Embed Size (px)
Citation preview
PREDGOVOR
Manifestacija Bezbednost za budućnost je potekla iz ideje i potrebe da se problemi
bezbednosti posmatraju kao celina, a ipak odvojeno, kroz prizmu naučnika i stručnjaka u
cilju spajanja nauke, kompanijske prakse i privrede uopšte. Ove godine treći put
realizujemo ovu manifestaciju.
U savremenom svetu, bezbednost je dobila vrhunski značaj. Poseban značaj bezbednost
dobija u kriznim situacijama. Krizne situacije su postale konstanta savremenog sveta.
Ljudsko društvo je postalo ranjivije na različite negativne uticaje, u odnosu na prošlost.
Ubrzan tehničko tehnološki razvoj otvara nove dimenzije pojava, čija širina i dubina nije
poznata, u momentu stvaranja novih proizvoda. Rizik od manifestacija događaja sa
negativnim efektima nije moguće proceniti na samom početku, već se suočavanje sa
negativnim posledicama dešava po njihovoj manifestaciji. Krizni menadţment je postao
svakodnevna potreba, neophodan za opstanak pojedinca, kompanije ili društva u celini.
Naučna saznanja ne dolaze uvek do onih koji izvršavaju poslove bezbednosti, kao fizička
ili pravna lica. Stoga postoji potreba, da se naučnici i stručnjaci, sretnu i razmene ideje,
mišljenja i znanja. Materijalizacija znanja se vrši svakodnevno u procesu savremenog
poslovanja. Izloţeno uticajima turbulentnog okruţenja, a usmereno na odrţivost,
savremeno poslovanje zahteva permanentno praćenje promena i prilagođavanje tim
promenama.
Spoznaja okruţenja u kome se nalazi savremeno društvo, moguća je ako se poseduje
neophodno znanje o pojavama koje ga karakterišu. Samo znanje, daje mogućnost,
preventivnog delovanja kroz efikasan sistem procene rizika. Znanje, nastalo kao simbioza
nauke i struke, jedino ima kvalitet i snagu, koji garantuju mogućnost preventivnog
delovanja i optimalan nivo spremnosti za reagovanje na negativne događaje. Otpornost
savremenog društva na negativne događaje, zavisi od stepena razvijenosti znanja.
Zbornik radova sa 3. MeĊunarodne konferencije-Bezbednost i krizni menadţment-
teorija i praksa, predstavlja novu vrednost u posmatranju portfolia bezbednosnih pojava
na strategijskom, kompanijskom i nivou pojedinca. Radovi objavljeni u zborniku radova
predstavljaju nova saznanja i poglede autora. Širok dijapazon obuhvaćene problematike,
potvrđuje pretpostavku o neophodnosti ovakve konferencije. Radovi saopšteni na protekle
dve konferencije, su nedvosmisleno pokazali, potrebu za regionalnom saradnjom i
uanpređenjem zajedničkih kapaciteta.
Izloţbeni deo manifestacije i praktične pokazne veţbe imaju za cilj da konzumentima
primenjene bezbednosti pokaţu nova dostignuća i mogućnosti u rešavanju različitih
problema bezbednosti. Namera organizatora je da, paţljivim odabirom tematike za
pokazne veţbe, trasira put primene principa praktičnosti i očiglednosti u procesu
obučavanja i osposobljavanja lica za reagovanje u različitim situacijama.
Gajimo nadu da će ovaj zbornik biti izvor novih saznanja, pomoći prilikom rešavanja
bezbednosnih problema, oslonac licima koja se praktiĉno bave bezbednošću i izvor
inicijative za unapreĊenje postojećih saznanja u oblasti bezbednosti i kriznog
menadţmenta. Ovim putem pozivamo sve zainteresovane subjekte da svojim radovima
poboljšaju kvalitet budućih izdanja.
Programski odbor
MEĐUNARODNI NAUĈNI ODBOR
Prof. Dr Branko Babić, VTS Novi Sad - predsednik
Prof.Dr Igor Osipehuk, vice rektor Instituta CZ, Sanktpetersburški univerzitet EMERKOM, Ruska
Federacija
Prof. Dr Jovan Vuĉinić, Veleuĉilište u Karlovcu, Hrvatska
Prof. Dr Nenad Mustapić, Veleuĉilište u Karlovcu, Hrvatska
Dr Marijan Brozović, Veleuciliste u Karlovcu, Hrvatska
Prof. Dr Bajro Imširović, Univerzitet Brĉko DC, Bosna i Hercegovina
Prof.Dr Sulejman Meta, Fakultet primenjenih nauka, Drţavni univerzitet Tetovo, Makedonija
Msc Nada Marstijepović, Fakultet za pomorstvo, Kotor, Crna Gora
Velizar ĈaĊenović, Vatrogasni savez Crne Gore, Crna Gora
Doc. Dr Predrag Ilić, Institut za zaštitu, ekologiju i informatiku, Banja Luka, Republika Srpska,
Bosna i Hercegovina
Doc. Dr Goran Maksimović, Banjaluka,R.Srpska, Bosna i Hercegovina
Doc. Dr Slobodan Simić, Banjaluka, R.Srpska, Bosna i Hercegovina
Ţeljko Ilić, Republiĉka uprava CZ, R.Srpska, Bosna i Hercegovina
Prof. Dr Miomir Stanković, Fakultet zaštite na radu Niš, Srbija
Prof. Dr Vesna Nikolić, Fakultet zaštite na radu Niš, Srbija
Prof.Dr Katarina Štrbac, Direktor direkcije za evropske integracije i upravljanje projektima
Ministarstva odbrane, Srbija
Dr Miroslav Bjegovic, Fakultet primenjenih nauka, EDUKONS, Novi Sad, Srbija
Doc. Dr Dragan Pamuĉar, Vojna akademija, Beograd, Srbija
Doc. Dr Ljubomir Gigović, Vojna akademija, Beograd, Srbija
Prof. Dr Samed Karović, Fakultet primenjenih nauka, EDUKONS, Novi Sad, Srbija
Prof. Dr Zoran Keković, Fakultet bezbednosti, Beograd, Srbija
Prof. Dr Ţelimir Kešetović, Fakultet bezbednosti, Beograd, Srbija
Prof. Dr Vladimir Jakovljević, Fakultet bezbednosti, Beograd, Srbija
Doc Dr Dalibor Kekić, Kriminalistiĉko policijska akademija, Srbija
Prof. Dr Dragan MlaĊan, Kriminalistiĉko policijska akademija, Srbija
Prof. Dr Marina Mitrevska, Filozofski fakultet, Skopje
Dr Mirjana Laban, Fakultet tehniĉkih nauka, Novi Sad, Srbija
Dr Aca RanĊelović, Vojna akademija, Beograd, Srbija
PROGRAMSKI ODBOR
Dr Nenad Komazec, Vojna akademija, Beograd, Srbija-predsednik
Dr Dragiša Jurišić, Banjaluka, R. Srpska, Bosna i Hercegovina
Dr Darko Boţanić, Vojna akademija, Beograd, Srbija
Mr Branislav Milosavljević, Institut za strategijska istraţivanja, Srbija
MSc Dragan Babić, RABEK, Srbija
MSc Ljiljana Mihajlović, Geografski fakultet, Srbija
MSc Zoran Lapĉević, JKP Obrenovac
ORGANIZACIONI ODBOR
MSc Slavica Pavlović, RABEK, Srbija- predsednik
MSc Milica Mladenović, S4 GLOSEC Globalna bezbednost, Srbija- sekretar
Marija Starĉević, S4 GLOSEC Globalna bezbednost, Srbija
Maja Mijatović, RABEK, Srbija
Olivera Zdravković, opština Obrenovac, Beograd, Srbija
Marija Jelić, opština Obrenovac, Beograd, Srbija
Dragan Nešić, opština Obrenovac, Beograd, Srbija
MSc Ana Kostadinović, RABEK, Srbija
IMPRESSUM
Urednici Prof. Dr Branko Babić, Visoka tehniĉka škola, Novi Sad, Srbija
Dr Nenad Komazec, Vojna akademija, Beograd, Srbija
Izdavaĉ Regionalna asocijacija za bezbednost i krizni menadţment
S4 GLOSEC Globalna bezbednost doo
Recenzenti Prof. Dr Samed Karović- Srbija
Prof. Dr Katarina Štrbac- Srbija
Prof. Dr Dragan Pamuĉar- Srbija
Prof. Dr Miomir Stanković- Srbija
Prof. Dr Branko Babić- Srbija
Prof. Dr Jovan Vuĉinić - Hrvatska
Prof. Dr Nenad Mustapić - Hrvatska
Dr Tomaz Kramberger- Slovenija
Dr Slavoljub Dragiĉević - Srbija
Prof. Dr Dragan MlaĊan - Srbija
Dr Aca RanĊelović - Beograd, Srbija
Doc. Dr Slobodan Simić - Bosna i Hercegovina
Dr Dragiša Jurišić - Bosna i Hercegovina
Dr Nenad Komazec - Srbija
Dr Darko Boţanić – Srbija
Dizajn MSc Milica Mladenović
Dr Nenad Komazec
Štampa Štamparija Donat Graf, Grocka, Belgrade
ISBN
978-86-80698-08-3
Napomena: Mišljenje autora izraţeno u zborniku ne mora da predstavlja stavove institucije u kojoj je
zaposlen
SADRZAJ
1. UPRAVLJANJE RIZIKOM OBUKE SLUŢBENIKA OBEZBEĐENJA U GAĐANJU
PIŠTOLJIMA
Aca RanĊelović, Ţeljko Jokić , Ljubinko Karapetrović ...................................................1
2. DARK NET KAO NOVO CRNO TRŢIŠTE I BEZBEDNOSNI IZAZOV
Aleksandar Krštenić .........................................................................................................14
3. POJMOVNO ODREĐENJE AGRESIJE
Nenad Kovaĉević, Mitar Kovaĉ ........................................................................................20
4. OBAVEŠTAJNO-BEZBEDNOSNE SLUŢBE U OPERATIVNOM SISTEMU
PROTIVTERORISTIĈKE ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE
Irena Đukić Pribaković ....................................................................................................28
5. UTJECAJ SMJENSKOG RADA NA ZDRAVLJE I UĈESTALOST OZLJEĐIVANJA
RADNIKA
Jovan Vuĉinić, Marijan Brozović ....................................................................................35
6. NACIONALNA SIGURNOST U KURIKULUMU VIJEĆA VELEUĈILIŠTA I
VISOKIH ŠKOLA U REPUBLICI HRVATSKOJ
Jovan Vuĉinić, Zoran Vuĉinić .........................................................................................42
7. DJELOVANJE CENTARA ZA SOCIJALNI RAD U ELEMENTARNIM
NEPOGODAMA U SISTEMU ZAŠTITE I SPASAVANJA
Mira Ćuk, Ljubo Lepir, Draško Gajić .............................................................................48
8. UPRAVLJANJE KRIZAMA U NIS A.D. NOVI SAD
Miroslava Ćurĉin ..............................................................................................................59
9. VEHABIJSKI POKRET NA ZAPADNOM BALKANU
Radiša Saković, Petrović Aleksandar ..............................................................................67
10. MOGUĆNOSTI UPOTREBE BRODOVA I PLOVNIH SREDSTAVA REĈNE
FLOTILE VOJSKE SRBIJE U VANREDNIM SITUACIJAMA
Šerif Bajrami, Vladimir Katanĉević .................................................................................80
11. NOVI TRENDOVI SPRJEĈAVANJA PRANJA NOVCA: PROLIFERACIJA ORUŢJA
ZA MASOVNO UNIŠTENJE
Sonja Cindori ....................................................................................................................87
12. ANALIZA PROTIVOKLOPNIH RAKETNIH SISTEMA U CILJU UVOĐENJA U
OPERATIVNU UPOTREBU U JEDINICAMA VOJSKE SRBIJE
Ţeljko Jokić, Slaviša Jotić, Ljubinko Karapetrović, Ţeljko Marinković ........................95
13. PRILOG USPOSTAVLjANjU UPRAVNE ORGANIZACIJE ZAVANREDNE
SITUACIJE U REPUBLICI SRPSKOJ
Goran Maksimović .........................................................................................................102
14. DOPRINOS SISTEMA ZA PODRŠKU ODLUĈIVANJU U REŠAVANJU PROBLEMA
IZBORA ŠIROKOPOJSNOG RADIO PRIJEMNIKA METODAMA AHP I TOPSIS
Bojan Kuzmanović, Milan Kovaĉević ............................................................................111
15. DRUŠTVENE MREŢE U VANREDNIM SITUACIJAMA
Dragiša Jurišić ................................................................................................................118
16. SAVREMENI ASPEKTI OBUKE I OSPOSOBLJAVANJA U OBLASTI ZAŠTITE I
SPASAVANJA
Aleksandar Lazarević …………………………………………………………………125
17. IZBOR LOKACIJE VATRENOG POLOŢAJA ARTILJERIJSKE GRUPE PRIMENOM
AHP I VIKOR METODE
Aleksandar N. Petrović, Radiša V. Saković, Ţeljko M. Marinković .............................133
18. TEHNIĈKI SISTEM ZAŠTITE NAPOJNIH TRANSFORMATORSKIH STANICA
Aleksandar M. Bošković , Slavko К. Dubaĉkić .............................................................141
19. STRATEGIJSKO ODREĐENJA NACIONALNE BEZBEDNOSTI AUSTRIJE
Branislav Milosavljević, Katarina Štrbac ......................................................................150
20. PREVENTIVNO DELOVANJE I USPEŠNO UPRAVLJANJE RIZICIMA U
VANREDNIM SITUACIJAMA
Branko Babić, Zoran Maĉak ..........................................................................................159
21. REFLEKSIJA SAVREMENIH BEZBJEDNOSNIH IZAZOVA, RIZIKA I PRIJETNJI
NA BEZBJEDNOST U LOKALNOJ ZAJEDNICI
Draţan Erkić, Rade Eraković ........................................................................................167
22. INSTITUCIONALNI OKVIR CIVILNE ZAŠTITE U REPUBLICI SRBIJI
SlaĊana Erić ...................................................................................................................175
23. MOGUĆNOST PRIMENE ALATA @RISK U PREVENCIJI POŢARA
Zoran M. Maĉak, Branko Babić, Milomir Isailović .....................................................182
24. TEORIJSKI PRISTUP PROBLEMU NEIZVESNOSTI I RIZIKA U BANKARSKOM
SEKTORU SRBIJE
Dragana Tadić Ţivković .................................................................................................189
25. ULOGA PRIVATNOG OBEZBEĐENJA U ZAŠTITI KRITIĈNE INFRASTRUKTURE
Marija Starĉević, Zoran Lapĉević ..................................................................................196
26. CIVILNA ZAŠTITA U REPUBLICI SRPSKOJ
Ţeljko Zorić .....................................................................................................................203
27. MEĐUNARODNI OKVIR ZA SMANJENJE RIZIKA OD KATASTROFA –
КРИТИЧКИ OSVRT NA IMPLEMENTACIJU U REPUBLICI SRBIJI
Nenad Komazec, Darko Boţanić, Dragan Pamuĉar .....................................................210
28. KRIZNI MENADŢMENT U FUNKCIJI BEZBEDNOSTI DRUŠTVA
Nenad Komazec, Slavica Pavlović, Aca RanĊelović .....................................................221
29. PROCENA RIZIKA OD TERORISTIĈKIH NAPADA PRIMENOM HIBRIDNOG
MODELA AHP-MABAC
Milica Mladenović, Zoran Karavidić .............................................................................228
30. RIZICI PRI GAĐANJU RUĈNIM RAKETNIM BACAĈEM 64 mm M 80
Ljubinko Karapetrović, Goran Filipović, Šoškic Svetislav, Opaĉić Nemanja ………..239
31. FUZZY LOGIĈKI SISTEM ZA RANGIRANJE IZAZOVA, RIZIKA I PRETNJI
Darko Boţanić, Dragan Pamuĉar, Duško Tešić ...........................................................245
32. INFORMACIONA BEZBEDNOST U SVETLU NOVOG ZAKONA I STANDARDA U
REPUBLICI SRBIJI
Dragan Vuksanović ........................................................................................................253
33. POŢARI RASLINJA - OSVRTOM NA PROŠLOST OBLIKUJMO BUDUĆNOST
Nikola Tramontana ........................................................................................................260
34. TOPLINSKI STRES KOD VATROGASACA
Nikola Tramontana ................................................................................................ ........264
35. PRIMENA GRUBIH SKUPOVA U SISTEMIMA ZA PODRŠKU ODLUĈIVANJU
UPOTREBE SNAGA BEZBEDNOSTI
Zoran M. Karavidić, Miroslav M. Ostojić, Milica Mladenović .....................................269
36. GAŠENJE POŢARA IZ VAZDUHA, ISKUSTVA U CRNOJ GORI, TEORIJA I
PRAKSA
Nada Marstijepović, ĐorĊe V. Marstijepović, Dragana Lukšić, Velizar ĈaĊenović ....278
37. SISTEM ZAŠTITE OD PRIRODNIH I DRUGIH NESREĆA U REPUBLICI
SLOVENIJI
Leon Vedenik ............................................................................... ...................................289
38. PLAN KONTINUITETA POSLOVANJA KAO ALAT KRIZNOG MENADŢMENTA
Vladimir Ninković, Slavica Dabiţljević .........................................................................294
39. ZAŠTITA ŢIVOTA I ZDRAVLJA U VANREDNIM SITUACIJAMA U FAZI
REAGOVANJA POSLIJE NESREĆE
Ţarko Ćulibrk .................................................................................................................302
40. GRAFIĈKA INTERPRETACIJA VATROGASNIH SIMBOLA U RAĈUNARSKIM
PROGRAMIMA
Mirko Ilić ........................................................................................................................308
1
III MEĐUNARODNA NAUĈNO - STRUĈNA KONFERENCIJA
BEZBEDNOST I KRIZNI MENADŢMENT –TEORIJA I PRAKSA
BEZBEDNOST ZA BUDUĆNOST – 2017.
UPRAVLJANJE RIZIKOM OBUKE SLUŢBENIKA
OBEZBEĐENJA U GAĐANJU PIŠTOLJIMA
MANAGEMENT OF RISK IN PROCESS OF TRAINING
OF SECURITY EMPLOYEES IN PISTOLS SHOOTING
Aca RanĊelović1, Ţeljko Jokić
2, Ljubinko Karapetrović
3
1Univerzitet odbrane Vojna akademija, Београд, [email protected]
2Univerzitet odbrane Vojna akademija, [email protected]
3Univerzitet odbrane Vojna akademija, [email protected]
Rezime: Poluautomatski pištolji imaju široku primenu u oblasti zaštite lica i imovine
u delatnostima privatnog obezbeđenja, a njihova veličina i oblik im daju niz prednosti u
odnosu na gabaritnije i moćnije naoruţanje. Sluţbenici obezbeđenja zaduţuju, rukuju i u
svakodnevnom su dodiru sa pištoljima, koji predstavljaju njihov osnovni alat za
izvršavanje zadataka u domenu neposrednog i fizičkog obezbeđenja. Povrede i
materijalne štete izazvane upotrebom pištolja su svakodnevna pojava, te je bezbedno
rukovanje pištoljima imperativ koji nema alternativu. U cilju smanjenja rizika od pojave
opasnih događaja i njihovih verovatnih posledica neophodno je sprovesti proces obuke
što je pravo i obaveza svih lica koja rukuju ili dolaze u dodir sa pištoljem. Sama upotreba
pištolja bez odgovarajuće obuke, je nebezbedna radnja i apriori dovodi u pitanje
bezbednost ljudi i imovine. U radu su prikazane greške gađanja preciznom paljbom
pištoljima, čijim ispravljanjem se povećava tačnost i preciznost, a gađanje, kao najviši
stepen obuke vatrenim oruţjem, realizuje sa minimalnim stepenom rizika.
Kljuĉne reĉi: obezbeđenje, rizik, gađanje, greške, preciznost.
Summary: Semi-automatic pistols are widely used in the area of personnel and
property protection by private security companies, and their size and shape give them
advantage over larger and more powerful weapons. Private security employees handle
pistols everyday as pistols represent their main tools for accomplishing tasks in the area
of immediate and physical security. Injuries and material damage caused by using pistols
are a common occurrence and therefore safe pistols handling is an essential task that has
no alternative. In order to reduce risk and probable outcomes, it is necessary to conduct
training process which is the right and an obligation of everyone who handles pistols. The
use of pistols without proper training is unsafe and it puts at risk the safety of personnel
and property. In this paper, we show errors when conducting precise shooting whose
correction increases accuracy and precision, and range operations, as the highest level of
weapons training, are conducted with minimal risk. Keywords: security, risk, range operations, errors, precision
1. UVOD
Upravljanje rizikom je aktivnost kojom se povećava verovatnoća realizacije projekta u
granicama definisanog vremena, dozvoljenih troškova i zadatih performansi. To je
2
kontinuirani proces donošenja odluke kojim se postepeno smanjuju neizvesnosti shodno
postavljenom cilju a u skladu ostvarivanja ţeljenih rezultata [1]. U procesu obuke ,
upravljanje rizikom predstavlja primarni deo za identifikovanje opasnosti i kontrolu rizika
pri angaţovanju ljudstva u realizaciji sadrţaja definisanih odobrenim planom i
programom obuke. Privatno obezbeĊenje predstavlja neposredno obezbeĊenje i zaštitu,
kako lica, tako i poverene im imovine. Obuhvata angaţovanje sluţbenika na poslovima
obezbeĊenja kao pravnih lica, i angaţovanje lica u procesu samozaštitne delatnosti u
razliĉitim organizacijama, a kroz funkciju liĉnog obezbeĊenja, ĉuvarske i straţarske
sluţbe i sliĉno [2].
ObezbeĊenje i zaštita lica i imovine ostvaruje se na razliĉite naĉine. Jedan od naĉina je i
primenom pištolja, kao vatrenog oruţja, a od strane sluţbenika angaţovanih u okviru
delatnosti privatnog obezbeĊenja. U oblasti zaštite lica i imovine u delatnostima privatnog
obezbeĊenja pištolji imaju široku primenu i predstavljaju osnovni alat za izvršenje
zadataka sluţbenika obezbeĊenja. Primena pištolja kao vatrenog orţja u realizaciji
poslova sluţbenika privatnog obezbeĊenja je riziĉan proces i zavisi od velikog broja
faktora koji ga odreĊuju: stepen obuĉenosti, radno iskustvo, vrsta objekta koji se
obezbeĊuje, stanje okoline i okruţenja, kvalitet naoruţanja, namere i agresivnost
napadaĉa, uslovi izvršenja napada, psihiĉko stanje sluţbenika obezbeĊenja i sliĉno.
Uvaţavajući uticaj navedenih faktora, sluţbenik privatnog obezbeĊenja, u realnoj
situaciji, sa pištoljem, moţe da reaguje pravilno ili nepravilno, što zavisi od procene
trenutne ugroţenosti od strane angaţovanog lica i nivoa njegove obuĉenosti. Pravilna
upotreba pištolja podrazumeva reakciju sluţbenika privatnog obezbeĊenja koja za
posledicu ima uĉinak sa najmanjom štetom i pozitivnim efektom. Svaka refleksna
reakcija sluţbenika privatnog obezbeĊenja bez procene ugroţenosti je nepravilna i dovodi
do bezrazloţne upotrebe pištolja i negativnih efekata. U cilju pravilnog reagovanja i
izvršenja zadataka sa minimalnom štetom i maksimalno pozitivnim efektom, neophodna
je kvalitetna obuka sluţbenika privatnog obezbeĊenja, sa teţištem na dostizanju nivoa
taĉnog i preciznog gaĊanja pištoljima. Kako bi se rizik pojave neţeljenih dogaĊaja, pri
realizaciji gaĊanja pištoljima, u okviru obuke, eliminisao ili sveo na najmanji stepen,
neophodno je upoznati lica koja se obuĉavaju sa greškama pri izvršenju gaĊanja
pištoljima preciznom paljbom, kao i sa naĉinima njihovg otklanjanja.Uveţbavanjem
otklanjanja grešaka pri gaĊanju pištoljima preciznom paljbom, postiţe se veća taĉnost i
preciznost, ĉime se smanjuje rizik pojave negativnih a povećava verovatnoća postizanja
pozitivnih efekata pri upotrebi pištolja u realnoj situaciji zaštite lica i imovine od strane
sluţbanika privatnog obezbeĊenja.
2. POZNAVANJE I BEZBEDNO RUKOVANJE PIŠTOLJIMA U
FUNKCIJI SMANJENJA RIZIKA
Obuĉenost i osposobljenost za bezbedno rukovanje, je pravo i obaveza svih lica koja
rukuju ili dolaze u dodir sa pištoljem. Bezbedno rukovanje nije u vezi samo sa procesom
gaĊanja već i sa svim situacijama, u kojima se pištolj upotrebljava ili koristi. Samo
korišćenje pištolja bez odgovarajuće obuke, je nebezbedna radnja i dovodi u pitanje
bezbednost ljudi i imovine.
Obuku za bezbedno rukovanje pištoljima mogu da realizuju samo struĉna lica koja su
vrhunski obuĉena za rukovanje i metodološki osposobljena za prenošenje teorijsko
praktiĉnih znanja. Poznavanje i bezbedno rukovanje pištoljima je sadrţaj poĉetnog dela
programa obuke sluţbenika obezbeĊenja i obavezno se realizuje pre gaĊanja. Predstavlja
teoretsko-praktiĉni deo obuke u kome se sluţbenik obezbeĊenja upoznaje sa pištoljem,
kao vatrenim sredstvom, pravilnim i bezbednim rukovanjem pri radu sa istim i municijom
3
koja se upotrebljava u skladu sa vrstom pištolja i postavljenim ciljem i zadacima. U toku
procesa ovog dela obuke postoji veliki broj grešaka koje povećavaju mogućnost pojave
neţeljenih dogaĊaja i direktno utiĉu na povećanje rizika tokom realizacije gaĊanja i
kasnije pri izvršavanju postavljenih zadataka. Greške, u ovom delu obuke, koje
povećavaju rizik pojave neţeljenih dogaĊaja su: nepravilno proveravanje
ispraţnjenosti/napunjenosti pištolja, nepravilno i nasilno rasklapanje i sklapanje,
zamena delova razliĉitih pištolja, nepravilno otklanjanje zastoja, neadekvatna upotreba
odgovarajuće vrste municije i ne poštovanje procedure pravila gaĊanja (priprema za
gaĊanje, otvaranje paljbe, prekid paljbe i ponovna gotovost, obustava gaĊanja.
Navedene greške dovode do oštećenja pištolja, nepravilne funkcije rada pištolja,
povreĊivanja i ubojstva ljudi, oštećenja imovine i utiĉu na bezbedno i kvalitetno izvršenje
postavljenog zadatka u celini. Uspešnim savladavanjem teoretsko-praktiĉnog dela,
ljudstvo postaje obuĉeno za realizaciju gaĊanja na strelištu, što je i jedna od osnovnih
mera za spreĉavanje neţeljenih dogaĊaja u toku gaĊanja.Poznavanje pištolja predstavlja
sticanje znanja o: nameni i vatrenim osobinama, taktiĉko-tehniĉkim karakteristikama,
delovima i principu rada pištolja, kao i o vrsti municije koja se upotrebljava za gaĊanje
pištoljima. Rukovanjem ljudstvo praktiĉno stiĉe veštinu u rasklapanju, sklapanju,
pravilnom nošenju i ĉišćenju pištolja. Saznanja o nameni i osnovnim karakteristikama
omogućavaju sluţbaniku privatnog obezbeĊenja pravilnu upotrebu pištolja pri izvršavaju
definisanih zdataka u realnoj situaciji. Pravilnom upotrebom pištolja postiţe se veća
verovatnoća pogaĊanja i ostvaruje bolji efekat na cilj koji se gaĊa. Pored toga, upotrebom
pištolja u skladu sa njihovom namenom i karakteristikama smanjuje se mogućnost pojave
zastoja, povećava se sigurnost pri rukovanju, a rizik neţeljenih dogaĊaja svodi na
najmanju moguću meru. Pištolj je liĉno, poluautomatsko vatreno oruţje ĉija teţina i
konstruktivne osobine omogućavaju da se sve radnje za otvaranje paljbe (zauzimanje
stava za gaĊanje, otkoĉivanje i ispaljenje metka) normalno obavljaju jednom rukom. Namenjen je za dejstvo po ţivoj sili na daljinama do 50 m, a najuspešnije dejstvo
pištoljem postiţe se na daljinama do 30 m. U Republici Srbiji najĉešće su u upotrebi
sledeći modeli pištolja: M57-kalibra 7,62 mm, M70-kalibra 7,65 mm i CZ 99-kalibra 9
mm (Slika 1.). Navedeni pištolji ubrajaju se u vrstu poluautomatskog oruţja, što ukazuje
na ĉinjenicu da se pritiskom na obaraĉu ne obezbeĊuje neprekidan rad automatike do
puštanja obaraĉe ili nestanka metaka u okviru, već se realizuje samo jedan ciklus rada
automatike. Sprovedeni ciklus rada pri opaljenju metka iz pištolja ostaje nepromenjen, ali
ciklus opaljenja narednih metaka ne otpoĉinje samostalno-automatski već otpuštanjem i
ponovnim pritiskom obaraĉe od strane lica koje gaĊa. Pregled osnovnih karakteristike
pištolja prikazan je u tabeli 1. Glavni delovi prikazani u tabeli broj 2 predstavljaju
osnovne (bitne) elemente pištolja. MeĊusobno su povezani i svojom konstrukcijom
obezbeĊuju funkcionalnost pištolja i revolvera pri ispaljivanju zrna (Slika 2.). Odlikuju se
posebnim karakteristikama i sastoje se od niza manjih elemenata koji im omogućavaju
rad u skladu sa svojom namenom.
4
Slika 1. Vrste poluautomatskih pištolja u Republici Srbiji
Tabela 1.: Pregled karakteristika poluautomatskih pištolja u Republici Srbiji
Tabela 2.: Pregled glavnih delova pištolja
Pi 7,62 mm M57 Pi 7,65 mm M75
Pi 9 mm CZ99
a) b)
c)
5
Municija je vrsta ubojnog sredstva i predstavlja materijalno sredstvo sa tvrdom
eksplozivnom materijom. Upotrebom municije se ostvaruje izvršna funkcija pištolja,
shodno njihovoj nameni.
Slika 2. Glavni delovi poluautomatskih pištolja u Republici Srbiji
Municija koju upotrebljavaju pištolji (Tabela 3) ubraja se u grupu streljaĉke municije.
Praktiĉno, to je metak (Slika 3.). koji se definiše kao sredstvo namenjeno za vatreno
dejstvo, sa ciljem ostvarivanja krajnjih efekata na cilj: uništenje, oštećenje,
onesposobljavanje i zastrašivanje [3].
Tabela 3. Municija pištolja
VRSTA PIŠTOLJA
М57 М70 ЦЗ 99
ME
TA
K
7,62 X 25 mm
sa obiĉnim zrnom
7,65 X 17 SR mm
sa obiĉnim zrnom М77
9 mm са
обичним зрном М02
Pi 7,62 mm M57
Pi 7,65 mm M75
Pi 9 mm CZ99
a) b)
c)
6
Slika 3. Municija poluautomatskih pištolja u Republici Srbiji
3. POJAM, CILJ I VRSTE GAĐANJA PIŠTOLJIMA
GaĊanje pištoljima je proces organizacije, pripreme i ispaljivanja odreĊenog broja
projektila na cilj. Cilj gaĊanja je rešavanje problema susreta projektila i izabranog cilja,
ĉime se ostvaruje dejstvo po cilju koji se gaĊa. Da bi se postigao cilj gaĊanja pištoljima i
revolverima neophodna je obuka u: pravilnom i sigurnom rukovanju; taĉnim, preciznim i
brzim dejstvom po razliĉitim ciljevima; pravilnom vršenju izbora i naĉina gaĊanja
razliĉitih ciljeva i ekonomiĉnom trošenju raspoloţive municije.Sa stanovišta
osposobljavanja, gaĊanje predstavlja završnu fazu obuke u samostalnom rukovanju i
upotrebi pištolja i realizuje se nakon preĊenih sadrţaja iz oblasti: ''Poznavanje, rukovanje,
ĉuvanje i odrţavanje'' i ''Pravila gaĊanja''[2]. GaĊanju pištoljima prethode veţbe koje
predstavljaju organizacioni oblik obuke na kojima se sluţbenik privatnog obezbeĊenja
obuĉava i uveţbava u izvršavanju postavljenih vatrenih zadataka. Namenjene su
pojedincu koji nije obuĉen, a realizuju se kroz odobrene programe na odgovarajućim
strelištima i uz adekvatnu strelišnu opremu. GaĊanje pištoljima prati veliki broj
poteškoća, koje znaĉajno utiĉu na taĉnost i preciznost gaĊanja a samim tim i na postizanje
ţeljenih rezultata. Stabilnost tela, pomeranje ruke sa oruţjem i usklaĊivanje nišanjenja i
okidanja samo su neki od poteškoća sa kojim se strelac susreće pri gaĊanju pištoljima.
Navedene poteškoće otklanjaju se tokom obuke pri uveţbavanju zauzimanja pogodnog
stava za gaĊanje, tehnike disanja, nišanjenja i okidanja a kroz programe gaĊanja
preciznom i brzom paljbom.
GaĊanja preciznom paljbom pištoljima su deo programa obuke i predstavljaju
kondiciona gaĊanja koja se realizuju u cilju obuĉavanja u pravilnom i preciznom
gaĊanju. Realizuje ih rukovodioc-instruktor gaĊanja u skladu sa pravilima i uslovima
gaĊanja. Na kondicionom gaĊanju izvršioci gaĊanja se upoznaju sa pravilima gaĊanja i
greškama koje se prave pri gaĊanju, naroĉito u fazi otvaranja paljbe - pri nišanjenju i
okidanju.
GaĊanje brzom paljbom pištoljima je disciplina koju odlikuju brzina i dinamiĉnost ĉime
se ostvaruje brz tempo gaĊanja. Realizuje se takoĊe na verifikovanim (odobrenim)
strelištima, u skladu sa pravilima i propozicijama odobrenog programa gaĊanja.
Realizacijom gaĊanja brzom paljbom, izvršioci gaĊanja se obuĉavaju u brzom
7
sjedinjavanju svih radnji za gaĊanje sa pištoljima, neophodnih za vatreno dejstvo po
ciljevima koji se pojavljuju iznenadno i trenutno-u kratkom vremenskom intervalu.
Tokom gaĊanja u preciznoj i brzoj paljbi, uvaţavajući specifiĉnosti gaĊanja pištoljima,
instruktor gaĊanja: ukazuje na greške strelaca pri gaĊanju, utiĉe na ispravljanju uoĉenih
grešaka, vrši analizu postignutih rezultata svakog strelca i donosi zakljuĉak o daljem
usavršavanju strelca-sluţbenika obezbeĊenja.
4. SPECIFIĈNOSTI GAĐANJA PIŠTOLJIMA
Principijelne razlike gaĊanja pištoljima, u odnosu na gaĊanja drugog oruţja, naroĉito su
izraţene pri zauzimanju stava za gaĊanje i pri nišanjenju i okidanju [4]. .
Kod zauzimanja stava za gaĊanje pištoljima i uoĉavaju se sledeće specifiĉnosti:
nemogućnost bilo kakvog oslanjanja;
pištolj se drţi uperen ka meti u slobodo ispruţenoj ruci;
istom rukom se drţi pištolj i povlaĉi rep obaraĉe (oroz);
veliko naprezanje mišića pri nepomiĉnom drţanju teţine uperenog pištolja u opruţenoj
ruci;
postojanje kolebanja (njihanja, pomeranja) ruke sa pištoljem, prouzrokovano
nemogućnošću dejstva i protivdejstva da obezbede nepomiĉnost sistema koji saĉinjava
ruka sa opruţenim oruţjem;
telo strelca je nagnuto u stranu, te je zauzeti stav za gaĊanje nesimetriĉan;
stabilnost stava za gaĊanje uslovljena je : poloţajem stopala, poloţajem desnog/
(levog) boka (postavljen je ka meti), veliĉinom potporne površine tela, rasporedom
opšteg centra teţišta tela strelca nad potpornom površinom i premeštanjem trupa
strelca unazad od ravni gaĊanja;
pravilno drţanje rukohvata pištolja šakom desne ruke ima veliki znaĉaj na taĉnost i
preciznost gaĊanja;
neophodnost provere pravilnog drţanja rukohvata pištolja (uglavnom u odnosu na
poloţaj i rad kaţiprsta i stepen ĉvrstine obuhvatanja rukohvata) neposredno pre samog
poĉetka gaĊanja;
leva ruka je slobodna, spušta se naniţe sa stavljanjem šake u dţep ili zakaĉenim
palcem za pojas, radi opuštanja mišića levog dela grudi i ramenog zgloba i
glava je okrenuta u desno, bez naklona naniţe ili zabacivanja unazad.
Kolebanje ruke sa oruţjem je osnovna karakteristika nišanjenja i okidanja pri gaĊanju
pištoljima, i ima veliki uticaj na postizanje taĉnog pogotka.
U toku nišanjenja, a zbog pomeranja ruke, organ vida istupa u ulozi korektora koji
signališe skretanje ruke u jednu ili drugu stranu. Za ovim slede impulsi na odgovarajuće
delove centralnog nervnog sistema, ka mišićnim grupama, ispravljajući tako poloţaj ruke
sa oruţjem u odnosu na cilj. Pri okidanju takoĊe dolazi do manjih ili većih pomeranja
pištolja. Ova pomeranja prevashodno se odnose na pokretanje šake iz nepomiĉnog stanja i
rezultat su povlaĉenja obaraĉe kaţiprstom iste ruke kojom strelac drţi oruţje i to mišićima
pregibaĉa za savijanje prstiju.
GaĊanje pištoljima prati veliki broj poteškoća, koje znaĉajno utiĉu na taĉnost i preciznost
gaĊanja a samim tim i na postizanje ţeljenih rezultata. Stabilnost tela, pomeranje ruke sa
oruţjem i usklaĊivanje nišanjenja i okidanja su poteškoće sa kojim se strelac stalno
susreće pri gaĊanju pištoljima. Navedene poteškoće otklanjaju se tokom obuke sluţbenika
obezbeĊenja pri uveţbavanju zauzimanja pogodnog stava za gaĊanje, tehnike disanja,
nišanjenja i okidanja a kroz programe gaĊanja preciznom i brzom paljbom.
8
5. GREŠKE NIŠANJENJA I OKIDANJA PRI GAĐANJU PIŠTOLJIMA
Izvršenje gaĊanja je faza gaĊanja kojom izvršilac gaĊanja-sluţbenik obezbeĊenja
ostvaruje dejstvo po cilju. Izvršenje gaĊanja otpoĉinje otvaranjem paljbe iz pištolja, po
komandi (tokom obuke) ili samostalno (u realnoj situaciji izvršenja definisanih zadataka).
Otvaranje paljbe obuhvata: nišanjenje i okidanje. Nišanjenje je proces kojim izvršilac
gaĊanja, koordiniranim radnjama organa vida i pokreta, dovodi u liniju oko, nišan (zadnji
i prednji) i nišansku taĉku na cilju (meti). Time se pištolju daje odgovarajući pravac u
odnosu na cilj (metu). Navedena linija naziva se linija nišanjenja (Slika 4.).
Slika 4. Linija nišanjenja, nišanska linija, centar cilja i nišanska taĉka
Nišanjenje je sloţen proces jer izvršilac gaĊanja naprekidno usklaĊuje vidne i pokretne
radnje. Pri tome stalno pazi da ne poremeti uzajamni odnos nišanskih sprava (ravnanje
mušice) i cilja i istovremeno vodi raĉuna o svojim pokretima kojima pomera pištolj,
doterujući tako pravac oruţja u odnosu na cilj (metu).
Postoje dva naĉina nišanjenja: monokularno (sa jednim otvorenim okom) i binokularno
(sa oba otvorena oka). Većina strelaca nišani monokularno. MeĊutim binokularni naĉin
nišanjenja ima niz prednosti a one se ogledaju u sledećem:
kod binokularnog naĉina nišanjenja naprezanje je manje, jer ne postoji potreba da se
zaţmuri što je vrlo vaţno pri dugotrajnom gaĊanju;
binokularna oštrina vida je jaĉa od monokularne, pošto impulsi koji dolaze od oba oka
izazivaju jaĉe uzbuĊenje odgovarajućih delova centralnog nervnog sistema;
kod binokularnog naĉina nišanjenja zamaranje ćelija glavnog mozga je slabije, jer rade
pod prirodnim uslovima;
eliminisani su svi nedostaci koji se javljaju kod monokularnog naĉina nišanjenja:
naprezanje vezano za zaţmurivanje, naročito kod početnika; naprezanje i pritisak veđa
oka koje nišani na jabučicu oka, prouzrokovano zaţmirivanjem jednog oka i nehotično
proširivanje zenice otvorenog oka u odnosu na oko koje je prekriveno ili ţmuri.
Iz navedenih razloga pri gaĊanju poţeljno je nišaniti binokularnim naĉinom. Odnosno,
oko kojim se ne nišani ne prekrivati niti na njega ţmureti, već ga psihološki eliminisati.
Osnovne greške koje strelac pravi pri nišanjenju pištoljem prikazane su u tabeli 4.
9
Tabela 4. Greške pri nišanjenju
Red.br. VRSTA GREŠKE
1 visoka mušica ili niska mušica
2 mušica naslonjena ulevo ili udesno
3 kombinovane greške
4 raznoobrazno nišanjenje
5 izokrenuto oruţje udesno ili ulevo
6 koncentracija oka
7 raznoobrazan meĊuprostor
8 nepravilan postupak ravnanja mušice pri usmeravanju u cilj
9 privremeno prekidanje procesa nišanjenja
10 nepravilan poloţaj glave
11 zaţmirivanje
12 treptanje pri hicu
13 odugovlaĉeno nišanjenje
Ispravljanjem prikazanih grešaka tokom obuke postiţe se pravilno nišanjenje od strane
sluţbenika obezbeĊenja, što je preduslov za prelazak na okidanje i postizanje ţeljenog
rezultata. Okidanje je proces kojim izvršilac gaĊanja povlaĉenjem repa obaraĉe opaljuje
metak. Imajući u vidu veliki i odluĉujući znaĉaj okidanja za postizanje taĉnog pogotka,
neophodno je pridrţavati se sledećeg:
okidanjem se ne sme poremetiti poloţaj pištolja koje je navedeno na cilj, odnosno ne
sme da se pokvari ravnanje;
okidanje se vrši za vreme disajne pauze i u potpunom skladu sa nišanjenjem;
ravnomerno pritiskati rep obaraĉe i
uskladiti ravnomerno povlaĉenje repa obaraĉe sa procesom nišanjenja.
Osnovne greške koje pravi izvršilac gaĊanja pri povlaĉenju obaraĉe i naĉin njihovog
otklanjanja prikazane su u tabeli 5.
Pored navedenih grešaka sluţbenik obezbeĊenja moţe da ĉini i niz drugih grešaka
vezanih za postizanje uspeha pri gaĊanju pištoljima. MeĊutim, nakon završene osnovne
(poĉetne) obuke, smanjuje se mogućnost pravljenja grešaka pri izvršenju gaĊanja a
povećava se mogućnost njihovog ispravljanja.
Zato se u obuci posebna paţnja usmerava na spreĉavanje i blagovremeno ispravljanje
mogućih grešaka pri izvršenju gaĊanja pištoljima, što povećava taĉnost i preciznost
gaĊanja i smanjuje rizik pojave neţeljenih dogaĊaja kako tokom obuke sluţbenika
obezbeĊenja, tako i tokom njegovog angaţovanja u izvršavanju definisanih zadataka pri
obezbeĊenju i zaštiti lica i imovine.
10
Tabela 5. Greške pri okidanju i naĉin njihovog otklanjanja
6. ANALIZA TAĈNOSTI NIŠANJENJA I OKIDANJA
Taĉnost gaĊanja predstavlja mernu veliĉinu izmeĊu jedinaĉne elipse rasturanja i cilja koji
se gaĊa i definisana je njihovom udaljenošću na odreĊenoj daljini. Zakljuĉak o taĉnosti se
donosi na osnovu veliĉine odstupanja srednjeg pogotka od centra cilja, po pravcu i
visini. Što je odstupanje srednjeg pogodka od centra cilja, i po pravcu i po visini, manje to
je gaĊanje pištoljima taĉnije i obratno [5]. Taĉnost gaĊanja pištoljima zavisi od
obuĉenosti i pravilnosti rada lica koje gaĊanja, ispravnosti pištolja, kao i od vrste i
ispravnosti municije. Na odstupanje srednjeg pogotka po pravcu i visini najviše utiĉu
greške nišanjenja i okidanja.
Analizom podataka dobijenih relizovanim eksperimentima, utvrĊene su vrednosti srednjih
verovatnih grešaka po pravcu i visini za navedene greške nišanjenja pri gaĊanju
pištoljima. Taĉnost nišanjenja, u ovom sluĉaju, predstavlja srednju vrednost svih grešaka
nišanjenja. Prilikom odreĊivanja taĉnosti nišanjenja, vrednosti grešaka nišanjenja koje su
dobijene sa negativnim predznakom minus (-) uzete su kao apsolutne iz razloga što se
raĉuna numeriĉka vrednost udaljenja srednjeg pogotka grešaka nišanjenja od kontrolne
taĉke (centra cilja), a ne smisao greške (Tabela 6.).
Tabela 6. Taĉnost nišanjenja
VTSTA GREŠKE ODSTUPANJE JEDINICA
MERE po pravcu po visini
POLOŢAJ
MUŠICE
u desno 111.75 23.31 mm
u levo 100.81 2.56 mm
podignuta 6.5 132.5 mm
spuštena 9.31 107.25 mm
TAĈNOST NIŠANJENJA 228.37:4 = 57.09 265.62:4 = 66.4 mm
11
Taĉnost nišanjenja iznosi 57.09 mm po pravcu i 66.4 mm po visini. Proseĉna vrednost
taĉnosti nišanjenja iznosi 61.75 mm, što predstavlja srednju udaljenost grešaka
nišanjenja u bilo kom smeru od kontrolne taĉke-centra cilja.
Na isti naĉin utvrĊena je i taĉnost okidanja pri ĉemu su dobijeni rezultati prikazani u
tabeli 7.
Tabela 7. Taĉnost okidanja
VTSTA GREŠKE ODSTUPANJE JEDINICA
MERE po pravcu po visini
naglo povlaĉenje obaraĉe 82.19 91.81 mm
kaţiprst uvuĉen 137.94 9.63 mm
izvuĉen 125.44 10.5 mm
obuhvat
rukohvata
slabo 6.87 133.75 mm
ĉvrsto 7.44 105.31 mm
TAĈNOST OKIDANJA 359.88:5 =
71.98 351:5 = 70.2 mm
Taĉnost okidanja iznosi 71.98 mm po pravcu i 70.2 mm po visini. Proseĉna vrednost
taĉnosti okidanja iznosi 71.09 mm, što predstavlja srednju udaljenost grešaka nišanjenja
u bilo kom smeru od kontrolne taĉke-centra cilja.
Na osnovu prikazanih rezultata, dobijenih eksperimentima, izvršena je uporedna analiza
taĉnosti nišanjenja i okidanja, koja prikazuje stepen taĉnosti opaljenja kao veoma
znaĉajne faze gaĊanja pri izvršenju definisnih zadataka sluţbenika obezbeĊenja (Slika 5.)
Slika 5. Uporedna analiza taĉnosti nišanjenja i okidanja
Na osnovu iznetih ĉinjenica dolazi se do sledećih saznanja:
greške nišanjenja su greške sa manjom srednjom verovatnom greškom po pravcu i po
visini, iz ĉega proistiĉe da su greške nišanjenja greške sa većom taĉnošću od grešaka
okidanja;
numeriĉka vrednost taĉnosti nišanjenja iznosi 61.75 mm, a numeriĉka vrednost
taĉnosti okidanja iznosi 71.09 mm, iz ĉega proistiĉe da su greške nišanjenja taĉnije
od grešaka okidanja za oko 15 %;
12
numerisanjem taĉnosti grešaka nišanjenja i okidanja moguće je iste grupisati shodno
njihovom uticaju na taĉnost otvaranja paljbe i postizanje ţeljenog efekta na cilju
(Tabela 8.).
Tabela 8. Greške nišanjenja i okidanja poreĊanje po taĉnosti
redn
i
broj
VRSTA GREŠKE NUMERIĈKA
VREDNOST TAĈNOSTI
JEDINIC
A MERE
1 mušica u levo 100.84 mm
2 ĉvrsto obuhvatanje rukohvata 105.57 mm
3 niska mušica 107.65 mm
4 mušica u desno 114.15 mm
5 naglo povlaĉenje obaraĉe 123.22 mm
6 izvuĉen kaţiprst 125.88 mm
7 visoka mušica 132.66 mm
8 lagano obuhvatanje
rukohvata 133.92
mm
9 uvuĉen kaţiprst 138.27 mm
Grupisanjem grešaka nišanjenja i okidanja prema stepenu njihove taĉnosti i uticaja na
efekat otvaranja paljbe, prikazanog u tabeli 8., uoĉava se moguće teţište procesa obuke
sluţbenika obezbeĊenja u taĉnom i preciznom gaĊanju pištoljima, i to sledećim
redosledom uoĉavanja i ispravljanja grešaka: uvuĉen kaţiprst, nedovoljno ĉvrsto
obuhvatanje rukohvata, visoka mušica, izvuĉen kaţiprst, naglo povlaĉenje obaraĉe,
mušica priljubljena u desno, niska mušica, previše ĉvrsto obuhvatanje rukohvata i
mušica priljubljena u levo.
7. ZAKLJUĈAK
Upravljanje rizikom, kao aktivnost kojom se povećava verovatnoća realizacije projekta u
granicama definisanog vremena, dozvoljenih troškova i zadatih performansi, je
kontinuirani proces i primarni je deo u procesu obuke za identifikovanje opasnosti i
kontrolu rizika pri angaţovanju sluţbenika bezbeĊenja u realizaciji sadrţaja definisanih
planom i programom obuke. U realizaciji poslova sluţbenika privatnog obezbeĊenja,
primena pištolja je riziĉan proces i zavisi od velikog broja faktora. Stepen obuĉenosti,
kvalitet i ispravnost pištolja i municije i psihiĉko stanje sluţbenika obezbeĊenja su
osnovni faktori za pravilno reagovanje u realnoj situaciji, a to podrazumeva uĉinak sa
najmanjom štetom i pozitivnim efektom.
Dostizanje nivoa taĉnog i preciznog gaĊanja pištoljima je teţište kvalitetne obuke
sluţbenika privatnog obezbeĊenja, sa ciljem eliminisanja ili smanjenja rizika pojave
neţeljenih dogaĊaja, kako u procesu obuke, tako i pri upotrebi pištolja u realnoj situaciji
zaštite lica i imovine. Zbog toga lica koja se obuĉavaju za sluţbenike obezbeĊenja
neophodno je upoznati sa greškama pri izvršenju gaĊanja pištoljima preciznom paljbom,
kao i sa naĉinima njihovg otklanjanja. Uveţbavanjem otklanjanja grešaka pri gaĊanju
pištoljima preciznom paljbom, postiţe se veća taĉnost i preciznost, ĉime se smanjuje rizik
pojave negativnih a povećava verovatnoća postizanja pozitivnih efekata pri upotrebi
pištolja u izvršavanju definisanih zadataka od strane sluţbanika privatnog obezbeĊenja.
U radu je prikazan uticaj grešaka na ostvarivanje krajnjeg efekta pri gaĊanju pištoljima
preciznom paljbom i kvantifikovana taĉnost nišanjenja i okidanja, kao bitnih elemenata
13
otvaranja paljbe. Izvršena je i komparativna analiza taĉnosti nišanjenja i okidanja na
osnovu koje se došlo do saznanja da je taĉnost grešaka nišanjenja veća za oko 15 % od
taĉnosti grešaka okidanja.
Implementacijom dobijenih rezultata, usvojenih stavova i donetih zakljuĉaka u procesu
obuke sluţbenika obezbeĊenja u rukovanju i upotrebi pištolja kao vatrenog sredstva,
prikazane greške nišanjenja i okidanja su grupisane u skladu sa numeracijom njihove
taĉnosti i definisan je redosled uoĉavanja i ispravljanja grešaka u toku obuke.
Na osnovu prikazanog u radu, uoĉava se da je upravljanje rizikom u procesu obuke i
tokom angaţovanja sluţbenika privatnog obezbeĊenja, obavezna i veoma znaĉajna
aktivnost donosioca odluke kojom se obezbeĊuje uspešno izvršavanje definisanih
zadataka u realnoj situaciji, uz minimalne posledice po ljudstvo i tehniku. Pored toga,
neophodno je naglasiti da se osavremenjavanjem obuke u taĉnom nišanjenju i okidanju
poboljšava celokupni proces obuke u rukovanju i upotrebi pištolja te da se
implementacijom prikazanih rezultata povećava efikasnost a rizik redukuje na prihvatljivi
nivo u rešavanju postavljenih zadataka obezbeĊenja i zaštite lica i imovine.
LITERATURA
[1] RanĊelović, A.; Jokić, Ţ.; Teodorović, B.; Repić, P.: Upravljanje rizikom vatrene
podrške borbenog sistema u napadnoj operaciji, II MeĊunarodno-struĉna
konferencija bezbednost i krizni menadţment-teorija i praksa ''Bezbednost za
budućnost-2016'', ISBN 978-86-80698-00-7, Obrenovac, 2016.
[2] RanĊelović, A.; Komazec, N.: Bezbedno rukovanje pištoljima i revolverima'' S4
GLOSEC Global security'', ISBN 978-86-80692-00-5 Beograd, 2016.
[3] Bogdanov, J.: Poznavanje ubojnih sredstava I deo, Univerzitet odbrane u Beogradu ,
Beograd, 2013.
[4] RanĊelović, A.: Veţbe strelca početnika u gađanju pištoljima i revolverima, Medija
centar ''Odbrana'' , ISBN 978-86-335-0508-6, Beograd, 2016.
[5] Radovanović, M.; RanĊelović, A.; Blagojević, A.; Repić, P.: Rectification accuracy
of long range 12,7 mm M93 rifle scope, 19. (7th
) meĊunarodna konferencija
''Upravljanje kvalitetom i pouzdanošću'', ISBN 978-86-86355-32-4, Prijevor, 2016.
14
III MEĐUNARODNA NAUĈNO - STRUĈNA KONFERENCIJA
BEZBEDNOST I KRIZNI MENADŢMENT –TEORIJA I PRAKSA
BEZBEDNOST ZA BUDUĆNOST – 2017.
DARK NET KAO NOVO CRNO TRŢIŠTE I
BEZBEDNOSNI IZAZOV
THE DARK NET AS A NEW BLACK MARKET AND
SECURITY ISSUE
Aleksandar Krštenić
samostalni autor, Miroslava Krleţe 9, Beograd, REPUBLIKA SRBIJA,
Abstrakt: Mi ţivimo u eri u kome Kompjuteri dominate u većini aspekata naših
ţivota. Nema više biznisa koja ne koristi koristi koje IT pruţa. Jedno od polja na kojima
IT i mreţe dominiraju i trgovina. Postoje mnogi modeli trgovine koje mi zovemo e-
trgovinom. Za obične ljude javni sajtovi i portali kao Alibaba, E bai, Amazon,
omogućavaju običnim ljudima da nabave sve što im je potrebno za njihovo domaćinstvo,
posao ili razonodu. Problem javnih portala je što je moguće pratiti sve transakcije, to je
istovremeno i glavni razlog zbog kojeg je Dark Net razvijen. Dark Net je trţište za
špijune, kriminalci različitih vrsta i oni koji traţe privatnost za svoje elektronske
transakcije. On je postao novi problem koji moţe ugroziti bezbednost bilo kog pojedinca
ili organizacije bilo gde u svetu. Uloga ovog naučnog rada je da naučno istraţuje i opiše
ovaj novi sigurnosni problem.
Kljuĉne reĉi: Dark Net, Bezbednost, crno-trţište
Abstract: We live in an era where computers dominate most aspects of our lives.
There isn't a business anymore that doesn't use benefits that IT provides. One field where
IT and networks dominate is trade. There are many new trading models that we call e-
commerce. For ordinary people public websites and portals as Alibaba, E bay, Amazon,
etc. provide everything that ordinary people need for their household, business or leisure.
Problem with public portals is that all transactions could be monitored, that is the main
reason why a totally new market emerged (The Dark Net). This is a market for spies,
criminals of all sorts, and those who seek privacy of their electronic transactions. This
has become a new issue that can harm a security of any individual or organization
worldwide. Role of this paper is to scientifically explore and describe this new security
issue.
Keywords: Dark Net, Security, Black Market
1. UVOD
Ţivimo u eri u kojoj raĉunari dominiraju mnogim aspektima naših ţivota. Bez obzira gde
pogledate, videćete neku vrstu raĉunara. Većina raĉunara su povezani na neku vrstu
mreţe, ili ĉak direktno na Internet. To nije predmet ovog rada, nećemo se ovde
zadrţavati na mreţama, mi ćemo govoriti o tome kako ih većina ljudi koristi - za trgovinu
i razmenu informacija. Kada sam razmišljao o ovoj temi i naĉinu pisanja ovog rada i o
15
istraţivanju ove teme, javila su mi se dva pitanja: 1. Zašto je ovo tako vaţna tema da je
autor ovog rada zainteresovan za nju? 2. Zašto je to tako vaţno sa bezbednosne taĉke? Pa,
autor ovog rada misli a da je najkraći odgovor na ova dva pitanja suviše dugaĉak ĉak za
ovaj rad, ali ovde je poĉetak.
Kao što verovatno znate Internet (Veb ili Sajberprostor, kao što znamo) većinu vremena
svog postojanja bili su namenjeni za komunikaciju i razmenu informacija. Negde krajem
20. veka i prvih godina 21. veka novi naĉin na koji moţemo da koristimo naše umreţene
raĉunare se pojavio - elektronska trgovina. U to vreme Internet je i dalje bio relativno
slobodan od drţavne kontrole, i bilo je teško pratiti transakcije koje su se odvijale tamo.
Dakle, ovo je vreme skoro pune slobode. Bilo je puno sloboda, slobode govora, slobode
komunikacije I slobode trgovine. Što se tiĉe slobode trgovine, bilo je, i još uvek postoji
mnogo sajtova i portala koji pruţaju legalne trgovinske usluge (Amazon, Ibaj, Alibaba,
itd). Naravno, sloboda na internetu se promenila ubrzo, kada se 11.septembar desio. Sve
slobode na svim medijima su postale predmet kontrole. Obiĉni ljudi i dalje koriste svoje
internet usluge za komunikaciju, trgovinu i sliĉne aktivnosti, ali nešto novo se pojavilo iz
laboratorija ameriĉke mornarice (Tor mreţa). Ta nova mreţa koja koristi standardnu
mreţnu infrastrukturu i konekciju, unela je i nešto sasvim novo u arenu( enkripciju svih
podataka i decentralizaciju servera). U poĉetku ova nova mreţa je igrala vaţnu ulogu u
ameriĉkom obaveštajnom radu i zaštićenoj komunikaciji (anonimno Veb pretraţivanje i
zaštićene komunikacije putem Interneta za Mornaricu SAD). Neka nova dešavanja i
promena strateškog promišljanja omogućila je da ova mreţa postane otvorena za javnost.
Kao i kod mnogih drugih sliĉnih dešavanja (Internet, na primer) neki pojedinci i
organizacije došli su na ideju da se moţe koristiti za anonimnu komunikaciju i druge
svrhe koje potencijalno mogu doneti realnu materijalnu korist. Većina tih upotreba moţe
biti oznaĉena kao ilegalna i potencijalno štetna kako po pojedinca (liĉnu bezbednost),
tako i po nacionalnu i globalnu bezbednost. To je bila pojava nove globalne mreţe, koja
je u kasnijoj fazi postala poznata po svojim korisnicima (kriminalcima, teroristima i
špijunima), ali i kao nova vrsta crnog trţišta. To je bilo i u velikoj meri i dalje je istinski
slobodna mreţa, bez vladine kontrole (ali i dalje postoje naĉini za praćenje u izvesnoj
meri). Ova mreţa ima još jednu opasnu karakteristiku- sve se odvija van okvira zakona,
morala i etike. To je sada jedna vrsta virtuelnog prostora gde pojedinci i organizacije
mogu kupiti sve (od droge do planova za oruţje za masovno uništenje). Vrlo zanimljiva
stvar je da Dark Net obiluje nelegalnim usluga, u rasponu od hakovanja do ubijanja ljudi.
Sve ove mogućnosti koje svako moţe imati na svom raspolaganju ĉine Dark Net veoma
interesantnim za istraţivaĉe u mnogim oblastima, jedna od njih je svakako i bezbednost .
To je delimiĉna istorija ovog novog bezbednosnog problema ,a ostalo će doći u narednim
poglavljima. Sledeće poglavlje je mesto gde su definisani i objašnjeni svi vaţni pojmovi
za ovaj ĉlanak.
2. OBJAŠNJENJE I DEFINISANJE KLJUĈNIH POJMOVA
Ovo poglavlje pokriva definicije i objašnjenja kljuĉnih pojmova za ovaj rad. Pojmovi koje
je autor pokušao definisati i objasniti u ovom poglavlju su: crno trţište, e-trgovina, Tor
mreţa, Dark Net (Deep Web), kripto valuta, Bitkoin. Svi ovi pojmovi su veoma vaţni ne
samo za ovaj rad, već i za normalan ţivot u 21. veku.
Prvi termin koji će se ovde definisati je crno trţište. Razlog za vaţnost ovog termina je u
ĉinjenici da on predstavlja centralni deo ovog rada i glavni razlog zašto je Dark Net toliko
opasan sa bezbednosne taĉke gledišta. Hajde da definišemo pojam crnog trţišta. Prvo
moramo definisati i/ili objasniti pojam trţišta. Šta je trţište? Trţište predstavlja
ekonomski termin za mesto gde se odvijaju legalni poslovi / trgovanje. Bolje je reći da je
to mesto i / ili pravni kontekst u kojem roba i novac menjaju ruke, u skladu sa pravilima
16
ekonomije i pravnim okvirom. Sa druge strane imamo nešto što se zove crno trţište. To se
takoĊe moţe opisati kao mesto i kontekst u kome se odvijaju transakcije, ali ove
transakcije su uglavnom nezakonite, a trgovina nije regulisana zakonom. Najbolji naĉin
da se opiše i definiše ovaj veoma vaţan termin po mišljenju autora dat je u narednoj
definiciji: „Crno trţište, siva ekonomija, predstavlja tajno trţište ili transakciju koja ima
neki vid nezakonitosti ili se odlikuje nekim oblikom protivpravnog ponašanja koje je u
suprotnosti sa institucionalnim skupom pravila. Ako pravilo definiše skup roba i usluga
ĉija je proizvodnja i distribucija zakonom zabranjena, nepoštovanje tog pravila
predstavlja trgovinu na crnom trţištu, jer je sama transakcija nezakonita. Stranke koje se
bave proizvodnjom ili distribucijom zabranjenih dobara i usluga su ĉlanovi nelegalne
ekonomije. Primeri ukljuĉuju trgovinu drogom, prostituciju (gde je zabranjena), ilegalne
valutne transakcije i trgovinu ljudima. Kršenje poreskih zakona koje ukljuĉuje poresku
utaju predstavlja ĉlanstvo u neprijavljenoj ekonomiji [4]. Ovo je definicija crnog trţišta
koju je dao Edgar L. Feige 1989. godine.
Sledeći termin koji treba objasniti je e-trgovina. E-trgovina predstavlja transakcije koje
ţive na Internetu. To je ime za elektronsku trgovinu, gde se sve transakcije odvijaju u
virtuelnom prostoru (Sajberspejs). Neki od legalnih primera koje moţete pronaći na Veb-
u su brojni portali i e-prodavnice, samo da navedemo nekoliko (Alibaba, Amazon, Ibej,
Limundo itd.).
Sledeći termin koji treba definisati je Tor mreţa. Tor mreţa je veoma ambiciozan projekat
koji je zapoĉeo sredinom devedesetih u ameriĉkoj mornariĉkoj razvojnoj laboratoriji .
Glavni razlog za ovaj projekat bila je potreba za tajnom, zaštićenom komunikacijom
preko mreţe za potrebe obaveštajne zajednice i mornarice SAD. U kasnijoj fazi negde u
2002. godini TOR mreţa je postala javno dostupna.
Ime koje je dato ovom projektu bilo je „Onion Ruter―, kasnije je postao poznat kao
„TOR―. Ta inovativna mreţa je jedinstvena jer koristi standardnu, javnu Internet
infrastrukturu, ali sa paralelnom mreţom volonterskih servera, koja funkcioniše kao
mreţa za rutiranje saobraćaja kako bi bilo teško ili ĉak nemoguće pratiti komunikaciju.
Još jedna karakteristika ove mreţe je da nije lako dostupna i da koristi enkripciju svih transfera podataka. Da bi koristili ovu mreţu potreban je poseban pretraţivaĉ pod
nazivom „Tor― [7]. Ova mreţa omogućava svojim korisnicima da pretraţuju Veb bez
praćenja, što pruţa veoma specifiĉan naĉin tajne komunikacije i specijalne vrste
paralelnog Veba sa jedinstvenim uslugama i novom vrstom sajtova.
Taj novi, paralelni Veb se zove „Dark Net― ili samo „Duboki Veb―. Na Dark Net-u
postoje mnogi servisi koje korisnici mogu koristiti: od foruma, preko društvenih mreţa,
hosting usluga, pa sve do portala gde se odvija e-trgovina. Sve što je ovde pomenuto ima
jednu glavnu razliku od sliĉnog servisa/ usluge na redovnom Vebu, ove usluge su
uglavnom ilegalne.
Jedan od najvaţnijih izraza je termin kripto valuta. Taj termin predstavlja nešto sasvim
novo u savremenoj ekonomiji, valutu koja nije materijalna i samo trţište i njeni zakoni
regulišu ovu vrstu valute. Ovo je jedinstven pristup, a drugi naziv za ovu vrstu valute je
virtuelni novac. Virtualni novac ili kripto valuta su dva imena koja najbolje opisuju ovu
vrstu valute, glavna razlika izmeĊu njih i tradicionalnih valuta je da su generisani od
strane raĉunara. Najpoznatija kripto valuta danas je Bitkoin. Ova valuta je kompjuterski
generisana, nije regulisana od strane bilo koje drţave ili banke,kao ni zakonom i pruţa
korisnicima potpunu anonimnost svojih transakcija. To znaĉi da bilo šta, gde god da
kupite, vaši podaci neće biti otkriveni prodavcu i on će dobiti novac. Bitkoin se moţe
koristiti direktno za trgovinu, ali uglavnom na Internetu, ali oni mogu biti razmenjeni na
posebnoj vrsti trţišta za trgovanje Bitkoin valutom. Anonimnost svih transakcija koje
ukljuĉuju Bitkoin ĉini ovu valutu idealnom za ilegalne transakcije.
17
To su pojmovi na kojima se ovaj rad temelji. U narednom poglavlju autor će napisati
kratku analizu Dark Neta i njegovih servisa.
3. KRATKA ANALIZA DARKNETA I SKRIVENIH USLUGA
Dark Net (ili duboki veb) je paralelna mreţa koja koristi zajedniĉku internet
infrastrukturu u kombinaciji sa nekim merama zaštite (Enkripcija, preusmeravanje
saobraćaja putem volonterske mreţe servera, poseban domen i pretraţivaĉ i druge
tehnologije), kako bi se obezbedila anonimnost korisnicima. Tamnu mreţu formira TOR
mreţa i ima mnoštvo specijalnih karakteristika. Sve funkcije obezbeĊuju anonimnost i
funkcionisanje paralelnog Veba, koji ima svoj skup pravila i koji pruţa razliĉite usluge,
većina njih u ilegalnoj sferi. Ova mreţa koristi svoje sopstvene domene .onion koji nisu
indeksirani i vidljivi normalnim pretraţivaĉima. Ĉak i kada znate adresu stranice njih nije
moguće otvoriti u standardnom pretraţivaĉu. Prema terminologiji koju koristi TOR
Projekat (neprofitna organizacija koja stoji iza ovog servisa) ove stranice/sajtovi se
nazivaju skrivene usluge. Skrivene zato što je potrebna taĉana URL adresa i poseban
(Tor) pretraţivaĉ da ih pronaĊe i da ih prikaţe. Niko ne moţe taĉno reći kolika je ova
mreţa , postoji samo jedan broj indeksiranih .onion stranica kod glavnog pretraţivaĉa
nazvanog Torĉ, taj broj je 255826 stranica. Neki izvori tvrde da ima mnogo više stranica,
oko jedne milijarde. Sve ove stranice su potpuno nevidljive za standardne pretraţivaĉe
kao što su Gugl, Jahu, Bing, Krstarica pa ĉak i DukDukGo (koji je inaĉe anonimni
pretraţivaĉ,ali je skrivene stanice moguće videti samo preko TOR-a). Ta nevidljivost i
stroga politika privatnosti davaoca ovih usluga ĉine sve akcije teškim za praćenje. Sve što
je već reĉeno dovodi do zakljuĉka da je ova platforma idealna za ilegalne aktivnosti.
Analizom skrivenih usluga autor ovog rada došao je do jedne vrlo uznemirujuće
ĉinjenice, to je ĉinjenica da većina ovih usluga predstavlja ilegalna elektronska trţišta.
Neke od ovih veb lokacija nude lekove, pištolje, ukradenu robu (kreditne kartice, mobilne
telefone, PajPal raĉune, automobile i ostale predmete), drţavne tajne (uglavnom iz SAD),
pornografiju i, naravno, neke usluge kao što su privatne vojske, laţna dokumenta (pasoši,
liĉne karte, vozaĉke dozvole i još mnogo toga).
Neke od najpoznatijih skrivenih usluga koje prodaju drogu su Put Svile (Silk Road),
Drug Market i Narodna Apoteka. Postoje i neke prodavnice oruţja, kao jedna od najvećih
i najpoznatijih koja uglavnom radi na trţištu EU naziva se Euro Gans. Ova e-prodavnica
prodaje i nova i nezakonita oruţja. Neki izvori tvrde da ima veliki profit.
Naravno moţete naći ĉak i profesionalne ubice za unajmljivanje, jedan od najpoznatijih
servisa te vrste je Hitmen. Ovo su usluge koje ovaj sajt tvrdi da širom sveta pruţa: atentat,
proganjanje, premlaćivanje, ubistvo, sakaćenje (verzija premlaćivanja posle koga ostaju
trajne posledice po zdravlje). Postoji i nekoliko grupa, privatnih armija ili bolje reći
revolveraša za unajmljivanje, kao jedan od najpoznatijih istiĉe se Crna Mamba. Oni nude
razne usluge sliĉno kao ranije pomenuti, ali sa nekim specifiĉnostima koje samo oruţane
snage mogu da obezbede [8]. Ovo je bio samo mali deo ilegalnih i opasnih usluga koje
moţete pronaći na Mreţi.
Postoji nekoliko veoma zanimljivih stvari koje treba reći o Dark Netu i naĉinu na koji
funkcioniše kao crno trţište:
•Prva stvar je da skriveni servisi Dark Net mreţe u cilju trgovine robom i uslugama
koriste posebne oblike valuta, tzv kripto valute. Najĉešće korišćena valuta za sve
transakcije je Bitkoin. Razlog za tu vrstu popularnosti Bitkoina je njegova anonimnost.
Sve transakcije su anonimne, i vrlo je teško ući u trag strankama koje uĉestvuju u njima.
•Druga karakteristika je da je većina marketinških kanala koje imaju obiĉni Veb
korisnici na raspolaganju, dostupna i korisnicima Dark Net mreţe (naravno u anonimnom
obliku). Na primer, postoji nekoliko pretraţivaĉa specijalizovanih za pretragu .onion
18
domena, oni imaju banere za oglase, tu su i društvene mreţe samo za one koji koriste
Dark Net (Fejsbuk - spec. ver., Bleckbuk, Manibuk i mnogi drugi).
•I najvaţnija stvar koja garantuje da će posao / dogovor da se realizuje i transakcija plati,
postoji poseban servis, sa mnogim pruţaocima usluga pod nazivom eskrou. Davalac
eskroa je posrednik izmeĊu dve stranke koji ĉuva deponovana sredstva dok se dogovoreni
posao ne realizuje. Na taj naĉin stranke ne dolaze u direktni kontakt, i obe strane imaju
osiguranje da će posao biti uraĊen i plaćeni troškovi.
•Postoji ĉak i posebna logistika, usluge isporuke ilegalne robe (droge, oruţja, organa, itd.)
Sve što modernom elektronskom trţištu treba Dark Net ima. Ova infrastruktura je jedna
od najvaţnijih karakteristika ove vrste trţišta. Anonimnost koju ova platforma pruţa
omogućava razliĉitim kriminalnim grupama i teroristiĉkim organizacijama da naĊu
podršku za svoje operacije. Sve što bi im moglo zatrebati je tu. Veliki deo logistike neke
teroristiĉke operacije mogao bi se uraditi kroz ovu mreţu. Ne postoji samo jedan lanac
snabdevanja oruţja koji bi teroristi mogli koristiti, već postoje brojni naĉini na koje
mogu dobiti ciljanu obaveštajne podatke. Postoji i naĉin da se organizuje puna logistiĉka
podrška(ĉak i ako su granice zatvorene i cele zemlje su u stanju pripravnosti). Svakoj
komunikaciji i transakciji je teško ući u trag, i moţda u nekim sluĉajevima ĉak i
nemoguće.
Finansije su jedan od kljuĉnih aspekata svake operacije (bez obzira da li je reĉ o legalnoj
ili ne), Dark Net pruţa mnoge naĉine za zaradu novca, koji neće biti prijavljen poreskoj
administraciji. Jedan od naĉina zarade novca je prodaja neke ilegalne robe ili usluga, a
drugi je promocija usluge/robe nekog .onion portala koji prodaje narkotike ili drugu
nezakonitu robu i usluge. Ovaj inovativni naĉin promovisanja robe i usluga od drugog
proizvoĊaĉa postoji u normalnoj elektronskoj trgovini koja se odvija svakog dana na
Vebu i sajtovima koji trguju dobrima i uslugama legalno (Amazon, Alibaba, Ibej, itd.) i
zove se Afilijejt marketing. U ovom sluĉaju bilo kakav marketing je ilegalan, jer su sve
robe i usluge ilegalne (postoji nekoliko izuzetaka, kao kada je trgovanje nekim
lekovima/narkoticima zakonito u nekoj zemlji). To je bila kratka analiza ovog opasnog
virtuelnog prostora, koji ima sve karakteristike crnog trţišta, ali onog koje je moderano i
dobro prilagoĊeno 21. veku.
Veoma vaţna ĉinjenica od znaĉaja za analizu ove problematike je i to da anonimnost koju
pruţa TOR (Dark Net) nije neprobojna. Jedan dokaz koji potkrepljuje ovu tvrdnju je
nedavno hapšenje grupe iza najvećeg trgovinskog portala za prodaju narkotika na Dark
Netu pod nazivom Put Svile. Ovo hapšenje se dogodilo prvog oktobra 2013., u vreme
kada se to dogodilo ovaj portal imao je 957,079 registrovanih korisnika i generisao oko
1,3 milijarde dolara profita u Bitkoinima [9].
Posle ovog perioda, većina struĉnjaka (neki ĉak i iz projekta TOR) i korisnika kaţu da se
trgovina narkoticima višestruko uvećala.
4. ZAKLjUĈAK
Ţivimo u doba inovacija. Sve se menja, ponekad malo po malo, ali u mnogim sferama
promene su toliko brze da su teške i skupe za razumevanje i praćenje. Ova nova era ima
novi naĉin razmene robe, novca i usluga. Više nema potrebe za direktni kontakt dve
strane (kupca i prodavaca/provajdera) licem u lice, već se novac i dobro razmenjuju
putem posrednika. Ovaj brzi razvoj je prisutan u "tamnom vilajetu" ili Dark Netu kako ga
mi znamo. Ta ĉinjenica da nemate više fiziĉku transakciju je teţak udarac za organe reda
i obaveštajne sluţbe podjednako. Bezbednosne i obaveštajne organizacije treba da se
prilagode novom naĉinu komunikacije i razmene roba i usluga [1].
Prvi korak u ovoj epskoj borbi je znati protivnika i karakteristike koje ga definišu. Ovaj
rad je jedna vrsta ekspedicije u nepoznatu oblast, sa samo nekoliko nauĉnih,
19
metodoloških alata kao oruţja i oruĊa u nastojanju da se opiše i objasni nešto što bi moglo
da predstavlja znaĉajnu pretnju po nacionalnu bezbednost svake drţave i nacije. Sve što
bi potencijalno moglo posluţiti teroristima ili pobunjenicima u njihovom poslovanju
logistike treba kontrolisati (ili barem paţljivo pratiti od strane obaveštajne zajednice
širom sveta). Ova vrsta tehnologije se konstantno menja, i to je jedan od razloga zašto ih
treba paţljivo pratiti i regulisati nacionalnim i meĊunarodnim politikama bezbednosti.
Jedan od glavnih razloga zašto nemamo mogućnost takve mehanizme implementirati na
svim nivoima je ĉinjenica da je to "tamna oblast" koja pruţa idealnu platformu za
komunikaciju i logistiku za obaveštajne sluţbe širom sveta. Najbolji naĉin da se nanese
šteta/poraz neprijatelju je skrivanje na otvorenom. Sve ilegalne transakcije koje se tamo
dešavaju pokrivaju one sa najvećim znaĉajem i najvećim razmerama.
LITERATURA
[1] Bartlet, A.: What does the Dark Net mean for the future of Intelligence Work ,
Available from: http://www.demos.co.uk/files/JamieImperialSpeech.pdf, Accessed:
2016/7/12
[2] Buxton, J.,Bingham,T (2015).:The Rise and Challenge of Dark Net Drug Markets,
Global Drug Policy Observatory and Swansea University Priesysgol Abertawe, ISSN
2054-1910, United Kingdom
[3] Carr, J. (2012): Mapping the Cyber Underworld: Inside Cyber Warfare, O‘Reily,
ISBN: 978-1-449-31004-2, United States of America
[4] Feige, E. (1989): The Underground Economies: Tax Evasion and Information
Distortion, Cambridge University Press, United Kingdom
[5] Krštenić, A, Matijašević, M.: Problemi obaveštajnih sluţbi u procesu prilagođavanja
savremenim izazovima, rizicima i pretnjama, Vojno delo, UDK355/359, 2014, 105-125,
ISSN 0042-8426 [6] www.thehiddenwiki.org, Tor Project, Accessed: 2016/7/12
[7] Tor Project, https://www.torproject.org/, Accessed: 2017/2/15
[8] Torch, xmhS7jrzrnwginsi.onion, Accessed: 2017/2/15
[9]CNN,http://money.cnn.com/2013/10/02/technology/silk-road-shut-down/index.html/,
Accessed: 2017/6/17
20
III MEĐUNARODNA NAUĈNO - STRUĈNA KONFERENCIJA
BEZBEDNOST I KRIZNI MENADŢMENT –TEORIJA I PRAKSA
BEZBEDNOST ZA BUDUĆNOST – 2017.
POJMOVNO ODREĐENJE AGRESIJE
DEFINITION OF AGGRESSION
Nenad Kovaĉević1, Mitar Kovaĉ
2 1 Univerzitet odbrane/Vojna akademija, Pavla Jurišića Šturma broj 33., Beograd,
Republika Srbija, [email protected] 2 Univerzitet Educons/Fakultet za projektni i inovacioni menadţment, Boţidara Jankovića
broj 14., Beograd, Republika Srbija, [email protected]
Abstrakt: U radu se razmatra jedan segment vezan za savremeni inţinjering
konflikata i vojni intervencionizam, a to je agresija i njena posebna vrsta, oruţana
agresija. Rad objašnjava oruţanu agresiju u kontekstu pretnje savremenoj bezbednosti.
Moć i sila postali glavna obeleţja savremenih međunarodnih odnosa, a agresija i oruţane
agresija su načini (metodi) eksponencije moći i sile, odnosno sredstva za ostvarenje
interesa ,,velikih drţava“. Agresija i oruţana agresija su veoma frekventni pojmovi i
često se neadekvatno koriste i tumače. Rad objašnjava pojmove agresije i oruţane
agresije, preko teorijskog određenja, uloge u savremenim međunarodnim odnosima i
preko srodnih pojmova i pojava. Poseban osvrt u radu je dat na klasifikaciju i kriterijume
klasifikacije agresije.
Kljuĉne reĉi: agresija, oruţana agresija, moć, sila
Abstract: The paper discusses a segment related to modern engineering conflicts and
military interventionism, and that's aggression and its specific type, armed
aggression. The text explains the aggression in the context of contemporary security
threats. Power and force become the main features of contemporary international
relations and armed aggression and aggression are the ways (methods) of exponentials
power and force, and the means to achieve the interests of ,,great countries". Aggression
and military aggression are very frequent terms and often inappropriately used and
interpreted. The text explains the concepts of aggression and aggression over the
theoretical definition, role in contemporary international relations and through related
concepts and phenomena. A special emphasis is given to the work on the classification
and classification criteria aggression.
Keywords: aggression, armed aggression, power, force.
1. UVOD
Mnogi savremeni teoretiĉari bezbednosti i globalizacije, smatraju da sintagma ,,osnovi
ĉinioci bezbednosti u 21. veku― podrazumeva: (1) socio-ekonomske ĉinioce, (2)
ekonomsku nejednakost i asimetriju ţivotnih šansi, (3) ograniĉene privredne resurse, (4)
demografsku eksploziju, (5) globalnu kulturu, (6) organizovani kriminal i kriminal, (7)
vojne ĉinioce bezbednosti, (8) sredstva totalnog ratovanja i militarizacija kosmosa, (9)
inţenjering konflikata i vojni intervencionizam, (10) ekološke ĉinioce, (11) tehniĉko-
tehnološke katastrofe, (12) nedostatak zdrave hrane i vode za piće, (13) ekstremizam
(nacionalni, verski i etniĉki), (14) ekspanzionizam nadnacionalnih bezbednosnih agencija
i (15) terorizam. U radu se razmatra jedan segment vezan za inţinjering konflikata i vojni
21
intervencionizam, a to je agresija i njena posebna vrsta, oruţana agresija. Sadrţaj rada je
podeljen u tri dela koji daju jedinstvenu sliku, jednog pristupa pojmovnom odreĊenju
agresije, a posebno jednog njenog oblika (najfrekventnijeg), njene manifestacije ―
oruţane agresije. U prvom delu rada teţište je dato na objašnjenju moći i sile u
savremenim meĊunarodnim odnosima, odnosno na objašnjenju odnosa politike sile. Drugi
deo rada se odnosi na osnovne teoretske odredbe vezane za agresiju i oruţanu agresiju, sa
posebnim osvrtom na definicije i klasifikacije agresije. Distinkcije izmeĊu pojmova
oruţane agresije i srodnih pojmova obraĊeno je u trećem i ujedno poslednjem delu rada.
2. SAVREMENI MEĐUNARODNI ODNOSI
Na bipolarnom ustrojstvu meĊunarodnih odnosa, svet je poĉivao u drugoj polovini 20.
veka. Dve ideološki suprostavljene supersile nametale su svetu dva koncepta društveno-
ekonomskog razvoja, dva odnosa prema meĊunarodnoj trgovini i svetskom trţištu i,
generalno posmatrano, dva sistema vrednosti. Završetkom ,,hladnog rata―, krajem devete
decenije 20. veka, preovladala je jedna paradigma. Radi se o paradigmi ,,mundijalizacije―
sveta ili stvaranje jedinstvenog obrasca društvenog ureĊenja, ekonomske politike, kulture,
i društvene svesti. Sve nabrojano su zapravo osnovni elementi paradigme vladanja
svetom, a sve pod okriljem razvoja demokratskog društva, vladavine prava i slobodnog,
jedinstvenog trţišta. Sledstveno tome moţe se tvrditi da je ,,socijalizam prelazno doba iz
kapitalizma u kapitalizam―. Iz bipolarnog ustrojstva svet je ušao u monopolarnu fazu sa
supremacijom SAD. Usled toga krajem 20. veka, pravno ustrojstvo utemeljeno na Povelji
Ujedinjenih nacija (UN) nije odgovaralo faktiĉkom stanju. Dominantne sile su svoju
premoć bazirale na tehnološkoj superiornosti i širenju ekonomskog uticaja. Osnovu
dominacije svake zemlje ĉini zapravo ekonomska moć koja se preliva u vojnu, a kohezija
ekonomske i vojne moći daju politiĉku moć. MeĊutim postoje i izuzeci od ove tvrdnje, na
primer SR Nemaĉka je tokom 20. veka postala ekonomski ,,dţin―, ali je bila i ostala
politiĉki ,,patuljak―, s druge strane NR Kina je dugo bila ekonomski zaostala zemlja, u
odnosu na vodeće zemlje sveta, ali je zato na politiĉkom (globalnom) planu bila jako
uticajna (stalna ĉlanica Saveta bezbednosti UN).[9]
O znaĉaju sile i moći za jednog vladara, odnosno za jednu drţavu, a u širem kontekstu
gledano i za meĊunarodne odnose, pisao je još Nikolo Makijaveli u svom delu
,,Vladalac“, gde je prema Makijaveliju, osuĊen na propast onaj vladar koji zadobije vlast,
a ne raspolaţe silom, jer se ljudi lako mogu ubediti, ali ih je teško odrţati u istom
ubeĊenju. Isti pisac je smatrao da drţava nema ni ţivot, ni dušu, niti svoj interes, već je
ona puka tvorevina ljudskog umeća, odnosno koncentrisana društvena moć koja se moţe
usmeriti u razliĉitim pravcima. Iako je vladalo mišljenje da će se nakon završetka
,,hladnog rata―, smanjiti uloga i uticaj vojnog potencijala u meĊunarodnim odnosima, to
se nije dogodilo. Velike sile ne ţele totalni oruţani sukob, odnosno totalni rat, pa
pribegavaju intervencionizmu koji se rešava na lokalnom i/ili regionalnom nivou. Srţ
intervencionizma su agresije, a koja će agresija biti konkretno primenjena zavisi
prevashodno od moći koje poseduje objekat agresije i koliko je objekat agresije znaĉajan
za agresora. Svaka zemlja agresor teţi da iscrpi sva moguća nevojna sredstva, kako bi
objekat agresije sproveo volju agresora. Oruţane agresije su posle Drugog svetskog rata
postale poslednja opcija, odnos vid komunikacije u meĊunarodnim odnosima, jer konaĉno
po Milsu ,,nasilje je poslednji oblik moći―. Preko dva pojma: moć i sila, najbolje se mogu
opisati savremeni meĊunarodni odnosi, odnosno savremena meĊunarodna politika. Moć
se deli na ,,dodirljivu― i ,,nedodirljivu―. Dirljiva moć se najĉešće odnosi na materijalne
pokazatelje i efektive, kao što su veliĉina teritorije, prirodna bogastva, broj stanovnika i
fiziĉki pokazatelji vojne moći. Ĉesto se oznaĉava kao ,,tvrda moć“ (hard power), a
22
nedodirljiva moć se oznaĉava sintagmom ,,meka moć“ (soft power). U meku moć u
savremnim meĊunarodnim odnosima ubraja se nacionalna volja, diplomatsko umeće,
podrška koju vlast ima u narodu i sliĉno. Meka moć se ĉesto definiše i kao sposobnost da
se poţeljni ishod ostvari privlaĉnostima, a ne prinudom i plaćanjima. [7]
3. AGRESIJA I ORUŢANA AGRESIJA
Definisati pojmove agresije i oruţane agresije je veoma kompleksan zadatak. Savremeno
društvo je postiglo enorman napredak u informaciono-tehnološkom pogledu, a naroĉito na
podruĉjima sredstava masovnog komuniciranja, tehnologije, tehnike, ekonomije i nauke,
pa se sledstveno tome ne mogu predvideti postupci, metode i sredstva koja mogu
predstavljati zloupotrebu tih dostignuća, koja su namenjena ljudima prevashodno za
poboljšanje uslova ţivota i rada. Danas imamo mnogo razliĉitih definicija agresije i u
ovom radu bavimo se onim najznaĉajnijim i ujedno najsveobuhvatnijim. U meĊunarodno-pravnim odnosima agresija je kao pojam prvi put definisana 1933.
godine u Londonskim konvencijama zakljuĉenim izmeĊu tadašnjeg SSSR – a i 10
zemalja. Od tada, pa do danas nastalo je mnoštvo definicija agresije, pre svega na
zasedanjima Generalne skupštine UN. Prema Povelji UN (ĉlan 2, taĉka 4.) agresija je
zloĉin, koji je zabranjen za primenu u meĊudrţavnim odnosima. Navedenim aktom
zabranjuje se ne samo oruţani napad već i svaka upotreba sile koja bi bila usmerena
protiv politike nezavisnosti ili teritorijalnog integriteta neke drţave, odnosno u
suprotnosti sa ciljevima i naĉelima UN. Zvaniĉna definicija agresije UN je sa 29.
redovnog zasedanja Generalne skupštine, odrţane 14.12.1974. godine, agresija je
definisana pod rezolucijom broj 3314. Tekst te definicije glasi: ,,Agresija – upotreba
oruţane sile od jedne drţave protiv suvereniteta, teritorijalne celine ili politiĉke
nezavisnosti druge drţave, odnosno na ma koji drugi naĉin koji nije u saglasnosti sa
Poveljom UN. Svaki od ovih akata predstavlja akt agresije: a) invazija ili napad oruţanih
snaga jedne drţave na teritoriju druge drţave, ili svaka vojna okupacija proizišla iz toga,
ili svaka aneksija teritorije druge drţave upotrebom sile; b) bombardovanje teritorije
jedne drţave od oruţanih snaga druge drţave ili upotreba bilo kakvog oruţja od jedne
drţave protiv teritorije druge drţave; c) blokada luka ili obala jedne drţave od druge
drţave; d) napad oruţanih snaga jedne drţave na kopnene, pomorske ili vazduhoplovne
snage, pomorsku ili vazduhoplovnu flotu druge drţave; e) upotreba oruţanih snaga jedne
drţave, koja se nalazi na teritoriji druge drţave s pristankom drţave prijema, protivna
uslovima predviĊenim u sporazumu ili produţenje njihovog prisustva na teritoriji posle
isteka sporazuma; f) akcija jedne drţave koja svoju teritoriju stavi na raspolaganje drugoj
drţavi koju koristi za izvršenje akta protiv treće drţave; g) upućivanje od, ili u ime jedne
drţave oruţanih bandi, grupa, neregularnih vojnika ili najamnika, koji protiv druge
drţave vrše akte oruţane sile tako ozbiljno da se izjednaĉavaju sa gore pobrojenim
aktivnostima ili njeno znaĉajno uĉešće u tome. MeĊutim, Savet bezbednosti moţe
odluĉiti da i drugi akti predstavljaju agresiju u smislu odredaba Povelje.―[4]
Milan Vujaklija u Reĉniku stranih reĉi i izraza, definiše agresiju na sledeći naĉin:
,,agresija - (lat. aggressio) napad, napadanje, kidisanje; nasrtljivost; neizazvan napad u
cilju potĉinjavanja, osvajanja‖.[2]
U Sociološkom leksikonu agresija se definiše kao ,,planska i organizovana akcija
oruţanih snaga jednog globalnog društva-drţave, na drugo društvo-drţavu, sa ciljem da
se ona potĉini napadaĉu u meri koja mu najviše odgovara, s obzirom na njegove interese,
snagu i meĊunarodne vojno-politiĉke odnose. Agresijom se napadnuto društvo dovodi u
najteţa iskušenja; njome se silom narušava individualnost napadnutog društva, remete ili
preusmeravaju tokovi njegovog razvitka i ono se dovodi u manju ili veću zavisnost od
agresora.― [8]
23
Definicija agresije data od strane generala Slobodan B. Mikić u knjizi ,,Pogled na rat―,
moţe se smatrati najsveobuhvatnijom i prihvatljivom, s tim što se mora voditi raĉuna o
redefinisanju postojeće definicije u skladu sa bezbednosnim, politiĉkim i geostrateškim
trendovima. Prema Slobodanu B. Mikiću agresija je ,,akt koji je u suprotnosti s
odredbama i duhom meĊunarodnog prava i Povelje UN. Vrši ga jedna drţava, ili koalicija
drţava, na drugu meĊunarodno priznatu drţavu (ili njen deo, ili na grupu drţava),
primoravajući je da se potĉini njenoj volji i interesima. Takvim aktom se silom
narušavaju individualnost, suverenost, sloboda i integritet napadnute drţave, remete se ili
preusmeravaju tokovi njenog razvitka i ţivota i ona se dovodi u stepen veće ili manje
zavisnosti od drţave (drţava) agresora. Agresija moţe da se vrši propagandnim,
politiĉkim, ekonomskim, vojnim ili drugim sredstvima, postupcima i metodama.― [6]
Odnos agresije i oruţane agresije je odnos opšte prema posebnom, ali ovde je bitno istaći
da je oruţana agresija najpoznatija i najprepoznatljivija vrsta agresije. Sledstveno tome,
najĉešće se ova dva pojma koriste kao sinonimi. U skladu sa sadrţajem i metodama
oruţane agresije prihvatljiva je sledeća definicija oruţane agresije: ,,Oruţana agresija –
neizazvani napad jedne ili više drţava na drugu, kojom se ugroţavaju nezavisnost,
suverenitet ili teritorijalna celina napadnute zemlje. Oruţana agresija se izvodi primenom
vojne sile, ali obuhvata i ostale akcije usmerene protiv teritorijalne celine ili nezavisnosti
druge drţave, ili protiv mira u svetu. Mogući vidovi oruţane agresije su: invazija,
pomorska blokada, razliĉiti oblici napada oruţanih snaga na kopnu, s mora i iz vazdušnog
prostora, upotreba oruţanih snaga stacioniranih na tuĊoj teritoriji u agresivne svrhe i
dopuštanje stranoj sili da koristi neĉiju teritoriju radi napada (dejstva) koji su na nivou
agresije.― [1] Ovde je bitno istaći ĉinjenicu da se agresija sa aspekta meĊunarodnog i
kriviĉnog prava Republike Srbije (RS) smatra kriviĉnim delom. Agresija je zloĉin protiv
mira i meĊunarodne bezbednosti. U meĊunarodnom pravu zloĉin agresije priznaje niz
meĊunarodnih dokumenata, kao što su: Statut MeĊunarodnog vojnog suda u Nirnbergu,
Statut MeĊunarodnog vojnog suda za Daleki istok, Zakon broj 10 Kontrolnog saveta za
Nemaĉku i Rimski satut stalnog MeĊunarodnog kriviĉnog suda. Interesantno je da ovo
teško meĊunarodno kriviĉno delo ne poznaju statuti Haškog tribunala i Tribunala za
Ruandu. U domaćem kriviĉnom zakonodavstvu RS propisano je ovo kriviĉno delo pod
nazivom ,,agresivni rat“. Navedeno kriviĉno delo se sastoji u pozivanju, podsticanju ili
nareĊivanju voĊenja agresivnog rata. Za ovo delo propisana je kazna zatvora od dve do
dvanaest godina zatvora. Najteţi oblik agresije postoji kada se naredi voĊenje agresivnog
rata. Za navedeno delo propisana je kazna zatvora od najmanje deset godina ili kazna
zatvora od trideset do četrdeset godina. [3]
3.1. Klasifikacija agresije
Na osonvu svega iznetog moţemo konstatovati da imamo mnogo razliĉitih definicija
agresije, kako administrativnih tako i akademskih. Radi uspešnog odreĊenja pojma
agresije trebamo najpre definisati konstituense za odreĊivanje, kao i njihove sadrţaje.
Priroda i karakter pojma agresije moţe se objasniti samo ako se uzmu u obzir sledeći
konstituensi: (1) cilj agresije, (2) sredstva i naĉini (metodi) za izvršenje agresije, (3)
objekti agresije i (4) nosioci agresije.
Cilj agresije – delimiĉno ili potpuno narušavanje ustavnog poretka drţave koja je ţrtva
agresije. Na teritoriji drţave stvaraju se politiĉka i opšta situacija i stanje koje odgovara
interesima izvršioca agresije. Akt agresije je u potpunosti u suprotnosti sa naĉelom
samoopredeljenja naroda i prava da sam odluĉuje o svojoj sudbini, svom poloţaju i
interesima. Izvršilac agresije polazi iskljuĉivo od svojih interesa, odnosno od teţnji da
nametne svoju volju, politiku, norme i vlast drţavi i narodu koji su objekti agresije.[5]
Sredstva i načini (metodi) za izvršenje agresije – u savremenim uslovima agresija se
24
moţe izvršiti sledećim naĉinima i sredstvima: propagandnim, politiĉkim, ekonomskim,
sredstvima iz oblasti kulture, zdravstva, nauke i sporta i vojnim snagama i sredstvima.
Vojna sredstva i oruţane snage se preteţno koriste kod oruţane agresije i predstavljaju
krajnju mogućnost, ukoliko se planirani cilj ne moţe ostvariti drugim navedenim
sredstvima, odnosno drugim vrstama agresije. Izbor naĉina i sredstava za izvršenje
agresije zavisi od snage i unutrašnje stabilnosti drţave koja je objekat agresije. Ukoliko se
radi o maloj ili nestabilnoj drţavi, agresija se moţe ostvariti primenom sredstava iz
domena propagande, politiĉkim i/ili ekonomskim merama i sankcijama. [5]
Objekat agresije – mogu da budu jedna ili više drţava, ili deo teritorije neke
meĊunarodno priznate drţave. Delovanje je usmereno na: politiĉke i ekonomske osnove
drţave, ţivotne uslove i standard graĊana, organizaciju i organe vlasti drţave, ekonomiju
i ekonomski potencijal, na ljudska prava i slobode graĊana; odnosno na sve bitne
elemente ţivota ljudi na teritoriji drţave objekta agresije. Agresija na deo teritorije neke
meĊunarodno priznate drţave najĉešće se vrši radi pruţanja pomoći i podrške
secesionistiĉkim snagama, koje teţe da se otcepe i formiraju posebnu drţavu ili da se
prikljuĉe susednoj drţavi.
Nosioci agresije – inicijatori, planeri, organizatori i izvršioci agresije su: organi,
institucije i oruţane snage neke meĊunarodno priznate drţave ili saveza drţava. Osnovni
nosioci agresije jesu spoljni faktori, odnosno strana drţava ili drţave. Snage i
organizacije unutar drţave ţrtve agresije ne mogu biti agresori, već jedino mogu biti u
funkciji saradnje sa agresorom u postupku ostvarivanja cilja agresije. Drţava ili koalicija
drţava koja priprema, organizuje i izvodi agresiju naziva se agresor. Najĉešće agresor
nastoji da dobije meĊunarodno-pravno pokriće za agresiju koju priprema, pri ĉemu koristi
sva raspoloţiva politiĉka i diplomatska sredstva polazeći sa aspekta sile i moći kojom
raspolaţe.[4] Na osnovu brojnih primera izvršenih agresija u prošlosti i u sadašnjim
uslovima meĊunarodnih odnosa nameće se potreba za klasifikacijom agresije. Osim
zajedniĉkih karakteristika, svaka agresija ima odreĊene specifiĉnosti po kojima se
razlikuje od drugih. Klasifikacija podrazumeva odreĊivanje polaznih osnova za
sporovoĊenje iste. Postoji mnogo elemenata i kriterijuma za klasifikaciju agresije. Za
potrebe rada izdvojeni su kriterijumi koji se najĉešće upotrebljavaju prilikom klasifikacije
agresije. Pregled kriterijuma i vrsta agresije dat je u Tabeli 1.
Svaka pojedinaĉna agresija moţe se podvesti pod navedene kriterijume klasifikacije. Isto
tako, svaka agresija se razlikuje od drugih po mnogim karakteristikama. Agresija je kao
pojava jako sloţena za izuĉavanje, pre svega, jer agresori drţe mnoge ĉinjenice u vezi sa
pripremom, organizacijom i izvoĊenjem agresije, u tajnosti od svoje (domaće) i
meĊunarodne (strane) javnosti, pri ĉemu se u mnogome manipuliše ljudima i zvaniĉnim
organima i institucijama radi prikrivanja agresivnih akata i ciljeva.
25
Tabela 1: Klasifikacija agresije
Red.
broj
Kriterijum Vrsta
agresije
1.
Specifiĉnost
cilja
Razliĉiti ciljevi odreĊuju vrstu agresije, i to: uticaj
na promenu politike, iznuĊivanje ustupaka,
nametanje rešenja, podrška separatistima, promena
vlade, ograniĉavanje vojne moći, zaposedanje
teritorije, kontrola teritorije, promena granice,
okupacija drţave i/ili likvidacija drţave
2. Obuhvat
prostora
Agresija na: deo teritorije drţave, teritoriju cele
drţave i teritorije više drţava.
3. Uĉesnici agresije Jedna drţava i više drţava
4.
Angaţovane snage,
postupci, sredstva i
naĉini relizacije
Propagandna, ekonomska, politiĉka, oruţana i
agresija u drugim oblastima ţivota
5. Stepen realizacije cilja
(uspešnosti) agresije
Potpune i delimiĉne
6. Vreme trajanja Kratkoroĉne i dugotrajne
7. Naĉin
rukovoĊenja
Agresije sa: dogovorom uĉesnika i sa
obrazovanjem zajedniĉkog tela (štaba)
8.
MeĊunarodno-pravni
okvir
Agresije: bez saglasnosti zvaniĉnih organa
meĊunarodne zajednice i uz formalno-pravnu
saglasnost
4. ORUŢANA AGRESIJA I SRODNI POJMOVI
Agresija i oruţana agresija su veoma frekventni pojmovi kako u svakodnevnom ţivotu,
tako i u društvenoj nadgradnji, a pre svega u nauci (psihologiji, medicini i naukama
odbrane) i politici. U vojnoj praksi ovi pojmovi se javljaju još u vreme stvaranja prvih
drţava, odnosno pojave ratova meĊu drţavama. Od tog vremena do danas drţave su ĉesto
išle u osvajanje tuĊih teritorija namećući svoju volju i vlast drugim drţavama. U teoriji
nauka odbane pojmovi agresija i oruţana agresija javljaju se tek u 20. veku. Naţalost,
shodno nauĉnoj neodreĊenosti navedeni pojmovi bivaju zloupotrebljavani u raznorazne
svrhe, posebno od strane novinara i politiĉara. Posebno se isticala zloupotreba pojma
oruţana agresija i njeno poistovećivanje sa srodnim pojmovima. Zloupotreba ovog pojma
najĉešće ima za cilj manipulisanje javnim mnjenjem radi postizanja odreĊenih politiĉkih
interesa u meĊunarodnim odnosima i opravdanje politike odreĊenih vlada prema
pojedinim drţavama i nacijama. Sledstveno tome, u nastavku rada objasnićemo
distinkcije izmeĊu oruţane agresije (najĉešći pojavni oblik agresije) i srodnih pojmova.
Oruţana agresija i nasilje. ,,Nasilje je upotreba sile da bi se iznudilo odreĊeno ponašanje
ljudi protivno njihovoj volji, odnosno odreĊeni rezultat.― [8] Shodno tome sila je zapravo
prava esencijalna odrednica nasilja. Oruţana agresija se koristi nasiljem (bilo koje vrste)
kako bi se nametnulo rešenje koje odgovara agresoru. Nasiljem se osporavaju ili
narušavaju individualnost, suverenitet i integritet drţave ţrtve agresije. Njime se nameće
volja agresora, suprotna interesima i volji graĊana drţave ţrtve agresije. Na osnovu
iznetog vidimo da je nasilje samo metoda oruţane agresije, dakle uţi pojam.
Oruţana agresija i oruţana intervencija. Oruţana intervencija je nedozvoljeno mešanje u
unutrašnje stvari jedne drţave primenom oruţane sile, kojim se negiraju njena suverenost
i samostalnost. Dominantni oblik oruţane intervencije je oruţana pomoć strane drţave
jednoj strani u unutrašnjem sukobu. Poseban vid oruţane intervencije predstavlja tzv.
26
humanitarna intervencija. Preduzima se s ciljem stvarnog ili navodnog izbavljenja iz
ţivotne opasnosti grupe ljudi koje strana vlada ugroţava ili nije u stanju da štiti, bez
obzira na to jesu li njeni drţavljani, ĉime se narušava princip nemešanja u unutrašnja
pitanja drţave. Ako uporedimo cilj i naĉine ostvarivanja oruţane agresije i intervencije,
dolazimo do zakljuĉka da meĊu njima nema suštinskih razlika. U oba sluĉaja radi se o
mešanju u unutrašnje stvari druge drţave radi menjanja postojećeg stanja u njoj. Pojam
oruţana (vojna) intervencija ili samo intervencija se najĉešće upotrebljava u politici da bi
se prikrila oruţana agresija i da bi taj ĉin lakše prihvatilo javno mnjenje, odnosno ovi
pojmovi zapravo i jesu sinonimi. [5]
Oruţana agresija i okupacija. ,,Okupacija, privremeno zaposedanje teritorije jedne drţave
ili njenog dela oruţanim snagama druge drţave, i uspostavljanje na njoj okupacione
vlasti.― [1] Okupacija je, kao i oruţana agresija jedan od najĉešće pogrešno (namerno ili
nemarno) interpretiranih pojmova. Najbolji primer za to je iz vremena graĊanskih ratova
na teritoriji SFR Jugoslavije.
Oruţana agresija i građanski rat. Dokle god u graĊanskom ratu u odreĊenoj drţavi
uĉestvuju snage i sastavi koji pripadaju graĊanima te drţave i koji egzistiraju na teritoriji
te drţave, ne moţe se govoriti o oruţanoj agresiji i agresoru. Oruţanu agresiju vrše samo
spoljni faktori, strane drţave (njihove oruţane snage, organizacije, organi i institucije),
koji su u tom sluĉaju agresori. Jednostavnije reĉeno, sve dok je graĊanski rat iskljuĉivo
unutrašnja stvar odreĊene drţave, ne moţe se govoriti o oruţanoj agresiji; tek kada se
stvar internacionalizuje i kada spoljni faktori uzmu svoje uĉešće, tada se javljaju oruţana
agresija i agresori. Uĉesnici graĊanskog rata ne mogu da vrše oruţanu agresiju i da budu
agresori sve dok uĉestvuju u graĊanskom ratu na teritoriji (dotadašnje ili tadašnje) drţave.
Ako bi snage neke od ratujućih strana prešle na teritoriju druge drţave, bez njene
saglasnosti i odobrenja, te snage bi se mogle smatrati agresorom.[4]
5. ZAKLJUĈAK
Vreme u kojem ţivimo karakterišu mnogi sukobi, samim time i permanentno stanje
ugroţavanja bezbednosti. Velike sile izbegavaju svetski, otvoren i totalan sukob (rat), jer
bi on i za njih imao katastrofalne posledice, pogotovo što mnoge drţave raspolaţu sa
oruţjem za masovno uništenje, te se njegova upotreba u takvom sukobu ne bi mogla
iskljuĉiti. U tom cilju koriste se razne vrste ,,intervencija―, sa teţnjom da se što veći broj
drţava uvuĉe u taj proces. Da bi ih ,,intervencije―, zapravo oruţane agresije, što manje
koštale, velike sile, vrlo ĉesto stvaraju i koalicije drţava, te se na taj naĉin ,,teret― -
finansijska dimenzija intervencija rasporeĊuje na druge drţave, njihove saveznike.[4]
Radi oĉuvanja i unapreĊenja svetskog mira (mira u svetu) neophodno je da se ispune
sledeći uslovi: (1) odnosi u meĊunarodnoj zajednici treba da su zasnovani na
meĊunarodnom pravu, odnosno Povelji UN (princip miroljubive koegzistencije) i drugim
dokumentima iz te oblasti, (2) otklanjanje socijalnih i ekonomskih razlika izmeĊu drţava i
naroda, (3) opšte razoruţavanje, (4) jednakost i ravnopravnost svih ljudi prema
meĊunarodnim standardima, (5) istinito i dobronamerno informisanje, (6) vladavina
naĉela: pravde, morala i humanosti, (7) politika mora biti u interesu svih ljudi i
eliminisanje svake vrste agresije, a posebno oruţane. Rad predstavlja skroman doprinos
teorijskom odreĊenju i klasifikovanju agresije, jer agresija predstavlja izazov, rizik i
pretnju savremenoj meĊunarodnoj bezbednosti, odnosno agresija sa svim svojim
pojavnim oblicima, u širem znaĉenju predstavlja remetilaĉki faktor savremenih
meĊunarodnih odnosa. Prvi korak u rešavanju problema jeste njegovo definisanje. Ovo je
veoma vaţno istaći u kontekstu da je ,,haos― u terminološkom pogledu u vezi sa
bezbednošću, nastao posle 11.09.2001. godine i napada aktivista teroristiĉke mreţe Al
27
Kaide na Svetski trgovinski centar i vojnostrateške objekte u Vašingtonu, odnosno na
SAD u celini, kada su raznorazni ,,struĉnjaci bezbednosti― (nauĉnici, teoretiĉari,
analitiĉari i sliĉno) poĉeli da se masovno pojavljuju, i svojim ,,definisanjem― pojmova iz
domena bezbednosti uneli meteţ u teoriju bezbednosti.
LITERATURA [1] Vojni leskikon, (1981), Vojnoizdavaĉki zavod, Beograd
[2] Vujaklija, M. (2002): Rečnik stranih reči i izraza, Prosveta, Beograd
[3] Jovašević, D. Kriviĉno delo agresije u meĊunarodnom i kriviĉnom pravu Republike
Srbije, Vojno delo, 1/2015, (2015), pp. 107-123, ISSN 0042-8426
[4] Kovaĉeviĉ, N., Kovaĉ, M., Karović, S.: Oruţana agresija u savremenim
meĊunarodnim odnosima, Vojno delo, februar-mart, (2017), pp. 87-123, ISSN 0042-
8426
[5] Kovaĉeviĉ, N., Radovanović, G., Kovaĉ, M., Karović, S. (2016): Agresija i oruţana
agresija kao izazov, rizik i pretnja bezbednosti, ISIKS, Zeković, G., pp. 683-698,
ISBN 976-86-335-0543-7, Beograd, Septembar 2016, Medija centar ,,Odbrana‖,
Beograd
[6] Mikić, B.S. (2003): Pogled na rat, Vojnoizdavaĉki zavod, Beograd
[7] Naj, Dţ. (2006): Kako razumevati međunarodne odnose, Stubovi kulture, Beograd
[8] Sociološki leksikon (1982), Savremena administracija, Beograd
[9] Todorović, M, ĐorĊević, S.: Multipolarna strukutra meĊunarodnih odnosa na poĉetku
21. veka, Vojno delo, 4/2015, (2015), pp. 44-53, ISSN 0042-842
28
III MEĐUNARODNA NAUĈNO - STRUĈNA KONFERENCIJA
BEZBEDNOST I KRIZNI MENADŢMENT –TEORIJA I PRAKSA
BEZBEDNOST ZA BUDUĆNOST – 2017.
OBAVEŠTAJNO-BEZBEDNOSNE SLUŢBE U
OPERATIVNOM SISTEMU PROTIVTERORISTIĈKE
ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE
INSURANCE-SECURITY SERVICESIN THE
OPERATIONAL SYSTEM OF THE PROTIVERORISTIC
DEFENSE OF THE REPUBLIC OF SERBIA
MSc Irena Đukić Pribaković Samostalni autor, Beograd, [email protected]
Apstrakt: Savremeno doba donosi i savremene bezbednosne probleme, što nuţno
vodi zaključku da se obaveštajne sluţbe moraju reorganizovati i biti u koraku sa
novnonastalim situacijama. Obaveštajne sluţbe imaju različite zadatke, a jedan od
osnovnih je prikupljanje informacija koje mogu pretiti bezbednosti zemlje putem
špijunaţe, terorizma, političkog nasilja, organizovanog kriminala ili nekih aktivnosti koje
mogu da nanesu štetu drugim drţavama. Predmet rada jeste predstavljanje obaveštajno-
bezbednosnog sistema Republike Srbije u aktivnom suprotstavljanju terorizmu kao
faktoru unutrašnje pretnje po Republiku Srbiju, njen ustavni poredak, ali i pretnju za
bezbednost njenih građana.
Kljuĉne reĉi: obaveštajne sluţbe, odbrana, terorizam
Abstract: Modern times also bring about contemporary security problems,
which necessarily leads to the conclusion that intelligence services must be reorganized
and kept up-to-date with emerging situations. Intelligence services have different tasks,
and one of the basic information collection that can threaten the security of the country
through espionage, terrorism, political violence, organized crime or some activities that
can harm other countries. The subject of the paper is the introduction of the Republic of
Serbia's intelligence and security system in the active countering of terrorism as a factor
of internal threats to the Republic of Serbia, its constitutional order, as well as a threat to
the security of its citizens.
Key words: intelligence, defense, terrorism
1. UVOD
Bezbednosno-obaveštajne sluţbe iako obavijene tajnama i velikom dozom mistifikacije,
delimiĉno zaslugom prošlih vremena, predstavljaju znaĉajni segment kako sistema
bezbednosti Republike Srbije, tako i svakog drugog sistema bezbednosti drţava. Fenomen
obaveštajno-bezbednosnih sistema se razvijao u drţavi i zajedno sa razvojem iste, gde je
dolazilo do brojnih procesa i promena. Sadrţaj rada bezbednosnih sluţbi se menjao sa
promenama u istorijskom i revolucionarnom kretanju.
Terorizam kao ozbiljna bezbednosna pretnja zahteva da postoji kontinuirana i
sinhronizovana bezbednosno-obaveštajna aktivnost svih ĉinilaca sistema nacionalne
29
bezbednosti u Republici Srbiji. U ovom radu je analizira se obaveštajno-bezbednosni
sistem Srbije u sistemu odbrane od terorizma.
2. OBAVEŠTAJNO-BEZBEDNOSNE SLUŢBE SRBIJE U SISTEMU
ODBRANE OD TERORIZMA
„Bezbednosne i obaveštajne sluţbe drţave nadleţne su, ovlašćene i osposobljene da
primenom neuobiĉajenih delatnosti, odnosno speci¬fiĉnih (tajnih) metoda i sredstava,
otkriju protivzakonito delovanje terorista, prate njihov tok, iskoriste prikupljena saznanja
za unapreĊivanje sopstvene operativno-obaveštajne sposobnosti, informišu drţavno
rukovodstvo o karakteru teroristiĉke pretnje, analiziraju i prognozi¬raju obim i karakter
teroristiĉke agresije i uz odobrenje i pomoć pravosudnih organa svoja operativna saznanja
pretvaraju u materijalne dokaze.―[1]
Bezbednosno - obaveštajni sistem jedne zemlje moguće je definisati kao samostalnu
relativno autonomnu drţavnu instituciju. NJen zadatak je da primenom tajnih i legalnih
metoda pravovremeno otkriva i spreĉava unutrašnje i spoljne opasnosti po nacionalnu
bezbednost, odnosno da štiti vitalne drţavne interese. Oblast obaveštajno-bezbednosnog
sistema Republike Srbije danas reguliše više zakona, a kao najznaĉajniji moţe se oznaĉiti
Zakon o osnovama ureĊenja sluţbi bezbednosti Republike Srbije. Prema ovom zakonu
bezbednosno-obaveštajni sistem Republike Srbije ĉine: Savet za nacionalnu bezbednost,
Biro za koordinaciju sluţbi bezbednosti, Sluţbe bezbednosti (Vojnoobaveštajna agencija,
Vojnobezbednosna agencija i Bezbednosno-informativna agencija) i Odbor Narodne
skupštine za nadzor nad radom sluţbi bezbednosti.
Biro za koordinaciju rada sluţbi bezbednosti je organ koji reguliše saradnju dve ili više
obaveštajnih i bezbednosnih sluţbi. U sastavu Biroa za koordinaciju rada sluţbi
bezbednosti su osobe kompetentne za utvrĊivanje suštine operativno-obaveštajnog
delovanja sluţbi bezbednosti (direktori sluţbi bezbednosti i Sekretar Saveta za nacionalnu
bezbednost). U radu Biroa za koordinaciju mogu uĉestvovati i drugi Zakonom odreĊeni
ĉlanovi odreĊenih organa (direktor policije, Repubiĉki javni tuţilac i dr). „Nadleţnosti
Biroa obuhvataju ĉetiri grupe zadataka:
1. utvrĊuje zadatke koji se izvršavaju operativnim usklaĊivanjem delatnosti
sluţbi bezbednosti i sluţbi bezbednosti i drugih drţavnih organa i s tim u
vezi koordinira njihove aktivnosti;
2. utvrĊuje naĉin operativnog usklaĊivanja u pojedinim sluĉajevima;
3. osniva mešovite radne grupe za operativne zadatke koji se izvršavaju
operativnim usklaĊivanjem delatnosti i utvrĊuje njihove zadatke;
4. analizira rezultate operativnog usklaĊivanja i o tome po potrebi izveštava
Savet, a najmanje jednom u šest meseci.―[2]
„Ustanovljavanje ugroţenosti bezbednosti Srbije terorizmom sloţen je, odgovoran i
riziĉan zadatak, odnosno, iziskuje adekvatnu ĉestitost, profesionalnu odgovornost i
struĉnost njegovog nosioca. Obuhvata realistiĉno uvaţavanje:
1. mogućnosti terorista,
2. protivteroristiĉkih mogućnosti Srbije i
3. odreĊenosti (iskrene ili neiskrene) subjekata u bezbednosnom okruţenju
naše zemlje prema teroristima koji napadaju njene vitalne vrednosti.―[3]
Mere koje se preduzimaju protiv terorizma svrstavaju se konvencionalno u nekoliko
kategorija. U nekim drţavama se te mere nazivaju zajedniĉkom imenom „borba protiv
terorizma―. Aktivnosti koje se odnose na ovu borbu se dele na dve kategorije:
protivteroristiĉke i antiteroristiĉke.[4] Protiveterorizam se odnosi na ofanzivne mere koje
obiĉno ukljuĉuju angaţovanje smrtonosnih snaga direktno usmerenih na teroristiĉke
operativne sastave i njihove aktivnosti. Najbolji primer za ovo je primena specijalne šok
30
taktike za rešavanje krize talaca. Zato što je povezan za zakonom, odnosno vojnim snaga,
protivterorizam poprima dimenziju tajnosti i isparcelisanosti. Antiterorizam se odnosi na
pasivne, defanzivne mere koje se preduzimaju da bi se osujetio teroristiĉki napad.[4]
Zadatak protivteroristiĉkog obaveštajnog rada u okviru sistema protivteroristiĉke odbrane
pripada obaveštajno-bezbednosnim sluţbama. „Da bi sistem obaveštavanja bio delotvoran
i efikasan, neophodno je uspostaviti struĉnu koordinaciju na tri niova:
1. izmeĊu obaveštajno-bezbednosnih sluţbi u sistemu odbrane;
2. izmeĊu obaveštajnih i bezbednosnih sluţbi na nivou Republike Srbije i
3. izmeĊu obaveštajno-bezbednosnih sluţbi na nivou drţave sa srodnim
sistemima u savezniĉkim, partnerskim i drugim prijateljskim zemljama i
meĊunarodnim organizacijama.―[5]
Kako bi se ostvarila efikasna saradnja i koordinacija, neophodno je pre svega organizovati
posebno, stalno ili privremeno koordinaciono telo, a zatim i periodiĉne koordinacione
sastanke, oficire za vezu, konferencijske veze i drugo.
Obaveštajno-bezbednosne sluţbe rade na zadacima otkrivanja i spreĉavanja delatnosti
meĊunarodnih teroristiĉkih organizacija i nosilaca unutrašnjih teroristiĉkih pretnji.
Zadatak se odnosi na pravovremenost u predviĊanju teroristiĉke delatnosti koja se
sprovodi iz inostranstva (ukoliko je u pitanju meĊunarodni terorizam), zatim identifikacija
subjekata u zemlji i inostranstvu koji će tu delatnost podrţavaju i otkrivanje naĉina
izvoĊenja te delatnosti u cilju preduzimanja odgovarajućih mera protivteroristiĉke
odbrane.
„Na planu otkrivanja delatnosti sa pozicije unutrašnjeg terorizma zadaci obaveštajno-
bezbednosnih sluţbi odnose se na spreĉavanje izazivanja oruţane pobune, izvršavanje
kriviĉnih dela terorizma, sabotaţe, uništenja vaţnih objekata privrede i druge imovine,
podsticanja ili izazivanja nacionalne, rasne i verske mrţnje, razdora i netrpeljivosti,
stvaranja bandi, grupa, organizacija ili drugih udruţenja radi vršenja dela sankcionisanih
kriviĉnim zakonodavstvom zemlje i dr.―[5]
Shema 1. prikazuje strukturu integralnog operativnog sitema protivteroristiĉke odbrane
koju ĉine komande, štabovi i timovi za rukovoĊenje, organi i institucije za podršku i
obezbeĊenje i jedinice Vojske Srbije, MUP-a i drugih snaga odbrane i bezbednosti.
Timovi mogu biti operativni ili koordinacioni, uglavnom su privremenog sastava i oni
formiraju za odreĊena protivteroristiĉka dejstva. U sastav timova ulaze predstavnici
komandi, jedinica i štabova institucija zaduţenih za protivteroristiĉka dejstva kao i
posebni specijalisti za odreĊene borbene sisteme. „Snage za podršku i obezbeĊenje mogu
biti politiĉki, diplomatski, medijski, obaveštajni, kontraobaveštajni i bezbednosni organii
institucije.―[5]
„Naĉelno, protivteroristiĉki sistem se sastoji od sledećih strukturnih elemenata:
1. rukovodećeg tela koje ĉini komandni i analitiĉko-upravni deo. Komandni
deo je sastavljen od najviših drţavnih rukovodila i funkcioniše po potrebi,
a analitiĉko-upravni deo funkcioniše neprekidno i sastavljen je od
kadrova koji su struĉno osposobljeni za borbu protiv terorizma;
2. odeljenja (odseka) ministarstva unutrašnjih i spoljnih poslova, odbrane,
pravde, finansija, informisanja i obrazovanja;
3. specijalnih antiteroristiĉkih snaga pri ministarstvima koje su zaduţene za
neoruţano i oruţano suprotstavljanje teroristima.―[6]
Naglašenu ulogu u borbi protiv terorizma imaju i obaveštajne i bezbednosne sluţbe.
„Bezbednosne agencije Srbije su osnovni nosioci operativno-obaveštajne delatnosti protiv
terorista.―[3] Operativne (tajne) metode koje primenjuju u toku prikupljanja obaveštajnih
podataka o teroristima su:
- proveravanje;
- tajno osmatranje;
31
- praćenje;
- snimanje;
- tajni pretres;
- tajno presretanje elketronskih prouka;
- kontrola poštanskih pošiljaka;
- tajno dezinformisanje i
- upozoravanje.
Shema 1. Snage za izvoĊenje protivteroristiĉke odbrane[5]
U sluĉaju kada zahtevaju uslovi bezbednosno-obaveštajne agencije radi prikupljanja
kvalitetnijih podataka, koriste i druge vanredne delatnosti, kakve su operativne akcije i
operacije. Operativna saznanja u mnogim situacijama mogu predstavljati poĉetak, tok i
završetak obaveštajno-operativne angaţovanosti odreĊene agencije.
„Obaveštajne i bezbednosne sluţbe neposredno su naslonjene na osiguranje nacionalne
bezbednosti, uz ovlašćenja da mogu da primenjuju posebna sredstva, mere i radnje radi
zaštite suvereniteta, integriteta, zaštite ljudskih ţivota i drugih vitalnih interesa. To nisu
samo obaveštajni i kontraobaveštajni poslovi, već i poslovi obezbeĊenja odreĊenih
liĉnosti, bezbednosna zaštita pojedinih organa i institucija, kao i bezbednosna zaštita
domaćih drţavljana na radu ili sa résidence habituelle (privremenim boravištem) u
inostranstvu. Bezbednosne pretnje se tako nisu promenile, već je njihova lista postala
duţa u odnosu na pre.―[7]
Borba protiv terorizma obuhvata niz obaveštajnih aktivnosti koje se odnose na evaluaciju
informacija o stoţerima ugroţavanja bezbednosti, ciljevima, planovima, motivima i
izveštavanje vodećih organa drţave i sa druge strane osujećenje aktivnosti istih i lišavanje
slobode. Veliki broj operacija obuhvata proces obaveštajnog delovanja, a one se odnose
na zadatke, faze, podfaze i pojedinaĉne aktivnosti koje su delovi jedne sloţene strukture
obaveštajnog rada.
3. PRINCIPI PROTIVTERORISTIĈKE BORBE
Odbrana Srbije od terorizma prepoznaje odreĊene principe, koji su normativno regulisani,
ali su takoĊe i formulisani u teoriji i primenjuju se u praksi. „Predstavljaju osnovna
pravila za pripremanje i angaţovanje snaga za borbu protiv terorista.―[3]
To su sledeći principi:
32
1. Princip zakonitosti. Ovaj princip se odnosi na to da ne postoji mogućnost
da se krše meĊunarodno i unutrašnje pravo prilikom zaštite vitalnih
drţavnih vrednosti od terorizma. Naime, veoma je vaţno da se u toku
protivteroristiĉke borbe striktno poštuju pravne norme, bilo unutrašnjih
propisa, bilo meĊunarodnih koji su saglasni sa Ustavom Republike Srbije.
2. Princip protivteroristiĉke preventivnosti. „Obuhvata skup zakonskih i
nareĊenih mera (bezbednosnih, obaveštajnih, obrazovnih, finansijskih,
pravosudnih i drugih) ĉijom doslednom realizacijom nadleţne snage naše
zemlje spreĉavaju teroriste da sprovode „ne-smrtonosne― i smrtonosne
dleatnosti protiv vitalnih drţavnih interesa.―[3] Ovaj princip se moţe
oznaĉiti i kao princip obezbeĊenja od teroristiĉkog iznenaĊenja.
3. Princip tajnosti u radu. Bezbednosne i obaveštajne agencije Srbije deluju
tajnim metodama i merama, ĉime ţele otkriti isto tako tajno delovanje
pripradnika teroristiĉkih organizacija. Rezultati ovih sluţbi u Srbiji su
dostupni javnosti tek ukoliko uspešno realizuju svoj posao, odnosno
ukoliko onemoguće teroristiĉko delovanje (lišavanje slobode nekih
pripadnika teroristiĉke organizacije).
4. Princip sveobuhvatnosti. U svom radu protivteroristiĉki subjekti Srbije su
duţni da obuhvate celokupnu strukturu teroristiĉkih organizacija,
ukljuĉujući i finansije, pomagaĉe i druge aktere, ali takoĊe u svojoj
sveobuhvatnosti treba da imaju i osnovni cilj, koji će u fokusu paţnje
imati najopasniji deo struktrunog elementa terorista ili najopasnije
delatnosti istih.
