konkurencija;

Potrebno je obezbediti saradnju izmeu RATEL-a i Komisi-je za zatitu konkurencije;

Potrebno je utvrditi jasne odgovornosti za razvoj sektora.

21

PREPORUKE SAVETA

Potrebno je poboljati kapacitet regulatornog tela nadlenog za primenu novog Zakona o elektronskim teleko-munikacijama i sprovoenje odgovarajuih analiza trita;

Donoenje podzakonskih akata i usklaivanje postojeih sa regulatornim standardima, zahtevima i procedura-ma Evropske unije ;

Okonanje birokratske procedure u delatnosti telekomunikacija (sertifikati za opremu, sertifikati o usklaenosti, tehnike kontrole je potrebno pojednostaviti);

Stimulisanje usluga irokopojasnog pristupa;

Podsticanje razvoja alternativne infrastrukture;

Liberalizacija interne infrastrukture i otvaranje alternativne infrastrukture za upotrebu za sve vrste elektronskih usluga;

Uvoenje odredbi i smernica za eliminaciju prelivanja sredstava u sektoru telekomunikacija;

Nastavak napora u cilju restrukturiranja ili privatizacije dravnih telekomunikacionih kompanija;

Rebalans telekomunikacionih tarifa po strukturi cena zasnovanoj na trokovima.

22

NEKRETNINE I GRADNJA

STANJENovousvojeni Zakon o planiranju i izgradnji donosi neko-liko vanih promena. Ovaj Zakon ureuje uslove i naine prostornog ureenja i planiranja, izgradnje i korienja gra-evinskog zemljita i izgradnje objekata, kontrole primene zakonskih odredbi kao i druga vana pitanja u oblasti pro-stornog planiranja, izgradnje i korienja graevinskog ze-mljita i izgradnje objekata.

Zakon o planiranju i izgradnji predvia legalizaciju imovine (nekretnina) koje su izgraene bez graevinskih dozvola do momenta usvajanja Zakona, uz odreene izuzetke koji su navedeni u Zakonu (na primer: imovina izgraena na prirod-nom i kulturnom zemljitu ili imovina izgraena na javnim povrinama itd.). Pomenuti Zakon je izuzetno kompleksne prirode jer utie na pet veoma vanih oblasti: prostorno pla-niranje, izgradnju, graevinsko zemljite, restituciju i lega-lizaciju, to bi moglo stvoriti probleme u primeni zakona i postupanja u praksi.

Jedna od najvanijih novina ovog Zakona je transformacija prava korienja zemljita u vlasnika prava nad graevin-skim zemljitem. Kompanije koje su stekle zemljite u pret-hodnom periodu (po osnovi privatizacije, steaja ili u izvr-nom postupku ili u skladu sa prethodno vaeim zakonima kojima je ureivano o graevinsko zemljite do 13. maja 2003) moi e da svoja prava korienja pretvore u vlasni-ka prava, uz plaanje takse, koja predstavlja razliku izmeu trine vrednosti graevinskog zemljita i trokova sticanja prava na zemljitu. Posle 60 godina, novi Zakon omoguava uvoenje prava vlasnitva nad graevinskim zemljitem.

Vana promena je i mogunost prenosa graevinske dozvo-le, to znai da investitor ima pravo da ustupi graevinsko zemljite i/ili objekat u izgradnji zajedno sa graevinskom dozvolom nekoj drugoj strani, a sve to uz pojednostavljenu administrativnu proceduru.

Zakon predvia osnivanje Registra investitora koji e sadr-ati bazu podataka o svim investitorima, a u cilju spreava-nja manipulacija na tritu nekretnina i izgradnje. Proirena su i ovlaenja graevinske inspekcije koja sada ima pravo da odmah obustavi izgradnju u sluaju nepotpune doku-mentacije ili eventualne opasnosti po javnu bezbednost.

Sve jedinice lokalne uprave moraju da usvoje urbanistike i prostorne planove u roku od 18 meseci; u sluaju propu-sta, predvieno je rasputanje skuptine. Planovi moraju da budu izraeni u digitalnoj formi i da su na raspolaganju graanima.

Vlasnitvo nad zemljitem i nekretninamaTrenutna ekonomska situacija koja optereuje likvidnost kompanija, posledica je sve veeg broja nenaplativih po-traivanja, blokiranih rauna i nelikvidnosti kompanija, kao i zanemarivanje obaveza drave, trgovinskih lanaca i drugih velikih i snanih subjekata prema malim subjektima, odrazili su se i na sektor nekretnina. Iako je proao prvi udar global-ne ekonomske krize, zahvaljujui visokoj zavisnosti trita od lokalnih i specijalizovanih investitora nekretnina i gra-evinskih firmi, kao i visoko-specijalizovanom bankarskom sektoru, potpuni oporavak trita moe tek da se oekuje po ulasku najveih investitora koji mogu da za potrebe trita obezbede velike projekte, to bi se stimulisalo promenama u pravnoj regulativi koja ureuje oblast nekretnina.

Gradsko graevinsko zemljite, koje je bilo u iskljuivom vlasnitvu Republike Srbije, sada moe da promeni vla-snika, pod uslovima koji ureuje novi Zakon o planiranju i izgradnji.

Veliki broj nekretnina na atraktivnim lokacijama u Beogradu i drugim gradovima, ostaje u vlasnitvu grada i izdaje se, ali ne u skladu sa postojeim trinim uslovima. To obeshra bruje renomirane kupce da uu na trite. Ova pojava doprinosi i porastu sive ekonomije i smanjuje prihode budeta. Postoji i veliki broj drugih nekretnina koje mogu da se preuzmu kroz proces privatizacije kompanija u ijem su vlasnitvu.