5. Princip centralizovanosti. „Ovaj princip podrazumeva da Predsednik
Srbije, kao i resorna ministarstva i nadleţni organ na nivou sistema
odluĉivanja, donose odluku i izdaju zadatke, a potĉinjeni organi i snage ih
bezuslovno izvršavaju.―[3]
6. Princip ofanzivnosti. „Ogleda se u neprekidnom studiozno promišljenom
agresivnom delovanju protivteroristiĉkih snaga radi ometanja,
diskreditovanja i onemogućavanja terorista da ostvarjuju planirane
delatnosti – u svim uslovima, u svakom vremenu i na svakom mestu.
Osnovni nosioci ovog principa jesu bezbednosne i obaveštajne agencije
naše zemlje, meĊutim, mora biti dosledano uvaţavan i od svih drugih
vrsta strana , ukljuĉujući i one kojima odbrana drţave od terorizma nije
osnovni zadatak, već samo jedan od osnovnih ciljeva.―[3]
7. Princip samokritiĉnosti. Ovaj princip je takoĊe veoma vaţan, jer ukoliko
odreĊeno delovanje terorista prouzrokuje odreĊenu štetu vitalnim
interesima Srbije, a na to se ne gleda kao propust u profesionalnoj
angaţovanosti, moţe doći do toga da teroristi bezobzirnije i agresivnije
realizuju svoje delatnosti. Zato je neophodno da snage u sistemu odbrane
od terorizma imaju odreĊene propuste (nisu sposobni da otkriju i spreĉe
odreĊenu opasnost). [3]
Uvaţavanjem ovih principa Srbija moţe uticati na uspešnost odbrane zemlje od terorizma
i obrnuto. Dakle, primena ovih principa doprinosi da se zemlja uspešno brani od
terorizma, pa je potrebno da im se posveti paţnja.
4. BEZBEDNOSNO INFORMATIVNA AGENCIJA U
SUPROSTAVLJANJU SAVREMENOM TERORIZMU
Bezbednosno informativna agencija nastaje kao naslednica Resora drţavne bezbednosti i
formirana je na osnovu Zakona o bezbednosno informativnoj agenciji koji je stupio na
33
snagu 27.02.2002. godine u skladu sa opštim reformama sistema. Ona predstavlja
posebnu organizaciju Vlade Republike Srbije sa statusom pravnog lica. Delokrug rada
BIA-e podrazumeva:
1. Kontraobaveštajne poslove,
2. Obaveštajne poslove i
3. Druge poslove bezbednosti.[8]
Poslovi kontraobaveštajne prirode koji su u nadleţnosti BIA-e su prikupljanje,
analiziranje, obrada i ocenjivanje podataka o delovanju stranih obaveštajnih sluţbi i
pojedinih lica, grupa i organizacija na teritoriji Republike Srbije usmerenih protiv njene
bezbednosti.
Obaveštajni poslovi Bezbednosno-obaveštajne agencije se mogu kratko odrediti kao
prikupljanje, analiziranje, obrada i ocenjivanje podataka politiĉke, ekonomske,
bezbednosne i vojne prirode u zemlji i inostranstvu a koje se odnose na postojanje namere
tajnog delovanja koje moţe ugroziti bezbednost Srbije.
Drugi poslovi bezbednosti se odnose na „suzbijanje delatnosti usmerene na organizovani
kriminal, kriviĉna dela sa elementima inostranog, unutrašnjeg i meĊunarodnog terorizma,
kao i najteţe oblike kriviĉnih dela protiv ĉoveĉnosti i meĊunarodnog prava i protiv
Ustavom utvrĊenog poretka.― [9]
Bezbednosno-informativna agencija od 2011. godine ima i posebnu organizacionu
jedinicu – Uprava za suprostavljanje terorizmu i meĊunarodnom organizovanom
kriminalu. Ova Uprava se bavi borbom protiv unutrašnjem i meĊunarodnom terorizma,
organizovanog kriminala, kriviĉnih dela sa elementima inostranosti i najteţih oblika
kriviĉnih dela protiv ĉoveĉnosti i drugih dobara zaštićenih meĊunarodnim pravom.
TakoĊe, Uprava koordinira i usmerava rad organizacionih jedinica koje su delom, pored
ostalog, nadleţne za prevenciju i borbu protiv terorizma.
5. SPECIJALNE JEDINICE MINISTARSTVA UNUTRAŠNJIH POSLOVA
Vaţnu ulogu u borbi protiv terorizma ima i Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike
Srbije pre svega zbog specijalnih jedinica.
Specijalna antiteroristiĉka jedinica MUP-a Republike Srbije je savremena,
visokoprofesionalna antiteroristiĉka jedinica policije, usko specijalizovana i opremljena
najsavremenijom specijalistiĉkom opremom, namenjena za izvršavanje sloţenih i
visokoriziĉnih zadataka bezbednosti i zaštite Republike Srbije i njenih graĊana. To se pre
svega odnosi na borbu protiv terorizma na taktiĉkom nivou, kao i na pruţanje asistencije
Upravi kriminalistiĉke policije i drugim organizacionim jedinicama MUP-a prilikom
hapšenja opasnih kriminalaca i kriminalnih grupa, posebno u situacijama gde se oĉekuje
pruţanje otpora vatrenim oruţjem. [10]
Protivteroristiĉka jedinica (PTJ) planira, organizuje i izvršava najsloţenije bezbednosne
zadatke u sluĉajevima suzbijanja terorizma. Osim toga, zaduţena je za evidentiranje,
praćenje, uporeĊivanje i predviĊanje pojava i dogaĊaja koji u sebi sadrţe elemente
unutrašnjeg i meĊunarodnog terorizma, otkrivanje kriviĉnih dela terorizma, obezbeĊenje
materijalnih dokaza i lišavanje slobode uĉinilaca.
Ţandarmerija je organizaciona jedinica Direkcije policije koja planira, organizuje i
izvršava najsloţenije bezbednosne zadatke na celoj teritoriji Republike Srbije u
sluĉajevima otkrivanja kriviĉnih dela terorizma i lišavanja slobode uĉinilaca, zatim
preventivne antiteroristiĉke delatnosti, direktnih intervencija sa ciljem eliminisanja
teroristiĉkih grupa i razbijanja organizovanih mreţa terorista.
Jasno je da Republika Srbija osnovala specijalne jedinice u okviru policijskih snaga sa
namenom da izvršavaju posebne zadatke koji zahtevaju specifiĉna znanja i veštine, obuku
34
i opremu koje regularne jedinice ne poseduju u takvom obimu. Ove specijalne jedinice su
prvenstveno namenjene borbi protiv terorizma.
6.ZAKLJUĈAK Bezbednosno-obaveštajna delatnost u Srbiji vuĉe duboke korene i temelji se na bogatoj
tradiciji. MeĊutim, tradicija vuĉe i loše strane, jer jedan od segmenata te tradicije je uticaj
na unutrašnja politiĉka pitanja.
Obaveštajno-bezbednosnu delatnost u savremenim uslovima predstavlja pravnim
propisima i politiĉkim odlukama predviĊen i ureĊen delokrug nadleţnosti, prava i
duţnosti obaveštajnih sluţbi i drugih institucija u sklopu bezbednosno-obaveštajnog
sistema drţave. Kao nosioci funkcije nacionalne bezbednosti, Vojno-obaveštajna
agencija, Vojno-bezbednosna agencija i Bezbednosno-informativna agencija su integralni
subjekti bezbednosno-obaveštajnog sistema Srbije koji je jedan od podsistema
nacionalnog sistema bezbednosti.
Delatnost ovih sluţbi je usmerena protiv najperfidnijih vidova kriminala kakvi su
organizovani, finansijski, visokotehnološki, ekonomski i drugi, kojima se ugroţava
bezbednost društva, drţave.
LITERATURA
[1] Mijalkovski M., Kontar V. (2013). Terorizam i obaveštajna moć drţave, u
Zbornik radova za društvene nauke Matice srpske, sveska 143., str. 277-292., Novi Sad
[2] Zakon o osnovama ureĊenja sluţbi bezbednosti Republike Srbije, Sluţbeni
glasnik RS broj 116/07, 72/12
[3] Mijalkovski, M. (2010) Terorizam i organizovani kriminal, Fakultet bezbednosti,
Beograd
[4] Smith J. A. (2003) Borba protiv terorizma, Ĉasopis „Bezbednost― broj 03/03
[5] Stojanović M. (2007) Savremeni terorizam i odbrana Republike Srbije,
Ministarstvo odbrane, Beograd
[6] Mijalkovski M. (2003) Terorizam i protivteroristiĉka borba 2, VIZ, Beograd
[7] Pavlović Z., Avramović N. (2014) U traganju za pravnim i institucionalnim
koncpetom nacionalne bezbednosti Srbije, Vojno delo, str. 145-159.
[8] Keković Z. (2009) Sistemi bezbednosti, Fakultet bezbednosti, Beograd
[9] Jordanov, M. (2008) Sluţbe bezbednosti : koliko znanje stranih jezika doprinosi
borbi protiv terorizma?, Vojnoizdavaĉki zavod, Beograd
[10] Vulević, S., Mojsilović, Ţ., DŢamić, D. (2009) Specijalna antiteroristiĉka
jedinica MUP-a Republike Srbije, Bezbednost, broj 1-2
35
III MEĐUNARODNA NAUĈNO - STRUĈNA KONFERENCIJA
BEZBEDNOST I KRIZNI MENADŢMENT –TEORIJA I PRAKSA
BEZBEDNOST ZA BUDUĆNOST – 2017.
UTJECAJ SMJENSKOG RADA NA ZDRAVLJE I
UĈESTALOST OZLJEĐIVANJA RADNIKA
IMPACT ON SHIFT
HEALTH AND FREQUENCY OF INJURY WORKERS
Jovan Vuĉinić1, Marijan Brozović
2
1,2 Veleuĉilište u Karlovcu, J.J.Strossmayera 9, Karlovac, Hrvatska,
Saţetak: Anketnim istraţivanjem u Specijalnoj bolnici u Krapinskim Toplicama
analiziralo se rad zaposlenika u smjenama 8dnevna, popodnevna i noćna), te kako takav
rad utječe na njihovo fizičko i psihičko zdravlje, kao i na njihov društveni i porodični
ţivot. Rezultati će biti korisna saznanja za provedbu određenih promjena u zdravstvenom
sustavu.
Kljuĉne rijeĉi: smjenski rad, bolnica, zdravstvo, zaposlenici
Abstract: This survey in special hospital in Krapinske Toplice analyzed the work
of employees in shifts 8dnevna, afternoon and night), and how such work affects their
physical and mental health, as well as their social and family life. The results will be
useful information for the implementation of certain changes in the health system.
Key words: shift work, hospital, health care, employees
1. UVOD
U radu se raspravlja o negativnim utjecajima smjenskog i noćnog rada kod djelatnika u
zdravstvu koji rade u smjenama:Ujutro,Popodne,Noć. Provedena je anketa meĊu
radnicima koja potvrĊuje štetnosti smjenskog i noćnog rada.
Problemi koji se dovode u vezu sa smjenskim radom su :
problemi sa spavanjem,
gastrointestinalne i kardiovaskularne bolesti, karcinom,
problemi s reproduktivnim funkcijama ţena te
lošije psihiĉko zdravlje.
Znaĉajni prediktori tolerancije smjenskog rada su:
dob,
spol,
fleksibilnost spavanja (da radnik ide svaki dan pribliţno u isto
vrijeme na spavanje, min 8 sati sna)
obiteljska situacija,
higijena spavanja
zdrava prehrana.
36
1.1. Tvrtka kao radna jedinica
Bolnica Krapinske Toplice osnovana je rješenjem Vlade NR Hrvatske br. 7374/52 od
28.lipnja 1952 godine kao kupališno ljeĉilište. Status Bolnice stekla je 5.studenog
1962.godine, a status Specijalne bolnice za medicinsku rehabilitaciju stekla je
1994.godine sukladno odredbama Zakona o zdravstvenoj zaštiti (NN br.75/93). U
zdravstvenoj djelatnosti zaposleno je 444 osobe. Istraţivanje je provedeno na iskustvima
radnika koji rade u smjenama i koji rade noću. Ankete koje su provedene meĊu radnicima
govore o lošem utjecaju smjenskog i noćnog rada na njihovo zdravlje, društveni i
obiteljski ţivot. Bolnica obavlja slijedeće djelatnosti:
Medicinska rehabilitacija i lijeĉenje neuroloških, kardiovaskularnih,
ortopedsko - trautopedsko - traumatiziranih, reumatskih i internistiĉkih
bolesnika odrasle i djeĉje dobi.
Pruţanje polikliniĉko - specijalistiĉkih usluga iz djelatnosti Bolnice.
Opskrbljivanje Bolnice lijekovima putem bolniĉke ljekarne.
Prijevoz bolesnika.
Obavljanje djelatnosti osnovnog obrazovanja i predškolskog odgoja djece
sa teškoćama u razvoju i druge djece na lijeĉenju i medicinskoj
rehabilitaciji.
Obavljanje opskrbe potrošaĉa pitkom vodom iz termalnog vodovoda.
2. METODOLOGIJA ISTRAŢIVANJA
2.1. Analiza problema istraţivanja
Radnici u zdravstvu rade noćnu smjenu najviše 2 puta tjedno i prema rasporedu je
osigurana izmjena smjena kako radnik ne bi radio noćnu smjenu duţe od jednog tjedna.
Problem je da u bolnici nema dovoljno zaposlenih da bi se rad mogao organizirati u
jutarnjoj, popodnevnoj, i noćnoj smjeni.
2.2. Cilj istraţivanja
Cilj ovog istraţivanja i ankete provedene meĊu radnicima je analizirati kako rad u
smjenama i rad noću utjeĉe na radnike na njihovo fiziĉko i psihiĉko zdravlje te na njihov
društveni i obiteljski ţivot.
2.3. Hipoteza
Smjenski i noćni rad je štetan za radnikovo zdravlje jer šteti njegovom društvenom i
obiteljskom ţivotu, a produktivnost rada radnika se bitno umanjuje. Uĉestalost
ozljeĊivanja radnika je puno veća zbog smanjene koncentracije koja je posljedica umora i
dekoncentracije. Odnosno narušen je bioritam radnika, a oporavak je dugotrajan a ĉesto i
nepotpun za sve vrijeme dok traje smjenski rad.
2.4. Metode
Metode na kojima se bazira ovo istraţivanje je metoda ankete provedena meĊu radnicima
i statistiĉka metoda obrade podataka o ozljedama na radu.
1. Metoda ankete provedena je meĊu radnicima razliĉitog odjeljenja i bila je
opisno analitiĉka. Korišten je pismeni anketni list kao instrument anketnog
istraţivanja koji je sadrţavao pitanja sa predloţenim odgovorima
37
2. Statistiĉka metoda obrade podataka o evidentiranim ozljedama na radu koje su
nastale u ovim radnim prostorima i na ovim sredstvima rad u posljednje dvije
godine. Korišteni su podatci koje nam je ustupila sluţba zaštite na radu u tvrtci
2.5. Uzorak
Anketa je provedena na uzorku od 42 zaposlenih radnika na razliĉitom odjelu medicinske
sestre sa neurološkog odjela, medicinski tehniĉari, laboranti i osobe koje rade na
centrali), a analiza ozljeda, njih 13, dogodile su se na razini cijele bolnice u posljednjih
godinu dana. Anketirani radnici, u ţivotnoj su dobi izmeĊu 25 i 50 godina. Zdravi su i
nemaju nikakvih zdravstvenih poteškoća za obavljanje posla što je i dokazano uvidom u
njihove osobe podatke.
3. REZULTATI ISTRAŢIVANJA
3.1. Rezultati istraţivanja dobijeni i analizirani metodom ankete
1. Sto mislite o smjenskom i noćnom radu sa svog gledišta ?
a) noćni i smjenski rad uvelike iscrpljuju radnika
b) ugroţava njegovo fiziĉko i psihiĉko zdravlje
c) loše utjeĉe na njegov društveni i obiteljski ţivot
d) nema štetnog utjecaja na radnika
Graf 1. Odgovori ispitanika o smjenskom radu
Svi odgovori ispitanika ukazuju na spoznaju da je smjenski rad štetan i utjeĉe na zdravlje
radnika.
2. Nakon noćne smjene koliko vam dana treba da se vratite u normalni dnevno noćni
ritam?
a) 2 dana
b) 3 dana
c) 4 dana
d) niti jedan dan
38%
47%
15%
iscrpljuje radnika
ugrožava fizičko i psičkozdravlje
utječe na društveni iobiteljski život
nema štetnog utjecaja
38
Graf 2: Prikaz rezultata za povratak u normalni ritam ţivota i rada
Većina radnika dala je sliĉne odgovore ali sveukupno gledajući to vrijeme oporavka traje
izmeĊu 2 do 4 dana, s tim da pritom vremenu radnici odraĊuju neku drugu smjenu.
Naposljetku taj oporavak u pravom smislu se nikada ni ne dogodi jer nakon odreĊene
smjene medicinske sestre ima dan slobodan, te nakon toga idu u jutarnju smjenu ili sliĉno.
Radnici na centrali rade cijeli tjedan istu smjenu i oni takoĊer nemaju dovoljnog vremena
za oporavak.
3.Kako se osjećate nakon odraĊene noćne smjene ?
a) loše, umorno
b) neispavano
c) iscrpljeno
d) ne osjećam se umorno
Od anketiranih 21 radnika njih 10 je odgovorilo odgovor pod a) da se osjeća loše,
umorno, njih 2 je odgovorilo odgovor pod b) da se osjeća neispavano, njih 8 je odgovorilo
odgovor pod c) da se osjeća iscrpljeno dok, niti jedan od anketiranih radnika nije
odgovorio odgovor ponuĊen pod d) da se ne osjeća umorno.
Graf 3: Osjećaj radnika nakon noćne smjene
Većina je izjavila kako se ne osjeća dobro nakon odraĊene noćne smjene zbog toga što je
naporna i iscrpljujuća. Svi odgovori su u negativnom smislu i nije bilo anketiranog
radnika koji je ogovorio da se osjeća dobro nakon odraĊene noćne smjene.
4. Kako smjenski i noćni rad utjeĉe na vaše odnose s drugim ljudima?
a) jako loše
b) nervoza, koja je posljedica noćnog rada, pogoršava odnose
c) ne utjeĉe na odnose s ljudima
71%
19%
10% 2 dana
3 dana
4 dana
niti jedan dan
47%
10%
43%
loše, umorno
neispavano
iscrpljeno
ne osjedam umor
39
d) dobro utjeĉe na odnose s ljudima
Graf 4: Utjecaj noćnog rada na meĊuljudske odnose
Noćni rad pogoršava odnose meĊu ljudima. Zbog umora i neispavanosti potreba za snom
je izraţena te izaziva prolazna depresivna stanja kad se ne mogu ukljuĉiti u uobiĉajeni i
normalni društveni ţivot u svojoj okolini. Gotovo svi potpunosti zanemare svoje
društvene aktivnosti kao što su sportske i vjerske. Povuĉeni su iz društvenog ţivota i
kreću se na relaciji posao-stan.
5. Jeste li vi imali kakvih zdravstvenih posljedica zbog rada u smjenama i rada noću
?
a) pretilost
b) nesanica
c) pothranjenost
d) nema zdravstvenih posljedica
Graf 5: Posljedice rad u smjenama
Problem pretilosti i nesanice se javlja ne samo u noćnim smjenama već i u ostalim. Kod
nekih ispitanika je problem pretilosti jako izraţen, a niti jedan od njih ne potvrĊuje da je
sklon prekomjernom unosu hrane u organizam.
6. Po vašem mišljenju kako tjedna izmjena smjena i rad noću utjeĉe na vaše zdravlje
?
a) općenito loše utjeĉe na zdravlje
b) loše utjeĉe jer remeti bioritam
c) ne utjeĉe na zdravlje
d) dobro utjeĉe na zdravlje
9%
67%
24%
jako loše
nervoza, koja je posljedica nodnograda, pogoršava odnosene utječe na odnos s ljudima
dobro utječe na odnose s ljudima
43%
33%
5%
19%
pretilost
nesanica
pothranjenost
nema zdravstvenih posljedica
40
Graf 6: Utjecaj tjednih izmjena smjena na zdravlje radnika
Većina se negativno izjasnila na postavljeno pitanje jer tjedna izmjena smjena stalno
remeti radnikov bioritam odnosno ritam budnosti i sna. I nakon završetka noćne smjene
radnici se i dalje ne vraćaju u svoj uobiĉajeni dnevno – noćni ritam jer i dalje rade van
standardnog radnog vremena
7. Po vašem mišljenju koliko vam je stanki ili pauza potrebno u noćnoj smjeni da bi
odrţali odreĊenu razinu koncentracije i uĉinkovitosti ?
a) dovoljna je pauza od pola sata
b) svakih 2 sata pauza od 15 minuta
c) pauza od 1 sat
d) bez pauze
Od anketiranih 21 radnika njih 5 je dalo odgovor pod a) dovoljna je pauza od pola sata,
njih 12 dalo je odgovor pod b) svakih 2 sata pauza od 15 minuta, 4 radnika dalo je
odgovor pod c) pauza od 1 sat,
Graf 7: Potrebno vrijeme za odmor u noćnoj smjeni
Većina radnika je odgovorila da bi im bilo potrebno svakih 2 sata pauza od 15 min.
Obrazloţenje ovakvog odgovora je da, jedna pauza prilikom rada noću nije dovoljna da
bi se odrţala 4. ZAKLJUĈAK
Iz ovog istraţivanja moţe se zakljuĉiti slijedeće:
Smjenski rad štetno utjeĉe na psihofiziĉko zdravlje radnika
Povećava stres, nervozna stanja, depresivna stanja kod radnika
Radnici pate od kroniĉnog umora i neispavanosti
Dolazi do poremećaja njihovog društvenog ţivota
Smanjeni su efekti rada u noćnoj smjeni
Najĉešće ozljede su se dogodile u noćnoj smjeni
43%
38%
19%
opdenito loše utječena zdravlje
loše utječe jer remetibioritam
ne utječe na zdravlje
24%
57%
19%
dovoljna je pauza odpola sata
svaka 2 sata pauza od15 min
pauza od 1 sat
41
Potrebno je kontinuirano pratiti posljedice štetnog utjecaja smjenskog rada na zdravlje
radnika i na uĉestalost ozljeĊivanja na radu, kao i posljedice koje taj rad pridonosi.
Trebalo bi poduzimati mjere za ublaţavanje štetnog utjecaja smjenskog rada. Iz
provedene ankete na malom uzorku radnika nedvojbeno se dokazuje štetan utjecaj
smjenskog rada na zdravlje radnika i produktivnost. Vaţno je napomenuti da ne postoji
najbolji sustav organizacije smjena koji se moţe primijeniti za svako radno mjesto. Svaki
sustav trebao bi se prilagoditi specifiĉnim radnim zahtjevima te osobnim i socijalnim
ĉimbenicima radnika.
LITERATURA
[1] Sveinsdottir H. Self-assessed quality of sleep, occupational health, working
environment, illness experience and job satisfaction of female nurses working different
combination of shifts. Scand J Caring Sci. 2006;20: 229-37.
[2] DIREKTIVA 2003/88/EZ Europskog parlamenta i Vijeća od 4. studenog 2003. o
odreĊenim vidovima organizacije radnoga vremena. Nalazi se na: http://eur-
lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=celex%3A32003L0088 Pristupljeno:
30.04.2017
[3] Konvencija o noćnom radu br. 171,MeĊunarodna organizacija rada. Nalazi se na:
http://www.ilo.org/dyn/normlex/en/f?p=NORMLEXPUB:12100:0::NO::P12100_INSTR
UMENT_ID:312316 Pristupljeno: 05.05.2017.
[4] Zakon o radu, NN 82/12, 73/13. Nalazi se na: http://narodne-
novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/2014_07_93_1872.html Pristupljeno: 15.05.2017.
[5] Zakon o zaštiti na radu, NN 71/2014, 118/2014, 154/2014. Nalazi se na:
http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/2014_06_71_1334.html Pristupljeno:
26.05.2017.
[6] Sever, D., Smjenski rad nedjeljom i (ne)kumulirano vrednovanje oteţanih uvjeta rada
Nalazi se na: http://www.iusinfo.hr/DailyContent/Topical.aspx?id=23657 Pristupljeno:
26.05.2017.
42
III MEĐUNARODNA NAUĈNO - STRUĈNA KONFERENCIJA
BEZBEDNOST I KRIZNI MENADŢMENT –TEORIJA I PRAKSA
BEZBEDNOST ZA BUDUĆNOST – 2017.
NACIONALNA SIGURNOST U KURIKULUMU VIJEĆA
VELEUĈILIŠTA I VISOKIH ŠKOLA U REPUBLICI
HRVATSKOJ
NATIONAL SECURITY IN THE CURRICULUM OF
THE COUNCIL OF CROATIAN INSTITUTIONS OF
HIGHER PROFESSIONAL EDUCATION IN THE
REPUBLIC OF CROATIA
Jovan Vuĉinić1,
Zoran Vuĉinić2
1 Veleuĉilište u Karlovcu, J.J.Strossmayera 9, Karlovac, Hrvatska, [email protected]
2C.I.A.K., J.Lonĉara 3/1, Zagreb, Hrvatska, [email protected]
Saţetak: Sigurnost kao fenomen i jedna od temeljnih funkcija drţave vrlo je
sloţen za izučavanje i istraţivanje kroz cijelu povijest. Da bi drţava i institucije mogle
djelovati i odgovoriti na izvore ugroţavanja, potrebne su im vještine, kompetencije i
znanja zbog pravovremenih aktivnosti radi uklanjanja prijetnji, odnosno ugroţavanja.
Budući kod navedenih sastavnica kao i na ostalim visokoobrazovnim ustanovama u RH
ne postoji zasebni program koji bi studentima omogućavao stjecanje znanja koje
omogućuje rad u sigurnosno – obrambenom drţavnom sektoru, ovim radom obuhvaćene
su pojedine sastavnice. Analizirana je razina implementiranosti kolegija koji se bave
pitanjima sigurnosno – obrambenog značaja. Rezultati istraţivanja omogućiti će
svestraniju raspravu i raspravu o potrebi ovakvih vrsta studija u RH.
Kljuĉne rijeĉi: vijeće, visoke škole, sigurnost, kurikulum, obrazovanje.
Summary: Security as a phenomenon and one of the basic functions of the state
is very complex for the study and research throughout the history. The state and the
institutions can act and respond to sources of compromising, they need skills, competence
and knowledge for proper actions to remove the threat, or compromising. As with the
above components as well as at other higher education institutions in the Republic of
Croatia there is a separate program that allowed students to acquire knowledge that
enables operation in security - defense public sector, this work covered by the individual
components. Analyzed the implemented level of courses dealing with security - defense.
Results of research will enable more comprehensive discussion and debate about the need
for these types of studies in Croatia.
Keywords: council, high school, safety, curriculum, education.
1. UVOD
Rad Nacionalna sigurnost u kurikulumu sastavnica Vijeća veleuĉilišta i Visokih škola u
Republici Hrvatskoj je analiza sadrţaja nastavnih planova i programa istraţivanih u ovoj
akademskoj 2016/2017.godini. Vijeće veleuĉilišta i visokih škola u RH ima 39 ĉlanica na
kojima studira preko 40.000 studenata. Na preddiplomskom struĉnom studiju postoji 169
nastavnih planova i programa, dok na specijalistiĉkom diplomskom struĉnom studiju
43
postoji 78 nastavnih planova i programa. Svrha analiza je utvrditi zastupljenost kolegija
koji se bave problematikom sigurnosti uopće, ili pojedini njegovi dijelovi, odnosno u
jedinicama literature odreĊenih kolegija. Za ovo istraţivanje analizirani su nastavni
planovi i programi : Visoke policijske škole u zagrebu, Visoke škole za sigurnost u
Zagrebu, Veleuĉilišta VERN u Zagrebu, Te Veleuĉilišta u Karlovcu.
2. STRATEGIJA NACIONALNE SIGURNOSTI
Na snazi je i dalje zastarjela Strategija nacionalne sigurnosti iz 2002.godine. Ove godine
pokrenut je postupak izrade i donošenja nove strategije. Iako su u zadnjih 20 – tak godina
uloţeni napori za osnivanje studija nacionalne obrane i sigurnosti, do danas nema većih
pomaka ka istima. Na Fakultetu politiĉkih znanosti u Zagrebu je 1975.godine osnovan
studij: Općenarodne obrane i društvene samozaštite, koji je ukinut 1992.godine. Takva i
sliĉne vrste studija ostale su egzistirati u svim drugim drţavama u okruţju RH
3. METODIKA ISTRAŢIVANJA
3.1. Problem
Da li je Republika Hrvatska po pitanju obrazovanja iz sigurnosno – obrambenog
podruĉja od svoga osamostaljenja posvećivala dovoljno paţnje, posebno u podruĉju
visokog obrazovanja.
3.2. Cilj
Ukazati na razbacanost i nesreĊenost kolegija koji se bave pitanjima sigurnosti, te
potaknuti u društvu razmišljanja o uvoĊenju interdisciplinarnih studija sigurnosti. Danas
ne postoji zasebna visokoobrazovna institucija za obrazovanje iz ovog podruĉja.
„Sigurnost je jedan od temeljnih fenomena ljudskog društva u svim fazama njegova
razvoja. Bilo da se radi o sigurnosti pojedinca, skupine, drţave ili grupe drţava, uvijek je
rijeĉ o nastojanju da se osiguraju vrijednosti i stanja za koja se smatra da su od vitalnog
interesa―[1].
Rezultati istraţivanja u drţavama ĉlanicama EU ukazuju na ĉinjenicu da osim rata,
postoje i drugi oblici ugroţavanja: ugroţavanje radnog i ţivotnog okoliša, elementarne
nepogode, tehniĉki akcidenti, kriminal i korupcija i dr.
Sigurnost nije više cilj drţava koji se ostvaruje kombinacijom vojnih i diplomatskih
sredstava, te se sigurnost u suvremenom shvaćanju promatra kao odrednica opstanka, kao
uvjet koji stvara odnose izmeĊu pojedinca, društva i drţave[2].
3.3. Hipoteza
Sigurnost i obrana u kurikulum programima sastavnica Vijeća veleuĉilišta i visokih škola
nije zastupljena s razmjernim potrebama društva.
3.4. Metodologija istraţivanja
Za ovo istraţivanje koristiti će se metoda analize sadrţaja nastavnih planova i programa
sastavnica sa njihovih Web stranice. U Vijeću veleuĉilišta i visokih škola nalazi se 40
ĉlanica.
Budući se Nacionalna sigurnost sastoji od više podruĉja tematske jedinice analize koje
ćemo obraditi su:
1. nacionalna sigurnost u nazivu kolegija - sintaktiĉka jedinica kao kolegij koji svojim
sadrţajem obuhvaća cijelo podruĉje nacionalne sigurnosti
44
2. potpodruĉja nacionalne sigurnosti u nazivu kolegija – sintaktiĉka jedinica kao kolegij
koji svojim sadrţajem djelomiĉno obuhvaća podruĉje nacionalne sigurnosti
3. kolegiji sa drugim nazivima – tematska jedinica koja u svojem sadrţaju obuhvaća
pojam nacionalne sigurnosti ili neko od potpodruĉja nacionalne sigurnosti.
4. REZULTATI ISTRAŢIVANJA
U nastavku slijedi prikaz rezultata istraţivanja koje je provedeno u sastavnicama Vijeća
veleuĉilišta i visokih škola u Hrvatskoj.
4.1. Visoka policijska škola Na ovoj škole postoji struĉni studij kriminalistike koji traje tri godine i vrijedi 180 ECTS
bodova te specijalistiĉki diplomski struĉni studij kriminalistike koji traje dvije godine i
vrijedi 120 ECTS bodova. Analizom nastavnih planova i programa došlo se do slijedećih
rezultata.
Tablica 1. Prikaz rezultata
Visoka
policijska škola
1. Nacionalna
sigurnost u
nazivu kolegija
2. Potpodruĉja
nacionalne
sigurnosti
u nazivu kolegija
3. Nacionalna
sigurnost kao dio
sadrţaja kolegija
Struĉni studij
kriminalistike
Sustav
sigurnosti
i nacionalna
sigurnost RH
Ustavno pravo,
Osnove zaštite i
spašavanja, EU i
meĊunarodna
sigurnost
Istraţivanje
kompjuterskog
kriminaliteta, Metodika
istraţivanja ekoloških
delikata, nadzor drţavne
granice, Policijske
ovlasti i ljudska prava
Specijalistiĉki
diplomski
struĉni studij
kriminalistike
Nema Upravljanje
rizikom
Obavještajno
sigurnosna djelatnost
i sluţbe, Modeli
obavještajnih sluţbi u
svijetu, Migracije i
kriminalitet, Poţari,
eksplozije i terorizam,
Raĉunalna sigurnost,
Metodologija
istraţivanja sigurnosnih
pojava
Analizirani su popisi kolegija koje studenti kroz semestre slušaju, a ne i njihovi
kurikulumi, moţemo zakljuĉiti da postoje kolegiji koji zadovoljavaju kriterije naše
analize, a prema nazivima kolegija moţemo pretpostaviti podruĉje sigurnosti kao i njihov
sadrţaj. Na struĉnom studiju kriminalistike postoje kolegiji u sve tri jedinice analize, dok
na specijalistiĉkom struĉnom studiju kriminalistike postoje dva kolegija koja mogu ući u
treću jedinicu analize.
4.2. Visoka škola za sigurnost
Analiza pokazuje da na Specijalistiĉkom diplomskom struĉnom studiju postoji samo
kolegij – MeĊunarodno i EU pravo sigurnosti kao potpodruĉje, ali postoji 7 kolegija na
45
struĉnom preddiplomskom studiju i 9 kolegija na Specijalistiĉkom diplomskom struĉnom
studiju koje moţemo prikazati u trećoj jedinicu analize. OdreĊeni kolegiji mogu se
svrstati u potpodruĉje ekološke, a neke u potpodruĉje društvene sigurnosti, ali budući je
ova Visoka škola specijalizirana za podruĉje zaštite na radu, svi navedeni kolegiji
prvenstveno se bave tim podruĉjem, a ne sadrţe nacionalnu sigurnost ili bilo koje
potpodruĉje nacionalne sigurnosti.
Tablica 2. Prikaz rezultata
Visoka škola za
sigurnost
1. Nacionalna
sigurnost u
nazivu
kolegija
2. Potpodruĉja
nacionalne
sigurnosti u
nazivu kolegija
3. Nacionalna sigurnost
kao dio sadrţaja kolegija
Struĉni
preddiplomski
studij
sigurnosti
_ -
Osnove sigurnosti, Sustavi
upravljanja sigurnošću,
Protueksplozijska zaštita,
Osnove zaštite okoliša, Opasne
radne tvari, Zaštita i
spašavanje, Metode sigurnosti
Specijalistiĉki
diplomski
struĉni studij
sigurnost
_
MeĊunarodno i
EU pravo
sigurnosti
Društvo i rizici, Sigurnost
informacijskih sustava,
Prijevoz opasnih tvari, Odrţivi
razvoj i zaštita okoliša, Zaštita
prirodnih dobara, Nuklearna
sigurnost, Zaštita osoba i
imovine, Zaštita od terorizma,
Procjena rizika i planiranja
4.3. Veleuĉilište VERN
Na Veleuĉilištu VERN izvodi se 7 preddiplomskih struĉnih studija i 6 specijalistiĉkih
diplomskih struĉnih studija. U analizi kolegija preddiplomskih struĉnih studija pronaĊena
su 3 kolegija koja mogu ući u analizu kao kolegij koji se u svojem sadrţaju bavi
potpodruĉjem nacionalne sigurnosti. Kod analize svih 255 kolegija, koliko ih se izvodi na
svim preddiplomskim studijima, odreĊen dio njih sadrţi elemente ekonomske sigurnosti.
Kako niti jedan kolegij nema naziv nacionalne sigurnosti, to znaĉi da ni ekonomska
sigurnost ne moţe biti u prvoj i drugoj jedinici analize, i to nije primarni interes ovog
istraţivanja. Analizom kolegija na specijalistiĉkom diplomskom struĉnom studiju (132
kolegija), pronaĊena su samo 3 kolegija (vidi tablicu 3.) koja se mogu analizirati kao treća
jedinica analize. Ovi kolegiji izuĉavaju ugroţavanje poslovne sigurnosti razvojem
strategija poslovnog razvoja. Svi ovi kolegiji ne govore samo o ekonomskoj sigurnosti,
već se bave specifiĉnim podruĉjima unutar ekonomije.
46
Tablica 3. Prikaz rezultata
Veleuĉilište
VERN
1. NS u
nazivu
kolegija
2.
Potpodruĉja
NS u nazivu
kolegija
3. Nacionalna
sigurnost
kao dio sadrţaja
kolegija
Struĉni
Preddiplomski studij
________________________
a) Ekonomija poduzetništva
b) Filmsko i televizijsko
oblikovanje
c) Novinarstvo
_ _
a) Oblikovanje
multimedijskih
sadrţaja
b) Psihologija medija i
komunikacija sadrţaja
c) Suvremeni
društveni sustavi
Specijalistiĉki diplomski
struĉni studij
a) IT menadţment
b) Poduzetniĉki menadţment
c) Upravljanje ljudskim
potencijalima
_ _
a) Sigurnost poslovnih
informacijskih sustava
b) MeĊunarodno
okruţenje i poslovno
pravo
c) Upravljanje stresom
i psihosocijalnim
rizicima.
4.4. Veleuĉilište u Karlovcu
Na Veleuĉilištu postoji 7 preddiplomskih struĉnih studija i 3 specijalistiĉka diplomska
struĉna studija. Analiza je vršena samo na onim studijama gdje se pretpostavljalo da se
mogu pronaći odreĊeni kolegiji vezani za ovo istraţivanje.
Na studijima samo na studiju Sigurnosti i zaštite postoje po jedan kolegij na struĉnom i
specijalistiĉkom koji se mogu svrstati u podruĉje jedinice analize 2 (nacionalna sigurnost
u nazivu kolegija).Na svim studijima Veleuĉilišta u Karlovcu pronaĊeni su odreĊeni
kolegiji u kojima su zastupljene odreĊene teme koje se izuĉavaju iz sigurnosti.
Tablica 4. Prikaz rezultata
Veleuĉilište U Karlovcu
1. NS u
nazivu
kolegija
2. Potpodruĉja
NS u nazivu
kolegija
3. Nacionalna sigurnost
kao dio sadrţaja kolegija
Struĉni Preddiplomski studij
____________________
a) Lovstvo i zaštita prirode
b) Prehrambeni (smjerovi –
Mljekarstvo i Pivarstvo)
c) Poslovni odjel – studij
ugostiteljstva
_ _
a) Lovaĉko oruţje,
Lovljenje divljaĉi,
Lovaĉka etika, Pravni
propisi u zaštiti prirode,
Zaštita okoliša,
UreĊivanje lovišta
b) Sigurnost mlijeka i
47
d) Studij sigurnosti i zaštite
(smjerovi zaštita na radu i
zaštita od poţara)
-
Zakonska
regulativa
sigurnosti
mlijeĉnih proizvoda,
Upotreba kemikalija u
mlijeĉnoj industriji,
Sigurnost hrane,
c) Turizam i okoliš,
Vanjsko trgovinsko
poslovanje
d) Ekologija i zaštita,
Zaštita u prometu i
transportu, kemijsko-
biološke opasnosti,
Zaštita od poţara i
eksplozija, Sigurnost u
industriji, Sigurnost pri
tehnološkim procesima,
Specijalistiĉki diplomski
struĉni studij sigurnosti i zaštite -
Planiranje i
programiranje
sigurnosti
.Civilna zaštita, Privatna
zaštita, Osnove
sigurnosti i zaštite od
eksplozivnih tvari,
zaštita i spašavanje.
5. ZAKLJUĈAK Iz analize uoĉava se da je obrazovna politika RH u zadnjih 25 godina po pitanju
nacionalne sigurnosti sagledavano sa akademskog aspekta obrazovanja neprimjerena
potrebama društva i neusporediva sa mnogim drţavama u okruţenju.
Najznaĉajniji dokument za sigurnost – Strategija nacionalne sigurnosti RH ne prati
suvremeni pristup stvaranja potrebnih kadrova iz ovog podruĉja,
U nadleţnim drţavnim institucijama treba odgovorno pristupiti istraţivanju ovog
problema , te omogućiti obrazovanje potrebnih kadrova bilo kao samostalnog studija ili u
već postojećim visokoobrazovnim ustanovama kao novi studij.
LITERATURA [1] Collins, A. (2010): Suvremene sigurnosne studije. Politiĉka kultura, Zagreb.
[2] Previšić, V. (2007) (ur.) Kurikulum: Teorije, metodologije, sadrţaj, struktura:
Pedagogija i metodologija kurikuluma. Školska knjiga, str. 11-34, Zagreb
[3] Tatalović, S. (2006): Nacionalna i MeĊunarodna sigurnost. Politiĉka kultura, Zagreb.
[4] Tatalović, S.(2009) (ur.) Obrambeno i sigurnosno obrazovanje u 21. stoljeću. Politiĉka
kultura, Zagreb.
[5] Tatalović, S., Bilandţić, M. (2005): Osnove nacionalne sigurnosti. Ministarstvo
unutarnjih poslova Republike Hrvatske, Zagreb.
[6] Tatalović, S., Grizold, A., Cvrtila, V. (2008): Suvremene sigurnosne politike: Drţave i
nacionalna sigurnost poĉetkom 21. stoljeća. Golden marketing - Tehniĉka knjiga, Zagreb.
[7] https://www.azvo.hr/hr/vvivs Pristupljeno: 10.05.2017.
[8] http://stari.mup.hr/6676.aspx Pristupljeno: 15.05.2017.
[9] https://www.vss.hr/main.php?kategorija=16 Pristupljeno: 15.05.2017.
[10] http://www.vern.hr/ Pristupljeno: 07.06.2017.
[11] http://www.vuka.hr/ Pristupljeno: 10.06.2017
48
III MEĐUNARODNA NAUĈNO - STRUĈNA KONFERENCIJA
BEZBEDNOST I KRIZNI MENADŢMENT –TEORIJA I PRAKSA
BEZBEDNOST ZA BUDUĆNOST – 2017.
DJELOVANJE CENTARA ZA SOCIJALNI RAD U
ELEMENTARNIM NEPOGODAMA U SISTEMU
ZAŠTITE I SPASAVANJA
THE ACTION CENTERS FOR SOCIAL WORK IN
NATURAL DISASTERS IN THE SYSTEM OF
PROTECTION AND RESCUE
Mira Ćuk¹, Ljubo Lepir², Draško Gajić³
¹Fakultet politiĉkih nauka Univerziteta u Banjoj Luci, Bulevar vojvode Petra Bojovića
1A, Banja Luka, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina, e mail: [email protected]
² Fakultet politiĉkih nauka Univerziteta u Banjoj Luci, Bulevar vojvode Petra Bojovića
1A, Banja Luka, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina, e mail: [email protected]
³ Fakultet politiĉkih nauka Univerziteta u Banjoj Luci, Bulevar vojvode Petra Bojovića
1A, Banja Luka, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina, e mail: [email protected]
Abstrakt: Djelovanje centra za socijalni rad u krizi izazvanom prirodnom
nesrećom odlikuje niz različitih specifičnih aktivnosti čiji okvir je uspostavljen sistemom
zaštite i spasavanja u svakoj zajednici. Iskustva iz poplava iz 2014. godine pokazala su
niz slabosti u sistemu zaštite i velike razlike u organizovanju i reagovanju ovih ustanova
na novonastalu situaciju. Potreba za jasnim definisanjem uloge i odgovornosti centra za
socijalni rad u slučaju vanredne situacije izazvane prirodnim nesrećama (elementarnim
nepogodama) proizvela je priručnik koji predstavlja jednostavan i praktičan prikaz
okvira djelovanja centra za socijalni rad i koji rukovodstvu i zaposlenim u ovim
ustanovama daje osnovne smjernice u radu. U ovom radu dat je pregled osnovnih
aktivnosti koje menadţment centra za socijalni rad i svi zaposleni trebaju ostvariti u
okviru organizacije i u zajednici kako bi odgovorili ciljevima zaštite i spasavanja u
vanrednim situacijama i ciljevima socijalne zaštite. Kljuĉne rijeĉi: elementarne nepogode, sistem zaštite i spasavanja, krizno
upravljanje, centar za socijalni rad
Abstract: The activity center for social work in a crisis caused by a natural
disaster is characterized by a number of different specific activities whose framework is
in place the system of protection and rescue in each community. Lessons learned from the
floods of 2014 showed a number of weaknesses in the system of the major differences in
the organization of, and response of these institutions to the new situation. The need for a
clear definition of the roles and responsibilities of social welfare center in the event of
emergencies caused by natural disasters (natural disasters) has produced a manual that
presents a simple and practical framework of action display center for social work and
the management and employees of these institutions provides basic guidelines for the
work. In this paper, we summarize the main activities that the management of social
welfare center and all employees should be realized within the organization and in the
49
community in order to meet the objectives of protection and rescue in emergency
situations and objectives of social protection.
Key words: natural disaster, protection and rescue system, crisis
management, center for social work.
1. UVOD
U savremenim društvima stalno su prisutni dogaĊaji/procesi ili stanja koji iznenada i
neoĉekivano narušavaju ustaljenu rutinu, nanose štetu, izazivaju stres i nesigurnost i
uništavaju pojedinca, grupe ili društvo. Svi oni jednim imenom nazivaju se krize,
proizvode vanredne situacije i zbog nepovoljnog uticaja zahtjevaju društvenu reakciju.
Razliĉite nauĉne i društvene oblasti (ekonomija, istorija, medicina, psihologija,
ekologija...) bave se prouĉavanjem kriza, što dovodi i do razliĉitih razumijevanja znaĉenja
ovog pojma. Tofer (Töpter) krizu definiše kao nastupajući rizik koji se prije prepoznaje i
vrednuje, ali moguće je i da uopšte neopaţa i da iznenadno nastupa [14]. „Kriza znaĉi
prelom, prolazno teško stanje u svakom prirodnom, misaonom i društvenom procesu―
[12, str. 12]. U novijim definicijama autori ukazuju na kljuĉne odrednice kao što su:
ozbiljnost prijetnje osnovnim vrijednostima i normama socijalnog sistema, bez obzira na
vrstu prijetnje (ekološke, ekonomske, konflikti u drţavi, ratovi, eksplozije, prirodne
katastrofe), prisutan vremenski pritisak i potrebu donošenja kritiĉnih odluka. U
definisanju krize, pored negativnih efekata, treba sagledati i mogućnost da kriza pokrene
stvari na bolje. „Kriza je taĉka preokreta, ona nije nuţno opterećena nepovoljnom
negativnošću, nego je karakteristiĉna odreĊenim stepenom rizika i nesigurnosti― [7, str.
480] .
Svaka kriza remeti normalne procese u odreĊenim socijalnim sistemima. Uzroci kriza su
opasnosti koje nastaju ili dolaze iz samog sistema (pojedinca, porodice, organizacije),
odnosno iz okruţenja sistema na koje organizacija, sistem ili pojedinac nemaju mnogo
uticaja. Uzroci koji dolaze iz okruţenja su: globalne promjene, politika, ekonomija, razvoj
nauke, tehnologije, socijalne promjene, prirodne katastrofe i nesreće itd. Unutrašnji uzroci
leţe u samom pojedincu, porodici, organizaciji i to su najĉešće neadekvatna
osposobljenost, loša organizacija, nerealni ciljevi, loša komunikacija, loši meĊuljudski
odnosi, loši uslovi rada i dr. Većina istraţivaĉa kriza slaţe se u mišljenju da se današnje
krize ne mogu objasniti monouzroĉno, kao ni navoĊenjem nekoliko lako prepoznatljivih
faktora. Dakle, uzroci kriza mogu biti jako široki ili, kako kaţe J. Welsh, svaka je kriza
priĉa za sebe. Istraţivanje uzroka kriza danas se vrši interdisciplinarno tako što se
sveobuhvatno istraţuje i analizira porijeklo svake date krize i meĊusobni uticaj razliĉitih
faktora na njen nastanak.
Upravljanje u kriznim situacija ili krizni menadţment nosi kljuĉnu odgovornost za
preveniranje krize, djelovanje organizacije u toku krize i u procesu otklanjanja posljidica
krize. Zato se tom pitanju posvećuje posebna paţnja i razvijaju se razliĉite strategije za
podršku menadţmentu u upravljanju krizom.
Posljednjih godina globalne klimatske promjene su uzrokovale mnogobrojne prirodne
nesreće koje zbog svoje veliĉine i inteziteta dobijaju odrednice katastrofe, jer ugroţavaju
zdravlje i ţivot ljudi, materijalna dobra i ţivotnu sredinu i za njihovo spreĉavanje ili
otklanjanje neophodna je vanredna organizovana akcija više aktera i zajednice u cjelini.
Bosna i Hercegovina i Republika Srpska u posljednjem desetljeću više puta bile su
izloţene na znaĉajnom dijelu teritorije poplavama, klizištima, snjeţnim padavinama,
sušama, koje su ugrozile cjelokupno stanovništvo, a posebno one kategorije koje i u
redovnim okolnostima zahtjevaju posebne mjere zaštite. Posljedice prirodnih nesreća
prisutne su godinama i snaţno utiĉu na mnoge socijalne odnose i procese u društvu.
Mnoge porodice ostale su bez imovine i izvora za obezbjeĊenje socijalne sigurnosti, a
50
zajednice su se suoĉile sa višestrukim potrebama koje su proizvele druge probleme. Na
primjer, zbog klizišta su cijela podruĉja morala biti iseljena, stanovništvo je preseljeno na
sigurnije podruĉje, što zahtjeva ne samo materijalne resurse nego i niz socijalnih mjera
koje trebaju dovesti do integracije migranata u novu sredinu. To ukazuje na znaĉaj
povezanosti razliĉitih uzroka nesreća i posljedica njihovih djelovanja u razliĉitim
oblastima ţivota. Migracije koje se danas dešavaju u svijetu nose sa sobom sve te izazove
i proizvode meĊuzavisnost i sistemsko usklaĊeno djelovanje u politici, ekonomiji, sferi
socijalnog, kulturnog, tehnološkog, medicinskog itd.
Sastavni i neophodni dio razumijevanja i definisanja krize jeste potreba za djelovanjem,
odnosno za organizovanom društvenom akcijom kako bi se kriza prevenirala, umanjila i
suzbila. Iskustva iz djelovanja u toku poplava u 2014. godini, najmasovnije i najobimnije
prirodne nesreće koja je zadesila Bosnu i Hercegovinu posljednjih godina, pokazala su da
razvijeni i uspostavljeni sistemi zaštite i spasavanja za mnoge situacije nisu imali
adekvatne i oĉekivane odgovore i da se mnoge hitne potrebe stanovništva nisu
pravovremeno zadovoljile. Iako sistem zaštite i spasavanja ima svoje snage koje djeluju u
skladu sa svojim misijama i vaţećim zakonskim propisima, koordinacija meĊu njima nije
bila na potrebnom nivou i mnogi akteri tih snaga, i sami ugroţeni prirodnom nesrećom,
nisu uspjeli da na odgovarajući naĉin odgovore svojim zadacima.
Djelovanje centara za socijalni rad u sistemu zaštite i spasavanja lokalnih zajednica
ustanovljeno je Zakonom o zaštiti i spasavanju u vanrednim situacijama [16]. Centri za
socijalni rad su pravna lica koja su duţna da uspostave vlastitu organizaciju za
sprovoĊenje aktivnosti, obezbijede obuku i sprovedu pripreme za djelovanje u sluĉaju
elementarne nepogode. Pripremljenost i osposobljenost centara za socijalni rad za
ostvarivanje ove obaveze vrlo je skromna i iskustva su pokazala da ove organizacije nisu
posjedovale planove zaštite i spasavanja, da nisu imali formirane, obuĉene i opremljene
timove za djelovanje u vanrednim okolnostima i da nisu jasno razumijevale svoju ulogu i
poslove za koje su nadleţne, što ih je znaĉajno usporavalo i ometalo u ostvarivanju svoje
uloge (Izvještaji i saopštenja zaposlenih na struĉnim skupovima). Da bi se otklonila
ovakva ponašanja i prevenirale njihove negativne posljedice, u Bosni i Hercegovini su se
razvile aktivnosti koje su imale za cilj pruţiti struĉnu podršku ovim ustanovama kako bi
podigle svoje struĉne kapacitete, pripremile se i osposobile za planiran sistemski pristup
djelovanja u vanrednim situacijama. Te aktivnosti se realizuju kroz korake djelovanja
definisane i uspostavljene na principima strateškog planiranja i upravljanja u kriznim
situacijama (kriznog menadţmenta). Aktivnosti obuhvataju: analizu stanja i iskustava,
identifikovanje razliĉitih praksi i uĉenje na primjerima dobre prakse, definisanje obaveza
i „sistemsko pozicioniranje u domenu normativne, institucionalne i profesionalne
dimenzije za plansko djelovanje u vanrednim situacijama―, u praktiĉnom Priruĉniku za
djelovanje centara za socijalni rad u vanrednim situacijama, podršku pilot centrima koji
su imali najteţa iskustva u proteklim poplavama u pripremi i osposobljenosti za moguće
vanredne situacije, podizanju kapaciteta menadţmenta u svim organizacijama u
razumijevanju kriznog menadţmenta i širenju iskustava i dobre prakse u regionu.
2. KRIZNI MENADŢMENT
Savremeni menadţment na svim nivoima i vrstama djelatnosti se svakodnevno suoĉava sa
sloţenim, nepredviĊenim i iznenadnim situacijama koje zahtjevaju vrlo brzo, odgovorno,
promišljeno, a ĉesto i beskompromisno reagovanje. U praksi se razvilo jedno novo
podruĉje u okviru opšteg menadţmenta koje se bavi predviĊanjima mogućih kriznih
situacija i iznalaţanjem optimalnog odgovora u kriznom vremenu. U okviru kriznog
menadţmenta razvija se i unutrašnja specijalizacija koja je produkovana vrstom, oblikom
i teţinom kriza, što zahtjeva angaţman kompetentnih struĉnjaka, školovanih i
51
osposobljenih za poslove kriznog upravljanja u djelatnosti kojom se bave. Krizno
upravljanje danas sve više postaje posebni, moţda ne previše ţeljeni, ali bez ikakve
sumnje neizostavni segment opšteg menadţmenta, koji mora dati optimalna rješenja u
kriznim situacijama.
Krizni menadţment je proces upravljanja krizom. On sadrţi strategije, procese i mjere
koje se planiraju primjeniti u cilju spreĉavanja izbijanja krize i sagledavanja njenih
posljedica. „To je proces utvrĊivanja i planiranja šta i kako da se odgovori na krizu, kao i
postupaka i planova ako se kriza dogodi― [11, str. 96] . U biti kriznog menadţmenta je
spremnost i svjesnost menadţera da postoji mogućnost izbijanja raznih vrsta kriza i da oni
treba da djeluju na otklanjanje mnogih rizika i nesigurnosti kako bi se omogućila veća
kontrola nad sudbinom u sluĉaju krize i smanjili negativni uĉinci incidenata i što brţe
povratilo u normalno stanje [9].
Krizni menadţment je sloţena ljudska djelatnost koja se znaĉajno razlikuje od upravljanja
u redovnim situacijama. On se obiĉno odvija u uslovima organizacionog haosa, pod
pritiskom brojnih medija u stresnim okolnostima i nedostatku preciznih informacija [3]
Razlike su prisutne u samom funkcionisanju organizacija, sistema, organizacionoj
strukturi, upravljanju ljudskim resursima, informacijama i njihovoj upotrebi, ciljevima
upravljanja, kao i u samom kontekstu upravljanja u kojem istovremeno djeluje više
sistema ĉiji rad mora biti jedinstveno voĊen i koordinisan, ĉiji svi dijelovi imaju drugaĉije
strukture, a djelovanja im moraju biti usmjerena kao jedinstvenom cilju, u kome se
odluke donose i na osnovu oskudnih, promjenljivih i nedovoljnih informacija, a resursi su
ograniĉeni, te u kome svi djeluju pod ogromnim pritiskom. Kljuĉni zadatak kriznog
menadţmenta je uspostavljanje takvog ambijenta u poslovnom sistemu koji obezbjeĊuje
brzu i usmjerenu (koordiniranu) akciju svih nivoa sistema. Da bi to obezbijedio, krizni
menadţment utvrĊuje situaciju, analizira je u svim segmentima i njene posljedice, daje
dijagnozu i preduzima mjere izlaska iz krize. Preduslov za djelovanje kriznog
menadţmenta je okupljanje razliĉitih struĉnjaka, ovisno o pojedinoj vrsti kriznog stanje,
koji osmišljvaju strategije i planove za realizaciju strategija.
U uslovima krize menadţment djeluje na svim nivoima. Na prvim nivou (operativni nivo)
razvijaju se sistemi i resursi koji direktno utiĉu na dogaĊaj. Na taktiĉkom nivou odvija se
upravljanje ukupnim odgovorom na dogaĊaj kroz aktivnosti koordinacije razliĉitih organa
i agencija koji u okviru svojih mandata reaguju na dogaĊaj, anticipiraju potrebu za
resursima i koordiniraju informisanjem javnosti. Na strateškom nivou odvija se
upravljanje dogaĊajem kroz sagledavanje i izuĉavanje njegovih dugoroĉnih imlikacija,
utvrĊivanje dugoroĉnih ciljeva i uspostavljanje prioriteta. Djelovanje na strateškom nivou
uspostavlja putokaz djelovanju na operativnom nivou.
Upravljanje u kriznim situacijama ima svoje prepoznatljive karakteristike. Ono mora da je
adaptivno, odnosno da ima mogućnost promjene strukture i odnosa prema trenutnoj
situaciji i razvoju dogaĊaja. Ono mora da je i elastiĉno, tj. operativne mjere treba da su
izraz neposredne reakcije na konkretnu vanrednu situaciju, a ne u svakom sluĉaju izraz
strateških mjera. Partnerstvo i bliska saradnja meĊu svim akterima i na svim nivoima
omogućava povezivanje u prikladan oblik primjeren potrebama svih potrebnih resursa.
Krizno upravljanje treba da uvaţava ţivotni ciklus krize i da odgovara prema tom
ţivotnom ciklusu. Zato proces kriznog menadţmenta sadrţi niz specifiĉnih aktivnosti
detaljno razraĊenih za svaku posebnu situaciju. Autori ovaj proces najĉešće klasikuju u
ĉetiri faze. To su: mitigaciju (ublaţavanje), pripravnost, odgovor i oporavak.
U fazi mitigacije krizni menadţment nastoji sprijeĉiti da opasnosti prerastu u sveopštu
katastrofu ili se pokušavaju redukovati uĉinci već nastalih katastrofa. Mitigacijska faza
razlikuje se od ostalih faza po tome što se fokusira na dugoroĉne mjere redukovanjem ili
eliminisanjem rizika. Implementacija mitigacijskih strategija moţe se smatrati dijelom
procesa oporavka ako se primjenjuje nakon pojave katastrofe. Mitigacija ukljuĉuje
52
strukturalne i nestrukturalne mjere poduzete za ograniĉavanje uĉinka nesreće.
Strukturalne mjere koriste tehnološka rješenja poput protupoplavnih kanala i brana,
prikladan izraz graĊevine kako bi bila otporna na nesreće. Nestrukturalne mjere ukljuĉuju
legislativu, planiranje upotrebe zemljišta (npr. oznaĉavanje nebitnih zemljišta poput
parkova za upotrebu kao poplavnih zona), te osiguranje. Mitigacija je najbolja troškovno-
efikasna metoda za redukovanje uĉinaka opasnosti, no nije uvijek pogodna. Mitigacija
ukljuĉuje osiguravanje regulacija koje razraĊuju evakuaciju, sankcije protiv onih koji
odbijaju poštovati regulacije (poput mandatornih evakuacija), te komunikaciju
potencijalnih rizika za javnost.
U fazi pripravnosti vrši se priprema organizacije, opreme i procedura za upotrebu nakon
pojavljivanja nesreće. Ova faza se zove i faza planiranja zato što se u njoj odvija
najvaţnija aktivnost u pripremi, a to je razvijanje akcijskih planova za trenutak nastanka
vanredne situacije. U akcijskim planovima su opisane aktivnosti koje su duţni da
preduzimaju pojedini sektori, sluţbe, rukovodioci, zaposleni u vrijeme krize. Akcijski
plan sadrţi politiku, planove i procedure djelovanja [2]. Pored toga, uobiĉajene mjere
pripravnosti ukljuĉuju:
Izradu komunikacijskih planova s lako razumljivom terminologijom i
metodama;
Prikladno odrţavanje i treniranje sluţbi za upravljanje u krizama;
Razvoj i uvjeţbavanje metoda hitnog upozoravanja stanovništva i intervenisanja
(funkcionisanje skloništa i opreme, evakuacijski planovi);
Skladištenje, inventarisanje i odrţavanje zaliha i opreme za krizne situacije;
Razvoj organizacija treniranih volontera meĊu civilnim stanovništvom.
U fazi djelovanja ili odgovora vrši se mobilizacija potrebnih hitnih resursa (sluţbi i
osoba) koje prve djeluju na terenu (vatrogasci, policija, hitna medicinska pomoć, vojska) i
sekundarnih resursa koji pruţaju podršku (sluţbe koje organizuju prihvat evakuisanih,
zbrinjavanje, spajanje s porodicom...). Ova faza zapoĉinje potragom i spašavanjem i brzo
prelazi u ispunjavanje osnovnih potreba pogoĊenog stanovništva.
Faza oporavka poĉinje nakon što je neposredna opasnost za ljudske ţivote prestala. Cilj je
povratak pogoĊenog podruĉja ili organizacije u prvobitno stanje. U ovoj fazi identifikuju
se prioriteti i donose odluke koje se odnose na neodgodive potrebe. Organizuju se akcije
koje imaju za cilj ponovnu izgradnju uništenih kapaciteta, popravak infrastrukture,
provoĊenje sanitarnih i epidemioloških mjera, vrši se ponovno zapošljavanje i obnavlja
proizvodnja i rad sluţbi.
Sve faze procesa kriznog upravljanja meĊusobno su povezane, svaka proizilazi iz
prethodne i postavlja zahtjeve za sljedeću, a mnoge aktivnosti u pojedinim fazama se
preklapaju. Krizni menadţment je u obavezi da vrši koordinaciju svih faza i svih
aktivnosti, njihovo meĊusobno povezivanje, kao i povezivanje niz operativnih segmenata
razliĉitih sistema, u zavisnosti od nivoa krize.
3. DJELOVANJE CENTRA ZA SOCIJALNI RAD U FAZI
PRIPRAVNOSTI (PLANIRANJA)
Centar za socijalni rad je ustanova socijalne zaštite koju osniva jedinica lokalne
samouprave za obavljenje poslova socijalne zaštite. Njegovo djelovanje u kriznim
situacijama izazvanim prirodnim nepogodama u Bosni i Hercegovini odreĊeno je vaţećim
zakonskim propisima i osnovnim naĉelima socijalnog rada i socijalne zaštite. Sam Zakon
o zaštiti i spasavanju [16] ne prepoznaje specifiĉnost djelovanja ovih sluţbi i naĉelno
utvrĊuje nadleţnosti svih pravnih subjekata. Zakoni o socijalnoj zaštiti (Zakon o
socijalnoj zaštiti Republike Srpske (RS) i Zakon o osnovama socijalne zaštite, zaštite
53
civilnih ţrtava rata i porodica sa djecom Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) utvrĊuju
djelatnost ustanova socijalne zaštite, što se analagno primjenjije i na vanredne situacije.
Faza pripravnosti odvija se u redovnim uslovima, mnogo prije nastupanja vanredne
situacije, bez izraţene opasnosti od prirodne nepogode i predstavlja mogući odgovor ako
doĊe do elementarne nepogode za koju se pretpostavlja na osnovu ranijih iskustava i
iskazanih prirodnih pojava da je moguća i da će proizvesti teške i velike negativne
posljedice po ljude i materijalna dobra.
U ovoj fazi svi akteri snaga za zaštitu i spasavanje sprovode odreĊene preventivne
aktivnosti. Prema Zakonu o zaštiti i spasavanju (ĉlan 13) to su:
- Izrada procjene ugroţenosti od mogućih rizika od opasnosti,
- Izrada planova zaštite i spasavanja,
- UreĊenje prostora i objekata u funkciji zaštite i spasavanja,
- Uspostavljanje sistema zaštite i spasavanja i
- Angaţovanje lica i obezbjeĊivanje materijalnih i drugih sredstava za izvršenje
planiranih zadataka.
Centar za socijalni rad se, uz obavljanje redovnih aktivnosti, priprema i sprovodi
preventivne aktivnosti kako bi smanjili rizike od potencijalnih prirodnih nesreća i
povećali svoju otpornost na njih. Kljuĉne aktivnosti koje centar za socijalni rad treba da
sprovede su:
―Procjena stanja i rizika;
Izrada lista prioriteta djelovanja;
Izrada akcijskih planova;
Izrada komunikacijskih planova;
Formiranje, odrţavanje i uvjeţbavanje timova (sluţbi) i pojedinaca za
upravljanje u vanrednoj situaciji;
Razvoj i uvjeţbavanje hitnih intervencija;
Nabavka opreme i drugih sredstava za djelovanje u vanrednoj situaciji, njihovo
odrţavanje i inventarisanje;
Uspostavljanje veza i odnosa sa drugim subjektima zaštite i spasavanja;
Razvoj liĉne pripravnosti zaposlenih i korisnika‖ [15, str. 40].
Procjenu rizika na nivou lokalne zajednice vrše štabovi za vanredne situacije koji
proizvode opseţne studije o tome koji sve rizici mogu ugroziti teritoriju ili dio terotorije.
Menadţment centra koristi te studije i procjenjuje rizike koji ugroţavaju organizaciju i
rizike koji ugroţavaju korisnike uporeĊujući na kom geografskom poloţaju je prisutan
odreĊeni rizik i da li su na tom podruĉju nastanjeni postojeći korisnici socijalne zaštite.
Aktivnosti u procjeni rizika su: pregled studija o rizicima, pregled planova zaštite, analiza
iskustava i istorije o elementarnim nepogodama, identifikovanje vrste prirodih rizika,
procjena ekstremnog dogaĊaja u odreĊenom vremenu, na odreĊenoj lokaciji, odreĊene
jaĉine i trajanja, gdje i kada moţe nastati opasnost, koliko je uticaj rizika, kolike štete
moţe prouzrokovati i koliko moţe trajati. Završna aktivnost u procjeni rizika je
geomapiranje rizika.
Da bi centar za socijalni rad razvio plan djelovanja, pored procjene rizika on mora izvršiti
analizu stanja koja obuhvata:
- analizu stanja organizacije (lokalitet, kvalitet objekta, dokumentacija i ĉuvanje,
oprema, ljudski resursi u centru (zaposleni), organizacija i organizacijska
kultura) i drugi resursi (volonteri, saradnice, potencijalne lokacije…),
- analizu korisnika (identifikovanje najugroţenijih grupa i pojedinaca kao što su:
jednoĉlane porodice, braĉni partneri u poznijim godinama, staraĉke porodice,
porodice sa osobama sa teţim invaliditetom, jednoroditeljske porodice, djeca i
mladi bez roditeljske brige, djeca i mladi sa invaliditetom, djeca i porodice pod
54
rizikom od razdvajanja, starije i nemoćne osobe u ustanovama socijalne zaštite,
bolesni, porodice sa više djece, siromašne porodice),
- grafiĉko mapiranje najugroţenijih,
- identifikovanje socijalnih, kulturoloških i vrijednosno znaĉajnih faktora u
zajednici (solidarnost, organizacije civilnog društva, tradicionalne akcije...),
- analizu postojećih snaga za zaštitu i spasavanje, razumijevanje pojedinaĉnih
uloga i naĉina odvijanja koordinacije djelovanja,
- analizu potenicijalnih resursa (moguće lokacije za organizaciju, arhivu,
dokumentaciju, opremu, zbrinjavanje korisnika i organizovanje pruţanja usluga),
- analizu statusa i poloţaja organizacije u odnosu na rizike (uticaj rizika na
organizaciju i identifikovanje alternativa u odnosu na rizike),
- analizu statusa i poloţaja korisnika u odnosu na rizike (uporeĊivanje rizika i
riziĉnih podruĉja sa lokacijama najugroţenijih korisnika, sagledavanje
alternativa za korisnike i utvrĊivanje prioriteta za djelovanje).
Analiza stanja omogućiće izradu lista prioritetnih korisnika sa najvećim stepenom potreba
i najvećim stepenom ugroţenosti u sluĉaju procjenjenog rizika i relevantne podatke za
planiranje mjera i aktivnosti u zaštiti i spasavanju, planiranje potrebnih sredstava i
opreme, identifikovanje novih resursa koji se mogu angaţovati i rasporede osoblja za
djelovanje u vanrednoj situaciji [15].
Odredbe Zakona o zaštiti i spasavanju obavezuju sve pravne subjekte da izraĊuju planove
zaštite i spasavanja. Svaki centar treba da ima svoj plan i da redovno prati i aţurira
promjene u planu. Krizni menadţment ili tim koji on formira da radi na planiranju, do
plana dolazi primjenom metodologije strateškog i operativnog planiranja i na osnovu
analize stanja i procjene rizika ustanovljava ciljeve, identifikuje kljuĉne grupe aktivnosti
za ostvarivanje ciljeva i rasporeĊuje resurse kako bi se sprovele aktivnosti.
U fazi planiranja po definisanju plana, stvaraju se pretpostavke za njegovo ostvarenje. To
podrazumijeva nabavku potrebnog materijala, opreme, alata za djelovanje, obezbjeĊenje
budţetske rezerve za hitne i neplanirane situacije, pripremu i osposobljavanje zaposlenih
(vjeţbe zaštite i spasavanja), izbor dodatnih snaga iz volonterskog korpusa i partnerskih
organizacija, izrada plana komunikacije zaposlenih i sa javnošću itd.
4. DJELOVANJE CENTRA ZA SOCIJALNI RAD U SLUĈAJU
ELEMENTARNE NEPOGODE
Kad se dogodi elementarna nepogoda centar za socijalni rad, poput drugih subjekata,
djeluje ili odgovara na vanrednu situaciju sprovoĊenjem operativnih mjera ili
izvršavanjem zadataka zaštite i spasavanja. Operativne mjere treba da su ustanovljene
planom djelovanja i da imaju dvostruki karakter. Prvi je preventivni i on proizilazi iz
namjene mjera da se sprijeĉe teţe posljedice i prerastanje opasnosti u katastrofu. Drugi je
akcioni, jer mjere aktiviraju sve potencijale na zaštiti i spasavanju ljudi i materijalnih
dobara i na odrţivosti organizacije i rada centra za socijalni rad. Koje mjere će se
preduzimati uslovljeno je stanjem prirodne nesreće, odnosno da li se radi o riziku od
opasnosti ili neposrednoj prijetnji, ili je opasnost već nastupila i potrebno je sprovesti
mjere evakuacije i zbrinjavanja stanovništva i materijalnih dobara. U sluĉaju neposredne
prijetnje i rizika od opasnosti centar za socijalni rad analizira stepen ugroţenosti
organizacije, prostora, zaposlenih i korisnika, aktivira mjere za uzbunjivanje, javljnje i
obavještavanje zaposlenih i korisnika, zbrinjava opremu i dokumentaciju, po potrebi
izmješta organizaciju i uspostavlja komunikaciju sa snagama zaštite i spasavanja i
opštinskim štabomza vanredne situacije koje obavještava o stanju i prisutnim rizicima.
55
U sluĉaju kad je opasnost nastupila, odnosno trajanja opasnosti, centar za socijalni rad u
fazi djelovanja svoje aktivnosti usmjerava na aktiviranje snaga za zaštitu i
spasavanje,neposredno uĉešće u spasavanju, zbrinjavanje evakuisanog stanovništva,
spreĉavanju širenja rizika od opasnosti i posljedica nastale opasnosti i informisanje i
koordinaciju aktivnosti sa ostalim snagama.
Djelovanje centra treba da se odvija kao planiran i osmišljen proces ustanovljen planom
djelovanja u vanrednim situacijama. Aktiviranje plana zapoĉinje već u momentu
nastupanja opasnosti kada se sagledavaju mogućnosti njegove primjene i vrši izbor
najprimjerenijih mjera. Ako plan nije donesen, krizni menadţment će odmah donijeti plan
za hitno djelovanje kojim će utvrditi zadatke i rasporediti resurse.
Krizni menadţment organizacije u ovoj fazi je cjelodnevno aktivan, stalno vrši
koordinaciju rada zaposlenih, prikuplja i proslijeĊuje informacije, usmjerava rad
zaposlenih, komunicira sa opštinskim štabom, otklanja nastale probleme i obezbjeĊuje da
se neophodni poslovi obavljaju.
Posebno znaĉajna aktivnost kriznog menadţmenta jeste angaţovanje u radu opštinskog
štaba. Rukovodilac centra za socijalni rad treba da je ĉlan opštinskog štaba „kako bi
dobijao blagovremene i taĉne informacije s terena, informisao o stanju korisnika socijalne
zaštite i njihovim potrebama i uticao na definisanje zadataka koje obavlja ova
organizacija po nalogu opštinskog štaba, a u skladu sa misijom centra― [15, str. 87].
Završne aktivnosti u fazi djelovanja, sa kojima poĉinje naredna faza, odnose se na
prikupljanje informacija o postojećim, ali i novim korisnicima i evidentiranje svih
relevantnih informacija koje mogu pomoći u daljim aktivnostima.
5. DJELOVANJE CENTRA ZA SOCIJALNI RAD NAKON
VANREDNE SITUACIJE
Faza obnove ili rehabilitacije zapoĉinje nakon što je neposredna opasnost za ljudske
ţivote prestala i usmjerena je na otklanjanje posljedica elementarne nepogode, vraćanje u
prethodno stanje, poboljšanje uslova ţivota na ugroţenom podruĉju i na promociju i
preduzimanje neophodnih mjera kako bi se prevenirale buduće prirodne nesreće. Ovo je
faza koja nema vrijeme trajanja i ĉije aktivnosti se razlikuju u pojedinim periodima. Na
poĉetku, aktivnosti su usmjerene na obezbjeĊenje bar minimuma rada institucija od opšte
vaţnosti i zadovoljavanje hitnih potreba ţrtava prirodne nesreće, potom na procjenu
nastalih posljedica i šteta, sanaciju podruĉja, provoĊenja higijensko-epidemioloških
mjera, zaštitu biljnog i ţivotinjskog svijeta i proizvoda, snabdjevanje stanovništva
osnovnim komunalnim uslugama, a u završnoj fazi na dugoroĉni oparavak i obnavljanje
ţivota u ugroţenom podruĉju.
Aktivnosti centra za socijalni rad podrazumijevaju obavljanje poslova socijalne, djeĉije i
porodiĉne zaštite prema utvrĊenim zakonskim nadleţnostima, ali i drugih poslova koji
proizilaze iz aktuelne situacije i odgovornosti centra za socijalni rad u ulozi struĉne
sluţbe. Pored neposrednog socijalnog rada u zadovoljavanju potreba korisnika, aktivnost
centra najvećim dijelom biće usmjerena na otkrivanje i praćenje socijalnih potreba i
problema ţrtava elementarne nepogode, procjenu njihovog stanja i predlaganje i
preduzimanje mjera u zadovoljavanju potreba i rješavanju problema. Kao struĉna i
kvalifikovana institucija ova organizacija ima potrebna znanja da vrši kvalitetne procjene
stanja socijalnih potreba stanovništva i da opštinskom štabu predlaţe prioritete djelovanja
kako bi se posljedice elementarne nepogode otklanjale u sistemskom i planiranom
meĊusobno usklaĊenom procesu zasnovanom na stanju potrebe i praviĉnosti.
U okviru organizacije, aktivnosti su najvećim dijelom usmjerene na stvaranje uslova za
uspostavljanje punog funkcionisanja organizacije (radno vrijeme, stalni rad zaposlenih,
56
stavljanje opreme u funkciju, sreĊivanje dokumentacije, prijem i komunikacija sa
korisnicima, priţanje informacija, interventno djelovanje) i na planiranje budućeg
djelovanja (izrada operativnog plana aktivnosti prema utvrĊenim prioritetima).
U fazi obnove centar za socijalni rad znaĉajan dio aktivnosti ostvaruje pruţajući socijalnu
podršku ţrtvama i ona predstavlja „razliĉite vrste aktivnosti kratkoroĉnog i dugoroĉnog
karaktera, preduzete u cilju neutralisanja postojeće krizne situacije i stvaranje uslova za
razvoj liĉnih i kolektivnih potencijala klijenta [13, str. 218]). U zavisnosti od stanja i
potrebe, raspoloţivih resursa i osposobljenosti struĉnih radnika, centar za socijalni rad
pruţa materijalnu, informativnu, edukativnu i psihosocijalnu podršku.
Drugi poslovi sa kojima se bavi centar za socijalni rad u ovoj fazi su: uĉešće u
procjenama šteta, raspodjela humanitarne pomoći, voĊenje evidencija, izrada izvještaja,
informacija i analiza i informisanje javnosti o postignućima i socijalnim promjenama u
zajednici poslije elementarne nepogode.
6. ZNAĈAJ KOMUNIKACIJE U DJELOVANJU CENTRA ZA
SOCIAJALNI RAD U VANREDNOJ SITUACIJI
Komunikacija je vrlo vaţan dio djelovanja svih institucija u redovnim, a posebno u
vanrednim okolnostima. Naglašen znaĉaj komunikacije proizilazi iz same prirode krizne
situacije. Naime, krizna situacija uvodi instituciju u nestandardne uslove djelovanja u
kojima se uobiĉajeni kanali komunikacije znaĉajno mijenjaju. Brzina dešavanja,
nedostatak izvora informacija, nesigurnost u njihovu istinitost, samo su neke od popratnih
pojava koje utiĉu na komunikacijski proces institucija sistema u kriznim situacijama.
Posjedovanje pravovaljanih informacija i mogućnost upravljanja njima predstavlja kljuĉni
izazov za menadţmente institucija. U takvim situacijama posebna se paţnja mora obratiti
na pribavljanje istinitih informacija i jaĉanje komunikacijskih kanala kako bi se
omogućilo da što veći broj subjekata krizne situacije (ustanova i upravljaĉkih tijela) bude
ukljuĉeno u proces komunikacije. Dobro upravljanje komunikacijskim procesima za
institucije sistema predstavlja znaĉajnu prednost u stabilizaciji stanja i posljedica krizne
situacije.
Pod komunikacijom se podrazumijeva prenošenje poruka od jedne strane prema drugoj.
To je proces prenosa informacija koji se izgraĊuje izmeĊu pošiljaoca i primaoca poruke.
Najĉešće se definiše kao „proces prenosa znanja, emocije, iskustva, stavova, informacija,
razumijevanja, misli i sliĉno izmeĊu ljudi kako bi se dostiglo zajedniĉko znaĉenje― [6, str.
440]. Institucionalno, to je proces formalne razmijene podataka, informacija, naredbi i sl.
koje su u funkciji planiranja, organizovanja, voĊenja i kontrole postupanja prouzrokovano
nekom pojavom ili problemom. Kljuĉna pitanja koja se analiziraju u procesu
komunikacije su „tko s kim komunicira, kojim sredstvima, kakav sadrţaj prenosi i s
kakvim uĉinkom― [1, str. 169]. Komunikacija se najĉešće odvija neposrednim
razgovorom, pisanim materijalom i elektronski medijima. MeĊutim, komunikacija
podrazumijeva i razmijenu neverbalnih znakova kao što su: geste, mimika, naĉin
odjevanja i sl. Osnovna odrednica procesa komunikacije nalazi se u postizanju
razumijevanja, a kada se ono postigne, konaĉan cilj komunikacije je ostvaren.
Komunikacija utiĉe na formiranje javnog mnijenja koje ima znaĉajnu ulogu zato što ono
bitno utjeĉe na procjenu vlastite i zajedniĉke situacije u ĉasu krize i poslije nje, a time i na
ponašanje i aktivnost ljudi [17]. Kljuĉni faktor komunikacije u krizi je ostvareni stepen
informisanosti svakog pojedinca i zajednice u cjelini. Posljedice nedovoljnog
informisanja mogu imati negativan uticaja na djelovanje u i nakon krize. Paniĉne situacije
su ĉesto posljedice nedovoljnog ili „krivog― informisanja. Zbog toga je sasvim razumljivo
tvrditi da je pravilno informisanje u kriznim situacijama podjednako vaţno kao pitanja
57
opskrbe ţivotnim namjernicama. Komunikacija u kriznim situacijama je više od pukog
prenošenja informacija, to je dio procesa odrţavanja ili uspostavljanja „klime povjerenja―
[4] koja je osnova institucionalnog djelovanja.
U djelovanju centra za socijalni rad pitanja uspostavljanja efikasnog modela
komunikacije zauzimaju vaţno mjesto. Ukupno djelovanje centra zasnovano je na
komunikacijskim odnosima: korisnik – struĉni radnik, opština (osnivaĉ) – centar, centar –
partnerske organizacije, centar – mediji, centar – javnost itd. Efiksnost rada centra uveliko
zavisi od uspostavljenih komunikacijskih kanala. Na institucionalnom planu
komunikacijski kanali su odreĊeni zakonskim procedurama (formalno komuniciranje).
Postojanje procedura nameće odgovornost u kreiranju i plasmanu informacija, što je
veoma znaĉajno za uspostavljanje institucionalne komunikacije.
Proces komunikacije u centru za socijalni rad za vrijeme i nakon vanredne situacije odvija
se kroz tri grupe aktivnosti.
Prva grupa aktivnosti odnosi se na uspostavljanje formalnih komunikacijskih kanala:
unutar organizacione strukture rada centra, izmeĊu centra i opštinskih institucija
ukljuĉenih u procese zaštite i spašavanja (opštinski štab civilne zaštite, opštinska
administracija, dom zdravlja, policije i dr.). Zadatak ovih aktivnosti je obezbijediti brz
protok i pravovaljanost sluţbenih, polusluţbenih i nesluţbenih informacija. Osnovni
ciljevi koji se ţele postići ovom grupom aktivnosti su: pruţiti blagovremene i objektivne
informacije drugim institucijama, organizacijama i udruţenjima o ulozi, mjestu i
resursima centra, te upoznati korisnike sa bitnim informacijama vezanih za ostvarivanje
socijalne zaštite u vrijeme vanredne situacije.
Druga grupa aktivnosti vezana je za komunikaciju sa javnosti – odnosi s javnošću.
Javnost je kljuĉni subjekt djelovanja u kriznim situacijama. Stavovi javnosti mogu imati
odluĉujući uticaj na konaĉne ishode procesa zaštite i spašavanja graĊana. Cilj je uticati na
javnost kako bi se stvorilo povoljno mišljenje tamo gdje ga nije bilo ili da se uĉvrsti već
stvoreno mišljenje [8]. Najveći problem u odnosima s javnosti jeste borba protiv
dezinformacija. Dezinformacije mogu proizvesti veoma neugodne dogaĊaje koji mogu
imati fatalne posljedice na tok djelovanja institucija u kriznim situacijama. Mediji su
osnovno sredstvo putem kojeg se ostvaruje komunikacija sa javnošću. Zadatak
menadţmenta centra za socijalni rad je da se sa medijima ostvari dobra saradnja kako bi
oni postali partneri u provoĊenju aktivnosti obezbjeĊenja socijalne zaštite graĊanima.
Konaĉan cilj dobre saradnje sa medijima je objektivno i pravovaljano informisanje
javnosti vezano za aktuelna pitanja socijalne zaštite u kriznoj situaciji. Kljuĉne aktivnosti
ove grupe su organizovanje konferencija za štampu, izrada saopštenja, davanje izjava,
organizovanje blogova na društvenim mreţama i sl.
Treće grupa aktivnosti je usmjerena prema korisnicima sistema. Ove aktivnosti imaju za
cilj ostvariti saradni odnos sa korisniĉkom populacijom, što podrazumijeva postizanje
visokog stepena njihovog povjerenja i razumijevanja prema struĉnom radniku u centru
[5]. Razloge ostvarivanja ovoga cilja treba gledati dvojako: prvo, kroz interes korisnika i
drugo, kroz vizuru centra. Dobra komunikacija sa centrom omogućava korisnicima uvid u
mogućnosti i aktivnosti struĉnih sluţbi ĉime se povećava pristupaĉnost usluga socijalne
zaštite. Centru za socijalni rad to otvara mogućnost kvalitetnog planiranja i praćenja
realizovanih mjera prema korisnicima. Korisnik kao najosjetljiviji elemenat krizne
komunikacije ne smije biti samo pasivni primalac informacija i poruka, on treba imati
aktivnu ulogu kao izvor stvarnih informacija i parcipijent u procesu evaluacije provedenih
mjera.
Osjetljivost procesa komunikacije u kriznoj situaciji ukazuje na potrebu izrade plana
komunikacije u centrima za socijalni rad koji treba da sadrţi: definisanje internih
procedura komunikacije unutar centra; odreĊivanje naĉina prikupljanja informacija sa
terena; odreĊivanje ciljnih populacija komunikacije; definisanje najprimjerenih metoda
58
komunikacije; definisanje kljuĉnih poruka; praćenje i analiziranje medijskih objava i
izrada izvještaja [15]. Planiranje je kljuĉna aktivnost procesa upravljanja. Bez plana teško
je oĉekivati znaĉajnije iskorake u unapreĊenju komunikacije u centrima za socijalni rad.
MeĊutim, sam plan neće uspjeti riješiti sve probleme. Greške koje se stalno ponavljaju
ukazuju da je potrebno permanentno raditi na edukaciji i razvoju kompetencija
menadţmenta centara za socijalni rad u planiranju i voĊenju procesa komunikacije u
vanrednim situacijama.
7. ZAKLJUĈAK
Centar za socijalni rad je vaţan akter u snagama zaštite i spašavanja u vanrednoj situaciji
nastaloj usljed elementarnih nepogoda. Njegova uloga posebno je vaţna u zaštiti i
zbrinjavanju najranjivijih stanovnika: djece, starijih, osoba sa invaliditetom, osoba u
stanju socijalne potrebe bez porodiĉne podrške, najsiromašnijih. Djelovanje centra za
socijalni rad treba da se odvija kroz planiran i osmišljen proces u kome svi elementi
centra imaju jasno definisane uloge u skladu sa djelatnošću i nadleţnostima ove
organizacije. Kao struĉna institucija koja djeluje na podruĉju lokalne zajednice, od centra
se oĉekuje da bude spreman i osposobljen da ostvari svoju ulogu u pojedinim fazama
elementarne nepogode. U svom djelovanju, centar za socijalni rad mora tijesno da
saraĊuje i ima uspješnu komunikaciju sa opštinskim štabom za vanredne situacije i sa
svim snagama sistema za zaštitu i spasavanje.
LITERATURA: [1] Abercrombie, N., Hill, S. i Turner, B. (2008). Riječnik sociologije, Zagreb: Naklada
Jesenski i Turk.
[2] Avakumović, Ĉ. Avakumović, J, Milinković, S. (2010). Krizni menadţment u
proizvodno poslovnim sistemima, Zbornik radova, Kruševac: MeĊunarodna nauĉna
konferencija MANAGEMENT 2010.
[3] Boin, A, t Hart. P.,(2001). ― Public Leadership in Times of Crisis: Mission
Impossible―, working paper at Leiden University
[4] Ĉaldarević, O. (1995). Socijalna teorija i hazardni ţivot, Zagreb: Hrvatsko sociološko društvo.
[5] Ĉaĉinović-Vogrinĉić, G., Kobal, L. Mešl, M. i Moţina, M. (2007). Uspostavljanje suradnog
odnosa i osobnog kontakta u socijalnom radu, Zagreb: Pravni fakultet.
[6] Erić, D. (2000). Uvod u menadţment, Beograd: Ĉigoja štampa.
[7] Fearn – Banks, K. (2001). Crisis Communication, London: Thousand Ouks.
[8] Filipović, B. I Kostić-Stanković, M. (2008). Odnosi s javnošću, Beograd: Fakultet
organizacionih nauka.
[9] Kešetović,Ţ.;Keković,Z. (2008). Sistemi kriznog mendţmenta, Fakultet za bezbjednost i zaštitu
Banja Luka, ISBN 978-99955-23-09-1, Banja Luka, 2008.
[11] Okamus, F., Altinay, M., Arasli, H. (2005) The impact of Turkey’s economic crisis if February
2001 on the tourism industry in North Cyprus, Tourism Management, Vol 26, pp.95-104.
[12] Osmanagić Bednik, N. (2003). Kriza kao šansa, Zagreb: Školska knjiga.
[13] Milosavljević, M. Brkić, M. (2005). Socijalni rad u zajednici, Beograd: Socijalna misao.
[14] Töpfer, A. (2006). Krisenkommunikation. Anforderungen an den Dialog mit
Stakeholdern in Ausnahmesituationen, u: Unternehmenskommunikation. Kommunikations
management aus Sicht der Unternehmensführung, Gabler, Schmid, Beat F., Lyczek, Boris,
Wiesbaden.
[15] UNICEF (2015). Priručnik za djelovanje centara za socijalni rad u vanrednim situacijama
izazvanim prirodnim nesrećama, Sarajevo: UNICEF.
[16] Zakon o zaštiti i spasavanju (Sluţbeni glasnik RS br. 121/12).
[17] Zvonarević, M. (1985) Socijalna psihologija. Zagreb: Školska knjiga.
59
III MEĐUNARODNA NAUĈNO - STRUĈNA KONFERENCIJA
BEZBEDNOST I KRIZNI MENADŢMENT –TEORIJA I PRAKSA
BEZBEDNOST ZA BUDUĆNOST – 2017.
VNUPRAVLJANJE KRIZAMA U NIS A.D. NOVI SAD
CRISIS MANAGEMENT IN NIS J.S.C. NOVI SAD
Miroslava Ćurĉin Koordinator za vanredne situacije i odbranu u NIS a.d. Novi Sad, Narodnog fronta 12,
Novi Sad, Republika Srbija, [email protected]
Abstrakt: Organizacija upravljanja kriznim situacijama:Upravljanje kriznim
situacijama u NIS a.d. Novi Sad, rad Tima za upravljanje katastrofama - krizama u NIS
a.d. Novi Sad. Komunikacija u slučaju kriznih situacija: kontakti sa zainteresovanim
stranama (nadleţni drţavni organi, javnost, treća lica na lokaciji kriznog događaja,
susedna preduzeća/postrojenja, Gazpromneft).
Kljuĉne reĉi:kriza, krizni menadţment, komunikacija u kriznim situacijama,
upravljanjekrizama
Abstract: Crisis management organization: Crisis management in NIS j.s.c. Novi
Sad, Crisis management Team in NIS j.s.c Novi Sad work. Communication during crisis
situations: stakehoulders contacts (stateauthorities, the public, thirdparties on
crisiseventlocation, neighboringcompanies/plants, Gazpromneft).
Keywords:crisis, crisis management,communication during crisis situations
1. UVOD
NIS a.d. Novi Sad je Društvo za istraţivanje, proizvodnju, preradu, skladištenje,
distribuciju i promet nafte i naftnih derivata i istraţivanje i proizvodnju prirodnog gasa.
Jedna je od najvećih vertikalno integrisanih energetskih kompanija u jugoistoĉnoj Evropi.
Rad je organizovan u 5 Blokova (proizvodnih organizacionih delova NIS a.d. Novi Sad):
Blok Istraţivanje i proizvodnja, Blok Servisi, Blok Prerada, Blok Energetika i Blok
Promet. Na korporativnom nivou, kao podrška proizvodnim organizacionim delovima
NIS a.d. Novi Sad postoji 10 Funkcija: Funkcija za korporativnu zaštitu, Funkcija za
organizaciona pitanja, Funkcija za pravna i korporativna pitanja, Funkcija za odnose sa
javnošću i komunikacije, Funkcija za spoljne veze i odnose sa drţavnim organima,
Funkcija za internu reviziju, Funkcija za materijalno-tehniĉku i servisnu podršku i
kapitalnu izgradnju, Funkcija za HSE (health, safety, environment) itd. Sedište NIS a.d.
Novi Sad nalazi se u Novom Sadu, a proizvodni kapaciteti locirani su na teritoriji ĉitave
RepublikeSrbije.
NIS a.d. Novi Sad odreĊen je kao preduzeće opremljeno za zaštitu i spasavanje na
republiĉkom nivou.
Organizacija NIS a.d. Novi Sad data je na Slici 1.
60
Slika 1: Organizacija NIS a.d. Novi Sad
2. ORGANIZACIJA UPRAVLJANJA KRIZAMA
Sistem reagovanja na vanredne situacije i druge krizne dogaĊaje u NIS a.d. Novi Sad
ostvaruje se na tri nivoa: reagovanje na mestu dogaĊaja i na ovaj naĉin se sanira većina
incidenata, neposrednim angaţovanjem prisutnih zaposlenih na mestu dogaĊaja, zatim
reagovanje na nivou Bloka u sluĉaju dogaĊaja koji je nastao iz incidenta koji se već
odigrao, ali ima potencijal da eskalira i izazove dodatnu štetu ljudskim ţivotima, ţivotnoj
sredini, imovini i reputaciji NIS a.d. Novi Sad i treći nivo, korporativno reagovanje u
sluĉajevima kada preduzete mere od strane Blokova nisu dovoljne te je nastala realna ili
potencijalna pretnja dugoroĉnoj sposobnosti poslovanja NIS a.d. Novi Sad koji ima uticaj
na reputaciju, zakonske/finansijske obaveze i mogućnost poslovanja, dakle, upravljanje
krizama u NIS a.d. Novi Sad vrši se na korporativnom nivou.
Konkretne uloge i odgovornosti pojedinaĉnih radnih mesta i zaposlenih u NIS a.d. Novi
Sad definisane su matricama odgovornosti u oblasti vanrednih situacija. Upravljanje
kriznim dogaĊajima ostvaruje se realizacijom planskih dokumenata, kao što je Plan
upravljanja katastrofama-krizama u NIS a.d. Novi Sad. Ovaj Plan realizuju zaposleni,
imenovani ĉlanovi Tima za upravljanje katastrofama-krizama u NIS a.d. Novi Sad koji
ĉini top menadţment NIS a.d. Novi Sad na ĉelu sa Generalnim Direktorom (u daljem
tekstu: Tim) i Grupa za podršku Timu za upravljanje katastrofama-krizama u NIS a.d.
Novi Sad (u daljem tekstu: Grupa) [1]. Definisanjem naĉina rada pojedinih ĉlanova Tima
i Tima kao celine, tokom rada (kada je aktiviran) Tim, ostvaruje se veća efikasnost
rukovoĊenja. U sluĉaju krize, odnosno normalizacije procesa rada u sluĉaju narušavanja
kontinuiteta poslovanja u NIS a.d. Novi Sad.
Pod kriznim događajima podrazumevaju se dogaĊaji u NIS a.d. Novi Sad izazvani
elementarnim nepogodama, tehniĉko-tehnološkim udesima i drugim dogaĊajima koji
ugroţavaju ili mogu da ugroze ţivote i zdravlje ljudi, ţivotnu sredinu imovinu i
poslovanje, a ĉije posledice ne mogu da se spreĉe, eliminišu i ublaţe redovnim
61
angaţovanjem zaposlenih NIS a.d. Novi Sad, putem ugovora angaţovanih davalaca
usluga za spreĉavanje ili saniranje posledica vanrednih dogaĊaja, odnosno kada dodatne
mere preduzete od strane Timova za pripravnost i reagovanje na vanredne dogaĊaje u
Blokovima NIS a.d. Novi Sad nisu dovoljne. Najĉešći uzroci krize u kompanijama su:
Iznenadni prekid ili najava bliskog prekida poslovanja u znaĉajnom
obimu
Kolebanje cena proizvoda i usluga na trţištu u cilju izazivanja krize u
poslovanju
Sankcije (ekonomske i druge) kompaniji ili zemlji u kojoj kompanija
radi
Elementarne nepogode širih razmera
Tehniĉko-tehnološki udesi
Konfrontacije (bojkoti, štrajkovi, protesti, ultimatumi, blokade puteva i
objekata) koji dovode do oteţanih uslova rada ili prekida rada
kompanije
Kriminalne radnje (ubistva, otmice, terorizam, špijunaţa)
Štetno delovanje zaposlenih unutar organizacije (kada se unutar
kompanije preduzimaju radnje na štetu kompanije ili zainteresovanih
strana)
Širenje glasina (npr. namerno povezivanje kompanije sa
ekstremistiĉkim grupama ili glasine o štetnosti proizvoda odreĊenog
brenda)
Vanredno i ratno stanje u zemlji ili okruţenju gde kompanija posluje.
2.1 Plan upravljanja katastrofama-krizama u NIS a.d. Novi Sad
Plan upravljanja katastrofama – krizama je dokument koji definiše proceduru reagovanja,
odnosno brzog okupljanja rukovodstva NIS-a u sluĉaju kada je pretnja od nastanka
katastrofe - kriznog dogaĊaja (u daljem tekstu: kriza) realna, ili u sluĉaju nastanka
kriznog dogaĊaja u kompaniji ili narušavanja kontinuiteta poslovanja u kompaniji. Ovim
Planom je opisan naĉin pozivanja i brzog okupljanja Tima, mesto rada Tima kao i uslovi
rada u sluĉaju kriznog dogaĊaja. IzraĊeni su pomoćni dokumenti i Priruĉnik Plana koji
opisuju pojedine aktivnosti tokom rada Tima kada je aktiviran u sluĉaju krize. U okviru
Klasifikatora dogaĊaja u NIS a.d. Novi Sad definisani su dogaĊaji koji mogu dovesti do
narušavanja kontinuiteta poslovanja.Klasifikator dogaĊaja u NIS a.d. Novi Sad namenjen
je za lakše prepoznavanje dogaĊaja koji se odnose na moguće krizne dogaĊaje. Namena ovog dokumenta je da ĉlanovi Tima/Grupe dobiju smernice u radu, kako bi jasno
znali svoje obaveze, uloge, odgovornosti i naĉine postupanja, zapoĉeli svoj rad kao
ĉlanovi Tima/Grupe u što kraćem vremenskom roku u sluĉaju kriznog dogaĊaja i brţe
doneli kljuĉne odluke u cilju eliminacije, odnosno umanjenja posledica istih.
2.2.1. Tim za upravljanje katastrofama-krizama u NIS a.d. Novi Sad
Tim saĉinjavaju rukovodioci kompanije sa kljuĉnim ulogama u odluĉivanju u sluĉaju
katastrofe-krize. Grupu saĉinjavaju zaposleni kompanije koji obezbeĊuju uslove za rad
Tima u sluĉaju katastrofe-krize, sa definisanim aktivnostima, ulogama, odgovornostima i
teţišnim zadacima pojedinih ĉlanova i zamenika ĉlanova Tima/Grupe, u skladu sa
Planom i aktivnostima iz delokruga svog rada.
62
Timima ulogu da bude centarprijema informacija o pretnjama nastanka kriznog dogaĊaja,
o samom dogaĊaju, kao i da bude centar koordinacije aktivnosti na nivou NIS a.d. Novi
Sad u sluĉaju kriznog dogaĊaja.
Tim ima sledeće obaveze i odgovornosti pre, tokom i nakon kriznog događaja: efikasan
prijem, obradu, analizu i distribuciju informacija, definisanje aktivnosti vezanih za
pripravnost i prevenciju, donošenje odluka o konkretnim reakcijama na krizni dogaĊaj,
strateško planiranje poslovanja pre, tokom i nakon krize, definisanje aktivnosti vezanih za
sanaciju i otklanjanje posledica, definisanje prioritetnih aktivnosti, koordinaciju aktivnosti
na terenu, voĊenje zapisa o aktivnostima za vreme dogaĊaja, komunikaciju sa
zainteresovanim stranama, odrţavanje kontakta sa eksternim organizacijama/servisima za
reagovanje na krizne dogaĊaje, dostavljanje informacija koje se odnose na komunikaciju,
eksternu i internu[2].
Ĉlanovi Tima imaju savetodavnu ulogu Rukovodiocu Tima, jer su angaţovani u procesu
odluĉivanja u toku krize i operativnu, jer pruţaju operativnu podršku i predlaţu primenu
dodatnih strateških mera iz svoje oblasti delovanja.
Tim ima Grupu za podršku Timu za upravljanje katastrofama – krizama koja se sastoji od
zaposlenih iz razliĉitih organizacionih delova. Uloga Grupe je da sprovodi aktivnosti
delegirane od strane ĉlanova Tima i pruţi operativnu podršku Timu u procesu odluĉivanja
i reagovanja. Prilikom donošenja odluka Tim se rukovodi ključnim prioritetima(u bilo
kom vanrednom dogaĊaju ili krizi) kao što su:
Zaštita zdravlja i bezbednost zaposlenih,
Ublaţavanje posledica po ţivotnu sredinu,
Zaštita i unapreĊenje reputacije,
Minimizacija prekida u poslovanju, što pre obnavljanje poslovanja,
Koordinacija rada Blokova i podrška nacionalnom Štabu za vanredne situacije u
aktivnostima na ublaţavanju efekata kriznog dogaĊaja,
Zaštita imovine od dalje štete,
Informisanje nadleţnih drţavnih organa, medija, rukovodstva i Timova za
pripravnost i reagovanje u sluĉaju vanrednih dogaĊaja Blokova, o zaduţenjima
relevantnim za postojeću vanrednu situaciju,
Minimizacija finansijskih i drugih obaveza nastalih u kriznom dogaĊaju,
Iskorišćavanje poslovne politike voĊene tokom kriznog dogaĊaja za dalji
napredak Društva
ObezbeĊivanje kontinuiteta poslovanja iz oblasti delovanja svakog ĉlana Tima.
Tim svoje zadatke realizuje u skladu sa Planom upravljanja katastrofama-krizama u NIS
a.d. Novi Sad i Planom zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama NIS a.d. Novi Sad. U
sluĉaju nastanka/proglašenja vanredne situacije u R. Srbiji i vanrednog dogaĊaja u NIS
a.d. Novi Sad koji mogu da imaju teţe posledice po okruţenje, u rad Tima mogu da se
ukljuĉe i predstavnici nadleţnih drţavnih organa (Ministarstva unutrašnjih poslova,
republiĉkog štaba za vanredne situacije, Ministarstva saobraćaja, dr.), a po zahtevu
navedenih organa ili po zahtevu Generalnog direktora NIS a.d. Novi Sad. Svi ĉlanovi
Tima moraju biti u stanju da se odazovu pozivu u sluĉaju katastrofe-krize, dolaskom na
lice mesta gde Tim zaseda ili da se ukljuĉe u rad putem telefonske-video konferencije, 24
sata u danu, 7 dana u nedelji, 365 dana godišnje, na sve pozive.
Planom upravljanja katastrofama – krizama su definisane prostorije za rad Tima, unapred
predviĊene i opremljene adekvatno za rad Tima. PredviĊeno je više lokacija za rad Tima:
osnovna, rezervna i lokacija na terenu, što je precizno naznaĉeno u Planu upravljanja
katastrofama-krizama u NIS a.d. Novi Sad. Prostorije za rad Tima/Grupe su
klimatizovane, tehniĉki adekvatno opremljene (IT infrastruktura:lap-top raĉunari, više
internet konekcija, video-konferencijska oprema, projektor, fiksni telefoni, kancelarijska
63
oprema) kao i dokumentima neophodnim za rad Tima (Plan upravljanja katastrofama-
krizama, Priruĉnik Plana-skraćena verzija Plana, Plan zaštite i spasavanja u vanrednim
situacijama NIS a.d. Novi Sad, Planovi zaštite od udesa, Politike prevencije od udesa za
sve Seveso objekte, Planovi zaštite od poţara za pojedine objekte, situacioni planovi
lokacija i postrojenja objekata, topografske i putne karte,a po zahtevu Tima i neka druga
dodatna dokumenta).
2.2.2 Aktivacija Tima
Tim se aktivira u sluĉajevima kada postoje pretnje od nastanka kriznog dogaĊaja, tokom i
nakon nastanka kriznog dogaĊaja u NIS a.d. Novi Sad kada Generalni direktor NIS a.d.
Novi Sad ili Koordinator Tima (Rukovodilac Grupe) odluĉi da postoji potreba da se Plan
aktivira zbog:
obima i veliĉine pretnje koja ugroţava NIS a.d. Novi Sad kao celinu,
proglašene vanredne situacije u Republici Srbiji,
postojanja zahteva od strane Nacionalnog štaba za vanredne situacije, odnosno
štaba za vanredne situacije AP Vojvodine, lokalne samouprave, nadleţnih
drţavnih organa za uĉešće Društva u zaštiti i spasavanju graĊana u Republici
Srbiji,
postojanja opravdanog zahteva za pomoć od strane nekog OD NIS a.d. Novi Sad
gde se desio dogaĊaj
postojanja kriznog dogaĊaja van teritorije R. Srbije, na prostorima gde borave i
rade zaposleni NIS a.d. Novi Sad, odnosno na prostorima gde posluju kćerke
firme u Bugarskoj, Rumuniji, MaĊarskoj, Bosni i Hercegovini.
Potrebe za pomoć NIS a.d.Novi Sad od strane drţavnih organa, GPN-a (Gazprom nefta) i
drugih eksternih Društava u zemlji i inostranstvu.
Rad Tima se odvija u formi radnog sastanka Tima kojim zaseda Rukovodilac/zamenik
Rukovodioca Tima na lokacijama koje su predviĊene za rad Tima.
Tim se sastoji od kljuĉnih ĉlanova koji se uvek ukljuĉuju u rad Tima u zavisnosti od toga
o kojoj vrsti krize se radi i ostalih ĉlanova koji se ukljuĉuju u skladu sa nalogom
Rukovodioca/zamenika Rukovodioca Tima.
Nakon prihvatanja poziva za uĉešće u radu Tima, prisustva na radnom sastanku Tima,
pozvani ĉlan Tima:
ObezbeĊuje dodatne informacije (ako ima potrebe) o dogaĊaju kako bi bio u
prilici da ispuni svoje obaveze koje proistiĉu iz Plana Tima tokom radnog
sastanka.
Delegira ili sprovodi zadatke koji su mu povereni (koji se realizuju tokom
aktiviranja Tima), a predviĊeni su Planom Tima.
Vrši pripreme za dolazak (prikuplja IT opremu, prouĉava podsetnik za rad
ĉlanova Tima, obezbeĊuje tehniĉku i drugu dokumentaciju vezano za mesto
dogaĊaja),
Dolazi na lokaciju – prostoriju odreĊenu za rad Tima tokom radnog sastanka
Tima koja je definisana u Planu Tima.
U sastavu Tima, odnosno Grupe za podršku Timu, obavezno su imenovana po dva
zapisniĉara koji su zaduţeni da beleţe i ĉuvaju zapise o pojedinaĉnim dogaĊajima i
razvoju dogaĊaja, beleţe i ĉuvaju zapise o kljuĉnim odlukama, razjašnjavaju opreĉne
zapise ukoliko se pojave, vrše izbor i aţuriranje relevantnog materijala za prostorije za
sastanke kriznog Tima i Grupe (formulari, mape, posteri, brošure, priruĉnik), u toku
zasedanja Tima ili Grupe popunjavaju/aţuriraju predviĊene formulare i istiĉu ih na uvid
Timu/Grupi (ruĉno - posteri ili elektronski - preko projektora), ĉuvaju fotografije, video
64
zapise, zahteve i druga dokumenta u vezi sa kriznim dogaĊajem, kontaktiraju sa
Rukovodiocem Tima za pripravnost i reagovanje na vanredne dogaĊaje Bloka ukoliko je
neophodno, prenose Timu/Grupi informacije dobijene od strane Rukovodioca Tima za
pripravnost i reagovanje na vanredne dogaĊaje Bloka.
U periodu kada je Tim aktivan, ĉlanovi Tima svoj rad realizuju kroz individualan rad i rad
u okviru radnih sastanaka Tima u prostoriji za rad Tima. Ako uslovi dozvoljavaju, kada
nije u toku radni sastanak Tima, ĉlanovi Tima svoj individualni rad mogu (ako to uslovi
dozvoljavaju) da realizuju i u drugim prostorijama. Dobra svetska praksa preporuĉuje
veći broj kratkih radnih sastanaka Timova (Slika 2)[3].
Slika 2: Šematski prikaz aktivnosti Tima
3. KOMUNIKACIJA U SLUĈAJU KRIZE U NIS A.D. NOVI SAD
3.1. Izveštavanje o nastanku krize u NIS a.d. Novi Sad ili vanredne situacije
u Republici Srbiji koja moţe ugroziti NIS a.d. Novi Sad
Svaki zaposleni je u obavezi da obavesti linijskog rukovodioca, odnosno Call centar NIS
a.d. Novi Sad o svim dogaĊajima – vanredim i kriznim situacijama koji mogu da ugroze
poslovanje NIS a.d. Novi Sadi koji su nastali na prostoru gde NIS a.d. Novi Sad posluje
ili ima objekte (kao uĉesnik, oĉevidac).Ova aktivnost realizuje se u skladu sa više propisa
NIS a.d. Novi Sad, kao što je Uputstvo o komunikaciji u vezi sa HSE u NIS a.d. Novi
Sad, Uputstvo za operativno elektronsko obaveštavanje o HSE dogaĊajima i Klasifikator
dogaĊaja NIS a.d. Novi Sad. Na osnovu dobijene informacije o nastanku neposredne
pretnje od krizne situacije, Sluţba za odbranu i vanredne situacije (Funkcija za HSE)
izraĊuje inicijalno obaveštenje o tome i upućuje elektronske poruke kabinetima i linijskim
menadţerima i aktivira Grupu za podršku u sastavu koji je predviĊen Planom za
upravljanje katastrofama-krizama. U skladu sa dobijenom informacijom, linijski
menadţeri organizuju dalji rad organizacionih celina NIS a.d. Novi Sad.Rukovodilac
Tima za upravljanje krizama aktivira Tim, okuplja kljuĉne ĉlanove Tima u predviĊenu
salu za rad kako je naznaĉeno u samom Planu.
65
3.2 Izveštavanje rukovodstva
Izveštavanje rukovodstva NIS a.d. Novi Sad o stanju u NIS a.d. Novi Sad, tokom krizne
situacije ostvaruje se putem Redovnih i Vanrednih izveštaja od strane Funkcije za HSE.
Nastupanjem krizne situacije uvodi se obaveza redovnog i vanrednog izveštavanja o
stanju u OD NIS a.d. Novi Sad (stanju zaposlenih, opreme, objekata), problemima u
funkcionisanju izazvanim kriznom situacijom, zahtevima nadleţnih drţavnih organa i
lokalnih samouprava, potrebama za pomoć. Redovne i vanredne izveštaje izraĊuju OD
NIS a.d. Novi Sad. Redovni izveštaj ĉini Dnevni izveštaj na svaka 24 ĉasa (svakog dana
do 10 ĉasova za prethodni dan) i Operativni izveštaji na svaka 3 ĉasa. Redovnim
operativnim izveštajima se obezbeĊuju (saopštavaju) informacije koje su se desile tokom
prethodna tri ĉasa u odnosu na prethodni operativni izveštaj.Vanredni izveštaj se izraĊuje
u sluĉajevima kada je došlo do ugroţavanja zaposlenih, imovine NIS a.d. Novi
Sad,oteţanog poslovanja NIS a.d. Novi Sad i kada postoji potreba za pomoć i
angaţovanje dodatnih sredstava za otklanjanje opasnosti ili posledica. Sve prikupljene
informacije (redovni i vanredni izveštaji) dostavljaju se elektronskim putem Sluţbi za
odbranu i vanredne situacije, a za potrebe rada Funkcije za HЅE, Kabineta Generalnog
DirektoraNIS a.d. Novi Sad, Tima za upravljanje katastrofama – krizama NIS a.d. Novi
Sad.
3.3 Izveštavanje zaposlenih
Izveštavanje zaposlenih o stanju uNIS a.d. Novi Sad tokom krizne situacije ostvaruje se
putem portala NIS a.d. Novi Sad, izradom lifleta (letaka), HЅE plakata, elektronskom
poštom, razglasom, ЅMЅ-om. Ovu aktivnost realizuje Direkcija za interne komunikacije
iz Funkcije za odnose sa javnošću i komunikacije.
3.4 Izveštavanje javnosti
Izveštavanje javnosti o stanju u NIS a.d. Novi Sad vrši Direkcija za eksterne
komunikacije iz Funkcije za odnose sa javnošću i komunikacije u saradnji sa Sluţbom za
odbranu i vanredne situacije u skladu sa standardom NIS a.d.Novi Sad: Upravljanje
odnosima sa medijima.
3.5 Izveštavanje nadleţnih drţavnih organa
Nadleţni drţavni organi se izveštavaju o HSE dogaĊajima (vanrednoj ili kriznoj situaciji)
u NIS a.d. Novi Sadu skladu sa Pregledom nadleţnih drţavnih organa R. Srbije koji se
obaveštavaju u sluĉaju HSE dogaĊaja u NIS a.d. Novi Sad[4]. Izveštavanje nadleţnih
drţavnih organa vrše imenovana Lica, odgovorna za kontakte sa nadleţnim drţavnim
organima u NIS a.d. Novi Sad po pojedinim oblastima. Za svakog zaposlenog koji ima
pravo da kontaktira nadleţne drţavne organe definiše se: sa kojim nadleţnim drţavnim
organom i po kojem propisu se realizuje kontakt, šta je obaveza i u kojim sluĉajevima
zaposleni kontaktira nadleţne drţavne organe i za koji OD/objekat NIS a.d. Novi Sad to
radi. Zaposleni Sluţbe za odbranu i vanredne situacije su ovlašćeni da u ime NIS a.d.
Novi Sad, neposredno ili preko Call Centra NIS a.d. Novi Sad, komuniciraju sa Sektorom
za vanredne situacije MUP-a R. Srbije, Štabovima za vanredne situacije lokalne
samouprave, AP Vojvodine i R. Srbije o stanju u NIS a.d. Novi Sad u sluĉaju vanredne
situacije.Tokom krizne situacije Funkcija za spoljne veze i odnose sa drţavnim organima
NIS a.d. Novi Sad ostvaruje saradnju i koordinira zahteve nadleţnih drţavnih organa
prema NIS a.d. Novi Sad u delu koji se odnosi na funkcionisanje i realizaciju obaveza po
66
osnovu redovne delatnosti. Funkcija za spoljne veze i odnose sa drţavnim organima NIS
a.d. Novi Sad obaveštava nadleţne drţavne organe o kljuĉnim odlukama vezanim za rad
NIS a.d. Novi Sad, a naroĉito o promenama u reţimu rada tokom krizne situacije. O
svojim aktivnostima Funkcija za spoljne veze i odnose sa drţavnim organima NIS a.d.
Novi Sad svakodnevno obaveštava Kabinet Generalnog direktora NIS a.d. Novi Sad i
Tim za upravljanje katastrofama – krizama NIS a.d. Novi Sad koji je aktiviran tokom
krize. Direktor Funkcijeza spoljne veze i odnose sa drţavnim organima je ĉlan Tima i
spada u kljuĉne ĉlanove koji se ukljuĉuju u rad Tima uvek, neovisno od toga o kojoj vrsti
krize se radi (finansijska, tehnogena,itd.).
U sluĉaju nastupanja vanredne situacije u Republici Srbiji, što moţe dovesti i do krize u
NIS a.d. Novi Sad, svi zahtevi Štabova za vanredne situacije lokalnih samouprava,
upravnog okruga, AP Vojvodine i drugih organa i subjekata zaštite i spasavanja koji
pristiţu u NIS a.d. Novi Sadu toku vanredne situacije se razmatraju u saradnji sa Štabom
za vanredne situacije Republike Srbije (Sektor za vanredne situacije) u zavisnosti od
prirode zahteva.
4. ZAKLJUĈAK
Upravljanje krizama blisko je uvezano sa upravljanjem kontinuitetom poslovanja[5]. Ova
dva procesa ne treba razdvajati kako bi pripreme za eventualne krizne dogaĊaje koji bi
mogli ugroziti postojanje kompanije ili imati dugoroĉne posledice po njeno poslovanje
mogle da se kvalitetnije planiraju.
U NIS a.d. Novi Sad prepoznate su odreĊene krizne situacije koje mogu zadesiti
kompaniju i u skladu sa tim se intenzivno radi na potpunoj implementaciji sistema
upravljanja krizama stalnim revidiranjem Plana i uveţbavanjem Tima za rad u sluĉaju
krize.
LITERATURA
[1]SRPS ISO 31000: Menadţment rizikom – principi i uputstva; ISO Guide 73:2009
[2]Uredba o sastavu i naĉinu rada štabova za vanredne situacije ("Sl. glasnik RS", br.
98/2010-6)
[3]Jim Truscott: The Art of Crisis Leadership: Incident Management in the Digital Age,
Truscott Crisis Leaders Publications, Perth, 2015
[4]Zakon o vanrednim situacijama ("Sl. glasnik RS", br. 111/2009-3, 92/2011-6, 93/2012-
30)
[5]Business Continuity Institute – Horizon Scan Report 2017
[6] Standardi, Uputstva i planski dokumenti u NIS a.d. Novi Sad koji se odnose na
postupanje i komunikaciju u sluĉaju vanrednih/kriznih dogaĊaja (vanrednih situacija)
67
ljudski i III MEĐUNARODNA NAUĈNO - STRUĈNA KONFERENCIJA
BEZBEDNOST I KRIZNI MENADŢMENT –TEORIJA I PRAKSA
BEZBEDNOST ZA BUDUĆNOST – 2017.
VEHABIJSKI POKRET NA ZAPADNOM BALKANU
THE WAHHABI MOVEMENT IN THE WESTERN
BALKANS
Radiša Saković1, Petrović Aleksandar
2
1Vojska Srbije, Jadranska bb, Niš, Republika Srbija, [email protected] 2Vojna akademija, Veljka Lukića Kurjaka 33, Beograd, [email protected]
Abstract: Pojavom vehabijskog pokreta na prostoru Zapadnog Balkana,
delimicno je narusena verska harmonija medju narodima, pri cemu su identifikovani
razni oblici njegovog radiklanog ispoljavanja, koji su u minulom periodu imali za
posledicu pojavu ekstremističkih aktivnosti i terorističkih pretnji. Ovakvi pojavni oblici,
uz visok stepen povezanosti i međuzavisnosti vehabizma u zemljama Zapadnog Balkana,
uslovili su da vehabijski pokret postane jedna od najznačajnijih nevojnih pretnji u
regionu. Plodno tlo za širenje vehabizma na Zapadnom Balkanu, teţišno su stvorili
minuli sukobi na prostoru bivše SFRJ, koji su bili u potpunosti inicirani spolja i
potpomognuti raznim ljudskim i materijalno-finansijskim potencijalima od strane
najuticajnijih zemalja islamskog sveta. Dalja radikalizacija vehabijskog pokreta u
sprezi sa islamskim ekstremizmom, uslovljava intenzivnije podrivanje nacionalne
bezbednosti drzava Zapadnog Balkana i negativno se odraţava na šire okruţenje, a pre
svega kroz vrbovanje dela vehabija za terorističke akcije u zemlji i njihovo masovnije
učešće u borbama za Islamsku drţavu.
Kljuĉne reĉi: vehabijski pokret, islamski ekstremizam, bezbednost, Zapadni
Balkan, Islamska drzava.
Abstract: With the emergence of the Wahhabi movement in the Western Balkan
region, the religious harmony among the nations has partially been damaged, whereat
various forms of its radical manifestation have been identified, which, in the previous
period, resulted in extremist activities and terrorist threats. These forms of its
manifestation, along with a high degree of interconnection and interdependence of
Wahhabism in the Western Balkan countries, caused the Wahhabi movement to become
one of the biggest non-military threats in the region.
The fertile ground for spreading Wahhabism in the Western Balkans was primarily
made by the conflicts fought in the past in ex-Yugoslavia, which were completely
initiated from outside and supported with material and financial potentials by the most
influential countries of the Islamic world. Further radicalization of the Wahhabi
movement, in cahoots with Islamic extremism, causes more serious undermining of the
national security in the Western Balkan countries and has a negative impact on broader
environment, first of all through recruiting a part of Wahhabis for terrorist acts in the
country and their greater participation in fights for the Islamic State.
Key words: Wahhabi movement, Islamic extremism, security, Western Balkans,
Islamic State.
68
1. UVOD
Jaĉanjem integrativnih procesa zemlje Zapadnog Balkana nastoje ostvariti postavljene
dugoroĉne ciljeve, radi potpune afirmacije u novonastalim tokovima svetske
globilazacije i zadovoljavanja sopstvenih politiĉkih, ekonomskih i drugih interesa.
MeĊutim, na putu ostvarenja zacrtanih ciljeva, pojavljuju se odreĊene organizacije i
pokreti koji svojim delovanjem pospešuju dezintegrativne aktivnosti i znaĉajno
usporavaju reformske procese sa ciljem stvaranja sopstvene slike budućnosti. Većina tih
pokreta postoji duţi vremenski period, ali su usled razvoja nepovoljnih dogaĊaja,
zadnjih godina ušli u ţiţu interesovanja svih naroda Zapadnog Balkana i na širem
geopolitiĉkom prostoru. Jedan od njih je vahabijski pokret, odnosno vahabizam [7], koji
se vremenom u našoj terminologiji poput mnogih turcizama integrisao u pojam
''vehabizam'', odnosno ''vehabijski pokret''.
Nastanak vehabizma se vezuje za vremenski period kada je dobio snagu jednog
organizovanog pokreta u okviru islama (vehabizam postoji preko 250 godina, od sredine
XVIII veka), ali kao ni mnogi drugi religijski pokreti i pravci nije privlaĉio mnogo
paţnje. MeĊutim, naglo interesovanje javnosti, vehabizam je privukao posle
teroristiĉkog napada na Svetski trgovinski centar (World Trade Centar) u Njujorku, 11.
septembra 2001. godine.
Razvoj vehabizma i njegova proliferacija meĊu muslimanskim i drugim stanovništvom,
pre svega meĊu najbogatijim ljudima na Bliskom Istoku, uslovili su stvaranje
organizovanog pokreta sa zavidnim elementima logistiĉke, odnosno finansijske podrške.
Zavaljujući navedenoj podršci, danas se u svetu sve ĉešće govori o pojavi odrţivog
bivstvovanja samostalnog religijskog pravca pod okriljem islama, koji propagira
ekstremne vehabistiĉke ideje - ''savremeni vehabizam''. Ovakvo delovanje i dovoĊenje u
meĊusobnu vezu vehabijskog pokreta sa ekstremistiĉkim idejama u tumaĉenju i
praktikovanju islama, neminovno nameće potrebu njegovog organizovanog prouĉavanja
radi obezbeĊivanja uslova za zaštitu neislamskih naroda od narastajućeg islamskog
ekstremizma, koji u odreĊenim situacijama moţe poprimiti i oblike teroristiĉkih pretnji.
Analize najpoznatih autora iz oblasti religije, pokazale su da vehabizam teţi
ujednaĉavanju kriterijuma u pristupu islamu. U ostvarenju navedenog cilja, vehabizam
ne preza ni od primene ekstremnih metoda radi njegovog potpunog prihvatanja od strane
muslimanskog stanovništva i daljeg širenja i prenošenja na sve ostale stanovnike na
Zemlji. Tendencije ovakvog razvoja vehabizma, u potpunosti se stavljaju u funkciju
jaĉanja islamskog ekstremizma, koji za posledicu moţe imati i pojavu odreĊenih oblika
teroristiĉkih pretnji, a u osetljivim delovima sveta i izbijanje sukoba manjih razmera, pa
ĉak i pojava lokalnih i regionalnih ratova.
Danas na Zapadnom Balkanu, vehabijski pokret predstavlja novu formu verskog uĉenja
i oĉigledan primer postepenog, tihog i razvojnog stvaranja neophodnih uslova i jake
osnove za masovnije širenje islama meĊu nemuslimanskim stanovništvom. Plodno tlo za
širenje vehabizma na Zapadnom Balkanu, teţišno su stvorili minuli sukobi na prostoru
bivše Socijalistiĉke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ), koji su bili u potpunosti
inicirani spolja i potpomognuti raznim ljudskim i materijalno-finansijskim potencijalima
od strane najuticajnijih zemlja islamskog sveta.
Širenjem vehabizma na prostoru Zapadnog Balkana, uzdrmani su tradicionalni oblici
verovanja koji su bili sputani i maksimalno obuzdani u periodu komunizma, kod kroz
vekove već islamiziranog stanovništva. Noseći u sebi elemente politiĉnosti i
militantnosti, kao i potencijalnog ekstremizma, ovakva forma islama zahteva opreznost i
paţnju, ne samo drţavnih organa, već i kompletnog stanovništva u zemljama Zapadnog
Balkana, a pre svega zbog uĉešća i povećanog angaţovanja dela vehabija (Bošnjaka,
Muslimana i Albanaca) u borbama za Islamsku drţavu.
69
2. NASTANAK I RAZVOJ VEHABIZMA
Vehabizam je konzervativni pokret u islamu koji je utemeljio u Saudijskoj Arabiji u
XVIII veku arapski filozof Muhamed bin Abdul Vahab (1703-1791). RoĊen u vreme
kada poĉinje stagnacija Otomanskog carstva, Vahab je smatrao da islam treba duhovno
proĉistiti od otomanske dekadentnosti i vratiti izvornim dogmama. Vahab je tvrdio da
su se ubrzo posle smrti proroka Muhameda, muslimani ponovo vratili u neverništvo kao
i pre pojave islama. On je smatrao da ljudsko društvo treba urediti po Boţjem, a ne
ljudskom zakonu [2].
Ibn Abdul Vahabove beskompromisno stroge religiozne stavove, prihvatio je Muhamed
ibn Saud, starešina plemena Darija, već sredinom osamnaestog veka. Verski i politiĉki
savez emira i verskog šeiha bio je potvrĊen 1743. godine brakom sina Muhameda ibn
Sauda i kćerke Muhamed ibn Abdul Vahaba, ĉiji će potomci, kasnije postati gospodari
skoro ĉitavog Arabijskog poluostrva. Muhamed ibn Saud je 1747. godine javno
obznanio da se stavlja svojim uticajem i moći na stranu vehabijskog pokreta i
proglašava mišljenja Abdul Vahaba najispravnijim. On je za sebe zadrţao politiĉku i
vojnu vlast, a Muhamed ibn Abdul Vahab je postao neprikosnoveni verski autoritet. Taj
potez je determinisao budućnost pokreta koji sve do danas traje kao moćna versko-
politiĉka asocijacija u Arabiji, gde dinastija Saudita i vehabijski fundamentalizam imaju
potpunu prevlast [6].
Razvoj vehabizma tekao je paralelno sa formiranjem islamske drţave, gde Sauditi jaĉaju
i religiju kroz formiranje raznih organizacija i muslimanskih društava, u ţelji za
ponovnim uspostavljanjem vehabizma kao dominantnog islamskog pokreta, ne
prezajući ni od primene ekstremizma. Prihvatanjem islamskog ekstremizma, vehabije
postaju fundamentalisti spremni da daju ţivot za dţihad, ali i da druge sa sobom odvedu
u smrt. Vehabije su smatrale, da se izbor vere ne moţe prepustiti ljudskoj volji, već se
ako zatreba mora krenuti i sabljom (poziv na sveti rat – dţihad). Termin dţihad u Evropi
je najĉešće prevoĊen kao sveti rat, uz napomenu da se islamski autoriteti protive takvom
stavu [9].
Prouĉavanjem islama uopšte, a posebno uĉenja koje slede vehabije (vehabiti), uoĉava se
da je kljuĉ ekspanzije vehabizama utemeljen u finansijskoj moći Saudijske Arabije. Ova
drţava je najveći svetski izvoznik nafte i najznaĉajniji spoljnotrgovinski partner
Amerike na tom polju.
U ostatku islamskog sveta širenje vehabizma ne doĉekuje se blagonaklono, što zbog
razlika u tumaĉenju islama, što zbog politiĉkih razloga. DovoĊenjem u vezu
vehabijskog pokreta sa ekstremistiĉkim aktivnostima, pa ĉak i delimiĉno teroristiĉkim
aktima, kao i nalaţenjem elemenata ekstremizma u samom vehabijskom tumaĉenju i
praktikovanju islama, nametnula se potreba prouĉavanja ovog fenomena kroz kontekst
ekstremizma, a u pojedinim segmentima i terorizma. Ipak, islam ne treba svrstati pod
teroristiĉko okrilje, jer takva stanovišta su pogrešna i nisu nauĉno osnovana. Taĉnije, ne
mogu se prihvatiti stavovi pojedinih autora, da se posle nekoliko teroristiĉkih akata
širom sveta, vrši generalizacija i uzroci terorizma traţe u islamu, već se mora prihvatiti
ĉinjenica da je to samo "deo muslimanskog sveta", u koji se, bez sumnje, najĉešće
svrstavaju i pristalice vehabizma.
3. VEHABIJSKI POKRET NA ZAPADNOM BALKANU
Potencijalno ţarište vehabijskog ekstremizma predstavlja podruĉje Zapadnog Balkana.
Vehabije su stalno prisutne na ovom geoprostoru i ne prezaju ni od radikalnih mera radi
ostvarivanja svojih ciljeva. Svest stanovnika zemalja Zapadnog Balkana postepeno se
70
povećava, jer su sve oprezniji zbog porasta radikalnog islama, kao i delovanja svetske
teroristiĉke mreţe Al-kaida [8].
Zbog daljeg razvoja dobrih odnosa sa zemljama islamskog sveta, a pre svega sa
Saudijskom Arabijom, SAD su i dalje ubeĊene da je „umereni― islam jedini protivotrov
za „radikalni― islam. Rukovodeći se navedenom strategijom, SAD i dalje nastoje da
pokaţu kako podrţavaju muslimansku stvar na Balkanu, što je izmeĊu ostalog doprinelo
jaĉanju vehabijskog pokreta na ovima prostorima. Bez obzira na visok stepen
umešanosti politiĉara zapadnih zemalja u integrativne procese Zapadnog Balkana, i
dalje je prisutan visok stepen nerazumevanja, ne samo za shvatanje pretnji od
vehabijskog pokreta, već u većini ostalih gorućih pitanja i istorijskih ĉinjenica.
U balkanskom kontekstu, ĉinjenica je da je ameriĉka podrška bosanskim Muslimanima i
Albancima na Kosovu i Metohiji bila data zarad sticanja poena u islamskom svetu.
Pored ameriĉke i saudijske pomoći, Al-kaida je na prostoru Zapadnog Balkana
pomogala i teroristiĉko-separatistiĉke pokrete muslimanskog stanovništva (Albanaca i
Bošnjaka) sa preko 700 miliona dolara. Imajući u vidu navedeno, Evropa mora da na
vreme shvati opasnost od vehabizma i spreĉi ofanzivu agresivnog islama [1].
3.1. Vehabijski pokret u Bosni i Hercegovini
Za dolazak vehabija na prostore bivše Jugoslavije, zasluţna je arapska kancelarija
"Taliban-internacional", zvaniĉno humanitarna organizacija. Od 1989. do 2002. godine,
u BiH je ušlo na desetine hiljada stranaca poreklom iz islamskih zemalja, a prema
dostupnim informacijama njih oko 30.000 nije, bar zvaniĉno, izašlo iz BiH.
Pretpostavlja se, da je meĊu njima veliki broj vehabija koji su uz pomoć stranke SDA
dobili drţavljanstvo i nastanili se u ovoj novoj balkanskoj drţavi. MeĊutim, tom broju
treba dodati i mudţahedine koji su se u redovima muslimanske vojske borili devedesetih
godina prošlog veka i stekli drţavljanstvo i stalni boravak. Na takav naĉin stvorilo se
ekstremno religiozno jezgro, ĉije je ekspanzionistiĉko delovanje dovelo do toga, da je
vehabizam postepeno postao jedan od dominantnih islamskih pokreta, koji danas prema
procenama bezbednosnih sluţbi ĉini od 5 % do 10 % muslimanskog stanovništva u BiH.
Delovanje vehabija u BiH, otpoĉelo je dolaskom boraca iz islamskih zemalja, koji su
nakon završetka graĊanskog rata osnovali zajednicu u selu Boĉinja (opština Maglaj),
odakle su širili ideje, koje se kasnije pretvaraju u radikalno tumaĉenje islama i
kulminiraju teroristiĉkim napadima. Taĉnije, poĉetak vehabijskog ili selafijskog pokreta
u BiH, vezuje se za jedinicu Armije Republike BiH, El Mudţahid, koja je za vreme rata
delovala u oblasti centralne Bosne. Srţ jedinice ĉinili su ljudi iz arapskih zemalja, koji
su već imali "bogato" ratniĉko iskustvo sa drugih ratišta širom sveta.
Nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma (novembar 1995. godine), SAD su od
bosanske vlade zahtevale da protera sa svoje teritorije sve strane borce. Nakon 6 godina
neverovatnog ignorisanja, istraţitelji iz celog sveta su konaĉno shvatili ulogu BiH kao
velikog centra za vrbovanje terorista i prikupljanje fondova za lica koja su radila u ime
Al-kaide.
Poĉetkom ove decenije, centar okupljanja vehabija je postalo Sarajevo, koje postepeno
preuzima dominaciju od perifernih gradova i ruralnih podruĉja Muslimansko-hrvatske
federacije, na kojima su ranije vehabije stidljivo okupljane. Ekspertska grupa za borbu
protiv terorizma u jugoistoĉnoj Evropi, u poslednjih par godina, više puta je iznela
podatke o pojaĉanoj aktivnosti vehabija i u Republici Srpskoj, ukljuĉujući i stvaranje
novih baza. U jednom broju naselja u BiH, u kojima su pre etniĉkih sukoba sa kraja XX
veka ţiveli Srbi, sada su formirane vehabijske zajednice, što predstavlja dodatnu pretnju
za mir i bezbednost u regionu.
71
Ugledni muslimanski vernici u BiH, uglavnom su shvatili opasnost od vehabija i
pozivaju na odbacivanje vehabijskog uĉenja, iako tamošnje drţavne institucije i dalje
tolerišu ovaj pokret. MeĊunarodne institucije smatraju, da bez obzira na primetno
jaĉanje vehabijskog pokreta i ekstremizma, još uvek je moguće da Bošnjaci
(Muslimani) stupe u istinske pregovore sa Srbima i Hrvatima oko stvaranja autentiĉne
federacije koja poštuje prava, bezbednosne potrebe i identitete sve tri zajednice – što je
jedini naĉin da BiH dobije priliku da uopšte opstane. Ali to je malo verovatno, s
obzirom na muslimansko ubeĊenje da će strane sile, prvenstveno SAD, i dalje drţati
prst na vagi da bi im osigurali dominaciju.
Stavovi evropskih politiĉara o vehabijama u BiH su razliĉiti, jedni istiĉu da je cilj
vehabija da ojaĉaju svoj uticaj na ovim prostorima, koristeći ga kao odskoĉnu dasku za
širenje svojih aktivnosti u Evropi, a drugi smatraju da je reĉ o maloj izolovanoj grupi
koja je buĉna, ali ne moţe da privuĉe veći broj pristalica i stoga ne predstavlja opasnost.
Radikalizam i rigidnost vehabija, odbojni su ogromnoj većini graĊana BiH, ali njihove
ideje mogu biti privlaĉne ljudima koji se osećaju izneverenim i oĉajnim, naroĉito u
ovim kriznim vremenima.
3.2. Vehabijski pokret u Srbiji
Radikalni islam ispoljen u formi ekspanzije vehabijskog pokreta ozbiljno ugroţava
bezbednost Srbije, na šta upozoravaju domaći i svetski struĉnjaci [5]. Mladi u Srbiji su
sve ĉešće na meti raznoraznih i mnogobrojnih verskih mešetara, a posebno vehabija na
prostorima koji su naseljeni muslimanskim stanovništvom.
Ciljna grupa vehabija su uglavnom najsiromašniije muslimanske porodice sa mnogo
dece, gde u svojim poĉetnim oblicima delovanja oni ne nastoje da javno vrbuju ĉlanove
porodice, već im materijalno pomaţu (tajno ih finansiraju), a onda ih kao ''dobri
prijatelji'' i duhovno ''hrane''.
O vehabijama u Srbiji poĉelo je da se govori u prvim godinama protekle decenije, kada
su se pojavili u novopazarskim dţamijama pokušavajući da nametnu svoje tumaĉenje
islama. U Srbiji ima više hiljada sledbenika vehabijskog pokreta, uglavnom na podruĉju
Kosova i Metohije, jugu centralne Srbije i Raške oblasti, a pre svega u Novom Pazaru,
Tutinu, Priboju i Sjenici.
3.2.1. Vehabijski pokret na Kosovu i Metohiji
Vehabijski pokret predstavlja izazov za Kosovo i Metohiju, bez obzira što ga
novopeĉena politiĉka elita juţne srpske pokrajine smatra i ''sektom'' od koje ne preti
opasnost, jer ljudi na ovim prostorima ne podrţavaju nikakve sekte i vehabizam nema
podršku da bi mogao predstavljati bezbednosni problem.
Prve vehabije u juţnoj srpskoj pokrajini, pojavile su se pre dvadesetak godina, ali je
njihovo prisustvo poĉelo znaĉajnije da se primećuje tek posle NATO agresije na SRJ.
Vehabizam na Kosovu i Metohiji šire svršeni studenti sa islamskih univerziteta u
arapskim zemljama i, posebno, islamske dobrotvorne organizacije, koje su u ovom
trenutku najsnaţnija poluga vehabijskog prodora na Balkan.
Uz veliku finansijsku podršku Saudijske Arabije, namenjene pre svega za vrbovanje
mladih vernika kroz otvaranje verskih škola zasnovanih na postulatima vehabizma i
izgradnju dţamija po vahabijskom modelu (bela boja bez minareta), stvara se nova
generacija Albanaca koji će ispovedati jednu rigidniju formu islama koja ne poznaje
versku tolerantciju i po kojoj treba silom nametnuti islam. Ovakvim delovanjem bitno
se menja i društveno-politiĉka svest muslimanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji,
što moţe prouzrokovati masovniju podršku širenju ekstremistiĉko-teroristiĉkih ideja.
72
Tako je, Dţordţ Kopli, direktor uglednog Instituta za meĊunarodne strateške studije iz
Vašingtona, izjavio da postoje brojni dokazi o velikom broju teroristiĉkih grupa na
Kosovu i Metohiji, kao i da je "većina povezana sa Al-kaidom.'' O dokazima koji idu u
prilog ovoj tezi govori i prof. Jevtić: "Šef albanske obaveštajne sluţbe Fatos Klosi,
potvrdio je da je u pripremi svega što se dešavalo na Kosovu i Metohiji uĉestvovao
Osama bin Laden u saradnji sa Baškimom Gazi Dedom šefom albanske obaveštajne
sluţbe ŠIK za vreme Salija Beriše. On je organizovao posetu Osame bin Ladena
Albaniji, organizovao dovoĊenje Al-kaidinih boraca u Albaniju i na Kosovo, kao i
pomoć u izgradnji i snabdevanju kampova za obuku pod upravom Al-kaide na Kosmetu
i Albaniji" [4].
U rešavanju kosovskog problema, ukljuĉeni su ogromni ekonomski i strateški interesi,
bez obzira što se radi o maloj teritoriji. Posle NATO agresije 1999. godine, pomoć iz
Saudijske Arabije nije stizala samo na Kosovo i Metohiju, već je deljena i Albancima na
jugu Centralne Srbije u opštinama Bujanovac, Preševo i MedveĊa.
Smatra se da su tri razloga munjevitog širenja vehabizma na Kosovu i Metohiji:
eksploatacija teške ekonomske situacije i manipulisanje socijalnom napetošću uz
forsiranje revolta siromašnog i obespravljenog dela stanovništva; korišćenje unutrašnjeg
religioznog haosa i trenutne krize sunitske islamske verske zajednice i primanje
masovne finansijske pomoći iz Saudijske Arabije.
Prvi razlog širenja vehabizma na Kosovu, ogleda se u lošoj situaciji, gde osim
meĊunarodnog organizovanog kriminala, praktiĉno i nema nekih drugih oblika
ekonomije. Upravo loša ekonomska situacija je osnov sukoba šiita i sunita. Taĉnije, sav
organizovani kriminal nalazi se u rukama šiitskih klanova, dok se lokalni suniti,
naroĉito ako nisu ni na koji naĉin ukljuĉeni u organizovani kriminal, ĉesto se nalaze
doslovno na ivici gladi. U ovako nerazvijenom, plemenski i sektaški strukturiranom
društvu, u kojem je organizovani kriminal jedina, odnosno osnovna privredna grana,
nije moguće organizovanje bilo kakve graĊanske opcije. Kosovo je, kako navode
zapadni eksperti, jednostavno jedno u nizu nerazvijenih islamskih društava u kojima
nema moderne srednje klase i modernih institucija, pa je bilo kakva zapadnjaĉka
politiĉka opcija u njima nemoguća.
Drugi razlog širenja vehabizma na Kosovu, ogleda se korišćenju trenutnog opšteg
religioznog haosa i krize sunitske islamske verske zajednice, koja zbog unutrašnjih
sukoba postepeno gubi legitimitet. U ovakvim uslovima, poseban je problem to što
najbrojnija vjerska zajednica (suniti), odnosno njihova „Islamska vjerska zajednica―,
koja je, kao centralizovana institucija, definisana u komunizmu, ubrzano gubi legitimitet
zbog unutrašnjih sukoba i pojave raznih sufijskih sekti, kakve su tradicionalno, pre
komunizma, postojale na Kosovu. Ovu situaciju vešto koriste vehabije manipulišući
stanovništvom i eksploatišući unutrašnju podelu sunita, pre svega kroz regrutovanje
sledbenika.
Treći razlog širenja vehabizma na Kosovu, ogleda se kroz infiltiriranje ogromnih
finansijskih sredstava iz Saudijske Arabije do ciljnih grupa, a pre svega do sirotinjskih
naselja gde su socijalne razlike najveće. Dok na selima postoji poljoprivreda koja pruţa
kakvu-takvu sigurnost za preţivljavanje, te dok na selu još uvek postoje neke plemenske
veze koje meĊusobno veţu ljude, i daju im odreĊenu socijalnu sigurnost, mladi ljudi u
gradovima, ako ne pripadaju šiitskoj manjini koja kontroliše drţavu i organizirani
kriminal, ţive u uslovima permanentne socijalne ugroţenosti.
Bez obzira na navedene razloge širenja vehabijskog pokreta, na prostoru Kosova i
Metohije je i dalje preovlaĊujuće prisutna balkanska vrijanta vehabizma. Za razliku od
drugih zemalja islamskog sveta u kojima se širi radikalni, terorizmu sklon pravac
islama, poznat pod nazivom vehabizam (vahabizam), odnosno selafizam (salafizam),
Kosovo je, u odnosu na te zemlje razliĉito. Ova razliĉitost Kosova se ogleda u sledećim
73
ĉinjenicama: juţna srpska pokrajina je ţivela u komunistiĉkom ureĊenju oko pola veka,
u njoj su bile izgraĊene društvene institucije po uzoru na institucije zapadnog sveta,
teritorija je istorijski vezana za Srbiju i meĊu albanskom populacijom na Kosovu
prepliću se hrišćanstvo i islam. Bez obzira na brojnost sunita, Kosovom vladaju šiiti, te
što se kroz šiitsku vlast i dalje proţima uticaj i ideologija Irana. Tako je Kosovo, po
svom identitetu i po svojoj prošlosti, u mnogoĉemu razliĉito od većine islamskih drţava,
poput Pakistana, Alţira, Maroka ili Iraka. Stoga su strani analitiĉari koji prate dogaĊaje
na Kosovu, a isto tako i u Albaniji i zapadnom delu Makedonije, uoĉili da je u svom
pristupu, organizaciji, retorici i ciljevima, vehabizam na Kosovu, odnosno meĊu
Albancima na Balkanu sa epicentrom na Kosovu, u mnogim „nijansama― razliĉit,
moderniji i sofisticiraniji od vehabizma u ostatku islamskog sveta.
3.2.2. Vehabijski pokret u Raškoj oblasti
Osim Bosne i Hercegovine i Kosova i Metohije, vehabije se znaĉajno šire i po Raškoj
oblasti (tzv. ''Sandţaku''), i to kako u srpskom, tako i u crnogorskom delu ovog
podruĉja. Pretpostavlja se da je postotak vehabija na Balkanu, u odnosu na teritorijalnu
podelu i demografsku strukturu muslimanske populacije, najveći upravo u ''Sandţaku''.
Bezbednosni analitiĉari Republike Srbije ukazuju da je Raška oblast preplavljena
vehabijama, a pre svega u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu.
Na teritoriji Raške oblasti vehabije još uvek deluju u malim i zatvorenim grupama koje
se finansiraju kroz tajne raĉune i prikrivene poslove nekih meĊunarodnih humanitarnih
organizacija, islamske agencije iz Saudijske Arabije i nekoliko organizacija ĉiji je
osnivaĉ Iran. Po navedenom sistemu delovale su i ćelije OVK na Kosovu, dok se nisu
spojile u pravu vojsku koja je bila sposobna da povede rat. Sedište vehabizma u Raškoj
oblasti je u Novom Pazaru, a registrovani su i ogranci u Sjenici i Tutinu. Ekstremno
jezgro broji izmeĊu 150 i 200 osoba i oko 1000 simpatizera.
U proteklih nekoliko godina vehabijski pokret je naglo omasovljen, prvenstveno zbog
novĉanih sredstava koja se isplaćuju novim ĉlanovima. Ovaj trend je posebno izraţen
kod mladih ljudi, ali i starijih muslimana koji su do skoro odbijali da prihvate
vehabijsko uĉenje.
Jedan od razloga ekspanzije vehabizma na ovim prostorima je i školovanje mladih
misionara u Saudijskoj Arabiji. Finansiranje vehabijskog pokreta u Raškoj regiji vrši se
prvenstveno iz Saudijske Arabije. Sredstva se uplaćuju na raĉune Rijaseta Islamske
zajednice BiH i Mešihata Islamske zajednice u Srbiji.
U proteklih desetak godina, na prostoru Raške oblasti, vehabije su ispoljile niz
ekstremnih aktivnosti, zakljuĉno sa ispoljavanjem odreĊenih oblika teroristiĉkih pretnji.
Mnogi primeri ovakvog negativnog delovanja poznati su domaćoj i svetskoj javnosti, od
ispada i prekida koncerta grupe ―Balkanika‖, uz ranjavanje trojice pripadnika vehabija
ispred Arab dţamije u Novom Pazaru, pa do hapšenja ĉetvorice njihovih pristalica i
zaplene veće koliĉine oruţja i eksploziva 2007. godine na planini Ninaja, na Sjeniĉko-
pešterskoj visoravni.
Navedeni dogaĊaji u Raškoj oblasti upozoravaju da se moraju hitno preduzeti mere
zaštite graĊana od nasilja pripadnika vehabijskog pokreta, jer militaristiĉke aspiracije
vehabija nisu ograniĉene samo na teritoriju naše zemlje, već mnogo šire na podruĉje
cele Evrope.
3.3. Vehabijski pokret u Crnoj Gori
Razorno delovanje vehabija na prostoru Zapadnog Balkana, nije zaobišlo ni Crnu Goru.
Vehabijska uporišta u susedim zemljama, a pre svega u bazama u Bosni i Hercegovini,
74
Albaniji i juţnoj srpskoj pokrajini, neminovno su projektovala radikalni verski uticaj i
na najosetljivije delove Crne Gore. Posebno je karakteristiĉno delovanje vehabija u
podruĉjima sa mešovitim stanovništvom, gde se otvoreno kontaktiraju i pripadnici
nemuslimanske populacije. Teţište njihovog delovanja u proteklom periodu, ispoljeno
je na širenju i transferu propagandnog materijala i verske literature, novca, ali i
vrbovanju mladih Crnogoraca muslimanske veroispovesti u cilju pristupanja ovom
„pokretu‖ i slanja na razne oblike usavršavanja u Saudijsku Arabiju i druge islamske
zemlje.
Vehabije su najbrojnije u severnom delu Crne Gore, u tzv. crnogorskom delu
''Sandţaka'', a posebno u manjim mestima, Roţaju i Plavu, koji su u neposrednoj blizini
Srbije, odnosno Kosova i Metohije. Pored navedenog, primećeno je da vehabije
„stimulišu― i useljavanje u Ulcinj, sa ciljem stvaranja uporišta na crnogorskoj obali.
Procene crnogorskih obaveštajno-bezbednosnih sluţbi ukazuju da vehabije u Crnoj Gori
nisu pretnja drţavi, ali je opšteprihvaćena ĉinjenica da oni ipak prave problem Islamskoj
zajednici zbog drugaĉijeg tumaĉenja vere. Prema javnosti dostupnim podacima, koji se
zasnivaju na procenama Uprave policije i Agencije za nacionalnu bezbjednost, u Crnoj
Gori trenutno deluje oko 150 ekstremnih vehabija.
Radikalni vehabijski futuristi smatraju da je „nakon Makedonije, Crna Gora sledeća na
redu― da u njoj „izbiju sukobi vehabija i ostatka populacije―. Ovakve procene, znaĉajno
su osujećene nakon prijema Crne Gore u NATO, ali i dalje postoji latentna opasnost od
izbijanja dirigovane krize.
Bez obzira na nastojanja islamskih fundamentalista sa Arabijskog poluostrva, da i u
Crnoj Gori razviju izvorni islam, za sada je zaţivela „balkanska― varijanta vehabizma.
Ova varijanta je zaţivela preko Raške oblasti (deo tzv. ''Sandţaka'' u Republici Srbiji),
jer su muslimani u ''Sandţaku'' i muslimani u Bosni i Hercegovini, u etniĉkom i
jeziĉnom smislu identiĉni, pa su kulturne veze ovih podruĉja tradicionalno duboke.
3.4. Vehabijski pokret u Albaniji
Prostor Kosova i Metohije, posluţio je kao plodno tlo da se vehabijski pokret proširi i
na severoistoĉni i severni deo Albanije, tj. meĊu sunitima u toj zemlji. Imajući u vidu da
su u Albaniji, u poslednjih par godina, znatno ojaĉani razni sufijski – derviški redovi u
okviru sunitskog islama (ĉesto puta uz finansijsku podršku najjaĉih islamskih zemalja),
kao i zbog ekstremnog delovanja vehabija, društvo u Republici Albaniji postepeno je
ušlo u stanje verskog haosa. Ne prezajući, ni od primene ekstremnih metoda, vehabijski
pokret po svaku cenu ţeli da ostvari versku dominaciju u ovoj zemlji.
O broju vehabija u Albaniji, teško je govoriti, ali trenutne procene ukazuju da je broj
pristalica vehabizma sigurno prešao jednu desetinu ukupne sunitske populacije, što
predstavlja oko 200.000 stanovnika. Vehabizam u Albaniji se posebno brzo širi u
seoskim podruĉjima, a naroĉito u planinama severne Albanije, gde su tamošnje dţamije
zatvorene za nevernike, što ukljuĉuje i samu drţavnu vlast. Islamistiĉke aktivnosti u
Albaniji koncentrisane su preteţno oko gradova Elbasana i Ljibraţda, kao i u
severoistoĉnoj oblasti na granici prema KiM i Makedoniji.
U Albaniji dominira radiklana varijanta vehabijskog pokreta, što potvrĊuju nebrojeni
primeri ekstremnog delovanja, uglavnom ispoljeni kroz rad vehabija u okviru
humanitarnih organizacija, a dobrim delom su zastupljeni i pojedinaĉni oblici
teroristiĉkih pretnji. Vrlo ĉesto islamske humanitarne organizacije ne mogu samostalno
da deluju, već moraju biti bliske ekstremnim i teroristiĉkim organizacijama radi
usaglašavanja zajedniĉke strategije. Nepodobne verske voĊe, najĉešće se zamenjuju ili
uklanjaju primenom nasilnih metoda, a na njihova mesta se postavljaju „novi momci‖,
koji su studirali teologiju na Bliskom istoku. Zbog dokazanih veza sa terorizmom, u
75
poslednjih desetak godina, zabranjen je rad nekoliko kljuĉnih islamskih fondacija: Al
Haramain, Svetska organizacija islamske pomoći, Preporod islamskog nasleĊa i druge.
Poĉetkom ove decenije Albanija postepeno preuzima primat od BiH i polako se izdvaja
kao centar vehabizma na Balkanu, uz bezobzirno jaĉanje verskih, ekonomskih i
politiĉkih veza sa novopraglašenom drţavom na jugu Srbije, tzv. ''Kosovo''.
3.5. Vehabijski pokret u Makedoniji
Islamska verska zajednica u Makedoniji neprekidno upozorava na negativno delovanje
vehabija, jer njihove pristalice pokušavaju da preuzmu kontrolu nad kljuĉnim
dţamijama u zemlji. Upućeni kaţu da je njihovo prisustvo u velikom broju bilo
registrovano i u vreme oruţanog konflikta u zemlji 2001. godine, naroĉito u
kumanovsko-lipkovskom kraju. Vlasti u Skoplju i dalje istiĉu da u ovom trenutku
vehabije ne predstavljaju opasnost po bezbednost drţave i graĊana, ali je svakako
primetno njihovo neraspoloţenje prema hrišćanskom stanovništvu, pa ĉak i prema
muslimanskim sunarodnicima.
Dok su na Kosovu meta napada hrišćanski pravoslavci i katolici, u Makedoniji vehabije
neretko napadaju sunitske dţamije i šiitske tekije (mesta društvenog okupljanja i
molitve) i „preuzimaju ih― za svoje potrebe. U „preuzetim― dţamijama ili tekijama,
uvek se pojavljuje vehabijski imam, koji propoveda vehabijski islam. Vernici koji ne
ţele da prihvate ovo uĉenje i oni koji ne ţele više ići u „preuzetu― dţamiju ili tekiju,
bivaju izloţeni pritiscima radi „iseljavanja iz komšiluka―, odnosno „iseljavanja iz sela―
u kojem su „vlast― preuzele vehabije.
Recept uspešnog širenja vehabizma, prisutan je i u Makedoniji, jer se sponzoriše
fondovima iz inostranstva, koji su evidentno vaţniji od istinske vere. Teme o
radikalnim strujama i o borbi za prevlast u Islamskoj verskoj zajednici Makedonije i o
pokušajima instaliranja funadamentalistiĉkih struja meĊu muslimanima se pojavljuju u
Makedoniji s vremena na vreme, ali najĉešće kao posledica predizbornih prepucavanja
najvećih politiĉkih partija etniĉkih Albanaca u njihovoj borbi za glasaĉe meĊu
muslimanima, i u dokazivanju lojalnosti pred makedonskim partnerima u vlasti i pred
predstavnicima meĊunarodne zajednice.
Na postojeću opasnost od vehabizma, graĊani Makedonije su slabo obavešteni, što je
pored politiĉkog laţnog marketinga, posledica i površnog informisanja od strane
Islamske verske zajednice. Razlog ovakvom stanju leţi u ĉinjenici, da Uprava za
drţavnu bezbednost i kontraobaveštajni rad permanentno uverava ĉlanove skupštinske
Komisije za bezbednost da su vehabije prisutne u Makedoniji, ali da ne izazivaju
probleme i da ne predstavljaju bezbednosnu pretnju.
3.6. Vehabijski pokret u Hrvatskoj
Uzor vehabijskom pokretu u Hrvatskoj su vehabije sa prostora Kosova i Metohije, koje
oni od milošte nazivaju ''uzorne kosovske vehabije'', jer ţele da njihov pokret i u ovoj
zemlji doţivi sliĉnu ekspanziju. Imajući u vidu da su kosovske vehabije sa geoprostora
gde su na vlasti šiiti i da su se ekspresno stvorili u poslednjih desetak godina, kada su
Iran i šiiti u usponu u islamskom svetu, ĉini se da i vehabije u Hrvatskoj ţele primeniti
isti model.
Osim pomenutog modela, vehabije nastoje da u Hrvatskoj, pored najsiromašnijiih,
dosegnu i do najbogatijih slojeva društva, u ţelji da omasove ovaj pokret po uzoru na
najpoznatije šiitske ekstremistiĉke organizacije. Navedene ĉinjenice i aspiracije
vehabijskog pokreta, ukazuju na mogućnost usloţnjavanja obaveštajno-bezbednosne
situacije u Hrvatskoj i potrebu preventivnog delovanja radi zaštite bezbednosti
76
stanovništva. Pored narastajućeg vehabijskog pokreta, poseban problem za Hrvatsku
predstavljaju i migrantski talasi koji već mesecima prolaze kroz njenu teritoriju. Ono što
je permanentni problem je nerazvijena svest graĊana da bi u bliskoj budućnosti i
Hrvatska mogla biti meta napada islamskih terorista.
Bez obzira što je islamski faktor slabo prisutan, uloga Islamske zajednice u Hrvatskoj je
obespravljena i marginalizovana. Hrvatska permanentno nastoji da prikrije stanje
zapostavljenih verskih sloboda, a pre svega za srpsku nacionalnu manjinu, što ju je
dodatno omelo da obrati paţnju na ĉinjenicu, da je vehabizam zakucao i na njena vrata.
Interesovanja vehabija za Hrvatsku su sve veća, jer na ovu zemlju oni gledaju kao na
ulaznu kapiju u zemlje krstaškog zapada. Po oceni sluţbi bezbednosti Hrvatske, za sada
nema mesta za paniku.
Prema dostupnim podacima, u Hrvatskoj je u ovom trenutku izmeĊu 50 i 70 osoba koje
se kvalifikuju kao ekstremni islamisti, a punktovi njihova delovanja su Pula, Rijeka i
Zagreb. Ovi ekstremisti su usko povezani sa radikalnim strujama u vehabijskom pokretu
i pod nadzorom su bezbednosnih sluţbi, koje naglašavaju da do sada nije primećeno
ekstremistiĉko delovanje koje bi ukazivalo na potencijalne teroristiĉke akcije.
Analizom materijalnog poloţaja muslimanskog stanovništva u Hrvatskoj, uoĉeno je da
pripadnici islamske zajednice spadaju u obrazovaniji i imućniji sloj društva i kao takve
jednostavno ih je teško ili nemoguće pridobiti za radikalne stavove vehabija. Pored
pripadnika muslimanske zajednice, teţišno se vrbuju i siromašniji hrišćani, gde se
nastoji da se verski preobrate i preĊu u islam.
Vehabijski pokret predstavlja novokomponovani bezbednosni izazov za Zapadni
Balkan, jer postepeno narušava uspostavljene odnose izmeĊu naroda i budi teško
zaceljene rane iz minulih ratova. Plodno tlo za rasadnik islamskog fundamentalizma,
vehabije su pronašle meĊu najsiromašnijim graĊanima Zapadnog Balkana, teţeći da ih
što više pridobiju kroz dozirane finansijske inekcije, pri ĉemu ne prezaju ni od primene
radikalnih ekstremistiĉkih formi. Intenzivno širenje vehabizma na prostoru Zapadnog
Balkana, zahteva opreznost i paţnju, ne samo drţavnih organa, već i kompletnog
stanovništva, a pre svega zbog povećanog vrbovanja i uĉešća znaĉajnog broja
najekstremnijih vehabija (Bošnjaka, Muslimana i Albanaca) u borbama za Islamsku
drţavu.
4. UĈEŠĆE VEHABIJA ZAPADNOG BALKANA U BORBAMA ZA
ISLAMSKU DRŢAVU
Istorijske ĉinjenice ukazuju da narušavanje verske harmonije i jaĉanje nacionalne svesti,
neminovno dovodi do sukoba i ratova, gde su bivša SFRJ, Severna Afrika i Bliski Istok
oĉigledni primeri, imajući u vidu da se radi o multietniĉkim teritorijama na kojima se
prepliću razne religije. Posmatrano iz ugla religije, posebno su karakteristiĉni sukobi na
Bliskom Istoku, jer se suština nezadovoljstva utemeljena u razliĉitom pristupu i
shvatanju vere, u ovom sluĉaju islama.
U Siriji traju ţestoki sukobi izmeĊu razliĉitih frakcija pobunjenika protiv Bašara el
Asada. Na jednoj strani su pripadnici radikalne Islamske drţave Iraka i Levanta (ISIL) i
nekoliko srodnih pobunjeniĉkih grupa, a na drugoj Sirijska slobodna armija i druge
"umerenije" pobunjeniĉke struje. Ekstremistiĉki Islamski front i Front al Nusra su se
pocepali, delovi su ostali uz ISIL, a dve brigade su se pridruţile suprotnoj strani. I dalje
traju sukobi pobunjenika sa Asadovim snagama, a širom zemlje haraju i nebrojene
razbojniĉke bande koje kao izgovor za pljaĉku i ubijanje koriste veru, ideologiju, naciju
i druge razloge.
77
Ogroman broj pripadnika teroristiĉkih organizacija koje deluju u korist Islamske drţave
su graĊani zemalja Evrope, od kojih je znaĉajan deo odrastao ili je roĊen u zemljama
Zapadnog Balkana. Ovakvo stanje, znatno oteţava rad policijskih i bezbednosnih
struktura, jer im je dosta teţe da uĊu u trag teroristima i da ih stave pod kontrolu.
Islamski ekstremizam odbacuje kulturu Zapada, ali nikako ne odbacuje zapadnu
tehnologiju. Razvitak informacione i komunikacione tehnologije omogućio je
radikalnim islamistima brţe širenje propagande, jasniju korespodenciju i lakšu
regrutaciju boraca za interese Islamske drţave iz svih zemalja Zapadnog Balkana.
Uĉešće vahabija u borbama za Islamsku drţavu, dokumentovano je od svih
bezbednosnih struktura zemalja Zapadnog Balkana. Podaci zapadnih obaveštajnih
sluţbi ukazuju da je najmasovniji odziv boraca za interese Islamske drţave sa prostora
Kosova i Metohije, što se i oĉekivalo imajući u vidu koliĉinu finansijske pomoći koju je
dobila juţna srpska pokrajina od islamskih dobrotvornih i humanitarnih organizacija.
Nakon Kosova i Metohije, po broju boraca za Islamsku drţavu, izdvojile su se vehabije
iz Albanije i BiH, dok je zabeleţeno i minorno uĉešće vehabija iz Raške oblasti i Crne
Gore.
Formiranjem Islamske drţave, kao novog oblika ispoljavanja islamskog terorizma,
dodatno se oteţao rad bezbednosnih struktura na spreĉavanju širenja terorizma u Evropi.
Dok je Al-Kaida drţala konce islamskog terorizma, militantima je bilo daleko
problematiĉnije postati deo neke od teroristiĉkih ćelija. Ćelije Al-Kaide primale su nove
borce tek nakon stroge provere, nakon koje bi pridošlice bile uvoĊene u teroristiĉku
ideologiju Al-Kaide i spremane za teroristiĉke akcije [3]. Ovo je iziskivalo i dosta
vremena, tako da bi i bezbednosne strukture imale jedan odreĊeni vremenski period koji
su mogle da iskoriste sa ciljem razbijanja teroristiĉke ćelije i spreĉavanja teroristiĉkih
napada. Islamska drţava praktikuje potpuno drugaĉiju strategiju. Ne postoji nikakva
bezbednosna provera, jer je dovoljno samo da se lice izjasni kao pristalica Islamske
drţave i da pronaĊe naĉin da putem interneta ili preko neke od dţamija u Evropi stupi u
kontakt sa nekim ko bi ga uputio u Siriju ili Irak. Po dolasku na prostor Islamske drţave,
nakon kraće vojne obuke, lica se šalju u borbu ili se bez većih problema vraćaju nazad
za Evropu sa jasnim upustvima.
U perspektivi, bezbednost Zapadnog Balkana nije toliko ugroţena u procesu vrbovanja
lica i njihovog upućivanja da se bore za Islamsku drţavu, koliko moţe doći do
narušavanja opšte bezbednosti u sluĉaju njihovog masovnog povratka sa ratišta. Ako
situacija na prostoru tzv. Islamske drţave bude preokrenuta u korist opozicionih boraca
i doĊe do rušenja legalnih predstavnika Sirijskih vlasti, za oĉekivati je ne samo
masovniji povratak ''domaćih vehabista'' na prostore Zapadnog Balkana, već i dolaska
''nepozvanih gostiju''. Ovakav scenario, dugo je pripreman i u BiH, a ekspanziju je
doţiveo vrlo brzo nakon poĉetka graĊanskog rata u SRFJ. Narastajući religijski
ekstremizam na prostoru Zapadnog Balkana u sprezi sa islamskim radikalizmom
narušava postojeću versku toleranciju i moţe izazvati nove lokalne sukobe u regionu, a i
na širem geoprostoru, pri ĉemu je graĊanski rat u Siriji oĉigledan primer.
5. ZAKLjUĈAK
Islam je jedna od vodećih svetskih religija koja je dala dostojanstvo i smisao ţivota
najsiromašnijim muslimanima, ispoljavajući niz pozitivnih i progresivnih ideja u
razvoju i dostignućima ljudskog društva. MeĊutim, islam je, poput drugih religija,
poznavao i periode kada je budio osećanje mrţnje i nasilja u delu svojih sledbenika.
Teţeći globalizaciji i demokratizaciji sveta, velike sile nisu kontrolisale religijska
opredeljenja ljudi, što je omogućilo pojavu destruktivnih pokreta u svim sferama
78
duhovnog ţivota, meĊu kojima se posebno izdvojio vehabizam, koji se u zadnjih
dvadesetak godina naglo proširio i na zemlje Zapadnog Balkana.
Bosna i Hercegovina je nakon završetka graĊanskog rata i potpisivanja Dejtonskog
sporazuma, postepeno postala centar okupljanja vehabija na Balkanu. Nakon NATO
agresije na SR Jugoslaviju, primat od BiH preuzeo je prostor KiM, gde se vehabijski
pokret razvio iznad svih oĉekivanja deklarisanih mentora. Bez obzira, što je potisnuta u
drugi plan, u BiH je i dalje velika prisutnost vehabija ĉime se omogućava razvoj
vehabijskog pokreta. Imajući u vidu dosadašnja iskustva u delovanju ovog pokreta,
bezbednosne sluţbe BiH ukazuju na konstantnu mogućnost radikalizacije vehabizma u
bliskoj budućnosti, što moţe znaĉajno narušiti bezbednosnu situaciju i pogoršati odnose
izmeĊu hrišćanskog (Srbi, Hrvati) i muslimanskog (Bošnjaci, Muslimani) stanovništva.
Srbija u neraskidivoj vezi sa Republikom Srpskom, zauzima centralno mesto u
suprostavljanju narastajućem vehabizmu. MeĊusobna isprepletanost kulturoloških,
politiĉkih, ekonomskih i istorijskih uticaja, ojaĉali su veze Srbije i Republike Srpske,
bez obzira na pokušaje degradacije srpskog nacionalnog korpusa kroz minuli graĊanski
rat na prostoru bivše SFRJ. Domaćoj i svetskoj javnosti, prisutna je ĉinjenica da Srbi
predstavljaju najzapadniji pravoslavni narod, koji proţivljava teţak period za opstanak
na vekovnim prostorima, a na narastajući vehabizam gledaju kao na samo još jednu
prepreku koju treba premostiti. Posmatrajući trenutne meĊunarodne odnose, oĉigledno
je da će doći do premošćavanja navedenog problema, jer treba zadovoljiti više centara
moći u svetu.
Albanija je u potpunosti svesna trenutnih društveno-istorijskih ĉinjenica na prostoru
Zapadnog Balkana i meĊunarodnih odnosa u svetu, gde nastoji da u sprezi sa
demografskom esksplozijom albanskog (islamskog) stanovništva iskoristi sve
povoljnosti širenja vehabizma, a na štetu susednih pravoslavnih (hrišćanskih) naroda,
ukljuĉujući i teritorijalne pretenzije kroz projekat tzv. ''Velike Albanije''.
U poslednjih par godina, jaĉanjem Islamske drţave, ukazala se mogućnost da
„muslimanska braća sa Bliskog istoka― mogu da budu od pomoći u ostvarivanju
separatistiĉkih ciljeva u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori. Posebno
je indikativno vrbovanje boraca od strane vehabija i njihovo upućivanje na prostor Sirije
i Iraka da bi ratovali za interese Islamske drţave. Na osnovu analize indikatora
delovanja vehabijskog pokreta i prisutnosti stranog faktora na prostoru Zapadnog
Balkana, uoĉene su i teţnje radikalnih islamista za narušavanjem teritorijalne celovitosti
i otcepljenjem dela teritorija od matiĉnih drţava. Vehabijski pokret u zemljama
Zapadnog Balkana, iskorišćen je da se na prostoru BiH, KiM, Raškoj oblasti (tzv.
''Sandţaku''), jugu centralne Srbije i severu Makedonije, pod izgovorom „proĉišćenja i
ujedinjenja svih muslimana― pokrene propagiranje radikalnog islama i stvaranje uslova
za uticaj arapskih zemalja i Turske na ovaj deo Evrope.
Analizirajući prostor Zapadnog Balkana, sa aspekta vehabizma, uoĉavaju se dva
povezana pravca razvoja vehabijskog pokreta, gde u oba dominira nacionalna iznad
verske pripadnosti. Preciznije, uoĉena je velika povezanost vehabija iz BiH sa
vehabijama na prostoru Raške oblasti (tzv. ''Sandţak''), kao i velika meĊuzavisnost
vehabija sa prostora Kosova i Metohije sa vehabijama iz Albanije i Makedonije. U prvoj
struji su dominantni Bošnjaci, a u drugoj Albanci, što svakako drastiĉno odudara od
duhovnog i verskog jedinstva koje ţeli da uspostavi Saudijska Arabija u sprezi sa
ostalim mentorima na ovim prostorima. Taĉnije, na prostoru Zapadnog Balkana,
postepeno se razvija vehabizam prema ''balkanskim pravilima''.
Imajući u vidu društveno-istorijiski razvoj i strukturu stanovništva, Srbija i zemlje u
okruţenju, nemoćne su da zajedniĉki i koordinisano reaguju na dalje jaĉanje
vehabijskog pokreta bez pomoći meĊunarodne zajednice, a pre svega vodećih svetskih
sila. Nepreduzimanje mera i nemo posmatranje od strane meĊunarodne zajednice, moţe
79
dovesti do potpune ekspanzije vehabijskog pokreta na ovim prostorima i
nekontrolisanih lanĉanih reakcija uz predviĊanje katastrofalnih sukoba izmeĊu
hrišćanskog i muslimanskog stanovništva. Jedino opravdanje za ovakvo ponašanje
meĊunarodne zajednice, moţe se pronaći u predviĊanju da dolazi vreme otvorenog
sukoba religijskog konzervatizma i agresivne globalizacije, koja će nemilosrdno i
brutalno srušiti sve osnove radikalnih pokreta, ukljuĉujući i vehabizam, sa krajnjim
ciljem nestanka podela izmeĊu naroda na verskom, teritorijalnom i drugim principima
koji su do sada gušili nauĉni razvoj i društveni progres.
Pored zemalja Zapadnog Balkana, vehabizam se širi i na Istoĉni Balkan, a pre svega na
Bugarsku i dalje na evropski deo Turske. Vehabisti se ne zaustavljaju samo na Balkanu,
već primenjuju i strategiju daljeg širenja ka centralnoj Evropi, a pre svega na
muslimansku dijasporu u Evropskoj uniji, gde se kao omiljena destinacija izdvaja
Nemaĉka.
LITERATURA
[1] Bernard, L. (2004): Kriza islama, Ĉarobna knjiga, Beograd.
[2] Enciklopedija ţivih religija (1992), Nolit, Beograd.
[3] Kolman, E. (2006): Dţihad Al-kaide u Evropi, Udruţenje diplomaca Centra Dţordţ
Maršal, Beograd.
[4] Jeftić, M. (2000): Islam u delu Ive Andrića, G. P. Prosveta internacional, Beograd.
[5] Mitrović, S. (2011): Radikalni islam kao moguća bezbednosna pretnja Srbiji i Balkanu,
Revija za bezbednost,
Beograd.
[6] Smailagić, N. (1990): Leksikon islama, Sarajevo.
[7] Poteţica, O. (2007): Vahabiti - pridošlice na Balkanu, Politikologija religije, Beograd.
[8] Petrović, Z. (2002): Al-Kaida, Evro, Beograd.
[9] Sejdţmen, M. (2006): Terorističke mreţe, Udruţenje diplomaca Centra Dţordţ K.
Maršal, Beograd.
80
III MEĐUNARODNA NAUĈNO - STRUĈNA KONFERENCIJA
BEZBEDNOST I KRIZNI MENADŢMENT –TEORIJA I PRAKSA
BEZBEDNOST ZA BUDUĆNOST – 2017.
MOGUĆNOSTI UPOTREBE BRODOVA I PLOVNIH
SREDSTAVA REĈNE FLOTILE VOJSKE SRBIJE U
VANREDNIM SITUACIJAMA
POSIBILITIES FOR USING SHIPS AND BOATS OF
RIVER FLOTILLA OF SERBIAN ARMED FORCES IN
EMERGENCY SITUATIONS
Šerif Bajramii Vladimir Katanĉević
2
1Reĉna flotila, 1300 Kaplara, Novi Sad, R. Srbija, [email protected] 2Ministarstvo odbrane Republike Srbije, Beograd, [email protected]
Apstrakt: Pojava sve učestalijih elementarnih nepogoda kao posledica naglih
klimatskih promena uslovilo je da se, pored uobičajenih snaga za reagovanje, u
vanrednim situacijama sve više upotrebljavaju jedinice Vojske Srbije. Pri čemu aktivnu i
odlučujuću ulogu u pruţanju pomoći civilnim organima vlasti, naročito kada je reč o
zaštiti i spasavanju materijalnih dobara i stanovništva u slučaju velikih poplava,
definitivno imaju brodovi i plovna sredstva Rečne flotile Vojske Srbije. Poznavanje
osnovne namene, manevarskih sposobnosti, kapaciteta i način na koji se oni mogu
najefikasnije upotrebiti predstavlja osnovni preduslov za koordinisan i energičan odgovor
snaga tokom krizne situacije. Osnovni cilj rada, upravo iz napred navedenog razloga,
jeste prikaz mogućnosti upotrebe brodova i plovnih sredstava Rečne flotile i upoznavanje
ostalih subjekata integralnog sistema zaštite i spasavanja sa potencijalima Rečne flotile u
vanrednim situacijama.
Kljuĉne reĉi: Rečna flotila, brodovi, plovna sredstva, zaštita i spasavanje,
vanredna situacija
Abstract: The increasing frequency of natural disasters, as a result of abrupt
climate changes caused, in addition to the civilian forces that react in emergency
situations, increase in use of the units of the Serbian Armed Forces. An active and
decisive role in providing assistance to civil authorities, particularly in terms of the
protection and rescue of people and material goods in the event of major floods, definitely
belongs to ships and boats of River Flotilla of the Serbian Armed Forces. Knowledge of
the basic purposes, maneuverability, capacity and the way in which they can be used most
effectively is the basic prerequisite for coordinated and energetic response of forces
during crisis situations. The main objective of the work, just from the foregoing
reasons, is to present the possibilities for the use of ships and boats of River Flotilla and
to introduce the other subjects of integrated system for protection and rescue to the
potential of River Flotilla in emergency situations.
Keywords: river flotilla, ships, boats, protection and rescue, emergency situation.
81
1. UVOD
Katastrofalni zemljotresi, suše i velike poplave stalni su bezbednosni rizici za Republiku
Srbiju. Borba protiv elementarnih nepogoda, ĉije se posledice ispoljavaju na sve sfere
društvenog ţivota, iziskuje angaţovanje mnogobrojnih drţavnih i društvenih organizacija
u oblasti zaštite i spasavanja. Sve veći broj subjekata koji se bave problematikom
vanrednih situacija nameće potrebu za usklaĊivanje njihovih funkcija u jedinstven i
sinergiĉan odgovor kako bi njihova upotreba bila efikasna i svrsishodna. Reĉna flotila,
kao sastavni deo Kopnene vojske, predstavlja neizbeţan subjekat u spasavanju
stanovništva, zaštiti ţivotne sredine i društva u celini za vreme razliĉitih elementarnih
nepogoda. Specifiĉnosti koja se ogleda pre svega u ĉinjenici da raspolaţe sa raznovrsnim
brodovima i drugim plovnim sredstvima jeste razlog zbog ĉega se Reĉna flotila i te kako
moţe uspešno upotrebljavati u pruţanju pomoći civilnim vlastima tokom elementarnih
nepogoda poput velikih poplava.
2. VANREDNA SITUACIJA I VOJSKA SRBIJE
Problem jasnog teorijskog definisanja i razumevanja pojma „vanredna situacija‖ danas,
kada se svaka drţava suoĉava sa brojnim rizicima i opasnostima, jeste još jedan od
problema koji oteţava uspešno i efikasno funkcionisanje svih subjekata u zaštiti i
spasavanju ljudi, materijalnih dobara i ţivotne sredine. Sve uĉestaliji i razorniji akcidenti,
udesi, havarije, elementarne nepogode i drugi oblici ugroţavanja stanovništva i društva u
celini nameće potrebu da se pravni instrument, za kojim drţava poseţe u situacijama kada
su ugroţeni osnovni uslovi za ţivot i rad, jasno definiše i razjasni. U stranoj struĉnoj
literaturi mogu se pronaći razliĉite definicije pojma vanredna situacija. Tako, na primer, u
angloameriĉkoj literaturi se koristi termin state of emergency, ĉije znaĉenje se vezuje, po
pravilu, za vanredno stanje, ali sa donekle specifiĉnom i uţom sadrţinom koja
prvenstveno podrazumeva stanje koje se uvodi zbog elementarnih nepogoda koje prete da
ugroze normalno funkcionisanje ţivota na delu teritorije ili na celoj teritoriji neke drţave.
1 U ruskoj literaturi posebno se izdvaja termin чрезвычайная ситуация – vanredna,
izvanredna, izuzetna situacija. Чрезвычайная ситуация je stanje u kojoj je došlo do
narušavanja normalnih uslova ţivota i rada u objektima ili na datoj teritoriji, izazvanih
havarijom, elementarnom nepogodom, katastrofom, ekološkim akcidentom, epidemijom i
sl., a mogu dovesti do ljudskih i materijalnih gubitaka, naneti štetu zdravlju ljudi ili
prirodi i okruţenju, znaĉajne materijalne gubitke i narušavanje ţivota i rada ljudi. 7
Dakle, na osnovu iznetog moţe se zakljuĉiti da pod vanrednom situacijom
podrazumevamo stanje narušavanja ţivota i zdravlja ljudi, priĉinjavanje štete na
materijalnim dobrima i ugroţavanja ţivotne sredine usled dejstva elementarnih nepogoda,
tehniĉko-tehnoloških nesreća, kao i nesreća nastalih ratnim razaranjima i terorizmom,
koje svojim obimom i intenzitetom utiĉu da se njihov nastanak ne moţe spreĉiti, a
posledice ne mogu ublaţiti i otkloniti redovnim funkcionisanjem sistema, već je potrebno
preći na vanredan naĉin organizovanja odreĊenih subjekata i poseban reţim
funkcionisanja sistema, koji podrazumeva angaţovanje velikih materijalnih i ljudskih
potencijala. 2 Ustav Republike Srbije odreĊuje mesto i ulogu Vojske Srbije, ĉija
osnovna namena jeste odbrana zemlje od oruţanog ugroţavanja spolja, kao i izvršavanje
drugih misija i zadatka koji su u skladu sa Ustavom i principima meĊunarodnog prava o
upotrebi sile, ali i mogućnost njene upotrebe van drţavnih granica. MeĊutim, sve ĉešća
pojava elementarnih nepogoda zahteva, pored uobiĉajenih snaga, upotrebu jedinica
Vojske Srbije u pruţanju pomoći civilnim organima vlasti u zajedniĉkoj borbi protiv
razarajućih posledica prouzrokovanih jakim zemljotresima, sneţnim padavinama, sušama
82
ili velikim poplavama. 2 Doktrinarnim odredbama, pored rata i vanrednog stanja, data je
mogućnost upotrebe Vojske u mirnodopskim uslovima, ali za razliku od borbenih
operacija, gde Vojska ima vodeću ulogu, u neborbenim operacijama ima ulogu podrške
ostalim snagama sistema odbrane. 4 Posebno se naglašava potreba uspostavljanja
saradnje i koordinacije sa drţavnim organima koji rukovode snagama zaštite i spasavanja
na ugroţenom podruĉju, uz upotreba potpuno osposobljenih i opremljenih jedinica Vojska
Srbije. 6 Dakle, Vojska Srbije definitivno predstavlja jedan od odluĉujućih faktora u
sveobuhvatnoj borbi svih aktera zaštite i spasavanja koji se angaţuju u vanrednim
situacijama. MeĊutim, ona što se javlja kao problem jeste ĉinjenica da se vojska uvek
tretira kao nosilac zadataka iz oblasti zaštite i spasavanja, a ne kao subjekat koji
predstavlja pomoć civilnim strukturama vlasti i koja se upotrebljava samo kad su sve
alternative iscrpljene. Iz tih razloga potrebno je izgraditi takav sistem civilne zaštite ĉije
snage moraju biti dovoljne za izvršavanje svih zadataka tokom vanredne situacije, a
jedinice Vojske Srbije ali i ostali subjekti društva bi se u tom sluĉaju upotrebljavali samo
kao ispomoć i to iskljuĉivo u najekstremnijim sluĉajevima.
3. REĈNA FLOTILA VOJSKE SRBIJE
Specifiĉnost Reĉne flotile u odnosu na ostale snage sistema odbrane jeste njena vezanost
za akvatoriju i priobalje u toku izvršavanja najvećeg broja dodeljenih misija i zadataka.
Zadatak „Pomoć civilnim vlastima u sluĉaju elementarnih nepogoda, tehniĉko-
tehnoloških i drugih nesreća― Reĉna flotila realizuje kroz planirane i organizovane
aktivnosti na lociranju i spasavanju ljudi, materijalnih dobara i ţivotinja, evakuaciji
stanovništva i pokretnih stvari u bezbedne zone, distribuciji pomoći, izolaciji ugroţene
zone, zbrinjavanju povreĊenih i obolelih, pruţanju medicinske pomoći, gašenju poţara,
transportu, izgradnji nasipa, obezbeĊenju vaţnih hidro navigacijskih objekata,
obnavljanju infrastrukture i druge aktivnosti na otklanjanju posledica u konkretnoj
vanrednoj situaciji. 3
3.1. Pojam, namena i zadaci
Reĉna flotila je jedinica Kopnene vojske. Integriše u funkcionalnu celinu reĉne jedinice i
inţinjerijske jedinice radi izvršenja dodeljenih misija i zadataka na i u zahvatu unutrašnjih
plovnih puteva Republike Srbije. Zadatke izvršava samostalno ili u okviru operacija KoV
i ostalih snaga sistema odbrane. Osnovni – namenski zadaci, za koje se komanda i
potĉinjene jedinice osposobljavaju i uveţbaju, a u vezi izvršavanja zadataka iz sve tri
misije Vojske Srbije, su: odbrana UPP, podrška snagama KoV i ostalim snagama sistema
odbrane na i u zahvatu reka, kanala i jezera i zadatak traganja i spasavanja na rekama,
kanalima i jezerima. MeĊutim, sve ĉešća pojava elementarnih nepogoda i proglašavanje
vanredne situacije na teritoriji opština u zoni odgovornosti Reĉne flotile, to jest u zahvatu
UPP uzrokovalo je sve znaĉajniju upotrebu Reĉne flotile u realizaciji zadataka traganja i
spasavanja. Na osnovu napred iznesenog moţe se zakljuĉiti da Reĉna flotila u vanrednim
situacijama, a naroĉito kada je reĉ o ugroţavanju stanovništva i materijalnih dobara usled
delovanja poplavnog talasa, zbog svoje specifiĉnosti, ima znaĉajnu ulogu u spreĉavanju,
ublaţavanju i otklanjanju posledica elementarnih nepogoda. Ta specifiĉnost se pre svega
ogleda u raspolaganju sa razliĉitim tipovima brodova i plovnih sredstava.
83
3.2. Sastav i organizacija Reĉne flotile
Prema doktrinarnim rešenjima Reĉnu flotilu ĉini stalni i rezervni sastav. Njen stalni sastav
ĉine profesionalni pripadnici: oficiri, podoficiri, profesionalni vojnici, civilna lica na
sluţbi u Reĉnoj flotili i vojnici na dobrovoljnom sluţenju vojnog roka. Rezervni sastav
Reĉne flotile deli se na aktivnu i pasivnu rezervu. Aktivnu rezervu ĉine vojnici, podoficiri
i oficiri u rezervi koji popunjavaju mirnodopsko jezgro Reĉne flotile, radi obezbeĊenja
potrebnih kapaciteta u izvršavanju zadataka u odreĊenom periodu. Pasivnu rezervu ĉine
vojnici, podoficiri i oficiri u rezervi koji popunjavaju ratne jedinice Reĉne flotile. Prema
strukturnoj organizaciji Vojske Srbije, Reĉna flotila pripada vidu Kopnene vojske koja u
svoj sastav integriše jedinice rodova i sluţbi. Od rodovskih jedinica u sastavu Reĉne
flotile nalaze se reĉne jedinice (plovne i ronilaĉke) i inţinjerijske jedinice (pontonirske i
amfibijske) organizovane u okviru reĉnih odreda i pontonirskih bataljona. Od sluţbi je
zastupljena opšta (kadrovska, telekomunikacije, obaveštajna, bezbednosna, informatiĉka,
finansijska, pravna) i logistiĉka sluţba (tehniĉka, intendantska, saobraćajna i sanitetska).
Prema funkcionalnoj organizaciji Vojske Srbije Reĉna flotila je jedinica stalne strukture,
organizovana na taktiĉkom nivou, ranga brigade, a po nameni moţe se organizovati u
snage za reagovanje i glavne odbrambene snage. Snage za reagovanje ĉine profesionalne,
moderno opremljene i osposobljene jedinice Reĉne flotile visokog stepena razvijenosti,
koje predstavljaju osnovnu snagu za reagovanje na pretnje bezbednosti na unutrašnjim
plovnim putevima. Glavne odbrambene snage ĉine jedinice Reĉne flotile opremljene i
osposobljene za odbranu od oruţanog ugroţavanja spolja i podršku civilnim vlastima,
koje u svoj sastav ukljuĉuje i jedinice sa niţim stepenom razvijenosti od snaga za
reagovanje.
4. UPOTREBA BRODOVA I PLOVNA SREDSTVA REĈNE
FLOTILE U VANREDNIM SITUACIJAMA
Vanredne situacije proglašene usled pretnje od izlivanja vodene mase iz reĉnog korita
zahteva upotrebu specifiĉnih sredstava u vidu brodova i plovnih objekata. Bez njih, zbog
svoje osnovne namene, manevarskih sposobnosti, kapaciteta i specifiĉnosti okruţenja u
kojem se oni koriste (reke, jezera, kanali itd), nezamisliva je uspešna borba protiv
elementarnih nepogoda izazvanih poplavama. Zadaci karakteristiĉni za treću misiju
Vojske Srbije definisana su kroz doktrinarna dokumenta razliĉitog hijerarhijskog nivoa.
Prema tim dokumentima osnovni zadaci Vojske Srbije u toku pruţanja pomoći civilnim
organima vlasti za vreme vanredne situacije mogu se razvrstati na: izviĊanja i
prikupljanja podataka, evakuacije stanovništva, distribucije osnovnih ţivotnih namirnica i
obezbeĊenje zdravstvenih usluga. Dodeljene zadatke, a u skladu sa doktrinarnim
rešenjima 5, jedinice Kopnene vojske, realizuje pre svega kroz pravovremenu
identifikaciju neoruţane pretnje, efikasnom upotrebom snaga na smanjivanju uticaja
pretnje i sprovoĊenjem aktivnostima na saniranju posledica pretnje. Identifikovanje
neoruţane pretnje podrazumeva njeno blagovremeno otkrivanje i procenu delovanja.
Ostvaruje se izviĊanjem i prikupljanjem podataka sa terena. Kada je reĉ o poplavama u
funkciji izvidjanja i prikupljanja podataka sa terena Reĉna flotila moţe da upotrebi
sledeća sredstva: ronilaĉki ĉamac tipa Zodiac/GDQ 120A i reĉni patrolni brod tipa RPB-
211. Ronilaĉki ĉamci su višenamenska plovna sredstva namenjena za podršku ronilaĉkim
aktivnostima kao i za brza uzduţna i popreĉna prevoţenja ljudi i materijalnih stvari.
Dostiţe duţinu od 4 do 6 m, brzina ĉamca od 22 do 30 ĉvorova tj. od 40 do 55 km/h, a
ukupan broj ljudi koji moţe da se ukrca na ĉamac kreće se od 5 do 8 lica. Odliĉne
performanse kao što su: velika brzina, jednostavnost upravljanja, udobnost, odliĉne
84
plovne karakteristike i izuzetna stabilnost jesu osnovni razlozi zbog ĉega se ovo sredstvo
koristi za realizaciju razliĉitih zadataka na rekama, jezerima i kanalima. Naroĉito je
pogodan za izviĊanje nepristupaĉnih delova UPP zbog svog malog gaza i mogućnosti
jednostavnog dovoţenja do ugroţenog podruĉja. TakoĊe, zbog male teţine, skromnih
dimenzija i mogućnosti da se brzo i efikasno rasklopi isti se moţe transportovati i
kopnenim putem pomoću odgovarajućeg motornog vozila. MeĊutim, mala autonomija
plovidbe, zbog malog kapaciteta rezervoara za gorivo, nameće potrebu da se ova sredstva
koriste iskljuĉivo za kratke voţnje. Iz tih razloga Reĉna flotila za duga patroliranja i
izviĊanja koristi reĉne patrolne brodove (RPB). Reĉni patrolni brod tipa RPB-211
opremljen je dubinomerom, sredstvima veze i radarom tipa DECCA RM 110, pokreće ga
dva unutrašnja dizel motora od 425 kw, brzina plovidbe 25/30 km/h, ima gaz do 1,3 m,
ĉini ga posada od 7 ĉlanova i ima autonomnost plovidbe do 7 dana. Navedene
karakteristike RPB svrstava u sredstva koje se koristite, za potrebe traganja i spasavanja,
u duţem vremenskom periodu, kao i za prikupljanje i dostavljanje potrebnih podataka sa
terena u realnom vremenu razliĉitim korisnicima. Dostavljeni podaci kao što su: stanje na
vodotokovima, dubine, tendencija vodostaja, mogućnosti plovidbe, ugroţenosti hidro i
drugih objekata na plovnom putu, zatim informacija o stanju odbrambenih nasipa
razliĉitim subjektima poput štabova za vanredne situacije su od izuzetnog znaĉaja jer
omogućava objektivnu vizuelizacije operativnog okruţenja i donošenje pravilnih i
pravovremenih odluka vezanih za angaţovanje raspoloţivih snaga i sredstava.
Smanjenje uticaja pretnje podrazumeva stvaranje uslova za uspešnu realizaciju planiranih
aktivnosti snaga Kopnene vojske u toku pruţanja podrške civilnim vlastima za vreme
elementarnih nepogoda, industrijskih i drugih nesreća i epidemija. Ostvaruje se:
preciziranjem elemenata koordinacije sa civilnim strukturama, dovoĊenjem snaga
Kopnene vojske u ugroţenu zonu, zaštitom snaga, logistiĉkom podrškom snaga i drugim
zadacima kojim se stvaraju povoljni uslovi za postizanje ţeljenih efekata. 6 Reĉna
flotila znaĉajnu ulogu, kada je reĉ o smanjenju uticaja pretnje, ima pre svega kroz
realizaciju zadatka dovoĊenja snaga do ugroţenog podruĉja pomoću brodova tipa
desantno jurišnih brodova (DJB). Desantno jurišni brod opremljen je dubinomerom,
sredstvima veze i radarom tipa DECCA RM 150, pokreće ga dva unutrašnja dizel motora
od 640 kw, brzina plovidbe 45/60 km/h, ima gaz do 1,1 m, ĉini ga posada od 6 ĉlanova i
ima autonomnost plovidbe do 4 dana. Zbog svojih odliĉnih transportnih kapaciteta, ima
mogućnost prevoza i do 80 lica, idealan je za realizaciju zadatka dovoĊenja snaga do
poplavljenog podruĉja, kao i za logistiĉku podršku u vidu transporta razliĉitog materijala
(vreće sa peskom, agregata, medicinskog materijala, ţivotno vaţnih namirnica itd).
Aktivnosti na otklanjanju posledica pretnje predstavljaju kljuĉni zadatak snaga Kopnene
vojske u neborbenim operacijama. Ostvaruju se odluĉujućim neborbenim aktivnostima
snaga Kopnene vojske u toku izvoĊenja operacije i faze stabilizacije poput: pruţanja
pomoći civilnim strukturama u toku evakuacije stanovništva, distribuciji pomoći, izolaciji
ugroţene zone, zbrinjavanja povreĊenih i obolelih, asanaciji ugroţene zone, gašenja
poţara, transporta, izgradnji nasipa, obnavljanje infrastrukture i drugih zadataka koji su
precizirani elementima koordinacije izmeĊu angaţovanih snaga KoV i civilnih struktura.
6 U fazi otklanjanja posledica od elementarnih nepogoda tj. poplava Reĉna flotila moţe
da angaţuje sledeća reĉna i pontonirska sredstva: ĉamac sa ĉvrstim trupom tipa RIB-720
„Cando―, amfibijski transporter tipa PTS-M, pontonsko-mostovski park PMP i brod
posebne namene BPN-30 „Kozara―. Za brzu i bezbednu evakuaciju ugroţenog
stanovništva koriste se ĉamci sa ĉvrstim trupom tipa RIB-720 „Cando― ĉije osnovne
karakteristike su: duţina 7,20 m, širina preko svega 2,85 m, preĉnik tubusa 0,54 m, masa
bez motora 815 kg, maksimalna nosivost 3600 kg, maksimalan dozvoljen broj osoba u
ĉamcu 13, pokreće ga ĉetvorotaktni vanbrodski motor od 150 KS sa maksimalnom
85
brzinom od 70 km/ĉ. Karakterišu ga odliĉne manevarske sposobnosti i izuzetna stabilnost
na vodi koju dobija zahvaljujući uzduţno ugraĊenom fleksibilnog tubusa koji je inaĉe
sastavljen od pet zasebnih vazdušnih komora. Pored navedenog plovnog sredstva za
evakuaciju stanovništva sa poplavljenog podruĉja koristi se i amfibijski transporteri tipa
PTS-M ĉije osnovne karakteristike su sledeće: pokreće ga dizel motor od 250 kw, brzina
plovidbe/voţnje pod punim teretom 11/42 km/h, ima gaz do 1,2 m, ĉini ga posada od 2
ĉlana i ima akcioni radijus plovidbe/voţnje pod punim teretom 15h/500 km. Zbog svojih
odliĉnih transportnih kapaciteta, mogućnost prevoza do 70 lica ili 10 t tereta, ali i zbog
svoje osobine da se istovremeno moţe upotrebljavati i na vodi i na kopnu idealan je za
realizaciju zadatka dovoĊenja snaga do poplavljenog podruĉja, za dostavljanje ţivotno
vaţnih namirnica, kao i za druge oblike logistiĉke podrške u vidu transporta vreće sa
peskom, agregata, medicinskog materijala, ţivotno vaţnih namirnica itd. Tokom velikih
poplava naroĉito su ugroţeni mostovi ĉiju nefunkcionalnost, nastalu usled njihovog
oštećenja, je moguće kompenzovati upotrebom pontonsko-mostovskog parka PMP. PMP
je sredstvo sa kojim Reĉna flotila raspolaţe i ĉija osnovna namena, kada je reĉ o
otklanjanju posledica od poplava, jeste upravo da obezbedi efikasno savlaĊivanje vodenih
prepreka izgradnjom pontonske skele ili pontonskog mosta. Osnovne karakteristike
pontonske skele su: izraĊuje se od pontonskih ĉlanaka, nosivost skele od 40 t do 150 t,
duţina skele od 14 m do 53 m, broj ljudi za sklapanje skele od 8 do 24 i vreme za
sklapanje od 8 do 20 min. Osnovne karakteristike pontonskog mosta su: izraĊuje se od
pontonskih ĉlanaka, nosivost mosta od 20 t do 60 t, duţina mosta od 227 m do 382 m,
broj ljudi za izradu mosta 101 i vreme za izradu 50 min. Za potrebe prihvata i smeštaja
evakuisanog stanovništva Reĉna flotila moţe da obezbedi brod posebne namene BPN-30
„Kozara― ĉiji su kapaciteti i do 250 ljudi koji se mogu ukrcati na brod radi smeštaja i
pruţanja prve pomoći. TakoĊe na BPN-30 postoji mogućnost formiranja sanitetske
stanice ĉija osnovna uloga je pruţanje struĉne lekarske pomoći evakuisanom
stanovništvu.
5. ZAKLJUĈAK
Realizacija zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama je sloţen i zahtevan proces koji
iziskuje aktivno i koordinisano angaţovanje razliĉitih snaga. Pravovremen, bezbedan i
efikasan odgovor na opasnosti ostvaruje se pre svega sinergiĉnim pristupom svih
uĉesnika. Za tako nešto jedan od osnovnih preduslova jeste i poznavanje mogućnosti
subjekta koji se upotrebljavaju za vreme elementarnih, tehniĉko-tehnoloških i drugih
nesreća. Angaţovanjem razliĉitih tipova brodova i plovnih sredstava Reĉna flotila daje
ogroman doprinos u realizaciji mnogobrojnih zadataka poput: izviĊanja i prikupljanja
podataka sa ugroţenog podruĉja, evakuacije stanovništva, distribucija osnovnih ţivotnih
namirnica i obezbeĊenje zdravstvene zaštite. TakoĊe, upotrebom ovih specifiĉnih plovila
omogućuje se univerzalan i fleksibilan pristup u rešavanju nepredvidivih, dinamiĉnih i
kompleksnih zadataka pri ĉemu odgovor na moguće pretnje i opasnosti za vreme velikih
poplava dobija noviju kvalitetniju dimenziju.
LITERATURA
1 Avramović, D., MlaĊan, D.: Vanredno stanje i vanredna situacija – komparativni
terminološki i sadrţinski aspekti, Teme – časopis za društvene nauke, broj 2 (2014),
Univerzitet u Nišu, str. 770.
86
2Bajrami, Š., Samed, K., Radić, G.: Upotreba Reĉne flotile u pruţanju pomoći civilnim
vlastima u sluĉaju velikih poplava, Vojno delo, broj 7 (2016), str. 245-268, YU ISSN
0042-8426
3 Bajrami, Š., Slavković, R.: Doktrinarna rešenja upotrebe Reĉne flotile u vanrednim
situacijama, Vojno delo, broj 5 (2016), str. 209-228, YU ISSN 0042-8426
4 Doktrina Vojske Srbije, (2010), Medija centar „Odbrana‖, Beograd, str. 23-27.
5 Doktrina Kopnene vojske, (2012), Medija centar „Odbrana‖, Beograd, str. 68.
6 Doktrina operacije Vojske Srbije, (2012), Medija centar „Odbrana‖, Beograd, str. 37.
7 Калюжный, Е. А., Михайлова, С. В., Напреев, С. Г. & Маслова, В. Ю.:
Безопасность изнедеятельности, АГПИ, Арзамас, 2012, стр. 16.
87
III MEĐUNARODNA NAUĈNO - STRUĈNA KONFERENCIJA
BEZBEDNOST I KRIZNI MENADŢMENT –TEORIJA I PRAKSA
BEZBEDNOST ZA BUDUĆNOST – 2017.
NOVI TRENDOVI SPRJEĈAVANJA PRANJA NOVCA:
PROLIFERACIJA ORUŢJA ZA MASOVNO UNIŠTENJE
RECENT TRENDS IN ANTI MONEY LAUNDERING
SYSTEM: PROLIFERATION OF WEAPONS OF MASS
DESTRUCTION
Sonja Cindori, Assoc. Prof. Faculty of Law, University of Zagreb, Ćirilometodska 4, Zagreb, CROATIA,
Saţetak:Pojava nove prijetnje globalnoj sigurnosti kao što je proliferacija
oruţja za masovno uništenje i njegovo financiranje rezultirala je potrebom za
poduzimanjem koordiniranih mjera zaštite integriteta međunarodnog financijskog
sustava, sa zahtjevom za njihovu inkorporaciju u nacionalno zakonodavstvo. Iako je
terminološki i osnovnim značajkama proliferacija bliţa problematici terorizma, mjere
njezine prevencije ostvaruju svoj primarni cilj aplikacijom mjera sprječavanja pranja
novca u okvirima bazalnih principa procjene rizika. Prikupljene informacije o strankama
i transakcijama povjerljive su prirode, a obrađuju se i tretiraju primjerenim mjerama
dubinske analize i daljnjeg praćenja. Nuţno se razmjenjuju s nadleţnim institucijama na
nacionalnoj i međunarodnoj razini, financijsko-obavještajnim jedinicama i privatnim
sektorom. Ključne točke sličnosti s problematikom prevencije pranja novca i financiranja
terorizma zasigurno će određivat tempo i put razvoja preventivnih mjera proliferacije i
njezinog financiranja, čime se naglašavaju njezine posebnosti koje posljedično
zahtijevaju specifičan tretman. Ovaj rad je financirala Hrvatska zaklada za znanost
projektom UIP-2014-09-5933 “Pravna i ekonomska analiza sustava prevencije pranja
novca i financiranja terorizma”.
Kljuĉne rijeĉi:pranje novca, terorizam, proliferacija, financiranje, rizik, financijske
sankcije.
Abstract: The rise of a new threat to global security in form of proliferation of
weapons of mass destruction and its financing resulted in the need to take coordinated
measures to protect the integrity of the international financial system and implement them
into national legislation. Even though proliferation is close to the issue of terrorism with
regard to terminology and basic characteristics, the primary goal of its prevention is
achieved by the application of anti-money laundering measures within the framework of
the risk based approach basic principles. Collected information about clients and
transactions are confidential and are processed and treated using applicable screening
and further monitoring measures. They need to be exchanged with competent institutions
on the national and international level, financial intelligence units and the private sector.
Key similarities with the anti-money laundering and terrorism financing issues will
undoubtedly set the pace and direction of the measures for the prevention of proliferation
and its financing, while emphasising its particularities which require specific treatment.
88
This work has been supported by the Croatian Science Foundation under the project
number UIP-2014-09-5933 “Legal and Economic analysis of Anti-Money Laundering
and Terrorist financing system”.
Key words: money laundering, terrorism, proliferation, financing, risk, financial
sanction.
1. UVOD
Zaštita meĊunarodnog mira i sigurnosti, kao i sigurnosti financijskog sustava u cjelini,
ostvaruje se na novom podruĉju financiranja proliferacije oruţja za masovno uništenje (u
nastavku teksta: proliferacija). Termin ―proliferacija‖ se odnosi na proizvodnju, kupnju,
posjedovanje, usavršavanje, izvoz, prekrcaj, posredovanje, prijevoz, prijenos, skladištenje
ili uporabu nuklearnog, kemijskog ili biološkog oruţja i naĉine njihove isporuke, kao i
materijalapovezanih s tim oruţjem (ukljuĉujući tehnologiju i dobra s dvostrukom
namjenomkoja se koriste u nezakonite svrhe), protivno nacionalnom zakonodavstvu ili,
gdje je to primjenjivo, meĊunarodnimpropisima. Navedeno ukljuĉuje tehnologiju, dobra,
raĉunalne programe, usluge ili ekspertizu. Potreba za kriminalizacijom djelovanja
usmjerenog na financiranje proliferacije kao postupka pribavljanja sredstava ili
financijskih usluga koje sukorištene, u cijelosti ili djelomiĉno, za sve segmente aktivnosti
proliferacije, proizlazi iz ĉinjenice dakretanje i razvoj takvih predmeta moţe doprinijeti
globalnoj nestabilnostii u konaĉnici rezultirati ljudskim ţrtvama, ukoliko su, za
proliferaciju osjetljivi predmeti, dislocirani. Faktori koji potiĉu aktere terorizma na
korištenje oruţja za masovno uništenje mogu se sagledati kroz posljedice njihovog
djelovanja u smislu masovnih ţrtava, narušavanja uobiĉajenog ţivota u gradovima,
zatvaranja i zagaĊivanja objekata, panike i zbunjenosti te nepovjerenja prema vladama o
mogućnosti zaštite od teroristiĉkih aktivnosti [3]. Radi cjelovitog sagledavanja opsega i
sadrţaja pojma proliferacije i njezinog financiranja, u drugom će se poglavlju rada, nakon
uvoda, izloţiti legislativna podloga njihove prevencije. Treće se poglavlje odnosi na
pitanje njezine korelacije s problematikom pranja novca i financiranja terorizma, dok je
ĉetvrto poglavlje usmjereno na pristup temeljen na procjeni rizika u prevenciji
financiranja proliferacije. U petom se poglavlju istiĉe znaĉaj razmjene prikupljenih
informacija, dok šesto poglavlje izlaţe zakljuĉna razmatranja.
2. OSNOVE PREVENCIJE PROFILERACIJE I NJEZINOG
FINANCIRANJA
Problematika preventivnog djelovanja na podruĉju proliferacije i njezinog financiranja
regulirana je brojnim rezolucijama Vijeća sigurnosti Ujedinjenih naroda (u nastavku
teksta: RVSUN) ipreporukama Financial ActionTaskForce (u nastavku teksta: FATF).
FATF je meĊunarodno tijelo osnovano 1989. koje u okviru 40 preporuka pruţa pravne,
regulatorne iprovedbene mjere u borbi protiv pranja novca, financiranja terorizma i
drugih, s njima povezanih prijetnji nepovredivosti meĊunarodnog financijskog sustava.
Prvi set preporuka je objavljen 1990. i revidiran 1996., 2001.i 2003. Posljednju reviziju
Preporuka FATF-a iz 2012. potaknula je potreba za uĉinkovitim i koordiniranim mjerama
zaštite integriteta meĊunarodnog financijskog sustava zbog neprekidnog razvoja metoda i
tehnika pranja novca i financiranja terorizma. Svojim sadrţajem predstavljaju zaokret
prema prevenciji pranja novca putem pojaĉane procjene rizika, s naglaskom na
financiranje proliferacije, meĊunarodnu suradnju, visokeposlovne standarde, mjere borbe
protiv korupcije, poboljšanje transparentnosti informacija o stvarnom vlasništvu i drugim
pravnim osobama ili oblicima ustroja, porezna kaznena djela, kao i nasofisticirane naĉine
89
plaćanja. Suzbijanje proliferacije provodi se implementacijom mjera represivne prirode
izvedenih izpropisa o sustavu kontrole izvoza, neophodnosti izvješćivanja o nadzoru te
ciljanih financijskih i trgovinskih sankcija. S druge strane, preporuke FATF-a, posebice
Preporuka 7, predlaţu provoĊenje mjera sadrţajno preventivne naravi nuţno potrebnih za
zaustavljanje tijeka novca ili druge imovine proliferatora ili u cilju proliferacije, kao i
njihovo korištenje u istom cilju i od strane istih subjekata. Nadovezujući se na Izjavu
predsjednika Vijeća sigurnosti 1992 (S/23500), donesena je RVSUN1540(2004) s
izuzetnim znaĉajem za predmetnu problematiku. S obzirom na pojam proliferacije
općenito, relevantne su još i RVSUN 1673(2006), 1810(2008), a u odnosu na ciljano
odreĊene zemlje RVSUN 1695(2006), 1718(2006), 1874(2009), 1737(2006), 1747(2007),
1803(2008). Navedene rezolucije zahtijevaju zamrzavanje sredstava ili druge imovine bez
odgode i osiguravanje njihove dostupnosti, direktno ili indirektno, za ili u koristbilo koje
osobe ili subjekta,odreĊenog ili pod nadleţnošću Vijeća sigurnosti Ujedinjenih naroda u
poglavlju VII Povelje Ujedinjenih naroda [7]. Prva rezolucija s primarnim ciljem
uopćavanja kontrole izvoza smatra se UNSCR 1540(2004),prethodno implementirana na
dobrovoljnoj i nacionalnoj bazi. Usmjerena je na problematiku terorizma i na svaku
prijetnju koja dolazi od proliferacije nuklearnog, kemijskog i biološkog oruţja i naĉina
njihove isporuke. Rezolucija obuhvaća dvije obveze drţava u odnosu na financiranje
proliferacije: usvajanje i provoĊenje uĉinkovitelegislative kojom se zabranjuje svakom
nedrţavnom subjektu takvo djelovanje u teroristiĉke svrhe (ukljuĉujući pokušaj,
sudjelovanje, pomaganje i njihovo financiranje); te uspostavu, razvoj, nadzor i odrţavanje
odgovarajućih uĉinkovitih kontrola nacionalnog izvoza i pretovara takvih predmeta…
uspostavljanje i provoĊenje prikladnih kaznenih mjera ili novĉanih kazni zbog kršenja
legislativnih odredbi kojereguliraju pitanjakontrole izvoza[5]. Pritom je vaţno istaknuti
da su financijske mjere vaţna nadopuna, ali ne i zamjena uĉinkovitim mjeramakontrole
izvoza. Kontrola izvoza se provodi, interalia, u svrhu sprjeĉavanjaizvoza dobra s
dvostrukom namjenom i drugih osjetljivih dobara (utvrĊenih i neutvrĊenih)poznatim
pojedincima i drugim subjektima ukljuĉenim u aktivnosti proliferacije [8]. S skladu s
Posebnim izvješćemFATF-ao suzbijanju financiranja proliferacije, financijske su mjere
korisne samo ako su namijenjene ciljano financijskim aktivnostima povezanim s
proliferacijom, dok je kontrola izvoza fokusirana više na sprjeĉavanje nelegalnog
prijenosa predmeta pogodnih za proliferaciju, a na takvu financijsku aktivnost moţe imati
samo sporedni uĉinak.S obzirom da se sustavi kontrole izvoza neprestano aţuriraju s
ciljem ukljuĉivanja novih dobara i tehnologije,proliferatorisu prisiljeni primijeniti
razliĉite strategije radi odabira, gdje je to moguće, osnovnih komponenata, a ne stvaranja
podsklopovaradi zavaravanja nadleţnih tijela[9], [8].
3. ODNOS PREMA OSNOVNIM KOMPONENTAMA PRANJA NOVCA
I FINANCIRANJA TERORIZMA
Proliferacija ima više dodirnih toĉaka s financiranjem terorizma nego s pranjem novca,
iako su uzroci terorizma puno šire naravi: politiĉki, gospodarski, religijski i kulturalni [1].
Sobzirom da se posljedice proliferacije najĉešće oĉituju u ostvarivanju profita, njezina se
prevencija moţe prepoznati i u mjerama sprjeĉavanja pranja novca, odnosno sustavu
procjene rizika: (pojaĉana) dubinska analiza stranke, analitiĉki pregled transakcija i stalno
praćenje raĉuna. Uĉinkovita primjena zaštite od financiranja proliferacije provedena u
okvirima financijske institucije ovisi o pristupu informacija o riziku proliferacije,
ukljuĉujući opće pokazatelje i specifiĉne podatke o subjektima na koje se odnose.
Usprkos ĉinjenici da mreţa podrške proliferaciji u znatnoj mjeri ovisi o formalnom
financijskom sustavu, djelovanje financijskih institucija je ograniĉeno zbog nemogućnosti
90
sagledavanja cjelokupne transakcije i provoĊenja mjera procjene rizika. Zapreke se
oĉituju u ograniĉenjima u odnosu na tehniĉku struĉnost kojom raspolaţu banke,
raspoloţivost ograniĉenih informacija kao osnove praćenja raĉuna i nemogućnost
financijskih institucijaprovjerenjihove toĉnosti, strukturalna razliĉitost izmeĊu pranja
novca i financiranja proliferacije, kao i nedostatak jasnog financijskog uzorka
jedinstvenog za financiranje proliferacije te rascjepkanost kao obiljeţje ciklusa prodaje
[9]. Temeljem navedenog moţe se zakljuĉiti da opseg i sadrţaj pojma pranja novca,
financiranja terorizma i proliferacije zahtijevaju primjerene mjere prevencije. Osnovni cilj
mjeraprevencije pranja novca jezaštita integriteta, stabilnost kreditnih/financijskih
institucija i povjerenje u financijskih sustavod protoka nezakonitog novca kao aktualne
prijetnje unutarnjem trţištu Europske unije i meĊunarodnom razvoju. Njihova primjena
na problematiku prevencije proliferacije i njezinog financiranja je moguća, ali s
ograniĉenim dosegom. U cilju realizacije navedenog, potrebno je razluĉiti procjenu rizika
primjenjivu na rizik od pranja novca i financiranja terorizma, naĉela rizika mjerodavna u
konkretno odreĊenim drţavama (Demokratska Narodna Republika Koreja i Iran)i kriterija
koji se odnose na problem financiranja proliferacije općenito. Nevezano za navedene
razlike, financijske institucije mogu, u svom ograniĉenom opsegu, provoditi postupak
procjene rizika s ciljem identifikacije stranke i transakcije. U nedostatku sumnje na
aktivnosti proliferacije,nadleţne bi institucije trebale postupati unutarzakonskihokvira
koji dopuštaju prikupljanje dodatnih relevantnih informacija u vezi identiteta pravnih i
fiziĉkih osoba povezanih s proliferacijom i krajnjih korisnika od naroĉitog znaĉaja za
predmete, materijale, opremu, dobra i tehnologiju zabranjenu odreĊenim Rezolucijama
Vijeća sigurnosti (i informacija o njihovoj zloupotrebi), dostupnih tipologija o
financiranju proliferacije, toĉaka opasnosti (red flags)takvih financijskih aktivnosti [12] i
popisa i/ili obiljeţja osoba koje su dobile ili im je odbijen zahtjev za izdavanje izvozne
dozvole, kao i odnosnih pojedinosti o transakciji. Posebne mjere pojaĉanih
temeljitihanaliza visoko riziĉnih stranaka i transakcija ukljuĉuju prikupljanje dodatnih
informacija o detaljimanjihove prirode, krajnjih korisnika tih predmeta, informacija o
izvoznim kontrolama, elektroniĉkom plaćanju, kao i o svrsi provoĊenja transakcije [6].
Osim ograniĉenog opsega djelovanja financijskih institucija, proliferacija se od pranja
novca kao kaznenog djela razlikuje i u drugim aspektima. Krenuvši od osnova pranja
novca koje bez prethodne kriminalne aktivnostine postoji, sredstava koja se koriste u
procesu proliferacije mogu proisteći,kako izkaznenih djela, tako i iz zakonitih izvora.
Nadalje, krug ukljuĉenih subjekata, ali i sam postupak proliferacije nije toliko širok i
kompleksan kao kod pranja novca. Sukladno tome, po pitanju prevencije pranja novca
financijske institucije provode mjere dubinske analize stranke, kao i širi opseg mjera
procjene rizika koje su kod proliferacije ograniĉenog opsega. Specifiĉnosti se odnose i na
podruĉje sankcija. Subjekt koji je predmet sankcija povodom ustanovljene proliferacije
obvezanje uskladiti se sa odreĊenim zahtjevimatih sankcija te se podvrgava posebnim
analizama rizika neophodnim za takvo usklaĊivanje.Uzimajući u obzir da su spomenute
sankcije odreĊene za specifiĉne rizike i zemlje, one ne mogu posluţiti kao model razvoja
općeg pristupa temeljenog na procjeni rizika u nastojanjima suzbijanja financiranja
proliferacije [9]. Pitanje implementacije ciljanih financijskih sankcija obraĊujePreporuka
7, vrlo sliĉno Preporuci 6, koja istiĉe iste probleme zamrzavanja imovine bez odgode.
Iako je navedena zamisao poţeljna u teoriji, problemi njihove realizacije proizlaze iz
zahtjeva logistike. Mala je vjerojatnost da nadzorno tijelo ima autoritet temeljem kojeg bi
provelo zamrzavanje sredstava klijenta banke, dok bi gafinancijsko-obavještajna jedinica
ili neko drugo prikladno tijelo zasigurno imalo. Drugi problem naveden preporukom
proizlazi izspremnosti banaka na isto takvo zamrzavanje sredstava svojih klijenata[2].
91
3.1. Specifiĉnosti ciljanih mjera procjene rizika
U pogledu pitanja procjene rizika, rizik proliferacije ovisi o obuhvatu ustanovljene
proliferacije, zavisno od profila i obujma ukljuĉenih klijenata, vrste poslovanja
promatranog subjekta, drţave i geografskog poloţaja koji ukljuĉuje proliferacija
teposlovanja, proizvoda i uslugakao predmetaprocjene rizika [11]. Sukladno tome,
podruĉja visokog rizika bit će podloţna pojaĉanim mjerama i postupcima (pojaĉane mjere
dubinske analize stranke i pojaĉano praćenje transakcija)s glavnim ciljem pristupa
temeljenog na procjeni rizika u okviru kojeg će asistirati financijskoj instituciji radi
uĉinkovitijeg upravljanja rizikom proliferacije, radije nego ga prevenirati. Drţave s
nedostatnom ili nepostojećom kontrolom izvoza predstavljaju podruĉja pojaĉanog rizika
drţave ili geografskog podruĉja, a osobito zemljepodvrgnute odgovarajućim sankcijama
Ujedinjenih naroda kao što je Demokratska Narodna Republika Koreja i Iran. Rizik
drţave obuhvaća informacije o drţavama od znaĉaja za proliferaciju u odnosu na najĉešće
korištene alternativneputeve kretanja ili gospodarske zone sa slabom kontrolom izvoza.
Usprkos ĉinjenici da je rizik drţave [4] najvaţniji element svih modela predstavljenih
rizika pranja novca i financiranja terorizma, to nije sluĉaj kod procjenerizika drţave koji
se odraţava u sankcijama protiv drţava atraktivnih po pitanju proliferacije i uvjetima
dobivanja dozvole za izvoz [9]. S obzirom na navedeno, rizik proizvoda ili usluga odnosi
se na pruţanje usluga na ustanovljenim podruĉjima ili subjektima visokog rizika,
financiranju projekata ili sloţenih kredita gdje su prisutnidrugi ciljani faktori rizika, kao i
pruţanja financijskih usluga, ukljuĉujući usluge financiranja trgovine,gdje su prisutni
ostali povećani faktori rizika poput identifikacije krajnjeg korisnika. Ništa manje vaţan
nije niti rizik klijenta kojeg je moguće detektirati primijenjenimpostupcimadubinske
analize stranke. I ovaj segment obuhvaćaklijente s niskim rizikom, iako će paţnja
financijskih institucija u tom sluĉaju biti usmjerena prema onima ĉije aktivnosti mogu
ukazivati na veći rizik financiranja proliferacije. Ta vrsta profila stranaka moţe
ukljuĉivati: izvoznikeukljuĉene u transakcije s krajnjim korisnicima (end-users)
navedenih nacionalnim popisima visokoriziĉnih subjekata (krajnji korisnici u Iranu,
politiĉki eksponiraneosobe– PEPs), krajnjih korisnikanavedenih popisom vojnog ili
istraţnog tijelapovezanog s jurisdikcijama visokog rizika od proliferacije, kao i
sudjelovanje klijenata u nabavi, kupnji ili prodajidobara s dvostrukom namjenom(Uredba
Vijeća 1334/2000, 428/2009, 1231/2011, 388/2012) što ne moţe bitiper seindikator
financijskoj instituciji, ali je od znaĉaja ukoliko su prvotno ustanovljeni drugi faktori
rizika [9]. Identifikacija dobara s dvostrukom namjenom podobnih za proliferacijuje
kompleksna, ĉak i u sluĉaju dostupnosti detaljnih informacija o pojedinom dobru, što
posljediĉno zahtjeva visoko specijaliziranoznanje i iskustvo [8]. Upravo iz osnovnih
odrednica proliferacije i problematike njezinog financiranja proizlaze glavne poteškoće
povezane s njezinimsadrţajem: rastući trend kupnje i prodaje osnovnih komponenata za
razliku od cijelog sustava proizvodnje; oteţana identifikacija dobara s dvostrukom
namjenom; sloţena mreţa nabave dobara podloţnih proliferaciji te veća mogućnost rizika
financiranja proliferacije u sluĉajevima gdje je izvor sredstava legalne naravi, a krajnji
korisnik takvih dobara nepoznat, oteţavajući pritom ustanovljavanjenavedenih aktivnosti
[10].
3.2. Predmet razlikovanja s pranjem novca i financiranjem terorizma
Unatoĉ uoĉenim razlikama izmeĊu osnovne strukture pojmova proliferacije i pranja
novca, provoĊenje mjera procjene rizika prevencije njihovog financiranja u odreĊenim se
segmentima podudara. Krucijalna toĉka korelacije oĉituje se u polaznoj postavci prema
kojoj ne postoji univerzalni hodogram djelovanja, već se svaka mjera poduzima ovisno o
92
posebnostimaklijenta ili provedene transakcije. Navedeno ukljuĉuje kategoriju i
specifiĉnosti najvaţnijih subjekata ukljuĉenih u provoĊenje transakcije, trajanje
isvrhunjihovog odnosa te transparentnost njihovog odnosa i strukture korporacije. Kao i
kod problematike financiranja terorizma, osnovne mjere prevencije financiranja
proliferacije oĉituju se u ograniĉenom opsegu djelovanja financijskih institucija jer bez
specifiĉnih smjernica, odgovarajuće tipologije ili posebnih izvješća pribavljenih od
nadleţnih tijela to ne bi bilo moguće. MeĊutim, realno je pretpostaviti da će
ustanovljavanje faktora većeg rizika zahtijevati provoĊenje pojaĉane dubinske analize,
povećanu uĉestalost kritiĉkog razmatranja poslovnih odnosa iodobrenje višeg
rukovodstva te pojaĉan nadzor. Kao toĉke opasnosti (red flags) povezanesa sumnjivim ili
neobiĉnim transakcijama navode se: visina i obujam plaćanja, drţava u kojoj se provodi
uplata ili isplata, naziv uplatitelja/korisnika i obrazac u vezi s nazivom zemlje ili subjekta
[9]. Navedeni pristup prema predmetnoj problematici moţe biti implementiran u okviru
automatskog nadzora, uzimajući u obzir da upozorenja generirana automatskim sustavima
moraju biti neizbjeţno podvrgnuta i nekoj vrstiljudske intervencije. Temeljem
ustanovljenog potencijalnog rizika proliferacije, banke i druge financijske institucije su
podloţne financijskim sankcijamaizRezolucija Vijeća sigurnosti1718 (2006), 1737
(2006), 1747 (2007), 1803 (2008), 1874 (2009) i 1929 (2010) s osnovnim ciljem
sprjeĉavanja modernihnaĉina bankarskog poslovanja i ograniĉavanjazabranjenih vrsta
plaćanja. Pritom je potrebno uzeti u obzir da primjena financijskih sankcija utjeĉe na
likvidnost i solventnost financijskih institucija, povećavajući rizik nesolventnosti, što
neposredno potencira probleme koji zahtijevaju ozbiljno promišljanje. U sluĉaju primjene
takvih sankcija na banke,nadleţna bi tijela trebala ustanoviti posluju li one u njihovoj
zemlji te hoće li njihovo isticanjezbog sumnje na proliferaciju utjecati na pitanje
kompetentnosti direktora banke ili višeg rukovodstva (fit-and-propercriteria) ili
uzrokovati daljnje regulatorne probleme poput rizika sustava ili drugih utjecaja na trţište
[6]. Dvojbe prilikom postupanja financijskih institucija usprkosuspješnom provoĊenju
postupka identifikacije ili pak nemogućnosti rješavanja problemas ustanovljenim visoko
riziĉnim klijentima i/ili transakcijama, zahtijevajukonzultiranje s mjerodavnim nadleţnim
institucijama, prekidanjeposlovnogodnosa s relevantnim klijentom ili zatvaranjenjegovog
raĉuna, obustavljanje provoĊenja sporne transakcije do provoĊenja istrage ili zamrzavanja
sredstava navedenog subjekta i druge imovine bez odgode, kao i prekid pruţanja daljnjih
usluga financijske prirode. Zamrzavanje sredstava ukljuĉuje sva sredstva i imovinu koja
je u posrednom ili neposrednom vlasništvu ili podkontrolom.
4. ZNAĈAJ UĈINKOVITE RAZMJENE INFORMACIJA
Uĉinkovita i pravodobna razmjena podataka još je jedan vaţan element uĉinkovite
prevencije financiranja proliferacije. Široki spektar informacija s kojima financijska
institucija raspolaţeprikuplja se indikatorima pranja novca, indikatorima financiranja
proliferacije ili drugimtipologijamau odnosu na promatranesubjekte. Dobivene se
informacije podvrgavaju recentnoj analizi (real-time screening), ali i naknadnom praćenju
raĉuna(post-event account monitoring)u cilju provoĊenja cjelovite analize transakcija i
dubinske analize stranke. Sustav izvoznih kontrola temeljise na popisu kontroliranih
dobara kao jednim od naĉina prikupljanja informacija [9]. Radi se o priliĉno ograniĉenom
procesu s obzirom na jednako tako ograniĉeni izvor svake dostupne informacije.MeĊutim,
potrebno je spomenuti da neke jurisdikcije imaju i obavještajne agencije zaduţene za
identifikaciju, analizu i prosljeĊivanje prikupljenih podataka o fiziĉkim ili pravnim
osobama koje su potencijalnoukljuĉene u potporu financiranja proliferacije [5]. Druga
mogućnost proizlazi iz liste sankcioniranih subjekata, ukljuĉujući one koji supodvrgnuti
ciljanim financijskim sankcijama Ujedinjenih naroda ili drugih tijela na nacionalnoj ili
93
nadnacionalnoj razini, radi analitiĉkog pregleda baze stranaka i transakcija, a u cilju
postupanja u skladu s obvezama nametnutim reţimom
sankcija.Posljednja,savjetodavnalista je specifiĉna, s decidiranim navoĊenjem subjekata
povezanih s proliferacijom. Vrlo je sliĉna listi sankcioniranih subjekata zbog ĉega je lakše
primjenjiva u sustavima koji preferiraju postupak analitiĉkog pregleda i probira podataka.
Iako neće nuţno rezultirati zaustavljanjem ili odbijanjem transakcije, zasigurno će biti
predmet procjene rizika i mogućeg prijavljivanja sumnjivih transakcija nadleţnim tijelima
[9]. Informacije o riziku proliferacije i ukljuĉenim subjektima podloţne su visokom
stupnju povjerljivosti. Iz navedenog razloga nadleţna tijela nastoje pronaći prigodnu
ravnoteţu izmeĊu uĉinkovitih mehanizama razmjene informacija i pravnihpitanjazaštite
podataka,radi usklaĊenosti snacionalnim zakonodavstvom suzbijanja financiranja
proliferacije ili razmatranja mogućnosti njegova kršenja[5]. U tom se smislu moţe
oĉekivati trenutna procjena financijske institucije, s obzirom na konkretnu situaciju, koje
će informacijemanje osjetljive prirodepodijeliti s privatnim sektorom. Takva se razmjena
informacija odnosi na ciljane subjekte ili transakcije,razmijenjene izmeĊu financijskih
institucija i nadleţnih tijela s ciljem prevencije financiranja proliferacije. Limitirane ili
sigurnosno provjerene kontaktne grupe usmjerene su na razmjenuinformacija izmeĊu
financijsko-obavještajnih jedinica koje mogu bitimjerodavne za buduću istragu ili
utvrĊivanje novih metodologija pranja novca ili financiranja terorizma. Treća vrsta,
ograniĉena distribucija dojava o pozivanju na oprez, odnosi se i na financijsko-
obavještajne jedinice i nadleţna tijela kontrole izvoza, obuhvaćajući najširi krug
informacija koje mogu pridonijeti izradi općeg profila klijenta, transakcije ili zemlje,
temeljenog na procjeni rizika [9]. Temeljem navedenog proizlazi da uĉinkovita
prevencija financiranja proliferacije zasigurno ovisi o uĉinkovitoj koordinaciji izmeĊu
svih mjerodavnih nadleţnih tijela po pitanju proliferacije ili njezinog financiranja,
ukljuĉujući izvozna i nadleţna tijela carinske/graniĉne kontrole, financijsko-obavještajne
jedinice i financijske institucije, obavještajne sluţbe, tijela izvršne vlasti, nadzornike
financijskog sektora, kao i tijela za unaprjeĊenje trgovine i drţavnu upravu, imajući u
vidu da mnoge jurisdikcije poštuju utvrĊena naĉela privatnosti s ograniĉenim
mogućnostima distribucije odreĊenih vrsta informacija.
5. ZAKLJUĈAK
Uzimajući u obzir specifiĉnosti proliferacije moţe se zakljuĉiti dakretanje i usavršavanje
dobara pogodnih za proliferacijupredstavljaozbiljnu prijetnju svjetskoj stabilnosti i moţe
uzrokovati neizmjerne posljedice u razmjerima ljudskih ţrtava. Osnovne mjere njezine
prevencije oĉituju se provoĊenjem mjera dubinske procjene rizika i uĉinkovitom
meĊunarodnom suradnjom, a naglaskom na neizostavnu primjenu propisa izvoznih
kontrola, nuţnost izrade izvješća o nadzoru teciljanih financijskih i trgovinskih sankcijana
nacionalnom nivou. Zahvaljujući poveznicama proliferacije s pranjem novca i
financiranjem terorizma, financijske bi institucije trebale osigurati primjenu širokog
spektra specifiĉnih mjera njezinog suzbijanja te razviti mjere detekcije sumnje na
financiranje proliferacije kroz dubinsku analizu stranke, procjenu rizika i interne kontrole,
ovisno o razliĉitim kategorijama primijenjenih indikatora koji su neizostavno ograniĉenog
opsega. S obzirom na ĉinjenicu da uĉinkovita implementacija mjera zaštite od
financiranja proliferacije ovisi o pristupu informacija o riziku od proliferacije, on će
ovisiti o riziku uspostavljenom u okvirima rizika klijenta, proizvoda ili usluge te rizika
drţave ili geografskog poloţaja. Uz široki obuhvat primijenjenih mjera, njihova će se
uĉinkovitost povećati pravodobnom razmjenom prikupljenih i obraĊenih informacija
izmeĊu financijskih ili drugih nadleţnih tijela te izmeĊu javnog i privatnog sektora,
poštujući pritom legislativu koja se odnosi na stroga pravila zaštite podataka. Uz
94
pretpostavku da proliferatori djeluju na globalnoj razini s glavnim ciljem, osim profita,
prikazivanja poslovanja kao legalne trgovine, moţe se oĉekivati daljnji razvoj
ustanovljenih rizika i, posljediĉno, potrebe za novim naĉinima zaštite svjetske ekonomije.
REFERENCES
[1] Bilandţić, M., (2014). Sjeme zla: uvod u studije terorizma, Despot Infinitus d.o.o.,
ISBN 978-953-7892-26-5, Zagreb, Croatia.
[2] Cox, D., (2014). Handbookof Anti Money Laundering, John Wiley&SonsLtd, ISBN
978-0-470-06574-7, West Sussex, United Kingdom.
[3] Dimovski, Z., Tomić, D., Šaljić, E., Dinić, J., (2015). Terorizam, Draslar Partner
d.o.o., ISBN 978-86-89691-08-5, Beograd, Serbia.
[4]Esoimeme, E. E., (2015). TheRisk-BasedApproach to Combating Money
LaunderingandTerroristFinancing, ISBN 9789486030, Eric Press USA,
[5]FATF, Best PracticesPaper:
SharingamongDomesticCompetentAuthoritiesInformationRelated to
TheFinancingofProliferation, Financial ActionTaskForce, Paris, France, 2012.
[6]FATF, Theimplementationof Financial Provisionsof United Nations
SecurityCouncilResolutions to CountertheProliferationofWeaponsofMassDestruction,
Financial ActionTaskForce, Paris, France, 2013.
[7]FATF, International Standards on Combating Money
LaunderingandTheFinancingofTerrorism&Proliferation, The FATF Recommendations,
Financial ActionTaskForce, Paris, France, 2017.
[8] FATF, ProliferationFinancingReport, Financial ActionTaskForce, Paris, France,
2008.
[9] FATF, ReportCombatingProliferationFinancing: A status Report on Policy
Development andConsultation, Financial ActionTaskForce, Paris, France, 2010.
[10]Jersey Financial ServicesCommission, Guidance on
ProliferationandProliferationFinancing, Jersey, USA, 2011.
[11] Odeh, I. A., (2010). Anti-Money launderingandCombatingTerroristFinancing for
Financial Institutions, ISBN 978-1-4349-0453-9, DorrancePublishing Co., Inc,
Pittsburgh, USA,
[12] Weismann M. F., (2014). Money Laundering: Legislation,
RegulationandEnforcement, ABA Publishing, ISBN 978-1-62722-844-2, Chicago, USA.
95
III MEĐUNARODNA NAUĈNO - STRUĈNA KONFERENCIJA
BEZBEDNOST I KRIZNI MENADŢMENT –TEORIJA I PRAKSA
BEZBEDNOST ZA BUDUĆNOST – 2017.
ANALIZA PROTIVOKLOPNIH RAKETNIH SISTEMA U
CILJU UVOĐENJA U OPERATIVNU UPOTREBU U
JEDINICAMA VOJSKE SRBIJE
Ţeljko Jokić1, Slaviša Jotić
2, Ljubinko Karapetrović
3, Ţeljko Marinković
4
1Univerzitet odbrane Vojna akademija, Beograd, [email protected]
2Univerzitet odbrane Vojna akademija, Beograd, [email protected]
3Univerzitet odbrane Vojna akademija, Beograd, [email protected]
4Univerzitet odbrane Vojna akademija, Beograd, [email protected]
Abstrakt: Tokom dvadesetog veka oklopna sredstva, a pre svega tenkovi doţiveli
su pravu razvojnu ekspanziju. Od prve pojave na bojištu, jedva da je prošao jedan vek a
već se pojavila peta generacija tenkova. Paralelno sa razvojen oklopnih sredstava tekao
je i razvoj sredstava za protivoklopnu borbu. Do sada su razvijene tri a na pomolu je i
četvrta generacija protivoklopnih raketnih sistema (PORS). PORS, na upotrebi u
jedinicama Vojske Srbije, spadaju u sisteme prve i druge generacije i kao takvi zreli su za
zamenu savremenim protivoklopnim sistemima. U radu je pomoću metoda
višekriterijumskog odlučivanja, a na osnovu najbitnijih kriterijuma PORS, izvršena
uopredna analiza savremenih PORS u cilju uvođenja u operativnu upotrebu i
osavremenjavanja jedinica Vojske Srbije. Kljuĉne reĉi: protivoklopni sistemi, odlučivanje, metoda, vojska
Abstract: During the 20th century armored vehicles, tanks primarily,
experienced the development expansion. Since the first appearance on the battlefield,
barely a century passed and already 5th
generation of tanks appeared. With the
development of armored vehicles at the same time there was a development of anti-tank
systems. So far, there was a development of three generation and on the pier is the fourth
generation of anti-tank rocket systems. Anti-tank rocket systems, at the moment is used in
the units of Serbian army and belongs to the systems of first and second generation, and
as such they are ripe for replacement with modern anti-tank systems. In the work we tried
using the multi-criteria method decision-making, based on the most important criteria
anti-tank rocket systems, and we managed to do comparative analysis of contemporary
anti-tank rocket systems to facilitate the introduction into operation and modernization of
the Serbian Army.
Keywords: anti-tank system, decision making, methods, military
1. UVOD
Razvoj borbenih sredstava i vojne opreme u svetu, rezultat je prvenstveno ĉvrste
povezanosti nauke i tehnike, ali i ekonomske i finansijske moći. Ako se analizira, samo
tokom dvadesetog veka, posebno veliki napredak se uoĉava na razvoju tenkova. Od 15.
septembra 1916. godine, kada se na bojnom polju kod reke Some prvi put pojavio, pa do
današnjeg dana njegov razvoj tekao je vrtoglavo uzlaznom putanjom.[7] MeĊutim, sa
razvojem oklopnih sredstava, paralelno se razvijaju oruĊa ĉiji je glavni zadatak efikasno
96
neutralisanje i uništavanje istih. Danas se ne moţe zamisliti vojska bez protivoklopnih
sredstava.
Ekonomska kriza i ratovi koji su zadesili Republiku Srbiju krajem dvadesetog veka,
onemogućili su nabavku savremenih protivoklopnim sredstava za potrebe Vojske Srbije.
Uporednom analizom taktiĉko-tehniĉkih karakteristika nekoliko trenutno najsavremenijih
tipova protivoklopnih raketnih sistema (u daljem tekstu PORS), predstavljen je pravac u
kom trenutno ide razvojm ovih sistema u nekim od najrazvijenijih zemalja sveta. Prilikom
analize koršćene su osnovne, ujedno i najbitnije karakteristika, kao što su: domet,
probojnost, masa, efikasnost voĊenja i dejstva po cilju i cena. Uporedna analiza PORS,
izvršena je korišćenjem metoda višekriterijumskog odluĉivanja.
2. PROTIVOKLOPNI SISTEMI
Sa razvojem oklopnih vozila sve više se razvijaju i oruţja koja će svojim dejstvom
neutralisati i uništiti oklopna sretstva. Tipiĉni predstavnici ovakvih oruţja su sredstva,
popularno nazvana „anti-tenkovske puške― (Boys Anti-Tank Rifle), prvi put uvedena u
operativnu upotrebu vojske Velike Britanije 1934. godine. Za vreme Drugog svetskog
rata i u vojsci SAD postojala su takva oruţja (antitenkovska raketa tipa „M1 Bazooka―)
koje je uvedeno u operativnu upotrebu vojske SAD 1942. godine. Nemaĉka vojska je
koristila bestrzajno oruţje pod nazivom Pancerfaust (nem.Panzerfaust-oklopna pesnica).
Nakon Drugog svetskog rata poĉinje znaĉajna ekspanzija protivoklopnih sredstava, do
danas pojavilo su se tri generacije protivoklopnih voĊenih raketa. Protivoklopne voĊene
rakete prevashodno su dizajnirane za uništavanje teškooklopljenih tenkova, kao i drugih
oklopnih vozila.
2.1. Osnovne karakteristike savremenih protivoklopnih raketnih
sistema
Prva generacija POVR, koja se pojavila sredinom pedesetih godina 20. veka, jeste POVR
sa ruĉnim voĊenjem. Prvu generaciju POVR ĉine sistemi tipa: SS-11, Entract-581, Cobra,
Mamba, 9M14M Maljutka i druge rakete.
Druga generacija protivoklopnih voĊenih projektila oznaĉava se skraćenicom „SACLOS―
(Semi-Automatic Command to Line Of Sight) i predstavlja poluautomatsko voĊenje
projektila na liniji vidnog polja. Predstavnici druge generacije POVR su sistemi: TOW,
HOT, MILAN, Fagot i drugi.
Najnaprednija generacija protivoklopnih voĊenih sistema je treća generacija. Radi se o
trenutno najmodernijim sistemima, kako tehnološki, tako i taktiĉki. PORS treće
generacije poseduju "pametne" rakete koje rade na principu ispali i zaboravi.
2.1.1. Savremeni protivoklopni raketni sistemi u svetu
Kao i kod ostalog naoruţanja, u istraţivanju, razvoju i proizvodnji PORS izdvajaju se
sledeće zemalje sveta: Rusija, Sjedinjene Ameriĉke Drţave, Izrael i evropski proizvoĊaĉi.
PORS KORNET-E Ruske proizvodnje, namenjen za uništavanje oklopnih borbenih
sredstava, ukljuĉujući i one opremljene eksplozivnim reaktivnim oklopom (ERA),
utvrĊenih fortifikacijskih objekata kao i malih taĉkastih i niskoletećih ciljeva.[3] Uveden
u operativnu upotrebu 1994. godine. Opsluţuju ga dva vojnika, nišandţija i posluţilac.
Projektil moţe biti sa kumulativnom tandem bojevom glavom (b/g) probojnosti do 1000
mm aktivnog oklopa ili sa zapaljivom b/g za stvaranje termobariĉnog efekta. Maksimalni
efikasni domet iznosi 2500 m, dok minimalni domet iznosi 100 m. Masa sistema je 14
kg.[4]
97
PORS KORNET-E je predstavnik usavršene druge generacije PORS. Cena ovog sistema
po dostupnim podacima je 30.000 dolara.
JAVELIN je prenosno protivoklopno oruĊe, tipa „lansiraj i zaboravi―. Predstavnik je
treće generacije PORS. Poslugu ĉine 2 vojnika, nišandţija-operator i posluţilac koji sa
sobom nosi još 2 rakete. PORS JAVELIN je ušao u proizvodnju 1994. godine. Do sada je
proizvedeno preko 25000 raketa.
Masa sistema je 22,3 kg. JAVELIN koristi dvostruku (tandem) bojevu glavu probojnosti
1000 mm oklopa.[2] Maksimalni domet uspešnog dejstva PORS JAVELIN je do 2000m
a minimalna daljina dejstva je 75m. PORS JAVELIN ima dva moda napada: direktni i
napad iz gornje polusfere. Cena PORS je 125.000 dolara za ceo sistem, odnosno 80.000
dolara za raketu.
PORS MILAN (Missile d´Infanterie Leger Antichar) je plod Francusko-Nemaĉke
pameti, proizveden sada već davne 1973. godine. Danas je u operativnoj upotrebi verzija
iz 1993. godine MILAN 3. PORS MILAN 3 ima prenosni lanser sa CCD lokatorom i
sistemom voĊenja otpornim na ometanje. Raketa je sa tandem-kumulativnom b/g.
Prvenstvena namena je uništavanje tenkova, a moţe da se koristi i za dejstvo protiv nisko
i sporo letećih helikoptera na visinama od 30-1800m. Kalibar sistema je 115mm, masa
14kg a domet od 25-2000m. Probojnost rakete je 880mm+ERA (eksplozivno reaktivni
oklop). Sistem opsluţuje 2 vojnika. Cena sistema po dostupnim podacima je 35.000
dolara.
3. UPOTREBA PROTIVOKLOPNIH RAKETNIH SISTEMA U VOJSCI
SRBIJE
Primena PORS ima presudnu ulogu na planiranje, pripremu, organizovanje i izvoĊenje
protivoklopnih dejstava u okviru kojih se razbijaju i uništavaju oklopne jedinice
neprijatelja na prohodnim pravcima napada.[6] Vojska Srbije u svojoj operativnoj upotrebi poseduje sredstva namenjena za
protivoklopnu borbu na malim i srednjim daljinama. Za izvoĊenje protivoklopnih dejstava
na malim daljinama u operativnoj upotrebi se nalazise RBR 64mm M-80 a planira se
uvoĊenje u operativnu upotrebu PORS „BUMBAR―. Za protivoklopnu borbu na srednjim
daljinama KoV koristi dva PORS 9K11 MALJUTKA i 9K111 FAGOT.
4. METODE VIŠEKRITERIJUMSKOG ODLUĈIVANJA
Jedno od kljuĉnih pitanja u savremenom dinamiĉnom i promenljivom okruţenju koje
utiĉe na funkcionisanje i opstanak bilo kog sistema je kako doneti ispravnu odluku.
Odluĉivanje predstavlja izbor izmeĊu viših mogućih alternativa (alternativnih rešenja) za
razmatrani problem.[9] Da bi se odluĉivanje realizovalo patpuno i kvalitetno nepohodno
je da se izvede kroz sledeće faze: Identifikovanje problema, generisanje alternativa i
kriterijuma optimalnosti, ocena i izbor, implementacija i kontrola.
Postoji veliki broj metoda višekriterijumskog odluĉivanja, predmet interesovanja u okviru
rada biće Metoda za višekriterijumsko kompromisno rangiranje, skraćeno VIKOR.
4.1. Metoda za višekriterijumsko kompromisno rangiranje
Metoda za višekriterijumsko kompromisno rangiranje, razvijena je na osnovu elemenata
iz kompromisnog programiranja polazeći od „graniĉnih― formi Lp-metrike.[9] Metoda je
razvijena 1986. godine.[1]
Metoda VIKOR razvijena je na takvim metodološkim osnovama da se donosiocu odluke
predlaţu alternative koje predstavljaju kompromis izmeĊu ţelja i mogućnosti.
98
Korišćenjem metode odreĊuje se kompromisna rang lista, tj. kompromisno rešenje i to
pomoću teţinskih koeficijenata. Polazna taĉka kod raĉunanja VIKOR metode je poĉetna
matrica odluĉivanja gde m pretstavlja broj alternativa, a n pretstavlja broj kriterijuma.
Suština drugog koraka ove metode je u proraĉunu vrednosti pesimistiĉkog rešenja Sj i
oĉekivanog rešenja Rj . Treći korak VIKOR metode vrši proraĉun kompromisnog rešenja
(Q). Ĉetvrti korak vrši rangiranje alternativa, pri ĉemu skup alternativa moţe da se rangira
na osnovu vrednosti kriterijumske funkcije koje su dodeljene svakoj alternativi
(kompromisno rešenje).
5. UPOREDNA ANALIZA SAVREMENIH PROTIVOKLOPNIH
RAKETNIH SISTEMA
U cilju uspešne uporedne analize odabranih PORS srednjeg dometa veoma je vaţno
definisati šta se od savremenog PORS traţi da poseduje na savremenom bojištu, a nakon
toga potrebno je izabrati najvaţnije karakteristike po kojima će se vršiti njihovo
poreĊenje. Trenutna, a i buduća borbena dejstava pred PORS nameću ozbiljne zahteve.
MeĊu mnogim zahtevima, u cilju uporedne analize izabrana su tri bitna: probojnost,
maksimalni domet i cena.
Probojnost se definiše kao duţina koju probije projektil ako udari u prepreku (oklop) pod
uglom od 90°.[5]
Slika 1: Probojnost razmatranih PORS
Maksimalni domet, kao zahtev savremenih PORS, predstavlja mogućnost da se
oklopnom sredstvu nanese udar sa distance tj. sa što većeg odstojanja.
Slika 2: Maksimalni domet razmatranih PORS
U vremenu sve ĉešćih ekonomskih kriza i nedostataka sretstava za opremanje vojske,
jedna od glavnih karakteristika koja se mora uzeti u obzir prilikom nabavke naoruţanja i
opreme je njena cena. Zbog nemogućnosti pronalaţenja relevantnih podataka za
navedena sredstva, vrednosti cena koje su korišćene u radu su rezultat prouĉavanja
literature, ĉlanaka sa interneta ali i liĉne pretpostavke autora.
800
850
900
950
1000
KORNET-E JAVELIN MILAN-3
probojnost u mm
0
500
1000
1500
2000
2500
KORNET-E JAVELIN MILAN-3
max domet u m
99
Slika 3: Cena razmatranih PORS
5.1 Primena metoda višekriterijumskog odluĉivanja
Uporedna analiza PORS, u radu izvršena je korišćenjem metode višekriterijumskog
odluĉivanja VIKOR sa ciljem utvrĊivanja optimalnog izbora izmeĊu raspoloţivih
alternativa i odabranih kriterijuma.
Tabela 1: Pregled raspoloţivih alternativa
Alternativa 1 A1 KORNET-E
Alternativa 2 A2 JAVELIN
Alternativa 3 A3 MILAN-3
Tabela 2: Pregled odabranih kriterijuma
Kriterijum 1 K1 probojnost
Kriterijum 2 K2 maksimalni domet
Kriterijum 3 K3 cena
5.1.2 Primena metode za višekriterijumsko kompromisno rangiranje
U tabeli 3. date su vrednosti kriterijuma po alternativama, sa karakterom kriterijuma i
teţinskim koeficijentima.
Tabela 3: Vrednovanje alternativnih rešenja
kriterijumi K1
probojnost [mm]
K2
max domet [m]
K3
cena [u 10³$]
alternative W1 = 0.234 W2 = 0.161 W5 = 0.168
A1 1000 2500 30
A2 1000 2000 125
A3 880 2000 35
karakter
kriterijuma max max min
U sledećem koraku vrši se odreĊivanje najveće xi*
i najmanje vrednosti xi- svakog
kriterijuma. (Tabela 4.)
0.000
20.000
40.000
60.000
80.000
100.000
120.000
140.000
KORNET-E JAVELIN MILAN-3
cena u dolarima
100
Tabela 4: Izbor najveće xi* i najmanje vrednosti xi
-
kriterijumi K1
probojnost [mm]
K2
max domet [m]
K3
cena [u 10³$]
alternative W1 = 0.234 W2 = 0.161 W5 = 0.168
A1 1000 2500 30
A2 1000 2000 125
A3 880 2000 35
Xi˟ 1000 2500 30
Xiˉ 880 2000 125
karakter
kriterijuma max max min
U sledećem koraku proraĉunava se vrednost pesimistiĉkog rešenja Sj i oĉekivanog rešenja
Rj za vrednost koja se nalazi u preseku vrste alternative A1 i kolone kriterijuma K1.
Dobijene vrednosti prikazane su u tabeli 5.
Tabela 5: Vrednosti pesimistiĉkog Sj i oĉekivanog Rj rešenja
kriterijumi K1
probojnost [mm]
K2
max domet [m]
K3
cena [u 10³$]
alternative W1 = 0.234 W2 = 0.161 W5 = 0.168
A1 0.000 0.000 0.000
A2 0.000 0.161 0.168
A3 0.140 0.161 0.009
Xi˟ 1000 2500 30
Xiˉ 880 2000 125
karakter
kriterijuma max max min
Konaĉno, vrednost pesimistiĉkog i oĉekivanog rešenja izraĉunavaju se za sve alternative,
a vrednosti rešenja za alternative prikazani su u tabeli 6.
Tabela 6: Vrednosti rešenja za alternative
alternative Si Ri Si⁺ Si⁻ Ri⁺ Ri⁻
A1 0.225 0.175
0.225 0.485 0.168 0.175 A2 0.457 0.168
A3 0.485 0.175
U sledećem koraku metode vrši se proraĉun kompromisnog rešenja (Q). Vrednosti
kompromisnog rešenja, sa izvršenim rangom alternativa prikazani su u tabeli 7.
Tabela 7: Rang razmatranih alternativa
alternative Qi rang
A1 0.042 1.
A2 0.287 2.
A3 0.365 3.
Konaĉni rang alternativa prema VIKOR metodi:
A1>A2>A3
101
6. ZAKLJUĈAK
Iako je tokom Hladnog rata teţišna trka bila u naoruţavanju sa nuklearnim naoruţanjem
nije se zaostajalo ni u razvoju konvencionalnog naoruţanja gde se posebno istiĉu oklopna
sretstva i sretstva za protivoklopnu borbu. Put od jednostavnih sredstava sa poĉetka
Drugog svetskog rata pa do „pametnih‖ raketa, za manje od pola veka, protekao je kroz
razvoj i primenu tri generacije ovih sistema, mada se sve više pominje i ĉetvrta
generacija. Analizirajući taktiĉko tehniĉke karakteristike savremenih PORS srednjeg dometa i PORS
koji su u operativnoj upotrebi u Vojsci Srbije, a imajući u vidu znaĉaj protivoklopne
borbe u današnjem ratovanju, dolazi se do zakljuĉka da postoji potreba za hitnim
osavremenjavanjem ovakvih sistema u jedinicama Vojske Srbije. UvoĊenje novog PORS
u operativnu upotrebu koji će zadovoljiti uslove izvoĊenja savremenih protivoklopnih
dejstava je nasušna potreba.
Iako za opstanak na bojištu prva dva kriterijumi imaju presudni znaĉaj i trebala bi da budu
opredeljujuća prilikom nabavke novih PORS, ipak nije uvek tako. U uslovima ekonomske
krize, kao i u mnogim zemljama sveta, tako i u Republici Srbiji, veoma bitan kriterijum je
i cena. Pomoću VIKOR metode iznalazi se kompromis izmeĊu ţelja i mogućnosti, pa je
tako izabran sistem koji najviše pruţa za novac sa kojim se raspolaţe. Prema VIKOR
metodi izbor je pao na alternativu 1 (A1). Nabavkom ovog PORS znaĉajno bi doprinelo
poboljšanju operativnih sposobnosti Vojske Srbije, ne samo trenutno nego i za duţi
naredni vremenski period.
LITERATURA
[1]Agarski, B., Razvoj sistema za inteligentnu višekriterijumski procenu opterećenja
ţivotne sredine kod ocenjivanja ţivotnog ciklusa proizvoda i procesa - Doktorska
disertacija, Novi Sad, 2014.
[2] Ardeljan, A., Naoruţanje zemalja NATO, VIZ, Beograd, 1999.
[3] Ardeljan, A., Oruţje Rusije, VIZ, Beograd, 1999.
[4] Arsić, S.,Streljačko naoruţanje sveta,NIU„Vojska―, Beograd, 2002.
[5] Vojni leksikon, VIZ, Beograd, 1981.
[6] Doktrina Vojske Srbije, Medija Centar „Odbrana―, Beograd, 2010.
[7] ĐorĊević, M., Arsić, S., Tenkovi 1945-2005, Novinsko izdavaĉka ustanova „Vojska―,
Beograd, 1997.
[8] Kovaĉ, M., Stojković, D., Strategijsko planiranje odbrane, VIZ, Beograd 2009.
[9]Nikolić, I., Borović, S., Višekriterijumska optimizacija, Centar vojnih škola Vojske
Jugoslavije, Beograd 1996.
102
III MEĐUNARODNA NAUĈNO - STRUĈNA KONFERENCIJA
BEZBEDNOST I KRIZNI MENADŢMENT –TEORIJA I PRAKSA
BEZBEDNOST ZA BUDUĆNOST – 2017.
PRILOG USPOSTAVLjANjU UPRAVNE
ORGANIZACIJE ZAVANREDNE SITUACIJE U
REPUBLICI SRPSKOJ
CONTRIBUTION TO THE ESTABLISHMENT OF
ADMINISTRATIVE EMERGENCY MANAGEMENT
ORGANIZATION IN THE REPUBLIC OF SRPSKA
doc.dr Goran Maksimović Bezbjednosni istraţivaĉki centar, Banja Luka, Republika Srpska,
Saţetak:Vanredne situacije se javlјaju u različitim oblicima a razvoj društva je
generisao nove oblike nepredviđenih okolnosti, koje stvaraju preduslove za nastanak i
razvoj ovakvih situacija. One su konstanta lјudske istorije a u savremenom svijetu, one
postaju sve brojnije i raznovrsnije po svojoj prirodi. Organizovanost svake društvene
zajednice za zaštitu građana je primarno bezbjednosno pitanje. Štete, koje potencijalno
nastaju vanrednim situacijama, su velike te je potreba organizovanja i redukcije njihovih
efekata nuţna. Interpretacija hipotetičke pretpostavke rada je da jedinstven sistem
upravlјanja u vanrednim situacijama u Republici Srpskoj nije izgrađen. Ovakva situacija
pred Republiku Srpsku postavlјa zahtjev za uspostavlјanjem savremenog, nacionalnog integrisanog
sistema za upravlјanjem u vanrednim situacijama jer samo takav sistem omogućava
adekvatnu pripremu, akciju i efikasan odgovor Republike i društva.