Politika upravljanja i odravanja stambenih zgrada nije me-njana jo od 1995. godine, kada je usvojen postojei Zakon. Od tada nije bilo znaajnijih promena Zakona o odravanju stambenih zgrada koji ne predvia model profesionalnog upravljaljanje stambenim objektom (dobrovoljno angaova-nje koje obino obavlja predsednik kunog saveta), ali i ne obavezuje vlasnike stambenih jedinica da pomenuti Zakon primenjuju. Opteprihvaeni model organizacije je jo uvek saradnja sa javnim komunalnim preduzeima, uz mogu-nost angaovanja privatnih preduzea za potrebe specifi-nih radova.

23

Izgradnja

Novi Zakon o dravnom premeru i katastru usvojen je u avgu-stu 2009. godine i predvia mnogo efikasnije dravne mere i formiranje i voenje katastra nepokretnosti. Zakon je definisao osnovna naela katastra, uzimajui kao model evropski model zemljinih knjiga i drugih katastara nekretnina, s ciljem da se omogui precizniji i transparentniji unos podataka u katastar nepokretnosti.

Projekat Katastar u Srbiji jo uvek nije zavren. Nekoliko beo-gradskih optina (Novi Beograd, Stari Grad i Vraar) zavrilo je katastarski sistem registracije zemljita, ali pomenuti proces tre-ba realizovati to je pre mogue.

Nepotpune zemljine knjige i drugi podaci, vezani za zemljini posed, nesporno predstavljaju kljuni probem u ovoj oblasti i doprinose pojavi mnogih nepravilnosti u okviru procesa pribav-ljanja prava vlasnitva.

Proces izdavanja graevinskih dozvola jo uvek nije transparen-tan, traje dugo i optereen je birokratskim zahtevima, to je, pre svega, posledica tekog i vremenski veoma zahtevnog procesa prikupljanja dokumentacije koja se podnosi prilikom prijave (dokumentacija koja se odnosi na prava na zemljite).

RestitucijaZakon o restituciji jo uvek nije donet, a postoji obeanje drav-nih organa da e predlog Zakona biti donet najkasnije do kraja 2009. godine.

Prioritet restitucije bazira se na njenim ogromnim potencijalima u smislu unapreenja sigurnosti prava vlasnitva na simbolian i primeran nain, jer veoma jasno pokazuje da Drava vraa ono to je nepravedno oduzeto.

Lizing nekretninaZa sada u Srbiji ne postoji pravni okvir u oblasti lizinga nekret-nina. Postojei Zakon o obligacionim odnosima predvia samo osnove istog zakupa prostorija, ali ne omoguava lizing istih. U celom regionu centralne i jugoistone Evrope, oblast lizinga nekretnina nudi fleksibilne i atraktivne mogunosti za finansij-ske ustanove, maloprodaju i investicije u oblasti industrijskih nekretnina.

Za finansiranje novih investicija ili refinansiranje postojeih ne-kretnina, podjednako je pogodan i finansijski i operativni lizing, a kompanije na ovaj nain obezbeuju likvidnost. Ovakav lizing nekretnina deluje stimulativno i omoguava stvaranje nove di-namike u sektoru investicija u nekretnine, pri emu stvara i si-gurnost za finansijske institucije.

POBOLJANJAU odnosu na prethodnu godinu, kada je naelna zamerka po ovom pitanju bio veoma skroman napredak ostvaren u posled-nje dve godine, u 2009. godini najvea promena je bio novi set zakona koji ureuju sektor nekretnina (Zakon o planiranju i iz-gradnji, Zakon o dravnom premeru i katastru, Zakon o socijal-nom stanovanju), koji je usvojila Skuptina krajem avgusta. Iako je jo suvie rano za analizu bilo kakvih rezultata, koji zavise od njihove primene i praktinog efekta, novi set zakona moe da bude veliki napredak na tritu nekretnina. Ova oblast je veoma osetljiva, posebno u odnosu na restituciju, a njeno sveobuhvat-no regulisanje u skladu sa postojeom meunarodnim zakono-davstvom i praksom predstavlja osnovu kontinualnog razvoja i stvaranja uslova za povoljne i privlane investicije i poslovno okruenje.

Vlasnitvo nad zemljitem i nekretninamaUsvojen je novi, reformisani Zakon, a za postupak sticanja ze-mljita predvia nekoliko mogunosti. Neophodno je saekati nacrt svih neophodnih, prateih podzakonskih akata koji e po usvajanju u potpunosti definisati uslove i procedure vezane za transfer postojeeg korienog zemljita u zemljite sa vlasni-kim statusom.

Zakon o hipoteci, donet pre 4 godine, uveo je mogunost po-novnog izdavanja graevinske dozvole, u postupku izvrenja hipoteke na polu-zavrenim objektima, na ime lica koje kupuje objekat. Meutim, ova mogunost nije bila u skladu sa pret-hodnim Zakonom o planiranju i izgradnji koji je insistirao da se ime investitora pojavljuje tokom celog postupka izgradnje, to je sada izmenjeno novim Zakonom koji predvia mogunost transfera.

Novi Zakon o dravnom premeru i katastru usvojen je sa veoma vanom klauzulom koja predvia da svaki deo imovine registro-vane u katastru ima i procenu njene vrednosti. To otvara mo-gunost regulisanja i organizovanja ovog procesa kroz dravno

24

usvajanje pravila i procedura, primenom metodologije zbirne i pojedinane procene.

Umesto postojeeg preferiranog tipa prava na zemljite zakup graevinskog zemljita, novi Zakon o planiranju i izgradnji uvo-di mogunost da investitor stekne vlasnika prava, u skladu sa uslovima koje predvia Zakon.

IzgradnjaPrema novom Zakonu o planiranju i izgradnji, sve odredbe koje reguliu postupak dobijanja dozvole pojednostavljuju ovaj pro-ces, ali to mora da se potvrdi i u praksi.