Klјuĉne rijeĉi: organizacija, sistem, vanredne situacije, upravlјanje
Abstract: Emergency situations occur in various forms and the development of
society has generated new forms of unforeseen circumstances, which create conditions
for the emergence and development of such a situation. They are a constant in human
history and in the modern world, they are becoming more numerous and diverse in
nature. Organization of each community for the protection of citizens is the primary
security issue. Damage that potentially occurre during emergencies are large and the
necessity of organizing and reduction of its effects is necessary. Interpretation of
hypothetical assumptions of this paper is that unique system of emergency management in
the Republic of Srpska has not yet been built. These situation set the request to the
Republic of Srpska for establishment of a modern, integrated national system for
emergency management because only such a system provides an adequate preparation,
action and effective response of the Republic and society.
Keywords: organization, system, emergency, management
1. UVOD
Savremeni svijet karakterišu kompleksne vanredne situacije a njihove negativne
poslјedice istovremeno zahvataju razliĉita podruĉja ţivota. Obim lјudskih i materijanih
gubitaka koji nastaju kao poslјedica vanrednih situacija se tokom poslednjih godina
znaĉajno uvećao, što se naroĉito izrazilo tokom poplava 2014.godine, pa se postavlјa
103
imperativ kako te gubitke smanjiti. Impicitno, raste i interes za upravlјanje u vanrednim
situacijama.
OdreĊene aktivnosti institucija ukazuju da se nalazimo na poĉetku procesa definisanja,
projektovanja i uspostavlјanja adekvatnog sistema za upravlјanje u vanrednim situacijama
u Republici Srpskoj.Krajnje je vrijeme da se kroz jedan holisitiĉki, koordinisan pristup u
upravlјanju/reagovanju prema vanrednim situacijama uspostavi institucionalni
koordinisan i sveobuhvatan sistem sa svim kapacitetima i resursima koji su na
rapolaganju, da bi bili spremni za adekvatnu reakciju na vanredne situacije.
Trenutni pristup organizovanju sistema za upravlјanje u vanrednim situacijama u ukazuje
na minimalno korištenje mogućnosti koje iskustva i znanja iz oblasti upravlјanja
vanrednim situacijama omogućavaju, ne uvaţavajući ĉak ni identifikovana iskustva i
nedostatke tokom vanrednih situacija u proteklom petogodišnjem periodu. Postoje
odreĊena rješenja u podruĉju nadleţnosti pojedinaĉnih subjekata ali još uvijek nema
sveobuhvatnog pristupa sistemu na nivou Republike. Pored tog postoje problemi
neujednaĉenog pojmovnog odreĊenja, nekonzistentnosti zakonskih rješenja i preklapanja
u nadleţnostima.
Republika Srpska još uvijek nije u dovolјnoj mjeri, kroz odgovarajuća zakonska rješenja,
propise i strateške dokumente, jasno definisala koncept i opštu problematiku upravlјanja u
vanrednim situacijama, zbog ĉega je pristup tom vrlo vaţnom bezbjednosnom podruĉju i
dalјe fragmentisan po odreĊenim podruĉjima, zavisno od oblika ugroţavanja. Zbog tog,
pristup upravlјanju u vanrednim situacijama, zbog nedostatka jasne koncepcije i
definisanja nadleţnosti, ima za poslјedicu neusklaĊeno djelovanje i
preklapanjenadleţnosti, te neracionalno korištenje resursa. Republika uspostavlјa sistem
za upravlјanje u vanrednim situacijama a neki prijedlozi za njegovo optimalno
uspostavlјanje skromno surazmotreni u radu.
2. POJMOVNO ODREĐENјE SISTEMA I ORGANIZACIJSKE
STRUKTURE
Opšta teorija sistema proistekla je iz potrebe razvoja posebnih nauĉnih disciplina a u
teoriji postojiveliki broj njegovih definicija koje se dijele u tri grupe. Prvu grupuĉine
definicije koje odreĊuju sistem kao klasu matematiĉkih modela pomoću kojih se grade
ideje dinamiĉkih pojava. Druga grupa je najbrojnija i nju karakterišu pojmovi kojima se
definiše sistem elemenata, veza ili cjelina. Treću grupu formiraju definicije koje se
obrazuju pomoćustanja ulaz-izlaz, obrade informacija itd. [1]
Sistem predstavlјa ureĊen skup meĊusobno povezanih elemenata koji obrazuju neku
cjelinu.U usvojenoj definiciji sistema, za osnovu je prihvaćen elemenat kao osnovni
pojam. Elementi sistema, kao sastavni dijelovi svakog sistema, mogu da predstavlјaju
pojmove, objekte i subjekte. Oni mogu samostalno da predstavlјaju sistem tj. da se
posmatraju kao podsistemi. Povezanost elemenata unutar sistema predstavlјa strukturu
sistema. Ta povezanost moţe da bude veoma razliĉita, tako da se nad nekim uoĉenim
elementima moţe definisati više struktura. Struktura sistema nije samo raspored njegovih
elemenata već se odnosi na otkrivanje osnovnih karakteristika sistema. Povezanost
elemenata kao i sami elementi nisu fiksirani, već se veze mijenjaju. Priroda elemenata
sistema i karakter njihovih veza moţe biti veoma razliĉit te je i podjela i klasifikacija
sistema razliĉita.
Tako se prema prirodi elemenata, sistemi dijele na: realne i apstraktne. Pod realnim
sistemima se podrazumjevaju: tehniĉki sistemi, organizacioni sistemi, privredna
organizacija i trţište i zasnivaju se na funkcionisanju prirodnih zakonitosti, stvorio ih je
104
ĉovjek radi zadovolјenja nekog oblika potreba, pri ĉemu je ugradio raspored i povezanost
elemenata u cilјu ostvarivanje funkcije tog sistema. Pod apstraktnim sistemima se
podrazmjevaju modeli realnih sistema i njihov je karakter odreĊen prirodom realnih
sistema. Prema porijeklu, elemente sistema moţemo podijeliti na:prirodne i vještaĉke.
Prema stepenu sloţenosti u odnosu na broj elemenata i njihovih meĊusobnih veza, sistemi
se mogu podijeliti na sloţene i proste. MeĊutim, ova podjela je relativna jer ako podjelu
sistema vršimo na proste i sloţene, onda kod prirodnih i bioloških sistema jednoćelijski
organizmi predstavlјaju proste sistem a ĉovjek predstavlјa sloţeni sistem. Prema
navedenom, sistem kriznog menadţmenta, koji obuhvata sistem ĉovjek – mašina bi, po
broju elemenata predstavlјao prost organizacioni sistem, jer se sastoji iz dva elementa.
Ako bi se posmatrala struktura sistema i uzeo kao kriterijum podjela sistema na proste i
sloţene, onda bi neki prosti sistemi mogli da imaju veoma sloţenu strukturu veza. [2]
Upravlјanje sistemima se realizuje radi ostvarivanja zadatih cilјeva na osnovu prijema,
predaje i prerade informacija, koje sluţe kao osnova za preduzimanje odgovarajućih
mjera u cijelom postupku. Prirodni sistemi su nastali bez uĉešća ĉovjeka. Proces
ostvarivanja njihovih cilјeva je odreĊen prirodnim zahtjevima i ogleda se u adaptaciji
prema spolјnim uslovima, što se objašnjava njegovom stalnom evolucijom. Kada su u
pitanju tehniĉki sistemi tj. sistemi koje je stvorio ĉovek, problem se zasniva na drugi
naĉin jer cilјeve vještaĉkih sistema odreĊuje ĉovjek. Konkretno, cilјjavne organizacije
kao vještaĉkog sistema predstavlјa ostvarivanje plana i programa. Upravlјanje sistemom
je postupak preduzimanja odreĊenih akcija tako da se sistem dovede u stanje ostvarivanja
postavlјenog cilјa. To je u osnovi novo stanje koje se razlikuje od stanja u kojem bi se
inaĉe sistem našao u sluĉaju odsustva usmjerene akcije od strane subjekta upravlјanja -
menadţera. Izvoz stanja sistema kojem dajemo odreĊenu prednost u odnosu na ostala
stanja predstavlјa donošenje odluke.U postupku donošenja odluke primenjuju se razliĉiti
modeli na osnovu kojih se dolazi do izvora prihvatlјive alternative .
Organizacija se definiše kao svjesno udruţivanje lјudi kojima je cilј da odgovarajućim
sredstvima ispune odreĊene zadatke s najmanjim mogućim naporom i to na bilo
kojempodruĉju društvenog ţivota. Pojam organizacija se koristi za oznaĉavanje: procesa
organizovanja, rezultata organizovanja, organizacije kao ustanove ili nauĉne discipline.
Zajedniĉko svim razliĉitim shvatanjima organizacije je da predstavlјa svjesno povezivanje
i meĊusobno usklaĊivanje grupe lјudi koji odgovarajućim materijalnim resursima
ostvaruju postavlјene cilјeve. Menadţerski pristup organizovanju proizlazi iz odreĊenih
cilјeva i izabrane odgovarajuće strategije za njihovo ostvarenje. Proces projektovanja
organizacije je proces kojim se stvara optimalna organizacijska struktura i postavlјaju
potrebne odgovornosti i autoritet menadţmenta svakog sastavnog dijela unutar strukture
da bi se najbolјe ostvarili cilјevi organizacije. Projektovanje organizacije obezbjeĊuje
ostvarenje sklada izmeĊu organizacijskih sredstava i lјudi kako bi se ostvario optimalan
rezultat, ostvarenje interesa svih zaposlenih po hijerarhijskim interesnim grupama,
ostvarenje preduslova za efikasno rukovoĊenje kao i ostvarenje preduslova za efikasno
upravlјanje. Prilikom projektovanja organizacije, menadţer mora biti svjestan svih
mogućih otpora koji se mogu pojaviti iz okruţenja tokom realizacije projektovane
organizacije, stoga mora unaprijed definisati takve moguće otpore te obezbjediti strategiju
provoĊenja kojom će se eventualne promjene ublaţiti i umanjiti otpori na realizaciju
projekta. Tokom implementacije projektovane organizacije potrebno je stalno pratiti
promjene iz okruţenja. Unutar svake organizacije postoje dva tipa organizovanja. Jedan je
formalni tip, koji je formalno uspostavlјen unutar strukture, propisana i sluţbeno utvrĊen.
Nјom se utvrĊuju, opisuju i povezuju poslovi koje treba obaviti, spajaju faktori
proizvodnje, odreĊuje odnos izvršnih i rukovodećih lјudi te propisuju pravila i norme
ponašanja u preduzeću. Neformalni tip organizacije je stvarna organizacija, koja nastaje
spontano tokom funkcionisanja formalne organizacijske strukture.
105
Postoji više tehnika i metoda kojima se izraĊuju organizacijske strukture. Opšte metode
organizovanja rješavaju probleme koji se odnose na organizaciju kao cjeline ili nekog
njegovog dijela. Analitiĉka metoda zasnovana na analizi rezultata poslovanja preko raznih
indikatorase bazira na ĉinjenici da efikasnost poslovanja zavisi o stepenu iskorištenosti
kapaciteta, ekonomiji trošenja faktora proizvodnje te o vremenu angaţovanja. Analitiĉka
metoda zasnovana na ispitivanju funkcionisanja elemenata poslovanja bazira se na
pretpostavci da svako preduzeće mora posjedovati odgovarajuće komponente u procesu
reprodukcije. Kompleksna analitiĉka metoda predstavlјa kombinaciju analitiĉkih metoda s
namjerom da kvantitativnim odreĊivanjima izvrši ocjenjivanje postojeće i projektovanje
nove organizacije. Metoda procesnih funkcijabazira se na prethodnoj s tim da uvodi
procesne funkcije kao vaţan dio menadţmenta. Grafiĉko-matriĉne metode predstavlјaju
instrument za razgraniĉenje nadleţnosti i odgovornosti izmeĊu pojedinih organizacijskih
jedinica te pojedinih radnih mjesta unutar tih jedinica. Kompleksna matriĉna metoda se
bazira na analizi cjelokupnog poslovanja i matriĉno-grafiĉkom regulisanju odnosa meĊu
nosiocima poslova. Posebne metode organizovanjasu namijenjene rješavanju
pojedinaĉnih organizacijskih problema
Organizacijska struktura je uţi pojam od organizacije. Organizacijska struktura je sistem
odnosa meĊu lјudima radi izvršavanja odreĊenih zadataka i to je najvaţniji dio svake
organizacije. Organizacijska struktura je sveobuhvatnost veza i odnosa izmeĊu svih
faktora kao i sveukupnost veza i odnosa unutar svakog pojedinog faktora posebno. Na
oblikovanje organizacijske strukture subjekta utiĉu dvije osnovne grupe faktora: spolјni,
na koje se ne moţe uticati i unutrašnji, na koje moţe. Savremeni menadţment preferira
organizacijske strukture koje je moguće brzo prilagoditi promjenama koje stalno nastaju u
okruţenju. Shodno tome, organizacijske strukture se dijele na: klasiĉne, neprilagodlјive ili
neorganske (osnovna, funkcijska i divizijska); neoklasiĉne, poluprilagodlјive i
poluorganske (projektna, matriĉna i moderne, prilagodlјive) ili organske (procesna,
mreţna). U najširem smislu, organizacijska struktura ima pet osnovnih elemenata:
operativni dio kojeg ĉine svi zaposlenici, strateški dio kojeg ĉine vrhovni menadţeri,
srednji dio kojeg ĉini srednji nivo menadţmenta, tehnostruktura koju ĉine struĉnjaci i
štabni personal koje podrţava menadţment.
Kao i svaki drugi sistem, sistem upravlјanja u vanrednim situacijama je dio većeg,
bezbjednodnog sistema sa kojim je povezan vertikalnim i horizontalnim vezama.[3] Elementi sistema za upravlјanje u vanrednim situacijama u širem smislu ĉine: aktivnosti,
mjere, poslovi, subjekti i snage.[4] Aktivnosti su najznaĉajniji element jer se njima
ostvaruje funkcija sistema dok snage i sredstva ĉine mozak i kostur sistema. Aktivnosti
mogu biti sistemske i funkcionalne dok mjere predstavlјaju radnje koje se preduzimaju da
bi snage i sredstva prešle iz redovnog stanja funkcionisanja u stanje reagovanja na krizne
situacije. Poslovi su radnje kojim se ostvaruju zadaci sistema.[5] Pojam sistema obuhvata:
cilјeve, snage i sredstva, strukturu elemenata sistema, aktivnosti i funkcije elemenata.
Zbog tog bi se moglo reći da je sistem upravlјanja u vanrednim situacijama Republike
Srpske oblik organizovanja i funkcionisanja snaga i sredstava društva u sprovođenju
mjera, poslova i aktivnosti na prevenciji, reagovanju i oporavku od vanredne situacije,
koje se preduzimaju radi zaštite stanovnika, imovine i indirektno vitalnih vrijednosti
društva od svih izvora i nosilaca ugroţavanja kao potencijalnih izvora vanrednih
situacija a u cilјu opšteg napretka i razvoja. Osnovna mu je funkcija pravovremeno
identifikovanje, uoĉavanje i spreĉavanje nastanka vanrednih situacija odnosno, efikasno
reagovanje u sluĉaju nastanka istih. Pretpostavke postojanja efikasnog sistema za
upravlјanje u vanrednim situacijama obuhvataju slijedeće: sistem je organizovan i ureĊen,
specifiĉan je, otvoren i dinamiĉan, podsistem je većeg sistema (bezbjednosti),
hijerarhijski je uspostavlјen, djelovanje mu je vezano za nepovolјne uslove, postojanje
106
suprostavlјenosti cilјeva sistema i izvora vanrednih situacija, funkcionisanje je u
znaĉajnoj mjeri uslovlјeno lјudskim faktorom, svrha postojanja je prevencija i otklanjanje
poslјedica, ireverzibilnost metoda, sredstava i dogaĊaja u apsolutnoj istovjetnosti,
djelovanje u svim situacijama i stalne promjene u strukturi i naĉinu djelovanja. Zahtjevi
koje vanredne situacije stavlјaju pred sluţbe za reagovanje u vanrednim situacijama,
grupišu se na naĉin da: svi uĉesnici u sistemu upravlјanja vanrednim situacijama moraju
imati isto shvatanje situacije (zajedniĉka operativna slika), da komunikacije moraju biti
brze i efikasne, da mora postojati mogućnost komunikacije i vizualizacije putem mapa i
karata te da postoji potreba integracije tekstualnih, glasovnih i slikovnih informacija u
jedinstvene poruke.Upravlјanje u vanrednim situacijama postavlјa nekoliko klјuĉnih
izazova sa kojima se potrebno izboriti: stalna svjesnost o situaciji koja obuhvata
informacije u stvarnom vremenu i zajedniĉku operativnu sliku, razmjenu ogromne
koliĉine informacija, saradnja unutar razliĉitih mreţa, podrška odluĉivanju na svim
nivoima i rad u ekstremnim uslovima.
3. ORGANIZACIONA STRUKTURA SISTEMA ZA UPRAVLjANјE
U VANREDNIM SITUACIJAMA
Sistem za upravlјanje u vanrednim situacijama u smislu funkcionisanja zahtjeva protok
energije, materija i informacija. Elementi strukturu sistema ĉine: operativni dio, strateški
dio, srednji dio, tehnostrukturu i štabni dio. Naĉin struktuisanja je specifiĉan za svaku
organizaciju i svojstven njoj te se ne moţe govoriti o jedinstvenom, unificiranom pristupu
struktuisanja. Izgradnja organizacione strukture mora obezbjediti: ostvarivanje cilјeva
organizacije, optimalnu podjelu rada, jasno utvrĊivanje odgovornosti i podjelu funkcija,
racionalnu upotrebu znanja i kvalifikacija a rad se mora zasnivati na adekvatnom sistemu
informacija i komunikacija.
Organizacionu strukturu odreĊuju tri klјuĉne dimenzije: sloţenost, formalizacija i
centralizacija. Na ove tri dimenzije utiĉe i primjenjena tehnologija. Organizaciona
struktura sistema za upravlјanje u vanrednim situacijama predviĊena je za djelovanje u
nestabilnom i vrlo sloţenom okruţenju, te time zahtijeva minimum sloţenosti,
formalizacije i centralizacije. Sloţenost će se posmatrati sa stanovišta horizontalne i
vertikalne diferencijacije. Horizontalna predstavlјa podjelu zadataka u organizaciji i
direktno je proporcionalna sloţenosti organizacije. Vertikalna diferencijacija
predstavlјena je po nivoim menadţmenta i isto tako je direktno proporcionalna sloţenosti.
Formalizacija podrazumjeva stepen propisa organizacije tj. nivo standarda, pravila i
procedura. Formalizovane organizacije su manje fleksibilne i relativno spore u
reagovanju, meĊutim priroda i namjena ove organizacije to zahtjeva. Nivo centralizacije
je predstavlјen mjestom odluĉivanja u sistemu. Osnovno je napraviti najmanji mogući
broj nivoa menadţmenta i što kraći lanac komandovanja i kontrole. Okruţenje diktira da
ovaj sistem mora predstavlјati kombinaciju centralizovanog i decentralizovanog sistema
jer centralizovano upravlјanje sa najvišeg nivoa omogućava sagledavanje potpune slike
dok se istovremeno daje autoritet u odluĉivanju onim nivoima u organizaciji koji su
najbolјe upoznati sa situacijom i koji imaju najviše informacija o njoj, što djeluje
stimulativno na niţe nivoe odluĉivanja. Bitna pretpostavka efikasnosti sistema je
profesionalna štabna struktura i pesonal.
Struktura sistema za upravlјanje vanrednim situacijama bi bila bazirana na modelu
mješovite organizacije jer bi uklјuĉivala više razliĉitih modela. S obzirom da se nameće
potreba obavlјanja zadataka prema odreĊenim funkcijama, struktura bi na prvom nivou
imala elemente funkcionalne strukture, i to u poĉetku u skladu sa poĉetnim modelom a
kasnije bi se prešlo u standardni model organizacijske strukture. Isto tako, struktura bi s
107
obzirom na namjenu imala elemente divizione strukture na teritorijalnom principu.
Podjela rada i nadleţnosti bi se bazirala na geografskom podruĉju u skladu sa
unutrašnjom organizacijom i iskustvima u organizaciji ovakvih sistema u drugim
zemlјama. Primjena ove strukture lakše prevladava lokalne obiĉaje i mentalitet, ubrzava
djelovanje, pojaĉava autoritet lokalnog nivoa menadţmenta a prednost ovog modela je što
i najveću organizaciju ĉini „plitkom― i time manje sloţenom, sa malim brojem nivoa
menadţmenta.
Funkcija upravne organizacije za vanredne situacije Republike Srpske bi bila da predlaţe
odluke i obezbjedi konsultacije, koordinaciju, pravovremenu reakciju, efikasnost i
pravilnu upotrebu resursa koji stoje na raspolaganju upravnoj organizaciji te za
obezbjeĊenje pravovremene, kvalitetne i realne procjene ugroţenosti Republike Srpske od
rizika i opasnosti. Upravna organizacija bi bila samostalan organ javne uprave, taĉnije
upravna organizacija Vlade Republike Srpske, sa svojstvom pravnog lica. Zadaci Uprave
bi naĉelno obuhvatali: izrada i aţuriranje jedinstvene procjene rizika i opasnosti
usmjerenih na rješavanje vanrednih situacija, predlaganje mjera i aktivnosti za efikasnije
upravlјanje vanrednim situacijama, koordinaciju napora i djelovanja svih subjekata i
resursa angaţovanih u procesu upravlјanja vanrednim situacijama, uvjeţbavanje i
edukacija personala za upravlјanje vanrednim situacijama i obezbjeĊenje kontinuiteta
meĊuresorne i meĊunarodne saradnje, konsultacija i koordinacije upravlјanja u vanrednim
situacijama.
Planiranje razvoja, operativnih i tekućih troškova bi se vršilo primjenom sistema
planiranja, programiranja, budţetiranja i izvršenja. Finansiranje upravne organizacije bi
se obezbjedilo iz budţeta Republike, donacijama ili pruţanjem usluga i kao organ javne
uprave, podlijegao bi finansijskoj reviziji u tri nivoa. Upravna organizacija bi bila
odgovorna da inspekcijskim nadzorom i kontrolom obezbjedi primjenu Zakona o
upravlјanju u vanrednim situacijama, kojim bi se pravno regulisao kompletan sistem za
upravlјanje u vanrednim situacijama te ingerencije ove upravne organizacije.
Sastavni dio ovog zakona bi bila unutrašnja organizaciona šema upravne organizacije
koja bi bila predstavlјena funkcionalnim sektorima.Ove funkcionalne cjeline bi bile
predstavlјene kroz sektor za podršku glavnog menadţera, sektor za lјudske resurse, sektor
za analize i procjene, sektor za operacije, sektor za logistiku, sektor za finansije, sektor za
opšte, sektor za meĊunarodnu saradnju.Na ovaj naĉin su obuhvaćene sve funkcionalne
oblasti efikasnog funkcionisanja upravne organizacije za vanredne situacije. Predloţena
organizaciona struktura bi omogućila funkcionalnije spajanje komplementarnih
organizacionih cjelina ili sektora, kao što su logistika i lјudski resursi u resurse,
meĊunarodna saradnja i operacije u operacije te finansije i opšti poslovi u opšte upravne
poslove, u cilјu optimizacije broja veza, efikasnijeg upravlјanja i brţeg protoka
informacija.
4. MJERE I AKTIVNOSTI SISTEMA ZA UPRAVLjANјE KRIZAMA
Jedinstven skup mjera i aktivnosti za upravlјanje vanrednim situacijama sastojao bi se od
ĉetiri elementa: formalizacija, pripremlјenost, obuka i razvoj resursa i menadţment
informacijama.
U cilјu razvoja sistema kojim bi se redukovale mogućnosti nastanka vanrednih situacija,
neophodno je efektivno poštovanje normativno – pravnog okvira koje se moţe razviti
samo kroz formalizaciju - jasno zakonsko i normativno regulisanje, nezavisno od vrste
aktivnosti koje se sprovode. Krajnja korist ovakvim pristupom bila bi identifikacija
podruĉja na koja je potrebno obratiti paţnju, uspostavlјanje liste potencijalnih vanrednih
situacija, odreĊivanje obima mjera koje se trebaju preduzeti u skladu sa trenutnim
108
naporima koji se preduzimaju i koje bi se stalno aţurirale. Potrebno je obezbjediti da svi
nivoi upravlјanja postanu dio programa, što se moţe postići kroz: potenciranje
odgovornosti klјuĉnog menadţmenta, realno izvještavanje, planiranje te kontrolu
poštovanja mjera na svim nivoima. Svaka organizacija treba biti svjesna situacije u kojoj
se nalazi te u odnosu na okolnosti izgraĊivati svoju organizacijsku kulturu.
Pripremlјenost u najširem smislu oznaĉava mjere koje preduzimaju u cilјu prevencije,
pripreme, odgovora, izbjegavanja i oporavka od krize. Postoje ĉetiri kritiĉna aspekta
pripremlјenosti: priprema i prevencija, detekcija i klasifikacija, odgovor i izbjegavanje i
oporavak.
Obuka i razvoj resursa je treća komponenta ovog pristupa. Obuka organizacije za
upravlјanje vanrednim situacijama je jedan od kritiĉnih faktora koji se mora realizovati da
bi se postigla adekvatna osposoblјenost za preduzimanje mjera i aktivnosti prilikom
vanrednih situacija. Razvoj obuke i dostizanje zahtjevanog nivoa pripremlјenosti je dio
sveukupnog procesa. Sistemski pristup pripremi efikasnog programa obuke, sastojao bi se
od: analize zadataka, izrade lekcija, instrukcija i ocjenjivanja. Kao dodatak formalnom
programu obuke, postoji potreba i za specijalizovanom obukom za pojedine duţnosti.
Ovo se postiţe uspostavlјanjem programa koji dopunjuje obuku sa raznim drilovima i
vjeţbama i uvjeţbavanjem procedura. Program drilova moţe imati razliite stepene
kompleksnosti i teţine.
Potreba za uspostavlјanjem jedinstvenog programa upravlјanja vanrednim situacijama je
suštinsko pitanje jer proces ne završava izradom plana već preduzimanjem mjera
povinovanja predviĊenim mjerama i procedurama, što uklјuĉuje angaţovanje
menadţmenta i obuĉenog personala. Privrţenost u domenu povinovanja, pripremlјenosti
za reagovanje i obuke je bitno. Uspostavlјanje jasno odreĊene strukture menadţmenta
informacijama će obezbjediti da svi dokumentovani materijali budu dostupni po potrebi.
Viši nivoi menadţmenta moraju biti stalno informisani jer su informacije skupe i njima se
mora rukovati i razmjenjivati efikasno. Vanredne situacije su posebno kritiĉne, zbog ĉega
se javlјa potreba za aktivnim sistemom koji će obezbjediti informacije o resursima,
personalu i sposobnostima. Izuzetno je vaţno imati sistem (uklјuĉno rezervni sistem) koji
će sluţiti za identifikaciju, katalogizaciju, postavlјanje prioriteta i praćenje stavki koje se
odnose naupravlјanje krizama i aktivnosti reagovanja i odgovora na krize.
5. PLATFORMA ZA SMANјENјE RIZIKA OD KATASTROFA
REPUBLIKE SRPSKE
Potreba za sistematskim smanjenjem uticaja vanrednih situacija dobila bi znaĉaj kroz
donošenje akta kojim se daju smjernice za izradu nacionalne platforme za smanjenje
rizika od vanrednih situacija.[6] Terminološki, ona se moţe definisati kao nacionalni,
multiagencijski mehanizam koji sluţi za koordinaciju, analizu i savjetovanje u podruĉjima
od prioritetnog znaĉaja za djelovanje. Platforma za smanjenje rizika od katastrofa je
konceptualni okvir elemenata koji se uzimaju u obzir s cilјem minimiziranja ranjivosti i
rizika od katastrofa unutar društva a koji se preduzimaju u cilјu prevencije i ograniĉavanja
uticaja hazarda kao i potpomaganja razvoja. Proces izrade platforme za smanjenje rizika
od katastrofa jekompleksan i sastoji se od nekoliko komponenti: politiĉke, tehniĉke,
komponente uĉešća i mobilizacije resursa.[7] Politiĉka komponenta obezbjeĊuje jako
politiĉko angaţovanje svih nivoa menadţmenta. Tehniĉka komponenta uklјuĉuje razliĉite
aktivnosti, kao što su razvoj znanja baziran na platformi, stvaranje metodološkog okvira i
uspostavlјanje paketa indikatora za smanjenje katastrofa. Komponenta uĉešća
podrazumjeva uklјuĉivanje relevantnih grupa iz javnog, privatnog i nevladinog sektora
dok komponenta mobilizacije resursa obuhvata resurse neophodne za razvoj platforme i
109
njenu realizaciju. Zbog tog ova platforma zahtjeva kolektivan napor razliĉitih sektora,
kako javnog tako i privatnog, u smislu razvoja nacionalnih politika i donošenja odluka.
Platforma je koordinacioni mehanizam usmjeren razvoju politika, planova i programa s
cilјem doprinosa uspostavlјanju i razvoju sveobuhvatnog nacionalnog sistema za
smanjenje rizika od katastrofa.
Cilјevi platforme za smanjenje rizika od katastrofa bi bili usmjereni na doprinos razvoju
otpornosti Republike na vanredne situacije. Platformom se postiţe integrisan pristup
prevenciji, ranom upozoravanju, menadţmentu vanrednim situacijama i izbjegavanju
katastrofa. Nјome se vrši efektivna i efikasna angaţovanost resursa a paralelno se vrši
izgradnja bezbjednosne kulture i ojaĉava pripremlјenost na katastrofe na svim nivoima.
Platforma sluţi kao koordinacijski mehanizam koji bi pojaĉao interagencijsku saradnju i
koordinaciju kroz proces koji bi uklјuĉio sve zainteresovane strane. Ona omogućuje
okruţenje u kom bi se razvila kultura prevencije kroz naglašavanje i podizanje svjesnosti
o neophodnosti i vaţnosti integracije platforme u politike, planove i programe, što
predstavlјa sebi svojstven cilј. Dinamiĉne nacionalne platforme za smanjenje rizika
pokazuju intenzivno nacionalno vlasništvo i rukovoĊenje. Javni sektor je aktivan u
promociji platforme, razvoju politika, razvoju kapaciteta, podizanju svjesnosti javnosti i
zalaţe se za integraciju platforme u razne aktivnosti. Glavni principi nacionalne platforme
za smanjenje rizika od katastrofa su:prvenstveno nacionalna odgovornost, uklјuĉivanje
razliĉitih sektora u procesu izgradnje platforme,uticaj na promjene u politikama,
planiranju, administraciji i procesima odluĉivanja i ohrabrivanje primjene na nacionalnom
i lokalnom nivou.
Potreba za sistematskim smanjenjem uticaja vanrednih situacija, dobila bi znaĉaj kroz
donošenje platforme/programa za smanjenje rizika od nastanka katastrofa u Republici
Srpskoj.[8] Funkcije nacionalne platforme za smanjenje rizika mogle bi se saţeti u
nekoliko taĉaka dok bi provoĊenje platforme trebalo da kontroliše upravna organizacija
za vanredne situacije uz aktivnu koordinaciju i uĉešće svih relevantnih partnera.[9]
6. ZAKLjUĈAK
Organizovanost za zaštitu graĊana i imovine je primarno bezbjednosno i ekonomsko
pitanje svake pojedinaĉne zemlјe. Štete koje nastaju kao poslјedica raznih vanrednih
situacija pogaĊaju uglavnom obiĉne graĊane te je potreba organizovanja za smanjenje
njihovog efekta nuţna. Vanredne situacije su ĉesto prekretnice izmeĊu razliĉitih
društvenih i politiĉkih ureĊenja i ne postoji „srebrni metak― koji rješava takve situacije.
Razna „rješenja― samo generišu iluziju njene kontrole, koja ne odgovara njenom
kontekstu.
Upravlјanje vanrednim situacijama ima za cilј izbjeći ili umanjiti ţrtve i gubitke od
prijetnji, efikasno reagovati i obezbjediti brz oporavak nakon odgovora. To je kontinuiran
proces koji podrazumjeva razvoj strategija i planova kojim se nastoje umanjiti efekti
vanrednih situacija. Znanje i kompetencija je preduslov za djelotvorno obavlјanje niza
aktivnosti. Nedovolјno poznavanje tog podruĉja djelovanja ima za poslјedicu
nepostojanje programskog segmenta sistema upravlјanja vanrednim situacijama a time i
odsutnosti edukacije za to podruĉje.
Uspešno ostvarivanje funkcije zaštite i spašavanja pretpostavlјa optimalnu usklaĊenost
preventivne i raktivne angaţovanosti sistema za upravlјanje u vanrednim situacijama i
maksimalnu efektivnost svakog od elemenata koji ih obrazuju. Postizanje definisanih
cilјeva je moguće kroz razvoj interinstitucionalnog partnerstva, sinergiju vladinog i
nevladinog sektora, civilnog društva i privatnog sektora. Ovakav pristup obezbjeĊuje
stratešku orijentaciju u povećanju odgovornosti aktera tokom svih faza vanredne situacije.
110
Uspostavlјanje cjelovitog i efikasnog sistema za upravlјanje vanrednim situacijama je
potreba i duţnost svakog organizovanog društva pa tako i Republike Srpske. Ovim
radom se sugeriše uspostavlјanje upravne organizacije za vanredne situacije Republike
Srpske koja bi imala namjenu da obezbjedi prevenciju, pravovremenu reakciju, efikasnost
i pravilnu upotrebu resursa koji joj stoje na raspolaganju kao samostalan segment javne
uprave sa svojstvom pravnog lica i jasno definisanim zadacima i nadleţnostima i kao
sastavni dio cjelokupnog sistema bezbjednosti sa kojim je povezan vertikalnim i
horizontalnim vezama.
Predloţenim konceptom upravlјanja u vanrednim situacijama napustio bi se klasiĉni
koncept civilne zaštite dok bi se novi koncept usmjerio na razvoj sposobnosti potrebnih za
reagovanje na vanredne situacije. Potrebno je razviti shvatanje i kod graĊana i kod
politiĉkih lidera da je postojanje sistema za upravlјanje kriznim situacijama, potreba od
vitalnog znaĉaja. To bi imalo za rezultat jasno zakonsko regulisanje kompletnog sistema,
izradu politika i platformi za djelovanje te obezbjeĊenje njihove primjene u stvarnosti, uz
uspostavlјanje efikasnog sistema inspekcije i kontrole.
Na ovaj naĉin se moţe dati novi kvalitet ili ukazati na neka podruĉja koja je potrebno
unaprijediti u sluţbama i sistemima namijenjenim za angaţovanje u vanrednim
situacijama. Ovako koncipiran, dobija se sveobuhvatan, integrisan i fleksibilan sistem za
razvijanje sposobnosti rukovoĊenja i upravlјanja u vanrednimsituacijama, adekvatno
odreĊen imajući u vidu njegovu dinamiĉnost te predviĊanje i razvoj bezbednosnih
prijetnji pod ĉijim uticajem se mijenja i razvij, Tako organizovan sistem u savremenom
društvu ne postoji kao izolovana cjelina, već se nalazi u interakciji s drugim društvenim a
posebno bezbjednosnim sistemima u okviru sitema nacionalne bezbjednosti.
LITERATURA
[3]Dragišić, Z. (2009).Sistem nacionalne bezbednosti –pokušaj definisanja pojma, Vojno
delo, broj 3/2009,(2009), Beograd, str. 164, 172.
[6] Hyogo Framework for Action 2005 – 2015, ISDR, Geneva, (2007), pg. 14 – 15 and 17
– 19.
[3]Keković, Z. (2014).Sistem bezbednosti, Fakultet bezbjednosti, Beograd,str. 185-196.
[9]Makimović, G. (2013). Model upravlјanja kriznim situacijama u Republici Srpskoj,
Fakultet za bezbjednost i zaštitu, Banja Luka,str. 191-193.
[1][2]Marković,D. (2012). Uvod u teoriju sistema, Univerzitet Singidunum, Beograd str.
3-5.
[4] Mijalkovski, M.: Ugroţavanje bezbednosti društva, Vojno delo,broj 2/98, (1998),
Beograd, str. 169 – 189.
[3]Mijalkovski, M.: Neka obilјeţja nacionalnih sistema bezbednosti savremenih drţava,
SVAROG,broj 4/2012, (2012), Beograd, str. 26.
[5] Stajić, Lj.(2006), Osnovi bezbednosti, Draganić, Šesto izdanje, Beograd, str. 32 – 34.
[7] UN International Strategy for Disaster Reduction, Guidelines for National Platforms
for Disaster Risk Reduction, Secretariat Geneva, Geneva, (2007), pg.7.
[8] Zakon o zaštiti i spašavanju u vanrednim situacijama, Sluţbeni glasnik Republike
Srpske,broj 121/2012, ĉlan 18-20.
111
III MEĐUNARODNA NAUĈNO - STRUĈNA KONFERENCIJA
BEZBEDNOST I KRIZNI MENADŢMENT –TEORIJA I PRAKSA
BEZBEDNOST ZA BUDUĆNOST – 2017.
DOPRINOS SISTEMA ZA PODRŠKU ODLUĈIVANJU U
REŠAVANJU PROBLEMA IZBORA ŠIROKOPOJSNOG
RADIO PRIJEMNIKA METODAMA AHP I TOPSIS
CONTRIBUTION OF THE DECISION SUPPORT
SYSTEM IN SOLVING THE PROBLEM OF WIDEBAND
RADIO RECEIVER SELECTION BY AHP AND TOPSIS
METHODS
Bojan Kuzmanović1, Milan Kovaĉević
2
1Vojska Srbije, Gardijska br. 6, Beograd, Srbija, [email protected]
2Vojska Srbije, Gardijska br. 6, Beograd, Srbija, [email protected]
Apstrakt: U radu je predstavlјen doprinos sistema za podršku odlučivanju pri izboru
širokopojasnog radio prijemnika radi opremanja jedinica Vojske Srbije. Za softversku
podršku metoda višekriterijumske analize (AHP i TOPSIS) su korišćeni programi Expert
Choice i MS Excel. Podaci o alternativama, koji su korišćeni, dobijeni su iz ponuda firmi-
proizvođača opreme, a kriterijumi koje oprema treba da zadovolјi preuzeti su od
korisnika opreme. Dobijeni rang alternativa po metodama je analiziran i upoređivan
kako bi se predstavio doprinos sistema za podršku odlučivanju u procesu izbora i
nabavke ove vrste opreme.
Klјuĉne reĉi: izbor, širokopojasni radio prijemnik, AHP, TOPSIS.
Abstract: In this paper we presented the contribution of the decision support system
in selection of wideband radio receivers for the procurement of Serbian Army units.
Expert Choice and MS Excel programs were used for software support in multi-criteria
analysis (AHP and TOPSIS). Data about the alternatives were taken from the bids of the
equipment manufacturer, and the criteria that the equipment should satisfy were obtained
from the user of the equipment. The obtained rank of alternatives, by methods was
analyzed and compared in order to present the contribution of decision support systems
in the process of selection and procurement of this type of equipment.
Key words: selecton, wideband radio receiver, AHP, TOPSIS.
1. UVOD
Razvoj komunikacija je uslovio potrebu da se jedinice Vojske Srbije ĉija je obaveza
kontrola informacionog prostora opremaju širokopojasnim prijemnicima. MeĊutim,
prilikom nabavke se mora izabrati izmeĊu više alternativa (firmi – proizvoĊaĉa), ĉiji
proizvodi moraju da zadovolјe specifiĉne kriterijume (taktiĉko-eksploatacioni zahtevi,
zahtevi u pogledu uslova upotrebe, cena i ostale karakteristike prijemnika). Izbor
širokopojasnog prijemnika je kompleksan problem, jer se mora izabrati alternativa koja
najbolјe zadovolјava celokupan skup kriterijuma i moţe se predstaviti višekriterijumskim
112
modelom koji obuhvata bitne karakteristike širokopojasnog prijemnika. Do danas je
razvijen veliki broj modela i tehnika koji se bave problemima opremanja i nabavke
opreme [1,3,8]. Tokom procesa odluĉivanja izbor najprihvatlјivije ponude širokopojasnog
prijemnika se moţe postaviti kao cilј problema odluĉivanja. Izboru najprihvatlјivijeg
rešenja (širokopojasnog prijemnika) doprinose sistemi za podršku odluĉivanju jer
skraćuju vreme donošenja odluke, imaju mogućnost vizuelizacije rezultata i pruţaju
mogućnost analize dobijenih rešenja.
2. SISTEMI ZA PODRŠKU ODLUĈIVANјU
Svaki donosilac odluke u okviru rešavanja problema, na raspolaganju ima ogranĉeno
vreme koje moţe posvetiti odluĉivanju. Odluĉivanje je izbor jedne iz skupa raspoloţivih
alternativa, pri ĉemu skup mora raspolagati sa najmanje dve alternative [2]. U današnjem
poslovnom okruţenju alternative se atributivno razlikuju pa je izbor teško napraviti.
TakoĊe, atributi alternativa su ĉesto potpuno suprotstavlјeni, a kriterijume (ograniĉenja,
uslove) zadovolјavaju na razliĉite naĉine. Pored toga, i kriterijumi mogu po svojoj prirodi
biti veoma raznorodni i izraţeni u razliĉitim mernim jedinicama, od novĉanih jedinica,
preko jedinica fiziĉkih veliĉina do verovatnoće ili subjektivnih procena koje su utvrĊene
na osnovu skale koja je formirana za konkretni problem. Dodatno, problem oteţava
ĉinjenica da donosioci odluka mentalno mogu razmatrati, porediti i ocenjivati samo
odreĊenu koliĉinu podataka. Pomoć donosiocu odluke, danas, za prevazilaţenje ovih
problema pri izboru alternativa pruţaju sistemi za podršku odluĉivanju. Sistemi za
podršku odluĉivanju su informacioni sistemi, koji imaju za cilј da podrţavaju uglavnom,
poslovne procese donošenja odluka. Predstavlјaju simbiozu informacionih sistema,
primene niza funkcionalnih znanja i tekućeg procesa donošenja odluka [7]. Zbog
razliĉitosti izbora sa kojima se sreću donosioci odluka, sistemi za podršku odluĉivanju su
fleksibilni i adaptivni, a kako bi pobolјšali efikasnost i efektivnost odluĉivanja moraju biti
i jednostavni za upotrebu. Kako sistemi za podršku odluĉivanju podrţavaju sve faze
procesa odluĉivanja, u ovom radu će prilikom izbora opreme za jedinice Vojske Srbije,
biti korišćena metoda Analitiĉkih hijerarhijskih procesa (AHP) i softverski paket Expert
Choice a zatim će rezultati biti provereni softverskim paketom MS Excel i metodom
TOPSIS. Kako se sistemi za podršku odluĉivanju sastoje iz najmanje tri podsistema tj.,
baze podataka, baze modela i korisniĉkog interfejsa u ovom radu baza podatka (o
alternativama) preuzeta je od donosioca odluke (baza ponude proizvoĊaĉa širokopojasnih
prijemnika, sa trţišta). Za izbor izmeĊu ponuĊenih alternativa korišćene su metode
višekriterijumske analize a softverski paketi Expert Choice i MS Excel su posluţili kao
korisniĉki interfejsi.
3. OPIS PROBLEMA U praksi se najĉešće dešava da širokopojsni prijemnici (alternative) budu sliĉnih ili istih
karakteristika. To su obiĉno sledeće karakteristke: osetlјivost, tip demodulatora, širina
demodulatorskog filtra, prag detekcije, automatska i ruĉna kontrola pojaĉanja,
frekvencijska rezolucija i naĉin napajanja. Prijemnici se najĉešće razlikuju po
pouzdanosti, širini frekventnog opsega, kvalitetu odrţavanja, mogućnostima rada u
razliĉitim uslovima, jer ove karakteristike zavise od kvaliteta ugraĊenih komponenti.
ProizvoĊaĉi ĉesto „štede― na razliĉitim komponentama, po njihovoj proceni/odluci, pa je
u ponuda na trţištu razliĉita. TakoĊe se dešava i da po jednom kriterijumu, npr
„pouzdanost― ponude budu iste ili sliĉne a da po drugom kriterijumu, npr. „cena― ponude
budu drastiĉno razliĉite, tako da je potrebno istovremeno razmatrati kako alternative
113
zadovolјavju više kriterijuma i onda ih porediti. Navedena situacija, naĉelniku tehniĉke
podrške (donosiocu odluke) oteţava izbor širokopojsnog prijemnika, zbog ĉega postoji
opasnost da prevagne subjektivna strana donosioca odluke pa se moţe desiti da rešenje
problema obuhvati samo neke od postavlјenih kriterijuma. U našem sluĉaju bitno je
izabrati cenom najpovolјniju ponudu ali i širokopojasni prijemnik koji moţe da odgovori
kako na taktiĉke zahteve, tako i na tehniĉke zahteve. Zbog toga su odreĊeni sledeći
relevantni kriterijumi:
širina frekventnog opsega,
uslovi upotrebe,
pouzdanost,
odrţavanje i
cena.
Širina frekventnog opsega - izraţava se u GHz i minimalno mora da iznosi 3 GHz
(minimalno u rasponu od 30 MHz do 3 GHz), pri ĉemu se podrazumeva da u opsegu u
kome radi, prijemnik vrši presretanje, detekciju i demodulaciju komunikacijskih signala.
Uslovi upotrebe – izraţava se u C, prijemnik mora raditi u temperaturnom opsegu od
minimalno 50C (u minimalnom rasponu od 0 C do +50C).
Pouzdanost – ocenjuje se „srednjim vremenom izmeĊu otkaza― (eng. Mean Time
Between Failure, MTBF). Srednje vreme izmeĊu otkaza proraĉunski je utvrĊeno i
praktiĉno provereno, proseĉno vreme rada izmeĊu dva uzastopna otkaza prijemnika koji
se koristi i odrţava na propisani naĉin (MILSTD 217D, MILSTD 781C, IEC-605-7, IEC-
1709 ). Pod otkazom se podrazumeva nemogućnost prijemnika da u propisanim uslovima
radi na propisani naĉin. Pod otkazom se ne podrazumevaju i otkazi prijemnika koje moţe
otkloniti korisnik prijemnika (rukovalac) pomoću alata ili pribora. Izraţava se u ĉasovima
i prijemnik treba da ima MTBF od minimum 10.000 ĉasova.
Odrţavanje – izraţava se u broju godina, tokom kojih raĉunajući i garantni period
proizvoĊaĉ mora obezbediti postojanje stoka rezervnih delova za prijemnik (u
minimalnom iznosu od 3 godine).
Cena – izraţava se u hilјadama evra i predstavlјa kriterijum tipa „cost―.
Nakon odreĊivanja kriterijuma identifikovane su alternative, tj. firme ponuĊaĉi opreme, u
našem sluĉaju IZT, Elbit, Plath, Rohde&Schwarc i Icom i po otvaranju ponuda prikuplјeni
su podaci o tome kako ponuĊeni prijemnici zadovolјavaju kriterijume.
4. REŠAVANJE PROBLEMA PRIMENOM METODE ANALITIĈKIH
HIJERARHIJSKIH PROCESA PODRŢAN Expert choice SOFTVERSKIM
PAKETOM
1.1. Metoda analitiĉkih hijerarhijskih procesa
Ova metoda se veoma ĉesto koristi u oblasti višekriterijumskog odluĉivanja [6]. Zasniva
se na konceptu balansa koji se koristi za odreĊivanje sveukupne relativne znaĉajnosti
skupa kriterijuma, a odnosi se na analizirani problem odluĉivanja. Proces modeliranja se
sastoji od ĉetiri koraka tj. strukturiranja problema, prikuplјanja podataka, odreĊivanja
relativnih teţina i odreĊivanja rešenja problema.
1.2. Primena metode za izbor širokopojasnog prijemnika podrţana
softverom Expert Choice Radi rešavanja našeg problema primenom AHP metode, korišćen je softver Expert
Choice. Ovaj softver je jedan od alata za rešavanje problema višekriterijumskog
114
odluĉivanja koji dozvolјava strukturiranje problema i uporeĊivanje kriterijuma i
alternativa u parovima kao i analizu osetlјivosti pomoću jednostavne izmene teţina
kriterijuma uz grafiĉki prikaz dobijenih rešenja. TakoĊe, modeliranje problema je
jednostavno, a dizajn je prilagoĊen proseĉnom korisniku [4]. Naš cilј je, izbor
najprihvatlјivije ponude širokopojasnog prijemnika od pet ponuĊenih alternativa, pri
ĉemu se za pronalaţenje optimalnog rešenja koristilo pet opisanih kriterijuma, u odnosu
na koje su posmatrane raspoloţive alternative. Ulazni podaci proizvoda su prikazani u
tabeli 1.
Tabela 1: Vrednosti karakteristika širokopojsnih prijemnika po definisanim kriterijuma
Opseg
(u MHz)
Uslovi
upotrebe
(u C h10)
Pouzdanost
MTBF
(u 104 ĉasova)
Odrţavanje
(u godinama)
Cena
(u 103 evra)
IZT 3,3 5 7 5 5
ELBIT 5,8 7 5 10 7
PLATH 3 5 1 3 4
R&S 3,6 5 2 5 5,5
ICOM 3,3 5 2 4 5
Prvo je potrebno definisati teţine kriterijuma u meĊusobno konzistentnim odnosima.
Softver koristi Satijevu skalu za uporeĊivanje odnosa, a ocenjivanje odnosa izmeĊu
kriterijuma će u našem sluĉaju vršiti Naĉelnik grupe za tehniĉku podršku, inaĉe zaduţen
za poslove opremanja. Softver vrši proraĉun vrednosti teţina svakog od kriterijuma i
dobijaju se vrednosti teţina prikazane na slici 1, sa ukupnom nekonzistentnošću od 5%.
Slika 1. Izraĉunate teţine kriterijuma.
U poreĊenju sa ostalim kriterijumima dominantan je kriterijum „Pouzdanost― ĉija je
teţina 0,567. Ovakvo stanje oslikava realne zahteve korisnika da je najbitnije da vreme
izmeĊu dva otkaza/kvara prijemnika bude što duţe jer ovi prijemnici najĉešće rade
neprekidno i na godišnjem nivou imaju oko 10.000 ĉasova rada. Najmanju vrednost imaju
kriterijumi „Uslovi upotrebe― sa teţinom 0,040 jer se ovi prijemnici nalaze u
klimatizovanim prostorijama ili motornim vozilima pa temperaturni opseg rada ima uticaj
na taktiĉku eksploataciju, ali je on mali. Sledeći korak je odreĊivanje relativnih
preferencija alternativa u odnosu na zadati kriterijum. Na osnovu informacija o
alternativama formira se tablica preferencija pri ĉemu se takoĊe koristi Satijeva skala.
Konaĉan rang alternativa sa ukupnom nekonzistentnošću od 4 % prikazane su na Slici 2,
prema kojoj je najprihvatlјivija ponuda firme IZT sa ukupnim prioritetom od 0,351. Slika
115
ujedno predstavlјa „redosled/rang― širokopojasnih prijemnika, pri ĉemu je najlošije
rangirana ponuda firme PLATH sa ukupnom vrednošću prioriteta od 0,118.
Slika 2: Konaĉan rang alternativa
5. REŠAVANJE PROBLEMA PRIMENOM METODE TOPSIS PODRŢAN
MS Excel SOFTVERSKIM PAKETOM
5.1 Metoda TOPSIS
TOPSIS (Technique for Order Preference by Symilarity to Ideal Solution) metoda
podrazumeva rangiranje alternativa po više kriterijuma na osnovu poreĊenja udalјenosti
od idealnog rešenja i negativnog idealnog rešenja [5]. Idealno rešenje minimizira
kriterijume troškovnog tipa, a maksimizira kriterijume benefitnog tipa, dok za negativno
idealno rešenje vaţi obrnuto. Metoda pruţa dobro strukturirani analitiĉki okvir za
rangiranje alternativa, a za rešavanje višedimenzionih problema neophodna je
normalizacija vrednosti. Metoda koristi jednostavan matematiĉki aparat i uvek se izvodi u
šest koraka, bez obzira na broj alternativa i kriterijuma. Optimalna alternativa je ona koja
je u geometrijskom smislu najbliţa idealnom rešenju, odnosno najdalјa od negativnog
idealnog rešenja.
5.2. Primena metode TOPSIS za izbor širokopojasnog prijemnika
podrţana softverskim paketom MS Excel
Predstavlјena metoda je korišćena u rešavanju istog problema sa istim kriterijumima,
alternativama i vrednostima ulaznih podatka, kao i prilikom rešavanja problema AHP
metodom. Upotrebom softverskog paketa MS Excel vrednosti iz tabele je lako
normalizovati kako bi se dobile bezdimenzione brojĉane vrednosti. U sledećem koraku
teţinama kriterijuma dobijenim u metodi AHP mnoţimo dobijene nomalizovane
vrednosti kako bi dobili oteţanu normalizovanu matricu odluĉivanja. Primenivši ostale
korake ove metode dolazimo do ranga alternativa koji je prikazan na slici 3.
Slika 3: Upotreba metode TOPSIS podrţana softverskim paketom MS Excel
S+ S- Q*
0.061079 0.373854 0.859566 IZT 1
0.124473 0.260524 0.676692 ELBIT 2
0.381235 0.038225 0.091129 PLATH 5
0.315908 0.06699 0.174955 R&S 4
0.317722 0.068254 0.176835 ICOM 3
Rang
116
Prva u rangu je ponuda firme IZT, njeno rastojanje od idealnog rešenja je najkraće, a
udalјenost od negativnog idealnog rešenja najveća. Softverski paket MS Excel skoro
trenutno daje rezultate matematiĉkih formula sa velikim brojem ĉinioca, na ovaj naĉin se
vreme donošenja odluke smanjuje. TakoĊe, postoji mogućnost izmene teţina ĉime
donosioc odluke direktno utiĉe na rezultat izbora. Ovim postupkom (subjektivno
odreĊivanje teţina) moţe se izraziti preferencija donosioca odluke.
6. ANALIZA REZULTATA
Rešavajući problem izbora širokopojasnog radio prijemnika sa pet kriterijuma i pet
alternativa metode AHP i TOPSIS su se pokazale kao veoma uspešan alat u procesu
odluĉivanja. U obe metode smo dobili isti rezultat što govori o verodostojnosti dobijenih
rezultata. Dakle, na osnovu rezultata, moţe se zaklјuĉiti da je širokopojasni prijemnik
firme IZT najbolјi izbor (Tabela 2).
Tabela 2: Uporedni prikaz dobijenih rezultata
AHP TOPSIS Rang
IZT 0,351 0.859566118 1
ELBIT 0,286 0.676691625 2
PLATH 0,118 0.091129101 5
R&S 0,123 0.174954823 4
ICOM 0,123 0.176834918 3
Analizom rezultata zaklјuĉuje se da iako ponuĊaĉ IZT ne dominira u svim kriterijumima,
a ĉak u jednom kriterijumu uslov zadovolјava minimalnom vrednošću, u konaĉnom rangu
alternativa je prvi. Drugo rangirana alternativa (ELBIT) dominira u ĉak tri od pet
kriterijuma, ali je ipak drugoplasirana. Najnepovolјniji izbor predstavlјa ponuda firme
PLATH koja je i najlošija u ĉetiri od pet kriterijuma. Expert Choise omogućava donosiocu
odluke analizu osetlјivosti rezultata pomoću koje se proverava stabilnost dobijenih
rezultata simuliranjem promene odnosa izmeĊu teţina kriterijuma i prioriteta alternativa.
Dobijeno rešenje je stabilno jer samo drastiĉna promena teţinskih koeficijenata moţe
poremetiti poredak alternativa. To bi znaĉilo da kriterijum sa najvećom teţinom postane
jedan od manje bitnih, što je u praksi nemoguće. Na osnovu iznetog zaklјuĉuje se da je
postavlјeni model odluĉivanja realan i konzistentan. Softver Expert Choice nudi i
dinamiĉki prikaz osetlјivosti (Slika 4) što je za naš problem od velikog znaĉaja, jer ovaj
prikaz pokazuje uĉešće svih kriterijuma u svakoj alternativi.
Slika 4: Dinamiĉki prikaz osetlјivosti
117
7. ZAKLjUĈAK Doprinos sistema za podršku odluĉivanju u rešavanju problema izbora širokopojasnog
prijemnika je velik. Do rešenja se dolazi brzo, rešenje je stabilno, proverlјivo i
konzistentno. U rešavanju ovog problema prvo je korišćena AHP metoda podrţana
softverom Expert Choise jer rezultati odluĉivanja AHP metodom ne sadrţe samo rang
alternativa, već i informacije o teţinskim koeficijentima kriterijuma u odnosu na cilј.
TakoĊe, AHP metoda je izuzetno koristan alat jer ne zanemaruje ĉinjenicu da donosilac
odluka na mentalnom planu ĉesto ne razdvaja proces procenjivanja kriterijuma od
procenjivanja alternativa. Na ovaj naĉin odrţana je kontrola konzistentnosti procena,
vodeći raĉuna o celini problema i funkcionalnim interakcijama kriterijuma i alternativa a
korišteni softver dodatno omogućava i analizu rešenja. Upotrebom sistema za podršku
odluĉivanju, prilikom izbora širokopojasnog prijemnika, došlo se do prihvatlјivog rešenja
problema a dobijeni podaci se mogu koristiti i u nastavku procesa opremanja. Softverski
paket MS Excel omogućava uštedu u vremenu, Naime, zahvalјujući rezultatima metode
TOPSIS, u pregovorima koji slede, nakon izbora proizvoĊaĉa opreme, donosilac odluke je
u prednosti jer zna ĉemu treba teţiti u pregovorima (idealno rešenje), a zahvalјujući
dinamiĉkom prikazu osetlјivosti iz metode AHP jasno se vidi u ĉemu je snaga svake
ponude, tj. u ĉemu je svaka alternativa jaka, a u ĉemu slaba.
LITERATURA
[1] Bajrami, Š., (2014). ELECTRE i AHP – Sistemi za podršku više kriterijumskom
odluĉivanju, INFOTEH-JAHORINA Vol. 13, ISBN 978-99955-763-3-2, Jahorina,
mart 2014, Elektrotehniĉki fakultet, Istoĉno Sarajevo. [2] Ĉupić, M., Suknović, M., (2010). Odlučivanje, FON, ISBN 978-86-7680-145-9,
Beograd.
[3] Devetak, S., Terzić M., (2011). Primena metode analitiĉkih hijerarhijskih procesa u
izboru optimalnog taktiĉkog radio sistema, Vojnotehniĉki glasnik, YU ISSN 0042-
8469, Beograd, MC „Odbrana―, dostupno na
http://www.vtg.mod.gov.rs/arhiva/2011/vojnotehnicki-glasnik-3-2011.pdf,
pristuplјeno 2017.06.03.
[4] Grupa autora, (2012). Uputstvo za Expert Choice, dostupno na:
http://odlucivanje.fon.bg.ac.rs/wp-content/uploads/Expert-Choice.pdf, pristuplјeno
2017.05.28.
[5] Hwang, C.L., Yoon, K., (1981). Multiple Attribute Decision Making: Methods and
Applications, A State of the Art Survey, vol. 186., Springer-Verlag New York.
[6] Saaty, T.L., (1980). Analytic hierarchy process Mc GrawHill, New York,.
[7] Suknović, M., Delibašić B., (2010). Poslovna inteligencija i sistemi za podršku
odlučivanju, FON, ISBN 978-86-7680-206-7, Beograd.
[8] Terzić M., (2010). Primena metoda višekriterijumskog odluĉivanja u nabavnoj
funkciji sistema odbrane korišćenjem softvera Expert Choice, Vojno Delo, YU ISSN
0042-8426, MC „Odbrana―, Beograd, dostupno na
http://www.odbrana.mod.gov.rs/odbrana-stari/vojni_casopisi/arhiva/VD_2010-
prolece/Vojno%20delo,%20prolece-2010.pdf, pristuplјeno 2017.06.04.
118
III MEĐUNARODNA NAUĈNO - STRUĈNA KONFERENCIJA
BEZBEDNOST I KRIZNI MENADŢMENT –TEORIJA I PRAKSA
BEZBEDNOST ZA BUDUĆNOST – 2017.
DRUŠTVENE MREŢE U VANREDNIM SITUACIJAMA
SOCIAL MEDIA INCIVIL EMERGENCIES
Dr Dragiša Jurišić Bezbjednosni istraţivaĉki centar, Banja Luka, Bosna i Hercegovina
[email protected], [email protected]
Apstrakt: Razvoj savremenih tehnologija i interneta doveo je do uspostavlјanja
novih vidova komunikacije. Društvene mreţe su postale značajan društveni fenomen i
nezaobilazan faktor savremenih društvenih odnosa. Nesporno je da društvene mreţe
omogućavaju pravovremen protok i razmenu informacija. Uzimajući u obzir da su podaci
na društvenim mreţama dostupni u realnom vremenu, društvene mreţe u vanrednim
situacijama mogu predstavlјati značajan izvor informacija za snage odgovora. Ovaj rad
ima za cilј da istakne moguće mesto i ulogu društvenih mreţa u vanrednim situacijama.
Uz pravilno i aktivno korišćenje ovih društvenih mreţa, društvo moţe biti u celini
spremnije za odgovor na vanrednu situaciju, a njeni efekti mogu biti u određenoj meri
smanjeni.U BiH to nije slučaj.
Klјuĉne reĉi: društvene mreţe, internet, vanredna situacija, zaštita i spasavanje,
Bosna i Hercegovina
Abstract: Development of contemporary technologies and internet,has
established new kinds of communication. Social Media have become important social
phenomena and unavoidable factor of modern social relations. It is undeniable, that
Social Media provide timely flow and exchange of information. Considering that data at
Social Media are available in real time, Social Media in civil emergencies could be
important source of information for the response forces. This paper aims to highlight the
place and the role of Social Media in civil emergencies. With proper and active use of
these resources, readiness of society to respond to civil emergency can be better and the
effects could be reduced to some extent. In BiH it is not the case.
Keywords: Social Media, internet, civil emergency, protection and rescue,
Bosnia and Herzegovina
1. UVOD
Jedan od mnogih izazova koji utiĉu na upravlјanje vanrednim situacijama je tehnološki
razvoj. Takav razvoj podrazumeva široko rasprostranjenu dostupnost mobilnih ureĊaja i
aplikacija za socijalno umreţavanje, uz praktiĉno univerzalan pristup internetu. Danas su
društvene mreţe vaţan deo društvenog ţivota. One su alat za pokretanje stanovništva, za
organizaciju velikog broja lјudi u kratkom vremenu, ali kontrola tog medija je upitna.
Kada su u pitanju informatcije prikuplјene preko društvenih mreţa, postoje rizici
povezani sa velikim neureĊenim sistemom javne, odnosno masovne komunikacije
zasnovane na internetu. Ipak, komunikacija igra klјuĉnu ulogu u efikasnom odgovoru na
vanredne situacije. MeĊutim, povećano korišćenje društvenih mreţa promenilo je
119
dinamiku komunikacije u vanrednim situacijama na naĉin da to zasluţuje dalјe
istraţivanje. Uklјuĉivanje društvenih mreţa u prethodno postojeće sisteme za upravlјanje
vanrednim situacijama je neizbeţno uz razumevanje izazova koje nosi upotrebe tih
sredstava. Treba naglasiti da društvene mreţe mogu biti dvosmerna sredstva
komunikacije, i putem njih se mogu kombinovati nesluţbene i sluţbene informacije.
Uspeh organizacije u upravlјanju vanrednim situacijama, posebno u odgovoru na iste, u
velikoj meri zavisi od njene sposobnosti da efikasno komunicira. Platforme društvenih
mreţa i alati za on-lajn saradnju pokazali su se veoma korisnim u povezivanju razliĉitih
zainteresovanih strana, pomaţući im da koordinišu lјude i zadatke tokom reagovanja i
oporavka od vanrednih situacija. Pored toga, agencije za upravlјanje vanrednim
situacijama prepoznale su potrebu da javnosti pruţe pravovremene, kredibilne i korisne
informacije u sluĉaju vanrednih situacija. Sa druge strane, menadţer komunikacija treba
da zna da su društvene mreţe samo jedan od mnogih alata koji se mogu koristiti za širenje
tih informacija.
Ĉinjenica je da više od 4 milijarde lјudi na svetu nema pristup internetu. Ali, prisutno je
širenje upotrebe društvenih mreţa i njihovog broja po eksponencijalnoj stopi. Istraţivanje
ameriĉkog crvenog krsta pokazalo je da će 75% stanovništva putem društvenih mreţa
kontaktirati prijatelјe kako bi videli da li su sigurni u sluĉaju vanredne situacije, 37% će
traţiti snabdevanje ili će traţiti sigurno sklonište, a 25% će preuzeti hitne aplikacije.
Samo 12% će traţiti informacije o vodi, saobraćaju i oštećenjima, kao i dijeliti
informacije o vremenu, bezbednosti i stavove o vanrednim situacijama.[5, str.10]
Istraţivanja su pokazala da se u svakoj fazi ciklusa upravlјanja vanrednim situacijama
(prevencija / ublaţavanje, spremnost, odgovor i oporavak) društvene mreţe efikasno
koriste kao deo ukupne komunikacije. Društvene mreţe se smatraju efikasnim u svim
fazama.[6, str.39] Ovaj rad ima za cilј da istakne mesto i ulogu društvenih mreţa u
vanrednim situacijama i da pokaţe gde je BiH u vezi sa tim.
U svrhu ovog rada analizirani su facebook i twitter profili svih 17 zvaniĉnih gradova u
BiH, 13 vlada na svim nivoima (drţava, entiteta i kantona) i dvanaest uprava civilne
zaštite na entitetskim i kantonalnim nivoima.
Rezultati pokazuju da korišćenje društvenih mreţa u BiH, u ovom sluĉaju facebook i
twitter, nisu na nivou koji se moţe efikasno koristiti za komuniciranje u vanrednim
situacijama.
2. DRUŠTVENE MREŢE U VANREDNIM SITUACIJAMA
Društveni mreţe su svi ureĊaji i platforme koji korisnicima omogućavaju globalno
kreiranje i razmjenu informacija jednih sa drugima u virtuelnom okruţenju. Platforme su
virtuelna mesta koja omogućavaju korisnicima da se sastanu i kreiraju i dele informacije,
a ureĊaji su raĉunarske tehnologije koje korisnicima omogućavaju pristup platformi.[2]
Mnoge nedavne vanredne situacije su naglasile prednosti korišćenja društvenih mreţa za
širenje taĉnih, pravovremenih i verodostojnih poruka koje pomaţu onima koji su
pogoĊeni krizom.[6, str.11] U ovom trenutku, vaţno je razmotriti razloge zašto lјudi
koriste društvene mreţe,a to mogu biti:
- razne pogodnosti;
- zasnovanost na društvenim normama;
- na osnovu liĉne preporuke;
- za humor i neţnost;
- za traţenje informacija;
- za pravovremenu informaciju;
- za nefiltrirane informacije;
120
- utvrĊivanje veliĉine vanredne situacije;
- da kontaktirate sa porodicom i prijatelјima;
- da se sami aktiviraju;
- odrţanje osećaja za zajednicu;
- traţenje emocionalne podrške i leĉenje.[3, str.5]
Postoje i razlogi zbog kojih javnost moţe izabrati da ne koristi društvene mreţe:
- strahovi za privatnosti i bezbednost;
- pitanje taĉnosti;
- pitanja pristupa;
- nedostatak znanja.[3, str.6]
MeĊutim, sadrţaj društvenih mreţa omogućava ĉlanovima zajednice i agencijama pristup
informacijama iz prve ruke u realnom vremenu tokom faze pripreme, odgovora i
oporavka od vanredne situacije, koji se mogu prilagoditi potrebama razliĉitih grupa, i
predstavlјaju koristan alat za komunikaciju i dobijanje predstave o vanrednoj situaciji.
Vaţno je naglasiti da društvene mreţe ili profili u društvenim mreţama mogu biti
zvaniĉni, napravlјeni od strane zvaniĉnih organizacija i institucija, ali i nezvaniĉni profili
istih tih institucija i organizacija koji su napravlјeni od strane nekih pojedinaca.
Generalno, društvene mreţe imaju i korisne i potencijalno loše osobine. Prednosti
društvenih mreţa:
- funkcija slušanja – društvene mreţe mogu da daju glas lјudima koji obiĉno nemaju
mogućnost javnog iznošenja mišlјenja;
- praćenje stanja - dok funkcija slušanja podrazumeva pasivno prikuplјanje informacija,
praćenje se sprovodi kako bi se pobolјšale reakcije na dogaĊaje i kako bi se bolјe
upravlјalo javnošću kroz uĉenje o tome šta lјudi razmišlјaju i rade;
- integrisanje društvenih mreţa u planiranje za vanredne situacije i upravlјanje vanrednim
situacijama;
- okuplјanje lјudi i razvoj saradnje - u najvećem broju nesreća prvi koji odgovaraju su
stanovnici:
- stvaranje socijalne kohezije;
- prikuplјanje sredstava;
- istraţivanja.[1, str.720-723]
S druge strane, postoje i nedostaci:
- ne treba se isklјuĉiti mogućnost širenja glasina, niti širenje laţnih ili pogrešnih
informacija, bez obzira da li se to radi sluĉajno ili namerno;
- razmena obima informacija;
- upotreba društvenih mreţa tokom velikog prekida snabdevanja elektriĉnom
energijom;
- brza provera valјanosti informacija nije moguća;
- kratke poruke, i ĉesto je teško identifikovati smisao bez gledanja u kontekst;
- poruke su u skladu sa savremenim pisanjem (4U -for you, 2moro - tomorrow
itd.);
- korisnici nisu sigurni koji je profil društvenih mreţa zvaniĉana koji nije.
Kada su u pitanju vanredne situacije, postoje tri glavna podruĉja u kojima su platforme i
aplikacije društvenih mreţa uspešno korišćene, a to su: informisanje javnosti, svest o
situaciji i osnaţivanje zajednice i njen angaţman.[3, str.7] Prilikom pruţanja informacija
kroz društvene mreţe, vaţno je da organizacija razvije politiku koja jasno definiše alat
koji koristi menadţer društvenih mreţa i oni koji šire informacije. Štaviše, ukoliko postoji
društvena mreţa koju je uspostavila organizacija, trebalo bi da postoji u njoj i pozicija
menadţera društvenih mreţa. Planovi za društvene mreţe zahtevaju znaĉajne resurse,
posebno kadrovske resurse, kako bi bili efikasni.
121
Organizacije treba da koriste društvene mreţe kao deo većeg i sveobuhvatnog
komunikacionog sistema koji uklјuĉuje on-lajn izvore, tradicionalne medije, štampane
medije i sistem direktnog obaveštavanja. S druge strane, u vreme široko rasprostranjenih
kriznih situacija, mogu se koristiti i starija tradicionalna sredstva poput radio-amatera i
sistema za uzbunjivanje.
U hitnim sluĉajevima postoje razliĉiti korisnici društvenih mreţa i mogu se posmatrati
kao: elementi vlasti (A-administration) i graĊani (C-citizens), ali i kao pošilјaoci ili
primaoci informacija. Moguće je uspostaviti vezu izmeĊu ovih elemenata koji nam mogu
pomoći da razumemo naĉin komunikacije tokom vanredne situacije (tabela 1). Da bi se
pokazala sloţenost odnosa, vaţno je dodati da osim prijemnika i pošilјaoca poruka,
postoje i drugi koji utiĉu na ovu komunikaciju, kao što su: pomoćnici, reporteri, resenderi
(retviteri), repetitori, ĉitaĉi, moderatori itd.
Tabela 1. Matrica kriznog komuniciranja na društvenim mreţama [5]
Prijemnici
GraĊani Vlasti sa graĊanima
(A2C):Krizno
komuniciranje
GraĊani meĊusobno
(C2C):
Komunikacija usmerena
na samopomoć
Vlast
IzmeĊu elemenata
vlasti (A2A):
Krizno komuniciranje
izmeĊu agencija
GraĊana sa vlastima
(C2A):
Integracija graĊanskih
inicijativa
Vlast GraĊani
Pošilјaoci
Postoje i lјudi ili agencije koje traţe pomoć - "traţioci pomoći", a i oni koji pruţaju
pomoć - "pruţaoci usluga". Svaka od ove dve grupe moţe biti "u" ili "izvan" pogoĊenog
podruĉja i u skladu sa tim postoje kombinacije: u / traţilac pomoći, izvan/ traţilac
pomoći, u / pruţalac usluga i izvan / pruţalac usluga, a svi oni imaju svoj uticaj na
društvene mreţe . Treba imati na umu i da su potrebe ovih subjekata razliĉite: u / traţilac
pomoći - nalaze se u pogoĊenom podruĉju i traţi informacije, resurse, pomoć; izvan /
traţilac pomoći - je van pogoĊene oblasti i on traţi nešto od drugih mreţa i njihovih
ĉlanova koji mogu pomoći lјudima u pogoĊenom podruĉju; u / pruţalac usluga - je u
pogoĊenom podruĉju i pruţaju neku pomoć ili nešto drugo drugim ĉlanovima mreţe;
iizvan / pruţalac pomoći - je van pogoĊenog podruĉja i pruţa pomoć drugim ĉlanovima
mreţe.[4]
Uzimajući sve u obzir, postoje neke preporuke kako izgraditi efikasne društvene mreţe za
krizno komuniciranje i krize a to su:
- razvoj politike društvenih mreţa– vaţan je deo za informatiĉke menadţere;
- izgradnja specifiĉnog brenda agencije - jedinstveno prisustvo na društvenim
mreţama ili specifiĉni on-lajn identitet;
- poverenje i partnerstvo treba da budu izgraĊeni pre krize;
- prikuplјati pristalice i unapreĊivati dvosmernu komunikaciju;
- izgraĊivanje poverenja i verodostojnosti neophodne za odgovarajuću kriznu
komunikaciju i krizu;
- upravlјanje vanrednim situacijama u društvenim mreţama treba uklјuĉiti u
sve aspekte komandne strukture incidenta;
- zainteresovane strane za upravlјanje vanrednim situacijama u društvu,
uklјuĉujući organizacije za upravlјanje vanrednim situacijama, VTC,
122
virtuelne volontere i nevladine organizacije, i treba da se dogovore o skupu
zajedniĉkih principa koji vode njihovu (on-lajn) saradnju i koordinaciju.
- praćenje poruka društvenih mreţa - vaţno u svim oblastima komunikacije.[6,
str.26; 3, str.32]
Na kraju treba imati u vidu da svaki sistem za reagovanja na vanredne situacije ili za
smanjenje rizika, koji, za pristup svojim uslugama zavisi od društvenih mreţa, rizikuje
isklјuĉivanje onih lјudi kojima nedostaje pristup potrebnim sredstvima. Postoji ogromna
ugroţena populacija, kao što su starije osobe, osobe sa invaliditetom ili osobe sa
oštećenjem vida koje se ne mogu lako kontaktirati putem društvenih mreţa. TakoĊe,
postoje graĊani koji zbog siromaštva, invaliditeta, starosti ili izbora nemaju pametne
telefone, raĉunare, tablete ili bilo koji drugi ureĊaj koji ima pristup internetu i ne znaju
kako ih koristiti.
3. DRUŠTVENE MREŢE I UPRAVLjANјE VANREDNIM SITUACIJAMA
U BiH
Neka istraţivanja su pokazala da su društvene mreţe zaista efikasan alat za krizno
komuniciranje.[6, str.50] ObezbeĊujući ĉlanovima zajednice alate za uklјuĉivanje u
pripremu za krizu, reagovanje i oporavak, društvene mreţe mogu imati ulogu u izgradnji
otpornosti zajednice, sposobnosti zajednice da odgovori, izdrţi i oporavi se od nepovolјne
situacije. Većina agencija za hitne sluĉajeve širom sveta sada koriste društvene mreţe kao
dvosmerni komunikacijski alat zajedno sa tradicionalnim medijima, da komuniciraju u
sluĉaju upozorenja, odgovor i oporavak. Društvene mreţe se koriste da se lјudi upozore i
pomogne u koordinaciji odgovora i oporavka. Logiĉki modeli pokazuju da su društvene
mreţe sa jaĉim vezama (mreţama) više elastiĉne u vanrednim situacijama i nesrećama.[4]
U ovom radu situacija u BiH je prikazana u skladu sa rezultatima analize koje su uraĊene
na društvenim mreţama (facebookitwitter) svih 17 zvaniĉnih gradova u BiH, trinaest
vlada na svim nivoima (drţava, entiteti i kantoni) i dvanaest Uprava za civilnu zaštitu na
entitetskom i kantonalnom nivou. Svi profili su provereni na sledeći naĉin: da li uopšte
postoje, i da li su oni zvaniĉni ili nezvaniĉni profili ovih institucija.
TakoĊe, vaţno je napomenuti da u „Okviru za smanjenje rizika od katastrofa iz Sendaia
za period 2015-2030―, društvene mreţe se pominju kao sredstvo promovisanja
Nacionalne strategije za jaĉine javnog obrazovanja i svesti o smanjenju rizika od
katastrofa i kao sredstvo za promociju i pobolјšanje razumevanja rizika na globalnom i
regionalnom nivou. MeĊutim, jedan od vodećih principa u Sendai okvirima je
"Angaţovanje celog društva" što se moţe postići i društvenim mreţama. S druge strane, u
„Izvještaju revizije uĉinkaaktivnosti institucija BiH za izvršenje zaštite i spasavanja u
prirodnoj ili drugoj nesreći― koje je izdala Kancelarija za reviziju institucija BiH, nisu
navedene informacije o ulozi društvenih mreţa u vanrednim situacijama. "Program
razvoja sistema zaštite i spasavanja na nivou institucija i organa BiH" ne razmatra
društvene mreţe i njihovu ulogu i razvoj u vanrednim situacijama u narednih pet godina.
Pored toga, poslednje informacije pokazuju da 61,1% stanovništva u BiH ima pristup
internetu i prema tome, u 2016. godini BiH je bila na 74 mestu meĊu 201 zemlјe sveta.[7]
U tom okruţenju, gde dve trećine stanovništva koriste internet, nijedna od dvanaest
uprava za civilnu zaštitu na drţavnom ili kantonalnom nivou nema zvaniĉni profil na
twitteru, a samo Federalna uprava civilne zaštite ima facebook profil. Veoma
obeshrabrujuća je ĉinjenica da ne postoji nezvaniĉna stranica ili profil na twitteru ili
facebooku za bilo koje od ovih uprava. Jedino na nivou Ministarstva bezbednosti BiH,
Operativno koordinacijski centar 112 ima zvaniĉnu facebook stranicu ali je i ona
namenjena za jednosmernu komunikaciju.
123
BiH, kao sloţena drţava, ima ĉetrnaest vlada i dvanaest njih ima zvaniĉni profil na
facebook-u (samo Vlada Republike Srpske i Vlada Federacije BiH nemaju facebook
profil). S druge strane, svi osim Vlade Distrikta Brĉko imaju nezvaniĉni facebook profil.
MeĊutim, samo ĉetiri vlade od ĉetrnaest imaju zvaniĉni twitter profil (dvije kantonalne
vlade, Distrikt Brĉko i Vijeće ministara Bosne i Hercegovine) i nezvaniĉan je samo jedan
profil (Kanton Sarajevo).
Vaţno je zaklјuĉiti da najviši drţavni nivo u BiH i krovne uprave za civilnu zaštitu ne
prepoznaju znaĉaj društvenih mreţa. Štaviše, ne postoje nezvaniĉne stranice i profili koje
graĊani i "digitalni volonteri" mogu koristiti u vanrednim situacijama.
Na lokalnom nivou situacija je malo bolјa. Nakon analize sedamnaest gradova u BiH
(sedam u Republici Srpskoj i deset u Federaciji BiH), više od 60% tih gradova imaju
zvaniĉni facebook profil (deset gradova), a svi imaju nezvaniĉni profil. Kada je reĉ o
twitter nalogu, situacija nije tako dobra, jer samo osam gradova imaju zvaniĉni twitter
nalog, dok sa druge strane njih petnaest ima nezvaniĉni twitter nalog. Ti nezvaniĉni
profili su veoma vaţni za zajednicu jer su ih napravili „virtuelni volonteri― koji mogu biti
vrlo korisni u sluĉaju vanrednih situacija. Ljudi mogu dobiti informacije i zahteve mogu
prosleĊivati zvaniĉnim institucijama kroz „virtuelne volontere― koji su administratori tih
nezvaniĉnih stranica.
4. ZAKLjUĈAK
Društvene mreţe na svim drţavnim nivoima, od lokalnih vlasti do drţavnog nivoa, nisu
razvijene jer su mnogi aspekti još uvek novi za vlasti. Nedostatak sluţbenih profila na
facebook-u pokazuje lošu interakciju lokalnih vlasti sa graĊanima. Štaviše, postoji velika
potreba da se institucije, kao što su sluţbe za civilnu zaštitu i sistemi za upozoravanje
vanrednim situacijama, prilagode promenjivoj stvarnosti društvenih mreţa i da osiguraju
da oni imaju razvijene planove za rešavanje bilo kakvih etiĉkih dilema koje upotreba
društvenih mreţa moţe proizvesti u budućnosti. Zanimlјivo je primetiti da većina
organizacija odluĉuje da ne koristi društvene mreţe tokom katastrofa ili vanrednih
situacija. Oni više vole da koriste telefon i e-poštu kao bolјi izvor informacija. MeĊutim,
pojedinci više vole društvene medije nego telefon i e-poštu. Prema analizi facebook-a i
twitter profila vladinih institucija u BiH, većina njih nema zvaniĉni profil facebook-a ili
twitter nalog, ali pojedinci su kreirali nezvaniĉne facebook-a ili twitter profile koji su
posvećeni vladinim organizacijama. Ti nezvaniĉni profili su alternativni alat u rukama
graĊana u sluĉaju vanrednih situacija. MeĊutim, kao nezvaniĉni instrumenti, bez dobre
kontrole i praćenja, oni bi takoĊe mogli predstaviti ogromnu prepreku efikasnom
upravlјanju vanrednim situacijama. Ovde treba naglasiti da je upotreba društvenih mreţa
veoma sloţena i da treba uravnoteţiti izmeĊu civila i vlasti (C2C, C2A, A2A, A2C),
potreba u razliĉitim fazama upravlјanja vanrednim situacijama (ublaţavanje, spremnost,
odgovor i oporavak) i mogućnosti (informisanje javnosti, poznavanje situacije i
monitoring, evaluacija i planiranje). TakoĊe, treba uspostaviti politiku za društvene mreţe
u zvaniĉnim institucijama kao prvi korak napred. Da bi se to uradilo na pravilan naĉin,
sve pomenute veze moraju biti preispitane, kao i svi uĉesnici u vanrednim situacijama,
kao što su: u / traţioci pomoći, izvan/ traţioci pomoći, u / pruţalac usluga i izvan /
pruţalac usluga, pomagaĉi, reporteri, resenderi (retviteri), repetitori, ĉitaoci, moderatori,
"digitalni volonteri" itd.
124
LITERATURA
[1] Alexander, D.E. (2014). Social Media in Disaster Risk Reduction and Crisis
Management. Science and Engineering Ethics.
[2]Gupta, R.& Brooks, H.(2013). Using Social Media for Global Security. John Wiley &
Sons Inc. Indianopolis. Indiana.
[3] Kaminska, K. & Rutten, B. (2014). Social media in emergency management –
capability assessment. Defence Research and Development Canada.
[4] Mukherjee, D. & Soliman, H. (2012). A Social Network Approach to Disaster
Planning.Surviving Disaster: The Role of Social Networks. Edited by Ersing, R and Kost,
K. Lyceum Books, Chicago, Ill.
[5] Reuter, C. at al. (2014). Usage Patterns Social Media in emergencies. EmerGent.
University of Siegen.
[6] Williams, K. (2014). Social media: An effective Tool for Risk and Crisis
Communication? Master‘s Projects. Paper 344. San Jose State University.
[7] www.internetlivestats.com , visited 07.10.2016.
125
III MEĐUNARODNA NAUĈNO - STRUĈNA KONFERENCIJA
BEZBEDNOST I KRIZNI MENADŢMENT –TEORIJA I PRAKSA
BEZBEDNOST ZA BUDUĆNOST – 2017.
SAVREMENI ASPEKTI OBUKE I OSPOSOBLJAVANJA
U OBLASTI ZAŠTITE I SPASAVANJA
MODERN ASPECTS OF TRAINING AND
EMPOWERMENT IN THE AREA OF SEARCH AND
RESCUE
dipl. ing. Aleksandar Lazarević 1
Beograd, SRBIJA, [email protected]
Abstrakt: Novi izazovi donose i nove zadatke u oblasti zaštite i spasavanja, a
samim tim i nove potrebe i rešenja u obuci i osposobljavanju. Za razvoj svake oblasti, a
pogotovo za razvoj oblasti zaštite i spasavanja, od uzuzetne je vaţnosti i razvoj novih
pristupa i metodologija u obuci i osposobljavanju. Nјihovo uvođenje i primena u svim
vidovima obuka i osposobljavanja, od velikog su značaja na smanjenje rizika od
elementarnih i drugih nepogoda, a pogotovo za podizanje na viši nivo spremnost i
efikasnost svih struktura sistema zaštite i spasavanja prilikom pripreme i odgovora na
poplave, zemljotrese, poţare i druge izazove. Samim tim edukovani, obučeni i spremni
akteri u sistemu zaštite i spasavanja, u velikoj meri utiču na smanjenje posledica i
bezbednost lјudi u eventualno nastalom vanrednom događaju ili vanrednoj situaciji.
Savremena obuka podrazumeva usklađenost sa savremenim andragoškim principima
prenošenja znaja i veština, koja prati naučni pristup izrade nastavnih planova i
programa, implementaciju savremenih nastavnih metoda i nastavnih sredstava, u
adekvatnom nastavnom okruţenju, uz angaţovanje stručnog i profesionalnog nastavnog
kadra, trenera i instruktora. Posebno vaţan aspekt svremenog pristupa u obuci i
osposobljavanju je provera znanja, veština i kompetencija kroz uveţbavanje pojedinaca i
timova u simuliranim situacijama, što pribliţnijim očekivanim mogućim vanrednim
događajima. Efikasan sistem zaštite i spasavanja zahteva i egzistiranje savremenog i
efikasanog sistema obuke i osposobljavanja, koji se mora planirati i permanentno
realizovati, uključujući sve subjekte i snage sistema zaštite i spasavanja.
Kljuĉne reĉi: vanredni događaji, vanredna situacija, zaštita, spasavanje, obuka,
osposobljavanje, znanje, veštine, kompetencije, uveţbavanje, simulacije
Abstract: New challenges bring new tasks in the area of search and rescue, and
hence new needs and solutions in training and empowerment. For development in any
area, and especially for development of the area of search and rescue, it is very important
to develop new approaches and methodology for training and empowerment. Their
introduction and application in all aspects of training and empowerment are of great
importance in reducing the risk of natural and other disasters, especially to bring to the
higher level of readiness and efficiency all structures of the search and rescue system
1U Sektoru za vanredne situacije radio na operativnim poslovima, razvoju i obuci 32 godine.
Nacionalni trening centar za vanredne situacije vodio 8 godina.
126
during the preparation and response to floods, earthquakes, fires and other challenges.
Therefore, educated, trained and prepared actors in the search and rescue system greatly
influence the reduction of the consequences and safety of people in the eventual
emergency event or emergency situation. Modern training means compliance with
modern andragogical principles of knowledge and skills transfer, which follows the
scientific approach to the development of curricula, the implementation of modern
teaching methods and teaching resources, in an adequate teaching environment, with the
engagement of professional and teaching staff, trainers and instructors. A particularly
important aspect of the modern approach in training and empowerment is the verification
of knowledge, skills and competencies through training of individuals and teams in
simulated situations, as close as possible to the expected possible emergency events. An
effective system of search and rescue requires the existence of a modern and efficient
training and empowerment system, which must be planned and permanently realized,
including all entities and forces of the search and rescue system.
Key words:emergency events, emergency situation, protection, rescuing,
training, empowerment, knowledge, skills, competencies, practising, simulations
1. UVOD
Naša iskustva, kao uopšte iskustva iz regiona i sveta nam ukazuju na to da ne postoji
moderan i efikasan sistem zaštite i spasavanja bez savremenog sistema obuke i
osposobljavanja u ovoj oblasti. Dobar primer razvoja ovakvog sistema u regionu je
Slovenija, koja je odmah po formiranju samostalne drţave definisala mogućnosti i
prepoznala potrebe za razvoj oblasti zaštite i spasavanja. Formiran je Obrazovni centar za
zaštitu i spasavanje u Igu, kod Ljubljane, sa svim potrebnim kapacitetima za savremenu
obuku i osposobljavanje svih subjekata i snaga sistema zaštite i spasavanja. Većina
evropskih zemalja u tranziciji su na sliĉan naĉin razvili ovakve centre, a neke su išle i
korak dalje i formirale škole i akademije za obrazovanje i osposobljavanje kadrova u
oblasti zaštite i spasavanja, prvenstveno za pripadnika vatrogasno-spasilaĉkih jedinica.
Izgradnjom nacionalnog sistema zaštite i spasavanja u Republici Srbiji i donošenjem nove
zakonske regulative, ukazala se potreba za formiranje centra za osposoblјanje i obuku u
oblasti zaštite i spasavanja. U skladu sa tom potrebom i analizom organizacija sluţbi za
zaštitu i spasavanje u zemlјama Evropske unije i šire, Ministarstvo unutrašnjih poslova je
u okviru Sektora za vanredne situacije, formiralo Nacionalni trening centar za vanredne
situacije sa ciljem kontinuiranog osposobljavanja i usavršavanja svih subjekata i snaga
sistema zaštite i spasavanja u Republici Srbiji. UraĊena je strategija razvoja, podignuti
kapaciteti ljudskih resursa za obuku i osposobljavanje, izvršene analize obrazovnih
potreba, revidirani postojeći i saĉinjeni novi programi obuke. Prepoznati su projekti koji
su uz finansijsku podršku doprineli podizanju kapaciteta centra i efikasnoj realizaciji
prioritetnih obuka i osposobljavanja kljuĉnih aktera u sistemu zaštite i spasavanja.
Iskustva i primeri dobre prakse u ovom razvojnom periodu, su veoma bitni za dalji razvoj
i napredak integrisanog sistema obuke i osposobljavanja u oblasti zaštite i spasavanja.
2. SAVREMEN PRISTUP U OBUCI I OSPOSOBLJAVANJU
Obuka predstavlјa planirano i sistematsko menjanje ponašanja kroz uĉenje, programe i
instrukcije koji omogućavaju pojedincima i timovima da dostignu nivo znanja, veština i
kompetencija, koji su neophodni kako bi oni efikasno obavlјali svoj posao. Savremena
obuka podrazumeva usklaĊenost sa savremenim andragoškim principima obuke, koji prati
nauĉni pristup izrade nastavnih planova i programa, uz prethodno istraţene analize
127
obrazovnih potreba, implementaciju savremenih nastavnih metoda i nastavnih sredstava,
u adekvatnom nastavnom okruţenje, uz angaţovanje struĉnog i profesionalnog nastavnog
kadra, kroz permanentnu evaluaciju i unapreĊenje svih vidova obuke. Jedino takvim
permanentnim, savremenim pristupom u planiranju, realizaciji i evaluaciji svih
predviĊenih aktivnosti u obuci i osposobljavanju, moţe se oĉekivati visok nivo
spremnosti i odgovora svih subjekata i snaga sistema zaštite i spasavanja u vanrednim
situacijama.
2.1. Analiza obrazovne potrebe
Prepoznata potreba za obukom se mora planski i sistematiĉno pripremiti i organizovati.
Polazna osnova za to je analiza obrazovne potrebe. Ona treba da predstavi razliku izmeĊu
onoga šta polaznici znaju i onoga što bi trebalo da znaju, kako bi kompetentno, kvalitetno
i uspešno obavlјali predviĊene radne zadatke. Za to je potrebno ustanoviti obrazovne i
radne profile, izvršiti sakuplјanje svih relevantnih informacija putem anketa sa
polaznicima, intervjua sa njihovim predpostavlјenima, testirati postojeća znanja,
posmatrati rad u redovnim i vanrednim aktivnostima i utvrditi razliku izmeĊu postojećeg i
potrebnog nivoa stavova, znanja i veština.
2.2. Programi obuke
Struĉna i sistematiĉna analiza obrazovne potrebe daje uslove da se izradi kvalitetan
program obuke sa jasno definisanim ishodima obuke, cilјevima i zadacima obuke.
Programi obuke moraju imati paţlјivo odabrane nastavne sadrţaje i teme sa optimalnim
brojem ĉasova. Poţelјno je da se obuka izvodi kroz modularnu nastavu, tako da se jedna
oblast prouĉava kroz jedan modul. Na primer, da se pena kao sredstvo za gašenje poţara,
radi u jednom modulu kroz više nastavnih tema, a ne da se posebno izuĉava u više
nastavnih predmeta (sredstva, oprema, taktika, praktiĉna obuka). Takvim modularnim
pristupom se sa polaznicima prolazi kroz sva tri domena uĉenja (afektivnim, kognitivnim
i psihomotornim) u okviru jednog modula i dobijaju bolji rezultati.
Uz programe obuke neophodno je saĉiniti i priruĉnik za polaznike, koji bi trebalo da bude
struĉan, jasan, pregledan i da prati nastavni sadrţaj. Nјegova namena je da se polaznici
unapred informišu sa kljuĉnim delovima nastavnog sadrţaja, kako bi aktivno uĉestvovali
u nastavi, razmenjujući svoja, već steĉena iskustva iz prakse. Uz priruĉnik, polaznici u
toku obuke dobijaju i dodatne resurse za pojedine struĉne oblasti i celokupan sadrţaj im
ostaje na dalјe korišćenje, kao podsetnik i stalni izvor korisnih informacija u
svakodnevnim poslovima u budućnosti.
2.3. Savremene nastavne metode
Nastavni metodi, po savremenim principima obuke koji bi trebalo da se koriste u obuci su
prezentacija, modifikovano predavanje, brejnstorming, grupna diskusija, debata, studija
sluĉaja, demonstracija, simulacija, igranje uloge i sl. Ove nastavne metode imaju za cilј
da obuka bude pristupaĉnija i zanimljivija, a samim tim i da polaznici obuke lakše i brţe
usvoje znanja, veštine i stavove, koji su predviĊeni programima obuke. Nastava mora biti
usmerena na same polaznike, interaktivna, kreativna, zanimlјiva, uz korišćenje primera iz
prakse, kako od strane predavaĉa, tako i od polaznika.
128
2.4. Savremena nastavna sredstva
Nastavno okruţenje bi trebalo organizovati u funkcionalnom, podsticajnom i udobnom
prostoru, gde su zadovolјene sve potrebe polaznika (osnovne potrebe, smeštajni i radni
prostor, temperatura, osvetlјenje, preglednost i odsustvo buke).
Prostor za nastavu je poţeljno da bude opremlјen raznovrsnim nastavnim sredstvima (bela
tabla, flip-ĉart, šeme i grafikoni, video, raĉunar i LCD projektor). Time bi nastava bila
zanimljivija i pristupaĉnija, a polaznicima bi se omogućilo da iskaţu i razviju sve svoje
sposobnosti i potencijale, uz maksimalnu sigurnost, poverenje, poštovanje i disciplinu.
Za praktiĉan deo obuke, neophodno je pripremiti i koristiti poligone, koji moraju biti što
pribliţniji stvarnim situacijama za izvršenje radnih zadataka. Takvim pristupom polaznici
stiĉu sigurnost i pripremljeniji su za efikasnije delovanje na sliĉnom prostoru u stvarnim
vanrednim situacijama.
Slika 1: Obuka na poligonu za tehniĉke intervencije u saobraćaju
2.5. IzvoĊaĉi nastave i instruktori
Posebna paţnja u pripremi i realizaciji obuke iz oblasti zaštite i spasavanja se mora
posvetiti izvoĊaĉima nastave. Oni moraju biti struĉni i iskusni, kompetentni, da poseduju
savremene trenerske veštine za pripremu i kreiranje interaktivne nastave, da budu
usmereni na polaznike i cilјeve nastave i da zraĉe optimizmom. U pripremi i realizaciji
obuke se mora voditi mnogo raĉuna o sigurnosti i bezbednosti polaznika, pogotovo kada
se obuka realizuje u realnim situacijama na poligonu u simulatorima vanrednih dogaĊaja.
2.6. Evaluacija obuke
Evaluacija obuke je permanetan proces kojim se daje procena da li je sprovedena obuka
zadovolјila predviĊene ishode obrazovne potrebe, koji su utvrĊeni definisanjem radnih i
obrazovnih profila. Ona obuhvata procenu za nastavno okruţenje, nastavni sadrţaj,
priruĉnik, nastavne metode, nastavna sredstva, rad trenera i instruktora, dinamiku kursa,
kao i primenu usvojenih stavova, znanja i veština u budućem radu. Ocena obuke se ne
vrši samo na osnovu onoga što je uraĊeno, već i šta je time postignuto. Ona dovodi do
stalnog usavršavanja i unapreĊenja obuke. Poţeljno je evaluaciju voditi u toku obuke, po
samom završetku obuke, kao i posle obuke, prilikom primene novih znanja i veština, na
profesionalnim zadacima na radnom mestu.
129
3. OBUKA SUBJEKATA I SNAGA SISTEMA ZAŠTITE I
SPASAVANJA KROZ SIMULACIJE REALNIH VANREDNIH
DOGAĐAJA I SITUACIJA
Obuka i osposobljavanje svih snaga sistema zaštite i spasavanja mora da ima što više
elemenata obuke u realnim situacijama. U obuci moramo na najmanju moguću meru
svesti razliku izmeĊu nastave i stvarnog dogaĊaja.
Štabovi za vanredne situacije na svim nivoima moraju demonstrirati efikasno upravljanje
vanrednom situacijom za podruĉje svoje nadleţnosti. Pripadnici specijalizovanih jedinica
civilne zaštite moraju pokazati znanja i demonstrirati spremnost za odgovore u svojim
specijalnostima u uslovima vanredne situacije. Prilikom obuke zaposlenih iz oblasti
zaštite od poţara, svi polaznici moraju demonstrirati praktiĉnu upotrebu opreme za
gašenje poĉetnih poţara. Inspektori koji rade ekspertizu nastanka poţara i eksplozija,
moraju u obuci na pravom ili simuliranom zgarištu da uveţbaju radnje i veštine u
pronalaţenju tragova i nalaţenju uzroka nastalog poţara. Profesionalni vatrogasci-
spasioci moraju uveţbati procedure gašenja poţara u razliĉitim realnim situacijama,
korišćenjem simulatora.
3.1. Obuka na simulatorima vanrednih dogaĊaja
Ovakav vid obuke iz oblasti zaštite i spasavanja je neophodna da bi se sva struĉna lica i
operativne snage unapred pripremile na radne zadatke, posebno za one ekstremne.
Uveţbavanje postupaka na simulatorima u raznim vanrednim dogaĊajima daje mogućnost
polaznicima za efikasnije, sigurnije i bezbednije reagovanje u stvarnim situacijama u
budućnosti. Ovakva obuka se moţe planirati na simulatorima za poĉetno gašenje poţara,
simulatorima za voţnju interventnog vozila, u simulatorima za gašenje poţara u
zatvorenom prostoru, u industriji, na saobraćajnim sredstvima za prevoz opasnih materija
i sliĉno. Posebno je ova obuka vaţna za vatrogasno-spasilaĉke jedinice u simulatorima za
gašenje poţara u zatvorenom prostoru. Ovaj vid obuke je neophodan zbog nadogradnje
znanja o razvoju i opasnostima poţara u zatvorenom prostoru, usvajanja tehnika
pravilnog ulaska, kretanja i komunikacije u prostoru zahvaćenom poţarom, upoznavanja
ekstremnih oblika razvoja poţara, primene tehnike rada sa mlaznicom i drugom
opremom, ispitivanja zaštitne opreme i provere psiho-fiziĉke spremnosti svakog
pojedinca, kao i celog tima.
Slika 2: Obuka u realnim situacijama na simulatoru poţara
130
Velika pomoć u ovakvoj obuci je korišćenje modela i maketa za razliĉite vanredne
dogaĊaje. Oni daju mogućnost polaznicima da shvate procese koji se dešavaju u takvim
situacijama i na pravi naĉin mogu da postupaju u njima. Dobri primeri su upotreba
modela prostora za ekstremne situacije u poţaru (flash-over, back draft i sliĉno), kao i
modeli kretanja dima u prostoru zahvaćenom poţarom sa mogućnošću primene prirodne
ventilacije, kao i opreme za prinudno provetravanje.
3.2. Obuka rukovodilaca
Obaveze koje se stavlјaju pred rukovodioce svih snaga u sistemu zaštite i spasavanja su
vrlo sloţene i zahtevaju da pored poznavanja procedura, veština komunikacija, taktike,
sredstava, tehnike i opreme, budu osposobljeni za rešavanje kompleksnih zadataka, koji
zahtevaju dodatna znanja i veštine. U ovaj vid obuke moraju biti ukljuĉeni svi nivoi
rukovoĊenja u vanrednim situacijama. Posebno je vaţna obuka komandanata i naĉelnika
štabova za vanredne situacije, koja se mora izvoditi cikliĉno na 4 godine.
Posebno je vaţno da se rukovodioci vatrogasno-spasilaĉkih jedinica osposobe za redovne
radne zadatke i uveţbaju u tehnikama rukovoĊenja i koordinacije u realnim vanrednim
dogaĊajima i vanrednim situacijama.
3.3. Komandno-simulacione veţbe
Najbolje rezultate u obuci i uveţbavanju štabova za vanredne situacije na svim nivoima
su dale komandno-simulacione veţbe, koje zahtevaju mnogo iskustva i angaţovanja na
pripremi, realizaciji i evaluaciji ovih veţbi.
Od velikog je znaĉaja izrada realnog scenarija i zadataka za svako podruĉje nadleţnosti
štabova, koji moraju biti u skladu sa procenom ugroţenosti (dogaĊaji koji su se desili i
dogaĊaji koji se pretpostavlјaju: suše, šumski poţari, poplave velikih reka ili bujica,
odroni, klizišta, olujni vetrovi, sneţni nanosi, tehniĉko-tehnološke nesreće i drugo.).
Komandno-simulacione veţbe se mogu organizovati na svim nivoima, od lokalnog, preko
okruţnog, do republiĉkog. Upravo kroz ove veţbe ĉlanovi štabova podiţu na viši nivo
svoja znanja i veštine u rukovoĊenju, voĊstvu, graĊenju tima, komunikaciji, sakuplјanju
informacija, rešavanju problema, donošenja odluka, delegiranju zadataka, podiţu svoje
samopouzdanje i stvaraju uslove za struĉnije, brţe i bezbednije reagovanje u budućnosti.
Slika 3: Komandno-simulaciona veţba na nacionalnom nivou
131
Rukovodioci svojih sluţbi na ovim veţbama pobolјšavaju koordinaciju sa svim
subjektima i snagama u odgovoru na vanredne dogaĊaje i vanredne situacije (jedinice
lokalne samouprave, vatrogasno-spasilaĉke jedinice, policija, hitna pomoć, komunalne
sluţbe, crveni krst, gorska sluţba spasavanja i drugi). Na ovim veţbama se pruţa
mogućnost da se uveţbava i efikasan i korektan odnos sa medijima preko simulacija
davanja izjava i simulacija organizovanih pres konferencija.
Dobro isplanirana, uspešno realizovana i efikasno analizirana komandno-simulaciona
veţba podiţe kapacitete pojedinaca i celog štaba zbog mogućnosti da se svi ĉlanovi štaba
upoznaju jedni sa drugima, svojim ulogama i odgovornostima, razmenjivanja znanja i
iskustava, podizanja veštine rukovoĊenja na viši nivo, pobolјšavanja koordinacije i
komunikacije, individualnih kvaliteta, ali i jaĉanja timskog rada, prepoznavanja slabosti
za odgovor, preispitivanja izraĊenih planova i procedura i ujednaĉavanja standarda u radu
svih uĉesnika u veţbi.
Slika 4: Obuka rukovodioca na virtualnim simulatorima vanrednih dogaĊaja
Ovakav vid obuke moţe se unaprediti i uvoĊenjem softvera koji omogućavaju da se
simuliranim vanrednim dogaĊajima upravlja na kreativniji i sveobuhvatan naĉin.
Virtualni simulatori nam daju velike mogućnosti izbora razliĉitih situacija u razliĉitim
vanrednim situacijama i vremenskim uslovima uz ukljuĉivanje u veţbu sve rukovodioce
hitnih sluţbi sa svom dostupnom tehnikom, opremom i ljudstvom, kroz unapred
pripremljena scenarija.
3.4. Zdruţene terenske veţbe
Zdruţene terenske veţbe, kao završne aktivnosti, nam omogućavaju da u realnom
vremenu, prostoru i situaciji uveţbamo i proverimo spremnost aktera u verovatnom
vanrednom dogaĊaju ili situaciji. Ovakve veţbe zahtevaju visok nivo pripreme i
organizacije i angaţovanje celokupne tehnike, opreme i ljudstva, koja bi se angaţovala i u
realnim izazovima. Veţba nam pruţa mogućnost za upoznavanje svih uĉesnika, timova i
rukovodioca sluţbi koje se angaţuju. Šta moţemo da pruţimo drugima, a šta da od drugih
oĉekujemo. Podiţe nivo znanja i veština, a posebno poboljšava koordinaciju izmeĊu svih
uĉesnika, a time i jaĉa spremnost za eventualno angaţovanje i dejstvo u eventualnim
vanrednim dogaĊajima i vanrednim situacijama u budućnosti.
4. RAZVOJ OBUKE I OSPOSOBLJAVANJA
Razvoj obuke u oblasti zaštite i spasavanja oslanja se na Nacionalnu strategiju zaštite i
spasavanja u Republici Srbiji, posebno na treću njenu oblast: „Koristiti znanje, inovacije i
obrazovanje u cilјu izgradnje kulture bezbednosti i otpornosti na svim nivoima―. S toga je
za dalji razvoj sistema obuke i osposobljavanja u oblasti zaštite i spasavanja neophodno
132
ulagati u podizanje svih kapaciteta, kako u ljudskim resursima, tako i u organizacionom i
tehniĉkom pogledu. Potrebno je razumevanje i meĊusobna saradnja izmeĊu svih
subjekata i snaga sistema zaštite i spasavanja, kao i izmeĊu javnog i privatnog sektora, a
posebno je znaĉajna stalna saradnja sa nauĉno-obrazovnim insitucijama od znaĉaja za ovu
oblast. Postepeno uvoditi i elektronsko uĉenje u one vidove obuka, gde bi rezultati
sticanja novih znanja i veština na ovaj naĉin bili efektniji i efikasniji. Nastaviti za
organizovanjem nauĉnih i struĉnih konferencija, savetovanja, seminara i radionica u
zemlji i regionu, na kojima se dragoceno steĉeno iskustvo razmenjuje, prenosi i
nadograĊuje. Oţiveti struĉno-izdavaĉku delatnost, izraditi i umreţiti jedinstvenu bazu
podataka iz oblasti zaštite i spasavanja, dostupnu svim akterima. Permanentno raditi na
edukaciji stanovništva iz oblasti zaštite i spasavanja, a posebno sa najriziĉnijim grupama
stanovništva, decom i osobama sa invaliditetom. Neophodno je u budućnosti nastaviti sa
razvojem sistema obuke i osposobljavanja u oblasti zaštite i spasavanja kroz primere
dobre prakse koji su dali dobre rezultate, standardizovati savremene pristupe i
metodologije u obuci, osposobljavanju i struĉnom usavršavanju na svim nivoima, uz
stalno praćenje evropskih standarda iz ove oblasti.
5. ZAKLJUĈAK
Efikasna obuka, sa savremenim pristupom, mora biti prioritetan zadatak u cilјu
osposoblјavanja i usavršavanja svih subjekata i snaga i klјuĉni faktor razvoja celokupnog
sistema zaštite i spasavanja. Ona mora biti struĉno pripremlјena i realizovana u skladu sa
stvarnim potrebama i mora biti organizovana kao stalan, cikliĉni proces usvajanja
stavova, znanja i veština, tako da se kontinuirano prolazi kroz proces evaluacije i time se
omogući neprekidan razvoj i napredak. Stoga je potrebno jaĉati svest cele zajednice o
znaĉaju savremene obuke i osposobljavanja svih struktura sistema zaštite i spasavanja i
permanentno ulagati u njen razvoj. Republici Srbiji je neophodan moderan sistem za
obuku i osposobljavanje, moderan Nacionalni trening centar za vanredne situacije, sa
mreţom regionalnih centara sa svim potrebnim kapacitetima za savremenu obuku i
struĉno usavršavanje svih struktura sistema za zaštitu i spasavanje.
LITERATURA
[1] Grupa autora.: Priručnik za obuku komandanata štabova za vanredne situacije, MUP,
Beograd, 2011.
[2] Kolb, David: Experimential learning experience as the source of learning and
development, Prentice Hall, USA 1984.
[3] Lazarević A: Obuka rukovodioca vatrogasno-spasilačkih jedinica, iskustva iz prakse,
MeĊunarodna nauĉna konferencija, Bezbednosni inţenjering, Novi Sad, 2010.
[4] Lazarević A: Komandno-simulacione veţbe, obuka štabova za vanredne situacije na
svim nivoima, MeĊunarodna nauĉna konferencija, Bezbednosni inţenjering, Novi Sad,
2016.
[5] Lazarević A., Manojlović N., Maksimović D., Ostojić M., Ţivanović S., Petrović M.:
Priručnik za rukovodioce vatrogasno-spasilačkih jedinica, MUP, Beograd, 2007.
[6] Nacionalna strategija zaštite i spasavanja u Republici Srbiji, "Sluţbeni glasnik RS",
br. 86/2011 od 18.11.2011. godine
[7] http://www.haagen.com
[8] https://www.naderer-firetrainer.com
133
III MEĐUNARODNA NAUĈNO - STRUĈNA KONFERENCIJA
BEZBEDNOST I KRIZNI MENADŢMENT –TEORIJA I PRAKSA
BEZBEDNOST ZA BUDUĆNOST – 2017.
IZBOR LOKACIJE VATRENOG POLOŢAJA
ARTILJERIJSKE GRUPE PRIMENOM AHP I VIKOR
METODE
THE SELECTION OF ARTILLERY GROUP FIRING
POSITION BY APPLYING AHP AND VIKOR METHOD
Aleksandar N. Petrović1, Radiša V. Saković
2, Ţeljko M. Marinković
3
1 Vojna akademija, Pavla Jurišića Šturma 33, Beograd, R. SRBIJA,
[email protected] 2 Kopnena Vojska, Jadranska bb, Niš, R. SRBIJA, [email protected]
3 Vojna akademija, Pavla Jurišića Šturma 33, Beograd, R. SRBIJA,
Abstrakt: U radu je prikazan hibridni model na bazi metode analitičkog
hijerarhijskog procesa (AHP) i metode višekriterijumskog kompromisnog rangiranja
(VIKOR), primenjen prilikom izbora lokacija vatrenog poloţaja artiljerijskih jedinica
Vojske Srbije. Metoda AHP koristi se prilikom određivanja teţinskih koeficijenata
kriterijuma, dok se metoda VIKOR koristi sa ciljem određenja najpovoljnije lokacije
vatrenog poloţaja izborom izmedju više konkretnih opcija – alternativa.
Kljuĉne reĉi: izbor lokacija, vatreni poloţaj, metoda AHP, metoda VIKOR.
Abstract: In the paper a hybrid model based on analytic hierarchy process
(AHP) and multi - criteria compromise ranking (VIKOR) is presented, applied through
selection of Serbian Armed Forces artillery units firing positions. The AHP methods is
used for determination of criteria weight coefficients, while VIKOR method is applied in
order to be found the most advantageous location of firing position by selection amongst
numerous concrete options – alternatives.
Key words: selection of locations, firing position, AHP method, VIKOR
method.
1. UVOD
Jedan od najbitnijih preduslova za uspešno voĊenje borbenih dejstava jeste pravilna, taĉna
i na vreme doneta odluka. Ova tvrdnja posebno dobija na znaĉaju ako se uzme u obzir
ĉinjenica da pogrešna ili zakasnela odluka u procesu izvoĊenja operacija neretko moţe
imati za posledicu gubitak ljudskih ţivota i borbene tehnike. Da bi ovaj preduslov bio
ispunjen, donosioci odluka na svim nivoima u Vojsci Srbije trebalo bi da raspolaţu
pravovremenim i pouzdanim informacijama o svim relevantnim ĉiniocima operativnog
okruţenja. Zato se informacija, pored ljudskih resursa, vremena, zemljišta i materijalno-
tehniĉkog ĉinioca, nameće kao jedan od kljuĉnih faktora oruţane borbe. Artiljerijske
jedinice predstavljaju nosioce vatrene podrške u izvoĊenju svih vrsta borbenih operacija.
Svojom vatrenom moći i mogućnošću brzog manevra, mogu doneti prevagu, pod uslovom
pravilne upotrebe koja, pre svega, predstavlja pravilan izbor lokacija elemenata borbenog
134
rasporeda. U radu je razmatran izbor lokacije osnovnog vatrenog poloţaja artiljerijske
grupe (AG) u podršci operativne grupe (OG) u izvoĊenju napadne operacije. Primenom
AHP metode, kao predprocesora, odreĊene su teţine relevantnih kriterijuma za izbor
lokacije vatrenog poloţaja. Svi kriterijumi su identifikovani na osnovu vaţećih pravila i
uputstava, kao i konsultovanjem sa ekspertima iz ove oblasti. Cilj primene ove metode se
ogleda u determinisanju znaĉajnosti kriterijuma prilikom izbora lokacije vatrenog
poloţaja, sa tendencijom da dobijeni rezultati postanu deo meke klase podataka, koji će
biti inkorporirani u odgovarajući proces donošenja vojne odluke. Izbor konkretne lokacije
vatrenog poloţaja izmeĊu više dostupnih opcija rešen je primenom VIKOR metode, sa
ciljem iznalaţenja kompromisnog rešenja. Cilj rada je da se primenom metoda izradi
hibridni model koji će pruţiti podršku donosiocu odluke prilikom izbora lokacije vatrenog
poloţaja, ĉime bi se znatno smanjilo vreme reagovanja i mogućnost donošenja
neadekvatne odluke.
2. ARTILJERIJSKA VATRENA PODRŠKA JEDINICAMA KOPNENE
VOJSKE
Osnovna namena artiljerijskih jedinica je pruţanje vatrene podrške jedinicama Kopnene
vojske u izvoĊenju borbenih operacija. Da bi ovaj zadatak bio uspešno izveden,
artiljerijske jedinice obrazuju privremene sastave. Za podršku jedinica kopnene vojske
ekivavelenta OG, artiljerijske jedinice obrazuju AG sastava 1 – 3 diviziona [1]. AG
prilikom izvoĊenja borbenih operacija posedaju elemente operativnog-borbenog
rasporeda. Komandno – izviĊaĉki delovi posedaju osmatraĉnice, vatreni delovi posedaju
vatrene poloţaje, a logistiĉki delovi rejone razmeštaja logistiĉkih jedinica [6]. Pre
posedanja ovih rejona, neophodno je izvršiti izviĊanje i izabrati optimalnu lokaciju za
razmeštaj jedinica. IzviĊanje predstavlja borbenu aktivnost snaga u operacijama.
Organizuje se radi prikupljanja podataka [1].U praksi, zadatke izviĊanja realizuju
adekvatne izvidnice (izvidnica vatrenog poloţaja i komandna izvidnica) koje se formiraju
i posebno obuĉavaju za izvoĊenje ovih kompleksnih radnji. Vatreni poloţaj (VP) je
zemljišni prostor na kojem se rasporeĊuju ili predviĊa rasporeĊivanje artiljerijskih
jedinica. Prema nameni VP moţe biti: osnovni, naredni, privremeni, rezervni i laţni,
prema stepenu zaklonjenosti: zaklonjeni, poluzaklonjeni i otkriveni (nezaklonjeni), a
prema naĉinu gaĊanja: za neposredno i posredno gaĊanje [8]. U ovom radu razmatran je
izbor lokacije osnovnog, zaklonjenog VP za posredno gaĊanje.
3. KRITERIJUMI ZA IZBOR VATRENOG POLOŢAJA
Kriterijumi za izbor lokacije vatrenog poloţaja definisani su na osnovu postojećih pravila
[1,6,8] i na osnovu iskustva konsultovanih eksperata iz ove oblasti.
Izbor najpovoljnije lokacije VP AG vrši se na osnovu šest kriterijuma [3]:
K1 – udaljenost od idealne lokacije za dejstvo (idealna lokacija naĉelno se definiše na 1/3
dometa artiljerijskog oruĊa od prednjeg kraja sopstvenih snaga),
K2 – visina zaklanjanja (predstavlja visinu prepreke koja omogućava skrivanje –
maskiranje dejstava oruĊa od izviĊanja, elektronskog dejstva i vatrenog dejstva
neprijatelja),
K3 – uslovi maskiranja (karakteristike terena koje omogućavaju uspešno maskiranje AG i
pokreta delova ili cele AG),
K4 – uslovi za utvrĊivanje (karakteristike terena koje omogućavaju uspešno utvrĊivanje
artiljerijskih oruĊa radi poboljšanja zaštite snaga),
135
K5 – uslovi za manevar (karateristike terena kojima se ceni mogućnost premeštanja na
naredni VP)
K6 – proseĉna visinska razlika izmeĊu pojedinaĉnih oruĊa (radi uspešnog dejstva
neophodno je da se sva pojedinaĉna oruĊa u artiljerisjkim baterijama AG nalaze na
visinskoj razlici manjoj od 20 metara).
Vrednosti kriterujuma K1, K2 i K6 opisane su numeriĉki, a vrednosti kriterijuma K3, K4 i K5 su opisane lingvistiĉkim deskriptorima, prema tabeli 1.
Tabela 1: Opisna skala lingvistiĉkih kriterijuma
Lingvistiĉki deskriptor Veoma loši Loši Srednji Dobri Odliĉni
Dodeljena brojĉana vrednost 1 2 3 4 5
4. HIBRIDNI MODEL IZBORA LOKACIJE VATRENOG POLOŢAJA
Hibridni model, primenjen prilikom rešavanja problema izbora lokacije VP AG sastoji se
iz AHP i VIKOR metode. AHP metoda se koristi radi odreĊivanja teţinskih koeficijenata
kriterijuma, dok se VIKOR metoda koristi radi odreĊivanja najpovoljnije lokacije
vaternog poloţaja AG.
4.1. AHP metoda
Metoda AHP, koju je razvio Tomas Sati (Thomas Saaty) poĉetkom sedamdesetih godina,
predstavlja alat u analizi odluĉivanja, kreiran u cilju pruţanja pomoći donosiocima odluke
u rešavanju kompleksnih problema odluĉivanja u kojima uĉestvuje veći broj donosilaca
odluke, veći broj kriterijuma i u višestrukim vremenskim periodima. Ovaj proces se
zasniva na konceptu balansa koji se koristi za odreĊivanje sveukupne relativne
znaĉajnosti skupa atributa, aktivnosti ili kriterijuma, a odnosi se na analizirani problem
odluĉivanja [2]. U radu, ova metoda se primenjuje radi odreĊivanja teţinskih
koeficijenata kriterujuma za izbor lokacija VP AG. Za poreĊenje parova kriterijuma
koristi se standardna Saaty-jeva skala od devet taĉaka data u tabeli 2 [7]. Saaty – jeva
skala se koristi radi poreĊenja u parovima na osnovu semantiĉkih preferencija navedenih
u levoj koloni Saaty – jeve skale ili direktnom asocijacijom. Brojĉane vrednosti navedene
u drugoj ili trećoj koloni Tabeli 2, koje odgovaraju semantiĉkim preferencijama u levoj
koloni, unose se u matricu poreĊenja (1).
Tabela 2: Saaty – jeva skala za poreĊenje u parovima
Definicija Standardne vrednosti Reciproĉne vrednosti
Isti znaĉaj 1 1
Slaba dominantnost 3 1/3
Jaka dominantnost 5 1/5
Vrlo jaka dominantnost 7 1/7
Apsolutna dominantnost 9 1/9
Medjuvrednosti 2,4,6,8 1/2, 1/4, 1/6, 1/8
A =
[
] (1)
136
Pošto je taĉno da je aij = 1/ aji i aii = 1 za svako i,j = 1,2,...,n, sledi da je matrica A
pozitivna, simetriĉna i reciproĉna. Prilikom korišćenja Saaty-jeve skale, neophodno je da
poreĊenje u parovima bude striktno definisano [5].
4.2. Metoda VIKOR
Metodu VIKOR razvio je Serafim Opricović [4]. Ova metoda razvijena je na osnovu
elemenata iz kompromisnog programiranja polazeći od ―graniĉnih‖ formi Lp-metrike.
Ova metrika predstavlja rastojanje izmedju idealne taĉke F* i taĉke F(x) u prostoru
kriterijumskih funkcija [5].
Polazna taĉka metode VIKOR je poĉetna matrica odluĉivanja:
D =
[
]
(2)
Matricom odluĉivanja definisano je m alternativa i n kriterijuma. Svakom kriterijumu
pridrţuje se teţina kriterijuma . Teţine kriterijuma treba da zadovolje uslov:
∑
Nakon definisanja matrice odluĉivanja pristupa se primeni metode. Prvi korak u primeni
metode VIKOR je odreĊivanje vrednosti i
, koje se vrši primenom izraza:
xi* = max (x1, x2,…, xn); i=1,2,…, n; (4)
xi- = min (x1, x2,…, xn); i=1,2,…, n; (5)
Drugi korak u primeni metode VIKOR je odreĊivanje pesimistiĉkog (Sj) i oĉekivanog (Rj)
rešenja.
∑
⁄
=
[ ( - ) / (
);
Sledeći korak je proraĉun kompromisnog rešenja :
=
+ (1– )
; j=1, 2,…, m (8)
gde je:
S* = min Sj (9)
S- = max Sj (10)
R*= min Rj (11)
R- = max Rj (12)
ν – teţina strategija zadovoljenja većine kriterijuma, ν {0.25, 0.5, 0.75}
Poslednji korak u primeni VIKOR metode je rangiranje alternativa. Skup alternativa
moţe da se rangira na osnovu vrednosti kriterijumske funkcije koje su dodeljene svakoj
137
alternativi Qj. Najbolju alternativu predstavlja ona koja je najmanje udaljena od idealne
vrednosti odnosno ĉija vrednost Qj je minimalna, i obrnuto. Kao merodavna uzima se
rang lista za vrednost ν = 0.5, ali i pored toga što je prva na ovoj listi, ta akcija mora da
zadovolji još dva uslova [5].
1) da postoji dovoljna prednost (veća od ―praga dovoljne prednosti‖) u odnosu na drugu,
treću i ostale alternative, a to se utvrĊuje prema sledećem:
Q(a‘) - Q(a’’) ≥DQ (13)
DQ = min(0.25,
) (14)
gde a‘, a’’ predstavljaju dobijene vrednosti prvorangirane i drugorangirane alternative,
respektivno, po Qj ( =0.5), a m broj alternativa. Prag dovoljne prednosti se uzima 0.25 u
sluĉajevima kada postoji mali broj alternativa.
2) da ima dovoljno stabilnu poziciju, odnosno da ima prvu poziciju prema rang listi QSj,
ili prema QRj, ili prema Q za ν = 0.25 i ν = 0.75 gde je [5]:
QSj =
; j = 1, 2,…, m (15)
QRj =
; j = 1, 2,…, m (16)
4.3. Primena hibridnog modela na rešavanje problema
Kao što je već navedeno, hibridni model se sastoji iz AHP i VIKOR metode.
Teţinski koeficijenti kriterijuma odreĊeni su AHP metodom na naĉin kako je to
objašnjeno u prethodnom poglavlju, a prikazani su u tabeli 3.
Tabela 3: PoreĊenje kriterijuma u parovima po Saaty-jevoj skali
Kriterijumi K1 K2 K3 K4 K5 K6
K1 1.000 0.200 0.200 0.333 0.200 4.000
K2 5.000 1.000 1.000 3.000 3.000 7.000
K3 5.000 1.000 1.000 3.000 3.000 7.000
K4 3.000 0.333 0.333 1.000 0.200 5.000
K5 5.000 0.333 0.333 5.000 1.000 5.000
K6 0.250 0.143 0.143 0.200 0.200 1.000
Σ 19.250 3.010 3.010 12.533 7.600 29.000
Posle normalizacije vektora teţinski koeficijenti kriterijuma predstavljeni su u tabeli 4.
Tabela 4: Teţinski koeficijenti kriterijuma za izbor VP AG
K1 K2 K3 K4 K5 K6 Σ Teţinski
koeficijenti
K1 0.052 0.066 0.066 0.027 0.026 0.138 0.376 0.063
K2 0.260 0.332 0.332 0.239 0.395 0.241 1.800 0.300
K3 0.260 0.332 0.332 0.239 0.395 0.241 1.800 0.300
K4 0.156 0.111 0.111 0.080 0.026 0.172 0.656 0.109
K5 0.260 0.111 0.111 0.399 0.132 0.172 1.184 0.197
K6 0.013 0.047 0.047 0.016 0.026 0.034 0.185 0.031
U cilju primene metode VIKOR odabrano je šest alternativa (od A1 do A6) ĉime je
definisana poĉetna matrica odluĉivanja, tabela 5.
138
Tabela 5: Poĉetna matrica odluĉivanja
Kriterijumi K1 K2 K3 K4 K5 K6
Alternative 0.063 0.300 0.300 0.109 0.197 0.031
A1 1000 12 1 3 5 8
A2 850 10 3 2 4 5
A3 1200 15 2 5 1 12
A4 760 20 4 1 4 6
A5 900 8 1 2 3 16
A6 1150 11 5 3 2 7
xi* 760 20 5 5 5 5
xi- 1200 8 1 1 1 16
Karakter kriterijuma min max max max max min
Rešavanjem izraza 4 do 12 dobijaju se konaĉna rešenja, prikazana u tabeli 6.
Tabela 6. Konaĉne vrednosti alternativa
Alternative QSj QRj Qj (v=0.5) Qj (v=0.25) Qj (v=0.75)
A1 0.607 1.000 0.803 0.902 0.705
A2 0.517 0.738 0.628 0.683 0.573
A3 0.661 0.607 0.634 0.621 0.648
A4 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000
A5 1.000 1.000 1.000 1.000 1.000
A6 0.424 0.607 0.516 0.562 0.470
Na osnovu dobijenih rezultata konaĉni rang alternativa je: A4f A6
f A2
f A3
f
5. ANALIZA OSETLJIVOSTI
Prilikom aplikacije metoda višekriterijumskog odluĉivanja, neophodno je ispitati
osetljivost primenjenog matematiĉkog modela, kako bi donosioci odluke dobili garanciju
racionalnosti i kvaliteta dobijenog rešenja. Analiza osetljivosti rezultata dobijenih ovim
hibridnim modelom podrazumeva ispitivanje na promenu teţina kriterijuma i
konzistentnost rešenja na promenu merne skale.
Prilikom ispitivanja na promenu teţine kriterijuma razvijeno je 7 scenarija (A –
ujednaĉena vaţnost svih kriterijuma; B – apsolutna dominantnost K1; C - apsolutna
dominantnost K2; D - apsolutna dominantnost K3; E - apsolutna dominantnost K4; F -
apsolutna dominantnost K5; G - apsolutna dominantnost K6). Dobijeni rezultati prikazani
su u tabeli 7. U okviru analize nezavisnosti od promene merne skale razvijena su dva
scenarija. U prvom scenariju kvaltativni kriterijumi (K3, K4, K5) prikazani su pomoću
dve razliĉite skale (S1 i S2) koje su meĊusobno povezane pozitivnom afinom
transormacijom ( y = 2x – 1). U drugom scenariju kvantitativni kriterijumi (K1, K2, K6)
kojim se opisuju odreĊene karakteristike lokacije VP AG prikazani su pomoću dve skale
(S1) u metrima i (S2) u stopama (eng. foot).
139
Tabela 7: Analiza osetljivosti na promenu teţina kriterijuma
Scenario A B C D E F G
Alternative Rang alternativa
A1 4 4 3 5 3 2 4
A2 1 2 5 3 4 3 2
A3 5 6 2 4 1 6 5
A4 3 1 1 1 5 1 1
A5 6 3 6 6 6 4 6
A6 2 5 4 2 2 5 3
Rezultati su prikazani u tabeli 8.
Tabela 8: Analiza nazavisnosti od promene merne skale.
Scenario Scenario 1 Scenario 2
S1 S2 S1 S2
Alternative Rang alternativa
A1 5 5 5 5
A2 3 3 3 3
A3 4 4 4 4
A4 1 1 1 1
A5 6 6 6 6
A6 2 2 2 2
6. ZAKLJUĈAK
Na osnovu rezultata analize osetljivosti razvijenog hibridnog modela za izbor lokacija VP
AG u napadnoj operaciji u podršci jedinica kopnene vojske ekvivalenta OG, dolazi se do
zakljuĉka da navedeni model u potpunosti zadovoljava postavljeni cilj, odnosno da daje
potrebna rešenja donosiocu odluke. Analizom osetljivosti promenom teţinskih
koeficijenata kriterijuma dokazano je da je hibridni model osetljiv u dovoljnoj meri i da
su zadrţani prioriteti alternativa (u ovom sluĉaju to je favorizovanje alternative A4).
Dalje, proverom konzistentnosti rešenja promenom merne skale pokazano je da je model
stabilan i da projektuje odrţiva rešenja. Analizom svih dobijenih rezultata, zakljuĉuje se
da primena AHP i VIKOR metode moţe u mnogome pomoći donosiocu odluke da doĊe
do potrebnog rešenja. Naravno, ovako formulisana metodologija ne moţe zameniti
donosioca odluke, već sluţi iskljuĉivo kao pomoćni alat pri odluĉivanju. TakoĊe, primena
ovakavog hibridnog modela moţe se najpre pronaći u pomoći manje iskusnim
donosiocima odluka u procesu odluĉivanja.
140
LITERATURA [1] Borbeno pravilo artiljerije 2013. Niš
[2] Ĉupić, M., & Suknović, M. 2010. Odluĉivanje. Beograd: Fakultet organizacionih
nauka.
[3] Kurtov, D., Boţanić, D., & Pamuĉar, D. 2014. Izbor rejona vatrenog poloţaja
brigadne artiljerijske grupe u odbrambenoj operaciji primenom metode VIKOR. In: 17.
DQM meĊunarodna konferencija, Beograd, pp.705-710
[4] Opricović S. (1998) Višekriterijumska optimizacija sistema u graĊevinarstvu.
Beograd: GraĊevinski fakultet
[5] Pamuĉar, D. S., Boţanić, D. I., & Kurtov, D. V. (2016). Fuzzification of the Saaty's
scale and a presentation of the hybrid fuzzy AHP-TOPSIS model: An example of the
selection of a brigade artillery group firing position in a defensive
operation. Vojnotehnički glasnik, 64(4), 966-986.
[6] Pravilo artiljerijske brigade 2013. Niš
[7] Saaty, T. L. (1980). The analytic hierarchy process.New York: McGraw-Hill.
[8] Vojni leksikon 1981. Beograd: Vojnoizdavaĉki zavod.
141
III MEĐUNARODNA NAUĈNO - STRUĈNA KONFERENCIJA
BEZBEDNOST I KRIZNI MENADŢMENT –TEORIJA I PRAKSA
BEZBEDNOST ZA BUDUĆNOST – 2017.
TEHNIĈKI SISTEM ZAŠTITE
NAPOJNIH TRANSFORMATORSKIH STANICA
TECHNICAL PROTECTION SYSTEM OF
POWER TRANSFORMER STATIONS
Aleksandar M. Bošković 1, Slavko К. Dubaĉkić
2
1 Fakultet za pravne i poslovne studije, Bulevar osloboĊenja 76, Novi Sad, SRBIJA,
[email protected] 2 ODS „EPS Distribucija― doo, Bulevar osloboĊenja 100, Novi Sad, SRBIJA,
Abstrakt: Kontrola prisustva, ovlašćena ili neovlašćena, detekcija i alarmiranje
incidentnih situacija u visokonaponskim napojnim transformatorskim stanicama
predstavlja bitan element u obezbeđenju kvalitetnog funkcionisanja samih
elektrodistributivnih objekata, a i celokupnog elektrodistributivnog sistema. Osnovna
namena ovih sistema je: odvraćanje od potencijalnog neovlašćenog pristupa,
neadekvatnog i nebezbednog rada u objektu i sl, identifikacija osoba i drugih uzročnika
alarmnih situacija, detekcija kretanja i drugih incidentnih situacija u objektu i
prepoznavanje osoba u objektu. Pored navedenih osnovnih funkcionalnosti potrebno je
implementirati i mehanizme kontinuiranog nadzora, arhiviranja podataka, reakcije na
incidentnu situaciju i sl. U radu se prezentuju iskustva autora u razvoju i implementaciji
kompanijskih sistema tehničke zaštite napojnih transformatorskih stanica „EPS
Distribucije“ na teritoriji Vojvodine. Prezentuju se tehnička rešenja, organizacioni
problemi i ekonomsko-finansijski aspekt.
Kljuĉne reĉi: tehnički sistem zaštite, napojne transformatorske stanice, kontrola
pristupa, alarmni nadzor, video nadzor.
Abstract: Authorized or unauthorized presence control, detection and alarming of
incident situations in high voltage power transformer stations are essential elements in
ensuring the quality functioning of the power distribution facilities and the entire power
distribution system. The main purpose of these systems is: discourage potential
unauthorized access, inadequate and unsafe work in the facility, identification of persons
and other causes of alarm situations, detection of movement and other incidental
situations in the facility, and identification of persons in the facility. In addition to these
basic functionalities, it is also necessary to implement mechanisms of continuous
monitoring, data archiving, reaction to the incident situation, etc. The paper presents the
authors' experiences in the development and implementation of company systems of
technical protection of substation transformers of “EPS Distribution” on the territory of
Vojvodina. Technical solutions, organizational problems and economic and financial
aspects are presented.
Keywords: technical protection system, power transformer stations, access control,
alarm control, video surveillance.
142
1. UVOD
Tehniĉki sistem zaštite na konzumnom podruĉju Vojvodine je integrisani bezbednosni
sistem namenjen za daljinski nadzor elektroenergetskih objekata.
Ovaj sistem objedinjuje funkcije:
• sistema kontrole pristupa, zasnovanog na beskontaktnim identifikacionim
karticama,
• sistema alarmnog nadzora, zasnovanog na dualnim senzorima za detekciju
pokreta i
• sistema video nadzora, zasnovanog na IP kamerama sa internom memorijom.
Izgradnjom tehniĉkog sistema zaštite nad elektroenergetskim objektima na konzumnom
podruĉju Vojvodine za potrebe kontrole pristupa lica i alarmnog i video nadzora
omogućena je bolja i efikasnija zaštita imovine, kao i nadzor i evidencija prisutnosti lica u
objektima preduzeća. Osnovni ciljevi funkcionisanja ovog sistema su povećanje
pouzdanosti rada elektroenergetskog sistema i bezbednost radnika i opreme angaţovane
na elektroenergetskim objektima. TakoĊe je cilj da se i sam sistem obezbedi tako da bude
raspoloţiv i obezbedi poverljivost i integritet informacija.
2. OPIS SISTEMA
Tehniĉki sistem zaštite se sastoji od opreme u nadzornim centrima u ograncima preduzeća
i opreme na elektoenergetskim objektima. U svim nadzornim centrima instalirani su
serveri sistema sa bazom podataka i odgovarajućim softverom. Serveri preuzimaju
podatke sa ureĊaja na elektroenergetskim objektima, upisuju podatke u bazu podataka i
omogućuju ovlašćenim korisnicima sistema nadziranje elektroenergetskih objekata i
pregledanje arhiviranih dogaĊaja. Principijelna šema sistema data je na slici 1. [2]
Slika 1: Principijelna šema tehniĉkog sistema zaštite
Ovlašćena lica u raĉunarskoj mreţi preduzeća, putem nadzorne aplikacije, nadziru
odreĊenu grupu ili sve elektroenergetske objekte u sistemu, u skladu sa svojim
ovlašćenjima. U nadzornoj aplikaciji prikazana su imena i aktuelni video prikazi
odabranih elektroenergetskih objekata, dok su bojom oznaĉeni statusi tih objekata.
Instalirana oprema na elektroenergetskim objektima predviĊena je za spoljnu montaţu i
montirana je na graĊevinskim objektima i stubnim nosaĉima uoĉljive crvene boje, sa
vidljivim tekstualnim obaveštenjima i upozorenjima. Mesta montaţe opreme posebno su
odreĊena za svaki elektroenergetski objekat.
143
Oprema koja je montirana na elektroenergetskim objektima je sledeća:
• ureĊaj za kontrolu pristupa i alarmni nadzor (terminal),
• beskontaktni ĉitaĉi identifikacionih kartica za evidentiranje ulaska i izlaska lica,
• alarmni senzori za detekciju pokreta, odnosno prisustva lica,
• IP kamere sa internom memorijom,
• alarmna sirena sa stroboskopskim svetlom i
• rezervno baterijsko napajanje.
Po pravilu, na elektroenergetskim objektima oprema je ugraĊena na sledeći naĉin:
• Metalni stubni nosaĉi za montaţu opreme ugraĊeni su kod ulaza i po potrebi kod
transformatorskog polja.
• Dva ĉitaĉa identifikacionih kartica za kontrolu i evidenciju pristupa objektu
postavljeni su na metalnom stubnom nosaĉu za montaţu opreme kod ulaza.
• U stubnim nosaĉima instalisani su ureĊaj za kontrolu pristupa i alarmni nadzor
sa odgovarajućim softverom.
• IP kamere su montirane na stubovima i na graĊevinskim objektima i usmerene
su ka transformatorskom polju, ulazima i ogradi objekata. Kamere su postavljene
u odgovarajućem kućištu za spoljnu montaţu, sa odgovarajućim softverom. Za
svaku kameru je obezbeĊena memorijska kartica za snimanje.
• Spoljašnji senzori pokreta su postavljeni na graĊevinskom objektu i na stubnim
nosaĉima tako da pokrivaju prostor oko elektroenergetskog objekta, ulaza i
transformatorskog polja.
• Alarmna sirena je instalisana na stubu kod ulaza ili na graĊevinskom objektu.
• Instalisan je komunikacioni orman sa L2 PoE sviĉem, FTP razdelnikom, letvom
za napajanje i besprekidnim napajanjem.
3. ZAŠTITA SISTEMA
ObezbeĊivanje samog tehniĉkog sistema zaštite, kontrole pristupa i alarmnog i video
nadzora, od eventualnih narušavanja njegovih atributa sigurnosti ostvareno je na više
naĉina: [5]
• na samim objektima ugraĊena je visoko kvalitetna oprema, namenjena za rad u
svim vremenskim i drugim uslovima karakteristiĉnim za elektroenergetske
objekte, smeštena u odgovarajuća kućišta ili ormane;
• postoji kontrola pristupa samim ormanima (tamperi);
• komunikacija od elektroenergetskih objekata do sedišta ogranaka, gde se nalaze
serveri sistema, je obezbeĊena kriptovanjem;
• obezbeĊen je rad u reţimu van mreţe;
• sam koncept u kome se serveri ne smeštaju na svakom elektroenergetskom
objektu, nego u sedištima ogranaka, što su omogućile kvalitetne
telekomunikacione veze, podiţe nivo bezbednosti kako operativnog rada, tako i
analize arhiviranih podataka;
• restriktivan je odnos ka pravima pristupa sistemu kroz klijentske aplikacije.
Poseban aspekt predstavlja organizacija kompanije u smislu korišćenja sistema u realnom
vremenu, kao i u sluĉaju post festum analize podataka.
U realizaciji ovog sistema primenjuju se svi mehanizmi zaštite koje preduzeće primenjuje
i za ostale sisteme u domenu informaciono-komunikacionih tehnologija. Od zaštite data
centara na fiziĉkom nivou (zaštita od poţara, prenapona, napajanja, neovlašćenog
fiziĉkog pristupa opremi i sl.) do zaštite od napada na sistem kroz informaciono-
komunikacionu infrastrukturu.
144
Normativno ureĊenje zaštite informaciono-komunikacionog sistema predstavlja posebnu
oblast i predmet je aktivnosti drţave, pravosuĊa i upravljaĉkih i pravnih struktura
preduzeća.
Drugi aspekt zaštite informaciono-komunikacionog sistema je projektovanje i uvoĊenje
tehniĉkih mera za ostvarivanje zaštite celokupnog informacionog sistema. Cilj je da se
obezbede atributi sigurnosti sistema: [1]
• Raspoloţivost – Osigurava opstanak servisa i pored napada ĉiji je cilj da se oni
ugroze. Takvi napadi mogu biti pokrenuti sa bilo kog nivoa. Na fiziĉkom nivou
zlonamerni korisnik moţe npr. da ometa komunikaciju na fiziĉkim kanalima. Na
višem nivou remećenjem rada protokola za rutiranje moţe se dovesti do raspada
mreţe.
• Poverljivost – Osigurava da se neke informacije nikada ne stave na raspolaganje
neautorizovanim entitetima. Curenje poverljivih informacija moţe imati
nesagledive posledice.
• Integritet – Garantuje da poruka nikada neće biti kompromitovana. Poruka moţe
biti kompromitovana zbog bezazlenih kvarova, kao što su smetnje u radio
prenosu, ili zbog zlonamernih napada na mreţu.
• Autentikacija – Omogućava da bilo koji ĉvor utvrdi identitet ĉvora sa kojim
trenutno komunicira. Bez autentikacije, napadaĉ bi mogao da se maskira kao
ĉvor i tako dobije pristup informacijama i resursima, ĉime bi uticao na rad
ostalih ĉvorova.
• Neporicanje – Znaĉi da pošiljalac poruke ne moţe da porekne da ju je poslao.
Neporicanje je veoma znaĉajno za otkrivanje i izolaciju kompromitovanih
ĉvorova.
Konaĉno, namena ovih sistema jeste da se obezbedi kontinuitet poslovnih procesa
preduzeća i u tom cilju je i implementiran na skoro svim visokonaponskim
elektroenergetskim objektima na konzumnom podruĉju Vojvodine sa tendencijom da se
proširi i na srednjenaponske elektroenergetske objekte. Da bi se došlo do ovakvog nivoa
prihvatanja sistema, kako od strane korisnika, tako i od strane uprave preduzeća, sistem je
morao pokazati svoju upotrebnu vrednost, robusnost i stabilnost u radu.
4. PROGRAMSKI MODULI SISTEMA
Svi programski moduli mogu da se pokrenu sa bilo kog raĉunara u okviru raĉunarske
mreţe preduzeća od strane autorizovanog korisnika.
Sistem sadrţi sledeće programske module:
• serverski modul,
• nadzorna aplikacija,
• administrativna aplikacija i
• izveštajna aplikacija.
Serverski modul je aplikacija pokrenuta na serveru sistema koja proziva sve ureĊaje sa
elektroenergetskih objekata, preuzima podatke i upisuje ih u bazu i pruţa podršku svim
klijentskim aplikacijama u sistemu;
Nadzorna aplikacija je klijentska aplikacija koju mogu pokrenuti svi autorizovani
korisnici da, u skladu sa svojim privilegijama, vrše nadzor grupe ili svih objekata u
sistemu.
Nadzorna aplikacija omogućava:
• uvid u trenutni status svih objekata i pripadajućih alarmnih senzora za detekciju
pokreta koje nadgleda ta nadzorna aplikacija;
145
• nadzor u realnom vremenu alarmnih situacija (vrsta, vreme i mesto alarma i
trenutna slika koju daje dodeljena kamera);
• prikaz u realnom vremenu sa kamere koja je nadleţna za alarmni senzor za
detekciju pokreta koji je aktivirao alarmu situaciju;
• pretraţivanje snimaka po mestu, vremenu i vrsti dogaĊaja.
Administrativna aplikacija sadrţi sledeće funkcije:
• odrţavanje podataka o strukturi sistema;
• odrţavanje podatka o strukturi preduzeća;
• odrţavanje podataka o zaposlenima;
• odrţavanje podataka o identifikacionim karticama;
• odrţavanje podataka o ovlašćenim korisnicima sistema;
• definisanje i odrţavanje vremenske šeme za aktivaciju, odnosno deaktivaciju
senzora.
Izveštajna aplikacija omogućava generisanje sledećih izveštaja:
• Hronološki izveštaj o alarmima koji prikazuje i snimke zabeleţene kamerom;
• Izveštaj o aktivaciji, odnosno deaktivaciji alarmnih senzora za detekciju pokreta;
• Pregled snimaka koje je napravila kamera prilikom alarmne situacije;
Svaki od ovih izveštaja se moţe formirati za izabrani objekat, senzor, organizacionu
celinu ili celo preduzeće za ţeljeni vremenski period. Sistem omogućava i izvoz dela ili
svih podataka iz generisanih izveštaja na zahtev ovlašćenog lica u bilo kom Microsoft
podrţanom formatu.
5. NAĈIN RADA SISTEMA
Prilikom ulaska u elektroenergetski objekat pod tehniĉkim sistemom zaštite, lice se
identifikuje svojom identifikacionom karticom na beskontaktnom ĉitaĉu kartica,
montiranom na stubnom nosaĉu i povezanom na terminal. Terminal je montiran unutar
stubnog nosaĉa u kutiji za elektronsku opremu.
Podaci o ulasku u elektroenergetski objekat, lokacija, ime, prezime i identifikacioni broj
lica i vreme ulaska, beleţe se u bazu podataka na serveru.
Ukoliko je ovlašćeno lice ušlo u objekat:
• alarmni senzori za detekciju pokreta će se deaktivirati,
• terminal će proslediti informaciju o ovlašćenom prisustvu serveru,
• u nadzornoj aplikaciji prikazi tog objekta biće oznaĉeni zelenom bojom.
Lica zaduţena za nadzor mogu videti koja su lica trenutno prisutna u objektu.
Ukoliko je neovlašćeno lice ušlo u objekat:
• alarmni senzori za detekciju pokreta će se aktivirati,
• alarmna sirena sa stroboskopskim svetlom će se ukljuĉiti,
• terminal će proslediti informaciju o neovlašćenom prisustvu serveru,
• u nadzornoj aplikaciji ukljuĉiće se zvuĉna i vizuelna signalizacija,
• u nadzornoj aplikaciji prikazi tog objekta biće oznaĉeni trepćućom crvenom
bojom.
Ukoliko ovlašćeno lice potvrdi alarm:
• u nadzornoj aplikaciji iskljuĉiće se vizuelna i zvuĉna signalizacija,
• u nadzornoj aplikaciji prikazi tog objekta biće oznaĉeni crvenom bojom, tokom
trajanja alarmne situacije, dok je aktivan alarmni senzor za detekciju pokreta na
elektroenergetskom objektu.
Podaci o alarmnom situaciji, naziv senzora, naziv objekta, vreme aktivacije i deaktivacije
senzora, beleţe se u bazu podataka na serveru. U svim nadzornim aplikacijama će biti
146
prikazan aktuelni video prikaz sa tog objekta, tako da u nadzornom centru moţe da se
vizuelno nadgleda u realnom vremenu alarmna ili bilo koja druga situacija.
IP kamere snimaju neprekidno, bez obzira na to postoji li alarmna situacija i ima li lica na
objektu. Video zapis se neprekidno beleţi na serveru, a po aktiviranju detektora pokreta
na IP kamerama smešta se i u internu memoriju kamere. U sluĉaju prekida veze, video
snimak koji je arhiviran u internoj memoriji kamere, moţe se preuzeti lokalno ili daljinski
nakon uspostave veze i prebaciti na server. Alarmni sistem takoĊe radi u sluĉaju gubitka
veze u reţimu van mreţe tako što su podaci o pravima prisustva pothranjeni u terminalu.
6. OSNOVNE KARAKTERISTIKE SISTEMA
Tehniĉki sistem zaštite elektroenergetskih objekata na konzumnom podruĉju Vojvodine je
nezavistan sistem za kontrolu prisustva i alarmni i video nadzor elektroenergetskih
objekata koji predstavlja zaokruţenu funkcionalnu celinu, ali je i povezan sa drugim
identifikacionim sistemima. Korisniĉke identifikacione kartice za identifikaciju u sistemu
za evidenciju radnog vremena i kontrolu pristupa su jedinstvene i koriste se i za
autorizaciju u tehniĉkom sistemu zaštite.
UreĊaji za kontrolu pristupa i alarmni nadzor i alarmni senzori za detekciju pokreta
zasnovani su na digitalnoj tehnologiji, dok su beskontaktni ĉitaĉi i identifikacione kartice
zasnovani na tehnologiji radiofrekventne identifikacije. Sistem ima mogućnost proširenja
broja lica, ureĊaja i objekata. Svi raĉunari i ureĊaji povezani su u jedinstvenu raĉunarsku
mreţu preduzeća.
Snimanje i obrada podataka su centralizovani u bazi podataka na serveru. Sistem
centralizovano prikuplja podatke sa svih elektroenergetskih objekata, a funkcije nadzora u
realnom vremenu, administracije i izveštavanja su centralizovane na nivou preduzeća.
Alarmiranje putem alarmne sirene sa stroboskopskim svetlom je lokalno, ali se svaka
alarmna situacija zvuĉno oglašava i prikazuje u svim nadzornim aplikacijama koje
nadgledaju taj alarmni ureĊaj.
Terminali komuniciraju sa serverima Ethernet vezom (optiĉkim linkovima ili usmerenim
radio-relejnim linkovima). Ukoliko je komunikacija izmeĊu terminala na
elektroenergetskom objektu i servera u prekidu, podaci o pristupu pamte se u internoj
memoriji terminala i pri ponovnom uspostavljanju komunikacije prebacuju se na server.
Terminal automatski detektuje prekid u komunikaciji i pokušava da se ponovo poveţe sve
dok ne uspostavi vezu sa serverom.
Sistem podrţava rad u sledećim reţimima: [3]
• rad u mreţi – kada je uspostavljena komunikacija ureĊaja sa serverom, svi
dogaĊaji trenutno se upisuju u bazu podataka, obraĊuju i prikazuju na svim
nadzornim aplikacijama koje nadgledaju dati ureĊaj; svi podaci o ovlašćenim
prolascima i alarmnim situacijama su raspoloţivi kroz preglede i izveštaje;
• rad van mreţe – kada je prekinuta komunikacija ureĊaja sa serverom, putem
bafera ureĊaja koji pamti podatke o registrovanim pristupima i alarmnim
situacijama i putem interne memorije ureĊaja koja ĉuva naloge za aktivaciju,
odnosno deaktivaciju senzora, sistem nesmetano radi. Kada se uspostavi
konekcija sa serverom, sistem automatski prelazi u reţim rada u mreţi i prenosi
baferovane podatke u bazu podataka.
Terminal ima osam alarmnih ulaza, od kojih su iskorišćena dva do tri za prikljuĉivanje
alarmnih senzora za detekciju pokreta. Na prvi alarmni ulaz povezani su svi tamper
prekidaĉi alarmnih senzora za detekciju pokreta i terminala, tako da se u sluĉaju fiziĉkog
uklanjanja senzora javlja se alarmna situacija.
147
Svi alarmni ulazi su konfigurisani kao bezuslovni alarmi i ukljuĉuju se na pobudu od
senzora nezavisno od vremenske šeme za aktivaciju, odnosno deaktivaciju senzora.
Konfiguracija kao uslovni alarm u skladu sa unapred definisanom vremenskom šemom
aktivacije, odnosno deaktivacije koristi se prilikom remonata elektroenergetskih objekata.
TakoĊe, svi alarmni ulazi su definisani kao trenutni, izuzev alarmnog ulaza na koji je
prikljuĉen alarmni senzor za detekciju pokreta na ulazu, odnosno izlazu, koji ima
vremensku zadršku od 20 sekundi. Pored toga, svi alarmni ulazi su definisani kao ĉujni i
aktiviraju alarmnu sirenu sa stroboskopskim svetlom.
Napajanje terminala, beskontaktnih ĉitaĉa identifikacionih kartica i alarmnih senzora za
detekciju pokreta je obezbeĊeno preko rezervnog baterijskog napajanja, koje je vezano na
invertor elektroenergetskog objekta.
Sistem automatski pravi rezervnu kopiju podataka na odabranu lokaciju u okviru sistema
datoteka u definisanom vremenu.
7. IMPLEMENTACIJA SISTEMA
Prvom i drugom fazom izgradnje obuhvaćeni su visokonaponski elektroenergetski objekti
i pojedine poslovne zgrade. U tabeli 1 dat je pregled elektroenergetskih objekata pod
tehniĉkim sistemom zaštite. [5]
Tabela 1. Pregled elektroenergetskih objekata pod tehniĉkim sistemom zaštite
ED Novi
Sad
ED
Subotica
ED
Sombor
ED
Panĉevo
ED
Zrenjanin
ED
Ruma
ED S.
Mitrovica
TS Novi
Sad 1
TS
Subotica
1
TS
Sombor
1
TS
Panĉevo 3
TS
Zrenjanin
1
TS
Ruma 1
TS S.
Mitrovica
1
TS Novi
Sad 2
TS
Subotica
2
TS
Sombor
2
TS
Panĉevo 4
TS
Zrenjanin
3
TS
Ruma 2
TS S.
Mitrovica
3
TS Novi
Sad 4
TS
Subotica
4
TS
Apatin
TS Vršac
1
TS
Zrenjanin
4
TS
Pećinci
TS Šid
TS Novi
Sad 5
TS B.
Topola 2
TS
Odţaci
TS Vršac
2
TS
Kikinda 1
TS
InĊija 1
TS Novi
Sad 6
TS
Bajmok
TS
Vrbas 1
TS Kovin TS
Kikinda 2
TS
InĊija 2
TS Novi
Sad 7
TS Ada TS
Vrbas 2
TS
Alibunar
TS N.
Beĉej
TS S.
Pazova
TS Novi
Sad 9
TS Kula TS
Debeljaĉa
TS Begejci TS N.
Pazova
TS Futog TS N.
Crnja
TS
Temerin
TS
Ţabalj
TS R.
Šanĉevi
148
Treća faza izgradnje bi obuhvatila jedanaest preostalih visokonaponskih
elektroenergetskih objekata. Na slici 2. dat je primer polja pokrivenosti jednog
elektroenergetskog objekta (TS Ruma 2).
Slika 2. Polje pokrivenosti
Na slici 3. dat je primer jednopolne šema tehniĉkog sistema zaštite jednog
elektroenergetskog objekta (TS Ruma 2).
U svakom elektroenergetskom objektu se nalazi:
• Telekomunikacioni orman gde su na FTP razdelniku terminirani FTP kablovi IP
kamera i kontrolera za senzore pokreta, RFID ĉitaĉe i alarmnu sirenu.
• U telekomunikacionom ormanu se nalazi i Cisco WS-C2960-24PC-L PoE sviĉ i
besprekidno napajanje.
• Od 3 do 7 IP kamera proizvoĊaĉa Axis modeli P3364-VE i P1354 sa
memorijskim karticama. Kamere su montirane na metalnim stubovima,
stubovima rasvete ili graĊevinskom objektu.
• Stubni nosaĉ kod ulaza za montaţu opreme.
• Kontroler kontrole pristupa i alarmnog nadzora model SD100VEB sa
neprekidnim napajanjem koji je montiran u metalnom stubu.
• Dva ĉitaĉa ID kartica model SD25 montirana na metalnom stubu.
• Od 8 do 14 senzora za detekciju pokreta za spoljašnju montaţu proizvoĊaĉa
DSC model LC-171. Detektori su montirani na metalnom stubu, stubovima
rasvete ili objektu TS.
• Instalacioni kablovi
Slika 3. Jednopolna šema tehniĉkog sistema zaštite
149
8. ZAKLJUĈAK
Realizacijom tehniĉkog sistema zaštite elektroenergetskih objekata na konzumnom
podruĉju Vojvodine kao integrisanog bezbednosnog sistema kontrole pristupa i alarmnog
i video nadzora, omogućena je bolja i efikasnija zaštita imovine preduzeća kroz smanjenje
kraĊa na elektroenergetskim objektima, a postignut je i veći stepen bezbednosti na radu
kroz nadzor i evidenciju prisutnosti lica na elektroenergetskim objektima. Sistem u punoj
meri ispunjava svoju ulogu u odvraćanju nepozvanih lica od potencijalnog neovlašćenog
pristupa, spreĉavanju neadekvatnog i nebezbednog rada na objektima, identifikaciji lica i
drugih uzroĉnika alarmnih situacija, detekciji kretanja i ostalih incidentnih situacija u
objektu i prepoznavanja osoba u objektu. Implementirani su mehanizmi kontinuiranog
nadzora, arhiviranja podataka i reakcije na incidentne situacije. Tehniĉkim sistemom
zaštite obezbeĊeno je kvalitetnije i efikasne funkcionisanje samih elektroenergetskih
objekata, pouzdaniji rad celokupnog elektroenergetskog sistema i kvalitetnija uslugu
napajanja potrošaĉa elektriĉnom energijom. Stoga je od izuzetnog znaĉaja funkcionisanje
tehniĉkog sistema zaštite elektroenergetskih objekata, kao i zaštita ovog sistema od
visokotehnološkog kriminala.
LITERATURA
[1] Anderson, R. (2012) Measuring the Cost of Cybercrime, University of
Cambridge.
[2] Idejni projekat sistema nadzora i kontrole pristupa u poslovnim i
elektroenergetskim objektima na podruĉju „Elektrovojvodina d.o.o. Novi Sad, (2009)
Sveske 1-8, Elektrovojvodina d.o.o. Novi Sad, Institut za bezbednost i sigurnost na radu
Novi Sad
[3] Idejno rešenje integrisanog bezbednosnog sistema za daljinski nadzor Vesta ID,
(2009), Solutis.
[4] Perks, J., Hyde, J., Falconer, A. (2009) Study on Risk Governance of European
Critical Infrastructures in the ICT and Energy Sector, AEA Technology plc for European
Commission, Directorate-General Justice, Freedom and Security.
[5] Projekat izvedenog objekta sistema video nadzora u EEO na konzumnom
podruĉju Elektrovojvodine, (2013), Sveske 1-49, Elektrovojvodina d.o.o. Novi Sad,
Solutis d.o.o. Beograd
150
III MEĐUNARODNA NAUĈNO - STRUĈNA KONFERENCIJA
BEZBEDNOST I KRIZNI MENADŢMENT –TEORIJA I PRAKSA
BEZBEDNOST ZA BUDUĆNOST – 2017.
STRATEGIJSKO ODREĐENJE NACIONALNE
BEZBEDNOSTI AUSTRIJE
SCOPE OF STRATEGIC NATIONAL SECURITY OF
AUSTRIA
Mr Branislav Milosavljević, Dr Katarina Štrbac Institut za strategijska istraţivanja, Neznanog junaka 38, Beograd, Srbija, e-
mail:[email protected]
Direkcija za evropske integracije i upravljanje projektima, Birĉaninova 5, Beograd, Srbija,
e-mail: [email protected]
Abstrakt: U svojoj istoriji, Austrija je prošla put od moćnog carstva do okupacije
svoje teritorije od strane pobednica u Drugom svetskom ratu. Moderna Austrija je članica
Evropske unije i ujedno vojno neutralna drţava sa aktivnim učešćem u međunarodnim
bezbednosnim organizacijama. To su ujedno ciljevi kojima teţi Republika Srbija tako da
iskustva Austrije mogu doprineti u procesu dostizanja evropskih standarda. Autor u radu
analizira strategiju bezbednosti Austrije kao dokument od posebnog značaja sa aspekta
nacionalne bezbednosti. Navedeno posebno dolazi do izraţaja u okolnosti da je pred
Republikom Srbijom zadatak usklađivanja strategije nacionalne bezbednosti sa aktuelnim i
procenjenim događajima u okruţenju i šire. Pored toga nacionalna bezbednost Austrije biće
sagledana kroz najznačajnije elemente kao što su nacionalni interesi i ciljevi kao i njen
odnos prema najvaţnijim bezbednosnim izazovima sa kojima je suočena. Međutim za
potpuno razumevanje strategijskog određenja Austrije potrebno je sagledati odnose sa
najvaţnijim subjektima međunarodne bezbednosti, o ćemu će posebno biti reći u radu.
Kljuĉne reĉi: strategija bezbednosti, politika bezbednosti,nacionalni interesi,
neutralnost.
Abstract: In its history, Austria has gone from a powerful empire to the occupation
of its territory by the winners of the Second World War. Modern Austria is a member of the
European Union and also a militarily neutral country which actively participates in
international security organizations. These are also the objectives pursued by the Republic
of Serbia therefore the Austria experience can contribute to the process of achieving
European standards. The author analyzes the security strategy of Austria as a document of
particular importance in terms of national security. This becomes particularly evident in the
fact that the Republic of Serbia has a task of harmonizing the national security strategy with
actual and estimated developments in the region and beyond. In addition, the national
security of Austria will be viewed through the most important elements, such as national
interests and goals as well as its relationship to the most important security challenges it
faces. But to fully understand the strategic determinations of Austria it is necessary to
consider relations with the most important subjects of international security, which will be
specifically discussed in this paper.
Keywords: security strategy, security policy, national interests, neutrality.
151
1. UVOD
Od nekadašnjeg moćnog Austrougarskog carstva, po završetku Prvog svetskog rata, Austrija
je postala mala drţava republikanskog tipa. Istorija Austrije beleţi i 1938. kao godinu
anektiranja od strane nacistiĉke Nemaĉke. Kraj Drugog svetskog rata za Austriju je
predstavljao ujedno i poĉetak okupaciju od strane ĉetiri velike sile pobednice. Takav status
ostaće do 1955. godine potpisivanjem Drţavnog ugovora i uspostavljanjem demokratske
federativne republike, koju saĉinjava devet saveznih pokrajina. Priznavanjem nezavisnosti
za Austriju je ujedno predstavljalo i zabranu ujedinjenja sa Nemaĉkom. Ustavnim
odredbama je utvrĊena njena demilitarizovanost i politika meĊunarodne neutralnosti.
MeĊutim, raspadom Sovjetskog Saveza 1991. godine, neutralna spoljna politika je
napuštena, a Austrija se razvija u demokratsku, prosperitetnu i ekonomski snaţnu drţavu i
ĉlanicu Evropske unije od 1995. godine. Austrija je u dva navrata menjala Ustav, prvi put su
izmene vršene zbog pristupanja Uniji, a drugi put radi usvajanja Lisabonskog sporazuma1.
Prema geografskoj pripadnosti, Republika Austrija je drţava centralne Evrope, sa
površinom od 83.870 km² površine i oko 8.210.000 stanovnika. Etniĉku strukturu
stanovništva ĉine roĊeni i naturalizovani Austrijanci (91,1%), a oko 1,5% ţitelja ĉine
pripadnici autohtonih nacionalnih manjina (Slovenci, Hrvati, MaĊari, Ĉesi, Slovaci, Romi).
U Austriji ţivi i oko 1,6% Turaka, 0,9% Nemaca i 0,9% ostalih. Prema verskom
opredeljenju, 73,6% Austrijanaca su rimokatolici, 4,7% protestanti, 4,2% muslimani, 3,5%
ostali, dok se 14% stanovnika o tome ne izjašnjava2.
Šef drţave je predsednik Republike koji se bira na opštim izborima sa mandatom od šest
godina. U njegovoj nadleţnosti je, pored ostalog, imenovanje kancelara, kao i ĉlanova
Vlade na kancelarov predlog. VoĊenje spoljne i unutrašnje politike je u nadleţnosti Savezne
vlade. Savezne pokrajine imaju svoje parlamente – zemaljske sabore, koji biraju pokrajinske
vlade. Zakonodavnu vlast na nivou savezne drţave vrši dvodomna Savezna skupština.
Izbori za 183 poslanika Narodnog veća su neposredni i organizuju se svake ĉetiri godine,
dok 62 poslanika Saveznog veća biraju skupštine saveznih pokrajina, proporcionalno broju
stanovnika. Na osnovu odredaba Ustava, oruţanim snagama na strategijskom nivou
komanduje savezni predsednik Austrije, koji je ujedno i vrhovni komandant OS Austrije.
Predsednik rukovoĊenje oruţanih snaga realizuje preko ministra odbrane3.
Uloga predsednika je više formalnog karaktera i odnosi se, pre svega, na njegovo ovlašćenje
da, u sluĉaju potrebe, naredi opštu mobilizaciju, odnosno mobilizaciju pripadnika milicije i
rezerve. Za razliku od predsednika, savezni kancelar Vlade Austrije, preko Nacionalnog
saveta za bezbednost i ministra odbrane, ostvaruje praktiĉno rukovoĊenje oruţanim
snagama Austrije na strategijskom nivou. U skladu sa Zakonom o odbrani, pitanja
organizacije, opremanja, teritorijalnog rasporeda i drugo su u nadleţnosti Vlade Austrije.
Nacionalni savet za bezbednost predstavlja centralno savetodavno telo Vlade Austrije za
pitanja spoljne, bezbednosne i odbrambene politike. Saziva se na zahtev saveznog kancelara
radi rasprave i donošenja odluka u vezi sa pitanjima od posebnog znaĉaja za bezbednost
Austrije.
Ĉlanovi Nacionalnog saveta za bezbednost su: savezni kancelar, koji je ujedno i predsednik
Saveta, vicekancelar, ministri spoljnih poslova, odbrane, unutrašnjih poslova, pravde i po
dva predstavnika svake od politiĉkih partija koje su zastupljene u Saveznom parlamentu
Austrije. Pored navedenog, stalni savetodavni ĉlanovi Nacionalnog saveta bezbednosti su:
po jedan predstavnik iz Ureda predsednika i Konferencije saveznih pokrajina, naĉelnik
Generalštaba, generalni direktor za javnu bezbednost i po jedan predstavnik saveznog
kancelara, vicekancelara, ministra spoljnih poslova i ministra odbrane nadleţni za pitanja o
kojima Savet raspravlja. Pored toga, ustavnim odredbama odreĊeni su i najvaţniji zadaci
oruţanih snaga i to
152
vojna odbrana zemlje,
zaštita graĊana i institucija,
pomoć u sluĉaju prirodnih katastrofa ili nesreća u zemlji,
doprinos zajedniĉkoj bezbednosti Evrope i
vidljiv i profilisan doprinos meĊunarodnom miru i bezbednosti4.
2. KRATKA ISTORIJA NEUTRALNOSTI REPUBLIKE AUSTRIJE
Završetak Prvog svetskog rata i krah Austro-Ugarske monarhije, ujedno je i poĉetak
raĊanja ideje o prikljuĉenju stalno neutralnoj Švajcarskoj. MeĊutim, razmatranja o
neutralnosti prekinuo je Anšlus, a Drugi svetski rat je doneo Austriji razaranja i okupaciju
u ĉetiri okupacione zone koje su kontrolisale sile pobednice. Kraj drugog svetskog rata je
ujedno oznaĉio ponovno buĊenje ideja o stalnoj neutralnosti, kao i poĉetak intenzivne
diplomatske aktivnosti za dobijanje priznanja za njeno proglašenje. U tom cilju odluĉeno
je da se prvo dobije saglasnost Sovjetskog Saveza, što je i realizovano marta 1955.
godine. Nekoliko meseci kasnije su Austrija, SAD, Velika Britanija, Francuska i
Sovjetski Savez potpisali „drţavni ugovor‖ kojim je Austrija dobila nezavisnost i
proglasila stalnu neutralnost uz mogućnost da se uĉlani u Ujedinjene nacije, pod uslovom
da bude stalno neutralna drţava što garantuju navedene sile. Tako je Austrija postala
stalno neutralna drţava koja je meĊunarodnopravnim aktom priznata5.
Pored toga, neutralnost je proglašena „samostalno‖ donošenjem Ustavnog zakona o
neutralnosti, nakon usvajanja Ustava. Austrijska vlada nije videla nikakvu
nekompatibilnost stalno neutralnog statusa sa ĉlanstvom u UN, kao ni sa ĉlanstvom u
Savetu Evrope. TakoĊe, nije imala mogućnost da razvije negativnu komponentu svoje
politike neutralnosti, pošto je samim Ustavom bila zabranjeno posedovanje оruţја
mаsоvnоg uništеnjа i bоrbеnih аviоnа i rаkеtа. Nakon osnivanju Evropske ekonomske
zajednice, Austrija je iskazala interesovanje za unapreĊenje saradnje, što je rezultiralo
zahtevom za pridruţivanje zajednici. S druge strane Sоvјеtski Sаvеz је vršio pritisak jer bi
pridruţivanje znaĉilo kršеnjе nеutrаlnоsti Аustriје i stаvlјаnjе nа strаnu „vојnоg blоkа
NАТО, оdnоsnо nа strаnu kоја је nеpriјаtеlјskа prеmа Sоvјеtskоm Sаvеzu i drugim
sоciјаlistiĉkim zеmlјаmа‖. To je uticalo na promenu Austrijske politike prema moćnom
„kontroloru‖ povlaĉenjem politiĉkih poteza, poput pоdrške nаstојаnjimа SSSR-а kroz
priznајe npr. Pаlеstinske оslоbоdilаĉke оrgаnizаciјe (PLО), glаsаnjem zа Kubu prilikom
izbora zа nеstаlnоg ĉlаnа Sаvеtа bеzbеdnоsti UN, оdbiјајući dа uĉеstvuје u bојkоtu
Оlimpiјskih igаrа u Моskvi 1980. gоdinе i drugo. Iako vojno neutralna Austrija uĉestvuje
u velikom broju mirovnih misija pod okriljem EU, UN, i Partnerstvo za mir, а graĊanski rat
na prostoru bivše SFRJ, a naroĉito u Bosni, uticali su da je Austrija poĉela sve više da se
orijentiše u pravcu NATO, kroz program Partnerstvo za mir i povećanjem spremnosti i
uĉestvovanjem u mirovnim, humanitarnim i akcijama spasavanja, zajedno sa drugim
zapadnim drţavama6.
Od 1995. godine ĉlanica je i programa PzM. Pristupanjem EU, ratifikacijom ugovora iz
Amsterdama 1997. godine, ustavnim promenama 1998. godine i odlukama Evropskog
saveta u Kelnu i Helsinkiju 1999. godine, Austrija se zvaniĉno opredelila i dobila
mogućnost za punopravno uĉešće u Zajedniĉkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici Evrope i
Evropskoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici. Pristup ovim strukturama omogućio je da
Austrija, kao neutralna drţava, uĉestvuje u mirovnim, oruţanim i neoruţanim operacijama
EU.
153
3. AKTUELNA PROCENA OKRUŢENJA AUSTRIJE
Aktuelna bezbednosna situacija u Evropi odreĊena je novim suštinski izmenjenim
izazovima, rizicima i pretnjama koji su kompleksniji, jaĉe meĊusobno povezani i manje
predvidivi nego što je to bio sluĉaj u drugoj polovini prošlog veka. Procena politiĉko
bezbednosne situacije kao osnov strategije bezbednosti polazi od ĉinjenice da „postoji
mogućnost bezbednosnog ugroţavanja Austrije u budućnosti. Razlog tome je u brojnim
ratnim sukobima i sve izraţenije destabilizacije politiĉko bezbednosne situacije kao i
nedostatka perspektive za veliki deo stanovništva u evropskom okruţenju―. Ovakva
procena zahteva brz odgovor u obliku dugoroĉnog prilagoĊavanja nacionalnih
bezbednosnih struktura, naroĉito razvoj i prilagoĊavanje struktura za upravljanje krizama
u zemlji. S tim u vezi prioritet u razvoju predstavlja optimizacija upotrebe svih
raspoloţivih resursa sveobuhvatnim i proaktivnim angaţovanjem bezbednosnih struktura,
sa krajnjim ciljem sprovoĊenja sveobuhvatnih mera pozitivnog oblikovanja
bezbednosnog okruţenja, mera prevencije i pravovremenog reagovanja na pretnje. Pored
navedenog, cilj optimizacije sistema nacionalne bezbednosti je i da se obezbedi
maksimalna efikasnost bezbednosnih subjekata i ubrzanje procesa donošenja odluka u
sluĉaju kriza, zašta je potrebna jasna podela nadleţnosti i zadataka izmeĊu svih subjekata
bezbednosti u drţavi, ukljuĉujući i civilne organizacije i partnere.
Tabela 1: Pregled budţetskih izdvajanja za sistem odbrane Republike Austrije 7
GODINA IZNOS ZA ODBRANU UDEO
2013 2,005 milijardi evra 0,63% BDP
2014 2,019 milijardi evra 0,63% BDP
2015 1,8553 milijarde evra 0,56% BDP
2016 2,268 milijardi evra 0,63% BDP
2017 (planirano) 2,318 milijardi evra 0,62% BDP
U cilju realizacije postavljenih zadataka, Austrija poslednjih godina ima porast buĊţetskih
sredstava namenjenih sistemu odbrane, iako proseĉno udeo budţeta ministarstva odbrane
iznosi 0,61% BDP, što Austriju stavlja na samo dno liste zemalja EU prema procentu
izdvajanja sredstava za odbranu u odnosu na BDP. Zabeleţena povećanja od 2015 godine
kao i planirano u 2017. godini i odraz angaţovanja subjekata odbrane u migrantskoj krizi
koja nije zaobišla ni Austriju Pri tome, treba napomenuti da Austrija ima specifiĉnu
organizaciju ministarstava jer sektor odbrane i sporta ĉine Ministarstvo odbrane i sporta.
Iako je prema Strategiji bezbednosti mogućnost konvencionalnog napada na Austriju
malo verovatna, to ne umanjuje znaĉaj oĉuvanja nacionalnog vojnog potencijala za
odbranu zemlje kao osnovni preduslov za zaštitu suvereniteta i integriteta zemlje. U tom
cilju, teţište razvoja oruţanih snaga je na izgradnji sposobnosti za izvoĊenje širokog
spektra operacija od operacija podrške do nezavisnih vojnih operacija. Pored navedenog,
procenom je jasno odreĊeno da rastuću opasnost za nacionalnu bezbednost predstavljaju
nekonvencionalni oblici organizovane upotrebe sile od strane „drţavnih i nedrţavnih
subjekata―, poput terorizma i sajber napada. Eventualni sajber napadi predstavljaju faktor
koji mogu znatno da ugroze funkcionisanje vitalne infrastrukture i dovedu do
destabilizacije društva i ugroţavanja najbitnijih funkcija drţave. TakoĊe, ne mogu se
iskljuĉiti i pokušaji da se preko Austrije realizuje šverc robe dvostruke namene, odnosno
materijala i tehnologija za proizvodnju oruţja za masovno uništenje kao pretnja
bezbednosti drţave. Problemi globalnog nivoa kao što su prirodne katastrofe, tehniĉke i
ekološke katastrofe su u porastu, ali na nacionalnom nivou. Za Austriju najrelevantniji
krizni i konfliktni regioni su: Jugoistoĉna i Istoĉna Evropa, Crnomorska regija, Bliski
154
istok, Severna i Podsaharska Afrika. S druge strane bezbednosna situacija u susednim
zemljama EU, posebno na jugu i istoku EU, je veoma nestabilna i podloţna politiĉkim i
socijalnim nemirima.
Na osnovu izvršene procene okruţenja strategijom su definisani izazovi, rizici i pretnje
pri ĉemu se polazi od pretpostavke da je konvencionalni napad druge drţave manje
verovatan u bliskoj budućnost, ali da je drţava kao i EU u celini više ugroţena novim
izazovima, rizicima i pretnjama. Pri tome nije izvršena podela ugroţavanja prema
navedenim kriterijumima već su samo nabrojani a pre svega: meĊunarodni terorizam,
proliferacija oruţja za masovno uništenje, unutrašnji i regionalni sukobi ili previranja koje
utiĉu na Evropu ili mogu imati globalne posledice, „neuspele drţave―, prirodni ili
veštaĉki katastrofe, ugroţavanje bezbednosti IT sistema („sajber napadi―), pretnje
strateškoj infrastrukturi; transnacionalni organizovani kriminal, trgovina drogom,
kriminal, korupcija, ilegalna migracija, nedostatak resursa (energija, hrana, voda),
klimatske promene, oštećenje ţivotne sredine i pandemije, kao i posledice meĊunarodne
finansijske i ekonomske krize na bezbednost drţave. Pored navedenog strategijom je
procenjeno da će ugroţavanje bezbednosti drţave u budućnosti imati znatno više
meĊunarodni karakter[8] .
4. NACIONALNI INTERESI
Strategijom bezbednosti Republike Austrije, osnovni bezbednosni interesi definisani su
kao:
sveobuhvatna zaštita stanovništva, obezbeĊenje teritorijalnog integriteta i
suvereniteta, zaštita pravnog i demokratskog ustavnog poretka i osnovnih
ljudskih prava,
unapreĊenje blagostanja i zaštita liĉnosti i ljudskih vrednosti,
oĉuvanje socijalnog mira Austrije i unapreĊenje blagostanja i bezbednosti
zajedniĉkog ţivota,
jaĉanje demokratskog društva i zaštita od ekstremistiĉkih i fundamentalistiĉkih
tendencija i uticaja,
obezbeĊenje dostupnosti vitalnih resursa,
jaĉanje otpornosti javnog i privatnog sektora na prirodne i veštaĉki izazvane
nesreće i katastrofe,
oĉuvanje efikasne nacionalne ekonomije i preventivno delovanje protiv kriznih
poremećaja privrede, obezbeĊenje snabdevanja stanovništva vitalnim dobrima i
zaštita najbitnijih delova infrastrukture,
oĉuvanje ţivotne sredine sveobuhvatnom zaštitom i minimalizovanjem
negativnih efekata prirodnih i tehniĉkih katastrofa,
jaĉanje i izgradnja mera za pruţanje humanitarne pomoći i pomoći u sluĉaju
katastrofa na nacionalnom i meĊunarodnom nivou,
izgradnja i proširenje civilnih i vojnih kapaciteta i struktura u skladu sa
odgovarajućim meĊunarodnim standardima radi ispunjenja politiĉko-
bezbednosnih zadataka,
jaĉanje evropskog prostora u pogledu sloboda, bezbednosti i prava, kao i jaĉanje
partnerskog odnosa sa drugim drţavama u oblasti bezbednosno relevantnog
okruţenja EU,
doprinos bezbednosti slobode kretanja u šengenskoj zoni,
sveobuhvatno unapreĊenje stabilnosti i bezbednosti u okruţenju Austrije, kao i
spreĉavanje nastanka i eskalacije konflikata,
borba protiv meĊunarodnog terorizma, organizovanog kriminala i korupcije,
155
suzbijanje ilegalnih migracija i borba protiv trgovine ljudima,
podrška meĊunarodnim naporima u ranom uoĉavanju kriza, prevencija
konflikata, krizni menadţment i post krizno delovanje,
podrška merama za zaštitu civilnog stanovništva u oruţanim konfliktima,
posebno ţena i dece,
jaĉanje sposobnosti delovanja meĊunarodnih organizacija,
regionalno i globalno razoruţanje i kontrola naoruţanja, reforma bezbednosnog
sektora, kao i spreĉavanje proliferacije oruţja za masovno uništenje,
doprinos razvojnoj saradnji,
obezbeĊenje konzularne pomoći austrijskim graĊanima u inostranstvu i
unapreĊenje široke bezbednosne svesti graĊana Austrije[9].
5. POLITIKA BEZBEDNOSTI AUSTRIJE
Politiku bezbednosti Austrija razmatra na nacionalnom, meĊunarodnom i nivou EU. Na
nacionalnom nivou teţište je na tesnoj saradnji i zajedniĉkom delovanju svih relevantnih
politiĉkih struktura zemlje, na osnovu zajedniĉke strategije i odgovarajućih posebnih
strategija, poput „Austrijske strategije za sajber bezbednost‖. Osnova za donošenje
bezbednosno-politiĉkih odluka na nacionalnom i meĊunarodnom nivou predstavlja
sveobuhvatno razumevanje bezbednosne situacije svih relevantnih aktera. Pored toga
bezbednosna politika na unutrašnjem planu treba da omogući da Austrija postane jedna
od najbezbednijih zemalja sa najvišim kvalitetom ţivota, zašto je neophodno ispuniti
sledeće ciljeve:
efikasna borba protiv kriminala,
prevencija kriminala i partnerski odnos drţavnog aparata i civilnog društva, pri
ĉemu je posebno vaţno jaĉe ukljuĉenje graĊana u prevenciji i borbi protiv
kriminala,
obezbeĊenje azila predstavlja pitanje humanosti i tradicionalne obaveze Austrije,
borba protiv ilegalnih migracija
kontrola migracija u skladu sa interesima Austrije,
unapreĊenje i podsticanje integracije stanovništva i
upotreba i zaštita podataka predstavlja veoma znaĉajno pitanje u vremenu veoma
brzog razvoja tehnike i potpune digitalizacije društva‖[10].
Pored toga, jedan od prioriteta unutrašnjih snaga bezbednosti predstavlja pomoć u sluĉaju
prirodnih i tehniĉkih katastrofa, pri ĉemu se posebna paţnja pridaje zajedniĉkom
delovanju svih drţavnih aktera, a oruţane snage predstavljaju osnovni instrument
delovanja u toj oblasti. Na meĊunarodnom planu, ciljevi bezbednosne politike su na
podršci zemljama Zapadnog Balkana i Jugoistoĉne Evrope u procesu pribliţavanja
bezbednosnim standardima EU, saradnja sa istoĉnim i juţnim susedima zemljama izvan
EU i ciljno orijentisana saradnja sa SAD i Ruske Federacije, kao strateškim partnerima
EU u oblasti bezbednosti. U okviru UN, Austrija je ĉvrsto opredeljena za nastavak
aktivne uloge i liĉnog doprinosa u oblasti zaštite ljudskih prava, zaštite civila u oruţanim
konfliktima, kao i po pitanju vojnog uĉešća u okviru operacija oĉuvanja i izgradnje mira.
Sa ukupno 192 pripadnika oruţanih snaga Austrija je trenutno angaţovana u ĉetiri misije
UN: UNIFIL (Liban) - 180, UNTSO (Bliski istok) - 4, UNIFICYP (Kipar) – 4 и
MINURSO (Zapadna Sahara) – 5 [11].
156
6. ODNOS AUSTRIJE PREMA NAJVAŢNIJIM MEĐUNARODNIM
SUBJEKTIMA BEZBEDNOSTI
Novom strategijom bezbednosti, Austrija je iskljuĉila mogućnost ukljuĉenja u NATO, i
okrenuta je saradnji sa NATO u okviru programa Partnerstvo za mir (PzM) i kroz
ĉlanstvo u Evropsko-atlantskom savetu za saradnju (EAPC). Pored toga, Austrija je
opredeljena za uĉešće u operacijama NATO koje iskljuĉuju ĉlan 5, a za koje proceni da su
u skladu sa spoljnim i bezbednosnim politiĉkim interesima zemlje.
Jedna od preporuka u vezi sa spoljnim aspektima bezbednosne politike u Austrijskoj
strategiji bezbednosti nalaţe aktivno uĉešće u kriznom menadţmentu NATO i
intenziviranje saradnje u okviru PzM u cilju oĉuvanja interoperabilnosti, pri ĉemu se
posebno istiĉe znaĉaj uĉešća u MNOp. U skladu sa navedenim, tokom 2016. godine je
preko 500 pripadnika OS Austrije proseĉno bilo angaţovano u sledećim misijama NATO:
KFOR (KiM) –500, AUTCON/DEU ORFBn (KiM) –5 i Resolute Support Mission - RSM
(Avganistan) –10 [12]. Znaĉajan segment bezbednosne politike Austrije predstavlja njena
aktivna uloga i saradnja u okviru OEBS, kojim predsedava 2017. godine i vrlo je aktivna i
kada je u pitanju uĉešće u „Specijalnoj nadzornoj misiji OEBS― u Ukrajini.
Teţište austrijske politike bezbednosti u okviru EU je njen doprinos u primeni i daljem
razvoju politike EU u oblasti prava i unutrašnjih pitanja, kao i u oblasti Zajedniĉke
spoljne i bezbednosne politike (ZSBP). Poseban znaĉaj za Austriju predstavlja saradnja
institucija u okviru postojećih evropskih pravnih i policijskih institucija, kontrola granica,
izgradnja sveobuhvatnog modela razmene informacija, borba protiv ilegalnih migracija,
kao i zajedniĉko delovanje i pomoć u borbi protiv terorizma i katastrofa. U okviru ZSBP,
Austrija nastoji da aktivno deluje u skladu sa sopstvenim kapacitetima. U tom smislu,
Austrija aktivno uĉestvuje u obezbeĊenju snaga za borbene grupe EU, kao i u drugim
definisanim projektima bezbednosne i odbrambene politike EU [13].
Kada se radi o drţavama, Nemaĉka predstavlja najznaĉajnijeg partnera u oblasti odbrane i
bezbednosti, pri ĉemu je to samo jedan segment sveobuhvatne saradnje dve drţave,
zasnovane na temeljima nacionalne i kulturološke bliskosti. S tim u vezi, teţište bilateralne
vojne saradnje Austrije i Nemaĉke je i dalje na realizaciji zajedniĉke obuke i veţbi, kao i na
zajedniĉkom uĉešću u multinacionalnim operacijama i Borbenim grupama kao i u oblast
vojnog obrazovanja i struĉnog usavršavanja. Zapoĉinjanjem rata u SFRJ, Austrija je snaţno
podrţala nemaĉki pristup konfliktu, aktivno se zalaţući za pravo na samoopredeljenje
Hrvatske i Slovenije. Tokom daljeg razvijanja krize, dozvolila je i prelete radarskih aviona
NATO (AWACS) u cilju sprovoĊenja akcije uspostavljanja zone zabrane leta iznad Bosne
na osnovu Rezolucije 781 Saveta bezbednosti UN [14].
7. REPUBLIKA SRBIJA – STRATEGIJSKI POGLEDI
Za razliku od Austrije, Republika Srbija je svoju neutralnost proglasila na neuobiĉejen naĉin
kroz Rezoluciju koja je prvenstveno posvećena statusu Kosova i Metohije u okviru Srbije.
MeĊutim ni do danas njeno opredeljenje nije jasno predstavljeno ni u jednom zvaniĉnom
nacionalnom dokumentu. Izuzetak predstavlja aktuelni Strategijski pregled odbrane u kome
se posle deset godina spominje neutralnost kao princip politike odbrane. Ako je strategijski
pregled odbrane primer koji u skladu sa svojom namenom afirmiše vojnu neutralnost, to ne
moţemo reći za Strategiju nacionalne bezbednosti i Strategiju odbrane iz 2009. godine u
ĉijim odredbama je vojna neutralnost morala imati svoje mesto
Kao i Republika Austrija, RepublikaSrbija ima razvijenu i institucionalizovanu saradnju sa
NATO, od pristupanja programu Partnerstvo za mir 2006. godine u formi uĉešća u
Programu za izgradnju integriteta, u Procesu planiranja i pregleda, postojanju Grupe Srbija-
157
NATO za reformu sistema odbrane, otvaranjem vojnog predstavništva u Misiji Republike
Srbije pri NATO 2010. godine i uspostavljanjem NATO vojne kancelarije za vezu u
Beogradu. Usvajanjem Individualnog akcionog plana partnerstva (IPAP) i skupštinskom
odlukom o potvrĊivanju sporazuma o saradnji u oblasti logistike i regulisanja statusa NATO
snaga na svojoj teritoriji, Srbija je 2016. godine zaokruţila dosadašnju saradnju sa NATO.
Danas je aktuelna bezbednosna situacija na Zapadnom Balkanu stabilna, ali veoma
osetljiva. Loše nasleĊe i oruţani sukobi na prostoru bivše Jugoslavije ostavili su duboke
tragove na meĊudrţavne odnose u regionu zapadnog Balkana, posebno u njegovom
zapadnom delu. Na poboljšanje meĊusobnih odnosa i ukupno stanje bezbednosti uticala je
presudno Evropska Unija kroz proces stabilizacije i pridruţivanja, ĉime su stekli uslovi i za
prevazilaţenje nagomilanog balasta prošlosti. MeĊutim ne smeju se zanemariti veoma
kompleksni unutrašnji problemi pojedinih drţava u regionu Zapadnog Balkana, koji
poseduju potencijal za zaoštravanje odnosa, pa ĉak i oruţane konflikte. Rešenja koje su
pojedine drţave prihvatile kao nametnuta od strane meĊunarodne zajednice, kroz Dejtonski,
Kumanovski i Ohridski sporazum, otvorila su pokretanje brojnih politiĉkih i bezbednosnih
pitanja, koja se vremenom mogu negativno odraziti i na bezbednost ĉitavog regiona. Sve
susedne drţave nalaze se u skladu sa proklamovanim nacionalnim interesima i vrednostima,
u fazi integracije u meĊunarodne i organizacije kolektivne i zajedniĉke bezbednosti. Pet od
osam zemalja sa kojima se Srbija graniĉi ĉlanice su NATO-a, dok su dve na putu ĉlanstva.
Ĉetiri od njih MaĊarska, Rumunija, Bugarska i Hrvatska ĉlanice su EU, pri ĉemu ni jedna
od njih nije postala ĉlanica Unije a da prethodno nije postala ĉlanica Severnoatlanskog pakta
Situacija u BiH je, imajući u vidu suprotstavljene stavove dva entiteta, konfuzna a deo
teritorije Republike Srbije je pod meĊunarodnom civilnom i vojnom upravom . Jedno od
pitanja koje proizilazi je da li će Srbija moći da bude izuzetak i postati ĉlanica Evropske
Unije a da prethodno nije postala ĉlan Severnoatlanskog saveza. Navedena dilema se moţe
formulisati u obliku da li je uĉešće u „tom bezbednosno odbrambenom konceptu― odnosno
da li je to „jedan od mogućih pravaca širih bezbednosnih integracija kao svojevrstan put koji
ne bi nuţno zahtevao pristupanje naše zemlje formalnim odbrambenim savezima poput
NATO-a. Interesi moderne Srbije na podruĉju nacionalne bezbednosti su zaštita
suvereniteta, nezavisnosti, teritorije, stanovništva, prirodnih bogatstava, osnovnih principa i
vrednosti, koji predstavljaju temelj za dalji razvoj, povećanje blagostanja i doprinos
harmoniĉnim odnosima s drugim drţavama. Prilikom razmatranja vojne neutralnosti
Republike Srbije treba proceniti da li eventualno uĉlanjenje u bilo koji vojni savez (NATO,
ODKB i sl.) moţe doneti ostvarivanju nacionalnih interesa u vremenu koje nam predstoji.
Nesporno je da je NATO verovatno najvaţniji bezbednosni akter u regionu i Evropi, ali u
ovom trenutku pitanje ĉlanstva nije aktuelno. MeĊutim, aktuelna situacija je znaĉajno
izmenjena, što znaĉi da svet nije više toliko unipolaran kao tokom 90-tih godina prošlog
veka. Retorika, ali i praksa smenjivanja perioda saradnje i sukoba NATO, odnosno SAD i,
pre svih, Ruske Federacije i Kine, ponovo obeleţava savremene meĊunarodne odnose. Sa
druge strane, aktivna saradnja sa svim politiĉkim i bezbednosnim akterima je neophodnost
za malu drţavu kakva je Srbija. U okolnostima, kada je manevarski prostor znaĉajno suţen,
postavlja se dilema da li je Republika Srbija primorana na vojnu neutralnost i da li iz nje
moţe da izvuĉe najviše koristi, a da ujedno ima najmanje štete. Osnovni preduslov je da se
Srbija aktivno angaţuje na meĊunarodnom priznanju sopstvene neutralnosti i time obezbedi
poziciju koja će od nedostatka postati prednost na meĊunarodnom planu.
8. ZAKLJUĈAK
U skladu sa proklamovanim nacionalnim interesima i neizvesnom okruţenju Austrije
razvija sistem nacionalne bezbednosti. Austrija ima dugu tradiciju neutralnosti, tako da je
158
njeno uĉešće ograniĉeno na Program Partnerstvo za mir i, pošto je ĉlanica EU, na
Zajedniĉku bezbednosnu i odbrambenu politiku. Austrija je imala poseban pristup izgradnji
svojih pozicija u okviru evropske bezbednosti, i to je ĉinila preko svojih predstavnika u
institucijama EU, a posebno u periodu u kojem se gradila Evropska bezbednosna i
odbrambena politika. Sam sistem odbrane organizovan je po standardima prihvaćenim kod
drţava ĉlanica EU i NATO. Posebna paţnja u strategiji bezbednosti Austrija obraća na
uĉešće oruţanih snaga u misijama UN, EU i NATO, tako da Austrija ima pripadnike svojih
oruţanih snaga u oblastima koje se poklapaju sa interesa koje je proklamovala Evropska
unija . Uĉešće u mirovnim misijama Austrija vidi kao veoma bitnu stavku za izgradnju svog
spoljnopolitiĉkog poloţaja, iako je neutralna, tako da bi u tom pogledu trebalo razvijati
pozicije Republike Srbije u svim potencijalnim aranţmanima za uĉešće u misijama i
operacijama. Na kraju napomenimo da izreka Vinstona Ĉerĉila, da nije vaţno da li je neka
zemlja neutralna, vaţno je na ĉijoj je strani neutralna, ne vaţi i za Austriju koja je svojom
proklamovanom politikom nedvosmisleno privrţena EU, ali je to ne spreĉava da intenzivno
saradjuje u ekonomskom smislu sa Ruskom Federacijom i drugim zemljama. Republika
Srbija u ovom trenutku treba da donese novu Strategiju nacionalne bezbednosti i Strategiju
odbrane. Tim dokumentima će detaljno razjasniti poziciju neutralnosti drţave, kao i dati
odgovore na pitanja strategijske orijentacije koja su do sada bila predmet raznih diskusija.
Ĉinjenica je da je strategijski cilj Republike Srbije uĉlanjenje u Evropsku uniju, uĉešće u
jaĉanju mira u svetu, ali i oĉuvanje nacionalnih interesa svih graĊana. Jaĉanje regionalne
bezbednosti, kao i saradnja sa svim zemljama sveta je od vitalnog interesa za stabilnost i
bezbednost Srbije što će biti jasno izraţeno u novim strategijskim dokumentima. Republika
Srbija i Republika Austrija imaju dosta sliĉnosti u svojim nacionalnim interesima i
vrednostima što otvara priliku za znaĉajniju saradnju izmedju dve zemlje.
LITERATURA
[1] Grupa autora (2014): Bezbednosni i odbrambeni aspekt prikljuĉenja Republike Srbije
Evropskoj uniji, Institut za strategijska istraţivanja, Beograd, str. 231
[2] https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/au.html
[3] The Federal Constitutional Law, Austria, Article 80, dostupno na:
http://www.legislationline.org/documents/section/constitutions
[4] The Federal Constitutional Law, Austria, Article 79, dostupno na:
http://www.legislationline.org/documents/section/constitutions
[5] Petković R. (1982): Teorijski osnovi neutralnosti, IO „Rad, Beograd
[6] Novaković S. I.(2011): Koncept neutralne drţave, MeĊunarodna politika, br.1141, Institut za
meĊunarodnu privredu i politiku, Beograd
[7] https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/au.html
[8] Austrian Security Strategy Security in a new decade-Shaping security, dostupno na:
https://www.bka.gv.at/DocView.axd?CobId=52251
[9] Austrian Security Strategy Security in a new decade-Shaping security, p.9, dostupno na:
https://www.bka.gv.at/DocView.axd?CobId=52251
[10] Videti: Austrian Cyber Security Strategy, dostupno na:
https://www.bka.gv.at/DocView.axd?CobId=50999
[11] http://www.providingforpeacekeeping.org/2014/04/03/contributor-profile-austria/
[12] http://www.un.org/en/peacekeeping/resources/statistics/contributors.shtml
[13] Grupa autora: Bezbednosni i odbrambeni aspekt prikljuĉenja Republike Srbije Evropskoj
uniji, Institut za strategijska istraţivanja, Beograd, 2014, str. 232
[14] Patrick M. D.(2008):, „Nato Awacs: Alliance Keystone for Out-of-Area Operations‖, in
Canadian Military Journal, Issue 8, No 4
159
III MEĐUNARODNA NAUĈNO - STRUĈNA KONFERENCIJA
BEZBEDNOST I KRIZNI MENADŢMENT –TEORIJA I PRAKSA
BEZBEDNOST ZA BUDUĆNOST – 2017.
PREVENTIVNO DELOVANJE I USPEŠNO
UPRAVLJANJE RIZICIMA U VANREDNIM
SITUACIJAMA
PREVENTIVE ACTION AND SUCCESSFUL RISK
MANAGEMENT IN EMERGENCY SITUATIONS
Branko Babić1, Zoran Maĉak
2
1 Visoka tehniĉka škola strukovnih studija u Novom Sadu, [email protected]
2 Uprava za strategijsko planiranje Sektora za politiku odbrane MO
Rezime: Preventivno delovanje, kao najslabija tačka sistema zaštite i spasavanja
Republike Srbije, pokazalo je mnogobrojne slabosti u proteklih pet godina. U narednom
periodu, ukoliko se ţeli pravilno upravljati rizicima na svim nivoima upravljanja, mora
biti poboljšano kroz pokretanje postupaka za otklanjanje uočenih nedostatka. Na svim
nivoima sistema civilne odbrane (subjekata odbrane) odsustvo preventivnog načina
planiranja, reagovanja, postupanja i upravljanja sa mnogobrojnim rizicima je bila
najslabija tačka u vanrednim situacijama, što se posebno moglo videti i osetiti tokom
majskih poplava 2014. godine, a i kasnije tokom godine. Rad analizira vanredne situacije
koje su proglašene u 2014. godini, na delu ili celoj teritoriji Republike Srbije, sa
posebnim osvrtom na preventivno delovanje subjekata sistema u funkciji pravovremenog
upravljanja rizicima.
Kljuĉne reĉi: preventiva, rizik, vanredne situacije.
Abstract: Preventive action has, as the weakest link in the entire protection and
rescue system of the Republic of Serbia, been showing numerous weaknesses in the last
five years. If we want to manage risks on all levels, we need to improve it in the years to
come first by removing noticed flaws. The absence of preventive manner of planning,
reacting, acting and managing numerous risks on all levels of the civil defense system
(i.e. the subjects of defense) has been the weakest link in emergency situations, which
could be seen and felt the most not only during the major floods in May 2014, but also
during the rest of that year. This paper analyses the 2014 emergency situations that took
place partially or entirely on the territory of the Republic of Serbia and pays special
attention to the connection between the preventive actions of the subjects of the system
and the timely risk management.
Keywords: prevention, risk, emergency situations.
1. UVOD
Do sada se problematika prevencije i preventivnog delovanja uglavnom posmatrala iz
ugla „naknade štete kada se desi elementarna nepogoda―, što je sasvim pogrešno, pa se u
narednom periodu mora napustiti i okrenuti preventivnom delovanju, jer „jedan evro
uloţen u preventivu vraća se desetostruko―, što se vidi na primerima zemalja EU.
Republika Srbija izgraĊuje jedinsven sistem zaštite i spasavanja na ĉitavoj teritoriji i
160
preduzima preventivne mere u cilju smanjenja rizika i operativne mere kada nastupe
vanredne situacije. Osnovnu snagu u borbi protiv vanrednih situacija predstavljaju
subjekti civilne odbrane, posebno jedinice lokalne samouprave sa svojim ljudskim i
materijalnim potencijalima.
2. NORMATIVNO - PRAVNA UREĐENOST PREVENTIVNOG
DELOVANJA
Oblast preventivnog delovanja regulišu mnogi zakonski i podzakonski akti od kojih
svakako treba izdvojiti Zakon o vanrednim situacijama, Zakon o vodama i Pravilnik o
naĉinu izrade i sadrţaju plana zaštite od udesa.
1. Zakon o vanrednim situacijama [1] (u daljem tekstu: Zakon) definiše 11 osnovnih
zadatake sistema zaštite i spasavanja (u daljem tekstu: ZiS), posebno zaštitu, kao skup
preventivnih mera usmerenih na jaĉanje otpornosti zajednice, otklanjanje mogućih uzroka
ugroţavanja, smanjenje uticaja elementarnih nepogoda, spreĉavanje drugih nesreća i u
sluĉaju da do njih doĊe, umanjenje njihovih posledica. Sistem ZiS R.Srbije je deo sistema
nacionalne bezbednosti i integrisani oblik upravljanja i organizovanja subjekata sistema
ZIS na sprovoĊenju preventivnih i operativnih mera i izvršavanju zadataka ZiS ljudi i
dobara od posledica elementarnih nepogoda i drugih nesreća, ukljuĉujući i mere oporavka
od tih posledica. Definisane zadatke u sistemu ZiS obavljaju subjekti sistema civilne
odbrane: 1) organi drţavne uprave, organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne
samouprave; 2) privredna društva, druga pravna lica i preduzetnici; 3) graĊani, grupe
graĊana, udruţenja, profesionalne i druge organizacije. U sprovoĊenju ZiS subjekti
civilne odbrane sprovode propisana naĉela ZiS i svoj rad zasnivaju se na saradnji,
solidarnosti, pravovremenom i usklaĊenom delovanju. Od izuzetne vaţnosti je primena i
sprovoĊenje načela preventivne zaštite kojom se obezbeĊuje prioritetno sprovode
preventivne mere zaštite u skladu sa svojim nadleţnostima. U ostvarivanju prava i
duţnosti u pitanjima ZiS jedinice lokalne samouprave, preko svojih organa prate
opasnosti, obaveštavaju stanovništvo o opasnostima i preduzimaju druge preventivne
mere za smanjenje rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesreća. Planom ZiS u VrSi
planiraju se preventivne i operativne mere za spreĉavanje i umanjenje posledica
elementarnih nepogoda, tehniĉko-tehnoloških nesreća - udesa i katastrofa, kao i snage i
sredstva subjekata sistema ZiS, njihovo organizovano i koordinirano angaţovanje i
delovanje u VrSi u cilju ZiS ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i obezbeĊenja osnovnih
uslova za ţivot. Zakon posebno definiše mere civilne zaštite (u daljem tekstu: CZ) koje
sprovode subjekti sistema ZiS: 1) preventivne mere; 2) mere zaštite u sluĉaju neposredne
opasnosti od elementarnih nepogoda i drugih nesreća; 3) mere zaštite kada nastupe
elementarne nepogode i druge nesreće; 4) mere ublaţavanja i otklanjanja neposrednih
posledica od elementarnih nepogoda i drugih nesreća. Podaci o potencijalnim
opasnostima od udesa, preventivnim bezbednosnim merama i postupcima i merama u
sluĉaju udesa privrednog društva i drugog pravnog lica moraju biti dostupni javnosti.
Radi sticanja potrebnih znanja iz oblasti liĉne i kolektivne zaštite, graĊani se obuĉavaju i
osposobljavaju za preventivu zaštitu i spasavanje. Planiranje i programiranje sistema ZiS,
kroz dugoroĉne planove, posebno sadrţi razvoj preventivnih mera i delatnosti od znaĉaja
za ZiS.
2. Zakon o vodama [2] kroz Opšti plan za odbranu od poplava definiše posebno mere
koje se moraju preduzeti preventivno i u periodu nailaska velikih voda (spoljnih i
unutrašnjih). Radi spreĉavanja i otklanjanja štetnog dejstva erozije i bujica sprovode se
preventivne mere, grade i odrţavaju vodni objekti za zaštitu od erozije i bujica i izvode
zaštitni radovi, kao što su: 1) zabranjene radnje: pustošenje, krĉenje i ĉista seĉa šuma;
161
ogoljavanje površina; izgradnja objekata bez odgovarajuće planske i projektne
dokumentacije; eksploatacija reĉnih nanosa sa dna ili padina; izgradnja objekata koji bi
mogli da ugroze stabilnost zemljišta (vodenice, brane, kanali, ribnjaci i sliĉno); druge
radnje kojima se pospešuje erozija i stvaranje bujica; 2) korišćenje poljoprivrednog i
drugog zemljišta u skladu sa zahtevima antierozionog ureĊenja zemljišta.
3. Pravilnik o naĉinu izrade i sadrţaju plana zaštite od udesa [3] u delu Mere zaštite i
spasavanja od udesa razraĊujuje mere i zadatke za sprovoĊenje, a posebno preventivne
mere: procenu nastalog stanja ugroţenosti od udesa i donošenje odluke o sprovoĊenju
ZiS; organizaciju obaveštavanja, organizaciju rukovoĊenja; organizaciju pruţanje
pomoći, prve medicinske pomoći i zdravstvenog zbrinjavanja (nosioci - zdravstvene
ustanove, organizaciona struktura, kapaciteti, pravci prevoţenja povreĊenih, materijalno
obezbeĊenje i dr.); organizaciju sklanjanja i zbrinjavanja ugroţenog stanovništva (nosioci,
specijalizovane ekipe i zadaci, kategorije i broj ugroţenih mesta, kapacitet objekata,
materijalno obezbeĊenje, pravci kretanja, organizacija i naĉin prevoţenja i dr.)...
3. VANREDNE SITUACIJE U REPUBLICI SRBIJI
Koliko se pridavalo znaĉaju preventive i preduzimanju preventivnih mera kod subjekata
sistema zaštite i spasavanja, najbolje se moţe videti na primerima vanrednih situacija u
period od 2012.-2014. godine koje su proglašene zbog nepovoljnih prirodnih faktora-
uzroka.
3.1. Vanredna situacija u R.Srbiji 2014. godine zbog poplava
Vlada Srbije je 15. maja proglasila vanrednu situaciju na celoj teritoriji Srbije kako bi se
mogli iskoristiti resursi iz ĉitave zemlje i uputili na ugroţena podruĉja, a upućen je i
zahtev za pomoć meĊunarodnoj zajednici. Najveći deo MUP-a ukljuĉio se u proces
odbrane od poplava, kao i snage Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Posledice
poplavnog talasa od 14. do 20. maja su katastrofalne: na kategorisanim putevima srušeno
je 30, a oštećeno 50 mostova; na opštinskim i nekategorisanim putevima srušeno i
oštećeno je oko 200 mostova; usled odrona ili klizišta, oštećeno je oko 20 kategorisanih i
više stotina lokalnih puteva, a bujica je odnela oko 10 kilometara pruge u Tamnavi na
podruĉju Uba; srušeno je oko 200 stambenih objekata, više stotina kuća je oštećeno, dok
je nekoliko hiljada kuća neupotrebljivo za stanovanje; preko 50 (najviše osnovnih škola) i
300 poslovnih objekata je oštećeno i onesposobljeno; poplavni talas umanjio je
pouzdanost velikih sistema za prenos elektriĉne energije, posebno vitalnih objekata za
prenos iz termoelektrane Kolubara, i TENT-a u Obrenovcu; na teritoriji Srbije evakuisano
je ukupno 31.879 graĊana sa ugroţnih podruĉja; evakuisani su smešteni u 136 prihvatnih
centara, dok je jedan deo smešten kod porodice i prijatelja. Ukupna šteta koju je Srbija
pretrpela u majskim poplavama iznosi preko 1,7 milijardi evra. Ovaj iznos je do 15 odsto
veći nego što je procenjena vrednost uništenih dobara u 24 opštine koje su najviše
stradale u poplavama
Srbija ima oko 12.000 bujičnih vodotokova, razliĉitim stepenom ugroţavaju odreĊena
podruĉja, nastaju kao posledica erozije zemljišta pod uticajem prirodnih i antropogenih
faktora. Uspešna odbrana od bujiĉnih poplava moguća je jedino preduzimanjem
preventivnih radova i mera. Primenjuju se dve osnovne grupe radova: biološki i
biotehniĉki radovi - pošumljavanje, šumski zaštitni pojasevi…, i tehniĉki radovi u koritu
vodotoka za spreĉavanje izlivanja velike vode - regulacije vodotokova i pregrade. Bujične
poplave, koje su se desile maja 2014. godine u Srbiji, posledica su klimatsko-
mateorološkog fenomena. Ovaj klimatsko-meteorološki fenom ne bi mogao biti spreĉen
162
ali bi njegovo destruktivno dejstvo bilo znatno manje da su poslednjih dvadesetak godina
preduzeti preventivni radovi. Srbiji preti stalni rizik od bujiĉnih poplava i, ukoliko ţele da
se spreĉe štetne posledice, neophodno je: izgraditi nove sisteme odbrane od poplava uz
redovno odrţavanje postojećih; promeniti zakonsku regulative - posebno u delu stalnog
finansiranja; organizaciono ojaĉati odbranu od bujiĉnih poplava, od nadleţnog
ministarstva do lokalnih uprava i preduzeća; izraditi dokumenta (Karta erozije, Karta
bujiĉnih tokova Srbije i Karta izvedenih protiverozionih radova); utvrditi nove prioritete u
strateškim dokumentima vodoprivrede i uvesti sisteme ranog obaveštavanja o nadolasku
bujiĉnog poplavnog talasa.
Od poĉetka 90-tih godina XX veka, drastiĉno se smanjuje finansiranje vodoprivrede, a
time i protiverozionih radova, da bi u 2013. godini dostiglo svoj minimum. Izdvajanja za
protiverozione radove u Srbiji 2006. godine iznosilo je 1.351 mil evra, a 2010. godine
0.462 mil evra. Finansijska sredstva izdvajana poslednjih godina nisu bila dovoljna ni za
redovno odrţavanje izgraĊenih objekata, bez ĉega oni gube svoju funkcionalnost.
Potrebno godišnje finansiranje radova za spreĉavanje bujiĉnih poplava u Srbiji je oko 30
mil evra. Pored smanjenog finansiranja, uzrok neadekvatne odbrane od bujiĉnih poplava
je i loša institucionalna organizovanost vodoprivrede. Vodoprivredna preduzeća zaduţena
za poslove zaštite zemljišta od erozije i ureĊenje bujiĉnih slivova nisu u procesu
privatizacije transformisana u drţavna preduzeća, što je jedino ispravno rešenje jer su to
poslovi od interesa drţave. U Operativnom planu odbrane od poplave mnoge institucije i
preduzeća su hijerarhijski zaduţena za odbranu, ali ona nemaju ni zaposlene struĉnjake, a
ni potrebnu mehanizaciju da bi adekvatno reagovali u sluĉaju nadolaska poplavnih voda.
TakoĊe, ne postoji ni horizontalna koordinacija javnih vodoprivrednih preduzeća u Srbiji,
a i saradnja sa relevantnim institucijama (Republiĉki hidrometeorološki zavod) i
Sektorom za vanredne situacije je nezadovoljavajuća.
Mnogobrojna pitanja koja su postavljana u toku poplava: ‗‘Zašto niko od nadleţnih
organa i nadleţnih sluţbi nije reagovao na prognozu i upozorenje Hidrometeorološkog
zavoda Srbije, crveno upozorenje od 12. maja, u kome su za podruĉje Obrenovca
najavljeni vodostaji preko granice vanredne odbrane od poplava‘‘?; ‗‘Zašto nisu smenjeni
direktor „Srbijavoda" i komandanti Opštinskog štaba Obrenovac i Gradskog štaba
Beograd, kada su utvrĊeni propusti u odbrani Obrenovca‘‘?; ‗‘Ko je odgovoran za to što
Termoelektrana „Nikola Tesla" nema aţurne planove zaštite od poplave i zašto
postrojenja TENT-a i površinskog kopa nisu osigurani od šteta nastalih u poplavama‘‘?;
‗‘Zašto Vlada Srbije nije donela podzakonske akte neophodne za sprovoĊenje Zakona o
vanrednim situacijama, koji je donet 2010. godine, kada je ĉlanom 146. tog zakona za
donošenje podzakonskih akata odreĊen rok od šest meseci‘‘?.
3.2. Vanredne situacije u pojedinim opštinama R. Srbije tokom 2014. godine
1. Uţice, 06.01.2014. - vanredna situacija zbog neispravne vode za piće - u gradu je
zabrana korišćenja vode za piće i pripremanje hrane od 26.decembra 2013. godine U cilju
uspostavljanja redovnog snabdevanja i spreĉavanja nastanka teţih posledica po sistem
vodosnabdevanja potrebno je preduzeti hitne mere na sanaciji postojećeg gradskog
vodovoda u delu postrojenja i obezbeĊivanja alternativnih izvora snabdevanja, kao i na
sanaciji jezera Vrutci. Vlada Srbije traţi utvrĊivanje odgovornosti svih institucija i
inspekcija koji su odgovorni za taloţenje algi u jezeru Vrutci. Voda iz gradskog vodovoda
moţe se bezbedno koristiti kao tehniĉka voda za kupanje, pranje zuba i ostale sanitarne
potrebe.
2. AP Vojvodina- 30.01.- 05.02. 2014. - orkanska košava, sneg i sneţni nanosi-smetovi:
zavejani putevi, na 1000 ljudi blokirano na putevima; prekid rada škola; kolona od oko
163
300 kamiona ĉetiri dana stajala na autoputu Subotica-Novi Sad, zbog velikih sneţnih
nanosa kod mesta Ţednik; zimske sluţbe tek su treći dan poĉele da rašĉišćavaju put, kada
je stigla i pomoć Crvenog krsta; na graniĉnom prelazu Horgoš se nalazio veliki broj
kamiona koji su ĉekali na ulazak u Srbiju; ţelezniĉki saobraćaj na pruzi Panĉevo - Vršac
u prekidu zbog izuzetnih smetova i sneţnih nanosa koji su zavejali dve dizel lokomotive
izmeĊu Banatskog Novog Sela i Vladimirovca. Nanosi snega na pojedinim mestima na
ovoj deonici pruge su ĉetiri, pet, pa i šest metara visine. Po reĉima naĉelnika Sektora za
VrSi ‗‘ Plan za ovakve situacije izradili smo u decembru 2012. kada su zbog
nerašĉišćenog dela autoputa kolone vozila bile zavejane. Tada je odgovornost bila na
onima koji nisu oĉistili sneg, ali ovog puta smo se borili sa orkanskim vetrom koji je
nanosio smetove na put‘‘. Inaĉe, 29. 01. 2014. naĉelnik Sektora za vanredne situacije
MUP Srbije Predrag Marić rekao je da su spremni za zimske uslove, moguće sneţne
vejavice i kao i deblokadu automobila zavejanih na putevima. "Ljudi usled sneţnih
padavina mogu da budu blokirani u duţem vremenskom periodu. Mislim da smo se za
takav scenario dobro pripremili. Kad to govorim ne mislim samo na Sektor za VrSi, već i
na ministarstva odbrane i saobraćaja sa kojima saradjujemo".
3. Protivgradna zaštita i poplave u aprilu od 18.-21.- Kraljevo, Kuršumlija, Zajeĉar,
ŢitoraĊa...VrSi u 11 opština- Predsednik Vlade je izrazio nezadovoljstvo time što se
ponavljaju situacije o ugroţenim podruĉjima od poplave iz 2011. godine, jer su sada opet
potpuno ista podruĉja ponovo ugroţena, što, kako je naveo, ‗‘govori o nebrizi lokalne
samouprave o stanju zaštite vodotokova na svojoj teritoriji‘‘. Srbija bi do poĉetka sezone
odbrane od grada, 15. aprila, trebalo da raspolaţe sa oko 8.000 protivgradnih raketa, što je
tri puta manje od optimalnih godišnjih potreba od 25.000 raketa. Za normalno
funkcionisanje sistema protivgradne zaštite u Srbiji je potrebno izmeĊu sedam i osam
miliona evra godišnje, što nije velika suma, imajući u vidu da se samo prošlogodišnja
šteta od grada procenjuje na oko 50 miliona evra. Novac je obezbeĊen za nabavku oko
3.000 protivgradnih raketa, ĉija je cena oko 130 evra po komadu. Sezona u oktobru 2013.
je završena sa zalihama koje iznose manje od tri protivgradne rakete po protivgradnom
mestu. Optimalan broj raketa po protivgradnim mestu je 12 komada. Direktor Javnog
preduzeća "Srbijavode" izjavio da je za potpunu zaštitu od poplava u Srbiji potrebno
izdvojiti 11 milijardi dinara za 175 ugroţenih lokacija. Rekao da su vodotoci prvog reda u
ogovornosti drţave, dok su vodotoci drugog reda u nadleţnosti lokalnih samouprava, da
je preventiva kljuĉna za zaštitu od polava, jer kada poĉnu da se izlivaju reĉni tokovi,
"moţete samo da spašavate najugroţenije delove teritorije". "Srbijavode" raspolaţu sa
svega 20-30 odsto potrebnih sredstava, kako bi izgradili i odrţavali neophodne nasipe i
obaloutvrde.
4. Klizišta - svakog proleća u Srbiji ista priĉa. Otopi se sneg, padne velika kiša, a posle
bujica aktiviraju se klizišta. Šteta se meri desetinama milijardi dinara svake godine. I
stalno se drţava bavi posledicama, a ne uzrocima. Srbija moţe da sanira sva klizišta, koja
ugroţavaju bezbednost graĊana i infrastrukturna zdanja, novcem kojim u pet godina plati
otklanjanje posledica, procena je Saobraćajnog instituta CIP. Za poĉetak treba napraviti
bazu podataka, obaviti istraţivanja i konaĉno taĉno utvrditi koliko u Srbiji uopšte ima
klizišta. Sada se samo barata procenama da ih je oko 35.000 ili da je oko 30 odsto naše
zemlje podloţno klizištima. Generalni direktor CIP izjavljuje: ‗‘Najopasniji geološki
procesi u našim podruĉjima su zemljotresi, klizišta, odroni i bujice. Ne moţemo ih izbeći,
ali zato postoji preventiva. Pre svega, pri urbanistiĉkom planiranju gradova treba
uvaţavati reĉ struke i graditi objekte samo na geološki najkvalitetnijim terenima''.
5. Vanredna situacija zbog komaraca u Kovinu -jul 2014. godine– akcija tretiranja
komaraca iz vazduha, sa zemlje i larvicidima, je poĉela još u maju mesecu u Sremskoj
Mitrovici i Šapcu zbog preteće epidemiološke situacije, dezinsekcija je bila neophodna u
što kraćem vremenskom periodu u cilju zaštite zdravlja stanovništva od zaraznih bolesti.
164
Štabovi za VrSi su obaveštavali sve nadleţne sluţbe da je neophodno sprovesti i mere
sistematske deratizacije, zbog prisustva većeg broja glodara, prenosilaca leptospiroze,
pogotovo što su plavljena podruĉja sa kojih se povukla voda, idealna mesta za opstanak
uzroĉnika bolesti, bakterije leptospire. Naţalost postoje opštine u Vojvodini koje nisu
planirale sredstva u budţetu za tretman komaraca iako je kod njih situacija katastrofalna,
‗‘komarci lete u rojevima koji zaklanjaju pogled‘‘. Ovako visok broj komaraca nije
zabeleţen duţi niz godina. Veliki broj graĊana ţabaljske opštine je sa pravom postavljao
pitanje: "Da li će se nešto preduzeti protiv opšte najezde komaraca" , kojih kao da nikada
nije bilo više. Opština je na vreme (29. aprila) pokrenula postupak za usluge suzbijanja
komaraca, ali je postupak javne nabavke propao i morao se ponovo pokrenuti, dok
‗‘komarci ne ĉekaju i rade svoj posao‘‘. Sve je ponovljeno 29. maja, ali se moralo ĉekati
na predviĊene rokove, kako bi se konaĉno odabrala firma za suzbijanje komaraca. Sliĉno
stanje je bilo i u Zrenjaninu koji je posebno specifiĉan zbog velikog broja vodenih
površina - Tise, Begeja, Tamiša, Ĉenćanskih jezera, Okanj bare, Peskare, Bagljaškog
kanala, Male i Velike Rusande, Begejskog kanala, zbog ĉega je cela teritorija pogodna za
komarce. Cela zemlja se borila sa komarcima, ali u Kovinu je bilo najgore - tamo je Štab
za VrSi doneo odluku o proglašenju vanredne situacije zbog najezde komaraca i
potencijalne epidemije od bolesti zapadnog Nila. Po reĉima odgovornih iz lokalne
samouprave ‗‘ako neko uţiva u ovakvim promenljivim vremenskim prilikama, to su
sigurno komarci. Oni se trenutno nalaze u raju, dok Srbija nikako ne moţe da ih se otrese,
jer su postali imuni na razne otrove‘‘.
6. Ćuprija-jul 2014. godine- zbog aerozagađenja od poţara, koji je 10 dana tinjao na
staroj deponiji smeća, Štab za vanredne situacije u Ćupriji proglasio je vanrednu situaciju
u selima Supska, Vlaška, Krušar, Isakovo, Ivankovac, Paljane i Dobriĉevo. Poţar na
nekadašnjoj deponiji je lokalizovan i spreĉeno je širenje vatre, ali opasnost za okolna sela
predstavlja dim. Štab je saopštio ‗‘Imamo preliminarne rezultate o količini i sastavu dima
na deponiji, a dali smo nalog da se urade i analize vazduha u okolnim selima. Poţar na
deponiji je specifičan i moţe da se ugasi samo peskom i zemljom, što ni malo nije lako’’.
7. Uţice- jul 2014. godine- zbog problema sa pijaćom vodom, uvedena vanredna situacija
u Uţicu. Na akumulaciji u Vrutcima ponovo cvetaju alge, zbog ĉega se proverava da li je
voda iz Vrutaka prodrla u vodosistem Uţica. Za to vreme, cisterne su ponovo na ulicama
tog grada sa vodom za piće i kuvanje pošto je sanitarna inspekcija zabranila korišćenje
vode sa uţiĉkog vodovoda zbog pojave algi i povećanog broja nematoda, parazitskih
crva.
8. Vršac- 31.jul 2014. godine– tokom noći u Vršcu je pala koliĉina kiše koja se zabeleţi
za 30 dana tokom proseĉnog kišnog meseca, ugroţena su brojna domaćinstva, zatvoren
deo saobraćajnica. Zbog obilnih padavina (160 litara po metru kvadratnom), mnogi delovi
grada su pod vodom. Štab za VrSi hitno je angaţovao mehanizaciju da proĉisti kanale od
materijala koje je nanela bujica. TakoĊe, u Opštu bolnicu i Dom zdravlja poslate su ekipe
sa pumpama, jer je voda prodrla u suteren i apoteku.
9. Nestabilno vreme i jake padavine u Srbiji priĉinile su materijalnu štetu i plavljenje
stambenih objekata. Vanredna situacija proglašena u Poţarevcu, MedveĊi, Topoli,
Sokobanji i Boljevcu 01. avgusta. Tokom prethodna dva dana, ispaljeno je preko 200
protivgradnih raketa, evakuisano je 24 lica, dok je šest spaseno. Poţarevac su posle
majskih poplava ponovo zadesile nepogode tokom kojih je grad imao puno problema.
10. Kosjerić-avgust 2014. godine- zbog štete koju je nanelo nevreme u kosjerićkim
selima Seĉa reka i Godeĉevo proglašena je VrSi. Voda je prodrla u osam kuća, njive su
potopljene, a bujiĉni potoci i reke odneli su desetine nekategorisanih puteva.
Mehanizacija je poslata na teren i radi na rašĉišćavanju puteva, kako bi se normalizovala
saobraćajna komunikacija za 140 domaćinstava, koja se nalaze na poplavljenom
podruĉju. Prioritet u otklanjanju posledica je, pored sanacije štete, ĉišćenje korita reka.
165
11. Vanredna situacija zbog poplava na teritoriji opština Kladovo, Negotin i
Majdanpek- 15. septembar 2014.- Na podruĉjima opština Negotin, Kladovo i Majdanpek,
proglašene su vanredne situacije zbog obilnih padavina, izlivanja Boljetinske i Podvrške
reke, pokretanja klizišta, a u brdskim predelima i do odrona. Naneta je velika šteta
meštanima sela u ovim opštinama. Na teritoriji Kladova, usled pojave bujiĉnih potoka,
ugroţeno je 15 seoskih mesnih zajednica. Srušen je most u selu Milutinovac, a putni
pravac Kladovo-Donji Milanovac je u prekidu. Naselje Tekija je odseĉeno od Kladova.
Selo Podvrška sa dvadesetak stanovnika nepristupaĉno je usled klizišta. Bez struje su MZ
Podvrška, Petrovo selo, Donji kljuĉ, Vajuga, Milutinovac, Korbovo, Rtkovo, Velika
Vrbica. Fiksna telefonija, a delimiĉno i mobilna mreţa, su u prekidu.
Kladovo je od 15.09. odseĉeno od sveta, jer su obilne padavine prouzrokovale bujice koje
su sa obronka planine Miroĉ srušile dva mosta koja iz Negotina vode ka ovom gradu.
Zbog rušenja mostova, ali i ĉinjenice da se s druge strane Tekije urušilo brdo, i stanovnici
ovog mesta takoĊe su izolovani od sveta. Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova
Srbije evakuisali su sa podruĉja ugroţenih poplavama u opštini Kladovo oko 370 osoba.
Iz mesne zajednice Tekija evakuisano je oko 300 ljudi. Iz sela Podvrška evakuisano je 65
ljudi, a iz mesta Blizina dvoje. Na podruĉjima ugroţenim poplava u Borskom okrugu
angaţovani su pripadnici Sektora za VrSi MUP sa vozilima i ĉamcima, pripadnici
Ţandarmerije i policijske snage iz Beograda, ukljuĉena je i Gorska sluţba spasavanja.
Površka reka je zbog obilnih padavina srušila most na putu Kladovo-Negotin. Javno
preduzeće "Elektroprivreda Srbije" saopštilo je da je nezapamćena vremenska nepogoda,
koja je pogodila opštine Kladovo i Negotin, nanela veliku štetu hidroelektranama
„Đerdap 1― i „Đerdap 2―, ĉiji zaposleni ĉine ogromne napore u borbi sa bujicama i
velikom koliĉinom vode. U HE ―Đerdap 2― dva agregata su van pogona zbog toga što su
voda i mulj sa okolnih brda delimiĉno prodrli u taj deo elektrane. Posledice nevremena u
Tekiji su veoma ozbiljne. Bujice su odnele mostove, nanele mulj i poĉupale drveće. u
naselju nema vode, struje, ni mobilnog signala; devedeset posto stambenih zgrada
zatrpano je blatom i stablima koje je nanela bujica. Na brdu iznad Tekije i dalje radi jako
klizište koje stvara dodatne probleme posebno meštanima koji nisu ţeleli da se evakuišu.
4. ZAKLJUĈAK
O znaĉaju preventive se mnogo piše, jako malo preduzima. Najbolji primer su za to
dogaĊaja u R.Srbiji, posebno 2014. godine, kada su nas snašle mnogobrojne i raznolike
VrSi. Na neke je sistem mogao pravovremeno i odgovoriti, da je postojala ţelja (i volja)
subjekata odbrane, od kojih posebno treba istaći jedinice lokalne samouprave. I pored
Ustavne obaveze, obaveze koje nalaţe Zakon o lokalnoj samoupravi, a posebno Zakon o
vanrednim situacijama, lokalne samouprave nisu preduzele sve mere, posebno
preventivne, da zaštite svoje graĊane, materijalna i kulturna dobra i ţivotnu sredinu u
celini. Treba posebno i naglasiti i slabosti koje su identifikovane u Nacionalnoj strategiji
ZiS 2011. godine, i to: 1) institucionalno-organizacioni: nepostojanje uslova za doslednu
primenu propisa; neodgovarajuća organizacija i sprovoĊenje preventivnih mera;
nedostupnost specijalizovanih katastara; nepostojanje sveobuhvatnih mapa rizika;
neravnomerna raspodela kapaciteta sluţbi za reagovanje na teritoriji Republike Srbije;
neuspostavljen sistem 112; 2) materijalno-tehniĉki: nezadovoljavajući nivo saobraćajne i
druge infrastructure; zastarela, nepouzdana oprema, sredstva i vozila sluţbi za reagovanje
u VrSi; neadekvatno finansiranje odrţavanja sistema ZiS; 3) saradnja, koordinacija i
raspoloţivost informacija: nedovoljna koordinacija izmeĊu subjekata sistema ZiS u VrSi;
nedovoljna saradnja izmeĊu nauĉnih i istraţivaĉkih institucija i direktnih korisnika
istraţivanja; 4) ljudski resursi i edukacija: neadekvatna struĉna kvalifikovanost i
166
tehnološka disciplina raspoloţivih ljudskih resursa; nedostatak specijalizovanih kadrova;
nedovoljna obuĉenost profesionalnog kadra; nepripremljenost i nizak nivo kapaciteta
lokalne samouprave; nerazvijena kultura prevencije.
Treba posebno naglasiti i sporost donošenja podzakonskih akata u oblasti planiranja i
izrade Procena ugroţenosti i Planova ZiS. Naglašavamo samo ĉetiri dokumenta od 32
koja su trebala biti doneta do polovine juna 2010. godine: Nacionalna strategija ZiS sa
zakašnjenjem od 17 meseci; Uredba o sastavu i naĉinu rada štabova za vanredne situacije
- kašnjenje od 7 meseci; Uputstvo o metodologiji za izradu procene ugroţenosti - rizika i
planova ZiS u VrSi - kašnjenje od 27 meseci; Uredba o sadrţaju i naĉinu izrade planova
ZiS u VrSi-sa kašnjenjem od 7 meseci. Kao direktna posledica ovakvog stanja, potrebni
Planovi i Procene na nivou lokalne samouprave, još nisu donate, pa samim tim i
preduzimanje preventivnih mera nije bilo vršeno. Krajnja posledica takvog stanja je dobro
poznata - poplavljene - srušene kuće; evakuisano stanovništvo; uništena ţivotna sredina;
devastirana kulturna i materijalna dobra; šte nenadoknadive.
U Srbiji još od osamdesetih godina XX veka u obrazovnom sistemu ne postoji
upoznavanje sa VrSi i naĉinom na koji se mogu zaštititi ljudski ţivoti. Ovde se ne radi o
"niskoj svesti graĊana", već o njenom potpunom odsustvu kada je reĉ o ZiS u VrSi. Reĉ je
o nepridrţavanju Zakonske odredbe ĉl.119, pre svega Ministarstva prosvete, gde je
obaveza ministra bila da propiše plan i program obuĉavanja omladine u osnovnom i
srednjem obrazovanju, što nije uĉinjeno ni posle 7 godina od donošenja Zakona o VrSi.
Navedene vanredne situacije na celoj /delu teritorije R.Srbije tokom 2014. godine su
pokazale da mora da postoji bolja priprema subjekta sistema ZiS za sliĉne situacije.
TakoĊe, potrebno je da nadleţne sluţbe lokalne samouprave redovnije kontrolišu i
odrţavaju infrastrukturu u ispravnom stanju, kroz sprovodjenje redovnog odrţavanja.
U izjavi naĉelnika Sektora za VrSi ‗‘u istoĉnoj Srbiji se desilo ono ĉega smo se plašili a to
su bujiĉne poplave. Brine me frekvencija poplava u Srbiji, takva uĉestalost zabrinjava i
zato u godinama pred nama, moramo više da ulaţemo u sistem prevencije. Na tome se
radi, ima projekata sa Svetskom bankom o jaĉanju nasipa, samo treba da vidimo kakva će
biti dinamika finasiranja. Moramo više paţnje posvetiti preventivnom delovanju‘‘.
‗‘Brane i nasipi moraju da se rade. Kada imate poplavni talas kao u maju, morate da
popravljate nasipe, da ih dovedete u funkcionalno stanje.‘‘. ‗‘Ne mogu da preciziram
koliko će to trajati..., jer se plašimo i novih padavina, doduše ne velikih, ali tamo (na
istoku Srbije) i manja kiša moţe da napravi problem‘‘, na tom podruĉju ‗‘u toku je kakva
takva normalizacija ţivota‘‘ koja ukljuĉuje i dopremanje hrane i vode ugroţenom
stanovništvu. "Crveni krst rukovodi i koordinira distribucijom hrane i vode i ostale
pomoći ...negde je do ljudi jako teško doći, negde je moguće doći samo ĉamcima i ne ide
brzinom koju ţelimo, ali mislim da će na kraju dopreti do svih‘‘
LITERATURA
[1] Zakon o vanrednim situacijama sa izmenama i dopunama, ‗‘Sl. glasnik RS‘‘, br.
111/2009, 92/2011 I 93/2012.
[2] Zakon o vodama, ‗‘Sl. glasnik RS‘‘, br. 30/2010 i 93/2012)
[3] Pravilnik o naĉinu izrade i sadrţaju plana zaštite od udesa, "Sl. glasnik RS", br.
82/2012
167
III MEĐUNARODNA NAUĈNO - STRUĈNA KONFERENCIJA
BEZBEDNOST I KRIZNI MENADŢMENT –TEORIJA I PRAKSA
BEZBEDNOST ZA BUDUĆNOST – 2017.
REFLEKSIJA SAVREMENIH BEZBJEDNOSNIH
IZAZOVA, RIZIKA I PRIJETNJI NA BEZBJEDNOST U
LOKALNOJ ZAJEDNICI
REFLECTION OF THE MODERN SECURITY
CHALLANGES, RISKS AND THREATS ON LOCAL
COMMUNITY
Mr Draţan Erkić1, Ma Rade Eraković
2
1MUP Republike Srpske, Policijska uprava Zvornik.
2Ministarstvo odbrane Republike Srbije.
Rezime: Posmatrajući bezbjednost, kako danas tako i kroz čitav istorijski
period, evidentno je da je ona oduvjek bila u ţiţi velikog interesovanja. Njeno
interesovanje posebno je značajno u današnje vrijeme usled sve prisutnijih bezbjednosnih
izazova, rizika i prijetnji bezbjednosti. Učestalost izazova, rizika i prijetnji bezbjednosti
predstavlja veliki problem nacionalnoj bezbjednosti, ali i bezbjednosti u okviru lokalne
zajednice. S obzirom da u lokalnoj zajednici građani najdirektnije ostvaruju svoje
interese i zadovoljavaju svoje elementarne egzistencijalne potrebe, tu se najčešće i
najdirektnije usled savremenih bezbjednosnih izazova, rizika i prijetnji, ti interesi,
potrebe, a i prava ne mogu se ne samo ostvariti, nego budu i ugroţena. U ovom radu
ukazaće se na značaj lokalne zajednice u kontekstu bezbjednosti, posebno u kontekstu
refleksije bezbjednosnih izazova, rizika i prijetnji na bezbjednost u lokalnoj
zajednici.Takođe,ovaj rad ima za potrebu da ukaţe na pojedine specifičnosti lokalnih
zajenica, kao i njene organe i subjekte koji doprinose bezbjednosti na ovom nivou
organizovanja građana.
Kljuĉne rijeĉi: bezbjednost, savremi bezbjednosni izazovi, rizici i prijetnje,
lokalna zajenica.
Abstract: Looking at security, today as well as throughout history, it is evident
that it has always been in the centre of interest. That interest is especially significent
today due to present security challenges, risks and threats to security. Frequency of
security challenges, risks and threats causes a big problem to national security and the
security of local community. Regarding that local community is a place where citizans
can seek their interests and satisfy their existence needs in the most direct way it is a
place where due to security challenges, risks and threats that interests, needs and rights,
cannot be secured or can be deprived. This thesis points out the significance of the local
community in the conteht of security, especially in the context of reflection of the modern
security challenges, risks and threats on local community. This thesis also points out the
specificities of the local community as well as its administrative bodies and subjects that
contribute to security at this level of citizan organization.
Key words: security, modern security challenges, risks and threats, local
community.
168
1. UVOD
Bez ikakve dileme, bezbjednost je oduvjek budila veliko interesovanje kod ljudi. Ljudi,
odnosno svako ţivo biće po prirodi stvari je preokupirano mišlju kako preţivjeti, kako se
razvijati i na kraju kako i na koji naĉin obezbjediti nastanak svoje vrste. Ovakav interes
leţi u velikom nagonu ljudskih bića za samoodrţanjem koji datira daleko u prošlost, od
samog nastanka ţivog svijeta. Percepcija bezbjednosti u odnosu na prvu pojavu ljudskog
društva vremenom se mjenjala i proširila i na širu društvenu zajednicu, drţavu, da bi
danas pitanje bezbjednosti bilo itekako šire i od toga i vezivalo se za meĊunarodni,
globalni, odnosno planetarni nivo. Kako se percepcija, tako se i promišljanje o
bezbjednosti mjenjalo, a posebno danas kada se cjelokupno svjetsko društvo nalazi pred
mnogobrojnim bezbjednosnim izazovima, rizicima i prijetnjama bezbjednosti. S obzirom
da ti bezbjednosni izazovi, rizici i prijetnje usled otvorenosti granica, razvoja nauke i
tehnologije, globalizacije, a i geopolitiĉkih promjena ne ugroţavaju samo vrijednosti u
okviru nacionalnih granica, nego se ugroţavaju ljudi i vrijednosti šire od toga, pa se danas
s pravom o bezbjednosti sve više raspravlja kao o globalnom problemu. Današnji
bezbjednosni izazovi, rizici i prijetnje ne odnose se samo na odbranu nacionalnih granica
i teritoriju drţave, nego su oni danas sve izraţeniji na polju transnacionalnog
organizovanog kriminala, terorizma, migracija, korupcije, ali i na polju ljudskih prava,
demokratije, siromaštva, ekologije, globalizacije… Povrede ljudskih prava i sloboda
danas su sve uĉestalije, ali veoma vidljive posebno u lokalnoj zajednici, gdje ljudi
najdirektnije zadovoljavaju svoje elementarne ţivotne potrebe i ostvaruju svoja prava i
interese. Sa aspekta bezbjednosti lokalna zajednica ima veoma vaţnu ulogu, jer su
posledice štetnih uticaja i njihova refleksija veoma vidljive na ovom nivou organizovanja
ljudi, pa se zbog toga lokalna zajednica mora posmatrati kao znaĉajan dio u cjelokupnom
geografskom prostoru. U kontekstu toga, bez uvaţavanja i osmišljavanja koncepta
bezbjednosti koji se tiĉe pojedinca u lokalnoj zajednici, veći nivo bezbjednosti ne bi imao
nikakvog smisla. Iz tog razloga nameće se potreba ne samo pravovremnog i
sinhronizovanog djelovanja svih subjekata bezbjednosti na podruĉju lokalne zajednice u
suprostavljanju bezbjednosnim izazovima, rizicima i prijetnjama, nego prije svega
nameće se potreba njihove objektivne procjene. U procjeni refleksije izazova, rizika i
prijetnji, od posebnog znaĉaja su karakteristike lokalne zajednice, profesionalna
osposobljenost organa i sluţbi koji kroz svoje djelovanje doprinose funkciji bezbjednosti
na tom prostoru, ali legislativi lokalne samouprave. Takvim odnosom i uz uvaţavanje
svih potrebnih parametara, stvara se zdrava osnova za osmišljenu strategiju u oĉuvanju i
unapreĊenju bezbjednosti u lokalnoj zajednici.
2. SAVREMENI BEZBJEDNOSNI IZAZOVI, RIZICI I PRIJETNJE
Bezbjednost današnjeg ĉovjeka sve više ugroţavaju savremeni bezbjednosni izazovi,
rizici i prijetnje koji su proizvod globalizacije, siromaštva, vjerskog i nacionalnog
ekstremizma, migracija… Bezbjednosni problemi koji su danas na sceni nisu ni pribliţno
sliĉni onima koji su bili u prošlosti, jer su sadašnji problemi prvenstveno proizvod
procesa globalizacije i tiĉu se cjelokupnog ĉovjeĉanstva. Zbog same ĉinjenice da su
današnji izazovi, rizici i prijetnje kako lokalnog tako i globalnog karaktera, s pravom se
moţe reći da kao takvi predstavljaju sami izazov našeg opstanka. Tako sloţeni
bezbjednosni problemi koji su proizvod sve izraţenijih izazova, rizika i prijetnji
zahtjevaju multidisciplinaran pristup i zajedniĉki odgovor. Kao i kod mnoštva
bezbjednosnih pojava, tako i kod savremenih bezbjednosnih izazova, rizika i prijetnji još
uvjek nema jedinstvenog stava u pogledu njihovog odreĊenja i definisanja. Da bi što
169
jasnije i potpunije ukazali na njihovo odreĊenje, nastanak i štetne posledice koje
proizvode, neophodno je se osvrnuti na sam pojam bezbjednosti.
Pitanje bezbjednosti se prije mnogo godina vezivalo iskljuĉivo za drţavu i drţavne
poslove, a njeni glavni nosioci su bili vojska i drţava. Tada je na sceni bilo tradicionalno
shvatanje bezbjednosti u kojoj su ljudi bili ugroţeni samo ako su prijetnje dolazile iz
vana. Kako navode Tatalović i Bilandţić „tradicionalno shvaćanje sigurnosti temeljilo se
na promatranju vojne moći drţava i općeg poretka takvih drţava, a tradicionalne
definicije, koje su bile smještene u prostoru izmeĊu sile i mira, bazirane su na tri temeljne
predpostavke: uvjerenju da je drţava odgovorna za sigurnost, sigurnosna politika bila je
usmjerena prema oĉuvanju postojećeg stanja, vojne prijetnje zahtijevale su uĉinkovitu
vojnu odbranu koja je bila primarni interes― [17, str. 3]. Protekom izvjesnog vremena
posmatrano iz ugla bezbjednosti, moţe se zakljuĉiti da su ta shvatanja bila veoma uska i u
svom poimanju bezbjednosti nisu obuhvatali kompletnu cijelinu u vezi društvenog
fenomena bezbjednosti. Isti autori smatraju da je ―najvaţnija razlika izmeĊu
tradicionalnih shvatanja sigurnosti i onih suvremenih je u tome što se sigurnost više ne
poistovjećuje samo sa drţavama, odnosno pri spominjanju fenomena sigurnosti postoji
puno više podruĉja bavljenja od vojne problematike i vojne odbrane, kao što je to u
prošlosti bio sluĉaj. Njihov koncept više nije fokusiran samo na drţavu, već ukljuĉuje i
pojedince i svjetsku zajednicu‖ [17, str. 4]. Kod definisanja pojma bezbjednosti, kao i kod
izazova, rizika i prijetnji bezbjednosti nema još uvjek jedinstvene definicije šta je to
bezbjednost. Kako navodi Dimitrijević da je „odreĊenje bezbjednosti multidefinicijsko i
neuniverzalno―. Svi shvataju ili naziru njegovo znaĉenje, a malo ko umije da ga saţeto
izloţi i obrazloţi. Nesporno je da, u najopštijem smislu, „bezbednost postoji kada postoji i
nesmetano se ispoljava (dostiţe se, razvija i unapreĊuje, moţe da se uţiva) ono što je (za
nas) vredno i znaĉajno, i kada je takvo stanje oĉigledno izvesno, predvidivo i
kontrolisano, što podrazumeva i (našu) sposobnost da ga zaštitimo od neţeljenih uticaja―
[4, str. 38]. Ipak radi lakšeg razumjevanja samog rada, vrjedno je paţnje nekoliko
definicija bezbjednosti. Prema Mijalkoviću i Keseroviću ―bezbjednost je potreba, proces
– djelatnost i funkcija, zatim stanje, pa organizacija i najzad, odsustvo ugroţavajućih
pojava i straha (bezopasnost i sigurnost), a u njenom središtu su izvjesne vrijednosti i
interesi‖ [12, str. 35]. Nešto drugaĉije odreĊenje bezbjednosti daje Miletić, po kome
―bezbjednost se moţe definisati i kao pravno ureĊivanim i obezbjeĊivanim društvenim
odnosima uspostavljeno, odrţavano i unapreĊivano stanje u drţavi koje omogućava
efektivnu zaštićenost drţave i graĊana koji u njoj ţive od svih (spoljnih i unutrašnjih)
protivpravnih akata i aktivnosti kojima se ugroţava ustavni poredak, suverenitet,
nezavisnost i teritorijalna cjelokupnost drţave, rad drţavnih organa, obavljanje privrednih
i društvenih djelatnosti i ostvarivanje slobode, prava i duţnosti ĉovjeka i graĊanina‖ [14,
str. 13]. Kao što je već reĉeno, univerzalne definicije nema ni za izazove, rizike i prijetnje
bezbjednosti. Radi što efikasnijeg odrĊenja tih pojmova neophodno je predhodno ukazati
na njihovo znaĉenje. Kako navodi Vukiĉević u engleskom jeziku za ―izazov se koristi
izraz challenge koji znaĉi: izazivanje, izazov; prigovor, stavljanje prigovora; protivljenje,
suprostavljanje; izuzeće (svedoka, sudije); pozivanje; pozvati; napasti (presudu), staviti
prigovor na presudu‖ [18, str. 79]. Prema Maksimoviću ―izazov je pojam najvišeg nivoa
opštosti i simbolizuje pojavu ili proces koji je moguć i vjerovatan, sveobuhvatan,
višesmjeran i, na poĉetku, vrijednosno neutralan. Poĉetna neutralnost moţe vremenom
dobiti negativno ili pozitivno usmjerenje. Ukoliko preovlada negativna usmjerenost,
izazov prerasta u rizik i postepeno se povećava vjerovatnoća štetnog uticaja na odreĊeni
objekat bezbjednosti. Pozitivno usmjerenje podrazumijeva odreĊenje cilja koji treba
postići da bi se poboljšalo stanje bezbjednosti objekta ugroţenog negativnom stranom
izazova‖ [11, str. 132]. Za razliku od Maksimovića, Mijalković i Keserović navode da su
―izazovi bezbjednosti pojave ĉija su štetnost i izvjesnost nastupanja realni ali, na
170
navedenoj skali pojava, najmanje vjerovatni. To su prirodne pojave, društveni odnosi i
tehniĉko-tehnološki procesi ĉije je postojanje (samo po sebi) destruktivno, u granicama je
tolerantne prihvatljivosti jer ne ugroţava ozbiljno vitalne vrijednosti, ali je vjerovatno da
bi u budućnosti moglo da proizvede (uzrokuje ili doprinese) pojave ugroţavanja
bezbjednosti sa znatno ozbiljnijim i teţim posledicama. Rijeĉ je o ugroţavajućim
fenomenima sa najvećim stepenom opštosti i najniţim intenzitetom neposredne
destruktivnosti― [12, str. 111]. Kada se govori o rizicima bezbjednosti, potrebno je ukazati
na to da je rizik višedimenzionalan pojam, pa sledstveno tome i njegove definicije su
takve. Kako navodi Kalanj ―za filozofe je pojam rizika jedna od temeljnih komponenti
ĉovjekovog bivstvovanja, dok je za društvene nauke neizbjeţna dimenzija ljudskog
djelovanja i društvene dinamike‖ [8, str. 129]. Za rizik se moţe reći ―da je vjerojatnost
dešavanja nekog dogaĊaja ĉija je posledica šteta‖ [10, str. 22]. MeĊutim, prema Becku
―rizik je moderni pristup predviĊanja i kontrole budućih posledica ĉovjekovog
djelovanja, raznolikih, neoĉekivanih posljedica radikalizirane modernizacije‖ [1, str. 3]. O
rizicima govori i Kovaĉević po kojoj ―rizik je naizgled jednostavan pojam, ali to ipak nije
tako, jer on otkriva neke od najtemeljnijih osobina sveta u kojem danas ţivimo. Danas su
rizici zadobili globalno obiljeţje i zato su veoma opasni, jer su u mogućnosti da unište
ţivot na Zemlji‖ [9, str. 323]. Ipak, za razliku od izazova i rizika, prijetnja je pojam koja
se nerjetko poistovjećuje sa opasnosti. Bez obzira na neku vrstu poistovjećivanja,
―opasnost uglavnom obuhvaća zdravstvene, okolišne, tehnološke katastrofalne rizike, a
pojam prijetnja se vezuje za sigurnosne rizike koji ugroţavaju nacionalnu i meĊunarodnu
sigurnost‖ [7, str. 48]. Dalje, prema Lisici ―prijetnja predstavlja kombinaciju namjere i
sposobnosti protivnika da pouzmu akcije koje mogu biti štetne po imovinu i
stanovništvo‖, po njemu se prijetnja još definiše i kao ―vjerojatnost protivnikovog napada
u odreĊenom vremenskom periodu― [10, str.16, 15].
3. LOKALNA ZAJEDNICA
Ljudi, pojedinci su se voĊeni odreĊenim potrebama i interesima, ne samo danas, nego i u
prošlosti povezivali u odrĊene društvene grupe. Te zajednice osiguravale su im sigurnost i
opstanak na odreĊenom prostoru, koje danas nazivamo lokalnim zajednicama. Kako
navodi Pejanović i Sadiković ―predpostavlja se da su prve poznate lokalne zajednice
nastale u antiĉkoj Grĉkoj kada su tradicionalne plemenske, partrijarhalne i rodovske
organizacije transformisane u teritorijalne jedinice, proglašavajući svakog stanovnika
pripadnikom odreĊene teritorijalne zajednice. U razvoju ljudske civilzacije, još od grĉkog
polisa, lokalne zajednice su se bitno mijenjale. Te promjene su bile uslovljene razvojem
ljudskih društava, demografskim promjenama, novim društveno-ekonomskim odnosima
te promjenom naĉina i uslova ţivota‖ [16, str. 13]. Na istorijski razvoj lokalnih zajednica
uticao je proces urbanizacije, ali i tehnološki razvoj. Današnja lokalna zajednica je nuţna,
potrebna, realna i dinamiĉna kategorija koja se kao takva mora i posmatrati. Prema istim
autorima ―lokalna zajednica se moţe okarakterisati i kao ―ţivi prostor‖. Ovaj prostor se ,
osim fiziĉke komponente, javlja i kao društveni prostor ispunjen meĊuljudskim odnosima,
aktivnostima i institucijama‖ [16, str. 14]. U prošlosti, prvobitne ljudske zajednice nisu
bila ništa drugo do plemenske asocijacije, gdje je osnovni povezujući element bila
pripadnost pojedinca odreĊenoj društvenoj grupi. Prema navedenim autorima „kriterij te
pripadnosti je bilo neko objektivno ili subjektivno svojstvo, koje je pojedinca obiljeţavalo
kao pripadnika te grupe. Tek naseljavanje ljudi na odreĊenom prostoru oblikuje zajednicu
ţivljenja ljudi, koju danas oznaĉavamo lokalnom zajednicom― [16, str.13]. U savremenoj
sociološkoj teoriji „lokalna zajednica se definiše kao odreĊena teritorijalna cjelina u kojoj
graĊani posredstvom vlastitih i zajedniĉkih resursa , zadovoljavaju najveći dio svojih
171
potreba. Lokalna zajednica je oblik udruţivanja ljudi – koji okupljajući se oko zajedniĉkih
problema, interesa, potreba i vrijednosti – stupaju u razliĉite socijalne interakcije,
razvijajući svijest o pripadnosti toj zajednici― [16, str. 14]. Za lokalnu zajednicu se moţe
reći da nastaje tako što ljudi stanuju i izdrţavaju se na nekom ograniĉenom prostoru, a
djeluje kako bi se zadovoljile zajedniĉke potrebe, nastale diobom tog prostora, kroz
znaĉajne oblike društvene akcije. Iz navedenog se moţe zakljuĉiti da postoje dva vanjska
okvira lokalne zajednice, a to su: - ljudi i prostor,
- potrebe i akcija za njihovo zadovoljenje.
Bez sumnje, jedan od konstitutivnih elemenata lokalne zajednice su ljudi koji
naseljavanjem odreĊene teritorije formiraju naselje kao društvenu zajednicu gdje ţive,
rade i stanuju iz ĉega proizilazi da je ―lokalna zajednica ţivotni prostor u kome njeni
ĉlanovi zadovoljavaju svoje egzistencijalne potrebe‖ [15, str. 15]. Na tom prostoru
ţivljenja, odnosno lokalnoj zajednici, savremeni bezbjednosni izazovi, rizici i prijetnje i
refleksija njihovih posledica itekako se uoĉavaju. Sve ĉešće današnji organizovani
kriminalitet, migracije, teroristiĉke aktivnosti, izazovi u pogledu kulture, vjere i sliĉno,
odraţavaju se na lokalni nivo. Ĉinjenica, na neke manje, a na neke više. Sve te posledice
proizvedene današnjim izazovima bezbjednosti reflektuju se u nekoj mjeri na lokalnu
zajednicu. MeĊutim, da bi se što kvalitetnije sagledala refleksija izazova, rizika i prijetnji
bezbjednosti na bezbjednost u lokalnoj zajednici, neophodno je i od velike vaţnosti imati
u vidu specifiĉnosti te loklane zajednice, kao što su geografske, kulturološke, industrijske,
saobraćajne, demografske… Iz tih specifiĉnosti lokalne zajednice ĉesto proizilaze i za
njih se vezuju budući bezbjednosni izazovi, rizici prijetnje. Prema Miliću „lokalna
društvena zajednica je globalni oblik društvenog ţivota koji obuhvata sve društvene
oblike i sve vidove društvene aktivnosti na odreĊenom geografskom prostoru. U njenom
okviru se razvijaju i deluju razne društvene ustanove i organizacije (ekonomske, politiĉke,
prosvetne, verske, zabavne itd.) ... Za utvrĊivanje granica lokalnih zajednica neophodno
je znati okvire u kojima se odvija najveći deo neposrednih društvenih odnosa na nekom
uţem podruĉju, kao i poznavati osećanja stanovništva o pripadnosti odreĊenoj društvenoj
zajednici. Selo, manji grad, pojedine ĉetvrti velikih gradova s izrazitom ekonomskom i
socijalnom strukturom su najtipiĉniji konkretni oblici lokalnih zajednica― [ 13, str. 52].