Novi Zakon o planiranju i izgradnji predvia mogunost transfe-ra graevinske dozvole, to znai da investitor moe da prenese dozvolu na neko drugo lice u sluaju odustajanja od zapoete izgradnje.

Graevinska industrija (graevinske kompanije) polako prelazi iz prvobitno predominantnog dravnog vlasnitva u privatno vlasnitvo.

Nekoliko optina su ve uvele sistem informacije na jednom mestu , koji je namenjen stranim investitorima, to je znaajno poboljalo prethodno pomenuti problem pristupa potrebnim podacima, koji se ranije javljao usled nedovoljno informacija i/ili nekvalifikovanog osoblja.

RestitucijaNovi Zakon o planiranju i izgradnji ureuje i pitanja restitucije. Osnova ideje je da vlasnici nekretnina povrate svoje vlasniko pravo nad zemljitem. Prethodni vlasnici zemljita na kome nisu izgraene nekretnine, stei e ponovo pravo vlasnitva, a u slu-ajevima gde su nekretnine izgraene na zemljitu, vlasnici bi najverovatnije trebalo da dobiju kompenzaciju koja bi se ispla-ivala iz Fonda za restituciju.

PREOSTALI PROBLEMI

Vlasnitvo nad zemljitem i nekretninamaPosle viemesene i uspene javne rasprave, koja je poela krajem 2008. i trajala do poetka 2009. Godine, i sa odreenim brojem ratifikovanih predloga zainteresovanih strana, Vlada je usvojila modifikovani predlog novog Zakona kojim se uvodi

nekoliko potpuno novih zakonskih reenja, a u odnosu na koja zainteresovane strane nisu imale mogunost da dostave povrat-ne primedbe. Ovaj novi nacrt Zakona o planiranju i izgradnji do-stavljen je Skuptini po hitnom postupku, bez prethodno orga-nizovane javne rasprave i bez sistematske evaluacije efekata koji e isti imati na graane i kompanije, kao i u odnosu na stvarnu mogunost njegove primene i sprovoenja. Kao to je ve re-eno, neophodno je saekati praktinu implementaciju novog Zakona, jer e tek tada postojati mogunost da se dostave od-govarajui komentari vezani za njegov budui uticaj na trite nekretnina.

Optine nisu oduzimale od investitora graevinsko zemljite u vlasnitvu drave u sluajevima kada korisnici nisu izgradili objekat u okviru dogovorenog perioda.

Minimalnu cenu najveeg dela gradskog zemljita i dalje ureu-ju propisi Vlade, umesto da iste regulie trite. tavie, cene se po optinama razlikuju, to je posledica injenice da je lokalna regulativa nejasna jer sadri puno nepreciznih procedura koji-ma se ureuje naknada za zakup i dozvole za lokaciju.

Novi Zakon o planiranju i izgradnji predvia, takoe, legalizaciju objekata koji su izgraeni pre usvajanja planova za odreene zone, u situaciji kada graevinske dozvole nisu izdavane ili zah-tevane. U zavisnosti od primene ovog Zakona, neki od vlasnika nekretnina u ruralnim krajevima mogu se suoiti sa zahtevom pripreme projekata, podnoenja zakonski predviene doku-mentacije i slino, s jedne strane, i sa tekom ekonomskom situ-acijom, s druge strane. injenica je i da neke nekretnine nisu ak ni sagraene u skladu sa dananjim standardima, to moe ak da ima za posledicu i ruenje istih. Ostaje jo da se vidi primena ovog Zakona u praksi.

Jo nije definisana jasna kaznena politika za nadlene lokalne organe uprave u sluaju kada isti ne izvre ili kasno izvre svoje obaveze.

U prethodnim godinama nije bilo znaajnog poboljanja veza-nog za upravljanje i odravanje stambenih zgrada. Zakon o odr-avanju stambenih zgrada iz 1995. godine, predvia usvajanje propisa u cilju daljeg ureenja ove oblasti, ali do danas ni za je-dan od njih ne postoji ak ni nacrt (akt o odravanju stambenih zgrada iz 1993. godine jo uvek je na snazi).

25

Za finansiranje odravanja stambenih zgrada, sklapani su ugo-vori sa javnim komunalnim drutvima za potrebe korektivnog odravanja i hitnih intervencija, i organizovano je prikupljanje novca za potrebe investicionog odravanja, koje u praksi esto ne moe da se primeni.

IzgradnjaCeo proces pribavljanja dozvola i u 2009. godini je i dalje bio ne-transparentan, dugaak i optereen birokratskim procedurama, pre svega kao posledica tekog i vremenski zahtevnog procesa prikupljanja dokumentacije koja je potrebna za aplikaciju.

Projekat za katastar nepokretnosti koji finansira Svetska banka, jo uvek nije zavren u Srbij i projekat treba da bude gotov do 2010, ali e najverovatnije rok biti probijen.

Katastarski sistem registracije zemljita za nekoliko optina u Beogradu (Novi Beograd, Stari Grad i Vraar) u zavrnoj je fazi i bie na raspolaganju, ali ceo proces mora da se zavri to je pre mogue, jer nepotpune zemljine knjige i drugi podaci vezani za zemljite, neosporno predstavljaju kljuni problem u ovoj oblasti, to doprinosi pojavi mnogih nepravilnosti u procesu pri-bavljanja vlasnikih prava.

Restitucija

U odnosu na znaajni napredak u prethodnim godinama, u proloj godini nije bilo znaajnijih promena (Zakon o hipoteci, Zakon o restituciji imovine crkvama i verskim zajednicama, itd.). Zakon o restituciji treba da se pripremi i usvoji to je mogue pre. Republika Vlada obeala je donoenje nacrta zakonskog predloga najkasnije do kraja 2009, to je svakako imperativ, s obzirom da se na ovaj Zakon eka jo od 2000. godine.