Bezbjedna lokalna zajednica je, a posebno danas, prevashodni interes njenih graĊana, što
je ujedno i preduslov za zadovoljenje potreba i ostvarenje prava i interesa. U tom smislu,
što je i prirodno, lokalna zajednica razvija i unapreĊuje svoje aktivnosti donoseći odrĊena
dokumenta koja se tiĉu bezbjednosti. Kako navode Bjeloš, Brozović i ĐorĊević „da bi
zajednica bila bezbjedna, izmeĊu ostalog, mora:
- razvijati partnerstva aktera zajednice, pri ĉemu partnerstvo ne samo da sublimira
nivo saradnje, već esencijalno utiĉe na volju aktera zajednice da grade, u okviru
svog domena, bezbjednost okruţenja, relacije bezrezervnog povjerenja i
odgovornosti u poboljšanju bezbjednosti i sigurnosti;
- preventivno pristupiti problemima u zajednici, ustupanjem neophodnih
informacija za kreiranje proaktivnih mehanizama i instrumenata sa ciljem
prevencije i redukcije;
- problemski orijentisati rad, što znaĉi ostvariti sintezu interaktivnog pristupa više
aktera u prepoznavanju i rešavanju konkretnih bezbednosnih problema;
- uspostaviti komunikacijski proces kroz aktivnu razmjenu informacija meĊu
akterima, posebno u većim gradovima, gde su takvi subjekti ĉesto otuĊeni i
nepoznati jedni drugima;
- poštovati specifiĉnosti lokalne zajednice i mogućnost da razliĉite lokalne
zajednice imaju specifiĉne potrebe;
172
- razvijati visok nivo tolerancije izmeĊu subjekata zajednice, što predstavlja
proces koji kreira uslove za razvoj i poboljšanje povjerenja koje ti subjekti imaju
meĊusobno;
- postojati odgovornost svih subjekata zajednice za bezbednosne uslove u
zajednici, što se izraţava savesnijim pristupom dogaĊajima i fenomenima, kao i
obavezom uĉešća u aktivnostima u vezi sa kreiranjem i poboljšanjem boljeg
okruţenja za ţivot graĊana― [2, str. 7].
4. SUBJEKTI BEZBJEDNOSTI U LOKALNOJ ZAJEDNICI
GraĊani u oĉuvanju i uspostavljanju povoljnog stanja bezbjednosti u lokalnoj zajednici
prvenstveno oĉekuju dosta od subjekata bezbjednosti, a najviše oĉekuju od policije.
Gaćeša policiju definiše kao ―posebno organizovanu drţavnu sluţbu, ĉiji je prioritetan
zadatak da štiti javni poredak, odnosno da se stara o javnoj i drţavnoj bezbjednosti i
izvršavanju drugih unutrašnjih poslova iz djelokruga koji je odreĊen zakonom‖ [6, str.
28]. To gledište u vezi policije je i oĉekivano, meĊutim na stvaranju kompletnog
bezbjednosnog ambijenta na lokalnom nivo zaduţeni su i drugi subjekti bezbjednosti, ĉiji
opis poslova nije direktno vezan za bezbjednost, ali je veoma vaţan u ostvarivanju
funkcije bezbjednosti. Kada se govori o drugim subjektima bezbjednosti tu se prije svega
misli na suplementarne subjekte bezbjednosti, koji u sklopu lokalne zajednice djeluju i
egzitiraju. To su subjekti bezbjednosti koji nisu organizovani, namjenjeni niti opremljeni
da se profesionalno bave bezbjednošću, ali koji obavljanjem svoje redovne djelatnosti
doprinose realizaciji funkcije bezbjednosti. Njihova prvenstvena uloga je usluţna,
vaspitno-obrazovna i savjetodavna u cilju pruţanja pomoći graĊanima na ostvarivanju
njihovih prava. Tako Mijalković i Keserović navode ―uspješnije spreĉavanje raznovrsnih
ugroţavanja bezbjednosti moderne drţave predpostavlja i zahtjeva neposredno i
odgovorno angaţovanje na ovim pitanjima i ostalih društvenih ĉinilaca, kao što su: organi
uprave i lokalna zajednica, javne sluţbe, preduzeća i druge organizacije, nevladine
organizacije, obrazovno-vaspitne i nauĉne ustanove, vjerske zajednice, graĊani, društvene
organizacije, sredstva masovne komunikacije i dr.‖ [12, str. 328]. Da bi bezbjednost u
lokalnoj zajednici bila na što većem nivo, nuţno i neophodno je da i policija i drugi
subjekti bezbjednosti zajedniĉki, sinhronizovano i planski djeluju i postupaju, uvaţavajući
sve bitne pojave koje su prisutne i na lokalnom, nacionalnom i globalnom nivou
bezbjednosti. Prema tome, a kako navodi Butorac i Solomun ―današnji stepen razvoja
bezbjednosti ne podrazumijeva više striktno sinonim za vojnu moć, već angaţovanost
drugih aspekata bezbjednosti kroz razne socijalne, ekonomske, kulturne, zdravstvene,
ekološke i druge sektore. Oni takoĊe navode ―da proces kreiranja sigurnosti na
odreĊenom podruĉju zavisi o ekonomskim, društvenim, politiĉkim i individualnim
karakteristikama tog podruĉja, nauĉnim i tehnološkim standardima, geopolitiĉkim i
geostrategijskim prilikama, te djelovanju prema javnosti― [3, str. 132]. Sveukupno
sagledavanje tih specifiĉnosti na lokalnom nivou ima za cilj, pravovremenog
preventivnog djelovanja, da ti izazovi, rizici i prijetnje ne preĊu u veći stepen prijetnje
koja dovodi ne samo do uznemirenja javnosti, nego i ozbiljnih bezbjednosnih posledica za
normalno funkcionisanje graĊana u toj lokalnoj zajednici. Naprosto, kako navodi Erkić
―graĊani od lokalnih vlasti oĉekuju inicijativu i odgovornost u rješavanju kljuĉnih
problema zajednice s obzirom na to da su nosioci lokalne vlasti najbliţi nivo vlasti samim
graĊanima zbog ĉega su u najboljoj poziciji za neposredan rad s lokalnim grupama s
ciljem razvoja uĉinkovitih programa koji se temelje na potrebama i kapacitetima
zajednice. Razvoj takvih programa, temeljenih na potrebama i obiljeţjima zajednice, je
prepoznat kao najuspješniji naĉin rješavanja problema. Pritom se ne smije zaboraviti na
173
nacionalne politike i strategije koje daju okvir i pravac djelovanja. Ali, djelovanje na
lokalnom nivou je kljuĉno za planiranje i provedbu aktivnosti koje su usmjerene na
izgradnju i odrţavanje bezbjednije i snaţnije lokalne zajednice‖ [5, str. 451]. Aktivno
ukljuĉivanje graĊana u doprinos bezbjednosti, takoĊe igra vaţnu ulogu. Kako navodi isti
autor ―vaţno je zapamtiti da, bez obzira na nivo aktivnosti i brige lokalne vlasti i lokalne
policije, graĊani najbolje znaju s kojim se problemima svakodnevno suoĉavaju. Iz tog
razloga je vaţno da se, s jedne strane motivišu na ukljuĉivanje u procese donošenja
odluka, a s druge strane i da se sami graĊani aktiviraju na tom podruĉju‖ [5, str. 451].
Današnji trendovi u prevenciji kriminaliteta, za rad veće bezbjednosti upućuje na ideju
zajedniĉke odgovornosti i ukljuĉivanje lokalne samouprave u odreĊivanju prioriteta na
polju bezbjednosti u lokalnoj zajednici.
5. ZAKLJUĈAK
Za današnje bezbjednosne izazove, rizike i prijetnje moţemo reći da su mnogo uĉestaliji i
sloţeniji od predhodni. Te promjene su posledica ubrzanog razvoja nauke i tehnologije,
zagaĊivanja ţivotne sredine, stvaranja sve većeg jaza izmeĊu bogatih i siromašnih,
globalizacije... Kao proizvod takve svoje sloţenosti, na sceni su posredi sasvim novi
oblici i naĉini njihovog ispoljavanja. S obzirom da ĉovjek teţi da bude što bezbjedniji,
što je i normalno, on bezbjednost danas posmatra kao pravo koje je neodvojivo od ostalih
prava, pravo na slobodu, ţivot, rad... Taj stepen ostvarivosti bezbjednosti ĉovjeka najviše
je uoĉljiv u lokalnoj zajednici, mjestu gdje on najdirektnije zadovoljava svoje potrebe i
ostvaruje svoja prava i interese. Posledice savremenih bezbjednosnih izazova koje su
danas prisutne, kako na nacionalnom i meĊunarodnom nivou reflektuju se i na lokalni
nivo. Ta refleksija posledica i njen naĉin ispoljavanja nisu svugdje iste i obiĉno zavise od
samih karakteristika, tj. specifiĉnosti svake lokalne zajednice koje mogu biti geografske,
demografske, kulturološke, etiĉke, etniĉke, socijalne, komunikacijske i druge prirode. U
bezbjednosnoj strategiji lokalnog nivoa, neophodno je uzeti u obzir te lokalne
specifiĉnosti, ali isto tako aktivno ukljuĉiti pored policije i lokalnu samoupravu sa svim
svojim institucionalnim i ljudskim kapacitetima. Mnogo je naĉina na koji lokalnoj policiji
i drugim subjektima moţe biti od pomoći lokalna samouprava, od donošenja lokalnih
propisa pa do profesionalizacije svojih sluţbenika koji na direktan ili indirektan naĉin
utiĉu na bezbjednost. Sasvim je jasno da se savremeni bezbjednosni izazovi, rizici i
prijetnje moraju shvatiti krajnje ozbiljno i prema njima se ophoditi sa posebnom paţnjom,
jer posledice koje sa sobom nose reflektuju se ne samo na bezbjednost uopšte, nego
dovode do liĉne tjeskobe i nelagode njenih graĊana, ugroţavajući tako njihova
zagarantovana ustavna prava i slobode. Posledice refleksije bezbjednosnih izazova, rizika
i prijetnji nisu samo evidentne na lokalnom nivou organizovanja ljudi, nego se te
posledice odraţavaju i na drugim većim nivoima, što upućuje na zakljuĉak njihove
uzajamne povezanosti, kao i na ozbiljnost u njihovom praćenju i suprostavljanju kako
danas, tako i u vremenu koje dolazi.
LITERATURA:
[1] Beck Urlich, (1999), World Risk Society, Polity Press, Cambridge.
[2] Bjeloš Maja, Brozović Zorana, ĐorĊević Saša, (2011), Priručnik za rad lokalnih
savjeta za bezbednost, Beograd.
[3] Butorac Ksenija, Solomun Davor, (2013), Utemeljenost suvremene policijske znanosti
i njen doprinos policijskoj praksi, Policija i sigurnost, 22 (1), str. 131-155., Zagreb.
174
[4] Dimitrijević Vojin, (2003), Bezbednost i politička zajednica, Pojam bezbednosti u
međunarodnim odnosima, Savez udruţenja pravnika Jugoslavije, 1973, str. 7-38, u:
Reforma sektora bezbednosti (ur. Hadţić M.), Institut G-17 plus i CCVO, Beograd.
[5] Erkić Draţan, (2017), Uticaj savremenih bezbjednosnih izazova na stanje lokalnih
zajednica u procesu globalizacij, Zbornik radova ―Dani kriznog upravljanja‖, str. 444-
457. Velika Gorica.
[6] Gaćeša Dragan, (1998), Policija: nadleţnost, organizacija, rukovođenje, Udruţenje
defendologa Republike Srpske – Glas Srpski, Banja Luka.
[7] Heng Yee-Kuang, (2006), War as Risk management: Strategy and conflictina an age
on globalised risks, Routledge, taylor and Francis group, New York.
[8] Kalanj Rade, (1994), Moderno društvo i izazovi razvoja, Hrvatsko sociološko društvo
– Zavod za sociologiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu, Zagreb.
[9] Kovaĉević Irina, (2013), Rizično društvo i neodrţivi razvoj, ĉasopis ―SVAROG‖, br.
7, str. 318-327. Banja Luka.
[10] Lisica Darvin, (2011), Sigurnosni rizici i temeljne društvene vrijednosti u Bosni i
Hercegovini, knjiga 2, Fakultet politiĉkih nauka , Sarajevo.
[11] Maksimović Goran , (2014), Koncept bezbjednosti izazova, rizika i prijetnji u
kontekstu definisanja nacionalnog sistema bezbjednosti, Zbornik radova, OdreĊenje
organizacija i djelatnosti subjekata nacionalnih sistema bezbjednosti, str. 127-139, Banja
Luka.
[12] Mijalković Saša, Keserović Dragomir, (2010), Osnovi bezbjednosti, Fakultet za
bezbjednost i zaštitu, Banja Luka.
[13] Milić Vojin, (1957), Sociološko proučavanje lokalnih društvenih zajednica,
Filozifija – Sociologija, br. 1, str. 45-65, Beograd.
[14] Miletić Slobodan, (1997), Policijsko pravo, Policijska akademija Beograd, Beograd.
[15] Musabegović Nijaz, Voćkić-Avdagić Nevenka, Nuhanović Asad, (1999), Lokalna
samouprava – traganja i iskustva, Centar za promociju civilnog društva, Sarajevo.
[16] Pejanović Mirko, Sadiković Elmir, (2010), Lokalna i regionalna samouprava u
Bosni i Hercegovini, TKD Šahimpašić, Sarajevo.
[17] Tatalović Siniša, Bilandţić Mirko, (2005), Osnove nacionalne sigurnosti,
Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Hrvatske, Policijska akademija, Zagreb.
[18] Vukiĉević Branko, (2003), Pravni englesko-srpski rečnik, Jezikoslovac, Beograd.
175
III MEĐUNARODNA NAUĈNO - STRUĈNA KONFERENCIJA
BEZBEDNOST I KRIZNI MENADŢMENT –TEORIJA I PRAKSA
BEZBEDNOST ZA BUDUĆNOST – 2017.
INSTITUCIONALNI OKVIR CIVILNE ZAŠTITE U
REPUBLICI SRBIJI
INSTITUTIONAL FRAMEWORK OF CIVIL
PROTECTION IN REPUBLIC OF SERBIA
SlaĊana Erić Regionalni centar Ministarstva odbrane Valjevo, Valjevo, REPUBLIKA SRBIJA,
Abstrakt: U savremenom društvu sve učestalije se prepoznaje potreba jačanja
sredstava i mehanizama sprovođenja zadataka civilne zaštite u cilju zaštite i spasavanja
ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i ţivotne sredine od opasnosti izazvanih
elementarnim nepogodama i drugim nesrećama. Iako se koreni civilne zaštite pronalaze u
humanitarnim aktivnostima i pruţanju pomoći, kako bi se sprečilo da stanovništvo bude
predmet napada tokom rata; kompleksnost bezbednosne arhitekture akcenat stavlja na
spremnost i sposobnost drţave da u svakom trenutku sprovede preventivne, odnosno
operativne mere zaštitu i spasavanje. Uprkos napretku i razvoju svih sfera ljudskog
delovanja čiji bi se doprinos ogledao u poboljšanju kvaliteta ţivota čovečanstva u celini;
paralelno se produbljuju i usloţnjavaju opasnosti, koje mogu uzrokovati proglašenje
vanredne situacije ili vanrednog stanja i testirati mogućnost hitnog reagovanje. Primarna
odgovornost drţave u smanjenju ranjivosti društva na bezbednosne izazove, rizike i
pretnje prepoznaje se u jakim institucionalnim okvirima sposobnim da implementiraju
međunarodnu i nacionalnu legislativu.
Kljuĉne reĉi: civilna zaštita, sistem zaštite i spasavanja, sistem odbrane, snage
zaštite i spasavanja
Abstract: In modern society it’s frequent for recognition of the need of
strengthening the devices and mechanism of maintenance the tasks of civil protection in a
goal of protecting and saving humans, material and culture goods and environment from
danger caused by natural disasters and other accidents. Although the roots of civil
protection are found in humanitarian activities and giving help in order to prevent that
population be the subject of attack during the war; the complexity of safety architecture
gives accent on readiness and capability of the state to make preventive and operative
measures for protection and rescue in every moment. Despite the advance and
development of all the areas of human operations which contribution is seen in
improvement the quality of lives of mankind in whole; at the same time all the dangers
are deepen and get more complicated, so they can cause the proclaiming of state of
emergency and so test the possibility of urgent reaction. Primary responsibility of the
state in decreasing the vulnerability of society on safety challenges, risks and threats is
recognized in strong institutional areas capable to implement international and national
legislative.
Key words: civil protection, system of protection and rescue, defense system,
strengths of protection and rescue.
176
1. UVOD
U dostignutom nivou bezbednosti odreĊene drţave, sve znaĉajnije mesto zauzima kultura
prevencije, koja se tiĉe ĉak i svakog pojedinca. Svest o bezbednosnim problemima i
obavezi zaštite vitalnih vrednosti i interesa, umnogome doprinosi smanjenju nastanka
opasnosti izazvanih pre svega ljudskim faktorom, ali i utiĉe na pripremljenost i adekvatno
reagovanje u trenutku već nastalih katastrofa. Svaka radnja u funkciji opstanka društva
mora biti postavljena na jake temelje i institucionalno sprovedena. Odrţiva i primenljiva
normativno-pravna regulativa, jasna je smernica izgradnje, oblikovanja i rada institucija,
koje doprinose unapreĊenju stanja bezbednosti. O bezbednosti se najviše misli kada je
ugroţena; pa samim tim i o sistemu zaštite i spasavanja, odnosno sistemu odbrane u
okviru kojih egzistira civilna zaštita. Vezivana samo za posledice ratnih pustošenja,
civilna zaštita je dugo bila zanemarivana i zapostavljana, sve dok elementarne nepogode,
tehniĉko-tehniloški akcidenti i teroristiĉki akti, nisu dokazali da po materijalnim
razaranjima i stvaranju straha kod stanovništva mogu biti podjednako pogubni. Drţava
ima centralnu ulogu i odgovornost za bezbednost graĊana i imovine, pa samim tim i njene
institucije u odnosu na dodeljene bezbednosne zadatke, proširuju i unapreĊuju svoja
delovanja. Novi aspekti bezbednosti dodeljuju zadatke zaštite i spasavanja, ne samo
drţavnim institucijama, već i privrednim društvima, preduzetnicima, udruţenjima,
organizacijama i savezima. U celokupnom lancu koordinacije rada drţavnih i nedrţavnih
subjekata, vaţno je prepoznati mesto i ulogu u sprovoĊenju zadataka i mera civilne zaštite
kako tokom pripremnih faza, tako i u sluĉaju nastanka vanredne situacije, odnosno
vanrednog stanja. U suprotnom, dolazi do parcijalnog angaţovanja snaga i sredstava,
odnosno neusklaĊenosti i neuspešnog realizovanja civilne zaštite. Kroz strateška
dokumenta, civilna zaštita kao osnovni nosilac realizacije zadataka misije zaštite i
spasavanja, inkorporirana je u sistem civilne odbrane. U Republici Srbiji 2009. godine,
civilna zaštita izlazi iz okrilja Ministarstva odbrane, i potpada pod ingerenciju
Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno Sektora za vanredne situacije. TakoĊe, kroz
zakonske okvire civilna zaštita se ponovo vraća u nadleţnost lokalnih samouprava, a na
znaĉaju dobijaju i privredna društva, organizacije, dobrovoljna udruţenja graĊana, koji se
mogu ukljuĉiti u zaštitu i spasavanja. Vojska Srbije i dalje predstavlja nezaobilazni
element zaštite i spasavanja, ĉije sposobnosti u domenu civilne zaštite zadnjih godina na
teritoriji Republike Srbije testiraju vanredne situacije.
2. CIVILNA ZAŠTITA U VANREDNOJ SITUACIJI
Išĉezavanje na meĊunarodnoj sceni tenzije od globalnog rata, uticalo je i na pomeranje
civilne zaštite iz oruţanih snaga u civilne strukture. Destruktivno delovanje prirodnih sila
moţe proizvesti jaka razaranja i izazvati osećaj nesigurnosti kod ljudi; dok ugroţenost
kritiĉne infrastruktura jedne drţave usled tehniĉko-tehnoloških nesreća ili terorizma
ometa ili prekida normalno funkcionisanje svih društvenih sfera na odreĊeni vremenski
period. Takve okolnosti gotovo uvek proizvode bar vanrednu situaciju, odnosno stanje
kada su rizici i pretnje ili posledice katastrofa, vanrednih dogaĊaja i drugih opasnosti po
stanovništvo, ţivotnu sredinu i materijalna dobra takvog obima i intenziteta da njihov
nastanak ili posledice nije moguće spreĉiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadleţnih
organa i sluţbi, zbog ĉega je za njihovo ublaţavanje i otklanjanje neophodno upotrebiti
posebne mere, snage i sredstva uz pojaĉan reţim rada [13]. U odnosu na prvobitnu
vezanost za zaštitu civilnog stanovništva od posledica ratnih razaranja; usled konstantnog
ugroţavanja bezbednosti društva od elementarnih nepogoda, tehniĉko-tehnoloških
nesreća ili katastrofa razliĉitog intenziteta; proširuju se okolnosti primene civilne zaštite i
177
potvrĊuje njena uloga u sistemu zaštite i spasavanja. Sistem zaštite i spasavanja je deo
sistema nacionalne bezbednosti i integrisani oblik upravljanja i organizovanja subjekata
sistema zaštite i spasavanja na sprovoĊenju preventivnih i operativnih mera i izvršavanju
zadataka zaštite i spasavanja ljudi i dobara od posledica elementarnih nepogoda i drugih
nesreća, ukljuĉujući i mere oporavka od tih posledica [13]. U cilju stvaranja što
utemeljenijih okvira u nacionalnoj legislativi za sprovoĊenje zadataka i mera civilne
zaštite, donet je niz podzakonskih akata, koja dopunjuju Zakon o vanrednim situacijama;
dok je usled meĊusobne solidarnosti drţava u pruţanju pomoći i saradnje, kako bi se
zajedniĉki prevazišli problemi, potpisan niz meĊunarodnih ugovora. SprovoĊenjem
zakona od strane predviĊenih subjekata sistema zaštite i spasavanja, uspostavlja se
adekvatan meĊuresorni ambijent funkcionisanja civilne zaštite. Vanredne situacije nalaţu
veoma dinamiĉan i proaktivan, meĊuzavisan i sloţen proces rukovoĊenja, koji obuhvata
aktivnosti i procedure klasiĉnog rukovoĊenja i upravljanja: procenu, odluĉivanje,
planiranje, organizovanje, nareĊivanje i izvršenje, kontrolu i analizu, koja se mora, u
potrebnom obimu, sprovesti na svim nivoima organa za rukovoĊenje i upravljanje
vanrednim situacijama [9]. Idejni fokus programa civilne zaštite potrebno je bazirati na
pet preduslova: relevantnom pravnom aspektu civilne zaštite; podršci dostupne
infrastrukture, odreĊivanju budţeta, mehanizmima koordinacije izmeĊu ministarstava i
agencija, i nameni programa odbrane drţave [6]. Ona objedinjava u jedinstven sistem sve
delatnosti u oblasti priprema, prevencije i rehabilitacije znaĉajne za spreĉavanje nesreća,
pravilo reagovanje i ublaţavanje i otklanjanje njihovih posledica [3]. Civilna zaštita je
kao humanitarna, socijalno integrativna, a pre svega eminentno drţavna funkcija,
neprenosiva i neotuĊiva od izvršne vlasti Republike Srbije [3]. Vodeću instituciju u ovoj
oblasti predstavlja Sektor za vanredne situacije MUP-a. Korpus zadataka ovog
ministarstva, iz oblasti zaštite i spasavanja, a koji bi se odnosio na civilnu zaštitu,
podrazumeva: organizaciju obuĉavanja i proveru operativne spremnosti štabova i sluţbi
za vanredne situacije, kao i specijalizovanih jedinica civilne zaštite, u skladu sa
programima i planovima obuka (pruţa struĉnu pomoć i instrukcije za rad organa zašite i
spasavanja autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave, privrednih društava i
drugih pravnih lica); i obrazovanje, organizovanje i opremanje specijalizovanih jedinica
civilne zaštite za teritoriji Republike Srbije i upravnih okruga, organizaciju i nabavljanje,
servisiranje, odrţavanje i skladištenje opreme za potrebe zaštite i spasavanja. MeĊutim,
prvi nivo upravljanja rizicima od katastrofa treba da bude smešten na nivou lokalne
zajednice kako bi u fokusu takvog pristupa bila bezbednost ljudi [5]. Jedinice lokalne
samouprave su duţne na svojoj teritoriji da: donesu odluku o organizaciji i funkcionisanju
civilne zaštite i obezbede njeno sprovoĊenje u skladu sa jedinstvenim sistemom zaštite i
spasavanja; planiraju i utvrĊuju izvore finansiranja za razvoj civilne zaštite i sprovode
mere i zadatke civilne zaštite; nabavljaju i odrţavaju sredstva za uzbunjivanje u okviru
sistema javnog uzbunjivanja u Republici Srbiji, uĉestvuju u izradi studije pokrivenosti
sistema javnog uzbunjivanja na svojoj teritoriji; organizuju, razvijaju i vode liĉnu i
kolektivnu zaštitu; i formiraju, organizuju i opremaju jedinice civilne zaštite opšte
namene. U domenu civilne zaštite privredna društva i druga pravna lica vrše sledeće
aktivnosti:
- planiraju i obezbeĊuju sredstva za organizovanje, opremanje, osposobljavanje i
obuĉavanje jedinica civilne zaštite koje one obrazuju;
- organizuju i pripremaju liĉnu, uzajamnu i kolektivnu zaštitu; i
- sprovode mere i zadatke civilne zaštite svojih zaposlenih, materijalnih i drugih dobara
[13]. GraĊani se obuĉavaju za liĉnu, uzajamnu i kolektivnu zaštitu, sprovode propisane i
nareĊene mere i izvršavaju zadatke civilne zaštite [13]. TakoĊe, duţni su da prihvate
raspored koji im je odreĊen pri rasporeĊivanju u organe i jedinice civilne zaštite
(specijalizovane i opšte namene); i da se odazovu pozivu nadleţnog organa civilne zaštite.
178
U Nacionalnoj strategiji zaštite i spasavanja Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije su
prepoznati kao znaĉajni resursi, pre svega zbog mogućnosti angaţovanja kapaciteta
logistiĉke podrške, vazduhoplova, inţenjerskih sastava i jedinica ABHO [7]. Vojska
Srbije, jednu od svoje tri misije, a to je podrška civilnim vlastima u suprotstavljanju
pretnjama bezbednosti, realizuje kroz pomoć civilnim vlastima u suprotstavljanju
unutrašnjem ugroţavanju bezbednosti, terorizmu, separatizmu i organizovanom kriminalu
i kroz pomoć civilnim vlastima u sluĉaju prirodnih nepogoda i tehniĉkih i tehnoloških i
drugih nesreća [8]. Naĉelnik Generalštaba Vojske Srbije, odnosno starešina nadleţne
komande Vojske Srbije, na osnovu posebnog ovlašćenja predsednika Republike, a radi
zašite i spasavanja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara od elementarnih nepogoda,
tehniĉko-tehnoloških nesreća i katastrofa, posledica terorizma i drugih većih nesreća,
moţe narediti mere sprovoĊenja pripravnosti i upotrebu delova Vojske Srbije, radi
otklanjanja štetnih posledica koje mogu nastati nevojnim pretnjama bezbednosti [1].
Normativno-pravnim aktima nije u potpunosti odreĊen predstavnik Vojske Srbije koji
upravlja operacijama za vreme vanrednih situacija i vrši komunikaciju sa nadleţnim
Sektorom za vanredne situacije. UvoĊenje organizacione jedinice ili unapreĊenje
postojeće sa ciljem uspostavljanja instituta kriznog menadţmenta poboljštaće striktnu
vojnu hijerarhiju, što će uz bezbednosno-odbrambenu ulogu Vojske Srbije imati izuzetan
efekat [11]. Štabovi za vanredne situacije, jedinice civilne zaštite, vatrogasno-spasilaĉke
jedinice, policija, Vojska Srbije, i subjekti ĉija je redovna delatnost zaštita i spasavanje,
kao i privredna društva i druga pravna lica, Crveni krst Srbije, Gorska sluţba spasavanja
Srbije, i udruţenja koja su osposobljena za zaštitu i spasavanja imaju obavezu
sprovoĊenja mera civilne zaštite. Polazeći od davno iskazane, ali i osporavane misli po
kojoj je civilna zaštita polisa osiguranja naroda, jasno je da svako društvo mora uloţiti
maksimalan napor radi stvaranja efikasnog sistema sa najuzvišenijim ciljem zaštite i
spasavanja ljudi, kao i njihovih materijalnih i kulturnih dobara, pa stoga sve mora biti
podreĊeno stvaranju preduslova koji omogućavaju njegovo funkcionisanje [3]. Civilna
zaštita u vanrednim situacijama postaje integracioni proces, pokazujući vaţnost i
neminovnost zajedniĉkog delovanja i saradnje ne samo Sektora za vanredne situacija i
Vojske Srbije, već svih drţavnih organa, privrednih društava i drugih pravnih lica,
udruţenja, organizacija i društava, ĉiji je ljudski i materijalni kapaciteti osposobljen i
opremljen za ukljuĉivanje u proces sprovoĊenja mera civilne zaštite.
3. CIVILNA ZAŠTITA U VANREDNOM STANJU
U svakom trenutku tokom godine, bar jednа drţavа na svојој teritoriji ima proglašenu
vanrednu situaciju ili vanredno stanje. Prilikom definisanja pojmovnih odreĊenja
vanredne situacije i vanrednog stanja, evidentna je ĉinjenica da vanredna situacija
predstavlja blaţi oblik vanrednog stanja. Taĉnije, vanredna situacije je stanje koje nastaje
kada se redovnim aktivnostima ne mogu spreĉiti i otkloniti posledice izazvane
opasnostima, a kad predviĊene mere ne budu dovoljne ona sa sigurnošću moţe prerasi u
vanredno stanje [2]. Drţave proglašavaju vanredno stanje u zavisnosti od stepena
narušenosti bezbednosti, kao i posledica po nacionalne vrednosti i interese. U Republici
Srbiji, vanredno stanje je stanje javne opasnosti u kojem je ugroţen opstanak drţave ili
graĊana, a posledica je vojnih ili nevojnih izazova, rizika i pretnji bezbednosti [12].
Ĉoveĉanstvo se suoĉava sa tradicionalnim, ali i modifikovanim uzroĉnicima opasnosti,
gde srţ rešavanja problema leţi u ĉinjenici smanjenja štetnih posledica, koje su uvek
iznova alarmirajuće. Vanredno stanje nije više samo prelazni period od mirnodopskog ka
ratnom stanju; ono zapravo sve ĉešće postaje neophodan period za uspostavljanje
normalnog funkcionisanja društva nakon nastalih nesreća i katastrofa. Posmatrajući
179
civilnu zaštitu u kontekstu alternativnog vremenskog okvira za otklanjanje štetnih
posledica, prepoznaje se ekstremna sloţenost sistema, u kojem kooperativna
komunikacija i rad razliĉitih struktura dovodi do krajnjeg cilja. U Republici Srbiji,
Zakonom o odbrani je definisano da se civilna zaštita organizuje, priprema i sprovodi kao
sistem zaštite i spasavanja ljudi, ţivotinja, materijalnih i kulturnih dobara od elementarnih
nepogoda, tehniĉko-tehnoloških nesreća i katastrofa, posledica terorizma, ratnih i drugih
većih nesreća, a u skladu s vaţećim propisima, naĉelima i zahtevima Dopunskog
protokola uz Ţenevske konvencije i drugim pravilima meĊunarodnog humanitarnog
prava, kao i potvrĊenim meĊunarodnim ugovorima. MeĊutim, tokom vanrednog stanja
civilna zaštita se organizuje i funkcioniše kao deo sistema odbrane, koji predstavlja u
sklopu sistema nacionalne bezbednosti jedinstvenu, normativno, strukturno i
funkcionalno ureĊenu celinu, ĉiji je cilj zaštita suverenosti, nezavisnosti, teritorijalne
celovitosti i bezbednosti Republike Srbije od svih oblika spoljnjeg i unutrašnjeg
ugroţavanja u miru, vanrednom stanju i ratu [12]. U cilju zaštite i spasavanja ljudi,
materijalnih dobara i ţivotne sredine u vanrednom stanju; ministarstva Republike Srbije,
veliki tehniĉko-tehnološki sistemi, posebna pravna lica, privredna društva, druga pravna
lica i preduzetnici od znaĉaja za odbranu organizuju sprovoĊenje mera i zadataka civilne
zaštite. Za realizovanje navedenih aktivnosti svi subjekti sistema odbrane se pripremaju
na osnovu svojih planova odbrane, u sklopu kojih je plan funkcionisanja civilne zaštite od
krucijalne vaţnosti; jer se istim utvrĊuje organizacija, snage, sredstva, mere i postupci
jedinica, štabova i drugih organa civilne zaštite i privrednih društava, ustanova,
organizacija i sluţbi opremljenih i osposobljenih za zaštitu i spasavanja u neposrednom
sprovoĊenju mera zaštite i spasavanja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i u otklanjanju
posledica ratnih dejstava i drugih opasnosti. TakoĊe, u domenu civilne zaštite i organi
jedinica lokalne samouprave su odgovorni da obezbede neposredno zadovoljavanje
potreba graĊana u vanrednom stanju preko javnih preduzeća, privrednih društava, drugih
pravnih lica i preduzetnika na teritoriji svoje nadleţnosti [14]. GraĊani imaju pravo i
duţnost da izvršavaju vojnu, radnu i materijalnu obavezu na osnovu raspored u civilnoj
zaštiti; a shodno zakonima, odlukama nadleţnih organa i planovima odbrane. Tokom
vanrednog stanja, uĉešće graĊana u civilnoj zaštiti obuhvata:
- rezervni sastav civilne zaštite;
- izvršavanje radne obaveze u subjektima odbrane, odnosno drţavnim organima,
privrednim društvima, drugim pravnim licima i kod preduzetnika u delatnosti od
posebnog znaĉaja za odbranu i zaštitu i spasavanje, a u cilju izvoĊenja
neodloţnih radova za potrebe civilne zaštite;
- izvršavanje materijalne obaveze; odnosno ustupanje na privremeno korišćenje uz
naknadu, pokretnih i nepokretnih stvari kojima raspolaţu, a koje su odreĊene kao
stvari posebne namene za potrebe civilne zaštite.
Prepoznavanjem svih strukura društva kao neophodnih u zaštiti stanovništva u vanrednom
stanju, naglašava se kompleksnost civilne zaštite, kao i trajna potreba njene izgradnje i
unapreĊivanja.
4. CIVILNA ZAŠTITA U RATU
Istoriju ĉoveĉanstva nezaobilazno prate ratovi, dokazujući uvek iznova da drţave moraju
raĉunati na direktne i indirektne posledice ovog stanja opasnosti. Ne išĉezavajući sa
meĊunarodne scene, ratovi su istovremeno i tradicionalna i savremena pretnja
civilizacijama i ljudskim tekovinama. Iznedrila iz vaţnosti prevazilaţenja strahota
oruţanih sukoba, civilna zaštita opominje na neophodnost ureĊenosti u vremenu kada su
bezbednosni izazovi, rizici i pretnje, više nego ikada ranije, transnacionalnog karaktera.
180
Dopunskim protokolom uz Ţenevske konvencije od 12 avgusta 1949. godine o zaštiti
ţrtava meĊunarodnih oruţanih sukoba (Protokol I), civilna zaštita postaje normativno-
pravno utemeljena. U smislu ovog meĊunarodnog ugovora, pod izrazom civilna zaštita
podrazumeva se vršenje nekih ili svih humanitarnih aktivnosti (sluţba uzbune,
evakuacija; stavljanje na raspolaganje i organizovanje skloništa; primena mera
zamraĉivanja; spasavanje; sanitetska sluţba, ukljuĉujući prvu pomoć i versku pomoć;
borba protiv poţara, otkrivanje i oznaĉavanje opasnih zona; dekontaminacija i druge
sliĉne mere zaštite; pruţanje hitnog smeštaja i snabdevanja; hitna pomoć u uspostavljanju
i odrţavanju reda u postradalim zonama; hitno uspostavljanje neophodnih sluţbi od
javnog interesa; hitno sahranjivanje, pomoć u oĉuvanu dobara bitnih za opstanak; i
dopunske aktivnosti potrebne za vršenje bilo kojih napred navednih zadataka, ukljuĉujući,
ali ne ograniĉavajući se na planiranje i organizaciju) s ciljem da se civilno stanovništvo
zaštiti od opasnosti od neprijateljstava ili nesreće i da mu se pomogne da savlada njihovo
neposredno dejstvo, kao i da se obezbede uslovi potrebni za njegov opstanak [4]. Drţave
potpisnice Protokola se obavezuju da navedene aktivnosti realizuju preko formiranih
ustanova ili drugih jedinica, iskljuĉivo namenjenih za civilnu zaštitu. Nalazeći svoje
utemeljenje prevashodno u meĊunarodnom pravu, sprovoĊenje civilne zaštite u ratu mora
biti odreĊeno kroz zakonodavstvo svake drţave pojedinaĉno. U Republici Srbiji
nacionalnom legislativom je istovetno odreĊeno funkcionisanje civilne zaštite u
vanrednom i ratnom stanju. Kroz odbranu drţave, primarno se obezbeĊuje suverenost,
nezavisnost, teritorijalna celovitost i bezbednost, odnosno vitalni odbrambeni interesi koji
su ratom uroţeni. Civilna odbrane je deo sistema odbrane, koga ĉine i zakonodavna i
izvršna vlast Republike Srbije, Vojska Srbije i drugi subjekti znaĉajni za odbranu. Misije
civilne odbrane su: obezbeĊivanje pretpostavki za funkcionisanje sistem odbrane, zaštita i
spasavanje i uĉešće u meĊunarodnim operacijama zaštite i spasavanja [8]. Pored isticanja
normativno-pravne odreĊenosti organizacije i funkcionisanja civilne zaštite u okviru
sistem odbrane; vaţno je naglasiti nuţnost ureĊenja institucionalnog okvira rukovoĊenja i
koordinacije zajedniĉko rada snaga zaštite i spasavanja u ratu. Sve je manji broj
bezbednosnih izazova, rizika i pretnji koji su izolovana pojava. U tom kontekstu razvoj
opasnosti XXI veka, potrebno je da prati i povećana svest ljudi o zaštiti sopstvene
bezbednosti, ali i bezbednosti drugih.
5. ZAKLJUĈAK
Kroz zajedniĉko sprovoĊenje zadataka i mera civilne zaštite uoĉava se meĊuzavisnost
sistema zaštite i spasavanja i sistema odbrane na putu uspostavljanja normalnih
egzistencijalnih uslova stanovništva teritorije zahvaćene vanrednom situacijom ili
vanrednim stanjem. Uloga drţavnih organa, jedinica lokalne samouprave, privrednih
društava i drugih pravnih lica, kao i graĊana potrebno je da bude vidljivija; odnosno da se
njihovo ispoljavanje ne manifestuje samo u kritiĉnim situacijama, već i kroz izvoĊenje
obuka i veţbi, jer je svaki vid proaktivnog delovanje u cilju pripreme za izvoĊenje
konkretnih aktivnosti u datim uslovima. Civilna zaštita je neophodna u svim uslovima, ali
je potrebno kroz normativno-pravnu regulativu definisati koordinaciju i zajedniĉko
delovanje subjekata sistema zaštite i spasavanja u vanrednoj situaciji, odnosno subjekata
sistema odbrane u vanrednom i ratnom stanju. U Republici Srbiji, najĉešći uzroci
proglašenja vanredne situacije su poţari i elementarne nepogode, odnosno poplave,
odronjavanje zemljišta i sneţni nanosi. Nacionalna legislativa nevojne bezbednosne
izazove, rizike i pretnje, kao što je terorizam, podjednako prepoznaje u proglašavanju
vanredne situacije i vanrednog stanja. Stepen i intenzitet ispoljavanja odreĊene nesreće ili
katastrofe, uslovljava i ozbiljnost nadleţnih organa u zaštiti drţave i graĊana.
181
Najupeĉatljiviji primer je Francuska, zemlja koja je usled teroristiĉkog akta izvršenog u
Parizu 13. novembra 2015. godine, proglasila vanredno stanje. Nakon skoro dve godine,
vanredno stanje u ovoj zemlji je i dalje na snazi. Institucionalni okvir civilne zaštite u
Republici Srbiji neophodno je urediti, u smislu preciznijeg odreĊenja hijerarhije
rukovoĊenja i upravljanja vanrednom situacijom, odnosno vanrednim stanjem;
koordinacije zajedniĉkog delovanja svih drţavnih i nedrţavnih subjekata; olakšavanje
komunikacije i omogućavanje efikasnije razmene informacija. U dosadasnjim vanrednim
situacijama na teritoriji Republike Srbije, od presudnog znaĉaja je bilo angaţovanje
Vojske Srbije u zaštiti i spasavanju. Ipak, razvoj kapaciteta i tehniĉke opremljenosti
postaje imperativ i kod realizacije mera civilne zaštite. U tom kontekstu vaţno je tokom
budućeg period izvršiti reformu Vojske, kako bi se podrobnije ukljuĉivala u sprovoĊenje
mera civilne zaštite, urediti organ koji njom upravlja tokom vršenja trece misije i
unaprediti kapacitete, jer civilna zaštita mora da prati razvoj tehnologija. Ukazivanjem na
institucionalni okvir civilne zaštite, ţeli se istaći odgovornost i obaveza razliĉitih
struktura u situacijama, poĉev od mirnodopske, vanredne do vanrednog i ratnog stanja.
Odgovoran, dosledan i sveobuhvatan pristup uspostavljanja i implementiranja koncepta
civilne zaštite, doprineće povećanju spremnosti izvršavanja zadataka zaštite i spasavanja
svih struktura društva.
LITERATURA [1] Babić, B.: Zaštita i spasavanje u Republici Srbiji, Vojno delo, 5/2016, (2016), 244-
277, 0042-8426;
[2] Dulović, Lj.: Zakonodavni okvir za angaţovanje Vojske Srbije u vanrednim
situacijama, Vojno delo, jesen/2014, (2014), 208-224, 0042-8426;
[3] Jakovljević, V. (2011). Civilna zaštita Republike Srbije, Fakultet bezbednosti, 978-86-
84069-57-5, Beograd;
[4] Kneţević-Predić, V., Avram, S., Leţaja, Ţ. (2007). Izvori međunarodnog
humanitarnog prava, Fakultet politiĉkih nauka, Crveni krst Srbije, MeĊunarodni komitet
Crvenog krsta, 978-86-842451-22-2, Beograd;
[5] Mihajlović, E. (2017). Civilna zaštita, Fakultet zaštite na radu u Nišu, 978-86-6093-
077-6, Niš;
[6] Muradi, J.: Civil Degence and National Security: Composition and Implementation
Model in National Defence, Journal of Arts & Humanitios, 06, (2017), 12-20, 2167-9045
[7] Nacionalna strategija zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, Sluţbeni glasnik
RS broj 86/2011 od 18.11.2011. godine;
[8] Strategija odbrane Republike Srbije, Sluţbeni glasnik RS broj 88 od 28.10.2009;
[9] Štrbac, K. (2008). Humanitarne organizacije u zbrinjavanju civilnog stanovništva u
vanrednim situacijama, Direkcija za izdavaĉku i biblioteĉko-informacionu delatnost,
Vojnoizdavaĉki zavod, 978-86-335-0233-7, Beograd;
[10] Uputstvo o Metodologiji za izradu procene ugroţenosti od elementarnih nepogoda i
drugih nesreća i planova zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, Sluţbeni glasnik
RS broj 18 od 07.03.2017. godine;
[11] Vraneš, J., Perkuĉin, J., Remetić, D. (2016). Kapaciteti i mogućnosti Vojske RS za
reakcije u kriznim situacijama, Zbirka predloga praktičnih politika iz oblasti bezbednosne
politike – perspektive mladih lidera, ISAC Fond, Centar za meĊunarodne i bezbednosne
poslove, 978-86-86383-24-2, Beograd, 17-31;
[12] Zakon o odbrani Republike Srbije, Sluţbeni glasnik RS broj 10 od 29.01.2015;
[13] Zakon o vanrednim situacijama, Sluţbeni glasnik RS broj 93 od 28.09.2012;
[14] Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, Sluţbeni glasnik RS broj 95 od
17.12.2010.
182
III MEĐUNARODNA NAUĈNO - STRUĈNA KONFERENCIJA
BEZBEDNOST I KRIZNI MENADŢMENT –TEORIJA I PRAKSA
BEZBEDNOST ZA BUDUĆNOST – 2017.
MOGUĆNOST PRIMENE ALATA @RISK U
PREVENCIJI POŢARA
THE POSSIBILITY APPLICATIONS TOOLS @RISK IN
FIRE PREVENTION
Zoran M. Maĉak1, Branko Babić
2, Milomir Isailović
3
1 Ministarstvo odbrane Republike Srbije, Beograd, Srbija, [email protected]
2 Visoka tehniĉka škola strukovnih studija u Novom Sadu, Novi Sad, Srbija,
Ministarstvo odbrane Republike Srbije, Beograd, Srbija, [email protected]
Abstrakt: Softversko rešenje britanske firme Palisade nazvano @RISK, koje kao
platformu za rad koristi najzastuplјeniji program za tabelarne kalkulacije Microsoft
office Excel, uspešno se koristi za analizu verovatnoća nastanka događaja u budućnosti.
U osnovi su mu postavke metode simulacije poznate kao Monte Karlo simulacija. U radu
je prezentovana moguća primena alata @RISK pri donošenju odluka o prevenciji
poţara.
Klјuĉne reĉi: podrška odlučivanju, prevencija poţara, Monte Karlo simulacija, @RISK.
Abstract: Software solution by British company Palisade. @RISK that as a platform
for the work program that uses the most common familiar spreadsheet Microsoft Office
Excel, successfully used for the analysis of the likelihood of future events. Basically his
settings of the simulation method known as Monte Carlo simulation. The paper presents
possible applications of @RISK tool in making decisions about fire prevention.
Keywords: decision support, prevention of fire, Monte Carlo simulation, @RISK.
1. UVOD
Alati za podršku odluĉivanju ne zamenjuju donosioca odluke (DO), ali mu umnogome
olakšavaju rad. Projektovani su tako da na zadovolјavajući naĉin ubrzaju rad pri analizi
obimnih koliĉina informacija i umanje negativan uticaj (subjektivne greške) kod
rešavanja većine karakteristiĉnih problema koji se javlјaju u procesu višekriterijumskog
odluĉivanja, poput velikog broja kriterijima i nesamerlјivih (neuporedivih) jedinica mere
– videti . Neretko su potrebne analize verovatnoća nastanka nepoţelјnih posledica
dogaĊaja u budućnosti koje karakteriše veliki stepen neizvesnosti. Teoretiĉari istiĉu da
rizik podrazumeva dve osnovne komponente: (I) neţelјeni gubitak ili posledicu i (II)
neizvesnost u odigravanju posledica, te sublimiraju da je rizik „mogućnost realizacije
neţelјene posledice nekog dogaĊaja― Jedan od alternativnih alata za podršku
odluĉivanju pri izraţenoj neizvesnosti je i softver nazvan @RISK. Alat omogućava da se
naprave produktivnije i uverlјivije poslovne odluke . Višestruku primenu zabeleţio je u
osigravajućim kućama i finansijskom sektoru, no i etimološki osvrt ukazuje da se uspešno
moţe primeniti u svim oblastima gde postoji rizik. Sublimirajući oficijelna objašnjenja
183
4@RISK kao dodatak programa za tabelarne kalkulacije Microsoft office Excel–a, vrši
analizu rizika i, koristeći Monte Karlo2 simulaciju, pokazuje mnogo mogućih ishoda.
Matematiĉki i objektivno izraĉunava i prati više razliĉitih mogućih budućih scenarija i
verovatnoća, ĉime se moţe ublaţiti svojevrsna konfuzija nagaĊanja, mogućih planova i
strategija. Pored verovatnoće oĉekivanih rizika, program uporeĊuje iste, što znaĉi da se
moţe proceniti koje rizike prioritetno preduprediti. U struĉnim krugovima raĉuna se tzv.
individualni rizik (Ri) koji predstavlјa odnos broja poginulih (Bp) u poţarima i broja
stanovnika (Bs) (najĉešće na 100.000) i iskazuje se formulom
Bs
Bp =Ri (1)
Prema analizama 1u periodu od 2004. do 2008. godine, u poţarima u Srbiji je godišnje
ginulo proseĉno 89 lјudi, tj. 12 stanovnika na jedan milion. Prema navedenoj formuli,
izraĉunata vrednost rizika Ri = 1,21 x 10-5. Iako novije analize pokazuju trend smanjenja
indeksa Ri (prema 2 u periodu od 2010. do 2014. godine proseĉno je ginulo 75 lica, a Ri =
1,00 x 10-5
), Strategija zaštite od poţara za period 2012-2017. godine, donosi da je opšta
ocena stanja u oblasti zaštite od poţara nezadovolјavajuća 6Strategija u obzir uzima i
obilјe drugih „neţelјenih dogaĊaja― poput znatnih ekonomskih šteta, mogućnosti nastanka
tehniĉko-tehnloških udesa, oslobaĊanja otrovnih produkata sagorevanja, dugotrajnih i
skupih mere sanacije, narušavanja ekosistema i sl. Shodno navedenom, od odgovornih
institucija i ostalih uklјuĉenih subjekata zahteva se da ovim pitanjima pristupe veoma
profesionalno. Procene, analize i pronalaţenje rešenja za prevenciju poţara u budućnosti,
kojima će se smanjiti njihov broj i u znaĉajnoj meri umanjiti nepoţelјne posledice, biće
efikasnije i efektivnije korišćenjem savremenih alata za podršku odluĉivanju, kakav je
@RISK.
2. DEFINISANјE PROBLEMA
Za donošenje odluke koje predstavlјa rešenje ili akciju, problem je najpre potrebno jasno
omeĊiti i definisati. U konkretnom sluĉaju za postavku problema vaţno je:
- Fokus je na analizi lokacija nastanka opasnog dogaĊaja, što će na bazi rezultata
simulacije, pomoći nadleţnim DO odreĊivanje prioritetnih preventivnih polјa delovanja u
koje treba uklјuĉiti raspoloţive resurse.
- Numeriĉke podatke u primeru treba uzeti sa rezervom, jer se znatno razlikuju u
zavisnosti od izvora. U Republici Srbiji se do 2009. godine statistiĉki podaci o poţarima
uglavnom nisu prikuplјali na odgovarajući naĉin 1, te se npr. u statistiĉkom pregledu
stanja javne bezbednosti za 2002. godinu navodi da ih je bilo 4.895, a prema podacima
vatrogasno-spasilaĉkih jedinica MUP-a, bilo ih je 14.892, odnosno 3,04 puta više. Deo
dostupnih statistiĉkih podataka odnosi se samo na poţare na kojima je zbog stradalih lica,
znatnih šteta ili indicija o kriviĉnom delu vršen uviĊaj 7. Od 2010. godine postoji baza
podatkaka jedinstvenog programa evidencije dogaĊaja „DOG― Ministarstva unutrašnjih
poslova RS, ĉime se dobilo na pouzdanosti podataka, koji su sada u konzistentnosti sa
statistiĉkim podacima Centra za poţarnu statistiku MeĊunarodne asocijacije poţarnih i
spasilaĉkih sluţbi (CTIF) ĉiji ĉlan je i Vatrogasni Savez Srbije. MeĊutim, evidencija nije
fokusirana na prevencije poţara (njoj su u fokusu broj stradalih, povreĊenih, broj
intervencija, poziva nadleţnim, vremena reagovanja, upotreblјena efektiva i sl.). Ipak, iz
2Monte Karlo simulacija se koristi ako je potrebno doneti procenu ili odluku u situaciji
gde postoji znaĉajna neizvesnost o kretanju vrednosti nekih varijabli. Kod postojanja
neizvesnosti nije dobro uzeti proseĉnu vrednost varijable, nego neku sluĉajnu razdeobu.
184
evidencije se mogu selektovati najzastuplјenije lokacije dešavanja poţara. Iako se u
primeru teţilo unosu korektnih ulaznih parametra, cilј rada je prikaz rada alata @RISK, a
ovako definisan cilј moţe se postići i u uslovima nepotpune taĉnosti. Naravno,
upotreblјivost alata postiţe svoju punu svrhu kada se unesu taĉni podaci (taĉnost
simulacije u direktnoj je vezi sa taĉnošću podataka).
Sublimirajući navedeno, u posmatranom primeru problem se definiše na sledeći naĉin:
Korišćenjem softverskog alata @RISK, u cilјu izbora optimalnih mera na prevenciji
poţara, izvršiti procene verovatnoće učestalosti i lokacija nastanka poţara u narednom
periodu.
3. PRIKAZ MOGUĆNOSTI PREDVIĐANјA I ANALIZIRANјA POŢARA
PROGRAMOM @RISK
Alat @RISK poseduje širok spektar grafikona, izveštaja i analiza. I pored, na prvi pogled
velike sloţenosti - Slika 1 (grafikoni uklјuĉuju histograme, kumulativne krive, devijacije,
šeme, merenje osetlјivosti preko „tornado― dijagrama ...) korisnik brzo postane sposoban
da sa relativnom lakoćom razume oĉekivani rizik i definiše konkretnu neizvesnost.
Slika 1: Prikaz radnog lista Excel -a pri korišćenju softvera @ RISK 4
Reĉ „neizvesnost― kao i sintagma „neţelјeni dogaĊaji― u potpunosti je primerena oblasti
zaštite od poţara. Najnepoţelјniji „neţelјeni dogaĊaj―, predstavlјaju gubici ţivota,
odnosno lјudske ţrtve. Sledeći zakonitosti primene alata @RISK, rad poĉinje pokretanjem
programa i unosom podataka kojima se raspolaţe:
185
Tabela 1: Prikaz ulaznih podataka
Na osnovu analize ulaznih podataka, vrši se izbor adekvatnih grafiĉkih okvira (prikaza
krivih, grafova i dijagrama) za svaku ulaznu kategoriju:
Slika 2: Izbor grafiĉkih okvira
Nakon odabira grafiĉkog okvira uraĊena je simulacija:
Slika 3: Prikaz simulacije
Name Cell Graph Min Mean Max 5% 95% Errors
Зграде C3 2571 5751 15305 3898 8397 0
Кућа (димњаци) D3 720 1129 2788 888 1474 0
Шуме E3 150 366 2504 161 799 0
Транспорт F3 107 1019 6549 338 2234 0
Депоније G3 102 3676 14333 1652 6569 0
Трава, жбуње H3 1548 5976 10404 1990 9961 0
Остало I3 988 2630 16259 1072 5908 0
186
Iz Slike 3 vidlјivo je da je izabrano 10.000 iteracija u jednoj simulaciji, a rezultat se ne
menja znaĉajno (oko 0,0099 %) i ukoliko se odabere 100.000 iteracija i dest simulacija.
Rezultat predstavlјa niz mogućih ishoda, uklјuĉujući verovatnoće da će do njih doći.
Kako se svi izlazni rezultati mogu iskazivati bilo grafikonima, bilo Excel tabelama,
sumarni pregled završene simulacije donosi sledeća tabela:
Tabela 2: Prikaz izlaznih podataka
Broj
poţara
Lokacija
Zgrade Kuća
(dimnjaci) Šume Transport Deponije
Trava,
ţbunje Ostalo
20533 5736 1128 366 1019 3677 5976 2631
Iz širokog spektra grafikona, izdvojen je onaj koji prikazuje verovatnoće za ukupan broj
poţara:
Slika 4: Grafikon verovatnoće ukupnog broja poţara
Na osnovu rezultata simulacije, uoĉava se da će ukupan broj poţara biti izmeĊu 14.656 i
26.821, sa visokom pouzdanošću od 90 %. Rešavalac sam moţe definisati stepen
pouzdanosti i odmah oĉitati rezultat (npr. ukoliko je za preduzimanje neke akcije
dovolјnan podatak o 80% - noj verovatnoći), oĉekivani broj poţara bi se kretao u rasponu
od 15.773 i 25.313).
Iz bogate kolekcije Excel tabela (videti status bar) izabrana je tabela sa sveobuhvatnim
podacima o svim varijablama:
187
Slika 5: Prikaz izgleda izlazne tabele sa detalјnim podacima
Kao što se vidi na Slici 5 verovatnoća da će se u transportu dogoditi 338 poţara je 5%
(polјe G18), a verovatnoća da ih bude oko tri puta više iznosi 65 % (polјe G30).
Posebno upotreblјiva funkcija, svojevrsna analiza osetlјivosti omogućena je preko tzv.
„tornado― dijagrama:
Slika 6: Analiza uticaja parametara
Grafikon ukazuje na to da poţari koji nastaju palјenjem trave i niskog rastinja (ţbunja), a
potom i na deponijama, mogu ispolјiti najizraţeniji uticaj na ukupan broj nepoţelјnih
dogaĊaja. Shodno navedenom, donosiocu odluke o preventivnim merama, kao optimalno
rešenje, predloţilo bi se da mere usmeri na predupreĊenje poţara na navedenim
lokacijama.
Na kraju se, radi naknadnog korišćenja, konkretan rezultat simulacije pohranjuje kao
Excel fajl.
188
4. ZAKLjUĈAK
Preduzimanje akcija i donošenje celishodnih odluka u uslovima izrazite neizvesnosti i
rizika, neretko zahteva maksimalno angaţovanje donosioca odluke. Svoj rad on znaĉajno
moţe unaprediti korišćenjem softverskih alata za podršku odluĉivanju. Višestruko
pozitivan uticaj tih alata ispolјava se kroz uštedu vremena, smanjenje rizika od pogrešnih
analiza i odluka, stimulisanje kvaliteta, ukazivanja na mogućnost primene na srodna
podruĉja, doprinos razvoju teorije odluĉivanja i povećanju fonda ukupnog znanja o teoriji
odluĉivanja.
U radu je prikazan naĉin na koji donosilac odluke o preventivnim merama moţe primeniti
softver @RISK radi unapreĊenja protivpoţarne zaštite i odrediti prioritetne akcije u vezi
lokacija oĉekivanih poţara. U predmetnoj oblasti alat se moţe fokusirati i ka najĉešćim
uzrocima nastanka poţara bili to prirodni – grom ili visoka temperatura, elektriĉne
instalacije, gasovi, hemikalije, namera3, nehat i sl. Navedeno zahteva znaĉajnije
unapreĊenje postojećeg stanja u oblasti evidencije, odnosno statistiĉkih pokazatelјa.
Primena alata moguća je i za unapreĊenje u svekolikoj sferi bezbednosti (saobraćaj,
tehniĉko-tehnološki udesi, procene šteta i sl). Jedno od ograniĉenja njegove šire upotrebe
predstavlјa ĉinjenica da je komercijalan softver za ĉije korišćenje treba izdvojiti, za
ovdašnje prilike, znatna finansijska sredstva4. No, za mnoge organizacije ĉiji rad se tiĉe
poslova u uslovima neizvesnosti i rizika, kao i za deo obrazovnih ustanova, taj trošak
predstavlјa zanemariv izdatak u odnosu na višestruke benefite koje donosi njegova
upotreba.
LITERATURA
[1] Babić, Đ., MlaĊan, D., (2013). Analiza pokazatelјa rizika od poţara i eksplozija s
posebnim osvrtom na Republiku Srbiju, Bezbednost, br. 3, Beograd, str. 117-129.
[2] Brushlinsky, N., Ahrens, M., Sokolov, S., Wagner P (2017). World Fire Statistic, No
22, dostupno na
http://www.ctif.org/sites/default/files/ctif_report22_world_fire_statistics_2017.pdf,
pristuplјeno 14.6. 2017. godine.
[3] Ĉupić, M., Suknović, M., (2010). Odlučivanje, Fakultet organizacionih nauka,
Beograd.
[4] Palisade brochure (2017), p.7, dostupno na http://www.palisade.com/risk/?gclid=
COOzk4Smx9QCFdqHsgodfV8Nww, pristuplјeno 18. 6. 2017. godine.
[5] Ringelberg, J., Johnson, A., Boehlјe, M., Gunderson, M., Daninger, N (2016).
Modeling With @RISK: A Tutorial Guide, Staff Working Paper 16-3, Purdue University,
dostupno na http://ageconsearch.tind.io/record/249766/files/16-
3.Modeling%20With %20_Risk. pdf, pristuplјeno 28. 8. 2017. godine. [6] Strategija zaštite od poţara za period 2012-2017. godine (2012), Sluţbeni glasnik
Republike Srbije broj 21/2012, Beograd.
[7] Ţivković, S., Babić, Đ., (2010). Analiza stanja zaštite od poţara i ekspolozija u
Republici Srbiji, Bezbednost, br. 3, Beograd, str. 198-213.
3 U periodu 2005-2009. godine sa namerom je izazvano ukupno 2.656 poţara i eksplozija.
4 Na zvaniĉnom sajtu proizvoĊaĉa, istaknute su cene od 1425 £ (profesionalna verzija) do
1930£ (industrijska verzija).
189
III MEĐUNARODNA NAUĈNO - STRUĈNA KONFERENCIJA
BEZBEDNOST I KRIZNI MENADŢMENT –TEORIJA I PRAKSA
BEZBEDNOST ZA BUDUĆNOST – 2017.
TEORIJSKI PRISTUP PROBLEMU NEIZVESNOSTI I
RIZIKA U BANKARSKOM SEKTORU SRBIJE
THEORETICAL APPROACH TO UNCERTAINTY AND
RISK IN BANKING INDUSTRY IN SERBIA
mr Dragana Tadić Ţivković
Visoka škola za ekonomiju i upravu, Imotska br.1, Beograd, Srbija,
Apstrakt: Poslednja finansiska kriza nam je pokazala da finansijske institucije
nisu uspele da apsorbuju rizik preuzet pre nastupanja krize. Danas, neizvesnost
predstavlja centralnu temu bankarskog menadţmenta zajedno sa adekvatnim merama
rizika. U okviru bankarskog sistema Srbije suočavamo se sa višestrukim rizicima koji su
zajednički za sva trţišta u razvoju, ali i sa specifičnim rizicima koji se odnose na samu
zemlju i proizilaze iz nacionalnog ekonomskog okruţenja. U ovom radu pokazaćemo kako
bankarska industrija pristupa problemu rizika i neizvesnosti, nakon finansijske krize i
uticaja specifičnih oblika rizika, koji mogu predstavljati problem za razvoj celokupnog
finansijskog sektora u Srbiji.
Kljuĉne reĉi: rizik, neizvesnost, banke, bankarski sektor Srbije
Abstract: Last financial crises have shown that financial institutions couldn’t
absorb risks taken in period prior to the crisis. Today, uncertainty represents main focus
for bank managers along with proper risk measurements. In Serbian banking sector we
are facing multiple risks which are common with emerging markets, and some specific
country risks which derive from our national economy environment. In this paper, we will
show how banking industry approaches to the problems of risk and uncertainty after the
financial crises and country-specific risks that may represent problem for development of
complete financial sector in Serbia.
Keywords: risk, uncertainty, banks, Serbian banking system.
1. UVOD Rizik koji se javlja u obavlanju bankarskih poslova je karakteristika koju nije moguće
izbeći, gde ĉak i neutralne bankarske transakcie nisu bez uticaja nekog oblika rizika. Sa
usvajanjem novih instrumenata, novih tehnologija i strategija, finansiskog inţinjeringa,
novih bankarskih proizvoda i posebno finansijskih derivata, lista razliĉitih oblika rizika se
stalno širi. Rizik u bankasrkom sistemu Srbije ima posebnu teţinu, zahvaljujući
nagomilanim problemima u ekonomiji. Razmimoilaţenje u razvoju bankarskog sektora i
ekonomije zemlje potvrĊuje ĉinjenicu da je ulaganje u ekonomski sektor i dalje priliĉno
riziĉan posao. U saglasnosti sa Zakonom o bankama, ĉitav set odluka je usvojen, koje
izmeĊu ostalog, regulišu oblast kreditiranja i rizika povezanih sa kreditnom aktivnošĉu
banaka. Za bankare, i kreditore uopšte, neizvesnost raste sa promenama u kamatnoj stopi,
promenama u okviru depozita i nemogućnošću duţnika da otplati preuzeti zajam, ali
190
takoĊe raste i pod drugim okolonostima kao što su deregulacija, moralni hazard kao i
ulazak banaka u one poslove koji nisu tradicionalno bankarski. MeĊutim, sastavni deo
poslovne politike svake finansijske institucije je upravljanje rizikom. Krajnji cilj
upravljanja rizikom je da optimizira odnos izmeĊu rizika i prinosa. Banke uvećavaju
prihode, preuzimajući na sebe dodatne rizike kojima upravljaju. Otuda zakljuĉak da je, za
profitabilnost banke, upravlanje odnosom rizika i prinosa od suštinskog znaĉaja. Ostatak
rada je podeljen na sledeći naĉin: deo 2 daje teorijsku podlogu o problemu rizika i
neizvesnosti u bankarskom sektoruu, dok deo 3 nudi pregled nekih specifiĉnih riziĉnih
faktora koji se javljaju u bankarskom sektoru Srbije, zajedno sa trendovima u regulaciji
bankarske aktivnosti i deo 4 daje zakljuĉna razmatranja.
2. TEORIJA RIZIKA I NEIZVESNOSTI U BANKARSTVU
Prisustvo rizika i neizvesnosti u bankarskom sektoru predstavlja problem od davnina.
Finansijske transakcije postaju sve riziĉnije, i više nego ikad se oseća potreba za
upravljanjem rizikom. Prvi korak u tom procesu je transparentnost. Od izuzetnog je
znaĉaja da banke, kao i sve druge finansijske institucije, pruţaju detaljne informacije o
svim postupcima koje preduzimaju kako bi efikasno upravljale rizicima. Za ove podatke
su zainteresovani prvenstveno akcionari, a zatim i nadleţni organi kao i poslovni partneri.
Ne postoji sumnja da su finansijske institucije izloţene riziku na savremenim finansijskim
trţištima. Razlozi za to su brojni: od neefikasne raspodele poslovnih aktivnosti, ulaska u
riziĉne i profitabilne poslovne aranţmane, do šokova sa berzi i globalnih finansijskih
kriza. Kao i u ostalim ekonomskim aktivnostima i za bankarsku industriju svaka
neizvesnost predstavlja rizik. Profil riziĉnosti svake pojedinaĉne banke definiše se u
kontekstu profitabilnosti i likvidnosti. Po jednoj teoriji, rizik i profitabilnost su u direktnoj
proporciji, što je veći rizik veća je i potencijalna nagrada za banku. Maksimiziranje
profita uz poštovanje osnovnih naĉela likvidnosti je odluĉujući faktor u upravljanju
rizicima. Finansijski rizik se moţe javiti u materijalnom i nematerijalnom obliku.
Materijalna komponenta je gubitak dela ili ukupnog iznosa investicije, dok nematerijalna
komponenta predstavlja gubitak poslovnog ugleda (reputacija). Tako, u finansijskim
operacijama, rizik se precizno moţe objasniti kao mogućnost da uloţena sredstva ne
ostvare oĉekivanu stopu prinosa, mogućnost da uloţena sredstva priozvedu gubitak.
Analizirajući teorijski pristup riziku, pokušaĉćemo da ukaţemo na kljuĉne dogaĊaje i
procese koji dovode do pojave rizika. Globalizacija bankarskog poslovanja i trendovi
pripajanja i spajanja u bankarskoj industriji zahtevaju od menadţmenta banke da
identifikuje najvaţnije rizike. Ovo se pre svega odnosi na sistemske rizike, i posebno, na
rizike koji se javljaju iz razloga što menadţment banke ne vrši pravovremeni nadzor
finansijskih poslova na novom, nepoznatom, geografski udaljenom trţištu li/i poslovnih
aktivnosti u vezi sa nepoznatim instrumentima i tehnologijama. U nastavku ćemo se
pozabaviti sa tehnikama za upravljanje rizicima, metodama koje se koriste za merenje i
formi u kojima rizik moţe porasti. Od velikog je znaĉaja da se obrazuje poseban
departman koji će se baviti upravljanjem rizicima u okviru samih banaka, posebno za
banke koje posluju u tranzicionim ekonomjama. Povećana integrracija bankarskog
sektora u svetu, doprinosi inovacijama na malim trţištima i trţištima u razvoju, obogaćuje
ih u smislu ponude proizvoda, ali u isto vreme sve ove inovacije nose sobom odreĊene
rizike. Vaţno je da se tim rizicima pravilno upravlja i tako osigura harmoniĉno
funkcionisanje bankarskog sektora. Finansijski rizici imaju veliki uticaj na stabilnost
banaka. MeĊu svim oblicima, moţemo izdvojiti one sa najvećim uticajem: kreditni rizik,
rizik likvidnosti, rizik kamatne stope i trţišni rizik. Bazelski komitet nam pruţa definiciju
kreditnog rizika kao: ‘‘ Verovatnoća da će duţnik ili druga strana dospeti u situaciju da ne
191
moţe da servisira svoje obaveze u skladu sa ugovorenim uslovima‘‘ [1] Banke
odobravaju zajmove i kupuju HoV, koje su ništa više od obiĉnog obećanja otplate. Kada
duţnik prestane sa servisiranjem ugovorene glavnice i pripadajuće kamate, ovakvi loši
krediti i HoV rezultuju gubicima koji u krajnjoj instanci utiĉu na slabljenje kapitalnog
potencijala banke. Kako je akcijski kapital obiĉno na nivou od 10% ukupnih plasmana,
nije potrebno puno loših plasmana pre nego što kapital banke postane nedovoljan za
apsorbovanje budućih gubitaka. Likvidnost se uobiĉajeno definiše kao sposobnost da se
servisiraju dospele obaveze bez prizvodnje dodatnih gubitaka. Banka moţe upravljati
likvidnošću kroz nekoliko kanala. Operativni gotov novac (od naplaćenih kamata,
naknada i drugih usluga) predstavlja visoko likvidna sredstva. Repo transakcije,
osiguranje aktive i izdavanje duţniĉkih HoV predstavljaju druge naĉine za odrţavanje
likvidnosti na zadovoljavajućem nivou. Rizik kamatne stope predstvalja rizik da će
zarada od kamatonosne aktive opasti ili/i da će se kamatni troškovi znaĉajno uvećati,
redukujući tako odnos izmeĊu prihoda i rashoda i tako posredno utiĉući na poslovni
rezultat. Bazelski komitet definiše tri pod-tipa rizika kamatne stope u bankarskoj knjizi:
(1) Rizik jaza-koji proizilazi iz roĉne strukture instrumenata u bankarskoj knjizi, i opisuje
rizik koji proizilazi iz vremena u kom se dogodila promena kamatne stope na odreĊeni
instrument; (2) Rizik osnove- opisuje uticaj relativnih promena u kamatnim stopama za
razliĉite finansijske instrumente koji imaju sliĉne karakteristike, ali se vrednuju pomoću
razliĉitih indseksa kamatne stope i (3) Rizik opcije- koji proistiĉe iz pozicija izvedenih
opcija ili iz elemenata opcije ugraĊenih u imovinu, obaveze i/ili vanbilansne stavke
banke, gde banka ili njen korisnik mogu menati nivo i vremenski okvir njihovih
gotovinskih tokova. Bazelski komitet definiše trţišni rizik kao rizik gubitaka u pozicijama
bilanske i vanbilansne aktive koji proizilaze iz kretanja trţišnih cena. Trţišni rizik je
najistaknutiji kod invensticionih banaka.
3. BANKARSKA INDUSTRIJA U SRBIJI –SPECIFIĈNI FAKTORI
RIZIKA
Neophodno je istaći nekoliko napomena kako bismo paţnju usmerili na bankarski sektor
Srbije. Bankarski sektor Srbije karakteriše veoma brz razvoj poĉev od 2000 godine, kada
su se desile velike reforme u finansijskom sektoru, a strane banke su preuzele veliki deo
trţišta. U zemljama u tranziciji je uobiĉajeno da banke deluju kao jedini izvori kreditnih
sredstava. Komercialne banke igraju kljuĉnu ulogu u privredama u razvoju, u kojima
većina duţnika nema pristup trţištima kapitala. [2] Bankarski sektor beleţi srednje
vrednost indeksa HHI5, pokazujući tako da je koncentracija pet ili deset najvećih banaka u
iznosu od 1000. Trenutno u Srbiji posluje 30 banaka, od kojih je 23,5% u većinskom
domaćem vlasništvu, a 76,5% u većinskom stranom vlasništvu. [3] predviĊanja su da se u
narednih nekoliko godina broj banaka mora smanjiti, tako da moţemo oĉekivati spajanja
i preuzimanja, zajedno sa zatvaranjem malih banaka. Sve ovo predstavlja potpuno novu
organizaciju bankarskog sektora o staje nam da vidimo kako ĉe se ovaj process odvijati u
budućnosti. Pre poslednje finansijske krize bankarski sector je imao liberalniju kreditnu
politiku, što je dovelo do ubrzanog rasta kreditnih plasmana. To je imalo znaĉajan uticaj
na koeficijente profitabilnosti banke, kako je glavni dohodak generisan naplatom kamate.
5 Herfindal–Hiršmanovim ideksom koncentracije se izraĉunava kao suma kvadrata uĉešća
pojedinaĉnih banaka u ukupnoj kategoriji koja se posmatra (aktiva, krediti, depozitiitd.).
Vrednost pokazatelja do 1.000 ukazuje na odsustvo koncentracije u sektoru, vrednosti
zmeĊu 1.000 i 1.800 na postojanje umerene koncentracije, a vrednost iznad 1.800 na
postojanje izraţene koncentracije.)
192
Sa druge strane depozitni potencijal nije rastao u skladu sa rastom plasmana. Krupan deo
kreditnog potencijala je obezbeĊen kroz neku vrstu zajma od inostranih banaka.
Finansijska kriza predstavljala je poslednji poziv bankama da izvrše revalorizaciju svojih
kreditnih politika, zahvaljujući kojima je tokom 2014 godine došlo do porasta uĉešća
nenaplativih kredita (NPL) u ukupnim kreditima na 22,5%, ili u taĉnom iznosu od 403,4
milijarde dinara. [3] NPL indeks nam pokazuje posledice upravljanja bankama tokom
kreditne ekspanzije. Brownbridge [4] navodi da za većinu banaka NPL osnovni uzrok za
neuspeh. Ĉak i ako ne uzmemo ovu definiciju kao konaĉnu, u praksi smo mogli videti da
su NPL izazvali velike gubitke u bankarskom sektoru širom sveta. Ako primetimo da je
59% NPL u bankarskom sektoru Srbije generisano iz privrede, koja se u najvećoj meri
javlja u pravnoj formi društva sa ograniĉenom odgovornošću, vidimo da su šanse za
restruktuiranje takvih kredita male. U prvom kvartalu 2017 godine NPL su se smanjili na
16,8% (341,7 milijardi dolara), sa procentualnim uĉešćem privrednog sektora od 50%. [3]
Ovi brojevi pokazuju da se bankarski sektor i dalje suo;ava sa velikim problemom
kreditnog rizika koji je uzrokovan poslovnim sektorom pre svega.
Grafikon 1 Bruto NPL krediti u milijardama RSD (NPL Strategija)
Nadzorni organi u Srbiji su prepoznali problem NPL-a i da oni mogu dovesti do pojave
sistemskog rizika u bankarskom sistemu, te oformili radnu grupu za izradu strategije za
rešavanje problematiĉnih kredita. U ovom dokumentu je navedeno da NPL predstavlja
osnovno pitanje u bankarskom sektoru Srbije. Nivo, struktura i priroda nekvalitetnih
kredita predstavljaju znaĉajan izvor rizika za bankarsko poslovanje, pri ĉemu glavni
uzroci stvaranja i povećanja NPL ukazuju na neophodnost sveobuhvatnog i strateškog
pristupa rešavanju ovog pitanja. Pored toga, akumulacija nekvalitetnih kredita u bilansima
banaka ima negativan uticaj na kreditnu aktivnost, a samim tim i na ekonomske aktivnosti
ostalih uĉesnika, prvenstveno zbog smanjene dostupnosti potencijalnih izvora finansijskih
sredstava kako za privredni tako i za sector domaćinstva. [5] Razvoj nacionalne
ekonomije je zavistan od povećanja poslovanja domaćih kompanija, a prisutan je
nedostatak izvora sredstava, kojima bi takve kompanije finansirale svo dalji rast. Neki
autori [7] navode da uspešne komercialne banke postiĉu rast kredita, dok u periodima
kada njihovo poslovanje nije uspešno usporavaju ekonomski rast ne samo finansijkog
sektora. Uz kreditni rizik, koji predstavlja najveći problem bankarskog sektora u Srbiji,
nećemo govoriti uobiĉajenim vrstama bankarskih rizika kao što su: rizik likvidnosti, rizik
kamatne stope, operativni rizik, rizik solventnosti i drugi, već ćemo paţnju usmeriti na
nekoliko riziĉnih faktora specifiĉnih za samu drţavu, koji mogu uvećati rizik bankarskog
sektora: nacionalna ekonomija, otkrivanje informacija od strane duţnika, nedostatak
193
odgovarajuĉih veštima meĊu zaposlenima. U smislu nacionalne ekonomije naglasićemo
ekonomski rast meren BDP6 indeksom:
Grafikon 2 Projekcija rasta BDP (Maj 2017); (NBS Jul 2017)
Na grafikonu 2 vidimo da je u 2014. godini stopa rasta BDP-a bila negativna, što je
zabiljeţilo -1,8%. U naredne dvije godine ovaj pokazatelj je imao pozitivan trend,
beleţeći rezultate od 0,8% na kraju 2015 godine i 2,8% na kraju 2016 godine, dok u
prvom kvartalu 2017 godine stopa rasta iznosi 1,2%. Ovakav trend je ubrzan
makroekonomskom stabilnošću, poboljšanjem poslovnog okruţenja, blagim oporavkom
traţnje i sprovoĊenjem strukturnih reformi. Oĉekivanja kontinuiranog rasta zasnivaju se
na rastu privrede sa znaĉajnim oporavkom spoljnotrgovinske aktivnosti, ĉime će se
smanjiti i nivo rizika u poslovanju. Ovakve prognoze idu u korist bankarskog sektora u
Srbiji, ali isto tako će svako odstupanje u prognoziranom rastu imati indirektan uticaj na
aktivnosti banaka i izloţenost riziku. Sa negativnom stopom rasta BDP-a, banke se
suoĉavaju sa većim rizikom i poteškoćama u povećanju kreditne aktivnosti, takoĊe sa
visokim nivoom loših plasmana banke postaju restriktivnije u pogledu kreditnih politika.
Sve dok imamo pozitivne trendove moţemo oĉekivati da banke povećaju kreditnu
aktivnost koja je neophodna za oporavak nacionalne ekonomije. Problem
obelodanjivanja informacija uzrokuje povećanje rizika za banku tako što mnogi
zajmoprimci ne otkrivaju sve relevantne informacije banci tokom procesa obrade
kreditnog zahteva. [7] Banka koja ne poseduje bitne informacie o zajmoprimcu suoĉava
se sa problemom asimetriĉnih informacija. Ovaj problem se najĉešće manifestuje kao
problem negativne selekcije i moralnog hazarda. Oba problema dovode do kreditnih
gubitaka i direktno utiĉu na sam kreditni rizik. Kvalitativne karakteristike problema
asimetriĉnih informacija, oteţavaju bankama proces upravljanja ili ĉak merenja
izloţenosti. U cilju smanjenja rizika generisanog problemom asimetrije informacija,
banke moraju unaprediti svoje tehnike nadzora, kreditnu analizu, i paţljivo prikupljati i
pratiti signale sa trţišta koji mogu otkriti informacije od znaĉaja za banku. Sa druge strane
nadleţni organi moraju unaprediti pravni sistem i obelodanjivanje informacija. Pravni
sistem dozvoljava, na primer, da hipoteka postane dobro rešenje u odrţavanju visokok
boniteta zdravih privrednih subjekata, i ujedno osigurava bankama da u sluĉaju aktivacije
hipoteke, celokupan postupka prodaje i poravnanja neće predugo trajati. Ovakva praksa
ĉini instrument hipoteke, pristupaĉnijim naĉinom osiguranja otplate kredita, posmatrano
6 Bruto domaći proizvod
194
iz perspektive privrednog subjekta, Obelodanjivanje informacija putem finansijskih
izveštaja na kraju godine je obavezno za sve kompanije, ali takvi podaci u narednoj
godini mogu postati manje vredni ukoliko se kompanija suoĉava, ili pouzdano zna da će
se suoćiti, sa smanjenjem poslovnih aktivnosti. Podsticanje zdravih privrednih društava
da ĉešće otkrivaju informacije o svom poslovanju imaće pozitivan uticaj na ukupnu
ekonomiju, pre svega ove kompanijeće moći da priušte jeftinija kreditna sredstva, a
ujedno će bankama biti lakše da razlikuju dobre od loših duţnika. Nedostatak
odgovarajućih veština meĊu zaposlenima moţe biti veliki izvor rizika za banku. Autori
[8] su utvrdili da su bankarske krize direktno dovele do lošeg upravljanja kreditnim
rizikom od strane istitucija i nedostatka veština meĊu kreditnim sluţbenicima,
poslediĉno. Obiĉno kada kreditni sluţbenik zasniva radni odnos, on prolazi kroz neku
vrstu obuke o proceni kreditnih zahteva, tehnikama koje će koristiti, metodologiji i dr.
Ovaj proces se mora nastaviti i tokom daljeg radnog angaţovanja kako bi se odrţao visok
nivo produktivnosti kreditnih sluţbenika. Ako zamislmo da se ovaj proces obuke dešava
samo jednom, uoĉavamo kako se uvećavaju razmere problema kasnije. Još jedna
osobenost kreditnih sluţbenika je ta da oni moraju redovno unapreĊivati svoje analitiĉke
sposobnosti, u skladu sa novim oblicima rizika, proisteklih iz novih poslovnih aktivnosti
meĊu kreditorima i duţnicima. Da li komercijalne banke koje posluju na srpskom trţištu
prepoznaju ovu ĉinjenicu i koje korake preduzimaju kako bi unapredile svoje kreditne
sluţbe? Moţemo samo delom odgovoriti na ovo pitanje, sa aspekta meseĉne zarade.
Statistika govori da je u Srbiji proseĉna neto zarada u junu 2017. godine iznosila
49.238,00 dinara. Neke statistike [9] nam pokazuju da kreditni sluţbenici imaju meseĉne
neto zarade u proseku 63.422,00 dinara. Ukoliko bismo samo uporedili ova dva iznosa,
moţemo doći do zakljuĉka da kreditni sluţbenik nema podsticaja da bude efikasniji niti
da uloţi dodatne napore u cilju smanjenja ukupne izloţenosti riziku, kad prima nešto više
od proseĉne naknade u zemlji. Kako bi zaposlene, koji predstavljaju vaţnu kariku
kreditnog kanala, podstakla na efikasnije poslovanje i veću orijentisanost ka riziku, banka
bi trebalo da preduzme odreĊene aktivnosti kao što su izgradnja timskog duha, seminari i
obuke u oblasti finansijske matematike i vrednovanja rizika. Uz ove aktivnosti, trebalo bi
razmotriti i uvoĊenje nagrade za kreditne sluţbenike ĉiji duţnici imaju dobru kreditnu
istoriju. Slaţemo se da ovaj korak nije konaĉan u smislu smanjenja rizika kome je banka
izloţena, ali je ĉinjenica da kvalifikovani kreditni sluţbenici ranije primećuju signale koji
mogu povećati izloţenost banke riziku, od izuzetnog znaĉaja.
4. ZAKLJUĈAK
Bankarski system u Srbiji se suoĉava sa velikim problemom kreditnog rizika zajedno sa
problemom NPL kredita. Nadleţni organi su uloţili napore i saĉinili NPL strategiju i
rezoluciju, ĉija je namena da pomognue bankama u oporavku kreditne aktivnosti.
Oporavak nacionalne ekonomije, na jedan naĉin direktno zavisi od kreditne aktivnosti
banaka. Sa većim rizikom, banke postaju opreznije u kreditnim poslovima. Banke
pokušavaju da premoste jaz izmeĊu kamatnih prihoda i rashoda povećanjem na strani
operativnih prihoda, na taj naĉin poskupljujući ‗‘nebankarske‘‘ usluge. Na trţištima u
razvoju, poput sprskog, banke igraju kljuĉnu ulogu na trţištu kredita, jer nijedan drugi
195
izvor kredita nije dostupan i u tom smislu moţemo videti koliko je vaţno za banku da
upravlja rizicima. Savremeno bankarstvo podrazumeva ĉitav novi spektar bankarskih
usluga i proizvoda iz kojih se ujedno generišu rizici. Rizik je sve sloţeniji i ponekad ga je
jako teško predvideti, tako da banke moraju stalno unapreĊivati svoju unutrašnju politiku
i upravljaĉke aktivnosti. To podrazumeva i unapreĊenje veština zaposlenih radnika, tako
što će ih edukovati o rizicima i pretnjama za banku i njeno poslovanje. Ĉak i uz dobar
menadţment, svedoci smo da ni velike banke u razvijenim ekonomijama, nisu bile u
mogućnosti da prevaziĊu finansijske problem proistekle iz povećane izloţenosti riziku. Za
banku kao finansijsku instituciju, postoje brojni problem koji mogu nastati lošim
upravljanjem rizicima, sa druge strane moţemo samo da predviĊamo efekte na ceo
bankarski sektor, posebno u zemljama u razvoju. Vaţno je da banke i nadleţni organi
rade zajedno kako bi se kreirala ponuda kreditnih sredstava koja odgovara traţnji, bez
preuzimanja dodatnog rizika i stvaranja još jednog kreditnog buma koji bi proizveo još
više nenaplativih plasmana. Banke moraju podsticati kvalitetne privredne subjekte da
apliciraju za kreditna sredstva stimulativnim uslovima za finansiranje proizvodnje i
poslovnog razvoja. Na ovaj naĉin, banke mogu kreirati bolje uslove za sopstveno
poslovanje, smanjiti nivo rizika i pomoći oporavku nacionalnoa ekonomije.
LITERATURA
[1] Basel Committee, (2000), Principles for Management of Credit Risk-Final document,
September
[6] Barth,J., Capiro, G., Levine, R. (2001), The Regulation and Supervision of Banks
Around the World, World bank-working paper
[4] Brownbridge, M. (1998), Financial Distress an Local Banks in Kenya, Nigeria,
Uganda and Zambia: Causes and Implications for regulatory Policy, Development Policy
Revew vol.14
[3] National Bank of Serbia, Quartile report on Banking system 1-2017; 3-2014
[5] NPL Resolution Strategy, Official Gazzete of Republic of Serbia 72-15.
[7] Evelin, R. (2011), Factors that Cause Non-Performing Loans in Commercial Banks in
Tanzania and Strategies to Resolve them, Journal of Management Policy and Practice
vol.12
[2] Van Greuning, H., Bratanovic, S. (2003), A Framework For Assessing Corporate
Governance and Financial Risk, The World Bank Group
[8] Warweru, N., Kalani, V., (2009), Commercial banking crises in Kenya:Causes and
Remedies, African Journal of Accounting, Economics, Finance and Banking Research
vol.4
196
III MEĐUNARODNA NAUĈNO - STRUĈNA KONFERENCIJA
BEZBEDNOST I KRIZNI MENADŢMENT –TEORIJA I PRAKSA
BEZBEDNOST ZA BUDUĆNOST – 2017.
ULOGA PRIVATNOG OBEZBEĐENJA U ZAŠTITI
KRITIĈNE INFRASTRUKTURE
THE ROLE OF PRIVATE SECURITY IN THE
PROTECTION OF CRITICAL INFRASTRUCTURE
dipl. menadţer bezbednosti Marija Starĉević
1, MSc Zoran Lapĉević
2 1S4 GLOSEC Global Security, 15 Maja 13b, Beograd, SRBIJA,
[email protected] 2JKP Obrenovac, Cara Lazara 3/1, Obrenovac, SRBIJA
Abstrakt: Privatno obezbeđenje, obuhvata pruţanje usluga, odnosno vršenje
poslova zaštite lica, imovine i poslovanja fizičkom i tehničkom zaštitom kada ti poslovi
nisu u isključivoj nadleţnosti drţavnih organa. Fizičko-tehnička zaštita je obezbeđenje
lica i imovine istovremenom ili kombinovanom primenom fizičke i tehničke zaštite.
Kritična infrastruktura obuhvata pojedine institucije javnog i privatnog sektora, kanale
distribucije te “mreţe” osoba i informacija koje garantuju nesmetan i kontinuiran protok
ljudi, roba, servisa, usluga, što je ključno za stabilnost ekonomskog i bezbednosnog
sistema zemlje i ima direktan uticaj na nacionalnu bezbednost, nacionalnu ekonomiju,
javno zdravlje, sigurnost stanovništva i efikasnost delovanja vlasti.
Kljuĉne reĉi: privatno obezbeđenje, fizičko-tehnička zašitita, kritična infrastruktura.
Abstract: Private security, includes the provision of services or performance of
duties to protect persons, property business and physical technical protection unless they
are within the exclusive jurisdiction of state authorities. Physical and technical protection
of the security of persons and property simultaneously or combined application of
physical and technical protection. Critical infrastructure includes some institutions of
professional private sector itself, distribution channel, "a network" feature and information
to ensure smooth and continuous flow of people, goods, service provider, which is
essential for the stability of economic and security system of the country and has a direct
impact on national security, national economy, public health, safety of the population and
efficiency of government action.
Keywords: private security, physical and technical protection, critical infrastructure.
1. UVOD
Današnji svet karakteriše sve veća poroznost granica, privatizacija javnih dobara,
slabljenje centralne funkcije drţave i opadanje njene snage u sprovoĊenju zakona, kao i
fragmentacija sektora bezbednosti, koji je tradicionalno spadao u nadleţnost drţave.
Pritisnute mnoštvom razliĉitih pretnji i procesa, drţave su izgubile monopol nad
sprovoĊenjem funcije bezbednosti. Posledica tog procesa jeste da su drţave predale svoju
ulogu jedinog legitimnog ĉinioca i garanta bezbednosti privatnim vojnim i bezbednosnim
kompanijama. Nastajanje privatnog sektora bezbednosti, unutar kojeg funkcionišu
197
privatni nedrţavni akteri bezbednosti, nezavisni od drţave, predstavljaju veoma znaĉajan
trenutak u razvoju kako savremenih meĊunarodnih odnosa, tako i funkcionisanja samih
drţava.Globalna industrija privatne bezbednosti se naglo uvećala u proteklih deset
godina. Privatna bezbednost predstavlja vaţan segment za ostvarivanje ljudskih potreba i
korporativnih interesa u razmerama zagarantovanih prava i stanja nacionalne
bezbednosti.[1]
Stoga, zaštita kritiĉne infrastrukture predstavlja osnovu odrţavanja funkcionalnosti
društvene zajednice u vanrednim situacijama. Glavni cilj zaštite kritiĉne infrastrukture je
da se u takvim situacijama odrţi kontinuitet u njenom funkcionisanju.
Nesmetano funkcionisanje sistema kritiĉne infrastrukture predstavlja prioritet zajednica
lokalne samouprave, svake drţave, kao i nadnacionalnih tvorevina. Kritiĉni
infrastrukturni sistemi se grade kako bi obezbedili usluge za nekoliko generacija tokom
nekoliko decenija. Ovi sistemi su postali vrlo integrisani u moderan ţivot. Danas ljudi
oĉekuju da mogu nesmetano da putuju u bilo koje vreme, i da imaju komunikacijske veze
kad god poţele. U savremenim industrijama sasvim je oĉekivano da postoji potrebna
raspoloţiva infrastruktura koja treba da omogući transport sirovih materijala, finalnih
proizvoda, isporuku hrane i trajnih dobara na trţišta i luke, i omogući razmenu ideja i
finansijskih transakcija elektronskim putem. Iz toga se moţe zakljuĉiti da bitnu ulogu u
zaštiti kritiĉne infrastrukture ima fiziĉko-tehniĉko obezbeĊenje.[2]
2. POJMOVNO ODREĐENJE KRITIĈNE INFRASTRUKTURE
U praksi postoji više definicija kritiĉne infrastrukture, ali se sve one, u principu, odnose
na sredstva i imovinu, koja je kljuĉna za neometano funkcionisanje ekonomije i društva.
Kao primer navodimo nekoliko definicija.
Sjedinjene Ameriĉke Drţave: „Kritiĉna infrastruktura i osnovni resursi je pojam koji se
odnosi na širok opseg razliĉitih sredstava i imovine koji su neophodni za svakodnevno
funkcionisanje društvenih, ekonomskih, politiĉkih i kulturnih sistema u Sjedinjenim
Ameriĉkim Drţavama (SAD). Bilo kakav prekid u elementima kritiĉne infrastrukture
predstavlja ozbiljnu pretnju za pravilno funkcionisanje ovih sistema i moţe dovesti do
oštećenja imovine, ljudskih ţrtava i znaĉajnih ekonomskih gubitaka‖
Australija: „Kritiĉna infrastruktura predstavlja one fiziĉke objekte, lance snabdevanja,
informacione tehnologije i komunikacione mreţe, koje bi ako se unište ili na duţe vreme
onesposobe, mogle znaĉajno uticati na društveno ili ekonomsko blagostanje nacije, ili bi
uticale na sposobnost Australije da odrţi nacionalnu odbranu i obezbedi nacionalnu
sigurnost‖.
Evropska Unija: „Kritiĉna infrastruktura predstavlja imovinu, sistem ili njegov deo koji se
nalazi na teritoriji zemlje ĉlanice i koji je neophodan za odrţavanje kljuĉnih društvenih
funkcija, zdravstva, bezbednosti, sigurnosti, ekonomskog ili socijalnog blagostanja, a ĉije
bi ometanje ili uništenje imalo znaĉajan uticaj na zemlju ĉlanicu‖. Evropska Unija:
„Evropska kritiĉna infrastruktura – EKI, podrazumeva kritiĉnu infrastrukturu lociranu na
teritoriji zemlje ĉlanice, ĉije bi ometanje ili uništenje imalo znaĉajan uticaj na bar dve
zemlje ĉlanice. Znaĉaj poremećaja u funkcionisanju elemenata kritiĉne infrastrukture
treba da se proceni na osnovu kriterijuma meĊuzavisnosti. To podrazumeva efekte nastale
kao rezultat meĊusektorske zavisnosti od drugih tipova infrastrukture‖ .
Generalno, definisanje okvira kritiĉne infrastrukture u mnogim zemljama je razliĉito i
zavisi od raznih specifiĉnosti, poĉevši od politiĉkih prilika do geografskih lokacija. [3] Kritiĉna infrastriktura postala je bitan element nacionalne bezbednosti 1990-ih godina, a
njena zaštita danas predstavlja jedan od prioriteta svake drţave.
Prema zakljuĉku odbora za civilnu zaštitu Evroatlanskog veća (Euroatlantic Partnership
198
Council, Civil Protection Committee – EAPC CPC) od 2002. godine sa godišnjeg
zasedanja u Brasovu, Rumunija, koji je kasnije usvojio i Viši odbor za civilno hitno
planiranje (Senior Civil Emergency Planning Committee- SCEPC) pojam kritiĉna
infrstruktura obuhvata posebno (ali ne iskljuĉivo):hranu; vodu; poljoprivredu;
zdravstvene sluţbe i sluţbe hitne pomoći; energiju (elektriĉna, nuklearna, plin i nafta,
brane); Saobraćaj (vazdušni, drumski, ţelezniĉki, luke, plovne puteve); informacije i
telekomunikacije; bankarstvo i finansije; hemijska postrojenja; odbrambenu industriju;
pošte i distribuciju roba; nacionalne spomenike i druge kulturne vrednosti [7]
3. PRIVATNO OBEZBEĐENJE
Druga polovina 20. i poĉetak 21. veka obeleţeni su relativno brzim promenama koje su
nepovratno promenile svet. To razdoblje obeleţava nekoliko dogaĊaja i procesa koji su
znaĉajni za nastanak privatnih bezbednosnih agencija. Uzroke njihovog nastanka moţemo
podeliti na direktne podsticaje njihovom nastanku i na podsticaje koji dolaze kao rezultat
šireg spektra društvenih promena. Zajedniĉkim delovanjem tri kljuĉna ĉinioca – završetak
Hladnog rata i vakum koji je on izazvao u potraţnji i pruţanju bezbednosti,
transformacija u prirodi ratovanja i normativni rast privatizacije u svim sektorima -
stvoreni su novi prostori i zahtevi za formiranjem privatne industrije bezbednosti.
Završetak Hladnog rata doveo je do znaĉajne redukcije u veliĉini nacionalnih vojski, a
istovremno i do porasta globalne nesigurnosti. Ovakav razvoj dogaĊaja stvorio je
povoljne uslove za snabdevanje privatne industrije bezbednosti novim ljudima i
opremom, kao i za povećanje zahteva i uslova za njeno angaţovanje. Završetak Hladnog
rata doveo je do toga da bude demobilisano više od šest miliona vojnika, od kojih su
mnogi novi posao pronašli u privatnom sektoru bezbednosti. Završetak Hladnog rata je za
posledicu imao i to da se više oruţja i vojne opreme našlo u privatnim rukama nego u
drţavnom vlasništvu, a broj nestabilnih i konfl iktnih podruĉja se udvostruĉio.[1]
Stoga, posebnu paţnju treba posvetiti privatnim agencijama za fiziĉko-tehniĉko
obezbeĊenje, koje su se pojavile usled sve veće potrebe za bezbednosnim uslugama koje
traţe lokalne zajednice, obiĉni graĊani, privatna preduzeća, meĊunarodne organizacije i
agencije, kao i same drţave. Neke od ovih usluga, poput obezbeĊenja objekata i statiĉkog
obezbeĊenja, i u razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju, obiĉno pruţaju
nenaoruţane lokalne privatne agencije za fiziĉko-tehniĉko obezbeĊenje. Ostalim
uslugama se omogućava nesmetano funkcionisanje drţavnih oruţanih snaga u oblasti
vojnog angaţovanja u razliĉitim sredinama. Privatne agencije za fiziĉko tehniĉko
obezbeĊenje su intenzivirale sopstvene napore da se prikaţu kao profesionalni i uspešni
pruţaoci rešenja za reformu sistema bezbednosti.[1] Kako je definisno u zakonu o privatnom obezbeĊenju, obavezno obezbeĊeni objekti su
objekti od strateškog znaĉaja za Republiku Srbiju i njene graĊane, kao i objekti od
posebnog znaĉaja ĉijim oštećenjem ili uništenjem bi mogle nastupiti teţe posledice po
ţivot i zdravlje ljudi ili koji su od interesa za odbranu zemlje. Pod obavezno obezbeĊenim
objektima smatra se i prostor na kome se nalaze ti objekti i ĉine njihov sastavni deo, kao i
prateći objekti koji su u funkciji tih objekata.
Zaštita obavezno obezbeĊenih objekata obavlja se, kao poslovna funkcija pravnog lica
kome ti objekti pripadaju, na naĉin predviĊen opštim aktom o organizaciji i
sistematizaciji. Zaštita obavezno obezbeĊenih objekata, u skladu sa opštim aktom o
organizaciji i sistematizaciji, obavlja se ugovornim angaţovanjem subjekata licenciranih
za obavljanje delatnosti privatnog obezbeĊenja ili kao organizovana samozaštitna
delatnost.
U pravnom licu kome pripadaju objekti od posebnog znaĉaja za odbranu zemlje,
199
samozaštitna delatnost obavezno ima organizovanu plansku, organizacionu i kontrolnu
funkciju.
Pravna lica i preduzetnici za privatno obezbeĊenje, u skladu sa Zakonom o privatnom
obezdbeĊenju, mogu imati licencu za poslove:
1) procene rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja;
2) zaštite lica i imovine fiziĉkim i tehniĉkim sredstvima, kao i poslove odrţavanja reda na
javnim skupovima, sportskim priredbama i drugim mestima okupljanja graĊana u delu
koji nije u nadleţnosti Ministarstva unutrašnjih poslova;
3) planiranja, projektovanja i nadzora nad izvoĊenjem sistema tehniĉke zaštite, montaţe,
puštanja u rad, odrţavanja sistema tehniĉke zaštite i obuke korisnika;
4) obezbeĊenja transporta i prenosa novca i vrednosnih pošiljki u delu koji nije u
nadleţnosti Ministarstva. (zakon)
U Republici Srbiji su najzastupljenije privatne firme za fiziĉko-tehniĉko obezbeĊenje.
Ove firme pruţaju usluge fiziĉkog i tehniĉkog obezbeĊenja lica, objekata i imovine
prvenstveno u nekonfliktnim podruĉjima. [4]
4. ULOGA FIZIĈKO-TEHNIĈKOG OBEZBEĐENJA U ZAŠTITI
OBJEKATA KRITIĈNE INFRASTRUKTURE
Privatna bezbednost danas sprovodi aktivnosti u domenu fiziĉko-tehniĉkog obezbeĊenja,
ali i prevencije gubitaka, bezbednosti informacija, zaštite komunikacija, borbe protiv
visokotehnološkog kriminala, konsaltinga, kontrole pristupa, protivpoţarne zaštite,
odrţavanja javnog reda i mira na priredbama i skupovima, i drugo. Posebnu prednost
privatnog sektora ĉini to što moţe da deluje i preko granica drţava, što je vaţno za mnoge
poslodavce. Operativne mere podrazumevaju ĉak i rad infiltriranjem meĊu zaposlene i
tajne zadatke, radi utvrĊivanja istine o prodaji poslovnih tajni, kraĊi inventara,
neovlašćenom pristupu fajlovima itsl. [1]
Pri koncipiranju mera zaštite neophodno je voditi raĉuna o još jednom kljuĉnom elementu
kritiĉne infrastrukture – meĊuzavisnosti. MeĊuzavisnost postoji izmeĊu pojedinih mreţa
ili sistema, izmeĊu pojedinih regija ili izmeĊu pojedinih drţava. Zbog toga se danas
podaci o zaštiti kritiĉne infrastrukture razmenjuju izmeĊi drţava i uspostavljaju se
zajedniĉki sistemi zaštite kritiĉne infrastrukture. Zaštita je moguća samo zajedniĉkim
delovanjem jer propusti u jednoj zemlji mogu dovesti do velikog negativnog rezultata na
širem podruĉju tj. imati kaskadni uĉinak.[7]
Usluge privatnog obezbeĊenja ne spadaju u policijske ili druge poslove bezbednosti koje
vrše organi drţavne uprave. Pravna lica i preduzetnici koji imaju licencu za vršenje
poslova privatnog obezbeĊenja ne mogu vršiti poslove zaštite lica i imovine koji su u
iskljuĉivoj nadleţnosti drţavnih organa i primenjivati operativne metode i sredstva,
odnosno operativno-tehniĉka sredstva i metode koje ti organi primenjuju na osnovu
posebnih propisa.(zakon o privatnom obezbeĊenju)
Za vreme vršenja poslova fiziĉke zaštite u skladu sa zakonom o privatnom obezbeĊenju u
objektima kritiĉne infrastrukture, sluţbenik obezbeĊenja je ovlašćen da:
1) proveri identitet lica koje ulazi ili izlazi iz objekta ili prostora koji se obezbeĊuje i u
samom štićenom prostoru;
2) pregleda lice ili vozilo na ulazu ili izlazu iz objekta ili prostora i u samom štićenom
prostoru;
3) zabrani neovlašćenim licima ulaz i pristup u objekat ili prostor koji se obezbeĊuje;
4) naredi licu da se udalji iz objekta ili prostora koji se obezbeĊuje, ako se lice tu
neovlašćeno nalazi;
5) upozori lice koje svojim ponašanjem ili propuštanjem duţne radnje moţe ugroziti
200
svoju bezbednost, bezbednost drugih ili izazvati
oštećenje i uništenje imovine;
6) privremeno zadrţi lice koje je zatekao u objektu ili prostoru u vršenju kriviĉnog dela i
teţih prekršaja narušavanja javnog reda i mira, do dolaska policije;
7) upotrebi sledeća sredstva prinude:
(1) sredstva za vezivanje,
(2) fiziĉku snagu,
(3) posebno dresirane pse,
(4) vatreno oruţje, pod uslovima utvrĊenim ovim zakonom i zakonom kojim se ureĊuje
upotreba oruţja od strane ovlašćenog policijskog sluţbenika.
U prethodnih sedam godina u Srbiji, ali i na globalnom nivou, dogodile su se znaĉajne
ekonomske, društvene i politiĉke promene, koje su uticale na tokove i dinamiku
privatizacije bezbednosti. Kao najvaţniji izdvajaju se: globalna ekonomska kriza koja je
produbila domaću krizu u ekonomiji, zakonsko (ne)ureĊenje privatnog sektora
bezbednosti
i rekonfiguracija politiĉke moći.
Svi negativni ekonomski trendovi na teritoriji Republike Srbije uticali su i na privatni
sektor bezbednosti. Privatne kompanije, suoĉene sa velikim trţišnim pritiskom ali i
pritiskom drţave, prinuĊene su da na svaki mogući naĉin smanjuju svoje troškove, pa su
ili otkazivale ugovore sa firmama za privatno obezbeĊenje ili smanjivale cenu njihovog
angaţmana. Kako bi i dalje ostale konkurentne, firme za privatno obezbeĊenje prinuĊene
su da, poput drugih privrednih subjekata, rade u sivoj i crnoj zoni, odnosno da
pribegavaju razliĉitim naĉinima izbegavanja plaćanja daţbina drţavi, ali i plaćanja
radnika po minimalnoj ceni rada. [6]
5. PRIMER ZAŠTITE KRITIĈNE INFRASTRUKTURE U REPUBLICI
SRBIJI ANGAŢOVANJEM PRIVATNOG OBEZBEĐENJA
Do poĉetka 2000-tih, objekte kritiĉne infrastrukture u Srbiji obezbeĊivala je sopstvena
interna sluţba obezbeĊenja. MeĊutim, poslednjih godina, neke od ovih sluţbi su
reorganizovane u izdvojene poslovne subjekte. Ove bezbednosne kompanije su i dalje u
drţavnom vlasništvu, i jedno vreme su drţale monopol na pruţanje bezbednosnih usluga
za kritiĉnu infrastrukturu. Pored toga, neke interne sluţbe obezbeĊenja su ostale i radile
paralelno sa privatnim bezbednosnim kompanijama. TakoĊe se pojavljuju i novi modeli: u
sluĉaju hidroelektrane Đerdap na primer, usluge obezbeĊenja su delom izbaĉene na trţište
i privatne bezbednosne kompanije su angaţovane da štite ovu kritiĉnu infrastrukturu.
HE Đerdap stalno obezbeĊuje samozaštitna delatnost i ugovorno angaţovane privatne
bezbednosne kompanije. Bezbednosne usluge u HE Đerdap do nedavno je iskljuĉivo
pruţalo interno obezbeĊenje hidrocentrale (samozaštitna delatnost). Do angaţovanja
privatnih firmi za obezbeĊenje došlo je postepeno, a omogućeno je promenama srpskog
zakonodavstva o privatizaciji.
Do 2013, jedina privatna bezbednosna kompanija koja je bila angaţovana bila je ćerka
kompanija, Đerdap usluge. Tako samozaštitna delatnost pokriva 30% fiziĉkog
obezbeĊenja, 70% tehniĉke zaštite i 90% vatrogasne zaštite, dok ugovorna firma daje
70% fiziĉkog obezbeĊenja, 30% tehniĉke zaštite i pruţa druge vrste usluga. Dodatno
obezbeĊenje, ako je potrebno, pruţa podruĉna policijska uprava u saradnji sa graniĉnom
policijom. U naredni prsten zaštite ulaze specijalne i redovne jedinice MUP i VS sa šireg
podruĉja istoĉne Srbije. Na kraju, kako je reĉ o pograniĉnoj oblasti, peti prsten ĉine
srpsko-rumunske vojno-policijske snage koje saradnju ostvaruju preko EUROPOL i kroz
Program partnerstva za mir.
201
Prednosti angaţovanja spoljnog obezbeĊenja HE Đerdap: sve profesionalnije usluge,
bolje formulisani uslovi tendera, nabavka opreme za tehniĉku zaštitu, manje nepotizma,
transformacija kompanije Đerdap usluge AD‖ od drţavne kompanije u akcionarsko
društvo, kao model za druge potencijalne privatne bezbednosne kompanije, smanjen
uticaj lokalne politike na zapošljavanje Loše strane angaţovanja spoljnog obezbeĊenja
HE Đerdap: podela izmeĊu internog obezbeĊenja i angaţovanih kompanija i poslediĉno
nejasno razgraniĉenje odnosnih zaduţenja i odgovornosti, razlike u platama, ooteţana
komunikacija –nisu ukljuĉeni u sistem TETRA. Oteţana komunikacija izmeĊu svih aktera
– internog obezbeĊenja i firmi angaţovanih pod ugovor, Kratki ugovorni rokovi (jedna
godina); kao rezultat, eventualnom novom izvoĊaĉu potrebno je vreme da se prilagodi
novom poslu. Nemogućnost kontrole kvaliteta ugovorenih/ pruţenih bezbednosnih usluga
i problemi sa poštovanjem predviĊenih rokova za cikluse javnih nabavki. [8] Pravni okvir
u Srbiji ne propisuje jasno bezbednosne uslove za kritiĉnu infrastrukturu, te stoga nije
jasno da li privatno obezbeĊenje moţe ili treba da ima ulogu u zaštiti ove infrastrukture.
Na primer, privatne firme za obezbeĊenje se ne pominju eksplicitno na spisku obuĉenih
pravnih lica od znaĉaja za sluţbe zaštite i spasavanja u Zakonu o vanrednim situacijama.
Uloga privatnih bezbednosnih kompanija u zaštiti kritiĉne infrastrukture zdravlje ljudi ili
koji su od interesa za odbranu zemlje. Zakon o privatnom obezbeĊenju navodi postupke
kojih se mora pridrţavati kada je za bezbednost ovih objekata zaduţena bilo privatna
bezbednosna kompanija bilo interna sluţba obezbeĊenja.Vlada je trebalo da propiše
detaljne kriterijume za odreĊivanje kritiĉne infrastrukture do maja 2014, ali to do danas
nije uĉinila.[8]
6. ZAKLJUĈAK
Moţe se zakljuĉiti da privatna industrija bezbednosti predstavlja znaĉajan element
bezbednosne komponete svake drţave, ali i meĊunarodne zajednice. Zbog sve veće
potrebe za meĊunarodnim intervencijama koje obuvataju sve širi opseg akcija – od rata,
preko humanitarne pomoći, podrške operacijama mira, postkonfliktnih rekonstrukcija, do
reforme sektora bezbednosti – raste i potreba za sve većim angaţovanjem privatne
industrije bezbednosti. Ovakav razvoj dogaĊaja rezultira sve većom potrebom za
kontrolom, transparentnošću i odgovornošću aktera u privatnoj industriji bezbednosti.
Širok opseg usluga koje nude, kao i ĉinjenica da se drţave, meĊunarodne organizacije i
privatne korporacije sve više oslanjaju na njih, ukazuje na to da je privatizacija
bezbednosti dugoroĉni trend koji ostavlja duboke posledice na prirodu drţave i njen
monopol u primeni sile. MeĊutim, pravi rizik od neodgovornog ponašanja celokupne
industrije bezbednosti nisu njihove aktivnosti u matiĉnim drţavama, već u izvršavanju
zadataka u slabim i urušenim drţavama. Lokalne vlasti u ovim drţavama ĉesto nemaju
moć, a ni mogućnost da kontrolišu ove firme. Sa dramatiĉnim rastom veliĉine i uticaja
privatne industrije bezbednosti raste i potreba za analizom, diskusijom i inovativnim
pravnim rešenjima. Svaki odgovor na fenomen privatne industrije bezbednosti mora da
uzme u obzir promenu prirode meĊunarodnih konflikata, koja podrazumeva da se
ekonomski resursi menjaju u vojne mnogo brţe nego ranije, a nedrţavni akteri mogu da fi
nansiraju rat ponekad uspešnije i od samih drţava. [1] Osnovna pitanja koja se postavljaju
društvenoj zajednici koja organizuje sistem kritiĉne infrastrukture jesu od koga i od ĉega
treba štititi i na koji naĉin organizovati sistem kritiĉne infrastrukture. Odgovor na ova
pitanja treba da pruţi konkretna rešenja koja su okrenuta ka mogućim izvorima
ugroţavanja. To je istovremeno i put ka uspostavljanju i organizovanju sistema
bezbednosti koji poĉinje objašnjavanjem, procenom, klasifikovanjem oblika i izvora
ugroţa- vanja vrednosti društvene zajednice.[2]
202
LITERATURA
[1] Baljak, M., Uloga privatnih bezbednosnih agencija u 21.veku,Ministarstvo
odbrane BiH.
[2] Mićović, M., (2015). Specifičnosti zaštite kritične infrastrukture,
Kriminalistiĉko-policijska akademija, UDK – 342.77 : 355.166, Beograd.
[3] Škero, M., Ateljević, V., (2015). Zaštita kritične infrastrukture i osnovni elementi
usklađivanja sa direktivom saveta Evrope 2008/114/ES , Bezbednosno
informativna agencija, Vlada Republike Srbije, kancelarija za evropske
integracije, Beograd.
[4] Zakon o privatnom obezebĊenju, Sluţbeni glasnik Republike Srbije, br.
104/2013, 42/2015, Beograd.
[5] Stajić, Lj., Kontrola privatnog sektora bezbednosti u inostranstvu, Pravni
fakultet u Novom Sadu, UDK 351.74/.78
[6] Petrović, P., MIlošević, M., Obradović, D., Šarić, M., Milivojević, A., Novi stari
izazovi privatnog sektora bezbednosti u Srbiji, Misija OEBS-a u Srbiji,
Beogradski centar za evropsku politiku, ISBN 978-86-6383-021-9, Beograd.
[7] Jakovljević, V., Gačić, J., (2012). Zaštita kritične infrastrukture u kriznim
situacijama, MeĊunarodna nauĉna konferencije MENADŢMENT 2012,
Mladenovac.
[8] Petrović, P., Milošević M., (2016). Privatno obezbeđenje u praksi: Studije
slučaja jugoistočne Evrope- Privatizacija obezbeđenja kritične infrastrukture u
Srbiji – Slučaj privatnog obezbeđenja hidroelektrane „Đerdap“, Ţenevski centar
za za kontrolu oruţanih snaga.,Ţeneva.
203
III MEĐUNARODNA NAUĈNO - STRUĈNA KONFERENCIJA
BEZBEDNOST I KRIZNI MENADŢMENT –TEORIJA I PRAKSA
BEZBEDNOST ZA BUDUĆNOST – 2017.
CIVILNA ZAŠTITA U REPUBLICI SRPSKOJ
CIVIL PROTECTION IN REPUBLIC OF SRPSKA
Ma Ţeljko Zorić 1Fakultet za bezbjednost i zaštitu Banja Luka, Braće Podgornika br.8 Banja Luka, BiH.
Apstrakt: Za osnovnu temu ovog rada uzeta je civilna zaštita u Republici Srpskoj
(RS), posmatrana kroz jedinstven sistem odgovora na vanredne situacije. Da bi se
razumelo funkcionisanje takvog sistema nuţno je poznavati organizaciju sistema civilne
zaštite u RS, mere lične i uzajamne zaštite, kao i mere zaštite i spasavanja. U cilju
jasnijeg shvatanja poloţaja civilne zaštite u RS prikazan je presek pravne regulative i
precizne podele nadleţnosti entitetskih organa u oblasti civilne zaštite. Tokom izrade
rada uglavnom su korištene metoda pregleda literature, metoda analize sadrţaja i
metoda komparativne analize. Dato je određenje civilne zaštite, kao i kratak istorijat
civilne zaštite. Konačno, opisan je sistem civilne zaštite u RS. Cilj ovog rada jeste da se
naučna i stručna javnost upozna sa specifičnim poloţajem civilne zaštite u entitetu RS koji
je sastavni deo Bosne i Hercegovine (BiH).
Kljuĉne reĉi: Civilna zaštita, razvoj, snage, mere, BiH.
Abstract: The main topic of this work is civil protection in Republic of Srpska
(RS), which is considered through a unique system of response to emergency situations.
In order to understand that sort of system functioning it is necessary to be familiar with
civil protection organisation in RS, personal and mutal protection actions, as well as
safety and rescue actions. In this work, legal regulation section and precise classification
of entity authorisations are represented in order to better understand civil protection
position in RS. Working on this subject, the following methods were used: literature
revision, content analysis and comparative analysis method. The definition as well as the
short history of civil protection is given in this work. Finally, civil protection system in RS
is described. The aim of this work is to inform scientific and expert public about the
specific position of civil protection in the entity of RS, which is a part of Bosnia and
Herzegovina (BiH).
Key words: Civil protection, development, strengths, actions.
1. UVOD
Savremeni svet prošao je u poslednje dve decenije kroz dalekoseţne i suštinske promene.
Nakon perioda „oduševljenja― nastalog posle razgradnje sovjetskog bloka i reorganizacije
meĊudrţavnih odnosa u Evropi, XXI vek se uglavnom opisuje kao vek globalizacije ili
„mondijalizacije― u novim uslovima multipolarnog sveta (Laurent CT,2007). Nepobitna
je i ĉinjenica da u novim globalnim okvirima granice nisu više toliko ĉvrste. Klasiĉna
nacionalna drţava u znatno manjoj meri moţe da kontroliše protok ljudi, dobara,
informacija, odnosno sopstvenu teritoriju, kao i sve raznovrsnije bezbednosne rizike i
204
pretnje, ĉak i kada se radi o monopolu sile (Wilijams,2008). Nova konceptualizacija
meĊunarodnih odnosa, ne samo na globalnom, već i na regionalnom nivou, postavila je,
dakle, na dnevni red nove dileme i ukazala na nova pitanja o tome šta su moguće pretnje
bezbednosti.
Prestankom hladnog rata nestale su i pretnje koje je on sa sobom nosio-opasnost od
direktne nuklearne konfrontacije, ali se svet suoĉio sa novim bezbednosnim
preokupacijama koje sa sobom nose takoĊe velike posledice (Lansford,1999). U okviru
EU ne postoji definicija „civilne zaštite― u pravnom okviru, već je uokvirena zajedniĉkim
aktivnostima na polju „zajedničke saradnje u oblasti civilne zaštite sa ciljem zaštite ljudi,
ţivotne sredine, imovine i kulturne baštine u slučaju velikih prirodnih ili stvorenih
katastrofa koje se dešavaju unutar ili izvan EU“ (Ahman, 2009). U svojoj
najjednostavnijoj formi, civilna zaštita je zamišljena kao aktivnost ublaţavanja posledica
katastrofa, sprovoĊenja mera prevencije i zaštite na bazi razmene i izgradnje specifiĉnih
znanja, sposobnosti i kapaciteta izmeĊu drţava. Evropski razvoj civilne zaštite se od
poĉetka temeljio na ravnoteţi nacionalne odgovornosti i evropske solidarnosti (Bara,
2010). Evropska civilna zaštita je progresivno formirana putem bilateralne i multilateralne
saradnje drţava i njihovih nacionalnih organizacija, kao i sa institucijama EU. Formalno
je kao institucija meĊunarodne saradnje formirana 1985. godine u okviru Evropske
zajednice, kao instrument koordinancije drţava ĉlanica u sluĉaju elementarnih nepogoda
(Ahman,2009).
2. RAZVOJ CIVILNE ZAŠTITE U BOSNI I HERCEGOVINI
Brojne promene u mnogim drţavama, što je spomenuto u uvodu, nisu zaobišle ni BiH.
Naţalost, te promene su ispraćene ratom, brojnim ljudskim ţrtvama i materijalnim
razaranjima. Sve to je uticalo da se raniji sistem civilne zaštite koji je funkcionisao u
Socijalistiĉkoj Republici Bosni i Hercegovini razvije u dva nova, na nivou entiteta RS i
Federacija BiH. BiH kao meĊunarodno priznat pravni subjekt ne poznaje centralizovan
sistem civilne zaštite. Postojeći sistemi civilne zaštite koji egzistiraju u BiH su u
iskljuĉivoj nadleţnosti entiteta i Distrikta Brĉko. Ovo je jedinstven naĉin organizovanja i
funkcionisanja sistema civilne zaštite koji je kao takav nepoznat u regionu. U aprilu i
maju 2008. godine, oba Doma Parlamentarne skupštine BiH donela su Okvirni zakon o
zaštiti i spasavanju ljudi i materijalnih dobara od prirodnih i drugih nesreća u BiH, koji je
stupio na snagu 1.7.2008. godine (Sl.gl. BiH br.50/08).
3. RAZVOJ CIVILNE ZAŠTITE U REPUBLICI SRPSKOJ
Civilna zaštita u RS predstavlja subjekt zaštite i spasavanja koji je relativno mlad,
formiran tokom ratnih devedesitih godina, a kao takav potvrĊen Dejtonskim mirovnim
sporazumom, koji je, u stvari, Ustav BiH. Pravna regulativa civilne zaštite u Republici Srpskoj
Osnovni dokument kojim se reguliše oblast zaštite i spasavanja RS je Zakon o zaštiti i
spasavanju u vanrednim situacijama (Sl.Gl.RS br. 121/12), koji je donesen krajem
2012.godine ĉime je došlo do usaglašavanja entitetskog Zakona o civilnoj zaštiti sa
Okvirnim zakonom o zaštiti i spasavanju (Sl.Gl. BiH 50/08). Sistem zaštite i spasavanja
RS je organizovan na dva nivoa i to: entitetskom i opštinskom. Krovni organ ovog
sistema je Republiĉka uprava civilne zaštite koja se na osnovu izmena i dopuna Zakona o
republiĉkoj upravi iz januara 2017.godine nalazi u sastavu Vlade RS kao samostalna
Republiĉka uprava. Na ĉelu Republiĉke uprave je direktor koja ima tri pomoćnika
205
direktora i koji za svoj rad odgovara predsedniku vlade RS. Zakoni RS na kojima se
zasniva civilna zaštita RS su: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima RS
(Sl.Gl. RS, broj:1/09), Zakon o zaštiti i spasavanju u vanrednimn situacijama ( Sl.Gl.RS
121/12), Zakon o opštem upravnom postupku (Sl. Gl. RS‖, broj: 13/02), Zakon o prometu
eksplozivnih materija i zapaljivih teĉnosti i gasova (Sl. Gl. RS broj:78/11), Zakon o zaštiti
od poţara ( Sl. Gl. RS broj: 71/12).
Propisi civilne zaštite:
Osnovni propisi civilne zaštite su: Plan aktivnosti u pripremi i sprovoĊenju mera zaštite i
spasavanja od zemljotresa u RS za period 2016-2019.godine;Pravilnik o obuĉavanju lica
u okviru osnovnog i srednjeg obrazovanja o opasnostima i zaštiti od elementrane
nepogode i druge nesreće; Pravilnik o utvrĊivanju zdravstvene sposobnosti graĊana za
uĉešće u zaštiti i spasavanju u RS; Uredba o postupku obaveštavanja i naĉinu razmene
podataka sa drugim zemljama koje mogu biti zahvaćene udesom sa prekograniĉnim
efektima; Nastavni plan i program obuke i osposobljavanja 2016-2019; Pravilnik o naĉinu
upotrebe znaka zaštite i spasavanja; Uredbe o prioritetnoj pomoći za sanaciju štete na
stambenim objektima; Pravilnik o izgledu, sadrţaju i upotrebi identifikacionog
dokumenta za pripadnike jedinica i timova civilne zaštite u sistemu zaštite i spasavanja;
Uputstvo o odeći i oznakama pripadnika jedinica i timova civilne zaštite u sistemu zaštite
i spasavanja; Uredba o sadrţaju i naĉinu izrade Plana zaštite od elementarne nepogode i
druge nesreće; Uredba o organizaciji i naĉinu funkcionisanja sistema osmatranja,
obaveštavanja i uzbunjivanja.
Organizaciona struktura Republičke uprave civilne zaštite
Organizacionu strukturu Republiĉke uprave civilne zaštite ĉine Sektor za organizaciju,
planiranje i obuku i Sektor za deminiranje.
Organizaciona struktura Sektora za organizaciju, planiranje i obuku:
Sektor za organizaciju, planiranje i obuku vrši struĉne i druge poslove koji se odnose na
razvoj i unapreĊenje sistema civilne zaštite; organizovanje, pripremanje i upotrebu snaga
civilne zaštite; izrada zakona, podzakonskih akata i planskih dokumenata iz oblasti
civilne zaštite; izrada uputstava iz oblasti civilne zaštite; organizacija, planiranje i
izvoĊenje obuke i veţbi struktra civilne zaštite; obaveštavanje stanovništva o prirodnim i
drugim nesrećama. Ovaj sektor ĉine tri odeljenja.
Odeljenje za planiranje i mere civilne zaštite: vrši struĉne i druge poslove koji se odnose
na izradu zakona, podzakonskih akata i planske dokumentacije iz delokruga rada;
sprovodi zadatke vezane za planiranje i mere civilne zaštite; predlaţe organizacijsku
strukturu snaga civilne zaštite; koordinira aktivnosti obedinjavanja planskih dokumenata:
priprema odgovarajuće odluke i naredbe za sprovoĊenje mera civilne zaštite; priprema
analize i izvještaje o stanju civilne zaštite; ostvaruje saradnju sa opštinskim i drugim
subjektima od znaĉaja za zaštitu i spasavanje od prirodnih i drugih nesreća.
Odeljenje za obuku, meĊunarodnu saradnju i informisanje: vrši struĉne i druge poslove
koji se odnose na izradu zakona, podzakonskih akata i planske dokumentacije iz
delokruga rada; sprovodi poslove vezane za obuku, meĊunarodnu saradnju, projekte i
informisanje; priprema struĉne informacije; ostvaruje saradnju sa nauĉnim i drugim
ustanovama u vezi sa organizovanjem obuke struktura civilne zaštite; predlaţe prioritete
prisustva domaćim i meĊunarodnim seminarima iz oblasti civilne zaštite.
Odeljenje za osmatranje, obaveštavanje i upozoravanje: vrši struĉne i druge poslove koji
se odnose na izradu zakona, podzakonskih akata i planske dokumentacije iz delokruga
rada; sprovodi poslove vezane za osmatranje, obaveštavanje i upozoravanje; koordinira
nesmetan protok informacija izmeĊu Republiĉke uprave i subjekata za zaštitu i spasavanje
od prirodnih i drugih nesreća; predlaţe mere za unapreĊenje rada u pogledu
funkcionalnosti i efikasnosti sistema osmatranja, obaveštavanja i upozoravanja; saraĊuje
sa subjektima od znaĉaja za zaštitu i spasavanje od prirodnih i drugih nesreća.
206
Podruĉna odeljenja civilne zaštite vrše struĉne i druge poslove koji se odnose na izradu
zakona, drugim nesrećama na teritoriji podruĉnog odeljenja, prate stanje uvezanosti i
funkcionisanja sistema civilne zaštite. Preduzimaju mere za koordinaciju planiranja i
organizovanja mera i snaga zaštite i spasavanja na podruĉju koje pokriva podruĉno
odeljenje. Koordinišu i usmeravaju rad opštinskih organa i sluţbi i drugih subjekata od
znaĉaja za zaštitu i spasavanje na podruĉju odeljenja. Predlaţu, pripremaju i organizuju
seminare, obuku i veţbe snaga civilne zaštite na podruĉju odeljenja.