Prethodni projekti vezani za novi Zakon o privatizaciji graevin-skog zemljita, predstavljeni tokom 2007. godine, dali su prio-ritet restituciji u naturi u odnosu na prodaju, ali novi Zakon o planiranju i izgradnji predvia da praktino sva kompenzacija bude u novanim sredstvima.

Proces restitucije vlasnitva nad zemljitem pokazao je u pro-losti znaajni nivo nekonzistentnosti i nepravilnosti, u mnogim situacijama u kojima je priznavanje prava ili neopravdano kasni-lo ili je ak dodeljeno sadanjim vlasnicima objekata, umesto da bude vraeno starim vlasnicima.

Lizing nekretninaZakonska regulativa koja ureuje oblast lizinga treba da predvi-di mogunost finansijskog lizinga i vanbilansni operativni lizing povoljan za odnos obaveza i sopstvenog kapitala kompanije.

PREPORUKE SAVETA

Novi Zakon o planiranju i izgradnji vri uticaj na pet vanih oblasti: prostorno planiranje, izgradnju, graevinsko zemljite, restituciju i legalizaciju. Sve ove oblasti moraju posebno da se reguliu, to je pre mogue, kroz siste-matska podzakonska akta;

Republika Vlada i relevantna ministarstva moraju to je pre mogue da pripreme nacrt i da usvoje sva neophod-na podzakonska akta, kao i da lokalnim organima izdaju jasno definisana uputstva vezana za implementaciju novog Zakona o planiranju i izgradnji;

Dravna tela moraju da omogue transparentnost i doslednost u svom radu, na svim nivoima, kao i da obezbede visoki nivo praenja rada svih relevantnih institucija;

Neophodno je da se jo vie uprosti proces izdavanja dozvola, a potrebno je i da se razmotri mogunost smanjenja naknade za ureenje zemljita i svih drugih poetnih trokova u vezi sa izgradnjom, kao i kasniji operativni

26

trokovi s ciljem daljeg razvijanja trita i ubrzavanja procesa koji e omoguiti jo vei priliv investicija na ovo trite;

Potrebne su izmene i u kaznenoj politici u okviru Zakona o planiranju i izgradnji;

Nacrt Zakona o restituciji treba da bude gotov najkasnije do kraja ove godine i stavljen na javnu raspravu radi usvajanja do poetka 2010. Obim reforme u drugim sektorima iziskuje Zakon koji jasno definie proces restitu-cije graevinskog zemljita, to e omoguiti stvaranje pravinog i efikasnog sistema registrovanja vlasnitva zemljita i omoguiti da se predvide trina kretanja;

Zakon o dravnom premeru i katastru je usvojen, a njegova implementacija treba da ubrza zavretak Projekta katastar i da omogui veu transparentnost na tritu nekretnina;

Nacrt novog Zakona o upravljanju i odravanju stambenih zgrada treba, takoe, da bude donet najkasnije do poetka 2010, a usvajanje istog sledi posle javne rasprave. Neophodno je obezbediti kompletnu zakonsku regu-lativu i propise kojima e se definisati rezidentna vlasnika prava i obaveze u vezi sa upravljanjem i odravanjem, koji su neophodni za pravilno funkcionisanje sistema upravljanja i odravanja stambenih objekata;

Drava treba da donese nacrt Zakona o lizingu nekretnina i da isti usaglasi sa drugim zakonima koji su u nepo-srednoj vezi da poslovnim aktivnostima u oblasti nekretnina;

Drava, relevantna ministarstva, lokalni organi i druge vane institucije, s jedne strane i Savet sa svojim Odborom za nekretnine i sve druge organizacije koje se bave poslovima vezanim za nekretnine, s druge strane, treba da uspostave dijalog, komunikaciju i dugoronu saradnju u vezi sa stratekim pitanjima, s ciljem poboljanja uslova na tritu nekretnina.

27

RADNA SNAGA

RADNOPRAVNI PROPISI

STANJEU toku 2009. godine dolo je do znaajnih izmena propisa vezanih za radne odnose stupanjem na snagu odreenog broja novih propisa, dok su neki od postojeih izmenjeni. Naime, primena Opteg kolektivnog ugovora potpisanog u aprilu 2008. godine (u daljem tekstu: OKU) proirena je na sve poslodavce u Republici Srbiji od 11. februara 2009. go-dine, na osnovu Odluke o njegovoj proirenoj primeni od 3. februara 2009. godine koju je doneo Ministar za rad i socijal-nu politiku. Novi Zakon o strancima se primenjuje od 1. apri-la 2009. godine; novi Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom stupio je na snagu 23. maja 2009. godine (osim odredaba koje se odnose na oba-vezu poslodavaca da zaposle odreeni broj osoba sa inva-liditetom, ija je primena odloena za jednu godinu, tj. koje e stupiti na snagu 23. maja 2010. godine). Novi Zakon o za-poljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti stupio je na snagu takoe 23. maja 2009. godine. Isto tako, sa razvojem poslovanja i ulaskom stranih ulaganja, lokalne kompanije imaju vie mogunosti za rad u inostranstvu. S tim u vezi, po-trebno je modernizovati trenutno vaei Zakon o zatiti gra-ana Savezne republike Jugoslavije na radu u inostranstvu (Slubeni glasnik SRJ br. 24/98 i RS br. 101/2005 i 36/2009 poslednja verzija sa izmenama i dopunama od ove godine koje se primenjuju od 23. maja 2009. godine). Napominjemo da odreena drutva koriste usluge agencija za najam radne snage, pri emu koncept iznajmljivanja radne snage nije re-gulisan, ali se tolerie u praksi.

POBOLJANJADrava je prepoznala znaaj ureenja pitanja vezanih za rad-ne odnose i usvojeno je nekoliko novih zakona, kako je po-menuto u prethodnom delu.

Novi Zakon o strancima ureuje uslove vezane za ulazak, bo-ravak i kretanje stranaca kroz Srbiju u skladu sa standardima EU, pa predvia etiri razliite vrste viza (viza A, B, C i D), tri vrste boravita (do 90 dana, do 1 godine, stalno nastanjenje), mogunost donoenja odluke da dravljani odreenih ze-malja mogu boraviti u Srbiji najvie 90 dana samo na osnovu

pasoa ili line karte bez dobijanja dozvole za privremeni boravak, dui rok za podnoenje zahteva za dozvolu za pri-vremeni boravak (90 dana od dolaska u Srbiju), nove mere i kazne u sluaju nezakonitog boravka itd.

Novi Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom usvojen je u cilju omoguavanja oso-bama sa invaliditetom da lake dou do posla imajui u vidu da velika veina takvih lica ne radi, i u njemu su propisane mere i aktivnosti za ukljuenje ovih lica u radno okruenje.

Novi Zakon o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposle-nosti definie ulogu Vlade u godinjem definisanju politike zapoljavanja, njenog finansijskog okvira, i kategorija sta-novnitva koje imaju prioritet u traenju zaposlenja.

to se tie Zakona o zatiti graana Savezne republike Ju-goslavije na radu u inostranstvu od 1998. godine su vrene razne izmene u cilju njegovog usklaivanja sa odredbama drugih vaeih propisa koji delimino ili u potpunosti reguli-e jedan deo pitanja kojima se bavi ovaj zakon.

Zakon o radu je pretrpeo izmene lana 116 kako bi se omo-guilo da poslodavci upute zaposlene na plaeno odsustvo i u sluaju smanjenja obima posla bez krivice zaposlenih, na due od 45 radnih dana u kalendarskoj godini, uz saglasnost Ministra za rad i socijalnu politiku. Oekuje se da e ova pro-mena izazvati smanjenje broja otkaza zbog prekida rada ili smanjenja obima rada.

PREOSTALI PROBLEMI

Opti kolektivni ugovorProirena primena OKU je bila predmet ozbiljne kritike poslo-davaca koji nisu lanovi Unije poslodavaca koja je potpisala ovaj ugovor, i to iz sledeih razloga: (i) ugovor izmeu dve strane se moe proiriti na treu stranu koja nije uestvovala u njemu, to stvara dodatnu pravnu nesigurnost na ionako ne-stabilnom tritu u Srbiji; (ii) ta proirena primena je dala OKU pravnu snagu zakona bez redovne skuptinske procedure za usvajanje novog zakona; (iii) odluka o proirenoj primeni je politike prirode, i nije izvesno da li su zakonski uslovi za njeno usvajanje ispunjeni; (iv) sadraj OKU koji nije u skladu sa prin-cipima savremene trine ekonomije (tj. odreivanje osnovne

28

zarade na osnovu koeficijenta i minimalne cene rada itd.).

Opti kolektivni ugovor predvia povoljnija prava zaposle-nih u poreenju sa onima koja su definisana u Zakonu o radu u nekoliko oblasti, kao i obaveze poslodavca koje nisu povezane sa zatitom prava zaposlenih, izmeu ostalog:

GCA nalae obraun osnovne zarade pomou koeficijen-ta za specifian posao (zastareo metod koji je postojao po starom zakonu), kao i ogranienja u pogledu perioda primene ugovorene osnovne zarade za najjednostavniji posao (najdue est meseci) i njenog iznosa (novougo-voreni iznos ne moe biti nii od prethodno dogovore-nog iznosa). Te odredbe mogu u praksi stvarati probleme poslodavcima koji nemaju kolektivne ugovore ili sindi-kat, i ini se da na osnovu ovih odredaba poslodavcima nije dozvoljeno da nude zaposlenima anekse ugovora o radu u vezi sa smanjenjem osnovne zarade (ak i ako se poslodavac suoi sa finansijskim potekoama);

Obaveza poslodavca da obavetava sindikat o raznim pitanjima, kao to su: godinji izvetaj o poslovanju drutva, profit i raspodela profita, podaci o isplaenim zaradama itd. koja nisu povezana sa zatitom prava za-poslenih;

Poslodavac moe ponuditi minimalnu zaradu samo u sluaju potekoa u poslovanju i to najdue u periodu od 6 meseci u toku kalendarske godine, pri emu je du-an da zaposlenima isplati razliku izmeu minimalne i pune zarade (u roku od 9 meseci);

U sluaju vika zaposlenih, minimalna otpremnina izno-si 1/3 zarade zaposlenog, ili 50% prosene zarade u Re-publici za svaku punu godinu radnog staa, zavisno od toga ta je povoljnije za zaposlenog (treba imati u vidu da je ova odredba prilino nejasna i mogua su razliita tumaenja). Isto tako, OKU predvia detaljne kriterijume za odluivanje o tome kojem zaposlenom e prestati radni odnos u sluaju vika zaposlenih;

Prestanak radnog odnosa zbog nedostatka znanja i spo-sobnosti, i rezulatata rada je znatno komplikovaniji, za-hteva vie vremena i podrazumeva formiranje komisije koja utvruje navodni nedostatak znanja i sposobnosti, i rezultata rada;

Poslodavci su duni da najmanje 0,15% mase sredstava isplaenih na ime zarade obezbede za prevenciju radne invalidnosti i rekreativni odmor zaposlenih (primena fi-

nansijskih odredbi je odloena na neodreeno vreme); OKU predvia opirnu listu sluajeva u kojima zaposleni

ima pravo na plaeno odsustvo, kao i dodatne kriteriju-me za uveanje duine godinjeg odmora;