(http://www.ruczrs.net).
Sektor za deminiranje
Osnovni zadaci sektora: uklanjanje neeksplodiranih ubojnih sredstava i deminiranje;
izvlaĉenje povreĊenih i nastradalih iz minskih polja; ĉišćenje terena i kuća radi povratka
izbeglog i raseljenog stanovništva; uĉestvuje u izradi zakona, podzakonskih akata i drugih
planskih dokumenata iz oblasti deminiranja; vrši izrdu uputstava iz Standardnih
operativnih procedura za deminiranje; vrši kontrolu osiguranja kvaliteta u deminiranju;
ostvaruje saradnju sa Centrom za uklanjanje mina BiH i drugim humanitarnim i
nevladinim organizacijama;vrši struĉne i druge poslove iz delokruga svoga rada.
(http://www.ruczrs.net).
Snage civilne zaštite
Na nivou BiH, nema operativnih jedinica civilne zaštite, ali postoji mogućnost formiranja
jedinice za meĊunarodnu pomoć koja se popunjava jedinicama entiteta i Brĉko Distrikta.
Jedine operativne snage na nivou drţave su Oruţane snage BiH. U skladu sa zakonima
entiteta i zakonskom legislativom Brĉko Distrikta, koja se odnosi na zaštitu i spasavanje
stanovništva i materijalnih dobara, jedinice civilne zaštite osnivaju se, opremaju i
osposobljavaju kao operativne snage civilne zaštite. Njihova uloga ogleda se u
neposrednom angaţovanju na izvršavanju zadataka zaštite i spasavanja ljudi i materijalnih
dobara od prirodnih i drugih nesreća, te otklanjanju posledica nastalih delovanjem tih
nesreća. Ove jedinice osnivaju se kao jedinice za opšte i specijalizovane namene, a na
osnovu Procene ugroţenosti. U RS jedinice civilne zaštite su formirane na
opštinskom/gradskom nivou, dok je Republiĉka uprava formirala samo jedinicu za
uništavanje NUS-a i mina. Jedinicu ĉini 80 pripadnika podeljenih u 4 specijalizovana A
tima za uništavanje NUS-a i mina i 6 B timova za deminiranje. RukovoĊenje snagama
jedinica civilne zaštite realizuje se kroz funkciju gradonaĉelnik/naĉelnik grada/opštine
(Centar za sigurnosne studije BiH,2010). Republika Srpska još uvek nije realizovala sve
aktivnosti oko formiranja jedinica po Proceni ugroţenosti, već se nalazi u fazi „snimanja―
stvarnog stanja raspoloţivog ljudstva i materijalno tehniĉkih sredstava. Izuzetak
predstavljaju jedinice za uništavanje neeksplodiranih ubojnih sredstava, deminiranje i
profesionalne vatrogasne jedinice. Radi lakšeg sagledavanja iznosi se presek jedinica i
timova specijalizovane namene civilne zaštite u gradu Banja Luka.
Grad Banja Luka u urbanom delu ima 148.576 stanovnika, a u ruralnom delu 50.615
stanovnika organizovanih u 29 gradskih mesnih zajednica i 28 seoskih mesnih zajednica.
Jedinice opšte i specijalizovane namene organizovane su kroz vodove i odeljenja. Od tog,
grad ima 31 vod i 8 odeljenja u kojima je angaţovano 870 pripadnika civilne zaštite, dok
je u seoskim mesnim zajednicama organizacija izvršena kroz 7 vodova i 21 odeljenje sa
ukupno 430 pripadnika. Ne postoje podaci o efikasnosti ovih snaga jer iste nisu
obuĉavane niti proveravane. Osnovna namena vodova i odeljenja je sledeća:
protivpoţarna zaštita, prva medicinska pomoć, zaštita od poplave, spasavanje iz ruševina,
zbrinjavanje i evakuacija, veterinarstvo, asanacija, spasavanje bilja i biljnih proizvoda,
RHB zaštita, spasavanje sa visina i odrţavanje reda.
207
Prava i obaveze republičkih organa uprave u oblasti civilne zaštite
Prava i obaveze republiĉkih organa uprave u oblasti civilne zaštite regulisana su Zakonom
o zaštiti i spasavanju u vanrednim situacijama, koji je donesen 2012. godine i njegovim
izmenama iz 2017.godine.
Prava i obaveze Vlade Republike Srpske u odnosu prema civilnoj zaštiti
Vlada u oblasti zaštite i spasavanja obezbeĊuje izgradnju i razvoj sistema zaštite i
spasavanja Republike i plansko povezivanje delova sistema i zadataka u jedinstvenu
celinu, a naroĉito: organizuje sistem zaštite i spasavanja od elementarne nepogode i druge
nesreće; donosi Program zaštite i spasavanja; Program za smanjenje rizika od
elementarne nepogode i druge nesreće; donosi procenu ugroţenosti od elementarne
nepogode i druge nesreće; donosi Plan zaštite i spasavanja od elementarne nepogode i
druge nesreće; Plan obuke i osposobljavanja snaga za zaštitu i spasavanje; prati i
usmerava pripreme za izvršavanje zaštite i spasavanja; pruţa pomoć u rekonstrukciji i
oporavku od elementarne nepogode i druge nesreće; proglašava stanje elementarne
nepogode i druge nesreće; donosi odluku o mobilizaciji i nareĊuje upotrebu snaga i
sredstava za zaštitu i spasavanje; obezbeĊuje potrebna finansijska sredstva u budţetu
Republike za finansiranje poslova zaštite i spasavanja; donosi metodologiju za izradu
procene ugroţenosti od elementarne nepogode i druge nesreće; donosi metodologiju za
izradu Plana zaštite i spasavanja od elementarne nepogode i druge nesreće na teritoriji
Republike; metodologiju za procenu štete od elementarne nepogode i druge nesreće;
osniva Republiĉki štab za vanredne situacije; imenuje komisiju za procenu štete većih
razmera; odreĊuje materijalna sredstva koja se koriste u funkciji zaštite i spasavanja i vrši i
druge poslove iz oblasti zaštite i spasavanja.
Prava i obaveze Uprave civilne zaštite
Uprava civilne zaštite u oblasti zaštite i spasavanja ima sledeće nadleţnosti: izraĊuje
Program zaštite i spasavanja u Republici i Program za smanjenje rizika od elementarne
nepogode i druge nesreće u Republici; prati, usklaĊuje i sprovodi politiku i smernice i
obezbeĊuje izvršenje zakona i drugih propisa u oblasti civilne zaštite u sistemu zaštite i
spasavanja; izraĊuje metodologiju za izradu procene ugroţenosti od elementarne
nepogode i druge nesreće; izraĊuje metodologiju za izradu plana zaštite i spasavanja od
elementarne nepogode i druge nesreće; izraĊuje plan zaštite i spasavanja od elementarne
nepogode i druge nesreće; izraĊuje program opremanja zaštite i spasavanja; organizuje,
priprema i obuĉava sluţbu civilne zaštite u sistemu zaštite i spasavanja na nivou
Republike; vrši koordinaciju delovanja subjekata od znaĉaja za zaštitu i spasavanje u
sluĉaju elementarne nepogode i druge nesreće; vrši koordinaciju izmeĊu subjekata koji
uĉestvuju u zaštiti i spasavanju na teritoriji Republike sa subjektima za zaštitu i
spasavanje BiH, Federacije BiH, Brĉko Distrikta , susjednih i drugih zemalja; pribavlja i
obraĊuje podatke o svim vrstama pojava i opasnosti koje mogu dovesti do elementarne
nepogode i druge nesreće; organizuje i sprovodi poslove osmatranja, obaveštavanja i
uzbunjivanja; donosi i realizuje planove i programe obuke i osposobljavanja u oblasti
zaštite i spasavanja od elementarne nepogode i druge nesreće; vrši izbor i uĉestvuje u
nauĉnoistraţivaĉkim projektima u oblasti zaštite i spasavanja; pruţa struĉnu pomoć u
oblasti zaštite i spasavanja, donosi uputstva i instrukcije za rad nadleţne organizacione
jedinice civilne zaštite opštine, odnosno grada, vrši uklanjanje i uništavanje NUS i mina;
ostvaruje putem nadleţnih organa meĊunarodnu saradnju u oblasti zaštite i spasavanja;
uĉestvuje u akcijama zaštite i spasavanja u sluĉaju elementarne nepogode i druge nesreće;
preduzima preventivne, operativne i postoperativne mere u sluĉaju elementarne nepogode
i druge nesreće; vodi evidencije u oblasti zaštite i spasavanja; nareĊuje sprovoĊenje mera
pripravnosti; zakljuĉuje ugovore o angaţovanju na sprovoĊenju mera i zadataka zaštite i
spasavanja; vrši i druge poslove iz oblasti civilne zaštite u sistemu zaštite i spasavanja.
208
Prava i obaveze organa lokalne samouprave
Organi jedinice lokalne samouprave u oblasti zaštite i spasavanja imaju sledeće
nadleţnosti: skupština opštine, odnosno grada donosi odluku o organizaciji i
funkcionisanju civilne zaštite u oblasti zaštite i spasavanja i obezbeĊuje njeno
sprovoĊenje u skladu sa jedinstvenim sistemom zaštite i spasavanja na teritoriji
Republike; donosi procenu ugroţenosti od elementarne nepogode i druge nesreće; donosi
Program razvoja civilne zaštite u oblasti zaštite i spasavanja; donosi odluku o formiranju
štaba za vanredne situacije; planira i utvrĊuje izvore finansiranja aktivnosti civilne zaštite
u oblasti zaštite i spasavanja; razmatra stanje u oblasti zaštite i spasavanja; donosi odluku
o odreĊivanju lokacije za uništavanje NUS-a i mina na predlog nadleţne organizacione
jedinice civilne zaštite opštine, odnosno grada uz konsultacije sa Upravom civilne zaštite i
vrši i druge poslove iz oblasti zaštite i spasavanja.
Mere lične i uzajamne zaštite u Republici Srpskoj
Liĉnom i uzajamnom zaštitom obezbeĊuje se prvo spontano i organizovano pruţanje
pomoći u zaštiti i spasavanju u uslovima vanrednih situacija i drugih opasnosti koje
predstavljaju stalne rizike u ţivotu i radu graĊana, Jakovljević (2011). Liĉna i uzajamna
zaštita obuhvata: obuku graĊana, mere i postupke preventivne zaštite, prvu pomoć i
samopomoć, zbrinjavanje dece i nemoćnih lica i druge hitne intervencije u zaštiti i
spasavanju ljudi i materijalnih dobara (Tadić, 2013). Karakter, obim i sadrţaj mera liĉne i
uzajamne zaštite mora biti tako koncipiran da je prihvatljiv svim graĊanima uz minimalno
znanje i minimalan utrošak materijalno-tehniĉkih sredstava. U RS u ove mere spadaju:
sklanjanje stanovništva i materijalnih dobara, prva medecinska pomoć, zaštita od poţara,
spasavanje iz ruševina i poplava, zbrinjavanje ugroţenog i nastradalog stanovništva, RHB
zaštita i zaštita i spasavanje ţivotinja. Ovakve mere su zastupljene u svim sistemima
civilne zaštite u okruţenju. Jedna od specifiĉnosti u RS je pridavanje znaĉaja zaštiti od
minsko-eksplozivnih sredstava. Sistem civilne zaštite od svog nastanka pa do danas nije
izvodio veţbe kojima bi se edukovala šira javnost o naĉinu postupanja u razliĉitim
ugroţavajućim stanjima. Osnovna aktivnost je savetovanje graĊana o postupcima u
razliĉitim situacijama putem medija ili štampanih letaka. Najĉešće su saveti vezani za
sledeće situacije: poplave, poţari, zemljotresi, grmljavine, saobraćajne nezgode, klizišta,
toplotni udar, sneţne lavine, epidemije bolesti, terorizam, nuklearni udar. Sektor za
deminiranje sprovodi razliĉite aktivnosti kada je u pitanju savetovanje graĊana o
postupcima sa naĊenim minsko- eksplozivnim sredstvima.
Mere zaštite i spasavanja u Republici Srpskoj
Osnovni zadaci civilne zaštite izvršavaju se uspešnim organizovanjem, pripremanjem i
sprovoĊenjem odreĊenih mera zaštite i spasavanja, koje, pored drugih elemenata ĉine
sistem civilne zaštite. Mere zaštite i spasavnja predstavljaju odreĊene aktivnosti, radnje i
postupke preventivne i operativne prirode, ĉija se organizacija, pripremanje i
funkcionisanje preduzimaju radi zaštite i spasavanja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara,
te otklanjanja posledica vanrednih situacija (Jakovljević, 2011). Mere i aktivnosti civilne
zaštite u sistemu zaštite i spasavanja RS utvrĊuju se planovima zaštite i spasavanja koje
donose privredna društva i druga pravna lica, opština, odnosno grad i Vlada. Privredna
društava i druga pravna lica duţna su da Plan zaštite i spasavanja usklaĊuju sa planom
zaštite i spasavanja opštine, odnosno grada. Plan zaštite i spasavanja opštine, odnosno
grada usklaĊuje se sa Planom zaštite i spasavanja od elementarne nepogode i druge
nesreće u Republici. Planovi zaštite i spasavanja mogu biti jedinstveni, zbirni ili
pojedinaĉni za odreĊene vrste elementarne nepogode i druge nesreće. Ovakvim
planiranjem obezbeĊuje se vertikalno i horizontalno upravljanje civilnom zaštitom o
ĉemu govori Jurišić (2016), u Zaštiti i spasavanju u BiH.
Zakonom o zaštiti i spasavanju u RS, u ĉlanu 59. identifikuju se sledeće mere zaštite i
spasavanja u RS: osmatranje, obaveštavanje i uzbunjivanje, sklanjanje ljudi i materijalnih
209
dobara, zaštita od udesa, evakuacija, zbrinjavanje ugroţenih i nastradalih, radiološko-
hemijska i biološka zaštita i protivepidemiološka zaštita, zaštita i spasavanje iz ruševina,
zaštita i spasavanje na vodi i pod vodom, zaštita i spasavanje od poţara, zaštita od NUS i
mina, prva medicinska pomoć, zaštita i spasavanje ţivotinja i namirnica ţivotinjskog
porekla, asanacija terena, zaštita ţivotne sredine, zaštita i spasavanje u rudnicima, zaštita
bilja i biljnih proizvoda i opšte obaveze.
4. ZAKLJUĈAK
Uzimajući u obzir da RS, kao entitet BiH, graniĉi sa Republikom Hrvatskom, koja je
ĉlanica Evropske unije, i sa Republikom Srbijom koja to nije, potpuno je jasno da civilna
zaštita RS ima poseban znaĉaj kada je u pitanju meĊudrţavna saradnja u pripremama i
odgovoru na ugroţavajuće pojave, kao i oporavku od istih, a koje su zajedniĉkog porekla
za sve susedne drţave RS. S tim u vezi, smatram da je korisno da se nauĉna i struĉna
javnost upozna sa poloţajem, organizovanjem i funkcionisanjem sistema civilne zaštite
RS. TakoĊe, bili bi upoznati sa pravnim sistemom zaštite i spasavanja u RS,
nadleţnostima entitetskih organa, organizacijom sistema civilne zaštite, liĉnom i
uzajamnom zaštitom, merama zaštite i spasavanja i jedinicama civilne zaštite. Siguran
sam da će rad biti koristan kod razmene iskustava u organizovanju i funkcionisanju
razliĉitih sistema civilne zaštite, a sve u cilju usvajanja sistema koji bi pruţio
najadekvatniju zaštitu civilnom stanovništvu razliĉitih drţava koje u velikom broju
sluĉajeva dele zajedniĉke izvore, nosioce i oblike ugroţavanja.
LITERATURA:
2Ahman, T. (2009). The Lisbon Treaty and Civil Protection in the European Union.
Stockholm: Swedish Defence Research Agency.
1Bara, C., & Doktor, C. (2010). Risk Analysis: Cooperation in Civil Protection: EU,
Spain and the UK. Zurich: CSS.
3Jakovljević, V. (2011). Civilna zaštita Republike Srbije. Univerzitet u Beogradu,
Fakultet bezbednosti.
1Jurišić,R.(2016). Zaštita i spasavanje u Bosni i Hercegovini, Banja Luka, Uniglobal.
1Laurent Cohen-Tangui,(2007) Guerre ou paix, Essai sur le monde de demain, Pluirel,
Hachette.
1Lansford,T.(1999). The Triumph of Transatlanticism: NATO and the Evolution of
European Security after the Cold War, Journal of Strategic Studies, No.1, March.
1Tadić,Z. (2013). Zaštita i spašavanje u Federacijio Bosne i Hercegovine, Tuzla,
Printcom.
1Williams,P. (2008). From the New Middle Ages to a New Dark Age: the decline of the
Stata and US Strategy, Institute for Strategic Studies.
Elektronski mediji:
http://www.ruczrs.net/?page_id=102&lang=lat, Vlada Republike Srpske, Republiĉka
Uprava civilne zaštite
http://www.cci.ba/, Centar civilnih inicijativa
Ostali izvori:
Sluţbeni glasnik Bosne i Hercegovine, broj 50/08, 29.april, 2008.
Sluţbeni glasnik Republike Srpske, broj 121/12, 13.decembar,2012.
210
III MEĐUNARODNA NAUĈNO - STRUĈNA KONFERENCIJA
BEZBEDNOST I KRIZNI MENADŢMENT –TEORIJA I PRAKSA
BEZBEDNOST ZA BUDUĆNOST – 2017.
MEĐUNARODNI OKVIR ZA SMANJENJE RIZIKA OD
KATASTROFA – КРИТИЧКИ OSVRT NA
IMPLEMENTACIJU U REPUBLICI SRBIJI
INTERNATIONAL CADRE FOR REDUCTION OF
RISK OF DISASTERS - CRITICAL REVIEW ABOUT
IMPLEMENTATION IN THE REPUBLIC OF SERBIA
Nenad Komazec1, Darko Boţanić
2, Dragan Pamuĉar
1
1 Univerzitet odbrane, Vojna akademija, Beograd, SRBIJA, [email protected]
2 Univerzitet odbrane, Vojna akademija, Beograd, SRBIJA, [email protected]
3 Univerzitet odbrane, Vojna akademija, Beograd, SRBIJA, [email protected]
Abstrakt: Uspostavljanjem sistema interoperabilnosti zaštite i spasavanja na
globalnom nivou, stvara se širok spektar mogućnosti, međunarodne saradnje usmerene
na smanjenje rizika od katastrofa. Poseban značaj ima jedinstvena platforma bazirana
na međunorodnim dokumentima, na kojoj se razvijaju nacionalni sistemi, sa čime se
izbegavaju kolizije u razvoju sposobnosti sistema zaštite i spasavanja. Definisanjem
jedinstvenih smernica za razvoj sistema omogućava se lakše i brţe reagovanje i pomoć u
vanrednim situacijama. Sistem zaštite i spasavanja u republici Srbiji je baziran na
međunarodnim dokumentima, ali dovoljan stepen integrativnosti ne postiţe iz različitih
razloga.
Rad je nastao u okviru projekta Natrisk Development of master curricula for natural
disasters risk management in Western Balkan countries. Project number: 573806-EPP-
1-2016-1-RS-EPPKA2-CBHE-JP.
Kljuĉne reĉi: Zaštita i spasavanje, interoperabilnost, pomoć, reagovanje
Abstract: By establishing a system of interoperability of protection and rescue on a
global level, a wide range of possibilities, international cooperation aimed at reducing
the risk of disasters, is being created. Of particular importance is the unique platform
based on inter-national documents, on which national systems are being developed,
avoiding conflicts in the development of the ability of the protection and rescue system.
Defining unique guidelines for the development of the system enables easier and faster
response and assistance in emergencies. The system of protection and rescue in the
Republic of Serbia is based on international documents, but sufficient level of integrity is
not achieved for various reasons.
The paper was created within the project: Natrisk Development of master
curricula for natural disasters risk management in Western Balkan countries. Project
number: 573806-EPP-1-2016-1-RS-EPPKA2-CBHE-JP.
Key words: protection and rescue, interoperability, help, reaction
211
1. UVOD – OPIS PROBLEMA
Strategijska dimenzija sistema zaštite i spasavanja u republici Srbiji je integralno
postavljena usvajanjem nacionalne Strategije zaštite i spasavanja (2011), a normativno
ureĊena Zakonom o vanrednim situacijama (2009). Novi sistem polazi od principa da se
kriza rešava tamo gde se i nastaje, što je rezultiralo prebacivanjem odgovornosti na
jedinice lokalne samouprave, što nije praćeno i neophodnom pravno institucionalnom
dogradnjom sistema, materijalno tehniĉkim ulaganjima i odgovarajućim kadrovskim
rešenjima.
Od donošenja Zakona, mali je broj pokušaja, sistemskog sagledavanja problema i
produbljene kritiĉke analize i ozbiljnijih empirijskih istraţivanja naĉina na koji ovaj
sistem zaista funkcioniše u praksi u svim svojim organizacionim, institucionalnim,
normativnim, materijalno tehniĉkim i drugim aspektima, kao i u svim fazama kriznih,
odnosno vanrednih situacija (prevencija, priprema, reagovanje i oporavak). Problem se
odnosi, kako na funkcionisanje sistema u celini tako i na njegovu efikasnost i efektivnost
na lokalnom nivou.
Suštinski problem sistema zaštite i spasavanja jeste inverzija vaţnosti zakonskih i
strategijskih dokumenta, gde se Strategija zaštite i spasavanja donosi na osnovu zakona o
vanrednim situacijama. I dalje, što primena zakona i sprovoĊenje strategije, naroĉito na
lokalnom nivou, nivou privrednih društava i drugih pravnih lica, nema oslonac na
kadrove školovane za potrebe tog sistema, već na ljude koji su na radna mesta, tamo gde
postoje, odreĊeni po razliĉitim osnovima.
MeĊunarodni okvir za smanjenje rizika od katastrofa, insistira upravo na tim elementima,
koji su teoretski i praktiĉno, suštinski izvori rizika.
2. MEĐUNARODNA REGULATIVA ZA SMANJENJE RIZIKA OD
KATASTROFA
Analizom sadrţaja okvira iz Hjoga, se u zakljuĉnim razmatranjima realizacije
postavljenih ciljeva, zakljuĉuje se da je od kljuĉnog znaĉaja predviĊanje, planiranje i
smanjenje rizika od katastrofa, u cilju jaĉanja otpornosti7 društvene zajednice na
opasnosti8. Razvojem i implementacijom ove tri funkcije, stvaraju se uslovi za smanjenje
ugroţenosti9 društvene zajednice u odnosu na opasnosti karakteristiĉne za datu teritoriju.
TakoĊe se konstatuje, da se u savremenom društvu „brţe povećava izloţenost ljudi i
imovine rizicima nego što se smanjuje njihova ugroţenost―. Konaĉnim stavom je
definisan cilj: „Sprečavanje novih i smanjenje postojećih rizika od katastrofa kroz
sprovođenje integrisanih i inkluzivnih ekonomskih, strukturnih, pravnih, socijalnih,
zdravstvenih, kulturnih, obrazovnih, ekoloških, tehnoloških, političkih i institucionalnih
7 Otpornost predstavlja sposobnost sistema, zajednice ili društva koji su izloţeni
opasnostima da se odupru, apsorbuju, prilagode i oporave od efekata opasnosti na
blagovremen i efikasan naĉin sa ciljem oĉuvanja i obnavljanja kljuĉnih struktura i
funkcija (kritiĉna infrastruktura) 8 Opasnost predstavlja potencijalno štetni fiziĉki dogaĊaj, pojavu ili delovanje ĉoveka
kojim se ostvaruju efekti gubitka ljudskih ţivota ili povrede (i ţivotinjskih), degradacija
materijalnih dobara, ometanje socijalnog ili ekonomskog razvoja i/ili degradaciju ţivotne
sredine 9 Ugroţenost predstavlja stanje koje je odreĊeno fiziĉkim, socijalnim, ekonomskim i
ekološkim faktorima ili procesima, koji povećavaju izloţenost društvene zajednice
efektima opasnosti
212
mera koje sprečavaju i smanjuju izloţenost opasnostima i ugroţenost od katastrofa,
povećavaju spremnost za reagovanje i obnovu, i time povećavaju otpornost”, što suštinski
predstavlja―globalni cilj okvira iz Sendaja.
2.1. MeĊunorodni okvir za smanjenje rizika od katastrofa
Baziran na dostignućima realizacije ciljeva okvira iz Hjoga, okvir iz Sendaja definiše
1. Znatno smanjenje globalne smrtnosti usled katastrofa do 2030. godine;
2. Znatno smanjenje broja pogoĊenog stanovništva na globalnom nivou do 2030.
godine;
3. Smanjenje direktnih ekonomskih gubitaka usled katastrofa;
4. Znatno smanjenje štet usled katastrofa, koje trpi kritiĉna infrastruktura;
5. Znatno povećanje broja zemalja sa nacionalnim i lokalnim strategijama za smanjenje
rizika od katastrofa do 2020. godine;
6. Znatno unapreĊenje meĊunarodne saradnje sa zemljama u razvoju kroz adekvatnu i
odrţivu podršku;
7. Znatno povećanje raspoloţivosti i dostupnosti sistema za rano upozoravanje o
višestrukim opasnostima, kao i informacija i procena rizika od katastrofa do 2030.
godine;
Definisanjem ciljeva na ovaj naĉin, stvara se sveobuhvatna osnova, za razvoj strategijskih
smernica u nacionalnim drţavama. Baziran na definisanim ciljevima, okvir iz Sendaja,
postavlja ĉetiri osnovna prioriteta 1: razumevanje rizika od katastrofa; jačanje sistema
upravljanja rizicima od katastrofa u cilju efektivnog upravljanja rizicima; ulaganje u
smanjenje rizika od katastrofa u cilju jačanja otpornosti i unapređenje spremnosti za
delotvorno reagovanje u slučaju katastrofe i izgradnja „boljeg sistema od onog pre
katastrofe“ u toku obnove, sanacije i rekonstrukcije.
Strategijsko planiranje zaštite i spasavanja u nacionalnim drţavama, predstavlja osnovu
za razvoj sistema zaštite i spasavanja, kao jedinstvenog i integralnog sistema 76. U
skladu sa globalnim ciljem broj pet, nacionalni dokument u oblasti zaštite i spasavanja,
ima vrhunski prioritet i vaţnost za razvoj sistema smanjenja rizika od katastrofa.
2.2. Procena rizika i mapiranje smernica za upravljanje katastrofama
Evropske Unije
Uzimajući u obzir postulate okvira iz Hjoga i Sendaja, evropska komisija je razvila
Smernice za procenu i mapiranje rizika za upravljanje katastrofama (smernice). Glavna
svrha smernica je poboljšanje koherentnosti i konzistentnosti izmeĊu procena rizika
izraĊenih na nacionalnom nivou u prevenciji, pripravnosti i fazama planiranja. Akcenat se
daje na prekograniĉnoj dimenziji.
Smernicama su postavljeni glavni ciljevi 7:
1. poboljšanje primene dobre prakse i meĊunarodnih standarda u primeni metodologije
procene rizika;
2. obezbeĊenje instrumenata za upravljanje rizikom kod organa nadleţnog za upravljanje
katastrofama i svih zainteresovanih strana;
3. komunikacija sa meĊunarodnim forumima UNISDR10
i UN-OCHA11
;
10
Internacionalna strategija za smanjenje rizika od katastrofa 11
Kancelarija za koordinaciju humanitarnih poslova
213
4. doprinos razvoju politike za prevenciju katastrofa zasnovane na znanju na razliĉitim
nivoima vlasti;
5. unapreĊenje komunikacije o odreĊivanju prioriteta u investicajama u oblasti
prevencije, pripravnosti i rekonstrukcije;
6. doprinos podizanju svesti o merama prevencije katastrofa;
7. mapiranje rizika na teritoriji EU, kao osnove za klasifikaciju glavnih rizika u
budućnosti;
8. doprinos uspostavljanju baze informacija o sredstvima za hitnu pomoć i
9. upravljanje rizicima uspostaviti kao deo politike koja povezuje procenu opasnosti i
rizika sa donošenjem odluka.
Smernice su osmišljene i dizajnirane da unificiraju pogled na rešenje problema procene
rizika. Deo su šireg konteksta upravljanja rizicima od katastrofa. Upravljanje rizicima od
katastrofa je proces identifikacije svih društvenih resursa i kapaciteta u cilju smanjenja
nivoa identifikovanih rizika, odnosno posledica nastalih dogaĊaja. Cilj procesa
upravljanja rizicima jeste planiranje mera za ublaţavanje postojećih rizika (sposobnost
planiranja), praćenje i pregled opasnosti, rizika i osetljivosti, kao i komunikacija i
konsultacije o stanju. Procena rizika predstavlja osnov za procenu ugroţenosti od
razliĉitih opasnosti, što je osnov za optimizaciju procesa dimenzionisanja sistema zaštite i
spasavanja 7.
3. OSVRT NA NACIONALNI STRATEGIJSKI OKVIR ZA SMANJENJE
RIZIKA OD KATASTROFA
Sistem zaštite i spasavanja republike Srbije je proistekao iz odredbi Ustava Republike
Srbije. Ustavom se kao nadleţnost drţave i opštine utvrĊuje, pored ostalog, i to da se ona
stara o zaštiti ţivotne sredine, zaštiti od elementarnih i drugih nepogoda. Razliĉiti zakoni
u Republici Srbiji postavljaju obavezu "organizacije zaštite od elementarnih i drugih
većih nepogoda i zaštitu od poţara i stvaranje uslova za njihovo otklanjanje, odnosno
ublaţavanje njihovih posledica".
3.1. Nacionalna strategija za zaštitu i spasavanje
Osnov za izradu Strategije bio je Zakon o vanrednim situacijama, što ukazuje na
nerazumevanje relacije izmeĊu hijerarhije dokumenata kojima se ureĊuje i usmerava
sistem. Nacionalnom strategijom se obuhvataju preporuke Evropske unije za razvoj
nacionalnog sistema zaštite i spasavanja kroz uspostavljanje institucionalnih,
organizacionih i personalnih uslova za sprovoĊenje zaštite i spasavanja u vanrednim
situacijama 7
Uspešnost i kvalitet sprovoĊenja strateških smernica, definisanih u strategiji zaštite i
spasavanja, zavisi od stepena spremnosti zajednice da se suoĉi sa realnošću, bez obzira
koliko to uticalo na politiĉke ili druge interese. Potpuno i nedvosmisleno sagledavanje
stanja ugroţenosti društvene zajednice od katastrofa, promocija neophodnosti uĉešća svih
subjekata u izgradnji sistema i kvalitetan zakonski okvir su preduslovi za podizanje
kapaciteta lokalnih zajednica i drţave za pripravnost i reagovanje u sluĉaju katastrofa.
Imajući u vidu da je strategija projektovana do 2016. godine, moţe se zakljuĉiti da ona ne
sadrţi dugoroĉna viĊenja sistema zaštite i spasavanja, već samo za dati period.
Analizom sadrţaja strategije moţe se zakljuĉiti:
1. Tekst strategije se više bavi opisom postojećeg stanja sistema zaštite i spasavanja
nego strateškom analizom;
214
2. U opisu stanja sistema zaštite i spasavanja se konstatuje da sadašnji nivo
organizovanosti i osposobljenosti sistema zaštite i spasavanja znatno zaostaje za
procenjenim potrebama i objektivnim mogućnostima kojima drţava raspolaţe12
;
3. Strategija je definisala pet strateških oblasti, iz kojih se moţe zakljuĉiti da
obuhvataju sve elemente upravljanja vanrednim situacijama, odnosno razvoja
sposobnosti sistema zaštite i spasavanja.
Iako je orjentisana na Hjogo okvir, nacionalna strategija poseduje elemente na osnovu
kojih se moţe, pristupiti izradi strateškog vizionarskog dokumenta, kojim će se utvrditi
dugoroĉne smernice za razvoj nacionalnog sistema zaštite i spasavanja. Samim tim bi se
izvršilo usaglašavanje nacionalnih dokumenata sa Sendai okvirom.
3.2. Nacionalni program upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda
Problemom strateškog okvira za smanjenje rizika od katastrofa u republici Srbiji bavio se
veći broj studija i istraţivanja, a njih navodi i sama strategija. Rezultati su skoro uvek
ukazivali na neadekvatnost postojeće regulative, neprimenjivanje zakonskih obaveza na
svim nivoima upravljanja (npr, procene ugroţenosti i planovi zaštite i spasavanja u
avnrednim situacijama u najvećem broju subjekata nisu izraĊeni), slabu popunjenost
adekvatnim kadrovima, nedostatak inspekcijskog nadzora, itd.
Pokušaj rešavanja problema usaglašavanja nacionalne regulative sa meĊunarodnom,
nastaje donošenjem Nacionalnog programa upravljanja rizikom od elementarnih
nepogoda. Program ima nekoliko vaţnih karakteristika 4:
1. Naziv programa ukazuje da je orjentisan samo na elementarne nepogode;
2. Uvod programa govori o njegovoj zasnovanosti na dogaĊajima iz poplava 2014.
godine;
3. Mehanizmi finansiranja su usmereni na meĊunarodne izvore, što ukazuje da se u
nacionalnom sistemu ne prepoznaje potreba za unapreĊenjem ovog elementa, pre
svega na lokalnom nivou;
4. Kroz razvoj šest komponenti, program je obuhvatio okvir kojim se posmatraju
sve neophodni elementi efikasnog sistema zaštite i spasavanja.
Nacionalni program je usvojen Zaklјuĉkom Vlade Republike Srbije 05 Broj 217-
16233/2014-1 od 19.12. 2014, a okvir Sendai 18.03.2015. što govori da je nacionalni
program izraĊen na osnovu Hjogo okvira i ne prati promene na meĊunarodnom planu, ni
dve godine po usvajanju Sendai okvira.
3.3. Osnovni postulati zakonskog okvira
Materijalizacija integralnog sistema zaštite i spasavanja, realizovana je donošenjem
zakona o vanrednim situacijama13
. Osnovna prednost Zakona jeste što u fokus stavlja
jedinicu lokalne samouprave. Što je i logiĉno, ako se zna ĉinjenica da prirodne nepogode i
druge nesreće, prvo pogaĊaju štićene vrednosti na teritoriji gde su i nastale. Pored Ustava
i Zakona o lokalnoj samoupravi koji ovlašćuju lokalnu samoupravu da organizuje
upravljanje vanredim situacijama uopšte, duţnosti, prava i obaveze lokalne samouprave u
12
Nacionalna strategija zaštite i spasavanja glava II. Napomena: termin „procenjene
potrebe―, je korišćen bez oslonca za nacionalnu procenu ugroţenosti od elementarnih
nepogoda i drugih nesreća (koja ni 2017. godine nije izraĊena) 13
"Sluţbeni glasnik RS", br. 111/09 , 92/11 , 93/12
215
ovoj oblasti detaljno se utvrĊuju u Zakonu o vanrednim situacijama, kao osnovnom
zakonu koji ureĊuje ovu oblast.
Uspostavljaju se naĉela zaštite i spasavanja, a kao jedno od naĉela zaštite i spasavanja
navodi naĉelo postupnosti pri upotrebi snaga i sredstava po kome se u zaštiti i spasavanju
koriste prvo snage i sredstva sa teritorije jedinice lokalne samouprave, što znaĉi da se na
vanrednu situaciju reaguje tamo gde se i dogaĊa, dakle u lokalnoj zajednici, a da se
republiĉke snage i sredstva angaţuju tek kada kapaciteti lokalne zajednice nisu dovoljni.
Ovakav pristup je ispravan, ali sa nedostatakom odredbi kojima se reguliše obaveza
praćenja opasnosti i aktiviranja snaga zaštite i spasavanja na republiĉkom ili okruţnom
nivou, zbog ĉega postoji disproporcija u vremenu reagovanja i pomoći. Rezultat je
„reakcija sa zakašnjenjem― što dovodi u nezgodan poloţaj jedinicu lokalne samouprave,
usled nedostatka ljudi i sredstava. Problem se rešava izradom planova zaštite i spasavanja
i njihovom implementacijom u praksi. Planska dokumenta su u fazi izrade ili prihvatanja
na razliĉitim nivoima (bez republiĉkog, pokrajinskog i okruţnog), šta znaĉi da sistem
trenutno, ne moţe da reaguje na osnovu njih.
4. ISTRAŢIVANJE STAVOVA STANOVNIŠTVA O STEPENU
IZGRAĐENOSTI SISTEMA ZAŠTITE I SPASAVANJA U SLUĈAJU
PRIRODNIH NEPOGODA
Percepcija stanja sistema zaštite i spasavanja na nacionalnom nivou je bila predmet
istraţivanja na projektu Natrisk14
, u kome su ispitanici dali svoje mišljenje po razliĉitim
osnovima posmatranja sistema, a u svemu prema prioritetima definisanim u Sendai
okviru15
. Istraţivanje je vršeno meĊu zaposlenima u javnom sektoru (stalno zaposleni i
lica privremeno zaposlena), u privredi, licima na studiranju i licima bez zaposlenja.
Uzorak je brojao 1200 ispitanika u republici Srbiji, oba pola 8.
4.1. Rezultati istraţivanja o prevenciji i razumevanju rizika od prirodnih
katastrofa
Polazeći od prvog prioriteta Sendai okvira, ispitanicima je postavljen set pitanja iz oblasti
postojanja svesti o prirodnim katastrofama i percepciji aktivnosti sistema zaštite i
spasavanja u smislu provoĊenja prevencije.
Rezultati jasno ukazuju na podeljeno mišljenje ispitanika o prisustvu odreĊenog nivoa
svesti o postojanju prirodnih nepogoda (Slika 1). S obzirom na ĉinjenicu da je iz javnog
sektora najviše lica saglasno da postoji svest, to ukazuje da ta lica imaju pristup
informacijama o sistemu zaštite i spasavanja. Pored toga, sliĉan broj ukazuje na
neslaganje, što govori o licima kojima informacije nisu dostupne. Privatni sektor, takoĊe
pokazuje podeljeno mišljenje, što govori o razliĉitom pristupu informacijama, odnosno
menadţeri i lica koja se bave bezbednošću imaju informacije, dok radnici ne.
Nezaposlena lica i lica na školovanju, dele mišljenje prethodne dve grupe. Iz navedenog
moţe da se zakljuĉi da veći broj lica u društvenoj zajednici ukazuje na problem
nedostatka informacija o prirodnim nepogodama. Ako se ima u vidu da je manji broj lica
u javnoj upravi i na menadţerskim pozicijama, onda zaposleni u javnoj upravi koji
14
Development of master curricula for natural disasters risk management in Western
Balkan countries 15
Rezultati istraţivanja oslikavaju mišljenje ispitanika i ni u kom sluĉaju se ne odnose na
stav bilo koje institucije, grupe ili pojedinca predstavnika institucija.
216
nemaju pristup informacijama, lica na školovanju i nezaposlena lica predstavljaju kritiĉan
broj lica koja smatraju da ne postoji dovoljno razvijena svest o opasnosti od prirodnih
nepogoda.
Slika 1. Stavovi o postojanju svesti o opasnostima
Slika 2. Stavovi o aktivnostima na prevenciji prirodnih nepogoda
Kada je prevencija u pitanju velika većina smatra da se prevencija ne sprovodi na
sistematiĉan i dovoljan naĉin (Slika 2).
4.2. Rezultati istraţivanja o stanju sistema zaštite i spasavanja
O stanju sistema zaštite i spasavanja, njegovoj ureĊenosti i spremnosti za reagovanje,
ispitanici su dali mišljenja kroz odreĊeni set pitanja.
Potpuno se
slažem
Slažemse
Nisamsiguran/
a
Neslažem
se
Potpuno se neslažem
Javni sektor 6.62% 18.95% 25.48% 36.23% 12.72%
Privatni sektor 3.35% 17.94% 23.44% 36.84% 18.42%
Politički nivo 4.81% 19.23% 22.12% 46.15% 7.69%
Individualni nivo 8.56% 18.48% 26.39% 32.43% 14.14%
0.00%10.00%20.00%30.00%40.00%50.00%
Prevencija
Potpuno se
slažem
Slažemse
Nisamsiguran
/a
Neslažem
se
Potpuno se neslažem
Javni sektor 20.62% 25.14% 15.02% 24.92% 14.30%
Privatni sektor 16.75% 24.96% 15.23% 27.35% 15.71%
Politički nivo 19.71% 23.24% 12.82% 28.53% 15.71%
Individualni nivo 15.97% 25.44% 20.45% 22.96% 15.15%
0.00%5.00%
10.00%15.00%20.00%25.00%30.00%
Postojanje svesti o opasnostima
217
Slika 3. Stavovi ispitanika o percepciji postojanja sistema zaštite i
spasavanja
Slika 4. Stavovi ispitanika o razvijenosti snaga i sredstava za zaštitu i spasavanje
Kroz iznete stavove ispitanici, svih grupa, ukazuju da percipiranje postojanja sistema
zaštite i spasavanja, na izvršnom nivou, nije zadovoljavajuće (Slika 3). TakoĊe,
razvijenost snaga i sredstava za zaštitu i spasavanje, nije na nivou kojim se garantuje
minimum sposobnosti za efikasno i efektivno reagovanje (Slika 4). Zanimljivo je da
ispitanici smatraju da postoji visok nivo svesti kod stanovništva o zakonskoj obavezi
odazivanja u civilnu zaštitu.
4.3. Rezultati istraţivanja o otpornosti društvene zajednice na prirodne
katastrofe
Otpornost društvene zajednice nije na zadovoljavajućem nivou, smatra preko 60%
ispitanika. Percepcija osećaja otpornosti na prirodne nepogode, je posmatrana kroz
nekoliko usmerenih pitanja.
Potpunose
slažem
Slažemse
Nisamsiguran/
a
Neslažem
se
Potpunose ne
slažem
Javni sektor 2.98% 16.46% 32.05% 37.09% 11.42%
Privatni sektor 2.63% 14.83% 24.40% 39.23% 18.66%
Politički nivo 2.40% 16.83% 25.48% 45.19% 10.10%
Individualni nivo 4.22% 19.20% 34.05% 31.97% 10.57%
0.00%10.00%20.00%30.00%40.00%50.00%
Postojanje sistema
Potpuno se
slažem
Slažemse
Nisamsiguran/
a
Neslažem
se
Potpuno se neslažem
Javni sektor 4.32% 9.31% 32.34% 38.00% 15.93%
Privatni sektor 4.31% 8.61% 33.97% 35.41% 17.70%
Politički nivo 3.85% 7.69% 23.08% 51.92% 13.46%
Individualni nivo 6.36% 12.71% 32.81% 33.07% 15.05%
0.00%10.00%20.00%30.00%40.00%50.00%60.00%
Axi
s Ti
tle
Razvijenost snaga i sredstava
218
Slika 5. Stavovi ispitanika o percepciji obuke i osposobljavanja za vanredne situacuije
Slika 6. Stavovi ispitanika o percepciji sistema ranog upozorenja, obaveštavanja i
uzbunjivanja
Znaĉaj obuke i osposobljavanja za prevenciju i reagovanje u sluĉaju prirodnih nepogoda
je velik, smatra najveći broj ispitanika, ali nije prilagoĊen realnom postojanju opasnosti
društvenoj zajednici slaţe se preko 80% ispitanika (Slika 5). Preko 80% ispitanika je
saglasno da sistem ranog upozorenja, obaveštavanja i uzbunjivanja, ne zadovoljava
potrebe društvene zajednice (Slika 6).
4.4. Rezultati istraţivanja o mogućnostima obnove društvene zajednice
posle prirodnih katastrofa
Proces obnove predstavlja veoma vaţan momenat upravljanja vanrednim situacijama, u
kome praktiĉno, društvena zajednica kruniše i praktiĉno pokazuje svoju sposobnost da se
Potpuno se
slažem
Slažemse
Nisamsiguran/
a
Neslažem
se
Potpuno se neslažem
Javni sektor 49.71% 37.24% 6.53% 2.88% 3.65%
Privatni sektor 47.85% 38.28% 6.22% 5.74% 1.91%
Politički nivo 50.96% 36.54% 5.77% 5.77% 0.96%
Individualni nivo 40.60% 30.74% 16.99% 6.61% 5.06%
0.00%10.00%20.00%30.00%40.00%50.00%60.00%
Obuka i osposobljavanje
Potpunose
slažem
Slažemse
Nisamsiguran/
a
Neslažem
se
Potpunose ne
slažem
Javni sektor 50.58% 36.95% 6.62% 2.21% 3.65%
Privatni sektor 54.55% 33.97% 5.26% 2.87% 3.35%
Politički nivo 51.92% 42.31% 2.88% 1.92% 0.96%
Individualni nivo 43.71% 32.68% 13.62% 6.10% 3.89%
0.00%10.00%20.00%30.00%40.00%50.00%60.00%
Sistem ranog upozorenja, obaveštenja i uzbunjivanja
219
izbori sa posledicama vanredne situacije. Ispitanici su dali svoje mišljenje o procesu
obnove posle prirodne nepogode.
Slika 7. Stavovi ispitanika o postojanju planova sanacije štete
Slika 8. Stavovi ispitanika o stanju hitnih sluţbi
Preko 80% ispitanika je saglasno da ne postoje planovi sanacije ili da su neadekvatni.
Zanimljivo je da lica, zaposlena po osnovu politiĉkog angaţovanja, smatraju da postoje
planovi sanacije štete (Slika 7). Stav da su hitne sluţbe dovoljne na teritoriji društvene
zajednice, nije sigurno ili ne podrţava, preko 70% ispitanika (Slika 8).
5. ZAKLJUĈAK
Sistem zaštite i spasavanja u republici Srbiji ima normativnu i pravnu ureĊenost.
Postojeća normativna i pravna regulativa ukazuje da je izraĊena u svetlu Hjogo okvira.
TakoĊe, ukazuje da nije usklaĊena sa Sendai okvirom. Na osnovu izvedene analize
sadrţaja postojećih dokumenata moţe se zakljuĉiti da postoji visok stepen nedoreĉenosti i
neodreĊenosti nacionalne strategije zaštite i spasavanja i nacionalnog programa za
Potpuno se
slažem
Slažemse
Nisamsiguran/
a
Neslažem
se
Potpuno se neslažem
Javni sektor 39.25% 48.37% 6.24% 1.63% 4.51%
Privatni sektor 44.50% 42.11% 9.57% 1.44% 2.39%
Politički nivo 27.88% 63.46% 3.85% 2.88% 1.92%
Individualni nivo 38.00% 37.35% 15.18% 6.23% 3.24%
0.00%20.00%40.00%60.00%80.00%
Postojanje planova sanacije
Potpunose slažem
Slažemse
Nisamsiguran/a
Neslažem se
Potpunose ne
slažem
Javni sektor 3.84% 17.95% 32.25% 35.22% 10.75%
Privatni sektor 3.35% 13.88% 27.75% 43.54% 11.48%
Politički nivo 0.96% 19.23% 28.85% 41.35% 9.62%
Individualni nivo 5.06% 18.68% 32.43% 33.20% 10.64%
0.00%10.00%20.00%30.00%40.00%50.00%
Hitne službe
220
smanjenje rizika od elementarnih nepogoda. Postojeći zakonski okvir ne omogućava
implementaciju sistema u praksi, pa se sistem stalno nalazi „izmeĊu rešenja―.
Rezultati istraţivanja stavova stanovništva, razliĉitih kategorija obrazovanja, zaposlenja i
oba pola ukazuju na postojanje svesti o prisustvu opasnosti od prirodnih nepogoda, o
percepciji neureĊenosti sistema i nepostojanju politiĉke volje i interesa da se sistem
postavi u vrh prioriteta u odrţivom razvoju republike Srbije.
Iz navedene argumentacije se moţe zakljuĉiti da normativna i pravna regulativa u
republici Srbiji ne prati razvoj normativne regulative na meĊunarodnom nivou u
potpunosti. Osnovni prioriteti Sendai okvira nisu implementirani u praksu zaštite i
spasavanja republike Srbije. Za oĉekivanje je da se ubrzanim tempom preduzmu mere na
nivou Vlade republike Srbije, za angaţovanje eksperata iz svih oblasti znaĉajanih za
vanredne situacije, u cilju strukturiranja najvaţnijih strategijskih, doktrinarnih i zakonskih
dokumenata iz oblasti zaštite i spasavanja.
LITERATURA
[1] Okvir iz Sendaja, za smanjenje rizika od katastrofa 2015-2030, A/CONF.224/CRP.1
[2] Procena rizika i mapiranje smernica za upravljanje katastrofama, SEC 2010, Brisel
[3] Nacionalna strategija zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, Sl. glasnik RS
86/2011
[4] Nacionalni program upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda, usvojen
Zaklјuĉkom Vlade Republike Srbije 05 Broj 217-16233/2014-1 od 19.12. 2014
[5] Akcioni plan za sprovoĊenje Nacionalnog programa upravljanja rizikom od
elementarnih nepogoda 2016-2020
[6] Komazec, N., Šoškić, S., Karapetrović, Lj. (2016): Civilna odbrana i zaštite u sistemu
kriznog menadţmenta, 2. MeĊunarodna nauĉno struĉna konferencija Bezbednost i krizni
menadţment-teorija i praksa, Obrenovac, ISBN 978-86-89401-06-6
[7] Komazec, N., Babić, B., Raonić, M. (2016): Strategijsko planiranje zaštite i
spasavanja, 1. MeĊunarodna nauĉno struĉna konferencija Bezbednost i krizni
menadţment-teorija i praksa, Obrenovac, ISBN 978-86-80698-01-4
[8] Komazec, N., Boţanić, D., Pamuĉar, D.: Analiza procesa upravljanja rizikom u
republici Srbiji, projekat Natrisk, 2017 (neobjavljen materijal)
221
III MEĐUNARODNA NAUĈNO - STRUĈNA KONFERENCIJA
BEZBEDNOST I KRIZNI MENADŢMENT –TEORIJA I PRAKSA
BEZBEDNOST ZA BUDUĆNOST – 2017.
KRIZNI MENADŢMENT U FUNKCIJI BEZBEDNOSTI
DRUŠTVA
CRISIS MANAGEMENT IN THE FUNCTION OF
SOCIAL SECURITY
Nenad Komazec1 Slavica Pavlović
2 , Aca RanĊelović
3
1Univerzitet odbrane, Vojna akademija, Veljka Lukića Kurjaka 33,Beograd, Srbija,
2Regionalna asocijacija za bezbednost i krizni menadţment, 15. Maja 13v, Beograd,
Srbija, [email protected] 3Univerzitet odbrane, Vojna akademija, Veljka Lukića Kurjaka 33, Beograd, Srbija,
Abstrakt:Krizne situacije predtavljaju konstantu savremenog društva. Ozbiljnost
posledica i svedimenzionalnost, postvaljaju krizne situacije u prioritet razmatranja
bezbednosti savremenih društava. Prevencija i adekvatno reagovanje na nastale krizne
situacije zahtevaju angaţovanje svih resursa društva. Implikacije kriznih situacija su
indikativne od nivoa pojedinca do celokupnog društva. Krizni menadţment predtavlja
odgovor društva na krizne situacije, zasnovan na sistematičnoj primeni znanja i načina
upravljanja. Rizičnost savremenog društva je poprimila takve razmere, da je upitna
bezbednost društva.
U radu se obrađuje krizni menadţment i njegove dimenzije koje su relevantne sa aspekta
upravljanja krizama i kriznim situacijama. Istaknut je značaj kriznog menadţmenta sa
aspekta bezbednosti društva. Spektar mera i alata kojima raspolaţe krizni menadţment,
predstatavlja, osnovu donosiocima odluka za smanjenje ranjivosti društva.
Kljuĉne reĉi: krizni menadţment, bezbednost društva, društvo rizika, opasnost
Abstract: Crisis situations represent the constant of a modern society. The
severity of the consequences and the multi-dimensionality, pose crisis situations to the
priority of considering the security of modern societies. Prevention and adequate
response to emerging crisis situations require the engagement of all the resources of the
society. The implications of crisis situations are indicative of the individual's level to the
whole society. Crisis management represents the response of the society to crisis
situations, based on the systematic application of knowledge and management. The risk of
modern society has taken on such a situation, that the safety of society is questionable.
This paper elaborate about crisis management and its dimensions that are relevant from
the aspect of crisis management and crisis situations. The importance of crisis
management from the aspect of the security of society was emphasized. The range of
measures and tools available to crisis management is the basis for decision makers to
reduce the vulnerability of society.
Key words: crisis management, social safety, social risk, danger
222
1. UVOD
Da li narušavanje ĉovekovog bezbednog okruţenja generiše, pred ĉoveka, kao pojedinca
ili društvene jedinke, zahteve za angaţovanjem vanrednih snaga i sredstava radi zaštite
vlastitih teţnji i potreba. Odgovor je , svakako da. Ostvarivanje ĉovekovih osnovnih
ţivotnih potreba je, osnovni uslov njegove egzistencije. Narušavanjem mogućnosti
realizacije tih potreba, nastaje stanje koje odstupa od «normalnog». Novonastalo stanje, u
kome ĉovek mora da utroši vreme i resurse, izmeni okolnosti u kojima ţivi i radi, radi
vraćanja u redovno stanje, predstavlja krizu. Suština krize je u tome da je normalan
proces u datom socijalnom sistemu poremećen. Novi uslovi se javljaju u više oblika i
vidova. Fenomen krize, u kontekstu bezbednosti ĉoveka, je postao, predmet istraţivanja
velikog broja nauĉnika. Istraţivaĉi razliĉitih vrsta kriza utvrdili su celu lepezu faktora
koji mogu uzrokovati poremećaje u ostvarivanju ĉovekovih potreba ili u funkcionisanju
društva. Ovo mnoštvo faktora se moţe klasifikovati prema razliĉitim nivoima sistema.
Iako su uzroci krize razliĉiti od jednog do drugog sluĉaja, moţemo ih podeliti na
spoljašnje i unutrašnje [1]. Većina istraţivaĉa kriza se slaţe u mišljenju da se današnje
krize ne mogu objasniti navoĊenjem nekoliko lako prepoznatljivih faktora.
2. KONCEPT KRIZE I BEZBEDNOST DRUŠTVA
Većina kriza potiĉe od kombinacije individualnih grešaka, organizacionih propusta i
uticaja iz sredine. Pošto razliĉite krize slede razliĉite kritiĉke putanje, istraţivaĉima kriza
je potrebna metodologija koja im omogućava da rekonstruišu i porede svaki krizni proces.
Neophodna je «nova» teorijska perspektiva – razvijajuće polje studija komleksnosti i
ponovno oţivljeni interes za evolutivne perspektive da poveţu razliĉite faktore koji
funkcionišu na razliĉitim nivoima analize. Ovakva analiza nam moţe pomoći u
razumevanju kombinovanja ljudske greške, organizacione patologije i sredinskih
imperativa u procese koji izazivaju poremećaj sistema, ali nam ne govori zašto i gde se
samo neke tenzije, problemi i pogoršavajuće okolnosti definišu terminom kriza i
katastrofa. Potrebno je da razumemo kako se eskalirajući krizni proces prepliće sa
politiĉkim procesima i procesima socijalnog zakljuĉivanja [3] . Za razumevanje ovog procesa korisno mogu posluţiti nalazi iz istraţivanja politiĉkih
poraza i neuspeha. U njima se vidi da su etikete kao što su "fijasko" i "propast" proizvod
socijalne interakcije izmeĊu kljuĉnih igraĉa u politiĉkoj i društvenoj areni. Mediji igraju
kljuĉnu, kontroverznu i teško odredivu ulogu u ovom procesu. U njemu ono što je za
jedne katastrofa za druge je zlatna šansa i prilika.
2.1. Etiologija kriza
Personalna, nacionalna ili meĊunarodna situacija u kojoj postoji pretnja po prioritetne
vrednosti, interese ili ciljeve predstavlja krizu. Ovakav stav, nedvosmisleno, ukazuje na
smer i oblik negativnog delovanja situacija na razliĉitim nivoima, na ĉovekovo bezbedno
okruţenje. Dakle, kriza predstavlja jedno posebno stanje izmenjenih okolnosti, u kojima
su ozbiljno nerušene ĉovekove idividualne i društvene potrebe za egzistencijom.
MeĊutim, ne treba eksplicitno shvatiti krizu kao negativan tok, već ona u isto vreme moţe
da predstavlja i veoma ozbiljnu šansu. Reĉ kriza je danas verovatno jedna od najĉešće korišćenih reĉi u svakodnevnom govoru,
politiĉara, novinara i društvenoj konverzaciji. Koristi se i u opisivanju liĉne, odnosno
privatne situacije, ali mnogo ĉešće da se opiše stanje u kome se društvo kao celina ili
pojedine organizacije i sistemi u okviru njega nalaze. No, uprkos uĉestaloj primeni, nema
223
jasnog i jednoznaĉnog pojmovnog sadrţaja termina krize, već postoje mnogobrojne i
meĊusobno ĉesto razliĉite interpretacije [2] . Etimološki posmatrano, reĉ kriza potiĉe iz grĉkog jezika. U staroj Grĉkoj reĉ kriza
(κριςις) znaĉila je "presudu" ili "odluku". Na mandarinskom jeziku simbol za krizu
podrazumeva karaktere koji znaĉe "opasnost" i "priliku" usled ĉega se tumaĉi da je kriza
podjednako i dobra i loša [10] . Uopšteno posmatrano, pod krizom se podrazumeva svaki
iznenadni prekid do tada kontinuiranog razvoja. U uţem smislu radi se o situaciji koja
oznaĉava zaokret od nekog pozitivnog razvoja ka negativnom, odnosno vrhunac opasnog
razvoja. Kriza oznaĉava "posebno stanje u razvoju neke pojave; obrt stvari u odnosu na
dotadašnji tok".
Prouĉavanje kriza je znaĉajno za praktiĉno ovladavanje krizama, a sa druge strane je
izuzetno zanimljiva i za nauĉno prouĉavanje i razvijanje teorija o krizama ali i o
implikacijama na bezbednost.
Pri definisanju krize teoretiĉari su tokom vremena razvili razliĉite poglede na krizu.
Smatraju da je znaĉajan element iznenaĊenja i element vremenskog ograniĉenja za
izvoĊenje akcije, a da su oba elementa zavisna od karakteristika pojedinih sluĉajeva. Oba
predstavljaju prepreke pri donošenju odluka. Neki eksperti dodaju i element nesigurnosti
u kriznim situacijama. Sve to utiĉe na one koji se bave ovladavanjem krizom odnosno
vraćanjem sistema u bezbedno okruţenje.
2.2. Društvena uslovljenost nastanka kriza
Remećenje društvenog, politiĉkog ili ekonomskog poretka staro ja koliko i sama
društvena zajednica. LJudske, pojedinaĉne i društvene potrebe, rastu sa vremenom i
stepenom razvoja. U poĉetnom stadijumu razvoja ĉoveka kao pojedinca, potrebe su bile
daleko jednostavnije nego u vreme nastanka prvih grupa i društava ili danas. Ĉovek svoje
potrebe u potpunosti ostvaruje u društvu, tako da je uticaj društvenih kriza jednako
znaĉajan za ĉoveka koliko i uticaj pojedinaĉnih kriza. U domenu društvenih kriza,
neobiĉno vaţnu ulogu igraju osobe na vlasti, kako pojedinaĉno tako i u organizovanim
grupama (stranke, partije, udruţenja). Ĉinjenica da krize nisu zla sreća ili boţija kazna,
ukazuju da su uzroci kriza realne pojave, svuda oko ĉoveka i da se remećenje koje nastaje
u društvenim sistemima ne moţe spreĉiti [5]. Upravo, na tom polju, u prvi plan izbijaju
nosioci vlasti, koji su dobili mandat da «obiĉnog» ĉoveka zaštite od svih nedaća. Oni,
dakle, odreĊuju poĉetak krize, njen završetak, snage i sredstva za borbu sa krizom, kao i
finansije i naĉine te borbe. Linearno rasuĊivanje, koje sugeriše da veliki dogaĊaji moraju
imati velike posledice, omogućilo je drugaĉiji pristup i shvatanje kriza, koji naglašava sve
sloţenije posledice. Konaĉno krize su rezultat višestrukih i višedimenzionalnih uzroka
koji zajedno dovode do nastanka pretnji sa razarajućim potencijalom.
Ovakvo shvatanje, ima primese protivljenja praksi, jer se suprotstavlja tradicionalnoj
logici «okidaĉa i uzroka» koji leţe u pozadini dogaĊaja. Ustaljeno je verovanje da neki
skup ĉinilaca uzrokuje krizu. Po utvrĊivanju uzroka, nastupa situacija pravljenja razlike
izmeĊu unutrašnjih i spoljnih ĉinilaca. MeĊutim, izvesnije je i preciznije govoriti o sve
intenzivnijim procesima koji podrivaju moći društvenog sistema da se bori sa
poremeĊajima. Suština je da uzrok krize moţe nastati iz bilo kojeg razloga ali uzrok krize
je nemogućnost sistema da reaguje i ovlada poremećajima.
2.3. Uticaj modernih trendova krize na bezbednost društva
Klasiĉna kriza je bila razoran dogaĊaj, koji je uzrokovao smrt, nanošenje teških ozleda
ljudi ili materijalnu štetu. To je bio jasno definisan dogaĊaj, sa jasnim poĉetkom i krajem,
224
uzroĉnikom destrukcije i ţrtvama. Takvi dogaĊaji se i dalje dešavaju i dalje uzokuju štetu
i nesigurnost. Ali uzroci ovih dogaĊaja su danas mnogo razumljiviji. Klasiĉne krize
postale su rutinske krize koje spadaju u oblast granica prihvatljivog rizika modernog
društva. Spadaju u oblast upravljivih kriza, sa aspekta poznavanja karakteristika uzroka
inicijalnih dogaĊaja. Ulrich Beck, poznati teoretiĉar je savremeno duštvo okarakterisao kao društvo rizika u
kome više od pretnje razaranja dominira opsesivni strah od ugroţavanja bezbednosti.
Stoga je moderna kriza sasvim razliĉita od dogaĊaja koji su uobiĉajeno prouĉavani pod
pojavom kriza. Savremena kriza ima endemiĉna svojstva koja ukazuju da je moderna
kriza logiĉan korelat sve sloţenijih sistema koji iz tehnoloških, finansijskih ili politiĉkih
razloga ne mogu da prate zahteve bezbednosti. Moderna kriza je po svojoj prirodi
sloţena: sastoji se od novih kombinacija poznatih kriza koje upućuju na rešenja, koja se,
meĊutim, pokazuju upravo kao izvori eskalacije. Štaviše, moderne krize imaju tendenciju
samoovekoveĉenja; proces se pretvara u zaĉarani krug koji se hrani nesigurnošću i
neizvesnošću u pogledu uzroka i uzroĉnih lanaca. Nema povratka u normalu pošto se
buduće krize ponovo javljaju u izmenjenim oblicima. Moderna kriza je i rezultat
percipiranja vrednosti društva i naĉina percepiranja pretnji. TakoĊe, ona je logiĉna
posledica dominantnih trendova koji su oblikovali i koji i dalje oblikuju savremeno
društvo.
U savremenoj teoriji je prisutno nekoliko pojava koje definišu uticaj kriza na bezbednost
društva, to su: transnacionalizacija, medijsko društvo, osipanje autoriteta drţave i
tehnološki razvoj.
Naroĉit problem, u savremenim društvima predstavljaju, visokokvalitetne sluţbe za
prikupljanje podataka odnosno podaci o okolini integrisani u koherentnu i upotrebljivu
priĉu. Problem je dvosmeran. Naime, prvi deo problema jeste slaganje oko tumaĉenja
informacija. LJudi razliĉitih profila i na razliĉitim funkcijama, na razliĉite naĉine tumaĉe
informacije, tako da su organi koji donose odluke neefikasni do tog konsenzusa. Mnogim
društvenim organizacijama nedostaje sposobnost pravilne procene odnosno opšti okvir
koji specifikuje slabosti i propisuje naĉin njihovog prepoznavanja što se u nemalom broju
sluĉajeva politizuje. Drugi deo problema jeste odsustvo mehanizama unutar vlasti koji
olakšavaju brzo prepoznavanje opasnosti [9] .
3. UGROŢAVANJE BEZBEDNOSTI DRUŠTVA
Razliĉitost društvenih, politiĉkih i ekonomskih ĉinilaca u novom društvenom kontekstu,
bacila je senku na primarno društveni karakter bezbednosti, usled neminovnosti
pojavljivanja njenog tehniĉkog aspekta. Ova ĉinjenica ukazuje na, višedimenzionalnu
percepciju bezbednosti, nastalu upravo iz potrebe tumaĉenja da bezbednost ne predstavlja
samo pretpostavku ispunjavanja osnovnih ţivotnih funkcija i opstanka i delovanja
pojedinca ili grupe.
Novi pristupi posmatranju bezbednosnih pojava ukazuju na postojanje potreba za
bezbednosnim ponašanjem u okviru kojeg se razvijaju i odrţavaju bezbednosni stavovi
pojedinca i grupe, sa ciljem razvijanja svesti o njihovoj neophodnosti.
3.1. Relacija ljudske i društvene bezbednosti
Razumevanje bezbednosti nije moguće bez analize i razumevanja sukoba u prvobitnoj
ljudskoj zajednici. Kao ranjiv pojedinac, ĉovek je brzo uoĉio prednosti udruţivanja, što je
uzrokovalo nastanak prvih zajednica. Udruţivanje je bilo zasnovano na krvnoj vezi ili
potrebi da se zaštiti više pojedinaca od opasnosti. Sukobi izmeĊu ovakvih zajednica su
225
nastajali radi ostvarivanja fundamentalnih egzistencijalnih potreba, hrane, zaštite
plemena, isl. Ova ĉinjenica govori o postojanju bezbednosti i pre formalnog udruţivanja u
drţavne tvorevine. Sticanjem odreĊenih «rezervi», pre svega u hrani i drugim
materijalnim stvarima, ljudi su poĉeli da stvaraju teritorijalne zajednice, sa ciljem da se
odbrane od opasnosti ali i vezivanja, osnovnih privrednih grana, stoĉarstva i
zemljoradnje, za jednu teritoriju. Neminovno je bilo, iz razliĉitih razloga, da jedna
zajednica ima više zemlje ili stoke, što je bio dovoljan razlog za razvoj nejednakosti i
nastanak sukoba. Sukobi su bili usmereni ka nasilnom oduzimanju materijalnih stvari ali i
teritorije, praćeno velikim brojem ţrtava i materijalnih razaranja. Jaĉe zajednice su
pokoravale ĉlanove slabijih i pretvarale ih u svoje robove[14]. Nova stvarnost prizvedena
iz kombinacije stihijskih dešavanja, svesnih i nesvesnih poteza i dogaĊaja uzrokuje
nastanak i stvaranje društvenih odnosa. Da se zakljuĉiti da su društveni odnosi nastali u
funkciji zadovoljavanja društvenih potreba. Društveni odnosi, sada već kao proces imaju
oblik povezivanja ljudi u kome oni stupaju u odreĊene odnose. Društveni odnosi se dele
na voljne i sitihjne, prema tome dali su izazvani voljom ljudi ili nezavisno od nje, prema
karakteru dinamike na procese saradnje i sukoba, prema efektima na procese stvaranja i
razaranja [12]. Iz navedenog se moţe zakljuĉiti da su društveni procesi
multidimenzionalni i sloţeni procesi. Iz takvih procesa nastaju i društvene tvorevine, sa
istim karakterom. Obzirom da postoji, neophodna i nezaobilazna potreba, koja
omogućava društveno okruţenje bez opasnosti po vrednosti društva, nameće se zakljuĉak
da je i bezbednost sloţena društvena pojava. A na osnovu te ĉinjenice se razvijaju razliĉiti
sistemi bezbednosti kao društvene tvorevine.
3.2. Etiologija bezbednosti društva od izazova do pretnji
U razliĉitim pokušajima definisanja sadrţaja pojma bezbednosti, nastala je sintagma
izazovi, rizici i pretnje. Opravdanost nastanka ovakve sintagme, ima korene u sloţenosti i
multidimenzionalnosti bezbednosti kao pojave.
Nastojanja da se identifikuju svi uzroci koji dovode do pojave opasnosti po vrednosti
društva, dovela su do nastanka bezbednosnih izazova. Sa razlogom, zato što uzroci pojave
opasnosti imaju direktnu vezu sa pojavom ugroţavanja istih vrednosti, a koje se nalaze u
ekonomskim, ekološkim, politiĉki i drugim pojavama. Korelacija izmeĊu izazova i pretnji
vrednostima društva postoji, s tim što su izazovi opštiji pojam, koji se odnosi na sve
pojave, bez obzira dali imaju ugroţavajući karakter ili ne. Percepcija pojava koje
predstavljaju izazove, je momenat koji odreĊuje dali će neka pojava dobiti epitet
ugroţavanja, zavisno od ĉinilaca, uzroka i mogućih efekata. Dakle, izazov kao pojava
predstavlja vrednosno neutralan pojam, sve do momenta uspostavljanja korelacija izmeĊu
pojava injihovog uticaja na vrednosti društva, koje su predmet bezbednosnog razmatranja.
Obzirom da bezbednosni izazovi direktno zavise od vrste i karakteristika pojava koje ih
odreĊuju i ispoljavaju, moţe se zakljuĉiti da karakteritike i naĉin delovanja izvornih
pojava odreĊuje karakter izazova bezbednosti društva. Na oblike i naĉine ugroţavanja
društva utiĉu dve grupe ĉinilaca: prvi su oni koji ih generišu, omogućavaju i razvijaju i
drugi su oni koji ih spreĉavaju, ograniĉavaju i onemogućavaju[9]. Ĉinjenica je, da ove
grupe ĉinilaca, na pojave deluju divergentno, odnosno ukazuju da pojava moţe da ima
pozitivan i negativan karakter. Pozitivan karakter podrazumeva odsustvo opasnosti, a
negativan njeno prisustvo.
Ovakav status, sa elementima neizvesnosti, govori o mogućnosti da ishod dogaĊaja bude
pozitivan odnosno negativan u datim uslovima. Takva mogućnost utemeljena na
neizvesnosti, a na koju moţemo ostvariti odreĊeni uticaj, naziva se rizik. Iz navedenog, se
vidi da rizik ima elemente koji ukazuju na tok dogaĊaja usmeren ka zadrţavanju ili
povećanju bezbednosti ali istovremeno i ka nedostatku bezbednosti odnosno postojanju
226
ugroţavanja. Dakle, rizik se ne moţe koristiti samo u obeleţavanju negativnog konteksta
bezbednosnih pojava. U tom kontekstu, rizik se moţe odrediti kao mogućnost, odnosno
odreĊeni stepen verovatnoće nastupanja nekog dogaĊaja sa nepovoljnim posledicama.
Ukoliko taj rizik ima neprihvatljiv karakter za projektovani nivo bezbednosti u odnosu na
posmatrane pojave, on predstavlja karakteristiku pojave koja dobija status pretnje po
vrednosti društva. Dakle pretnja je ista pojava koja je predstavljala izazov, vrednosno
neutralanu pojavu, a koja sada ima kapacitet, da ispolji negativne efekte po vrednosti
društva, okarakterisan neprihvatljivim rizikom. Pretnja se moţe, u najširem smislu
shvatiti kao, vrsta pritiska sa pozicije sile, kojom se suprotna strana ţeli zastrašiti i
iscrpljivati, kako bi se prisilila na odreĊene ustupke. Dakle relacija, izmeĊu izazova,
rizika i pretnji, ima svoje utemeljenje u trouglu koji ĉine, uslovi koji predstavljaju
konkretne suprotnosti intresa, namera determinisanih rizikom i sile sa ciljem da se
realizuje pretnja.
3.3. Bezbednost društva kroz prizmu društva rizika
Poslednja decenije ovog veka predstavljaju vreme intenzivnog napretka i progresa u
tehniĉko tehnološkom, ekonomskom i demografskom smislu. Takav napredak je mnoge
teoretiĉare i praktiĉare naveo na put sumnje, i pitanja dali je takav napredak u svemu
pozitivan, kakvi su mu efekti i ima li smisla. Razlog tome je realan a zasnovan je na
uoĉavanju ĉinjenice da se uporedo sa napretkom povećavaju i razvijaju opasnosti, koje
prete uništenjem ĉoveka i planete. Svet je oštro razdeljen na dva segmenta: subjekat
(ĉoveka) i objekat (prirodu, društvo, tehniku). Filozofski postulati o jedinstvu ĉoveka i
prirode su zaboravljeni i izgubili smisao. Ĉovek je posegao za potpunim ovladavanjem i
bezdušnim iskorišćavanjem prirode, okoline, i drugog ĉoveka, s namerom da to uĉini i sa
univerzumom. Pored drugih sila i sama nauka je delom posluţila kao sredstvo
instrumentalizacije uma. Poseban doprinos je dala ideologija neumerene potrošnje koja je
pojaĉavala ravnodušnost i prema prirodi i prema drugim ljudima. Zato je jedino izvesno
da je budućnost ''neizvesnija nego ikad ranije'' [3].
Ovakav naĉin razvoja i napredovanja ljudskog društva pokazuje da je ono sve ranjivije.
Ranjivost se ogleda na razliĉitim primerima: sve veći broj razarajućih prirodnih pojava,
siromaštvo, jaz izmeĊu bogatih i siromašnih, krah drţavnih ekonomija, itd. Dakle,
ĉovekova aktivnost doprinosi i glavni je pokretaĉ nastajanja i razvoja sve većih opasnosti
po sopstvenu egzistenciju. Veliki znak pitanja stoji nad trenutnim naĉinom i pravcima
razvoja ljudskog društva, celokupne društvene funkcije nauke i tehnologije i nametnutnih
obrazaca kulture.
4. ZAKLJUĈAK
Problemi bezbednosti savremenog društva, više nisu samo lokalnog karaktera, vezani za
nacionalne drţave. Prostorna i vremenska dimenzija, savremenih pretnji je postala
zanemarljiva, obzirom da bilo koja od navedenih opasnosti, ne zavisi od fiziĉkih granica
drţava, već jednako ugroţava i bogate i siromašne. Razliku stvara samo, postojanje
kapaciteta za zaštitu ili spreĉavanje negativnog dejstva. Posledice na ljude, materijalna
dobra i okolinu su takve da imaju dugoroĉne efekte, pogaĊaju veći broj aktera, stvaraju
strah i paniku, remete normalno funkcionisanje društva.
Navedeni uslovi govore o tome da se savremeno društvo nalazi u posebnom stanju,
neizvesnosti i nestabilnog okruţenja, koje se naziva kriza. MeĊutim, veliĉina i uopšte
priznavanje postojanja krize, zavisi od nosioca vlasti, odnosno njihove percepcije
neposredne pretnje osnovnim vrednostima društva koja zahteva hitan odgovor u uslovima
227
neizvesnosti i nesigurnosti ali neretko i interesa da se neki dogaĊaj percipira kao kriza.
Krizni dogaĊaji predstavljaju ozbiljan izazov za nosioce vlasti, ozbiljan bezbednosni
problem za pojednica i društvo.
Savremene teţnje ka univerzalnoj bezbednosti, koncipirane na globalizaciji, pokazuju
ţeljene rezultate, ali samo za one sa ĉijim se intersima poklapaju. Za zemlje koje ţele da
oĉuvaju svoj nacionalni identitet ali i da egzistiraju u pravednoj meĊunarodnoj zajednici,
aktuelni razvoj globalizacije predstavlja izvor rizika. Društvo rizika je postala nova
bezbednosna paradigma, ĉija je osnovna karakteristika neizvesnost. Rizik je na jednoj
strani šansa, a na drugoj u isto vreme problem. Percepcija obe strane je uslovljena
intersima i mogućnostima, pojedinca i društvene zajednice. Efekat riziĉne pojave, zavisi
od percepcije pojave, po efektima, vremenu i prostoru. Društvena zajednica će uvek ostati
bitan i moćan ĉinilac društvene bezbednosti, bilo da je ona formalno ili neformano
organizovana. To znaĉi da i znaĉaj nosioca vlasti, takoĊe, zadrţava veliki znaĉaj u
percepciji krize, identifikaciji uzroka i efekata odnosno u odgovoru na istu.
LITERATURA
[1] Adomeit, H.: Soviet Risk-taking and crisis Behavior: A theoretical and empirical
analysis, Boston, 1982
[2] Almond, G.A., Flanagan,S., Mundt,R.> Crisis, Chioce Change:Historical studies of
political development, Boston, 1973
[3] Beck, U. (1992) Risk Society-Towards a New Modernity, London, Sage Publications.
[4] Blummer, J.G., Gurevitch, M.: The Crisis of Public Communication, London,
Ruotledge, 1995
[5] Bovens, M,. tHart, P.: Understanding Policy Fiascoes, New Brunswick: Transaction
publishes, 1996
[6] Charles and P. ‘t Hart (Eds), Coping with Crises:The Management of Disasters, Riots
and Terrorism,
[7] Hajsmans, J.: The Politics of Insecurity, Routledge, 2006.
[8] Joseph S. Nye Jr., Understanding International Conflicts, Fourth edition, (Foreward by
Stenley Hoffman), Longman,
[9] Keković, Z.: Teorija sistema bezbednosti, Fakultet za bezbjednost i zaštitu, Banjaluka,
2009.
[10] Kešetović, Ţ., Keković, Z.: Sistemi kriznog menadţmenta, Zakultet za bezbjednost i
zaštitu, Banjaluka, Kešetović, Ţ.: Teorijski koncept krize, Hresomatija Prevencija krize,
Fakultet bezbednosti, Beograd,
[11] Kovaĉević, S.:Osnovi bezbednosti, VŠUP, 1996
[12] Living with risk: A Global View of Disaster reduction Initiatives (Geneva: UN
International strategy for Disaster reduction
[13] Mladenović, M. Pavlović, S., Komazec, N.: Crisis and social security, 8th
Internationa scientific conference Security Concepts an policies- new generation of Risks
and Treaths, Ohrid, 2017
[14] Rosenthal, U., M.T.Charles and P. ‘t Hart: ―The world of crisis and crisis
management‖ in: U. Rosenthal, M. T. Savić, A., Delić, M., Bajagić, M.: Bezbednost
sveta, Policijska akademija, Beograd, 2002.
228
III MEĐUNARODNA NAUĈNO - STRUĈNA KONFERENCIJA
BEZBEDNOST I KRIZNI MENADŢMENT –TEORIJA I PRAKSA
BEZBEDNOST ZA BUDUĆNOST – 2017.
PROCENA RIZIKA OD TERORISTIĈKIH NAPADA
PRIMENOM HIBRIDNOG MODELA AHP-MABAC
ASSESSMENT OF RISK OF TERRORIST ATTACKS BY
APPLICATION OF AHP-MABAC HYBRID MODEL
MSc Milica Mladenović, Zoran Karavidić
S4 GLOSEC Globalna bezbednost, Beograd, Srbija, [email protected]
Vojna akademija, Pavla Jurišića Šturma 33, Beograd, R Srbija, [email protected]
Abstract: Teroristički napadi od početka 21. veka, a naročito u poslednjoj
deceniji su pokazali da je pretnja koju predstavlja terorizam stvarna i ozbiljna. Iako
teroristički napadi nisu svakodnevna pojava, postoji sve veća mogućnost njihovog
događanja. Procena rizika od opasnosti kao što su teroristički napadi podrazumeva
znatnu količinu neodređenosti i neizvesnosti. U radu je prikazana mogućnost primene
hibridnog modela AHP i MABAC u proceni rizika od terorističkih napada kao osnove za
izgradnju efikasnijeg sistema zaštite od ove opasnosti. Primena metoda se vrši na bazi
aktuelnog Uputstva o metodologiji za izradu procene ugroţenosti od elementarnih
napogoda i drugih nesreća i Planova zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama.
Kljuĉne reĉi: Teroristički napadi, procena rizika, AHP, MABAC.
Abstract: Terrorist attacks since the beginning of the 21st century, and especially
in the last decade, have shown that the threat posed by terrorism is real and serious.
Although terrorist attacks are not a daily occurrence there is an increasing possibility of
their occurrence. The risk assessment of hazards such as terrorist attacks implies a
significant amount of indeterminacy and uncertainty. The paper presents the possibility of
applying the hybrid model AHP and MABAC in assessing the risk of terrorist attacks as
the basis for building a more efficient system of protection against this danger. The
application of the method is done on the basis of the current Manual on the methodology
for making the assessment of vulnerability from elementary and other accidents and the
Emergency Response and Emergency Plans.
Key words: Terrorist attacks, risk assessment, AHP, MABAC.
1. UVOD
Ljudska zajednica, danas, predstavlja arenu sa mnoštvom ĉinilaca ĉiji su bezbednosni
efekti neizvesni po vremenu, prostoru i posledicama. Pojave i dogaĊaji uzrokovani
navedenim faktorima se ne zaustavljaju na nacionalnim granicama, ne poznaju vreme i
prostor kao ograniĉenje. Navedena situacija dovodi veliki broj drţava i drugih subjekata u
dilemu sa velikim nivoom neizvesnosti u smislu pouzdane procene rizika po bezbednost
štićenih vitalnih vrednosti. Stanje opasnosti (opasnost) je stanje sistema sa potencijalom
da generiše negativan efekat na vrednosti sistema. Opasnosti su prisutne u svim
sistemima, a posledica su naĉina izgradnje i funkcionisanja sistema. Osnovni cilj procene
rizika je da se ustanovi postojanje elemenata opasnosti na odreĊenoj teritoriji, da se
definiše njen kontekst i naĉin uticaja, a zatim da se odredi stepen uticaja, sa aspekta
229
ugroţavanja štićenih vrednosti, u odnosu na druge opasnosti. Po završetku ove analize
opasnosti se rangiraju prema dobijenim veliĉinama, od najveće do najmanje. Na osnovu
dobijenog ranga rizika, donosi se odluka o hitnosti preduzimanja mera za smanjenje
potencijalne opasnosti. Rezultati procene rizika od teroristiĉkih napada su ulazni rezultati
analize rizika. Procena rizika od teroristiĉkih napada na nacionalnom nivou, na nivou
lokalne samouprave i nivou privrednih društava je izuzetno znaĉajna, jer se njome
odreĊuju najvaţniji elementi rizika od teroristiĉkih napada i prema njima se vrši
definisanje mera zaštite kao i rangiranje tih mera prema vaţnosti za preduzimanje i
stvaranje adekvatnog sistema zaštite od ove opasnosti. Procena rizika od teroristiĉkih
napada u Republici Srbiji se realizuje na nacionalnom nivou u skladu sa Uputstvom o
metodologiji za izradu procene ugroţenosti od elementarnih nepogoda i drugih nesreća i
Planova zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama. Takva procena daje smernice za
izradu procene na nivou lokalnih samouprava i privrednih društava, koji vrše analizu
vlastite ranjivosti. U ovo radu dat je model procene rizika od teroristiĉkih napada
primenom hibridnog modela AHP-MABAC. Metoda AHP korišćena je za dobijanje
teţinskih koeficijenata kriterijuma, dok je metoda MABAC iskorišćena za
kvantifikovanje rizika za definisane objekte – alternative. Osnovni cilj primene
navedenog modela je unapreĊenje postojeće metodologije,
2. OPIS PROBLEMA
Pojam „terorizam― je u savremenoj stranoj i domaćoj literaturi definisan na bezbroj
razliĉitih naĉina, uz napomenu da ne postoji jedna univerzalna, opšteprihvaćena definicija
ove pojave. Termin ‗‗terorizam‘‘ potiĉe od latinske reĉi terror – intenzivan strah, uţas, i
francuske reĉi terrere – sejanje straha, i predstavlja metod smišljene i sistematske
upotrebe nasilja s ciljem razvijanja straha, a radi postizanja liĉnih, politiĉkih i drugih
ideoloških ciljeva. Savremeni terorizam se manifestuje teroristiĉkim aktima koji se
najĉešće realizuju kao: oruţani napadi na objekte i lica i ubistva (tzv. atentati);
podmetanje i aktiviranje eksplozivnih naprava; izazivanje poţara; upotreba otrova, štetnih
gasova, hemijskih ili drugih opasnih materija; otmica lica, vozila, brodova ili aviona, te
uzimanje talaca i kidnapovanje; slanje „pisma-bombi―, upotreba „automobila-bombi―,
„ţivih bombi―; pretnje teroristiĉkim napadom, laţne dojave i uzbune i sliĉno [11]. Bez
obzirakako se on definiše, konstantne promene fizionomije tereorizma zahtevaju stalno
razvijanje metoda i tehnika za unapreĊenje procene rizika od ove opsnosti i sproveĊenja
mera prevencije iste. Uputstvom o metodologiji za izradu procene ugroţenosti od
elementarnih nepogoda i drugih nesreća i planova zaštite i spasavanja u vanrednim
situacijama [10] razraĊen je proces procene rizika od teroristiĉkih napada. U suštini,
navedenom metodologijom kao i onom aktuelnom pre nje [12] se navodi se se process
procene rizika od teroristiĉkih napada sprovodi u ĉetiri faze 1) utvrĊivanje rizika, 2)
analiza rizika, 3) evaluacija rizika i 4) postupanje sa rizikom [10]. Jedan segment procene
rizika predstavlja postupanje sa rizikom gde se vrši analiza i poreĊenje razliĉitih varijanti.
Izborom varijante definiše se poĉetak i završetak aktivnosti, ko izvodi aktivnost, gde,
zašto i kako [13]. Suština problema je u izboru jedne varijante upotrebe, koju će donosilac
odluke (DO) izabrati na osnovu poreĊenja svih razraĊenih varijanti (alternativa) [1]. Ako
se uzme u obzir realnost koju predstavljaju teroritiĉki napadi, primena metoda
višekriterijumskog odluĉivanja u proceni rizika od teroristiĉkih napada se nameće kao
potreba.
230
3. OPIS METODA U radu je korišćen hibridni model AHP-MABAC gde je AHP metoda korišćena za
odreĊivanje teţinskih koeficijenata kriterijuma, a metoda MABAC za rangiranje
alternativa.
Metodu analitiĉkih hijerarhijskih procesa (AHP) je razvio Tomas Saaty poĉetkom
sedamdesetih godina prošlog veka i ona predstavlja jedan alat u analizi odluĉivanja [3].
Kreirana je da pruţi pomoć donosiocima odluka u rešavanju kompleksnih problema
odluĉivanja u kojem uĉestvuje veliki broj DO, postoji veći broj kriterijuma, a u više
posebnih vremenskih perioda. Podruĉje primene metode jeste višekriterijumsko
odluĉivanje, gde se na osnovu definisanog skupa kriterijuma i vrednosti atributa za svaku
alternativu vrši izbor najprihvatljivijeg rešenja, odnosno prikazuje se potpuni raspored
vaţnosti alternative u modelu. Zbog jednostavnije primene metode, na konkretnom
primeru razvijen je softver iz klase sistema za podršku odluĉivanju Expert Choice. Pri
tome su evidentirane ĉetiri faze primene metode [1].
1) struktuiranje problema,
2) prikupljanje podataka,
3) ocenjivanje relativnih teţina,
4) odreĊivanje rešenja problema.
Struktuiranje problema se sastoji od dekomponovanja odreĊenog sloţenog problema
odluĉivanja u seriju hijerarhija, gde svaki nivo predstavlja manji broj upravljanih atributa.
Grafiĉki prikaz struktuiranja problema predstavljen je na slici 1.
Slika 1: Strukturiranje problema
Prikupljanjem podataka i njihovim merenjem, zapoĉinje druga faza metode AHP.
Donosilac odluke dodeljuje relativne ocene parovima atributa jednog hijerarhijskog
nivoa, i to za sve nivoe celokupne hierarhije. Pri tome se koristi najpoznatija skala devet
taĉaka, predstavljena u tabeli 1.
Po završetku ove faze, dobija se odgovarajuća matrica uporeĊivanja po parovima koji
odgovaraju svakom nivou hijerarhije. Procena relativnih teţina je treća faza primene
metode AHP. Matrica poreĊenja će se po parovima "prevesti" u probleme odreĊivanja
sopstvenih vrednosti, radi dobijanja normalizovanih i jedinstvenih sopstvenih vektora,
kao i teţina za sve atribute na svakom nivou hijerarhije A1, A2 ,..., An , sa vektorom
teţina t (t1,t2 ,..., tn)
231
OdreĊivanje rešenja problema je poslednja faza metode AHP, a ona podrazumeva
nalaţenje tzv. kompozitnog normalizovanog vektora. Pošto se odredi vektor redosleda
aktivnosti kriterijuma u modelu, u narednom krugu potrebno je, u okviru svakog
posmatranog kriterijuma, odrediti redosled vaţnosti alternative u modelu. Na kraju,
sveukupna sinteza problema se izvodi na sledeći naĉin: uĉešće svake alternative mnoţi se
sa teţinom posmatranog kriterijuma, a potom se te vrednosti saberu za svaku alternativu
posebno.
Tabela 1 - Skala devet taĉaka
Skala Objašnjenje/Rangiranje
9 Apsolutno najznaĉajnije/najpoţeljnije
8 Veoma snaţno ka apsolutno najznaĉajnijem/najpoţeljnijem
7 Veoma snaţno ka veoma znaĉajnom/poţeljnom
6 Snaţno ka veoma snaţnom
5 Snaţnije više znaĉajno/poţeljno
4 Slabije ka više snaţnijem
3 Slabije više znaĉajno/poţeljnije
2 Podjednako ka slabijem više
1 Podjednako znaĉajno/poţeljno
0.50 Podjednako ka slabijem manjem
0.33 Slabije manje znaĉajno/poţeljno
0.25 Slabije ka snaţno manjem
0.20 Snaţno manje znaĉajno/poţeljno
0.17 Snaţno ka veoma snaţnom/manjem
0.14 Izuzetno snaţno manje znaĉajno/ poţeljno
0.13 Veoma snaţno ka apsolutno manjem
0.11 Apsolutno najmanje znaĉajno/poţeljno
Dobijeni podatak predstavlja teţinu posmatrane alternative u modelu. Na isti naĉin se
teţina odreĊuje i za sve ostale alternative, posle ĉega se moţe odrediti konaĉni poredak
alternativa u modelu [1]. MeĊutim, u radu se koristi hibridni model, pa će se umesto
poslednje faze metode AHP, za rangiranje alternativa koristiti metoda MABAC.
Metodu MABAC razvili su Pamuĉar i Ćirović [2]. Osnovna postavka metode MABAC
ogleda se u definisanju udaljenosti kriterijumske funkcije svake posmatrane alternative od
graniĉne aproksimativne oblasti. U narednom delu prikazan je postupak sprovoĊenja
metode MABAC, odnosno njena matematiĉka formulacija, koja se sastoji iz 6 koraka:
Korak 1. Formiranje poĉetne matrice odluĉivanja (X). U prvom koraku vrši se
evaluacija m alternative po n kriterijuma. Alternative su prikazane vektorima Ai= (xi1, xi2
,..., xin), gde je xij vrednost i -te alternative po j -tom kriterijumu (i=1,2,…,m; j=1,2,…,n).
(1) gde m oznaĉava broj alternative, n oznaĉava ukupan broj kriterijuma.
232
Korak 2. Normalizacija elemenata poĉetne matrice (X).
(2) Elementi normalizovane matrice ( N ) dobijaju se primenom izraza:
(3)
(4)
gde xij, xi+ i xi
- predstavljaju elemente poĉetne matrice odluĉivanja (X), pri ĉemu se xi
+ i xi
-
definišu kao:
xi+ = max (x1, x2,…xm) i predstavlja maksimalne vrednosti posmatranog kriterijuma po
alternativama.
xi-= min (x1, x2,… xm) min i predstavlja minimalne vrednosti posmatranog kriterijuma po
alternativama.
Korak 3. Proraĉun elemenata oteţane matrice (V).
(5)
Elementi oteţane matrice (V ) raĉunaju se na osnovu izraza (6):
vij wi tij wi (6)
gde ij t predstavljaju elemente normalizovane matrice ( N ), i w predstavlja teţinske
koeficijente kriterijuma.
Primenom izraza (6) dobija se oteţana matrica V koja se drugaĉije moţe napisati kao:
gde n predstavlja ukupan broj kriterijuma, m predstavlja ukupan broj alternativa.
233
Korak 4. OdreĊivanje matrice graniĉnih aproksimativnih oblasti (G). Graniĉna aproksimativna oblast (GAO) za svaki kriterijum odreĊuje se prema izrazu (8)
gde vij predstavljaju elemente oteţane matrice (V), m predstavlja ukupan broj alternativa.
Nakon proraĉuna vrednosti i g po kriterijumima, formira se matrica graniĉnih
aproksimativnih oblasti G (9) formata n x 1 ( n predstavlja ukupan broj kriterijuma po
kojima se vrši izbor ponuĊenih alternatva).
Udaljenost alternativa od graniĉne aproksimativne oblasti ( qij ) odreĊuje se kao razlika
elemenata oteţane matrice (V ) i vrednosti graniĉnih aproksimativnih oblasti (G).
Gde gi predstavlja graniĉnu aproksimativnu oblast za kriterijum ci , vij predstavlja
elemente oteţane matrice (V), n predstavlja broj kriterijuma, m predstavlja broj
alternativa.
Alternativa Ai moţe da pripada graniĉnoj aproksimativnoj oblasti (G), gornjoj
aproksimativnoj oblasti (G+) ili donjoj aproksimativnoj oblasti (G
-), odnosno Ai ϵ {G v G
+
v G-}. Gornja aproksimativna oblast (G
+) predstavlja oblast u kojoj se nalazi idealna
alternativa (A+), dok donja aproksimativna oblast (G
-) predstavlja oblast u kojoj se nalazi
anti-idealna alternativa ( A-) (slika 2).
Slika 2: Prikaz gornje (G), donje (G) i graniĉne (G) aproksimativne oblasti [2]
234
Pripadnost alternative Ai aproksimativnoj oblasti (G, G+ ili G
-) odreĊuje se na osnovu
izraza (13)
Da bi alternativa Ai bila izabrana kao najbolja iz skupa potrebno je da po što većem broju
kriterijuma pripada gornjoj aproksimativnoj oblasti (G+).
Korak 6. Rangiranje alternativa. Proraĉun vrednosti kriterijumskih funkcija po alternativama (14) dobija se kao suma
rastojanja alternativa od graniĉnih aproksimativnih oblasti (qi ). Sumiranjem elemenata
matrice Q po redovima dobijaju se konaĉne vrednosti kriterijumskih funkcija alternative
gde n predstavlja broj kriterijuma, m predstavlja broj alternativa.
4. PRIMENA METODA I PRIKAZ REZULTATA
Pre poĉetka primene metode definišu se osnovni kriterijumi na osnovu kojih se vrši
procena rizika. Kriterijumi za procenu rizika u ovom modelu preuzeti su iz [12], i
prilagoĊeni za konkretan problem. Osnovni kriterijumi na osnovu kojih će se vršiti
procena rizika od teroristiĉkih napada su [12]:
Kriterijum 1 (k1) - verovatnoća nastupanja teroristiĉkog napada. Ovim
kriterijumom procenjuje se u kojoj meri je moguće da doĊe do nastanka
štete/negativnih posledica, odnosno do ispoljavanja odreĊene opasnosti, u ovom
sluĉaju teroristiĉkog napada.
Kriterijum 2 (k2) - stanje sistema. Pod ovim kriterijumom podrazumeva se stanje
sistema u odnosu na teroristiĉke napade. Drugim reĉima, razmatra se ranjivost
sistema, kao i procena mogućnosti za suprotstavljanje sistema u sluĉaju nastanka
teroristiĉkih napada.
Kriterijum 3 (k3) - negativne posledice. Pod ovim kriterijumom podrazumevaju
se ljudski i materijalni gubici koje teroristiĉki napad moţe da izazove.
Kriterijum 4 (k4) – mogućnost generisanja drugih opasnosti.
Na osnovu postojeće metodologije veliĉina opasnosti datih kriterijuma se rangira prema
tabeli broj 2.
Tabela 2: Veliĉina opasnosti kriterijuma
Veliĉina opasnosti - kvalitativna Veliĉina opasnosti - kvantitativna
Vrlo mala 1
Mala 2
Srednja 3
Velika 4
Vrlo velika 5
Zatim se odreĊuje indeks konzistentnosti kao mera konzistentnosti odstupanja koje treba
da iznosi manje od 0.10, jer tako predstavlja zadovoljavajuću meru koja dokazuje da su
procene konzistentne i da je odreĊena vrednost bliska idealnoj vrednosti koja se
procenjuje [1]. Indeks konzistentnosti je prikazan u tabeli broj 3.
235
Tabela 3: Indeks kontistentnosti
PRORACUN KONZISTENTNOSTI - CR
b b/w l max CI CR
1.16 4.02 4.02 0.01 0.01
0.62 4.01
1.92 4.04
0.33 4.01
Nakon definisanja kriterijuma i indeksa konzistentnosti stekli su se uslovi za primenu
AHP metode. Prvi korak je definisanje matrica poreĊenja kriterijuma u parovima kao što
je prikazano u tabeli broj 4.
Tabela 4: PoreĊenje kriterijuma u parovima
Kriterijumi K1 K2 K3 K4
K1 1.00 2.00 0.50 4.00
K2 0.50 1.00 0.33 2.00
K3 2.00 3.00 1.00 5.00
K4 0.25 0.50 0.20 1.00
Primenom metode AHP došlo do teţinskih koeficijenata kriterijuma koji su prikazani u
tabeli 5.
Tabela 5: Teţine kriterijuma
Kriterijum Teţina kriterijuma Teţinski koeficijenti
K1 2 0.28
K2 3 0.15
K3 1 0.47
K4 4 0.08
Nakon dobijanja teţinskih vektora, metodom MABAC izvršen je izbor najbolje moguće
alternative. Sledeći korak je vrednovanje alternativa, odnosno izbor najpovoljnije iz skupa
mogućih rešenja. Na apstraktnom primeru od deset alternativa, primenom MABAC
metode dobijeni su rezultati prikazani u tabelama 6, 7, 8, 9, 10 i 11.
Tabela 6: Poĉetna matrica odluĉivanja
Krtterijum K1 K2 K3 K4
A1 1 1 4 2
A2 1 2 5 1
A3 2 4 1 5
A4 3 3 5 2
A5 1 2 2 3
A6 3 5 1 4
A7 4 3 3 4
A8 5 1 2 3
A9 1 5 4 1
A10 3 4 3 5
236
Tabela 7: Normalizovana matrica odluĉivanja
Kriterijum K1 K2 K3 K4
A1 0.00 1.00 0.75 0.25
A2 0.00 0.75 1.00 0.00
A3 0.25 0.25 0.00 1.00
A4 0.50 0.50 1.00 0.25
A5 0.00 0.75 0.25 0.50
A6 0.50 0.00 0.00 0.75
A7 0.75 0.50 0.50 0.75
A8 1.00 1.00 0.25 0.50
A9 0.00 0.00 0.75 0.00
A10 0.50 0.25 0.50 1.00
Tabela 8: Oteţana matrica odluĉivanja
Kriterijum K1 K2 K3 K4
A1 0.29 0.31 0.83 0.10
A2 0.29 0.27 0.95 0.08
A3 0.36 0.19 0.48 0.16
A4 0.43 0.23 0.95 0.10
A5 0.29 0.27 0.59 0.12
A6 0.43 0.15 0.48 0.14
A7 0.50 0.23 0.71 0.14
A8 0.58 0.31 0.59 0.12
A9 0.29 0.15 0.83 0.08
A10 0.43 0.19 0.71 0.16
Tabala 9: Matrica GAO
Kriterijum K1 K2 K3 K4
0.28 0.15 0.47 0.08
max min max max
0.38 0.23 0.69 0.12
Tabela 10: Matrica udaljenosti od GAO
K1 K2 K3 K4
A1 -0.09 0.08 0.14 -0.02
A2 -0.09 0.05 0.26 -0.04
A3 -0.02 -0.03 -0.22 0.04
A4 0.06 0.01 0.26 -0.02
A5 -0.09 0.05 -0.10 0.00
A6 0.06 -0.07 -0.22 0.02
A7 0.13 0.01 0.02 0.02
A8 0.20 0.08 -0.10 0.00
A9 -0.09 -0.07 0.14 -0.04
A10 0.06 -0.03 0.02 0.04
237
Tabela 11: Rang alternativa
vrednost Si Rang alternative
A1 0.11 5
A2 0.17 4
A3 -0.22 10
A4 0.30 1
A5 -0.13 8
A6 -0.20 9
A7 0.17 3
A8 0.18 2
A9 -0.0 7
A10 0.08 6
Rezultati iz tabele 11 nastale primenom metode MABAC ukazuju da je alternativa A4
rangirana kao prva odnosno alternativa A3 kao poslednja odnosno najnepovoljnija.
5. ZAKLJUĈAK
U radu je prikazana primena hibridnog modela AHP-MABAC na procenu rizika od
teroristiĉkih napada i na osnovu svega navedenog se moţe zakljuĉiti da se ovim
metodama procena rizika od teroristiĉkih napada na odreĊenoj teritoriji moţe uspešno
vršiti. To, takoĊe, znaĉi, da se na osnovu postojeće metodologije dolazi do podataka
potrebnih za definisanje kriterijuma i formiranje alternative što omogućava uspešnu
primenu ove hibridne metode na oblast vanrednih situacija u praksi. Time se unapreĊuje
data metodologija i omogućava njena efikasnija praktiĉna primena.
LITERATURA
[1] Ĉupić, M., Suknović, M. (2010): Odlučivanje, Fakultet organizacionih nauka.
Beograd.
[2] Pamuĉar, D., Ćirović, G. (2015): The selection of transport and handling resources in
logistics centers using Multi-Attributive Border Approximation area Comparison
(MABAC). Expert Systems with Applications, 42(6): 3016-3028
[3] Saaty, T.L. (1980): The analytic hierarchy process, McGraw-Hill, New York.
[4] Gajović, V. M., Radivojević, G. M. (2014): Risk management in the insurance by
AHP method, Tehnika, vol. 69, br. 4, str. 687-693.
[5] Karović, S. M., Komazec, N. M. (2010): Upravljanje rizicima kao preduslov
integrisanog menadţment sistema u organizaciji. Vojnotehniĉki glasnik, vol. 58, br. 3, str.
146-161.
[6] Šećerov, P. (2010): Model procene rizika i uspostavljanje sistema integrisane zaštite
na regionalnom koridoru 10, Fakultet bezbednosti, doktorska disertacija, Beograd.
[7] Stojanović, Z., (2007): Komentar krivičnog zakonika, drugo izmenjeno i dopunjeno
izdanje, Sluţbeni glasnik, Beograd.
[8] Pamuĉar, D., Boţanić, D., Komazec, N. (2014): Flood Hazard Assessment by
Application of Fuzzy Logic, Zbornik radova sa šeste ICT konferencije.
[9] Štrbac, K., Ristić, T. (2009): Pojam opasnosti, Zbornik radova sa meĊunarodne
konferencije „Vanredne situacije―, str. 95-103, ISBN 978-86-335-0274-0, Beograd.
238
[10] Uputstvo o metodologiji za izradu procene ugroţenosti od elementarnih nepogoda i
drugih nesreća i planova zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, Sluţbeni glasnik
RS, br. 18/17, (2017).
[11] Milašinović, R., Mijalković, S. (2011): Terorizam kao savremena bezbednosna
pretnja , zbornik radova, meĊunarodna nauĉnostruĉna konferencija Suprotstavljanje
terorizmu – meĊunarodni standardi i pravna regulativa, Kozara.
[12] Uputstvo o metodologiji za izradu procene ugroţenosti od elementarnih nepogoda i
drugih nesreća i planova zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama, Sluţbeni glasnik
RS, br. 96/2016, (2016).
[13] Suvajac M., Kovaĉ M. (2012): Plan i koncept vojnih operacija, Vojno delo, 64(4), p.
91-101, Beograd.
239
III MEĐUNARODNA NAUĈNO - STRUĈNA KONFERENCIJA
BEZBEDNOST I KRIZNI MENADŢMENT –TEORIJA I PRAKSA
BEZBEDNOST ZA BUDUĆNOST – 2017.
RIZICI PRI GAĐANJU RUĈNIM RAKETNIM
BACAĈEM 64 mm M 80
RISKS DURNIG THE HAND-HELD ROCKET
LAUNCHER 64mm M80 SHOOTING
mr Ljubinko Karapetrović 1, Goran Filipović
2, Šoškic Svetislav
3, Opaĉić
Nemanja4
1Univerzitet odbrane, Vojna akademija, Pavla Jurišića Šturma 3, Beograd, Srbija,
[email protected] 2Univerzitet odbrane, Vojna akademija, Pavla Jurišića Šturma 3, Beograd, Srbija,
3Univerzitet odbrane, Vojna akademija, Pavla Jurišića Šturma 3, Beograd, Srbija,
[email protected] 4Univerzitet odbrane, Vojna akademija, Pavla Jurišića Šturma 3, Beograd, Srbija,
Rezime: Gadjanje ručnim raketnim bacačima 64mm predstavlja završnu fazu
obuke kadeta u njihovom samostalnom rukovanju i upotrebi u borbenim dejstvima.
Gadjanje ručnim raketnim bacačima 64mm realizuje se u okviru predmeta Naoruzanje
sa nastavom gadjanja 1 i to nakon predjenih sadrzaja iz oblasti "Poznavanje, rukovanje,
čuvanje i odrţavanje ručnih raketnih bacača 64mm'' i '' Pravila gadjanja ručnim
raketnim bacačima 64mm''. Gadanje iz ručnih raketnih bacača se vrsi na strelistima i
poligonima Vojske Srbije. Strelište za gadjanje ručnim raketnim bacačem predstavlja
specijalno uredjen teren namenjen za realizaciju gadjanja bojevom raketom. Na
strelištima i poligonima Vojske Srbije vrši se provera prakticnih znanja kadeta Vojne
akademije.Uvazavajuci cinjenice da se gadjanje vrsi sa licima koja su prosla kompletnu
obuku iz RRB 64mm, kao i da su izvrseni tehnicki remonti RRB, postoji jedan broj rizicnih
situacija kada moze da dodje do nezeljenih dogadjaja koji moze da izazovu posledice po
zivot i zdravlje. Rukovodioci gadjanja su oficiri iz odseka za pesadijsko naoruţanje
nastavnici Katedre naoruţanja i opreme kopnene vojske Vojne akademije. Nastavnici se
svakodnevno na poligonima susreću sa rizicima i opasnostima pri radu sa pešadijskim
naoruţanjem.
Kljuĉne reĉi: Rizik, ubojna sredstva, mere bezbednosti
Abstract: Hand-held rocket launcher 64mm shooting is the final phase of cadet
training in their own handling and use in combat operations. Hand-held rocket launcher
64mm shooting is realized within the subject Weapon with shooting instruction 1 after the
passage of content from the area " Knowledge, handling, storage and maintenance of
hand-held rocket launcher 64mm'' and '' Rules of shooting with hand-held rocket
launcher 64mm''. Shootings from hand-held rocket launchers is carried out on the
Serbian Army's shooting ranges and polygons. The shooting range for shooting with a
hand-held rocket launcher is a specially arranged field intended for the realization of the
240
shooting with a battle rocket. A check of practical knowledge of cadets of the Military
Academy is conducted at the Serbian Army's shooting ranges and polygons. Recognizing
the fact that shooting is carried out with persons who have passed complete training from
a handheld rocket launcher 64mm, as well as being executed technical repairs of hand-
held rocket launcher 64mm, there are a number of risky situations when there may be
unwanted events that can cause consequences for life and health. The heads of shooting
are officers from Section for Infantry weapon, teachers of the department of arms and
equipment of the land army of Military Academy. Every day, teachers face risks and
dangers when they work with infantry weapons on polygons.
Key words: risk, hand-held rocket launcher, security measures.
1. UVOD
Uspesna realizacija gadjanja je cilj svih organa-rukovodioca gadjanja i izvrsioca gadjanja.
Uspesno izvrseno gadjanje je da su svi izvrsioci ispunili uslove gadjanja pod odredjenim
standardima, a da pri tome se niko ne povredi i ne ošteti tehnika. Neposredno gadjanje je
osnovni nacin gadjanja iz protiv-oklopnog oruzja.
2. RUĈNI RAKETNI BACAĈ 64 mm M80
RBR je rucno beztrzajno sredstvo namenjeno za dejstvo po oklopljenim sredstvima ratne
tehnike i utvrdjenim objektima na daljinama do 400 metara. RBR ispaljulju rakete.RBR
su beztrzajni lanseri raketa gde se pogon projektila ostvaruje pomocu rada raketnog
motora impulsnog tipa.
Slika 1: Rucni raketni bacac 64mm M80
Prednosti koncepcije u principu rada RBR
- mala masa lansera (lansirna cev, male mehanicke cvrstoce);
- visok stepen iskoriscenja energije raketnog goriva (veci domet, odnosno manja masa
RG);
Nedostaci u principu rada RBR
- vrlo intezivan mlaz produkata sagorevanja raketnog goriva iza RBR u toku lansiranja
zbog cega je otezano dejstvo u urbanim sredinama.
- mlaz doprinosi demaskiranju vatrenog polozaja (inace mnogo manje nego kod drugih
protiv-oklopnih sredstava - BsT ).
Tendencije razvoja RBR se kreću u sledecim pravcima:
- primena efikasnijih kumulativnih i tandem kumulativnih bojnih glava;
- razvoj raketa za dejstvo po utvrdjenim objektima primenom termobaricnih bojnih glava
sa pojacanim rusecim i zapaljivim dejstvom;
- primena bojnih glava kombinovanog dejstva na cilju;
- primena savremenih nisanskih sprava koje povecavaju verovatnocu pogadjanja cilja [1].
241
3. PROCENA RIZIKA PRI GADJANJU RUCNIM RAKETNIM
BACACEM 64mm M80
Proces procene rizika je dimenzionisan i planiran proces identifikacije potencijalnih
opasnosti procene rizika u uslovima permanentne komunikacije o riziku i podvrgnut
stalnom preispitivanju u svim fazama. Procena rizika pri gadjanju iz RBR 64mm
ukljucuje proces identifikovanja unutrasnjih i spoljnjih pretnji i ranjivosti, identifikovanje
verovatnoce dogadjaja sa porastom takvih pretnji i ranjivosti, identifikacije mogucih
posledica po ljude i tehniku. Procena rizika pri gadjanju RBR 64mm M80 vrsi se na
osnovu prikupljenih podataka o postojecem stanju i mogucim opasnostima u svim
aspektima koje mogu prouzrokovati rizik. Vrsi se identifikacija opasnosti i sastavlja lista
opasnosti kao napr. Da li su svi izvrsioci prosli svu obuku sa RRB 64mm, da li svi znaju
da prevedu sredstvo iz marsevskog u borbeni polozaj, da li svi znaju da pravilno nisane i
okidaju i gadjaju razlicite ciljeve. Posle zavrsene obuke i pripreme izvrsioca za gadjanje
obavezno testirati izvrsioce u poznavanju RBR i staviti teziste na tehnici prevodjenju
sredsva iz marsevskog u borbeni polozaj i obratno, pravilima nisanjenja i gadjanja i
poznavanju posebnih mera bezbednosti pri rukovanju rucnim raketnim bacacima. Posle
izvrsenog testiranja ustanoviti gde su izvrsioci gresili i izvrsiti doobuku izvrsilaca. Od
kljucnog je znacaja identifikovati izazove po bezbednost ljudi, materijalnih sredstava,
proceniti rizike od nastanka istih i doci do saznaja da li predstavljaju pretnju po ljude i
tehniku. Dizajniranje procesa procene rizika pri gadjanju RBR 64mm M80 je veoma
vazan momenat za usmeravanje i uspesnost procesa prevencije i postizanje najboljih
efekata zastite. U procesu upravljanja rizikom mora se poci od najsitnijih detalja,
mogucim problemima pristupiti realno, dobro ih shvatiti i izbeci nepotpunost. Da bi se
ovo ostvarilo najvaznije su informacije. Akcenat je na stalnom, neprekidnom iznalazenju
podataka o riziku, koji moraju biti merodavni, odgovarajuci datom problemu, pouzdani i
potpuni. Za procenu rizika cesto se koristi metoda "PET KORAKA" . Ova metoda se dosta
koristi u praksi i razvijena je od strane britanske drzavne agencije.
Tabela 1: Aktivnosti neophodne za pripremu gadjanja, opasnosti i rizici za te opasnosti
rb. Aktivnost Identifikovanje opasnosti Posledica
1. Materijalno-
tehnicka priprema
1.1. Neodrzavanje orudja
1.2. Neodrzavanje zastitne
opreme
1.1.1.Laksa ili teza
telesnapovreda,smrt
1.2.1.Laksa ili teza telesna
povreda, smrt
2. Pakovanje
opreme i municije
2.1 Povreda prilikom nosenja
tereta
2.1.1. Laksa ili teza telesna
povreda
3.
Dovodjenje
jedinice
na streliste
marsevanje
3.1. Povrede od udara vozila u
kolonu
vojnika koja se krece peske
3.2. Nepravilno nosenje opreme i
naoruzanja
3.3. Neprilagodjeno kretanje u
toku
marsevanja
3.4. Opasnost od ekstremnih
meteroloskih uslova
3.1.1. Laksa ili teza telesna
povreda, smrt jednog
ili vise vojnika
3.2.1. Laksa ili teza telesna
povreda
3.3.1. Laksa ili teza telesna
povreda
3.4.1. Laksa ili teza telesna
povreda
242
4.
Dovodjenje
jedinice na
streliste -
prevozenje
4.1. Ukrcavanje/iskrcavanje iz
m/v
4.2. Neprilagodjena brzina
kretanja
4.3. Nepostovanje saobracajnih
propisa
4.4. Kvar na m/v
4.5. Nedovoljna obucenost
vozaca m/v
4.6. Trenutna nesposobnost
vozaca za
upravljanje
4.1.1. Laksa ili teza telesna
povreda
4.2.1. Laksa ili teza telesna
povreda
4.3.1. Laksa ili teza telesna
povreda smrt jednog
Ili vise vojnika
4.4.1. Laksa ili teza telesna
povreda, steta
4.5.1. Laksa ili teza telesna
povreda smrt jednog Ili
vise vojnika
4.6.1. Laksa ili teza telesna
povreda
5. Dolazak na
poligon/ streliste
5.1. Neodgovarajuce mesto za
odlaganje
opreme
5.1.1. Laksa ili teza telesna
povreda
6. Priprema i
uredjenje strelista
6.1.Povrede prilikom pretrage
terena
6.2.Povrede od zaostalih
neeksplodiranih UBS
6.3. Povrede prilikom
postavljanja meta
6.1.1. Laksa ili teza telesna
povreda, smrt
6.2.1. Teza telesna povreda, smrt
6.3.1. Laksa ili teza telesna
povreda
7. Obezbedjenje
strelista
7.1. Nepravilan rad organa na
obezbedjenju gadjanja
7.2. Napad opasnih zivotinja
7.1.1. Laksa ili teza telesna
povreda
7.2.1. Teza telesna povreda, smrt
8. Neposredna
priprema za
gadjanje
8.1. Zamena municije
8.2. Povreda usled nepravilne
upotrebe
municije
8.1.1. Laksa ili teza telesna
povreda, smrt
8.2.1. Laksa ili teza telesna
povreda, smrt
4. MERE BEZBEDNOSTI PRI GADANJU RRB 64mm M80
Sigurnost gadjanja je proces odzavanja prihvatljivog nivoa rizika kojim se omogucava
priprema i izvrsenje gadjanja bez nezeljenih (vanrednih dogadjaja).
Zastita na gadjanju je proces preduzimanja konkretnih mera u datoj situaciji na zemljistu.
Mere zastite preduzimaju svi organi na strelistu radi stvaranja uslova u toku pripreme i
izvrsenja gadjanja. Bezbednost upotrebe RRB je stanje u kome nepostoji opasnost po
ljudske zivote i materijalna sredstva na strelistu.
U toku realizacije gaĊanja ruĉnim raketnim bacaĉima 64 mm M80 preduzimaju se sledeće
mere bezbednosti [3]:
izvršiocima gaĊanja zabranjuje se prevoĊenje u borbeni poloţaj, punjenje i rukovanje
ruĉnim raketnim bacaĉima bez komande i odobrenja rukovodioca gaĊanja;
pre promene vatrenog poloţaja strelac/nišandţija ruĉni raketni bacaĉ obavezno ukoĉi;
posle izvršenog gaĊanja svaki izvršilac gaĊanja prevodi ruĉni raketni bacaĉ u
marševski poloţaj,
od komande ''PREKINI-ISPRAZNI!'' do nove komande ''PAŢNjA!'' zabranjuje se
rukovanje sa ruĉnim raketnim bacaĉem;
ljudstvo na strelištu obavezno nosi šlemove na glavi;
243
izvršiocima gaĊanja skreće se paţnja na naĉin kretanja na strelištu na kojem je
prethodno realizovano gaĊanje raznim projektilima;
izvršiocima gaĊanja obavezno se daju uputstva kako da postupe u sluĉaju nailaska na
zaostala ubojna sredstva iz prethodnih gaĊanja;
u miru opasna zona pozadi oruĊa iznosi 50 m širine i 50 m duţine.
dostavljanje obaveštenja o realizaciji gaĊanja nadleţnim organima opštine na ĉijoj se
teritoriji nalazi strelište, najkasnije 7 dana pre poĉetka gaĊanja;
druge mere radi otklanjanja konkretnih opasnosti po sve uĉesnike na strelištu i
ljudstvo u neposrednoj okolini strelišta.
U toku realizacije gaĊanja ruĉnim raketnim bacaĉima 64 mm M80 preduzimaju se sledeće
mere sigurnosti [3]:
na strelište se dovode izvršioci gaĊanja koji su potpuno obuĉeni u rukovanju ruĉnim
raketnim bacaĉima;
zabranjuje se upotreba neispravnih i nepregledanih ruĉnih raketnih bacaĉa;
prilikom prevoĊenja ruĉnog raketnog bacaĉa 64 mm M80 u borbeni poloţaj, desnu
ruku ne drţati na zadnjem otvoru unutrašnje lansirne cevi;
prilikom gaĊanja, pozadi sredstva na daljini bliţoj od 30 m ne sme biti ljudstva,
eksplozivnih i zapaljivih materija;
raketu koja ne eksplodira na cilju ne dirati nju na licu mesta unistava strucno lice -
pirotehnicar
sredstvo iz marsevskog u borbeni polozaj prevoditi neposredno pred gadjanje rakete
na pošumljenom zemljištu i zemljištu pod poljoprivrednim kulturama ograniĉava se
upotreba zapaljivih sredstava i preduzimaju se mere gašenja ili lokalizacije nastalih
poţara;
ruĉni raketni bacaĉi se zaštićuju od nepovoljnih atmosferskih uticaja (vlage, direktnih
sunĉevih zraka, niske i visoke temperature) i obezbeĊuju straţom;
Na gadjanju organi na strelistu i izvrsioci moraju se nalaziti u zaklonima
Pre gadjanja skinuti gumenu zaptivku prednjeg nisana
Prednji presek lansera mora biti najmanje 20cm izdignut od nivoa tla radi slobodnog
otvaranja krilaca
gaĊanje se odmah prekida u sluĉajevima: pojave ljudi, stoke ili vozila u polju
gaĊanja; pojave poţara, grmljavine i drugih elementarnih nepogoda u rejonu strelišta;
uoĉavanja signala koji ukazuje na nastalu ''OPASNOST'', i u svim sluĉajevima kada su
ugroţeni ljudski i materijalni resursi;
zabranjeno je gadjanje iz zatvorenih prostorija i kada se pozadi sredstva nalazi
prepreka blize od dva metra
U toku realizacije gaĊanja ruĉnim raketnim bacaĉima 64 mm preduzimaju se sledeće
mere zaštite [3]:
uĉesnici gaĊanja ne smeju skidati šlem;
prilikom gaĊanja izvršioc gaĊanja mora zaštititi uši antifonima;
lanserna cev RRB je uvek okrenuta u pravcu gaĊanja ka liniji meta;
izvršioci gaĊanja uoĉavaju mesto zaklona i ulaze u zaklon vodeći raĉuna da se ne
povrede i da u zaklonu nema ţivotinja koje bi mogle da nanesu povredu;
prilikom gaĊanja iz leţećeg stava izvršioc gaĊanja riĉnim raketnim bacaĉem mora
zaleći sa strane pod uglom od 450 u odnosu na pravac gaĊanja;
izvršioci gaĊanja samostalno prekidaju gaĊanje u sluĉaju bilo kakvog ugroţavanja
ljudskih i materijalnih resursa i
244
druge mere radi zaštite izvršilaca gaĊanja i ostalih uĉesnika na strelištu, shodno
konkretnoj situaciji.
5. ZAKLjUĈAK
Sve navedene mere se preduzimaju da bi se rizik tokom gadjanja sveo na minimum.
Globalni cilj nastavnika – instruktora je "0" incidentnih situacija na gadjanjima. Sama
slozenost gadjanja napredovanje tehnologije i povecanje aktivnosti dovelo je do toga da je
sve teze kvalitetno proceniti rizik i upravljati njime. Pri samoj proceni pogresno je svu
paznju fokusirati samo na ljudstvo i tehniku, vec je potrebno obratiti paznju i na ostale
segmente, pocev od radnog okruzenja pa do zavretka aktivnosti, jer sve to zajednicki cini
jedan krug kao osnov za uspesnu procenu. MeĊutim i pored toga postoje situacije koje
dovode do negativnih posledica koje su rezultat neţeljenih dogaĊaja - vanrednih
dogaĊaja. Uzrok vanrednog dogaĊaja moţe biti ljudski faktor ili tehniĉko sredstvo kao
materijalni faktor.
LITERATURA
[1] Bogdanov J., ''Poznavanje ubojnih sredstava'', Univerzitet odbrane u Beogradu,
VA, Beograd.
[2] Keković Z., Kešetović Ţ., "Krizni menadţment I- Prevencija krize", Univerzitet u
Beogradu, FB, Beograd 2006.
[3] ''Pravilo ručni raketni bacač 64 mm M80'', Uprava pešadije, Beograd, VIZ, 1982.
[4] "Uputstvo i programi gađanja iz pešadijskog oruţja", VIZ, Beograd, 1998.
[5] Vojni leksikon, VIZ, Beograd, 1981.
[6] 10. MeĊunarodno savetovanje “Rzik i bezbednosni inţinjering”, Zbornik radova,
Kopaonik 2015, str
245
III MEĐUNARODNA NAUĈNO - STRUĈNA KONFERENCIJA
BEZBEDNOST I KRIZNI MENADŢMENT –TEORIJA I PRAKSA
BEZBEDNOST ZA BUDUĆNOST – 2017.
FUZZY LOGIĈKI SISTEM ZA RANGIRANJE
IZAZOVA, RIZIKA I PRETNJI
FUZZY LOGIC SYSTEM FOR RANKING
CHALLENGES, RISKS AND THREATS
Darko Boţanić
1, Dragan Pamuĉar
2, Duško Tešić
3
1 Military Academy, University of Defence in Belgrade, Generala Pavla Jurišića Šturma
33, Belgrade, Serbia, [email protected], 2
Military Academy, University of Defence in Belgrade, Generala Pavla Jurišića Šturma
33, Belgrade, Serbia, [email protected] 3 Military Academy, University of Defence in Belgrade, Generala Pavla Jurišića Šturma
33, Belgrade, Serbia, [email protected]
Rezime: U radu je prikazan model na bazi fuzzy logičkog sistema kojim se
rangiraju izazovi, rizici i pretnje. Definisanje izazova, rizika i pretnji prati velika
neizvesnost i neodređenost, koja je primenom fuzzy logike uspešno ugrađena u model.
Model je u funkciji podrške odlučivanju prilikom izrade strategijskih i doktrinarnih
dokumenata u oblasti bezbednosti i odbrane.
Kljuĉne reĉi: fuzzy logički sistem, izazovi, rizici, pretnje.
Abstract: This paper presents a model based on a fuzzy logic system that
evaluates challenges, risks and threats. Defining challenges, risks and threats is followed
by a lot of uncertainty and indetereminacy, which is successfully incorporated into the
model by using the fuzzy logic. The model is in function of support and decision making in
the development of strategic and doctrinal documents in the field of security and defense.
Keywords: fuzzy logic system, challenges, risks, threats.
1. OPIS PROBLEMA
Znaĉaj prouĉavanja problematike izazova, rizika i pretnji (IRP) leţi u njihovoj ulozi
prilikom izrade startegijskih i doktrinarnih dokumenata u oblasti bezbednosti i odbrane.
Izazovi, rizici i pretnje predstavljaju jedan od nezaobilaznih ĉinilaca izrade navedenih
dokumenata, a njihova procena jednu od poĉetnih faza njihove izrade 12. Procena IRP
opredeljuje sadrţaj osnovnih strategijskih i doktrinarnih dokumenata u oblasti
bezbednosti i odbrane (Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije, Strategija
odbrane Republike Srbije i Doktrina Vojske Srbije)16
, kao i planskih dokumenata kao što
16 Dokumenta su nabrojana po hijerarhiji koja je karakteristiĉna za Republiku Srbiju. U praksi i
teoriji postoje razlike u shvatanju hijerarhije dokumenata i njihovog sadrţaja kod domaćih i stranih
246
su npr: Dugoroĉni plan razvoja sistema odbrane Republike Srbije, Strategijski pregled
odbrane i Plan odbrane Republike Srbije 19. Na osnovu Strategije nacionalne
bezbednosti, kao sistema komplementarnih normi, konstituiše se sistem nacionalne
bezbednosti. Ona predstavlja osnovu za integrisano delovanje snaga bezbednosti 12. Na
osnovu Strategije odbrane (i drugih zakona) konstituiše se sistem odbrane
(dimenzionisanje snaga, finansiranje, modernizacija i dr), a na osnovu doktrine vojske
organizuje se vojna delatnost 12.
Ovo ukazuje na znaĉaj što preciznijeg definisanja IRP bezbednosti, jer bi neprecizno
predviĊanje moglo da odvede u nemogućnost adekvatnog odgovora kada se neki od IRP
ispolji na referentne objekte bezbednosti17
. Zbog toga je mogućnost izrade odgovarajućeg
modela, koji bi se kasnije unapreĊivao od velikog znaĉaja za što nepristrasnije definisanje
sve tri pojave ugroţavanja bezbednosti odnosno eliminisanje subjektivnosti u što većoj
meri. Ovo je posebno vaţno jer drţavno rukovodstvo bitno utiĉe na formiranje kljuĉnih
iskaza u strategijskim dokumentima 12, a poznato je da će „elite u prvom redu sa
najviše ţara štititi one vrednosti koje klasi ili grupi kojima pripada leţe na srcu, ..... kako
bi svoje specifiĉne vrednosti prikazale kao nacionalne― 7. U prilog navedenom Brauch
3 naglašava da percepcija IRP zavisi od pogleda na svet koji imaju analitiĉari i
donosioci politiĉkih odluka.