Pojedini delovi zarade su propisani u veem iznosu u odnosu na iznos predvien Zakonom o radu: za rad na neradni dan 120% od osnovne zarade; za rad nou 30% od osnovne zarade; za minuli rad 0,5% za svaku punu godinu rada u radnom odnosu, itd. Primena ovih finansijskih odredbi je odloena na neodreeno vreme;

Topli obrok je propisan u minimalnom iznosu od 15% od prosene mesene zarade u Republici; regres za ko-rienje godinjeg odmora u visini od 75% od prosene mesene zarade u Republici; terenski dodatak u visini od 3% prosene mesene zarade po zaposlenom u privredi Republike (primena finansijskih odredbi je odloena na neodreeno vreme); dnevnica za slubeno putovanje u zemlji u visini od 5% prosene mesene zarade po zapo-slenom u privredi Republike;

OKU nalae podnoenje prijave o slobodnom radnom mestu NSZ-u, iako takva obaveza nije propisana novim Zakonom o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezapo-slenosti;

OKU predvia obavezu poslodavaca da osiguraju za-poslene za sluaj smrti, povrede na radu, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti. Nije jasno kako primenjivati ovu odredbu imajui u vidu relevantnu odredbu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i ranije tumaenje ovog zakona od strane nadlenih organa da se ova obaveza ne primenjuje dok ovaj vid osiguranja ne bude ureen posebnim zakonom.

Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanjuosoba sa invaliditetom

Zakon je terminoloki neujednaen sa posebnim zakonima na koje upuuje to moe da izazove praktine probleme prilikom utvrivanja osoba sa invaliditetom;

Ocenjivanje radne sposobnosti osobe sa invaliditetom (za potrebe ovog zakona) sprovodi Fond PIO, a reenje o pro-cenjenoj radnoj sposobnosti donosi NSZ. Velika je verovat-noa da e ovakva podela nadlenosti imati za rezultat due trajanje postupka procene radne sposobnosti;

29

Svaki poslodavac koji ima najmanje 20 zaposlenih je u obavezi da zaposli odreeni broj osoba sa invaliditetom, poev od 23. maja 2010. godine (ako ima izmeu 2049 zaposlenih jednu osobu sa invaliditetom; ako ima 50 i vie zaposlenih - dve osobe sa invaliditetom, te na svakih narednih 50 zaposlenih po jednu dodatnu osobu sa inva-liditetom). U suprotnom, poslodavac e biti u obavezi da plaa penale u visini trostrukog iznosa minimalne zarade utvrene za svaku osobu sa invaliditetom koju nije zapo-slio. Pojedine kategorije poslodavaca su izuzete od oba-veze zapoljavanja osoba sa invaliditetom (novoosnovani poslodavac, poslodavac koji uestvuje u finansiranju zara-da osoba sa invaliditetom i poslodavac koji izvri finansij-ske obaveze iz odreenih ugovora zakljuenih sa preduze-em za profesionalnu rehabilitaciju i zapoljavanje osoba sa invaliditetom).

Zakon o strancimaVlada jo nije usvojila sve pravilnike potrebne za primenu ovog zakona. Dodatno, zakon se u praksi ne primenjuje u potpunosti, ve delimino (npr. viza tipa D ne moe da se dobije izvan Srbije, ve stranac mora da se prijavi za pri-vremeni boravak kada doe u Srbiju itd). Novi beli karton mora da se pribavlja svaki put kada se produava boravina dozvola, ak i kada adresa nije promenjena.

Zakon o zapoljavanju i osiguranjuza sluaj nezaposlenosti Naelno, odredbe zakona koje ureuju prava zaposlenog i iznos novane naknade u sluaju nezaposlenosti, restriktiv-nije su od odredbi ranijeg zakona. Za razliku od prethodnog zakona, ovaj zakon ne predvia pravo na novanu naknadu u sluaju sporazumnog prestanka radnog odnosa.

Zakon o zatiti graana savezne republike jugoslavijena radu u inostranstvu

Terminologija zakona nije usaglaena sa terminologijom Zakona o radu i drugim vaeim propisima, to stvara dile-mu koji akt ili akte je poslodavac u obavezi da koristi da bi uredio materiju upuivanja zaposlenih na privremeni rada u inostranstvo. Obaveza poslodavca da uredi pojedina pi-tanja u vezi sa upuivanjem zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo, ukljuujui nain izbora zaposlenih za rad u inostranstvu, veoma je sloeno propisana, nejasna i nepri-lagoena savremenom nainu poslovanja i radnih odnosa.

Obaveza poslodavca da, 30 dana pre upuivanja, obavesti nadleno Ministarstvo rada i socijalne politike o ispunje-nosti uslova za upuivanje zaposlenog u inostranstvo, kao i da dostavi potpunu dokumentaciju Ministarstvu, uklju-ujui i dokaz o plaenim porezima i doprinosima, veoma usporava delovanje poslodavca i praktino rezultira u ne-mogunosti da delatnost u inostranstvu obavlja ne samo brzo nego i u primerenom roku. Postupak pred Ministar-stvom traje u proseku 60 dana. Bez dokaza da je Ministar-stvo obaveteno i da je potvrdilo da su se stekli uslovi, nije mogue u skladu sa propisima RS dobiti zdravstveno osiguranje od strane Fonda za zdravstveno osiguranje RS koje bi bilo vaee u inostranstvu.

Zakon o raduBudui da osim izmene u lanu 116. Zakona o radu nije bio promena u pogledu pitanja koja su ranije od strane Saveta utvrena kao problematina, ostajemo pri komentarima da-tim u prethodnim izdanjima Bele knjige, i ovde ponavljamo samo najproblematinija pitanja:

Pitanja u vezi sa zapoljavanjem stranaca: obavezan je radni odnos na odreeno vreme u trajanju do jedne go-dine, to u praksi moe biti neodgovarajue; postupak pribavljanja poslovnih viza i boravine dozvole je prete-rano komplikovan i neefikasan, ak i prema novom Zako-nu o strancima; svaki prenos novanih sredstava u ino-stranstvo od strane stranca podrazumeva prikupljanje velikog broja dokumenata i dokaza koje treba podneti banci;

Prema vaeem zakonu i OKU, obraun zarade je kom-plikovaniji nego pre, a evidencija o zaradi treba da bude potpisana od strane zaposlenog to u praksi moe da bude veoma tehniki komplikovano;

Naknada zarade za vreme odsustvovanja sa rada u vre-me bolovanja, na dan dravnog praznika, za vreme go-dinjeg odmora, plaenog odsustva itd. se obraunava u visini prosene zarade u prethodna tri meseca (lanovi 114 i 115). U sluaju visokih jednokratnih isplata (kao to su godinji bonusi), naknada zarade moe biti znatno via od same zarade koja bi pripala zaposlenom da ne odsustvuje. Dodatno, ovo rezultira u nemogunosti po-slodavaca da planiraju svoj budet.

Naelno, papirologija koja se odnosi na zaposlenje i po-daci koje treba da uva svaki poslodavac je preobimna.

30

Zaposleni kojem je radni odnos prestao zbog nezadovo-ljavajuih rezultata rada i/ili nedostatka znanja/sposob-nosti ima pravo na otkazni rok u trajanju od 1 do 3 mese-ca, u zavisnosti od ukupnih godina staa osiguranja. OKU dodatno oteava ovaj nain prestanka propisivanjem obaveznog formiranja komisije koja e da utvrdi navodni nedostatak znanja i sposobnosti i rezultata rada;

Poslodavac je obavezan da reenje o korienju godi-njeg odmora dostavi najmanje 15 dana pre poetka go-dinjeg odmora, to je najee nemogue u praksi;

Nije mogue da zaposlena na porodiljskom odsustvu pone da radi sa nepunim radnim vremenom za vreme porodiljskog odsustva i da prima beneficije u vezi sa po-rodiljskim odsustvom u srazmernom iznosu;

Iznos plaanja regionalnim privrednim komorama koje se obraunava na bruto zaradu je razliit irom Srbije, to komplikuje uspostavljanje jedinstvenog sistema za obra-un u kompanijama koje zapoljavaju lica irom Srbije;

Pojedine kategorije zaposlenih ne mogu biti otputene od strane poslodavca kao tehnoloki viak ak i ako pri-stanu na otkaz (trudnica, ena na porodiljskom, na od-sustvu radi nege deteta ili odsustvu radi posebne nege deteta, predstavnici sindikata);

Slubeni put u zemlji nije definisan zakonom; Zakon dozvoljava poslodavcu da ponudi zaposlenom

aneks na ugovor o radu samo u sluajevima navedenim u lanu 171 koji ne obuhvataju sve sluajeve u praksi kada je potrebno zakljuiti aneks.

PREPORUKE SAVETA

S obzirom da se propisi navedeni u prethodnom tekstu smatraju naroito vanim za privlaenje i odravanje stranih ulaganja, Savet daje nekoliko predloga kako da se unapredi situacija.

OKUProireno dejstvo OKU treba da bude stavljeno van snage iz razloga koji su prethodno navedeni. Ukoliko se ovo ne desi, ovde se nalaze preporuke, pri emu one ni pod kojim uslovima ne znae da se poslodavci lanovi Saveta slau sa OKU.

Sistem koeficijenata za odreivanje osnovne zarade treba da se izostavi iz OKU kao prevazien i nepraktian;

Predlaemo brisanje lana 55 OKU, koji predvia obavezu poslodavca da obavetava sindikat o odreenim po-slovnim pitanjima, s obzirom da se ta pitanja odnose na poslovne operacije drutva, i irok spektar pitanja pred-stavlja poslovnu tajnu i ni na koji nain nisu u vezi sa statusom zaposlenih;

Ne bi trebalo da postoje ogranienja u vezi sa isplatom i duinom trajanja minimalne zarade. U suprotnom, po-slodavci bi bili primorani da odu u steaj;

Treba pojasniti odredbu o otpremnini u sluaju tehnolokog vika i pojednostaviti kriterijume za odreivanje radnika koji predstavljaju tehnoloki viak;

U sluaju nedostatka znanja i sposobnosti zaposlenog ne bi trebalo da postoji obaveza da se oformi komisija ve bi poslodavac trebalo da bude u mogunosti da utvrdi razlog za otkaz na neki drugi odgovarajui nain;

Poslodavac bi trebalo da ima pravo (a ne obavezu) da obezbedi sredstva za prevenciju radne invalidnosti i rekre-ativni odmor zaposlenih u bilo kom iznosu koji je za njega odgovarajui ili da se o ovome dogovori sa sindikatom bez uspostavljanja obaveznog minimuma, a taj fond bi trebalo da bude kod konkretnog poslodavca;

31

Van sluajeva obaveznih prema Zakonu o radu, poslodavci bi trebalo da imaju slobodnu mogunost da obezbe-de zaposlenima plaeno odsustvo i poveanje dana godinjeg odmora u sluajevima i u trajanju koje je dogovo-reno sa sindikatom, odnosnim zaposlenim ili po sopstvenoj diskreciji;

Poto ne postoji obaveza da se zapoljava posredstvom NSZ, poslodavac bi trebalo da ima pravo da oglasi slo-bodno radno mesto, ali ne bi trebalo da ima takvu obavezu;

Obaveza iz OKU da se zaposleni osiguraju u sluaju smrti, povreda na radu i smanjenja ili gubitka radne sposob-nosti trebalo bi da bude koordinirana sa istom obavezom koju predvia Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu.

Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom Ovaj zakon bi trebalo da se terminoloki uskladi sa posebnim zakonima iz ove oblasti.;

Procena radnih sposobnosti i izdavanje reenja o procenjenoj radnoj sposobnosti trebalo bi da se vre od strane istog organa radi skraenja procedure. Predloili bismo dodeljivanje vrenja ove procedure drugom nadlenom organu, a ne PIO, s obzirom na znaajan obim posla koji PIO ve obavlja;

Verujemo da bi efikasniji nain za postizanje veeg stepena zaposlenosti osoba sa invaliditetom bio stimulisanje poslodavaca da zapoljavaju ove osobe putem odreenih podsticajnih mera (npr. niih stopa poreza na prihode i socijalnih doprinosa, finansijskih sredstava obezbeenih od strane drave itd.) pre nego kanjavanje poslo-davaca zbog neusaglaavanja. Dodatno, postoje poslovne aktivnosti za ije obavljanje je praktino nemogue zaposliti osobu sa invaliditetom (graevinske aktivnosti i sl.).

Zakon o strancima Vlada bi trebalo da usvoji podzakonske akte koji su potrebni za primenu ovog zakona to je pre mogue, da bi se

omoguilo da zakon postane operativan. Trebalo bi poveati praktinu primenljivost zakona i obezbediti da se on u praksi primenjuje u potpunosti. U sluaju da nije dolo do promene adrese, ne bi trebalo da bude obavezno da se pribavlja novi beli karton prilikom produenja boravine dozvole.

Zakon o zatiti graana Savezne Republike Jugoslavije na radu u inostranstvu Ovaj zakon bi trebalo da bude modernizovan, usaglaen sa terminologijom Zakona o radu i drugim relevantnim

propisima i prilagoen novim poslovnim uslovima. S obzirom da su otvorene nove mogunosti za lokalne kom-panije da obavljaju niz poslova u inostranstvu preko svojih zaposlenih, trebalo bi da se obezbedi brza pokretljivost zaposlenih, uz smanjenje administrativnih prepreka i nepotrebno dugih procedura. Alternativa je da se ukine ovaj zakon i da se Zakonom o radu reguliu najvanije stvari u vezi sa zatitom srpskih radnika na radu u inostranstvu.

Iznajmljivanje radne snage Koncept iznajmljivanja radne snage trebalo bi da bude regulisan posebnim propisom koji bi uredio sva vana pi-

tanja u vezi sa ovim (odnos poslodavca i pojedinca, poslodavca i korisnika usluga, zaposlenog i korisnika usluga, bezbednost i zdravlje na radu itd.).

32

Zakon o radu Verujemo da je neophodno dodano smanjenje trokova radne snage da bi se poveala stopa zaposlenosti i sma-

njio takozvani rad na crno. Ovo moe da se postigne ili kroz dalje umanjenje stope poreza na prihode i iznos prihoda koji je izuzet od oporezivanja, ili smanjenjem socijalnih doprinosa;

Izmene u oblasti zapoljavanja stranih dravljana moraju doprineti pozitivnoj klimi za strane investicije, tako to bi vre-mensko ogranienje privremene radne dozvole trebalo da bude produeno na 3 godine, postupak dobijanja poslovne vize i privremene boravine dozvole trebalo bi da bude daleko manje komplikovan i vremenski zahtevan i postupak za prenos novanih sredstava u inostranstvo od strane zaposlenih stranaca trebalo bi da bude pojednostavljen;

Predlaemo da naknada zarade za vreme odsustva usled bolovanja, dravnih praznika, godinjeg odmora, plae-nog odsustva bude dugovana u iznosu osnovne zarade uveane po osnovu minulog rada;

Papirologija koja se odnosi na zaposlenje trebalo bi da bude pojednostavljena uvoenjem elektronske dostave dokumenata i elektronskim bazama podataka i primenom pravila elektronskog potpisa. S tim u vezi, stav 5 lana 122. zakona trebalo bi izbrisati;

U sluaju nedostatka znanja i sposobnosti zaposlenog, ne bi trebalo da postoji obaveza da se oformi komisija ve bi poslodavac trebalo da bude u mogunosti da utvrdi razlog za otkaz na neki drugi odgovarajui nain. Otkazni rok ne bi trebalo da bude dui od 15 dana;

Trebalo bi da se izmeni zakon tako da se smanji rok za izdavanje reenja o godinjem odmoru na 5 dana pre dana poetka godinjeg odmora, ili ak i manje u specifinim situacijama. U dinaminim radnim sredinama, koje se brzo menjaju, kao to su strane kompanije, godinji odmor se esto dogovara u kratkom roku posle obavetenja, naroito u sluaju menadmenta;

Radnopravni propisi bi trebalo da predvide mogunost da zaposleni na porodiljskom odsustvu pone da radi sa nepunim radnim vremenom za vreme porodiljskog odsustva i da prima beneficije u vezi sa porodiljskim odsu-stvom u srazmernom iznosu;

Plaanja regionalnim privrednim komorama treba da budu ujednaena irom Srbije;

Zaposleni koji su zatieni od otkaza po osnovu tehnolokog vika trebalo bi da imaju pravo da daju saglasnost na takav nain otkaza, u kom sluaju bi imali pravo na beneficije za sluaj nezaposlenosti;

Slubeni put u zemlji bi trebalo da bude definisan kao bilo koji put van mesta rada koji je uinjen na zahtev po-slodavca i u svrhu izvrenja odreenog posla. Meutim, takav put se nee smatrati slubenim putem ukoliko je priroda posla zaposlenog takva da obuhvata esta putovanja van mesta rada (npr. profesionalni vozai, regional-ni prodavci itd);

Trebalo bi predvideti da van sluajeva predvienih u lanu 171, aneks ugovora o radu moe takoe biti zakljuen i u drugim sluajevima, na os