2. IZAZOVI, RIZICI, PRETNJE
Kao što je sluĉaj sa većinom pojmova u društvenim nauka, tako su i IRP i pored velikog
broja pokušaja ostali pojmovi oko ĉijeg definisanja ne postoji konsenzus. Opisivanje ovih
pojmova zavisilo je od perioda kada se to radi, od aktera koji to ĉine, od potreba za koje
se to ĉini, od vrste nauĉnog/struĉnog pristupa i dr. Polazna taĉka za uspešno definisanje i
klasifikaciju savremenih izazova, rizika i pretnji u studijama bezbednosti jeste definisanje
referentnih objekata – onoga što se štiti. Za ovaj kontekst kljuĉna su dva referentna
objekta, drţava (i suverenitet) sa jedne strane i pojedinac (društvo) i njegov identitet sa
druge strane 14. Oba referentna objekta su znaĉajna za razmatranje problematike jer ako
drţava izgubi svoj suverenitet, ona prestaje biti drţava, a ako društvo izgubi svoj identitet
ne moţe preţiveti kao društvo 17. Ostali referentni objekti, za razmatranje ove
problematike su manje znaĉajni ili se pak mogu posmatrati kroz prethodno definisane.
Fenomen bezbednosti se prema autorima koji se bave ovom problematikom najĉešće
vezuje za opasnost, što se dalje prenosi na pojmovno odreĊenje izazova, rizika i pretnji.
Tako Dimitrijević 7 opasnost definiše kao povećan rizik, koji izjednaĉava sa
mogućnošću nastupanja štete (vrednosni deo). On ovde istiĉe i drugi deo (spoznajni) koji
se odnosi na verovatnoću da će šteta nastupiti.
Orlić 14 pod izazovima podrazumeva moguće potencijalne oblike ugroţavanja
stabilnosti i suvereniteta drţave i identiteta pojedinca i društva. Pod rizicima on
podrazumeva „bliţe vidljivije i jasnije merljive oblike ugroţavanja suvereniteta i
identiteta drţave i društva,― dok pod pretnjama podrazumeva „neposredne oblike
ugroţavanja drţave i društva.― Dok je izazov vrednosno neutralan po drţavu i društvo18
,
rizici i pretnje imaju negativan predznak i mogu da proistiĉu jedan iz drugog . Kod rizika
autora, ali je procena izazova, rizika i pretnji nezaobilazna komponenta o bilo kom pristupu da je
reĉ.
17 Prema Simiću 18 bezbednost referentnog objekta se odreĊuje odnosom izmeĊu pretnji i
mogućnosti da se pretnjama odgovori.
18 Zavisno od toga kakva je reakcija na izazov on moţe da ima pozitivan predznak, kada reakcijom
dolazi do razrešenja ili negativan predznak prelaskom u rizik ili pretnju 14.
247
postoji mogućnost da se izbegnu negativne posledice po bezbednost referentnog objekta,
dok pretnje imaju jasne, predvidive i odreĊene oblike ugroţavanja 14. Sliĉnu gradaciju
IRP pravi i Tatomir 19
Oblast menadţmenta rizika (Risk Management) ima drugaĉiju percepciju izazova, rizika i
pretnji. Ona posmatra „rizik― kao centralni pojam, koji zavisno od shvatanja autora i
krajnje svrhe ima razliĉite definicije. Više se moţe pogledati u 2, 9, 10
Analizom dostupne literature mogu se izdvojiti dva pristupa. Prvi, bezbednosni, kome je
karakteristiĉno vezivanje IRP za stepen opasnosti. Tako se izazov vezuje za vrlo mali
stepen opasnosti po referentni objekat, gde je moguće odreĊenim reakcijama preusmeriti
izazov na drugi, pozitivan pravac. Rizik se vezuje za veći stepen opasnosti po referentni
objekat, ali sa naglaskom da delovanje te opasnosti još uvek nije izvesno, već da opasnost
postoji u odreĊenom procentu. Na kraju, pretnja je skoro izvesna opasnost koja zahteva
hitnu reakciju. Ovo se moţe prikazati grafiĉki, slika 1.
0 ух
Oblast
izazova
Oblast rizika
Oblast
pretnji
Linija
stepena
opasnosti1
Slika 1: Grafiĉki prikaz izazova, rizika i pretnji u odnosu na stepen opasnosti
Drugi pristup – menadţment rizika kao centralni pojam ima rizik, dok se pretnja obiĉno
posmatra kao nešto što moţe da utiĉe da se stepen rizika poveća. Tako se pretnja
predstavlja kao jedan, ali ne jedini faktor koji utiĉe na procenu rizika. Na sliĉan naĉin kao
i na prethodnoj slici moguće je definisati i rizik (slika 2.). U ovom sluĉaju kljuĉni
elemenat je odreĊivanje stepena prihvatljivosti rizika.
0 ух
Zanemarljiv
rizik
Prihvatljiv rizik ako
postoji korist
Neprihvatljiv
rizik
Prihvatljivost
rizika1
Slika 2: Grafiĉki prikaz rizika u odnosu na stepen prihvatljivosti 2
U odreĊenom kontekstu moguće je primetiti sliĉnosti izmeĊu bezbednosnog pristupa i
pristupa menadţmenta rizika (prim. aut.), pa se moţe postaviti pitanje da li se radi o
terminološkim problemima ili su koncepti zaista razliĉito postavljeni. Za definisanje
modela, oslanjajući se na bezbednosnu terminologiju, biće korišćeni nalazi iz obe oblasti.
3. FUZZY LOGIĈKI SISTEMI
Fuzzy logiĉki sistemi predstavljaju modele zasnovane na fuzzy logici i fuzzy skupovima.
O ovim oblastima više se moţe pogledati u radovima 6, 15, 20, 22. Opšti izgled modela
koji je u radu prikazan najbolje se moţe opisati slikom 3.
248
Baza podataka
Baza pravila
М
S
V
VV
М S V VV
М М S V
М
S
V
S V V
V V VV
VVVVV
Baza znanja
IF AND THEN
IF AND THEN
X
1x
2x
2x
1x
(algoritam aproksimazivnog rezonovanja)
Fuzzy zaključivanjeUlazne
promenljive
β1
β2
β3
β4
DefazifikacijaIzlazna
promenljiva
Δω
Fa
zifik
acija
ula
zn
ih
pro
me
nlji
vih
2x
2x
1x
2x
1x
Slika 3: Opšti izgled fuzzy logiĉkog sistema 15.
Detaljan opis rada fuzzy logiĉkog sistema moţe se pogledati u 15, 16. Imajući u vidu da
model nikada neće biti verna slika realnosti 6, tako će i ovaj model biti samo pomoć
donosiocima odluke. Shodno tome donosioci odluke će u odreĊenim situacijama bez
obzira na preferenciju odluke doneti svoja rešenja koja ne moraju da se slaţu sa podacima
dobijenim na izlazu modela.
4. IZRADA FUZZY LOGIĈKOG SISTEMA
Kroz ovu celinu je u najkraćim crtama izvršen opis ulaznih parametara/kriterijuma i
prikazan naĉin izrade i podešavanja fuzzy logiĉkog sistema. Ova celina predstavlja teţište
rada.
4.1. Definisanje ulaznih parametara
Analizom literature 1, 4, 7, 8, 10, 11, 13, 19, 21, izvršeno je izdvajanje ĉetiri kljuĉna
elementa –ulazna parametra koji utiĉu na definisanje IRP:
K1 – moguće posledice odnosno šteta – kroz ovaj kriterijum se razmatra kolike posledice
odreĊena opasnost moţe da izazove: ljudske, materijalne, poremećaje sistema i sl.
K2 – verovatnoća nastupanja – kroz ovaj kriterijum se razmatra u kojoj meri je moguće da
će do nastanka štete/posledica doći i
K3 – stanje sistema – kroz ovaj kriterijum se razmatra stanje sistema u odnosu na
potencijalnu opasnost. TakoĊe ovaj kriterijum obuhvata i procenu mogućnosti za
suprotstavljanje sistema u sluĉaju nastanka opasnosti, kao i ranjivost sitema u odnosu na
razmatranu pojavu.
K4 - subjektivni aspekt odnosno percepcija pojave kao opasnosti u struĉnoj i široj
javnosti. Prethodna tri kriterijuma se oslanjaju na materijalistiĉku logiku (racionalistiĉki
pristup bezbednosti), meĊutim stvarnost je pokazala da se odreĊene pojave percipiraju
kao pretnje bez obzira na njihovo stvarno stanje (sociokonstruktivistiĉki pristup
bezbednosti). Subjektivna percepcija IRP nije nova kategorija i ona je vaţan elemenat ove
problematike, a u prilog tome govore i Buzan i dr. 5, Dimitrijević 7 i Keković i dr.
10. Shodno tome ovaj kriterijum će opisivati na koji naĉin se razmatrana pojava
doţivljava u javnosti.
249
Skup ulaznih kriterijuma Ki (i=1,2,3,4) ĉine dva podskupa:
K - podskup kriterijuma benefitnog tipa što znaĉi da je veća
vrednost kriterijuma poţeljnija tj. bolja (kriterijum K3) i
K - podskup kriterijuma troškovnog tipa, što znaĉi da je
manja vrednost poţeljnija tj. bolja (kriterijum K1, K2 i K4 ).
Svi kriterijumi su lingvistiĉkog karaktera, pa se u radu mogu koristiti razliĉite lingvistiĉke
skale. U ovom radu je korišćena trostepena lingvistiĉka skala. Skala sa većim brojem
lingvistiĉkih izraza bi povećala osetljivost modela.
4.2. Izrada i podešavanje fuzzy logiĉkog sistema
Modeli zasnovani na fuzzy logici najĉešće zahtevaju više iteracija. U prvom krugu
definiše se skup pravila i odgovarajuće funkcije pripadnosti. Po sagledavanju dobijenih
rezultata vrši se, ukoliko je to potrebno, korekcija pojedinih pravila i/ili funkcija
pripadnosti. Zatim se modifikovanim pravilima i/ili funkcijama pripadnosti model ponovo
testira.
Izbor funkcija pripadnosti i njihovog raspona na intervalu poverenja je veoma bitna faza
izrade modela. U ovom fuzzy sistemu su izabrane gausove krive, pošto su lake za
manipulaciju prilikom podešavanja izlaza. Ulazne promenljive opisane su sa po tri funkcije
pripadnosti, dok je izlazna opisana sa pet funkcija pripadnosti. Interval poverenja za
svaku ulaznu, kao i za izlaznu promenljivu je brojĉani interval od 0 do 1. Na slikama 4. i
5. prikazane su funkcije pripadnosti ulaznih i izlaznih lingvistiĉkih promenljivih.
0 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8 0.9 1
0
0.2
0.4
0.6
0.8
1
Moguće posledice
male srednje velike
0 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8 0.9 1
0
0.2
0.4
0.6
0.8
1
Verovatnoća nastupanja
Ste
pe
n o
pa
sn
osti
mala srednja velika
0 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8 0.9 1
0
0.2
0.4
0.6
0.8
1
Stanje sistema
dobro srednje loše
0 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8 0.9 1
0
0.2
0.4
0.6
0.8
1
Percepcija pojave
zanemarljiva srednja velika
Ste
pe
n o
pa
sn
osti
Ste
pe
n o
pa
sn
osti
Ste
pe
n o
pa
sn
osti
Slika 4: Funkcije pripadnosti ulaznih lingvistiĉkih promenljivih
Izlazna lingvistiĉka promenljiva prikazana je na slici 5.
250
0 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8 0.9 1
0
0.2
0.4
0.6
0.8
1
Preferencija odluke/
stepen opasnosti
Ste
pen
prip
adno
sti
Veoma mala mala srednja velika Veoma velika
Slika 5: Funkcije pripadnosti izlazne promenljive
Sobzirom da su definisane ĉetiri ulazne promenljive (n=4) sa po tri linvistiĉke vrednosti
(M=3), formirana je baza pravila od ukupno Mn = 3
4 = 81 pravila. Za izraĊeni model
korišćena je PROD-SUM metoda direktnog zakljuĉivanja. Izborom ove metode i
podešavanjem funkcija pripadnosti rešenja su dobila prihvatljiv oblik, slika 6.
00.2
0.40.6
0.81
0
0.5
1
0.2
0.3
0.4
0.5
0.6
0.7
0.8
Moguće poslediceVerovatnoća nastupanja
Ste
pe
n o
pa
sn
osti
00.2
0.40.6
0.81
0
0.5
1
0.2
0.3
0.4
0.5
0.6
0.7
0.8
Moguće poslediceStanje sistema
Ste
pe
n o
pa
sn
osti
00.2
0.40.6
0.81
0
0.5
1
0.3
0.4
0.5
0.6
0.7
Moguće posledicePercepcija pojave
Ste
pe
n o
pa
sn
osti
00.2
0.40.6
0.81
0
0.5
1
0.35
0.4
0.45
0.5
0.55
0.6
0.65
Verovatnoća nastupanjaPercepcija pojave
Ste
pe
n o
pa
sn
osti
00.2
0.40.6
0.81
0
0.5
1
0.3
0.4
0.5
0.6
0.7
Verovatnoća nastupanjaStanje sistema
Ste
pe
n o
pa
sn
osti
00.2
0.40.6
0.81
0
0.5
1
0.4
0.45
0.5
0.55
0.6
0.65
Stanje sistemaPercepcija pojave
Ste
pe
n o
pa
sn
osti
Slika 6. Grafiĉki prikaz skupa mogućih rešenja
Za metodu defazifikacije izabrana je metoda centra gravitacije, kao uobiĉajena i pogodna
za izradu ovakvog fuzzy sistema. Ova metoda je izabrana jer osigurava potrebnu
kontinuiranost i postepenost izlaza.
251
5. TESTIRANJE FUZZY LOGIĈKOG SISTEMA
Testiranje, a zatim i praktiĉna primena su logiĉne faze u ţivotnom ciklusu modela. Kada se
model testira, po potrebi se vrše odreĊene korekcije, izmene ili poboljšanja. Za testiranje
ovog modela izabrane su ĉetiri pojave, tabela 1.
Tabela 1: Opis pojava za testiranje fuzzy logiĉkog sistema19
Naziv
pojave Moguće
posledice
Verovatnoća
nastupanja
Stanje
sistema
Percepcija
pojave
Oruţana agresija velike mala srednje zanemarljiva
Proliferacija oruţja za
masovno uništenje srednje srednja loše zanemarljiva
Energetski problemi srednje velika srednje srednja
Problemi ekonomskog
razvoja velike srednja loše velika
Nakon primene modela dobijeni su rezultati koji su prikazani u tabeli 2.
Tabela 2: Preferencija odluke
Pojava Preferencija odluke
Oruţana agresija 0,56
Proliferacija oruţja za masovno uništenje 0,55
Energetski problemi 0,67
Problemi ekonomskog razvoja 0,84
Na osnovu preferencije odluke moguće je rangirati pojave po stepenu opasnosti i
definisati izazove, rizike i pretnje. Ovo definisanje moguće je izvesti preko skale koja bi
mogla da ima sledeće vrednosti: vrednost preferencije do 0,30 - izazovi, vrednost
preferencije od 0,31 do 0,80 - rizici i vrednost preferencije preko 0,81 pretnje (predlog
autora). Tako u datom sluĉaju problemi ekonomskog razvoja predstavljaju pretnju po
referentne objekte bezbednosti Republike Srbije, dok ostale tri pojave predstavljaju rizike,
s tim što energetski problemi predstavljaju rizik sa velikim stepenom opasnosti
(potencijalnu pretnju). Skalu je moguće definisati i drugaĉije zavisno od percepcije
analitiĉara koji to rade, trenutnog stanja pojava i sl.
6. ZAKLJUĈAK
Testiranje modela pokazalo je da je fuzzy logiku moguće upotrebiti na opisanom
problemu. Tako je izvršeno uspešno rangiranje ponuĊenih opcija, što pojednostavljuje
donošenje konaĉne odluke vezane za definisanje IRP bezbednosti. Ovo je posebno
znaĉajno kada se zna da je opisani problem samo deo iz seta odluka koje donosioci
odluka treba da formulišu. UvoĊenje modela štedi vreme potrebno za donošenje odluke i
19 Pojave su opisane na osnovu percepcije i znanja autora prevashodno zbog testiranja modela. Za
pouzdane ocene po svakom kriterijumu neophodno je prikupljanje informacija na terenu kao i
znanje eksperata koji se bave ovom oblašću i koji bi trebali da uĉestvuju u izradi strategijskih i
doktrinarnih dokumenata.
252
smanjuje naprezanje donosioca odluka. TakoĊe, eventualno neiskustvo lica koja treba da
donesu odluku moţe se ublaţiti, jer model upućuje donosioce odluka na razmišljanje u
odreĊenom pravcu. Razvojem fuzzy modela omogućeno je da se strategija definisanja
IRP transformiše u automatsku kontrolnu strategiju. Ovaj model, zasnovan na analizi
tekstova i iskustvu autora samo je inicijalni prikaz eventualnih mogućnosti primene fuzzy
logike u ovoj oblasti, dok bi performanse razvijenog sistema direktno zavisile od broja
iskusnih lica koja uĉestvuju u istraţivanju i razvoju sistema, kao i sposobnosti analitiĉara
da nakon duge komunikacije sa njima formuliše strategiju odluĉivanja. TakoĊe, razvijeni
fuzzy sistem mogao bi se uspešno poboljšati preslikavanjem u adaptivnu neuronsku
mreţu, koja poseduje sposobnost uĉenja.
LITERATURA
[1] ***(2009): Pojmovnik bezbednosne kulture, Centar za civilno-vojne odnose, Beograd.
[2] Boţanić, D., Slavković, R., Karović, S.: Model primene fuzzy logike u proceni rizika pri
savlaĊivanju vodenih prepreka u odbrambenoj oeraciji Kopnene vojske, Vojno delo, 4, (2015), pp.
240-260.
[3] Brauch, H.G. (2005): Threats, Challenges, Vulnerabilities and Risks in Environmental and
Human Security, UNU Institute for Environment and Human Security (UNU-EHS), Bonn.
[4] Buzan, B. (1983): People, States & Fear. The National Security Problem inInternational
Relations, Harvester Books, Brighton.
[5] Buzan, B., Wæver, O., Wilde D.J. (1998): Security. A framework for Analysis, Lynne Reinner
Publishers, London.
[6] Ĉupić, M., Suknović, M. (2010): Odlučivanje, Fakultet organizacionih nauka, Beograd.
[7] Dimitrijević, V. (1973): Pojam bezbednosti u međunarodnim odnosima, Savez udruţenja
pravnika Jugoslavije, Beograd.
[8] Johns, T.L.: Risk analysis in loss prevention research, Security Journal, 3, (2011), pp. 225–236.
[9] Karović, S. (2015): Krizni menadţment, Vojna akademija, Beograd.
[10] Keković, Z., Savić, S., Komazec, N., Milošević, M., Jovanović, D. (2011): Procena rizika u
zaštiti lica, imovine i poslovanja, Centar za analizu rizika i upravljanje krizama, Beograd.
[11] Klinke, A., Renn, O. (1999): Challenges of Risk Evaluation, Risk Classification, and Risk
Management, Akademie für Technikfolgenabschätzungin Baden, Württemberg.
[12] Kovaĉ, M., Stojković, D. (2009): Strategijsko planiranje odbrane, Vojnoizdavaĉki zavod,
Beograd.
[13] McGill, W., Ayyub B. M.: Multicriteria Security System Performance Assessment Using
Fuzzy Logic, The Journal of Defense Modeling and Simulation (JDMS): Applications,
Methodology, Technology, 4, (2007), pp. 356-376.
[14] Orlić, D.: Pojmovno odreĊivanje izazova, rizika i pretnji u procesu preoblikovanja
meĊunarodne bezbednosti, Vojno delo, 3, (2004), pp. 76-93.
[15] Pamuĉar, D., Boţanić, D., Đorović, B. (2011): Fuzzy logic in decision making process in the
Armed Forces of Serbia, LAMBERT Academic Publishing, Saarbrücken.
[16] Pamuĉar, D., Boţanić, D., Đorović, B., Milić, A.: Modelling of the fuzzy logical system for
offering support in making decisions within the engineering units of the Serbian army, International
journal of the physical sciences, 3, (2011), pp.592 - 609.
[17] Roe, P.: Društvena sigurnost, pp. 191-209 u Collins, A. (ur.) (2010): Suvremene sigurnosne
studije, Politiĉka kultura, Zagreb.
[18] Simić, D. (2002): Nauka o bezbednosti: savremeni pristupi bezbednosti, Sluţbeni list SRJ,
Beograd.
[19] Tatomir, D.: Procena izazova, rizika i pretnji bezbednosti Republike Srbije u funkciji
planiranja upotrebe Vojske Srbije, Vojno delo, 1, (2011), pp. 41-55.
[20] Teodorović, D., Kikuchi, S. (1994). Fuzzy skupovi i primene u saobraćaju i transportu,
Saobraćajni fakultet, Beograd.
[21] Ullman, R.: Redefining Security, International Security. 1, (1983), pp. 129-153.
[22] Zadeh, L.: Fuzzy sets, Information and control, 8, (1965), pp. 338-353.
253
III MEĐUNARODNA NAUĈNO - STRUĈNA KONFERENCIJA
BEZBEDNOST I KRIZNI MENADŢMENT –TEORIJA I PRAKSA
BEZBEDNOST ZA BUDUĆNOST – 2017.
INFORMACIONA BEZBEDNOST U SVETLU NOVOG
ZAKONA I STANDARDA U REPUBLICI SRBIJI
INFORMATION SECURITY WITH REGARD TO THE
NEW LAW AND STANDARDS IN THE REPUBLIC OF
SERBIA
Dragan Vuksanović1
1Institut za standardizaciju Srbije, Stevana Brakusa 2, Beograd, Srbija,
Apstrakt: U današnje vreme jedan od najvećih izazova je како pronaći odgovor
na savremene bezbednosne izazove u oblasti IKT-a (informaciono-komunikacione
tehnologije). Ovaj rad nudi odgovor na ovo pitanje, ali samo sa jednog aspekta,
uzimajući u obzir odgovor koji nude standardi iz oblasti IKT-a. Poslednjih nekoliko
godina veoma je intenziviran rad na razvoju standarda u ovoj oblasti, a i već doneti
standardi doţivljavaju nova izdanja. Standardizacijom u ovoj oblasti se bavi zdruţeni
tehnički komitet međunarodnih organizacija za standardizaciju ISO/IEC JTC 1,
Informacione tehnologije (Information technology) odnosno njegov poтkomitet SC 2,
Tehnike bezbednosti (IT security techniques). Među ovim dokumentima je i serija
standarda ISO/IEC 27000, kojih ukupno ima oko 40. U ovom radu će bit reči o ovoj
seriji standarda, kao i o Zakonu o informacionoj bezbednosti koji je donet u Republici
Srbiji.
Kljuĉne reĉi: informaciona bezbednost, standardi, zaštita podataka
Abstract: Nowadays one of the biggest challenges is how to find an answer to
the contemporary security challenges in the field of ICT (information and communication
technologies). This paper offers an answer to this question, but only from one aspect,
taking into account the response offered by ICT standards. In the last few years, the work
on the development of standards in this field has been intensified, and already adopted
standards are revised as a new edition. Standardization in this area is done by the Joint
Technical Committee of ISO / IEC JTC 1, Information technology, and its subcommittee
SC 2, IT security techniques. Among these documents is a series of standards ISO / IEC
27000, which total about 40. This paper will be about this series of standards, as well as
the Law on Information Security adopted in the Republic of Serbia.
Key words: information security, standards, data protection
1. UVOD
Upotrebom sistema mendţmenta bezbednošću informacija ISMS (Information security
management systems) koji se zasniva na seriji standarda ISO/IEC 27000, organizacije
mogu da razvijaju i primenjuju okvir za upravljanje bezbednošću svoje informacione
254
imovine, koja obuhvata finansijske informacije, intelektualnu svojinu i podatke o
zaposlenima, ili informacije koje su im poverili korisnici ili treća strana. Ovi standardi se
mogu, takoĊe, koristiti radi pripreme za nezavisnu procenu svog ISMS-a koji se odnosi na
zaštitu informacija.
2. ŠTA JE ISMS?
Sistem menadţmenta bezbednošću informacija – ISMS (Information Security
Management System) sastoji se od politika, procedura, smernica i sa njima povezanih
resursa i aktivnosti, kojima organizacija zajedno upravlja u potrazi za zaštitom svoje
informacione imovine. ISMS predstavlja sistematski pristup za uspostavljanje, primenu,
izvoĊenje, praćenje, preispitivanje, odrţavanje i poboljšavanje bezbednosti informacija
organizacije radi postizanja ciljeva poslovanja. Zasnovan je na ocenjivanju rizika i
nivoima prihvatanja rizika od strane organizacije, a projektovan je da bi se efektivno
postupalo i upravljalo rizicima. Analiziranje zahteva za zaštitu informacione imovine i
primenjivanje odgovarajućih kontrola da bi se osigurala zaštita te informacione imovine,
kao što se zahteva, doprinosi uspešnoj primeni ISMS-a. Informacije predstavljaju
odreĊenu imovinu koja je, kao i druga vaţna poslovna imovina, od suštinskog znaĉaja za
poslovanje neke organizacije i stoga je potrebno da se ona odgovarajuće zaštiti.
Informacije se mogu skladištiti u mnogo oblika, ukljuĉujući: digitalni oblik (npr. datoteke
skladištene na elektronskim ili optiĉkim medijumima), materijalni oblik (npr. papir), kao i
nepredstavljene informacije u obliku znanja zaposlenih. Bilo koji oblik da informacije
imaju ili sredstva preko kojih se one prenose, one uvek treba da budu odgovarajuće
zaštićene.
U mnogim organizacijama informacije zavise od informacione i komunikacionih
tehnologija. Ova tehnologija ĉesto predstavlja suštinski element u svakoj organizaciji i
pomaţe u olakšavanju kreiranja, obrade, skladištenja, prenošenja, zaštite i uništavanja
informacija.
3. BEZBEDNOST INFORMACIJA
Bezbednost informacija obuhvata tri glavne mere: poverljivost, raspoloţivost i integritet.
Bezbednost informacija obuhvata primenu i menadţment odgovarajućim merama
bezbednosti koje obuhvataju širok opseg pretnji sa ciljem osiguranja odrţivog poslovnog
uspeha i neprekidnosti i svoĊenja uticaja incidenata narušavanja bezbednosti informacija
na najmanju meru.
Bezbednost informacija se postiţe putem primenljivog skupa kontrola, koje su izabrane
kroz proces menadţmenta odabranim rizikom i kojima se upravlja korišćenjem ISMS-a,
ukljuĉujući politike, procese, procedure, organizacione strukture, softver i hardver da bi
se zaštitila identifikovana informaciona imovina. Ove kontrole treba specificirati,
primeniti, pratiti, preispitivati i poboljšavati onda kada je to neophodno da bi se u
organizaciji osiguralo ispunjavanje specifiĉnih bezbednosti informacija i poslovnih
ciljeva. Oĉekuje se da relevantne kontrole bezbednosti informacija budu potpuno
integrisane u poslovne procese organizacije.
4. ZAŠTO JE ISMS ZNAĈAJAN
U meĊusobno povezanom svetu, informacije i povezani procesi, sistemi i mreţe ĉine presudnu
poslovnu imovinu. Organizacije i njihovi informacioni sistemi i mreţe suoĉavaju se sa pretnjama
po bezbednost iz širokog opsega izvora, ukljuĉujući prevare korišćenjem raĉunara, špijunaţe,
255
sabotaţe, vandalizme, poţare i poplave. Štete informacionih sistema i mreţa
prouzrokovane malicioznim kodom, provaljivanjem u raĉunare i otkazom usluga, postali
su ĉešći, ambiciozniji i usavršeniji.
ISMS je podjednako vaţan za poslovanje i u javnom i u privatnom sektoru. U svakoj
industriji, ISMS je mehanizam koji podrţava elektronsko poslovanje i bitan je za
aktivnosti menadţmenta rizikom. MeĊusobno povezivanje javnih i privatnih mreţa i
deljenje informacione imovine oteţava kontrolisanje pristupa i rukovanje informacijama.
Dodatno, distribucija mobilnih ureĊaja za skladištenje, koji sadrţe informacionu imovinu
moţe oslabiti efikasnost tradicionalnih kontrola. Kada organizacije usvoje ISMS familiju
standarda, sposobnost da se primene konzistentni i zajedniĉki prepoznatljivi principi
bezbednosti informacija moţe se prikazati poslovnim partnerima i drugim
zainteresovanim stranama.
Bezbednost informacija ne uzima uvek u obzir projektovanje i razvoj informacionih
sistema. Osim toga, ĉesto se bezbednost informacija smatra tehniĉkim rešenjem. Ipak,
bezbednost informacija koja se moţe ostvariti tehniĉkim sredstvima je ograniĉena i moţe
da bude nedelotvorna bez podrške odgovarajućeg menadţmenta i procedura u kontekstu
ISMS-a. Integrisanje bezbednosti u funkcionalno potpuni informacioni sistem moţe da
bude teško i skupo. ISMS obuhvata identifikovanje kontrola koje treba postaviti i zahteva
paţljivo planiranje i obraćanje paţnje na detalje. Na primer, kontrole pristupa, koje mogu
biti tehniĉke (logiĉke), fiziĉke, administrativne (menadţerske) ili kombinovane, osiguravaju
naĉin kojim se obezbeĊuje da pristup informacionoj imovini bude ovlašćen i ograniĉen na
osnovu poslovnih i bezbednosnih zahteva.
5. USPOSTAVLJANJE, PRAĆENJE, ODRŢAVANJE I
POBOLJŠAVANJE ISMS-A
Organizacija treba da preduzme sledeće korake u uspostavljanju, praćenju, odrţavanju i
poboljšavanju svog ISMS-a:
a) identifikuje informacionu imovinu i sa njom povezane zahteve za bezbednost
informacija;
b) proceni rizike po bezbednost informacija i postupa sa rizicima po bezbednost
informacija;
c) odabere i primeni odgovarajuće kontrole za upravljanje neprihvatljivim rizicima, i
d) prati, odrţava i poboljšava efektivnost kontrola u vezi sa informacionom imovinom
organizacije.
ObezbeĊenje ISMS-a predstavlja efektivnu zaštitu informacione imovine organizacije na
tekućoj osnovi, i to je neophodno za korake od a) do d) da se neprestano ponavljaju da bi
se identifikovale promene u rizicima ili u strateškim ili poslovnim ciljevima organizacije.
6. OCENJIVANJE RIZIKA PO BEZBEDNOST INFORMACIJA
Upravljanje rizikom po bezbednost informacija zahteva pogodno ocenjivanje rizika i
metodu postupanja sa rizikom, koji mogu obuhvatiti procenu troškova i koristi, zahteve iz
zakona, brigu o zainteresovanim stranama i drugim ulaznim elementima i promenljivim
vrednostima, po potrebi.
Ocenjivanjima rizika treba da se identifikuju, kvantifikuju i odrede prioriteti rizika prema
kriterijumima za prihvatanje rizika i ciljevima relevantnim za organizaciju. Rezultati treba
da usmere i odrede odgovarajuće mere rukovodstva i utvrde prioritete prilikom
upravljanja rizicima po bezbednost informacija, kao i za primenu kontrola odabranih za
zaštitu od tih rizika.
256
Ocenjivanje rizika treba da obuhvati sistematski pristup procenjivanju opsega rizika
(analiza rizika) i proces uporeĊivanja procenjenih rizika prema kriterijumima za
odreĊivanje znaĉaja rizika (vrednovanje rizika).
Ocenjivanja rizika treba da se vrše periodiĉno u skladu sa promenama u zahtevima za
bezbednost informacija i u rizicima, npr. u imovini, pretnjama, ranjivostima, uticajima,
vrednovanju rizika i kada se dogode znaĉajne promene. Ova ocenjivanja rizika treba da se
preduzimaju na metodiĉan naĉin koji daje uporedive i obnovljive rezultate.
Ocenjivanje rizika po bezbednost informacija treba da ima jasno definisan predmet i
podruĉje primene da bi bio efektivan i treba da obuhvati veze sa ocenjivanjima rizika u
drugim podruĉjima, ako to odgovara.
7. IZBOR I PRIMENA KONTROLA
Kada su zahtevi za bezbednost informacija identifikovani, rizici po bezbednost
informacija za identifikovanu informacionu imovinu odreĊeni i ocenjeni i kada su donete
odluke o postupanju sa rizicima po bezbednost informacija, tada treba odabrati i primeniti
kontrole za smanjenje rizika.
Kontrole treba da osiguraju da će se rizici smanjiti na prihvatljiv nivo uzimajući u obzir:
a) zahteve i ograniĉenja nacionalnog i meĊunarodnog zakonodavstva i propisa;
b) ciljeve organizacije;
c) radne zahteve i ograniĉenja;
d) troškove njihove primene i izvoĊenja u odnosu na rizike koje treba smanjiti i koji
preostaju proporcionalno zahtevima i ograniĉenjima organizacije;
e) da one treba da se primene da bi se pratili, vrednovali i poboljšavali efikasnost i
efektivnost kontrola bezbednosti informacija radi podrške ciljeva organizacije. Izbor i
primena kontrola treba da se dokumentuje u izjavi o primenljivosti kako bi se pomoglo
zahtevima usaglašenosti;
f) potrebu da se uravnoteţi ulaganje u primenu i izvoĊenje kontrola nasuprot
gubitku koji bi verovatno proizveo incidente po bezbednost informacija.
Kontrole specificirane u ISO/IEC 27002 potvrĊene su kao najbolja praksa primenljiva u
većini organizacija i blagovremeno naĉinjena kako bi se organizacije razliĉitih veliĉina i
sloţenosti prilagodile. Drugim standardima iz ISMS familije standarda obezbeĊuju se
smernice za izbor i primenu kontrola iz ISO/IEC 27002 za sistem menadţmenta
bezbednošću informacija.
Kontrole bezbednosti informacija treba razmatrati u specifikacijama zahteva za sisteme i
projekte i u fazi projektovanja. Propuštanje da se tako uĉini moţe dovesti do dodatnih
troškova i manje efektivnih rešenja i moţda, u najgorem sluĉaju, do nemogućnosti da se
postigne adekvatna bezbednost. Kontrole se mogu odabrati na osnovu standarda ISO/IEC
27002 ili iz drugih skupova kontrola, ili se mogu projektovati nove kontrole da bi se
zadovoljile specifiĉne potrebe organizacije. Neophodno je da se prepozna da se neke
kontrole ne mogu primeniti na svaki informacioni sistem ili na svako okruţenje i zato
moţda neće biti upotrebljive za sve organizacije.
Izbor i primena kontrola treba da se dokumentuje u izjavi o primenljivosti kako bi se
pomoglo zahtevima usaglašenosti.
8. STALNO POBOLJŠAVANJE
Svrha stalnog poboljšavanja ISMS-a jeste povećanje verovatnoće postizanja ciljeva koji
se odnose na oĉuvanje poverljivosti, raspoloţivosti i integriteta informacija. U fokusu
stalnog poboljšavanja jeste traţenje mogućnosti za poboljšavanje, a ne pretpostavljanje da
su postojeće aktivnosti rukovodstva dovoljno dobre ili da su dobre koliko je to moguće.
257
Mere za poboljšavanje obuhvataju sledeće:
a) analiziranje i vrednovanje postojeće situacije kako bi se identifikovala podruĉja za
poboljšavanja;
b) uspostavljanje ciljeva za poboljšavanja;
c) traţenje mogućih rešenja da bi se postigli ciljevi;
d) vrednovanje tih rešenja i izbor;
e) primena odabranih rešenja;
f) merenje, verifikovanje, analiziranje i vrednovanje rezultata primene kako bi se
utvrdilo da su ciljevi zadovoljeni;
g) formalizovanje promena.
Rezultati se preispituju, koliko je potrebno, kako bi se odredile dalje mogućnosti za
poboljšavanja. Na taj naĉin, poboljšavanje je neprekidna aktivnost, tj. mere se ĉesto
ponavljaju. Da bi se identifikovale mogućnosti za poboljšavanja, mogu se takoĊe koristiti
povratne informacije od korisnika i drugih zainteresovanih strana, kao i provere i
preispitivanja sistema menadţmenta bezbednošću informacija.
9. KORISTI OD ISMS FAMILIJE STANDARDA
Koristi od primene ISMS-a najpre će dati rezultat u smanjenju rizika po bezbednost
informacija (tj. smanjenje verovatnoće dešavanja incidenata narušavanja bezbednosti
informacija i/ili uticaja prouzrokovanih njima). Posebno, koristi postizanja odrţivog
uspeha organizacije dobijene usvajanjem ISMS familije standarda obuhvataju:
a) strukturirani okvir za podršku procesu specificiranja, primene, izvoĊenja i
odrţavanja sveobuhvatnog, isplativog, vrednosno kreativnog, integrisanog i usklaĊenog
ISMS-a koji zadovoljava potrebe organizacije kroz razliĉite poslove i mesta;
b) pomoć za rukovodstvo u konzistentnom upravljanju i radu na svojim pristupima
menadţmentu bezbednošću informacija na odgovoran naĉin, u kontekstu zajedniĉkog
menadţmenta rizikom i upravljanja rizikom, ukljuĉujući obrazovanje i obuku vlasnika
posla i sistema o potpunom menadţmentu bezbednošću informacija;
c) unapreĊenje globalno prihvaćene dobre prakse za bezbednost informacija na naĉin
koji nije propisan, dajući organizacijama slobodu da usvoje i poboljšaju relevantne
kontrole koje pogoduju njihovim specifiĉnim okolnostima i da ih odrţavaju uprkos
internim i eksternim promenama;
d) obezbeĊivanje zajedniĉkog jezika i konceptualne osnove za bezbednost informacija,
ĉineći lakšim da se veruje poslovnim partnerima sa usklaĊenim ISMS-om, posebno ako
oni zahtevaju sertifikaciju za ISO/IEC 27001 od strane akreditovanog sertifikacionog tela;
e) povećanje poverenja zainteresovanih strana u organizaciju;
f) zadovoljenje društvenih potreba i oĉekivanja, i
g) efektniji ekonomski menadţment investicijama u bezbednost informacija.
10. ISMS FAMILIJA STANDARDA
ISMS familija standarda se sastoji od meĊusobno povezanih standarda, već objavljenih ili
u razvoju, i sadrţi izvestan broj znaĉajnih strukturnih komponenata. Ove komponente su
koncentrisane na normativne standarde koji opisuju zahteve za ISMS (ISO/IEC 27001) i
zahteve za sertifikaciono telo (ISO/IEC 27006) za one koji sertifikuju usklaĊenost sa
ISO/IEC 27001. Ostali standardi obezbeĊuju smernice za razliĉite aspekte primene ISMS-
a, upućujući na generiĉki proces, smernice koje se odnose na kontrole, kao i sektorski
specifiĉne smernice.
258
Tabela 1: Odnosi izmeĊu ISMS familije standarda
11. ZAKON O INFORMACIONOJ BEZBEDNOSTI
U Republici Srbiji je 2016. godine donet Zakon o informacionoj bezbednosti („Sl. glasnik
RS‖, br. 6/16). Zakon se u najvećoj meri oslanja na filozofiju serije standarda ISO/IEC
27000. Nisu ukljuĉene baš sve mere predviĊene standardima, ali one najvaţnije jesu.
Zakon definiše na koje se oblasti delovanja primenjuje. U tu grupu spadaju sve
najvitalnije društvene funkcije, kao što je definisano u ĉlanu 6. Zakona.
IKT sistemi od posebnog znaĉaja su sistemi koji se koriste, izmeĊu ostalog:
1) u obavljanju poslova u organima javne vlasti;
2) za obradu podataka koji se, u skladu sa zakonom koji ureĊuje zaštitu podataka o
liĉnosti, smatraju naroĉito osetljivim podacima o liĉnosti;
3) u obavljanju delatnosti od opšteg interesa i to u oblastima:
(1) proizvodnja, prenos i distribucija elektriĉne energije;
(2) proizvodnja i prerada uglja;
(3) istraţivanje, proizvodnja, prerada, transport i distribucija nafte i prirodnog i teĉnog
gasa;
(4) promet nafte i naftnih derivata; ţelezniĉkog, poštanskog i vazdušnog saobraćaja;
(5) elektronska komunikacija;
(6) izdavanje sluţbenog glasila Republike Srbije;
(7) upravljanje nuklearnim objektima;
259
(8) korišćenje, upravljanje, zaštita i unapreĊivanje dobara od opšteg interesa (vode,
putevi, mineralne sirovine, šume, plovne reke, jezera, obale, banje, divljaĉ, zaštićena
podruĉja);
Na osnovu Zakona o informacionoj bezbednosti doneti su i podzakonski akti.
Zakon o informacionoj bezbednosti jedan od kljuĉnih koraka ka harmonizaciji pravnog
okvira Republike Srbije sa Evropskom unijom u oblasti informacionog društva.
Drţave treba da obezbede da operatori IKT sistema od posebnog znaĉaja preduzmu
odgovarajuće i proporcionalne tehniĉke i organizacione mere za upravljanje rizikom
mreţnih i informacionih sistema koje koriste u svom poslovanju. Drţave ĉlanice treba da
obezbede da operatori IKT sistemi od posebnog znaĉaja preduzmu odgovarajuće mere za
spreĉavanje ili minimalizaciju posledica uticaja incidenata na mreţne i informacione
sistema koje koriste. Obaveštenja treba da sadrţe i informacije koje omogućavaju da
kompetentni autoriteti ili CERT timovi odrede bilo koji prekograniĉni uticaj incidenata.
12. ZAKLJUĈAK
Praksa pokazuje da sve organizacije koje su uvele sistem menadţementa bezbednošću
informacija daleko lakše ispunjavaju zakonske obaveze u ovom pogledu. Najveća
prednost primene ovih standarda jeste podizanje svesti zaposlenih u organizaciji na temu
bezbednosti informacija. Informaciono-komunikacioni sistem moţe biti i oštećen i
spreĉen da funkcioniše, ali standardi iz ove oblasti sadrţe metode i preporuke kako
nastaviti poslovanje što je moguće brţe na drugoj lokaciji. Osim softverske zaštite
podataka, standardima je predviĊena i svaka druga vrsta zaštite. TakoĊe, organizacije koje
su uvele ovaj sistem su u obavezi da stalno poboljšavaju i unapreĊuju sve svoje aktivnosti
koje mogu doprineti bezbednijem radu IKT-a. U Republici Srbiji sertifikacija sistema
menadţmenta bezbednošću informacija još uvek nije znaĉajnije zastupljena. Uglavnom se
sertifikuju organizacije iz oblasti finansijskih usluga, a primena Zakona o informacionoj
bezbednosti je zapoĉela 2016. godine. Organizacije koje su u obavezi da primenjuju
zakon morale su da izrade Akt o bezbednosti informacija. Pretpostavlja se da su sve
ispunile svoje obaveze. Ovaj rad je samo skroman pokušaj da se ova tema pribliţi široj
publici.
LITERATURA
[1] Nebojša Jokić, naĉelnik Centra za reagovanje na napade na informacioni sistem
Prezentacija Zakona o informacionoj bezbednosti, (prezentacija sa konferenciji o
informacionoj bezbednosti, maj 2017, Beograd)
[2] Standard ISO/IEC 27000, Information technology – Security techniques –
Information security management systems – Overview and vocabulary
[3] Standard ISO/IEC 27001, Information technology – Security techniques –
Information security management systems – Requirements
[4] Ostali standardi iz serije ISO/IEC 27000 (25 standarda)
260
III MEĐUNARODNA NAUĈNO - STRUĈNA KONFERENCIJA
BEZBEDNOST I KRIZNI MENADŢMENT –TEORIJA I PRAKSA
BEZBEDNOST ZA BUDUĆNOST – 2017.
POŢARI RASLINJA - OSVRTOM NA PROŠLOST
OBLIKUJMO BUDUĆNOST
Nikola Tramontana
1
1VATROGASNA ZAJEDNICA PRIMORSKO-GORANSKE ŢUPANIJE, Krešimirova
38, 51000 Rijeka, HRVATSKA,
e-mail: [email protected]
Saţetak: Proteklo ljeto pamtit ćemo po ţestokim poţarima raslinja.Poţari koji su
ovog ljeta harali srednjom Dalmacijom ogoljeli su krajolik i razotkrili ţalosnu činjenicu
da svi odgovorni u lancu odlučivanja ali i javnost, bolje reagiraju na kratkoročne krize
koje se ponavljaju, od usmjeravanja resursa na dugoročna i odrţiva rješenja.I u ovom
slučaju smo skloni ponavljati prošlost i sve greške, bez pogleda u budućnost.
Kljuĉne rijeĉi: Poţari raslinja, lanac odlučivanja, resursi, odrţiva rješenja
Abstract:The fires that have ravaged this summer along the Dalmatian coastline
and hinterland left behind them the barren landscape. We have better reaction on crises
situations than ability to channelin gresourcse into long-term solutions. And in this case
we tend to repeat the past and all mistakes without looking into the future.And in this case
we tend to repeat the past and all mistakes without looking into the future.
Keywords: Vegetation fires, decision making chain, resources, sustainable solutions
1. UVOD
Proteklog ljeta svjedoĉili smo razornim poţarima koji su poharali srednju Dalmaciju. I u
Europskoj uniji broj poţara šuma i drugog raslinja je utrostruĉen, a izgorjela površina
dosegnula je površinu Luxemburga. Budućnost ne izgleda blistavo; Struĉnjaci se slaţu da
će u narednim godinama opasnost od šumskih poţara biti sve izraţenija, poţarna sezona
će se produljiti, a uĉestalost pojave poţara i njihov intenzitet rasti - na ĉitavom
Mediteranu. Kao posljedica brojnih poţara smanjivat će se površine pod šumama, što će
dovesti do širenja makije i niskog raslinja.
Šume u krškom podruĉju hrvatske obale Jadrana, preteţito prekrivene alepskim borom
(Pinus halepensis) i zimzelenom makijom, iznimno su osjetljive. Hrvatska jadranska
obala, osobito otoci, tipiĉan je primjer podruĉja u kojem je izraţena povezanost izmeĊu
koliĉine oborina (kiše) i poţara. Općenito gledajući, u ljetnim mjesecima broj poţara i
opoţarenih podruĉja raste od sjevera prema jugu, kao i iz unutrašnjosti prema obali i
otocima. Zimi i u rano proljeće taj proces je obrnut. Isto se dogaĊa i s koliĉinom padalina
koja se smanjuje od sjevera prema jugu i od unutrašnjosti prema otocima.
U ljeto 2007. godine, pamtimo ga po pogibiji dvanaestorice hrvatskih vatrogasaca na
Kornatu, toplinski val zahvatio je juţnu i središnju Europu. Suša i vrućina stvorili su
uvjete za nastanak i naglo širenje poţara raslinja. I ove se godine, deset godina kasnije,
ponovila ista situacija; ljeto je zapoĉelo tragedijom u okrugu Leirija, u Portugalu. U
šumskom poţaru smrtno su stradala 62 stanovnika okruga, a ozlijeĊeno je 59 osoba, meĊu
261
kojima i šestorica vatrogasaca20
. Poţari su harali i Španjolskom, Francuskom, Italijom u
kojoj je poţar došao i na domak Rima, Crnom Gorom, Albanijom i Grĉkom. Ni hrvatska
obala nije ostala pošteĊena. Ostat će zapamćena dramatiĉna borba gasitelja s plamenom
stihijom koja je ozbiljno zaprijetila i Splitu. Gorjelo je od Omiša do Paga. Gorjeli su i
srednje dalmatinski otoci.
2. KLIMATSKE PROMJENE I POŢARI RASLINJA
Sredstva informiranja (TV, Radio i novine) prenose predviĊanja klimatologa da nas u
budućnosti ĉekaju još gori scenariji, još više poţara koji će bit intenzivniji nego do sada.
Osim Mediterana poţare šuma i drugog raslinja predviĊaju i u zemljama koje koje se do
sada s njima nisu suoĉavale. Uĉestale vremenske nepogode s većom magnitudom od
uobiĉajene; toplinski valovi, orkanski vjetrovi, pijavice, diluvijalne kiše, suše, drugim
rijeĉima klimatske promjene, postale su dobar izgovor i prihvatljivo objašnjenje toga što
nam se dogaĊa. Puno se raspravlja o uzrocima poţara, prirodnim ili ljudskim, u ovom
potonjem jesu li sluĉajni ili namjerni, politiĉki motivirani ili su djelo duševno
poremećenih osoba, a o prevenciji rijetko tko progovara. Sve ovo pratikonstatacija da tu
ne moţemo uĉiniti ništa.
Slika 1
21:Prikaz indeksa opasnosti od poţara raslinja za 30 godina i današnji trend rasta
Je li to baš tako? Doista ne moţemo ništa? I vatrogasci i šumari će se sloţiti da se ipak
moţe mnogo toga uĉiniti. Na ţalost, nije moguće u potpunosti sprijeĉiti nastanak poţara
ali razorne posljedice poţara moţemo smanjiti, a to moţemo napraviti odgovornim
upravljanjem okolišem i zemljištem. Javnosti se uporno predstavlja pojednostavljena slika
stanja:
20 IZVOR: http://www.index.hr/vijesti/clanak/najmanje-57-mrtvih-u-pozaru-u-portugalu-ljudi-su-gorjeli-u-
svojim-automobilima/977493.aspx 21 IZVOR: http://www.agrisur.fr/changement-climatique-un-rapport-confirme-les-tendances-constatees
262
- poţari su rezultat klimatskih promjena (nije nuţno toĉno)
- poţari uvijek predstavljaju štetnu pojavu (nije toĉno)
- svaki poţar raslinja mora se gasiti (nije toĉno)
Pojednostavljena objašnjenja šumskih poţara navodi odgovorne da je organizirana i
opremljena vatrogasna postrojba glavno rješenje šumskih poţara. To odvraća njihovu
pozornost od analize poţara, utvrĊivanja temeljnih uzroka i njihovog otklanjanja te
sprjeĉavanju ponavljanja poţara i degradacije opoţarenih podruĉja.
3. ĈIMBENICI KOJI UTJEĈU NA POŢARE RASLINJA
Trenutna slika krajobraza predstavlja i njegova prethodna obiljeţja, a njegovo nastajanje
obiljeţili su brojni i dugogodišnji ĉimbenici. Dva su osnovna; prirodni i antropogeni.
Poznavanje i razumijevanje tih ĉimbenika temelj su rješenja problema sve uĉestalijih
šumskih poţara.
Klimatolozi svakako s pravom ukazuju na ĉovjekov utjecaj na klimu ali klima je
uvjetovana i geografskim poloţajem, konfiguracijom okolnog kopna i utjecajem mora.
Konfiguracija tla i utjecaj mora pojaĉavaju klimatske razlike. Vrste tla utjeĉu na
vegetacijske zone i biološku raznolikost, a sama vegetacija ovisna je o svemu navedenom
ali i društvenom utjecaju. Utjecaj ĉovjeka oĉituje se na organizaciju zemljišta ali i
percepciju krajobraza; kako ga ĉovjek valorizira, koja su podruĉja vrijedna zakonske
zaštite, gospodarska aktivnost i demografska slika.Društvene mijene utjecale su na
napuštanjetradicionalne poljoprivrede i stoĉarstva; nekadašnji pašnjaci prestaju biti
pašnjaci i njihovo mjesto zauzima šuma, maslinicima je zavladala "draĉa" ili bor.
Smanjenje površina pod pašnjacima vodi ka nestanku ovĉarstva, a to vodi nestanku
kultiviranog prostora i sve gušćim i neprohodnijim podruĉjima. Mijenja se domografska
slika; sela su opustjela jer mlaĊe generacije odlaze u gradove. Rezultat je deruralizacija,
deagrarizacija, zapuštanja sela i tradicijskog oblika ţiota, a to vodi forestaciji i znaĉajnim
povećanjem biljnog pokrova - goriva!
Slika 2. Forestacija ugroţava maslinike - autor fotografije Ugo Toić
263
4. ODGOVORNO UPRAVLJANJE ZEMLJIŠTEM DOPRINOS JE
PROTUPOŢARNOJ PREVENTIVI
Ranije spomenuti poţar koji je dotakao rubne gradske ĉetvrti Splita, pokrenuo je lavinu
optuţbi gnjevnih graĊana. Izazvao je malu politiĉku krizu. Suprotstavljene politiĉke
opcije iskoristile su ga za meĊusobno optuţivanje za nesposobnost. Javnost i mediji
vatrogasce proglašavaju junacima, obećavajući im novu i bolju opremu, pilotima
zrakoplova za gašenje poţara bolje uvjete pa i nove zrakoplove. O potrebnom ulaganju u
strategijsko upravljanje zemljištem i vegetacijom - ni rijeĉi. Vatrogasna oprema je skupa.
Troškovi gašenja su iznimno visoki. Štete od poţara?
Koliko se ulaţe u preventivu poţara šumskog zemljišta? Hrvatske šume d.o.o. istiĉu da
izdvajaju velik novac u protupoţarnu zaštitu šuma u drţavnom vlasništvu (78% šumskih
površina u HR), istodobno ukazuju da problem leţi u šumama koje su u privatnom
vlasništvu, a kojima se ne gospodari u skladu sa Zakonom o šumama i programima
gospodarenja za šume šumoposjednika.22
5. ZAKLJUĈAK
Ohrabruje ĉinjenica da je zamjetan trend povratka poljoprivrede (revitalizacija maslinika i
vinograda) meĊutim upitan je doprinos maslinarstva ili vinogradarstva smanjenju rizika
od poţara raslinja ako ga ne bude pratilo odgovorno upravljanje privatnim šumama.
Neophodna je sanitarna sjeĉa zaraslih šuma, obnova sela i promjena kulture odnosa prema
okolišu. Uklanjanje divljih odlagališta komunalnog i graĊevinskog otpada te uspostava
uĉinkovitog nadzora nad provedbom svih spomenutih mjera prvi su korak ka povećanju
razine sigurnosti. Navedeni problemi su naši, unutarnji problemi, i za njihovo rješenje
moramo krenuti od nas samih. Postoje i oni vanjski problemi, a oni dolaze "odozgo" i
odnose se na neprimjerene, neujednaĉene i teško provedive zakone i administraciju.
Pogled u prošlost ne iskljuĉuje sadašnjost. Treba se okrenuti znanosti i suvremenim
tehnološkim dostignućima. Satelitska komunikacija i raĉunalna tehnologija olakšavaju
posao praćenja stanja, rizika i omogućavaju rano upozoravanje na rastuću opasnost od
poţara.I na kraju, potrebna je strategija koja će staviti naglasak na povezivanje svih
kljuĉnih dionika koja će staviti na raspolaganje svoja znanja, vještine rad i resurse.
LITERATURA
[1] Pilot projekt lokalnog razvoja otoka Cresa (2015), STUDIJA KRAJOBRAZA OTOKA
CRESA, Voditelj tima: dr. sc. GoranAndlar, mag. ing. prosp. arch. TanjaKremenić, mag.
geogr. MiranKriţanić, mag. ing. arh. MarijaBoroviĉkić, mag. hist. art. etethnol. et
anthrop.
[2] Procjenaugroţenostiodpoţara i tehnološkeeksplozijeIstarske ţupanije(2014.),
PROTECTION d.o.o. Umag; voditeljtima: DamirFabijanić, dipl.ing.
INTERNET STRANICE
[3] Šumarski list, Vol.139 No.1-2 veljaĉa 2015, dostupan s http://hrcak.srce.hr/137358,
Pristupljeno stranici: 2017-09-09
22 IZVOR: http://hrcak.srce.hr/137358
264
III MEĐUNARODNA NAUĈNO - STRUĈNA KONFERENCIJA
BEZBEDNOST I KRIZNI MENADŢMENT –TEORIJA I PRAKSA
BEZBEDNOST ZA BUDUĆNOST – 2017.
TOPLINSKI STRES KOD VATROGASACA
HEAT STRESS AMONG FIREFIGHTERS
Nikola Tramontana
1
1VATROGASNA ZAJEDNICA PRIMORSKO-GORANSKE ŢUPANIJE, Krešimirova
38, 51000 Rijeka, HRVATSKA, e-mail: [email protected]
Saţetak: Vatrogasci su, bez ikakve sumnje, izloţeni brojnim rizicima. Rizici
kojima su izloţeni povezani su s opasnostima s kojima se susreću obavljajući svoje zadaće
ali i tijekom obuke i vjeţbi. Za razliku od procesa uvjeţbavanja vatrogasaca, gdje je
moguće kreirati primjerenu razinu opasnosti, u stvarnim intervencijama vatrogasci su
izrazito izloţeni pogibelji i nezgodama koje mogu rezultirati ozljedama ili trajnim
zdravstvenim problemima. Gaseći poţare kreću se u kontaminiranoj atmosferi, zasićenoj
brojnim produktima izgaranja, uglavnom "koktelu" brojnih tvari i plinova od kojih je
velika većina otrovna i kancerogena. Ne zaboravimo, vatrogasci tijekom gašenja poţara
izloţeni i iznimno visokim temperaturama koje doseţu čak i 1400°C. Izloţenosti
vatrogasaca toplinskim efektima poţara ne posvećuje se dovoljno paţnje i nije čudo što se
o ovom problemu malo govori; visoke temperature u poţaru su očekivane! Razumijevanje
ovog problema moţe pridonijeti povećanju razine sigurnosti vatrogasaca i očuvanju
njihovog zdravlja.
Kljuĉne rijeĉi: Rizici, toplinski stres, sigurnost, zdravlje
Abstract: Firefighters are, without any doubt, exposed to numerous risks. These
risks are related with a number of danger situations in fire-fighting activities, as well as
during training and exercises. Unlike the process of training of firefighters, where it is
possible to create an appropriate level of risk, in realistic situations firefighters are
highly exposed to danger and accidents that may result in their injuries or permanent
health problems. The environment in which there are fighting fire is saturated with
numerous combustion products, mostly "cocktail" of many substances and gases, most of
which are toxic and carcinogenic. Let's not forget, during extinguishing fire firefighters
are exposed to extremely high temperatures reaching 1400 ° C.The influence of the
thermal effect of fire to the fire department is almost ignored. That does not have to be
surprised; the high temperatire in the fire are expected! Understanding this problem can
contribute to raising the level of safety of firefighters and the preservation of their health.
Keywords: Risks, heat stress, safety, health
1. UVOD
Vatrogastvu pripada mjesto u samom vrhu skupine opasnih zanimanja. Tijekom gašenja
poţara oni su ĉesto izloţeni iznimno visokim temperaturama koje nerijetko doseţu do
1200°C, ĉak i 1400
°C. Izvori topline je prije svega zagrijan zrak prostora zahvaćenog
poţarom, zraĉenje topline izravno od plamena, vruće površine prostora zahvaćenog
265
poţarom, ali i endogena toplina nastala napornim radom vatrogasaca u poţaru ali i
tijekom izvoĊenja vjeţbi. Tako nastala endogena toplina, vidjet ćemo u nastavku, ne
moţe biti odvedena tijekom poţara.
2. OPĆENITO O POŢARU
Poţar nije ništa drugo do brzo izgaranje gorive tvari uz prisutnost kisika, pri ĉemu nastaje
svjetlost i oslobaĊa se velika koliĉina topline. Upravo zahvaljujući toj nastaloj toplini
proces gorenja postaje samoodrţiv - sve dok ima gorive tvari. Plamen, kojeg tvori masa
gorućih plinova, isijava toplinu i zagrijava prostor šireći poţar. Za zaštitu od te nastale
topline vatrogasci koriste zaštitna odijela za pristup vatri. Suvremeni materijali koji se
koriste za izradu tih zaštitnih odijela, pruţaju visok stupanj zaštite, te na taj naĉin
vatrogascima omogućavaju dulji boravak u poţaru, ali ujedno i ometaju tjelesne
mehanizme za kontrolu temperature, što dodatno doprinosi toplinskom stresu (slika 1.).
Slika 1: Slojevi zaštitnog odijela vatrogasca i njihova funkcija
3. RIZICI KOJIMA SU U POŢARU IZLOŢENI VATROGASCI
Poţarna scena je vrlo prepoznatljiva: velike koliĉine gustog i tamnog dima turbulentno se
uzdiţu iznad zgrade ili podruĉja zahvaćenog poţarom. Plameni jezici sukljaju u vis,
zahvaćajući sve gorive tvari u njihovoj blizini, bez obzira gori li zgrada, neko od
prometnih sredstava ili otvoreni prostor. Širenju poţara pridonosi višak nastale topline u
kojem se ogleda sva destruktivnost poţara. U takvom ozraĉju raste i rizik od stradavanja
osoba koje su se zatekle u poţarom zahvaćenom podruĉju ali i vatrogasaca ĉija jezadaća
ovladati poţarom, spasiti ugroţene osobe i ugasiti ga. Prisutni rizici se prije svega odnose
na ozljede zbog izloţenosti visokoj temperaturi i plamenu, ali i trovanja produktima
266
izgaranja (dimom). Gotovo da nema vatrogasca koji se vratio s poţara bez vidljivih
opeklina. Njima su posebno izloţeni vatrogasci navalne grupe.Navalna grupa vatrogasaca
prva ulazi u opoţareni prostor i dok potiskujući plamen "osvaja prostor", ĉesto biva
izloţena iznimno visokim temperaturama. Jedina zaštita im je njihova osobna zaštitna
oprema i mlaznica u ruci. Funkcija osobne zaštitne opreme vatrogasca je zaštititi
korisnika od mogućih kontakata s plamenom, od visokih temperatura zraka, radijacijske
topline i sluĉajnog kontakta s kemikalijama.Vanjska "ljuska" zaštitnog odijela zadržava
velik dio oslobođene topline i što je duži boravak vatrogasaca u požaru to se toplina
isijavanja probija kroz zaštitne slojeve odijela. Događa se, ne tako rijetko, da se toplina
probije kroz zaštitne slojeve i tada vatrogasci budu opečeni. Na slici 2vidljiva je opeklina
na ruci vatrogasca nastala na mjestu iza reflektivne trake na rukavu zaštitnog odijela.
Slika 2: Uĉinci visokog toplinskog zraĉenja
Opekline nastale tijekom gašenja poţara gotovo da se podrazumijevaju i u općoj
percepciji posla vatrogasaca ne predstavljaju nešto neoĉekivano. MeĊutim, jesu li
opekline vatrogascima jedina prijetnja? Problemu izloţenosti vatrogasaca toplinskim
efektima, odnosno toplinskoj iscrpljenosti, toplinskoj sinkopi, u nas, u Hrvatskoj,
nedovoljno se posvećuje paţnje, a samim time vrlo je teško ući u trag eventualnim
stradavanjima vatrogasaca zbog toplinskog stresa.
Slika 3. Autor rada u stanju toplinskog stresa
267
4. TOPLINSKI STRES I VATROGASCI
Toplinski stres je definiran kao fiziĉka i fiziološkareakcija radnika na temperaturu koja ga
okruţuje na mjestu rada. DogaĊa se u trenutku kad tijelo apsorbira više topline nego što je
organizam moţe podnijeti. Tijelo moţe kompenzirati velike varijacije u toplini okoliša,
meĊutim znaĉajnije ili dugotrajnije izlaganje toplini vodi povećanju unutarnje
temperature tijela.
Kod vatrogasaca je vjerojatnosti redovitog izlaganja ekstremnim fiziĉkim i mentalnim
naporima koji će povećati unutarnju temperaturu tijela i koliĉinu znoja iznad normalne,
vrlo velika i zbog toga toplinski stres moramo promatrati kao trajan, mogli bi smo i reći
neizbjeţan rizik za zdravlje vatrogasaca. To zahtijevapoduzimanje mjera za smanjenje
rizika izlaganja toplinskom stresu. Razumno je vjerovati da ovaj rizik nije moguće u
cijelosti otkloniti. U situacijama koje mogu ozbiljno ugroziti ţivot vatrogasaca, a takvima
su vatrogasci redovito izloţeni, proces donošenja odluka je iznimno bitan za sigurnost.
Ranije je spomenuto da ekstremni fiziĉki i mentalni napori vode povćenju unutarnje
temperature tijela odnosno toplinskom stresu. Sa stajališta vatrogasaca iznimno je opasna
situacija u kojoj zbog mentalnog napora nastupi degradacija sposobnosti donošenja
odluka i vremena reakcije. Dogodi li se to, izvjesno je da raste vjerojatnost ozljeĊivanja ili
smrtnog stradanja vatrogasaca ili drugih osoba ukljuĉenih u incident i/ili prekomjerne
razine šteta na imnovini ili okolišu.
5. METODE SMANJENJA RIZIKA I PROCESI REHABILITACIJE
VATROGASACA NA PRIZORIŠTU INCIDENTA
Svjesni rizika stradavanja vatrogasaca uslijed toplinskog stresa, struĉnjaci sa ameriĉkog
sveuĉilišta u Pittsburgu (University of Pittsburgh - School of medicine), odjela hitne
medicine, u suradnji saţupanijskom vatrogasnom akademijom (Allegheny County Fire
Academy) proveli su istraţivanje s ciljem razvoja optimalnih metoda smanjenja akutnog
kardiovaskularnog rizika koji proizlazi iz izloţenosti vatrogasaca toplinskom stresu
tijekom gašenja poţara. Prema izvješću NIOSH-a / National Institute for Occupational
Safety and Health (Nacionalni institut za zdravlje i zaštitu na radu) iznenadni zastoj rada
srca predstavlja najĉešći uzrok smrti vatrogasaca tijekom obavljanja duţnosti – prosjeĉno
45 godišnje. Izraţena je sumnja da je većina tih sluĉajeva izravno povezana sa toplinskim
stresom izazvanim izloţenosti visokoj toplini poţara i korištenjem zaštitne odjeće.
Zakljuĉeno je i da proces rehabilitacije vatrogasaca na samom prizorištu poţara gotovo i
ne postoji, već je sveden na uzimanje tekućine i rashlaĊivanje glave.
Slika 4 Metoda rashlaĊivanja vatrogasaca
268
Svjesna teţine problema, vatrogasna struka pokrenula je ĉitav niz mjera kojima se nastoji
unaprijediti toplinsku rehabilitaciju vatrogasaca na samom mjestu dogaĊaja. Kako bi se
poboljšalo zdravlje i povećala sigurnost vatrogasaca, te su mjere, prije svega, usmjerene
na edukaciju svih sudionika radi boljeg razumijevanja mehanizma toplinskog stresa i
njegovih uĉinaka na organizam, prije svega na srce. I ne samo to, vatrogasna je sluţba
posebnu pozornost usmjerila na edukaciju vatrogasnih ĉasnika i reviziju standardnih
operativnih postupaka (SOP) kojima je propisana uloga sigurnosnog ĉasnika u
prepoznavanju ranih znakona toplinskog stresa vatrogasaca.
Kakva su iskustva hrvatskih vatrogasaca? Zbog prirode posla, zbog ograniĉenog broja
vatrogasaca koji ĉine vatrogasnu postrojbu, a nerijetko i zbog hitnoće djelovanja koju
nameće sam incident, usprkos iscrpljenosti zbog angaţiranja i ponovljenog angaţiranja u
vatrogasnim i spašavaĉlakim operacijama, sve dok se incident ne završi, ne provodi se
proces rahabilitacije vatrogasca prije njegova povratka u akciju. Takvo ponašanje
znaĉajno povećava rizike i vodi u pogibelj.
6. ZAKLJUĈAK
Proces rješavanja problema toplinskog stresa usko je povezan s fiziĉkim i aerobnim
sposobnostima i kondicijom, iskustvom, uvjeţbanošću te mentalnim stanjem vatrogasca.
Tome treba dodati i pravilan odabir i uravnoteţenje zaštitnih sposobnosto osobne zaštitne
opreme vatrogasaca te praćenje ukupnog trajanja izlaganja opasnostima i ukupnom
trajanju angaţiranja sakog pojedinog vatrogasca koji sudjeluje u incidentu.
Kod incidenata s produţenim trajanjem, neophodno je osigurati zaštićenu zonu za
rehabilitaciju vatrogasaca. Takva zona mora pruţiti osnovne uvjetezaodmor i hlaĊenje
organizma nakon perioda s visokom razinom fiziĉke aktivnosti. U toj bi zoni vatrogasci
trebali ukloniti sa sebe zaštitnu odjeću i svući se sve do donjega rublje, kako bi ubrzali
brzinu evaporacije.
I na kraju, na poprištu svakog incidenta u kojem se moţe oĉekivati pojava toplinskog
stresa, trebalo bi na raspolaganju imati odgovarajući medicinski nadzor i pomoć. Znaĉaj
ove ĉinjenice uvijek vrijedi ponovno naglašavati.
LITERATURA
[1] JOIFF Sekretariat: FULCRUM CONSULTANT (2007). JOIF-ov STANDARDNI
PRIRUĈNIK O OZOBNOJ ZAŠTITNOJ OPREMI za zaštitu od topline i plamena;
Prijevod i obrada dr.sc. Aleksandar Regent, nakladnik Hrvatska vatrogasna zajednica
(2007)
269
III MEĐUNARODNA NAUĈNO - STRUĈNA KONFERENCIJA
BEZBEDNOST I KRIZNI MENADŢMENT –TEORIJA I PRAKSA
BEZBEDNOST ZA BUDUĆNOST – 2017.
PRIMENA GRUBIH SKUPOVA U SISTEMIMA ZA
PODRŠKU ODLUĈIVANJU UPOTREBE SNAGA
BEZBEDNOSTI
APPLYING ROUGH SETS IN DECISION MAKING
SUPPORT SYSTEMS IN SECURITY FORCES
OPERATIONS
Zoran M. Karavidić1, Miroslav M. Ostojić
2, Milica Mladenović
3
1 Vojna akademija, Pavla Jurišića Šturma 33, Beograd, R Srbija, [email protected]
2 Vojna akademija, Pavla Jurišića Šturma 33, Beograd, R Srbija, [email protected]
3 Vojna akademija, Pavla Jurišića Šturma 33, Beograd, R Srbija,
Abstrakt: U radu se ukazuje na značaj teorije grubih skupova u sistemima za
podršku odlučivanju u operacijama snaga bezbednosti. Primenom sistema za podršku
odlučivanju zasnovanih na grubim skupovima formulišu se specifična pravila odlučivanja
koja olakšavaju sagledavanje značajnih činilaca u planiranju bezbednosnih operacija.
Kljuĉne reĉi: sistemi za podršku odlučivanju, grubi skupovi, ROSETTA, ROSE2.
Abstract: The paper points towards the significance of the rough sets theory in
decision making support systems used in security forces operations. Specific decision
making rules are formed by applying the decision making support systems based on the
rough sets. These rules facilitate comprehending the significant factors in planning
security operations. Keywords: decision making support systems, rough sets, ROSETTA, ROSE2.
1. UVOD
Ĉinioci savremenog, dinamiĉnog i kompleksnog okruţenja dovode do nepredvidivosti
odnosa u politiĉkom, ekonomskom i socijalnom ţivotu. U takvom okruţenju potreba za
angaţovanjem snaga bezbednosti u operacijama se ĉesto javlja zbog zahteva da se zaštite
nacionalni interesi, demokratski poredak ili pruţi podrška civilnom stanovništvu.
Angaţovanje se sprovodi kroz razliĉite operacije. Izbor jednog iz skupa raspoloţivih
kurseva akcije (u daljem tekstu: KA) je deo procesa odluĉivanja kroz koji se nezaobilazno
prolazi. U tom smislu problem je kako izabrati KA na osnovu nepotpunih, nepreciznih i
nerazberivih podataka u operacijama snaga bezbednosti uz pomoć sistema za podršku
odluĉivanju.
Dosadašnja primena sistema za podršku odluĉivanju, za potrebe snaga bezbednosti u
domaćem okruţenju nije bila zastupljena u dovoljnoj meri. Inostrana iskustva su zbog
tajnosti i licenci teţe dostupna i ograniĉena su na saznanje o opštim postavkama
fukcionisanja.
270
Metode koje se bave podrškom odluĉivanju operacijama snaga bezbednosti, koriste
princip izbora KA na osnovu razliĉite metodologije poreĊenja atributa i takvo rešenje
predloţe licima koja odluĉuju. Primena grubih skupova kroz sisteme za podršku
odluĉivanju, koristi prethodno izvedene operacije snaga bezbednosti, te softverskim
sistemima dolazi do najznaĉajnijih atributa za odluĉivanje principom redukcije. Kroz
algoritme odluĉivanja daju se smernice donosiocima odluke u procesu odluĉivanja.
Prednost ovog modela je što se pruţa podrška ne samo procesu odluĉivanja u izboru KA,
već se daju usmerenja celokupnom procesu donošenja odluka o upotrebi snaga.
Jednovremeno dolazi do velike uštede vremena.
Rad je organizovan po sledećem. Poglavlje 2 pojašnjava sisteme za podršku odluĉivanju,
dok poglavlje 3 iznosi osnove teorije grubih skupova i softverske primene. Poglavlje 4
upućuje na vrednosti atributa u KA, dok poglavlje 5 razraĊuje primenu sistema za
podršku odluĉivanju. Poglavlje 6 daje diskusiju rezultata, a poglavlje 7 zakljuĉak i
usmerenja za dalji rad.
2. SISTEMI ZA PODRŠKU ODLUĈIVANJU U SAVREMENOM
BEZBEDNOSNOM OKRUŢENJU
Savremeno bezbednosno okruţenje je izuzetno kompleksan deo društva koje ispoljava
sve svoje meĊusobne uticaje. Upotreba snaga bezbednosti u operacijama je svakako
podloţna uticaju takvog okruţenja. Svaki od mogućih uticaja sastoji se od spektra
podsistema i sadrţi razliĉite meĊusobne veze. Iz kompleksnog i nepredvidivog okruţenja
proizilazi veliki broj ĉinilaca koji utiĉu u manjoj ili većoj meri na rezultat operacije. Te
ĉinioce moţemo posmatrati kao atribute u procesu odluĉivanja. Lica koja odluĉuju o
upotrebi snaga pokušavaju na razne naĉine da donesu najadekvatniju odluku izmeĊu
ponuĊenih KA.
Takve okolnosti predstavljaju veliki izazov za donosioce odluka. Njihova
polustruktuiranost i nestruktuiranost oteţava rešavanje problema, te se tu otvara prostor
za primenu sistema za podršku odluĉivanju, koji treba da unaprede proces odluĉivanja.
Oni predstavljaju informacione sisteme, koji su sliĉni i komplementarni standardnim
informacionim sistemima. Imaju za cilj da podrţavaju procese donošenja odluka. [8] Za
svoj rad traţe bazu podataka koja ĉini izvor informacija, odreĊene modele rešenja, ali i
odgovarajući korisniĉki interfejs. Treba da upotpune znanje donosioca odluke, tako da mu
pomognu da donese odgovarajuću odluku.
3. TEORIJA GRUBIH SKUPOVA I SOFTVERSKI SISTEMI ZA
PRIMENU
Nesavršeno znanje je uvek bilo predmet prouĉavanja matematiĉara, filozofa, logiĉara i
dr. Razvijeni su mnogi pristupi problemu, kako da se nesavršeno znanje razume i kako da
se njime rukuje. Jedan od pristupa problemu je i teorija grubih skupova.
Teorija grubih skupova (Rough set theory) predstavljena je od strane poljskog nauĉnika
Zdislava Pavlaka 80-tih godina dvadesetog veka. [5] Od tada je imala znaĉajan uticaj na
polje analize podataka i time skrenula paţnju istraţivaĉa širom sveta. Polazi od
pretpostavke da je svaki objekat Univerzuma opisan nekim karakteristiĉnim
informacijama koje su ĉesto nerazberive, tj. sliĉne. Svaki grubi skup sa sobom nosi
odgovarajuću graniĉnu oblast, u kojoj se nalaze objekti, za koje se sa sigurnošću ne moţe
tvrditi da pripadaju bilo posmatranom skupu, bilo njegovom komplementu. Na osnovu
navedenog nameće se da grub skup moţe biti predstavljen pomoću para klasiĉnih
skupova, koje nazivamo njegovom gornjom i donjom aproksimacijom. Donja
271
aproksimacija sadrţi objekte koji sigurno pripadaju skupu, a gornja aproksimacija sadrţi
objekte koji verovatno pripadaju posmatranom skupu. Razlika gornje i donje
aproksimacije je graniĉna oblast grubog skupa. Informacije kojima raspolaţemo o
objektima koji se nalaze u graniĉnoj oblasti su ĉesto nekonzistentne, ĉak i nejasne. Što je
veća graniĉna oblast skupa to je skup više grub.
Prilikom rešavanja problema metodom grubih skupova sreću se tzv. nekonzistentna
pravila koja za više istih elemenata uslova dovode do razliĉite odluke. Problem
nekonzistentnih pravila se rešava faktorom verodostojnosti C koji se definiše u odnosu
pravilo odluĉivanja δ(x). Što je vrednost faktora verodostojnosti bliţa jedinici, pravilo je
verodostojnije. [1] Izlazni podaci su odluĉujuća pravila u obliku iskaza ―ako...onda...‖. Na
osnovu njih donose se odluke koje se odnose na novoposmatrane objekte.
Da bi se teorija grubih skupova primenila na skupovima podataka i integrisala u sisteme
za podršku odluĉivanju, razvijen je veliki broj softverskih sistema koji je podrţavaju. Za
potrebe ovog rada biće predstavljene dve aplikacije koje omogućavaju rad sa podacima
potrebnim za podršku odluĉivanju snaga bezbednosti i to ROSETTA i ROSE2.
ROSETTA je softverski paket zasnovan na konceptu grubih skupova i obuhvata veliki
broj algoritama za diskretizaciju i redukciju atributa, generisanje IF-THEN pravila i
klasifikaciju podataka. [3] TakoĊe omogućava deljenje podataka za trening i test i
validaciju indukovanih pravila i obrazaca. Sve ove mogućnosti podrţane su grafiĉkim
interfejsom dostupnim za Windows sisteme. ROSE2 je softverski sistem koji
implementira veliki broj alata za rad sa grubim skupovima. Ukljuĉuje pretprocesiranje,
aproksimaciju vrednosti, raĉunanje jezgra, redukciju atributa, generisanje pravila
odluĉivanja, klasifikaciju i validaciju. [6] Osnovna verzija softverskog sistema ROSE je
nadograĊivana više puta, prilagoĊavana razliĉitim operativnim sistemima, i danas je
aktuelna kao ROSE2.
4. IZBOR KURSEVA AKCIJA I VREDNOSTI ATRIBUTA U
OPERACIJAMA SNAGA BEZBEDNOSTI
Da bi se sistem za podršku odluĉivanju zasnovan na teoriji grubih skupova primenio
potreban je izvor podataka o operacijama snaga bezbednosti. Podaci o KA se mogu dobiti
iz prethodno izvedene operacije snaga bezbednosti i iz razliĉitih simulacija operacija. U
postupku vrednovanja neophodno je svakom od navedenih atributa dodeliti odreĊene
vrednosti. Primena grubih skupova ne zahteva iskljuĉivo kvantitativne vrednosti, te će
atributi u ovom delu biti prikazani opisno, tj lingvistiĉki. MeĊutim za potrebe
kompaktnijeg prikaza i kasnije lakše softverske obrade podataka vrednosti atributa
moguće je zameniti odgovarajućim brojĉanim ili slovnim zamenama. U daljem tekstu
prikazan je jedan od naĉina vrednovanja atributa.
Dovoljnost naših snaga (1). Sagledavajući broj ljudstva i jedinica kroz doktrinarna naĉela
za izvoĊenje operacija mogu se definisati vrednosti: 3) više od potrebnih, 2) adekvatne
(dovoljne), 1) nedovoljne.
Jaĉina neprijateljskih snaga (2) se moţe definisati kroz vrednosti: 3) vrlo jake
neprijateljske snage, 2) adekvatne planiranoj operaciji, 1) slabije neprijateljske snage.
Vreme za pripremu operacije (3) se moţe definisati kroz vrednosti: 3) dovoljno vreme za
planiranje, 2) ograniĉeno vreme za planiranje, 1) nedovoljno vreme za planiranje.
Borbeno okruţenje u kome se izvodi operacija (4). Kroz prizmu organizacije i
ograniĉenja uporebe snaga u moţemo definisati: 3) povoljno (neograniĉena upotreba
snaga), 2) uobiĉajeno (teren razliĉite strukture), 1) kompleksno (najĉešće urbano),
Gubici naših snaga (5). Sagledavajući procentualno u skladu sa naĉelima izvoĊenja
operacija mogu se definisati: 3) veliki gubici, 2) proseĉni gubici, 1) mali gubici.
272
Gubici u civilnom sektoru (6). Procenjeni na osnovu kompleksnosti okruţenja u kome se
izvodi operacija mogu biti: 3) veliki gubici, 2) proseĉni gubici, 1) mali gubici.
Manevar (7). Kao umešno korišćenje pokreta i vatre radi dovoĊenja snaga u povoljniji
poloţaj u odnosu na neprijatelja vrednuje se kao: 3) potpuno uspešan, 2) delimiĉno
uspešan, 1) neuspešan.
Borbena podrška (8). Kroz dovoljnost resursa vatrene i operativne podrške u razliĉitom
okruţenju i moţe biti: 2) adekvatna ili dovoljna, 1) neadekvatna ili nedovoljna.
Zaštita snaga (9). Aktivnosti radi umanjenja mogućnosti otkrivanja sopstvenih snaga i
spreĉavanja efekata dejstva neprijatelja se vrednuje kao: 2) dovoljna, 1) nedovoljna.
Odrţivost snaga (10). Objedinjava razliĉite aktivnosti, mere i postupke logistiĉke podrške,
kadrovskog i finansijskog obezbeĊenja u operacijama radi efikasnosti i autonomnosti
snaga i moţe se vrednovati kao: 2) povoljna, 1) nepovoljna.
Jednostavnost akcije (11). Veća sloţenost dovodi do teţeg dostizanja planiranog cilja.
Moţe se vrednovati kao: 3) jednostavan, 2) delimiĉno sloţen, 1) izuzetno sloţen.
Moralno stanje (12). Podrazumeva moralno-psihološko stanje i odluĉnost da se zadatak
realizuje. Moţe se vrednovati kao: 3) povoljno, 2) delimiĉno povoljno, 1) nepovoljno.
Obaveštajno-bezbednosni sistem (13). Prikupljanje, obrada i korišćenje podataka je u vezi
sa uspehom u operaciji. Moţe biti vrednovan kao: 2) adekvatan, 1) neadekvatan.
Sposobnost voĊenja operacije (14). Podrazumeva struĉnost i iskustvo lica koja upravljaju
operacijom, njihovu organizovanost, efikasnost i elastiĉnost u voĊenju operacije. Moţe se
vrednovati kao: 3) visok nivo, 2) adekvatan, 1) nedovoljan.
Koordinacija sa civilnim strukturama (15). Moţe se vrednovati kao: 2) adekvatna, 1)
nedovoljna.
Atribut odluke - uspešnost operacije (16). Moţe se prikazati kroz vrednosti: 2) uspela, uz
manje ili veće gubitke, 1) neuspela.
5. SISTEMI ZA PODRŠKU ODLUĈIVANJU U OPERACIJAMA
SNAGA BEZBEDNOSTI ZASNOVANI NA PRIMENI GRUBIH
SKUPOVA
Za podršku izboru KA i procesu odluĉivanja u operacijama snaga bezbednosti, primenom
teorije grubih skupova, naĉelno moţemo definisati sledeće faze: (1) formiranje tabele
odluĉivanja, (2) redukciju atributa i (3) generisanje pravila odluĉivanja.
5.1. Formiranje tabele odluĉivanja
Tabela odluĉivanja je tabela podataka u kojoj se razlikuju dve klase atributa - atributi
uslova (A1, A2…A15) i atributi odluke (D). U Tabeli odluĉivanja se prikazuje pregled 26
razmatranih KA i atributa. U svakoj vrsti opisan je jedan KA, a u svakoj koloni po jedan
atribut. Zapisi unutar tabele su vrednosti atributa. Na Slici 1 moţe se videti izgled tabele
odluĉivanja u softverskom sistemu ROSETTA.
273
Slika 1: Tabela odluĉivanja u softverskom sistemu ROSETTA
5.2. Redukcija atributa
Sledeći korak je sastavljanje minimalnog podskupa nezavisnih atributa, odnosno
redukcija, koja garantuje kvalitet klasifikacija kao ceo skup. Izlazni podaci formiraju
jezgro atributa, odnosno vrši se redukcija atributa. Pronalaţenje reduktora će biti
sagledano preko softverskih sistema ROSETTA i ROSE2 koristeći najznaĉajnije
ponuĊene algoritme redukcije.
ROSETTA nudi više razliĉitih reduktora tj. algoritama redukcije koji se mogu primeniti
na podatke. Dţonsonov reduktor (Johnson Reducer) je varijanta prostog ''pohlepnog''
algoritma za raĉunanje samo jedne što kraće redukcije. [4] Rezultat primene na tabelu
odluĉivanja moţe se videti na Slici 2.
Slika 2: ROSETTA redukcija - Johnson Reducer
PrilagoĊeni iscrpni reduktor (RSES Exhaustive Reducer) raĉuna redukcije principom
grube kompjuterske snage bez aproksimacija, poredeći sve date kombinacije atributa
meĊusobno. [2] PrilagoĊeni Dţonsonov reduktor (RSES Johnson Reducer) je usavršena
varijanta prostog Dţonsonovog algoritma prilagoĊena programskom sistemu ROSETTA.
PrilagoĊeni genetski reduktor (RSES Genetic Reducer) implementira varijantu
genetskog algoritma za pretragu redukcija dok se ne uoĉi maksimalni broj redukcija.
Softverski sistem ROSE takoĊe nudi više reduktora zasnovanih na razliĉitim algoritmima.
Reduktor pretraţivanja rešetki (Lattice search) pokušava da smanji prostor za pretragu
tako što odvodi van pretrage deo koji nema potencijal da ukljuĉi redukciju. [9] Rezultat
primene na tabelu odluĉivanja moţe se videti na Slici 3.
274
Slika 3: ROSE2 redukcija - Lattice search
Reduktor matrice razlikovanja (Discernibility matrix) je kompjuterski efikasniji
algoritam za generisanje redukcija, baziran na matrici otvorenosti. [7] Reduktor
heruistiĉkog pristupa (Heruistic search) implementira strategiju zasnovanu na dodavanju
atributa jezgru. OdreĊuje pribliţno vrednosti redukcije, kada nije moguće taĉno odrediti
drugim algoritmima. Znaĉajno je napomenuti da je zbog suštine procesa podrške odluĉivanju nalaţenje što
kraćeg usaglašenog jezgra od krucijalnog znaĉaja. Takva potreba proizilazi iz zahteva da
se vreme za razmatranje atributa uslova što više skrati. Pojedini reduktori nude samo
kraća jezgra, dok drugi nude jezgra razliĉitih duţina poreĊanih po kvalitetu redukcije.
Zbog navedenog će biti razmatrana samo jezgra najkraće duţine (u našem sluĉaju dva
atributa) i najvećeg kvaliteta redukcije. PoreĊenje razliĉitih komponenti softverskih
sistema ROSSETA i ROSE2 i atributa dobijenih redukcijom dati su u Tabeli 1.
Tabela 1: Rezultati redukcije atributa
Rb Softverski
sistem Reduktor
Atributi dobijeni redukcijom
1. redukcija 2. redukcija
1
ROSSETA
Johnson Reducer A1, A3
2 RSES Exhaustive Reducer A1, A3 A1, A7
3 RSES Johnson Reducer A3, A1
4 RSES Genetic Reducer A3, A7 A1, A3
5
ROSE2
Lattice search A1,A3 A3, A7
6 Discernibility matrix A1, A7 A4, A7
7 Heruistic search A1, A7 A3, A7
Iz prethodne tabele se vidi da razliĉiti reduktori daju vrlo sliĉne rezultate. Razlike su
posledica primenjenih algoritama, njihovog naĉina redukcije atributa ali i broja KA koji
se razmatraju. Ako se sagledaju rezultati svih dobijenih redukcija moţemo zakljuĉiti da
ne postoji jedinstvena kombinacija od dva atributa oko koje su potpuno ''saglasni''
ponuĊeni algoritmi. TakoĊe moţe se uoĉiti da se tri atributa ponavljaju u rezultatima svih
reduktora i na prvoj i drugoj redukciji. Zbog toga ne moţemo izvesti krajnju redukciju uz
pomoć najkraće kombinacije od dva atributa, već će to biti tri atributa i to A1, A3, A7 tj.
dovoljnost naših snaga, vreme za pripremu i manevar. Oni suštinski predstavljaju jezgro
atributa potrebnih za odluĉivanje. Ostali atributi se odbacuju jer njihove vrednosti neće
uticati znaĉajnije na razvrstavanje KA i generisanje pravila odluĉivanja.
275
5.3. Generisanje pravila odluĉivanja
Dobijeni atributi su dovoljni za formiranje redukovane tabele odluĉivanja. Softverski
sistem ROSETTA omogućava razmatranje redukovane tabele odluĉivanja kroz Manuelni
reduktor (Manual reducer) i generisanje pravila odluĉivanja za navedene atribute (Slika
4).
Slika 4: ROSETTA – generisanje redukovane tabele odluĉivanja
Moţe se uoĉiti da softverski sistem ROSETTA generiše, pored algoritama odluĉivanja,
razliĉite druge podatke koji se odnose na odreĊena svojstva verovatnoće. Najbitnija
svojstva za razmatranje i dalje sagledavanje atributa su podrška, snaga, sigurnost i
pokrivenost.
Podrška pravila odluĉivanja u našem radu predstavlja broj KA sa svim istim atributima.
U tabeli na prethodnoj slici je prikazan kao RHS Support. Snaga pravila predstavlja
uĉešće odreĊenog KA u ukupnom broju posmatranih KA i u zbiru svih mora biti 100%.
U osnovi predstavlja procentualno izraţenu podršku pravila u odnosu na ukupan broj
razmatranih KA. Prikazan je kao LHS Coverage. Sigurnost pravila odluĉivanja je na
visokom nivou, zbog razliĉitih kombinacija atributa uslova. Navedeno svojstvo
predstavlja uĉešće svojstva podrške odreĊene kombinacije atributa uslova u ukupnoj
podršci te kombinacije atributa uslova. Vrednost će opadati ukoliko postoje isti atributi
uslova sa razliĉitim atributima odluke. Zbog svog znaĉaja ovo svojstvo verovatnoće nas
upućuje na razmatranje KA koji imaju veću vrednost sigurnosti, tj bliţu broju 1,00. U tom
smislu svojstvo sigurnosti pravila se moţe poistovetiti sa prethodno opisanim faktorom
verodostojnosti C(δ(h)) i treba da bude prvo svojstvo koje će se razmatrati u analizi dalje
ponuĊenih algoritama. Prikazano je kao RHS Accuracy. Pokrivenosti pravila odluĉivanja
daje podatak o uĉešću odreĊene vrednosti atributa odluke. Podraţumeva procentualno
uĉešće jedne kombinacije atributa u odreĊenom atributu odluke. Dolazi do izraţaja kod
razmatranja jednog atributa odluke u velikom broju KA. Na prethodnoj slici je prikazan u
koloni RHS Coverage.
Za prva dva pravila, tabela odluka moţe se predstaviti sledećim algoritmom odluĉivanja i
dodatno naznaĉenim istaknutim svojstvima verovatnoće:
IF (dovoljnost naših snaga, više od potrebnog) & (vreme za pripremu, dovoljno) &
(manevar, potpuno uspešan) – THEN (operacija, uspela). Faktor verodostojnosti C(δ(1))
= 1, snaga pravila – velika, pokrivenost pravila – velika.
276
IF (dovoljnost naših snaga, više od potrebnog) & (vreme za pripremu, ograniĉeno) &
(manevar, delimiĉno uspešan) – THEN (operacija, uspela). Faktor verodostojnosti
C(δ(2))=1
Sliĉno se mogu izvesti i ostali algoritmi odluĉivanja. Naznaĉena istaknuta svojstva
verovatnoće u algoritmu odluĉivanja usmeravaju teţišno ka odreĊenim IF-THEN
pravilima koja se zbog navedenih svojstava dodatno istiĉu svojim znaĉajem.
Softverski sistem ROSE2 nudi drugaĉiji pristup. Koristi modifikovani LEM2 algoritam
koji prepoznaje krajnje razliĉitosti u pravilima i razdvaja najpozitivnije i najnegativnije
atribute od uticaja na atribut odluke. PonuĊene varijante ovog algoritma imaju ''pohlepni''
pristup i daju kratka pravila odluĉivanja. Dobijeni podaci su korisni, ali zbog nedostatka
većeg broja svojstava verovatnoća i kombinacija atributa uslova nemaju znaĉaj u daljem
procesu odluĉivanja kao što je sluĉaj sa rezultatima ROSETTA. Predstavljaju skraćenu
vodilju sa svojstvom pokrivenosti. Mogu se predstaviti kao kraći algoritam odluĉivanja:
IF (dovoljnost naših snaga, nedovoljno) – THEN (operacija, neuspela), pokrivenost
pravila 89%
IF (manevar, neuspešan) – THEN (operacija, neuspela), pokrivenost pravila 78% i sl.
6. DISKUSIJA REZULTATA
Jezgro atributa i redukovana pravila odluĉivanja imaju suštinski znaĉaj u skraćenju
procesa odluĉivanja. Uticaj jezgra atributa na uspeh operacije moţe se razmatrati i preko
ostalih atributa uslova. Primer za to je da od dovoljnosti vremena (atribut jezgra A3)
zavisi kvalitet planiranja elemenata operacije, pa time i borbene podrške (A8), zaštite
(A9) i odrţivosti snaga (A10).
Izvedeni algoritam odluĉivanja upućuje organe koji razvijaju KA i lica koja odluĉuju o
izboru KA na pravila koja donose uspeh u operacijama u kompleksnom okruţenju.
TakoĊe pruţaju podatak o kombinacijama koje će doneti neuspeh. Na taj naĉin smanjuje
se vreme razmatranja odreĊenih opcija u svim fazama odluĉivanja što dovodi do uštede
ukupnog vremena. Primena sistema za podršku odluĉivanju zasnovanih na teoriji grubih
skupova omogućava dodatni izvor informacija donosiocu odluke i licima koja uĉestvuju u
celokupnom procesu odluĉivanja i na taj naĉin ispunjava svrhu takvog sistema.
7. ZAKLJUĈAK
Teorija grubih skupova u sistemima za podršku odluĉivanju za razliku od drugih
metoda ĉija primena zahteva dodatne modele pretpostavki ili neki oblik pretprocesiranja,
koristi iskljuĉivo interna znanja, odnosno postojeće operativne podatke i nema potrebe
za oslanjanjem na modele pretpostavki.
Prednost sistema za podršku odluĉivanju utemeljenih na teoriji grubih skupova u procesu
donošenja odluke je mogućnost korišćenja kvalitativno-kvantitativnih podataka, ali i IF –
THEN algoritama odluĉivanja, koja se mogu primeniti na ceo proces donošenja odluke
usmeravajući donosioca odluke ili tim koji radi u procesu u svakom trenutku procesa, ne
samo u trenutku izbora KA.
Korišćenje predloţenog sistema za podršku odluĉivanju omogućava da se na relativno
jednostavan naĉin doĊe do izuzetno vrednih pokazatelja, koji mogu pomoći u procesu
donošenja odluka. U radu je prikazan jedan naĉin upotrebe, meĊutim zbog kompleksnosti
okruţenja u kom se planiraju i realizuju operacije snaga bezbednosti moguće je koncept
grubih skupova primeniti i na niţe nivoe – podnivoe navedenih atributa. Na taj naĉin bi se
u modernom bezbednosnom okruţenju, koje je izvor nepreglednog broja podataka,
podrška odluĉivanju u operacijama snaga bezbednosti podigla na viši nivo.
277
LITERATURA
[1] Ĉupić, M., & Suknović, M. (2010). Teorija odlučivanja, Beograd, FON, pp. 227-
236.
[2] Johnson, D. S. (1974). Approximation algorithms for combinatorial problems.
Journal of computer and system sciences, 9(3), pp. 256-278.
[3] Komorowski, J., Øhrn, A. and Skowron, A. (2002) Case Studies: Public Domain,
Multiple Mining Tasks Systems: Rosetta Rough Sets. In: Zyt, J., Klosgen, W. and
Zytkow, J.M., Eds., Handbook of Data Mining and Knowledge Discovery, Oxford
University Press Inc., Oxford, pp. 554-559.
[4] Øhrn, A. (1999). Rosetta Technical Reference Manual.
[5] Pawlak, Z. (1982). Rough sets. International Journal of Parallel
Programming, 11(5), pp. 341-356.
[6] Predki, B., Słowiński, R., Stefanowski, J., Susmaga, R., & Wilk, S. (1998). ROSE-
software implementation of the rough set theory. In International Conference on Rough
Sets and Current Trends in Computing pp. 605-608, Springer, Berlin, Heidelberg.
[7] Skowron A., Rauszer C. (1992). The discernibility matrices and functions in
information systems in: Slowinski R. (ed.) Intelligent Decision Support. Handbook of
Applications and Advances of the Rough Sets Theory. Kluwer Academic Publishers, pp.
331-362.
[8] Suknović, M., & Delibašić, B. (2010). Poslovna inteligencija i sistemi za podršku
odlučivanju. FON, Beograd.
[9] Romański, S. (1988). Operations on families of sets for exhaustive search, given a
monotonic function. In Proceedings of the Third International Conference on Data and
Knowledge Bases: Improving Usability and Responsiveness, pp. 310-322.
278
III MEĐUNARODNA NAUĈNO - STRUĈNA KONFERENCIJA
BEZBEDNOST I KRIZNI MENADŢMENT –TEORIJA I PRAKSA
BEZBEDNOST ZA BUDUĆNOST – 2017.
GAŠENJE POŢARA IZ VAZDUHA, ISKUSTVA U
CRNOJ GORI, TEORIJA I PRAKSA
FIRE FIGHTING EXPLOSION, EXPERIENCES IN
MONTENEGRO, THEORY AND PRACTICE
Nada Marstijepović1, ĐorĊe V. Marstijepović
2, Dragana Lukšić
3, Velizar
ĈaĊenović4
1Ministarstvo unutrašnjih poslova, Direktorat za vanredne situacije, Direkcija za
inspekcijski nadzor, ul. Bul. Sv. Petra Cetinjskog 22, Podgorica, Crna Gora, e-mail:
[email protected] 2Fakultet za menadţment i poslovnu bezbjednost, Bar
3Zeljeznicki prevoz Crne Gore, e-mail: [email protected]
4Sluţba zaštite i spasavanja Opštine Bar, e-mail: [email protected]
Abstrakt: Crnoj Gori najveća opasnost prijeti od šumskih poţara, poţara na
otvorenom prostoru, koji se odnose na sitno rastinje i makiju, što je karakteristično za
srednju i juţnu regiju, i svrstava regije u velike poţarne opasnosti. Ovi poţari najčešće se
javljaju na nepristupačnim terenima, čime je značajno oteţano njihovo gašenje, kao i
realna opasnost da prerastu u šumske poţare i ugroze ekonomske šume (sjeverna regija),
odnosno, zasade maslina i drugih kultura i parkovne površine (juţna i srednja regija).
Izrazito sušno vrijeme u ljetnjem periodu pogoduje nastanku poţara na otvorenom
prostoru. Zbog vjetra i nepristupačnosti terena, poţari često zahvataju velike površine,
traju i po više dana i u tim uslovima je nijhovo gašenje oteţano.
Kljuĉne rijeĉi: poţar, analiza, mjere, zadatak.
Abstract: Montenegro is the greatest danger threatened by forest fires, open-air
fires, which are related to tiny plants and macchias, which is characteristic of the central
and southern regions, and places the regions in great fire hazards. These fires are most
common in inaccessible terrain, which makes their extinguishing difficult, as well as a
real danger of becoming forest fires and endangering economic forests (northern region),
that is, planting olives and other crops and park areas (southern and central regions) .
Extremely dry weather in the summer period favors the occurrence of fire in the open air.
Due to the wind and inaccessibility of the terrain, fires often involve large areas, lasting
for several days and in these conditions their extinguishing is difficult.
Keywords: fire, analysis, measures, task.
1. UVOD
Vatra ili oganj je brza oksidacija materije uz oslobaĊanje toplote i svjetlosti — gorenje.[1]
U zavisnosti od materijala taj proces moţe da bude i buran pri ĉemu se oslobaĊaju
temperatura praćena eksplozijama a materijal mijenja svoje hemijske osobine.
279
Da bi vatra mogla da se odrţi, potrebni su gorivo, kiseonik i temperatura. Ukidanjem bilo
koga od ta tri sagorijevanje prestaje. Ovo je bitno vatrogascima pri gašenju poţara.
Stvaranje plamena pri sagorijevanju nije obavezna karakteristika sagorijevanja svakog
materijala. Ukoliko ĉvrsta supstanca ne isparava na temperaturi koja se postiţe
sagorijevanjem, neće se vidjeti plamen. Takav je sluĉaj sa gvoţĊem kada gori u
kiseoniku. Intenzitet svjetlosti potiĉe zapravo od usijanja gvoţĊa. Ĉvrste supstance koje
isparavaju na temperaturi koja se postiţe sagorijevanjem, poput fosfora i sumpora, gore sa
primjetnim plamenom[2]
.
Temperatura plamena zavisi od vrste goriva, ali zavisi i od konstrukcije plamena, što
znaĉi da nije jednaka temperatura na svakom dijelu plamena Bunzenove grejalice, na
primjer. Paljenje papira se dešava na 184 °C, sagorijevanje drveta na 250°C, a plamen
prirodnog gasa dostiţe 660°C.[3]
Vatra (iz ilirskog ili iz traĉkog koji je prvo znaĉio ―ognjište‖, kao rumunjski. Vatră ili
albanski. vatër/votër; oganj), je prirodna pojava koja prati neke hemijske procese,
osebujno-burnu oksidaciju organskih materija, pri kojoj nastaje toplota i svjetlost
(gorenje). Vatra je vidljiva hemijska reakcija i to je ujedno brz, samoodrţiv oblik
oksidacije tokom kojeg gorivo emitira gorući uţareni plin u obliku pomiĉnog svjetlećeg
plamena. Vatra moţe biti i obojana raznim pirotehniĉkim kompozicijama.
Vatra je promijenila ţivot prvih ljudi, izmjenila je ishranu, umanjila opasnost od
hladnoće, strah od mraka, smanjila rizik od napada divljih ţivotinja, produţila vrijeme
individualnog djelovanja i društvenog okupljanja, doprinjela razvoju govora, jezika i
komunikacije, tradicija, mašte i stvaranju atmosfere pogodne za nastanak prvih legendi i
mitova. Prva vjerovanja vezana za vatru i ognjište datiraju se najkasnije prije oko 400.000
godina.[4]
Elementarne nepogode, a samim tim i poţari velikih razmjera, oduvijek su predstavljale
veliku opasnost za ljude i materijalna dobra, i svojim destruktivnim potencijalom stalno
izazivaju strah i nelagodnost. Velike havarije izazvane poţarima se po posljedicama
ponekad pribliţavaju, a nekad i prelaze definiciju elementarne nepogode.
2. ŠTO JE POŢAR?
Poţar je nekontrolisano gorenje kao i širenje vatre u prostoru nanoseći materijalnu štetu i/
ili ugroţava ljudske ţivote, a nerijetko odnoseći i ljudske ţivote.
S obzirom na raširenost iskorištavanja vatre, opasnost od poţara postoji uprkos mjerama
opreza i poţari su ĉesta pojava. Poţar se pojavljuje i razvija pod razliĉitim okolnostima.
Klasifikacija poţara se moţe izvršiti na nekoliko naĉina. S gledišta vatrogasnih
intervencija poţare moţemo podjeliti po fazama razvoja, po obliku i veliĉini, po mjestu
gdje se razvijaju, po vrsti gorive stvari tj. materije.
Faze poţara: poĉetna, razbuktala i faza ţivog zgarišta.
Oblik poţara: mali, srednji, veliki i katastrofalni.
U malom poţaru zahvaĉena je manja koliĉina gorive materija. Moţe se ugasiti lako. U
srednjem poţaru gori jedna prostorija neke zgrade ili više njih a u velikom cijela zgrada,
fabrika ili velika površina.
Klasa poţara
Podjelu sredstava za gašenje poţara prema namjeni definiše se standardima, po kome se
poţari razvrstavaju u pet osnovnih vrsta (klasa) poţara - prema gorivim materijama koje
mogu biti zahvaćene poţarom. To su poţari klase A, B, C, D i E [6]
tabela 1.
280
Tabela 1. Klase poţara - prema gorivim materijama
Klase poţara
Sredstva za gašenje
A- Poţari ĉvrstih materija
(drvo, tekstil, ugalj, biljne masti,
plastika, slama, papir i s l.)
voda - najbolja
pjena i prah – uspješno halon i ugljen-dioksid-
za manje površine
B- Poţari teĉnih i lako
zapaljivih materija (benzin, benzol,
ulja, masti, lakovi, smola, alkohol i
sl.)
prah i halon – najbolje
pjena – za poţare u posudama ugljen-dioksid-
u zatvorenom prostoru voda za hlaĊenje
C- Poţari zapaljivih gasova
(metan, butan, propan, vodonik,
acetilen)
prah i halon – najbolje
ugljen-dioksid- za manje poţare voda - za
hlaĊenje pjene - NE
D- Poţari lakih metala
(magnezijum, aluminijum, njihove
legure, titan, electron, osim
natrijuma i kalijuma)
Gasi samo specijalni prah, strugotina suvog
lima, kamena so i suvi pijesak
Halon, ugljen –dioksid, voda, pjena - NE
F- Kuhinjski poţar Aparati za gašenje poţara sa novim
sredstvima za gašenje poţara (sapunastom
pjenom koja se dobija u kombinaciji aklalne
mješavine sa masnim kisjelinama) i priruĉna
suva sredstva za gašenje poţara.
Voda i pjena - NE
Izašao je novi standard o klasifikaciji poţara, ukinuta je klase E. Uvedena je nova klasa F,
gde spadaju poţari koji obuhvataju masnoće za kuvanje (biljne i ţivotninjske masti) koje
se koriste u kuhinjskim aparatima.
2.1. Šumski poţar
Šuma je ţivotna zajednica drveća, grmlja i šumskih ţivotinja. Smatra se savršenom
ekološkom fabrikom, ali i idealnim staništem za brojni ţivi svijet i blagodat za ĉovjeka.
Šume se razlikuju s obzirom na klimu, vrstu tla i reljef.
Koristeći iskljuĉivo prirodne sirovine - ugljikov dioksid i vodu, kao izvor energije
iskljuĉivo sunĉevu energiju, u stanju je proizvesti znatne koliĉine biomase (drva, lišća),
uz proizvodnju kiseonika. Šuma zadrţava znatne koliĉine prašine iz vazduha, povoljno
utiĉe na kruţenje vode u prirodi, kao i na atmosferske prilike (vremenske i klimatske), a
sluţi i kao odliĉno stanište za brojne biljne i ţivotinjske vrste. Ima i socijalno i estetsko
znaĉenje za ĉovjeka.
Šumski poţar je nekontrolirano, stihijsko kretanja vatre po šumskoj površini. Pripada u
prirodne katastrofe. Razlikuje se po vrsti, naĉinu postanka i štetama. Za nastanak poţara
potrebna je odreĊena temperatura, pritisak i kiseonik, ako se jedno od toga ukloni, poţar
prestaje.
Uzroci šumskih poţara su: ĉovjek, munja, ţeljeznica.
Štete od šumskih poţara su: stradanje ljudi, uništavanje drveća, erozija šumskog tla,
oštećivanje fiziĉkih svojstava tla, smanjenje koliĉine humusa i proizvodne sposobnosti
tla, narušavanje estetske vrijednosti ţivotne sredine, štete od uginuća šumskih ţivotinja,
uništavanje stambenih i privrednih objekata.
Poţari su jedan od glavnih uzroĉnika uništavanja šuma. Primjera ima mnogo, a jedan od
drastiĉnijih je poţar u Viskonsinu i Miĉigenu (SAD) koji se desio 1871. godine kada je
281
uništio 1,8 miliona hektara šume i odneo 2.200 ljudskih ţivota. U Sibiru, 1915. godine,
poţar je uništio milion km² šume[5]
. ĈaĊ koja je prekrila nebo onemogućila je prodor
sunĉevih zraka i temperatura se spustila za nekoliko stepeni. [5]
Postoje i biljne vrste koje su otporne na poţar. Takav je sluĉaj sa eukaliptusom. Naime,
ĉak i kada izgori u poţaru, eukaliptus se obnavlja. Po mišljenju nauĉnika, za to je
odgovorno posebno tkivo koje regeneriše izgubljene djelove i koje se nalazi u dubljim
slojevima stabla ove biljke (dok je kod drugih vrsta kao što je hrast, ovo tkivo
blizu kore).[5]
Vrste šumskih poţara:
- Podzemni poţar ili poţar tla, nastaje kada se zapali letke u tlu ili podzemne
naslage treseta. Takva vatra polako napreduje i tinja. Ĉini najmanje štete i najlakše se
gasi.
- Prizemni poţar, nastaje kada se zapali: krov tla, humus, lišće, iglice, mahovina, suva
trava, suvo drvo, panjevi. To je najĉešċi oblik šumskih poţara, brzo se širi , ima obilje
plamena i vrućine.
- Poţar krošanja, razvije se iz prizemnog poţara, ako zahvati grane stabala mladih
sastojina. Moţe biti leteći poţar krošanja ili prizemni poţar. Nastaje u sušno doba godine.
Najĉešće gore iglice. Da bi se mogao širiti, potreban je prizemni poţar i vjetar.
Najopasniji je i najteţe se suzbija. Vrtlozi vjetra, mogu ga prenijeti i više desetaka metara
dalje, ostavljajući ponekad iza sebe i veće ne izgorijele površine.
- Poţar pojedinačnih stabala, nastaje od udara munje, ĉest je u prašumama, gdje ima
mnogo suvih grana.
Potencijalno gorivo za šumske poţare su: ţiva stabla, postojno grmlje, krov tla,
biljke travnatog karaktera, mahovina, suva stabla, drvni otpaci i sliĉno.
Borba protiv šumskih poţara odnosi se na: preventivno djelovanje, pravovremeno
otkrivanje, dojavu i intervenciju.
U preventivno djelovanje pripada zabrana loţenja vatre u šumi od 1. juna do 01.
oktobra, plan zaštite, nabavkaa i razmještaj opreme, obuka, dojavna
sluţba, vatrogasne ophodnje, izgradnja sistema veza, sadnja vrsta drveća koje su teţe
zapaljive npr. bukva i grab.Uklanjanje suvih stabala i raznovrsnih drvenih otpadaka.
3. ANALIZE POŢARA U CRNOJ GORI
Prema statistiĉkim pokazateljima šumama i šumskom zemljištu sada pripada 743.609 ha
ili 54% od ukupne površine Crne Gore. Od navedene površine, šume obuhvataju 620.872
ha, dok neobraslo šumsko zemljište ĉini 122.737 ha. Većina šuma i šumkog zemljišta je u
drţavnom vlasništvu. Najveći dio ĉine šume koje imaju privredni karakter u obimu od
347.581 ha ili 81,43%, zaštitne šume zahvataju površinu od 66.283 ha ili 15,53%, a
nacionalni parkovi 12.975 ha ili 3,04%.
Kod analize šumskih poţara, neizbjeţno je sagledavanje stanja nacionalnih parkova u
Crnoj Gori: nacionalni park Durmitor, nacionalni park Biogradska gora, nacionalni park
Lovćen, nacionalni park Skadarsko jezero i nacionalni park Prokletije, kao i šumski
kompleksi crnogoriĉne šume (ĉiste ĉetinarske šume i mješovite šume ĉetinara i lišćara) na
podruĉju Berana, Roţaja, Plava, Herceg Novog, kao i kompleksa maslina na ĉitavom
primorju, svaki poţar na ovim kompleksima bez blagovremene i efikasne intervencije bi
imao karakteristiku katastrofe.
Poţar je ĉesta posljedica i elementarnih nepogoda i havarija, pri ĉemu redosljed dogaĊaja
moţe da bude razliĉit. S druge strane šumski poţari, bilo da su izazvani ljudskom
nepaţnjom ili da su nastali spontano, mogu da ugroze ĉitave regije. Primjera ovakve vrste
ima mnogo, a najbolje su poznati veliki šumski poţari koji su se desili prije par godina na
Crnogorskom primorju, kao i ove godine.
282
3.1. Procjene ugroţenosti šuma i poţara
Procjena ugroţenosti šuma od poţara izraĊena je na temelju: veliĉine šumskih kompleksa,
starosti šuma, mreţi i stanju puteva, snabdijevenosti vodom, stepenu opasnosti baziranom
na pojavama dosadašnjih poţara, primjene tehniĉkih mjera gašenja, ocjene provedenosti
zaštite šuma od poţara (sektorisanja,prosjeka, stanje uz dalekovode ), lokacije lako
zapaljivih materijala, ocjene organizovanosti, opremljenosti i osposobljenosti, kao i
efikasnosti gašenja). Ugroţenost šuma od poţara podijeljena je u tri stepena:
• umjerena ugroţenost
• velika ugroţenost
• vrlo velika ugroţenost
Uzimajući u obzir navedene elemente kao i klimu, vrstu šume, izdušnost opštine,
nenaseljenost, nepristupaĉnost, navike ljudi i druge oteţavajuće okolnosti, procjenju se da
je ugroţenost šume od poţara u Crnoj Gori veoma velika, tako da bi se postigao neki
uspjeh, treba blagovremeno preduzeti odgovarajuće mjere na prevazilaţenju mnogih
nedostataka koji su sada ispoljeni. U protivnom, ugroţenost moţe biti takva da
prevazilazi naše mogućnosti.
3.2. Snage i sredstva za zaštitu od poţara
U snage za zaštitu od poţara podrazumijevaju se svi raspoloţivi ljudski resursi koji se
angaţuju u sluĉaju nastanka poţara. Shodno Zakonu o zaštiti i spašavanju definisano je da
su to operativne jedinice. Operativne jedinice koje se angaţuju na zaštiti i spašavanju od
poţara su:
- opštinske sluţbe za zaštitu i spašavanje;
- jedinice civilne zaštite;
- specijalistiĉke jedinice;
- dobrovoljne jedinice za zaštitu i spašavanje;
- jedinice za zaštitu i spašavanje privrednih društava, drugih pravnih lica i preduzetnika
(preduzetne jedinice);
- jedinica za gašenje poţara iz vazduha (Avio – helikopterska jedinica).
3.3. Analiza sluĉaja poţara
Meteorološki uslovi, kakve smo imali tokom prošlih poţarnih sezona, kao i ove, u
periodu od 01.juna do 01.oktobra 2012, 2013, 2014, 2015 i 2016 godine, nijesu bili
uobiĉajeni, već se radilo o esktremnim meteorološkim uslovima koji predstavljaju veliki
izazov za sistem zaštite i spašavanja u Crnoj Gori. Vremenske uslove karakterisalo je
dugo, vrelo i suvo ljeto. Ovo je bilo posebno izraţeno u srednjoj i juţnoj regiji, gdje su i
registrovani apsolutni maksimumi temperature vazduha i najveći prosjeĉni broj tropskih
dana.
Opštinske sluţbe za zaštitu i spašavanje tokom 2012, 2013, 2014, 2015 i 2016 godine
imale su veliki broj intervencija, na gašenje poţara. Sluţbe zaštite i spašavanja gasile su
šumska poţara, poţara u kojima su goreli nisko rastinje i srednjogorica, poţara na
motornim vozilima, poţara u zatvorenom prostoru i poţar na deponijama i kontejnerima,
tabela 2, 3, 4, 5 i 6, kao i poţari na otvorenom prostoru od 2012 do 2016 godine u Crnoj
Gori tabela 7.
283
Tabela 2. Intervencije opštinskih sluţbi zaštite i spašavanja u 2012. godini - sve opštine
Vrste intervencija Broj intervencija
Poţari u zatvorenom prostoru 686
Šumski poţar 842
Poţar- nisko rastinje i srednjogorica 2997
Poţar na deponijama i kontejnerima 1281
Poţar na motornim vozilima 213
Ukupno: 6218
Tabela 3. Intervencije opštinskih sluţbi zaštite i spašavanja u 2013. godini - sve opštine
Vrsta intervencije Broj intervencija
Poţari u zatvorenom
prostoru
Stambeni objekti 385
Pomoćni objekti 123
Poslovni i industrijski objekti 52
Poţari na otvorenom
prostoru
Šumski 246
Nisko rastinje i srednjogorica 537
Sijena 38
Kontejneri - deponije 2732
Poţari na motornim
vozilima
PMV 170
TMV 12
U ţeljezniĉkom saobraćaju 3
Ukupno: 4298
Tabela 4. Intervencije opštinskih sluţbi zaštite i spašavanja u 2014. godini - sve opštine
Vrsta intervencije Broj intervencija
Poţari u zatvorenom
prostoru
Stambeni objekti 312
Pomoćni objekti 108
Poslovni i industrijski objekti 31
Poţari na otvorenom
prostoru
Šumski 216
Nisko rastinje i srednjogorica 488
Sijena 33
Kontejneri - deponije 1675
Poţari na motornim
vozilima
PMV 110
TMV 9
U ţeljezniĉkom saobraćaju 2
Ukupno: 2984
284
Tabela 5. Intervencije opštinskih sluţbi zaštite i spašavanja u 2015. godini - sve opštine
Vrsta intervencije Broj
intervencija
Poţari u zatvorenom
prostoru
Stambeni objekti 492
Pomoćni objekti 90
Poslovni i industrijski objekti 74
Poţari na otvorenom
prostoru
Šumski 599
Nisko rastinje i srednjogorica 3231
Sijena 82
Kontejneri - deponije 1219
Poţari na motornim
vozilima
PMV 206
TMV 14
U ţeljezniĉkom saobraćaju
Ukupno: 6007
Tabela 6. Intervencije opštinskih sluţbi zaštite i spašavanja u 2016. godini - sve opštine
Vrsta intervencije Broj intervencija
Poţari u zatvorenom
prostoru
Stambeni objekti 392
Pomoćni objekti 177
Poslovni i industrijski objekti 104
Poţari na otvorenom
prostoru
Šumski 392
Nisko rastinje i srednjogorica 2032
Sijena 62
Kontejneri - deponije 1424
Poţari na motornim
vozilima
PMV 247
TMV 26
U ţeljezniĉkom saobraćaju 2
Ukupno: 4858
Tabela 7. Poţari na otvorenom prostoru od 2012 do 2016 godine u Crnoj Gori
Šumski 2295
Nisko rastinje i srednjogorica 9285
UKUPNO 11580
U gašenju poţara aktivno je uĉestvovala i Avio-helikopterska jedinica sa tri helikoptera
„Abell―, koji su korišćeni za izviĊanje, dva aviona tipa „Dromader― i dva aviona „Air
Tractor Fire Boss―, koji su korišćeni za gašenje poţara iz vazduha. Tokom poţarne
sezone ova jedinica je za 2012.godinu imala preko 700 sati letenja, prilikom kojih je bilo
preko 1500 naleta, a poţari su gašeni na više od 100 lokacija u Crnoj Gori, kao i u
Albaniji i Bosni i Hercegovini, i tom prilikom izbacili su oko 5.000.000 litara vode na
podruĉjima zahvaćenim poţarima.
Uspješnost gašenja poţara iz vazduha u dobroj mjeri zavisi od uĉestalosti naleta i
izbacivanja „vodenih bombi―. Da bi se skratilo vrijeme naleta, potrebno je napraviti
pravilan izbor lokacija vodozahvata. Na osnovu dosadašnjih iskustava u gašenju poţara iz
vazduha, evidentirani su vodozahvati za avione (Tabela 8).
285
Tabela 8. Pregled vodozahvata u Crnoj Gori
Vazduhoplovi Lokacija vodozahvata
Avion “Dromader” - aerodromi: Podgorica, Tivat i Berane
- zemljane ravne površine: kapino polje (Nikšić) i
Štoj (Ulcinj)
AT – 802 A “Fire Boss” - morska površina
- Skadarsko jezero, Krupac, Plavsko i Pivsko jezero
- aerodromi: Podgorica, Tivat, Nikšić i Berane
Analiza ugroţenosti od poţara pokazala je da, zbog konfiguracije terena, gašenje poţara
izvan urbanih zona je oteţano, a na većini lokaliteta nemoguće bez podrške iz vazduha.
To je bio osnovni razlog da se izvrši opremanje avio-helikopterske jedinice MUP-
Direktorata za vanredne situacije avionima za gašenje poţara i izviĊanje terena. Ova
jedinica je tokom poţarne sezone osim za gašenje poţara, veoma uspješno angaţovana i
za izviĊanje, lociranje i javljanje novonastalih poţara, ali i za rukovoĊenje i koordinaciju
u situacijama kada je zahvaćeno veće podruĉje.
Zbog velikog broja poţara tokom jula 2012. godine Crna Gora je traţila meĊunarodnu
pomoć preko Centra za monitoring i informisanje EU (Monitoring and Information
Centre - MIC), a Ministarstvo odbrane Republike Hrvatske i Ministarstvo unutrašnjih
poslova Republike Srbije uputili su po dva helikoptera za gašenje poţara, kao i u sluĉaju
velikih poţara 2017.godine je traţena meĊunarodna pomoć.
Uprava za šume, je u okvirima raspoloţivih sredstava, djelovala preko svojih lugarskih
sluţbi na osmatranju i javljanju o pojavi poţara, s tim što je zbog neraspolaganja sa
opremom za gašenje bila ograniĉena u efikasnosti djelovanja na gašenju poţara.
Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja je u saradnji sa Upravom za šume i Sluţbom
za zaštitu i spašavanje Glavnog grada Podgorica, kao i MUP-a Direktorata za vanredne
situacije uz podršku nekih medija, sprovelo kampanju ĉiji je cilj bio ukazivanje, široj
javnosti, na povećanu opasnost od pojave šumskih poţara, na moguće posljedice i na
potrebu ukljuĉivanja svih graĊana i pravnih subjekata na sprovoĊenju preventivnih mjera
na spreĉavanju pojave poţara kao i šumskih poţara.
Na osnovu analiza zakljuĉeno je da se sistem zaštite i spašavanja, u dijelu koji se odnosi
na šumske poţare, mora znaĉajno unaprijediti iz razloga što su u, ovom trenutku, u
aktivnostima na gašenju svih vrsta poţara ukljuĉene jedino opštinske sluţbe za zaštitu i
spašavanje uz pomoć avio-helikopterske jedinice MUP-a.
Opštinske sluţbe za zaštitu i spašavanje nijesu ni po kapacitetu ni u realnoj mogućnosti da
pristupe gašenju poţara u svim situacijama na poziv Uprave za šume ili drugih institucija,
koje bi trebalo da imaju svoje ekipe za primarno djelovanje pri pojavi poţara.
Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja, Uprava za šume, nacionalni parkovi,
koncesionari, kao subjekti koji gazduju najvećim dijelom šuma, vaţećom zakonskom
regulativom i ugovorima koji se potpisuju izmeĊu ovih subjekata se ne prepoznaju, kao
neko ko je obavezan, da organizuje, osposobi i opremi jedinice za gašenje poţara. Prema
tome trebalo bi hitno pristupiti izmjenama i dopunama postojeće regulative.
3.4. Aktivnosti koje su realizovane tokom poţarne sezone
U opštinskim sluţbama za zaštitu i spašavanje u 2014.godini imalo je ukupno 196
vatrogasnih vozila, od kojih su 182 tehniĉki ispravna, dok 14 neispravno.
Jedinica za gašenje poţara iz vazduha (Avio-helikopterska jedinica) raspolaţe sa ĉetiri
helikoptera: „Abell-412―, „Abell-212―, „Abell-206― i „Gazella―; dva aviona tipa
„Dromader― i dva aviona za gašenje poţara tipa „AT-802A Fire Boss―. Na osnovu
286
izvještaja, kao i tabelarnog pregleda naleta letilica za gašenje poţara, moţe se
konstatovati da je poţarna sezona 2014. godine bila povoljnija u odnosu na prethodne,
ĉime su finansijski izdaci za angaţovanje snaga i sredstava i štete naĉinjene poţarima bili
znatno manji.
Tokom 2015. godine, najveći broj poţara na otvorenom prostoru registrovan je na širem
prostoru regiona Podgorice i Danilovgrada (Zetsko-bjelopavlićka ravnica), kao i na
prostoru crnogorskog primorja (Kotor i Tivat). U akcijama gašenja poţara na podruĉju
koje pokrivaju ove opštine, pomoć pri gašenju poţara pruţale su im vatrogasno spasilaĉke
jedinice susjednih opština, kao i dobrovoljna vatrogasna društva. Kada bi poţari
prevazilazili kapacitete navedenih sluţbi, ukljuĉivala bi se Direkcija-Avio-helikopterska
jedinica Direktorata za vanredne situacije radi gašenja poţara iz vazduha. Direkcija-Avio-
helikopterska jedinica uĉestvovala je i u izviĊanjima poţarima zahvaćenih površina.
Obim angaţovanja protivpoţarne avijacije Direktorata za vanredne situacije ogleda se u
ukupnom broju sati naleta protivpoţarnih aviona ostvarenim u periodu od 1. juna do 21.
septembra 2015. godine koji iznosi 167:36 sati naleta. Ukupan broj letova protivpoţarnih
aviona u navedenom periodu bio je 649 letova, što pomnoţeno sa prosjeĉnom koliĉinom
koju ovi avioni nose iznosi 1.622.500 litara vode, Tabela 9.
Na prostoru Crne Gore tokom 2015. godine zabiljeţen je znatno veći broj poţara na
otvorenom prostoru u odnosu na 2014. godinu. Ovome je doprinijela znatno nepovoljnija
meteo situacija u odnosu na 2014. godinu, koju su karakterisale ekstemno visoke
temperature, ekstremno trajanje visokih tropskih temperatura, period bez kiše, kao i
pojaĉan sjeverni vjetar.
Pored incidenata u akcijama gašenja poţara tokom jula 2015. godine, kada su oštećeni
avioni Air Tractor – Fire Boss (4O-EAA) i Dromader 4O-BRR, moţemo konstatovati da
je tokom poţarne sezone 2015. godine angaţovanjem sluţbi zaštite i spašavanja
i dobrovoljnih vatrogasnih društava, kao i protivpoţarne avijacije Direktorata za vanredne
situacije, sprijeĉeno ugroţavanje ljudskih ţivota i materijalnih dobara.
Na prostoru Crne Gore, tokom 2016. godine, zabiljeţen je manji broj poţara na
otvorenom prostoru u odnosu na 2015. godinu. Ovome je doprinijela znatno povoljnija
meteo situacija, koju je karakterisao kišni period tokom juna i jula mjeseca, dok su
ekstremno visoke temperature i period bez kiše poĉeli tek u avgustu. Ovi uslovi su
generisali visok indeks opasnosti od poţara u navedenom periodu, naroĉito na širem
prostoru regiona Podgorice i Danilovgrada (Zetsko-bjelopavlićke ravnice), kao i na
prostoru crnogorskog primorja (Ulcinj, Bar, Kotor i Herceg Novi). Upravo u tom periodu
i na tom podruĉju, dolazilo je do izbijanja velikog broja poţara na otvorenom prostoru,
što je zahtijevalo veliki broj intervencija i koordinirani rad sluţbi za zaštitu i spašavanje i
Jedinice za gašenje poţara iz vazduha Ministarstva unutrašnjih poslova. Pomoć u
akcijama gašenja poţara na podruĉju koje pokrivaju ove opštine pruţale su sluţbe zaštite i
spašavanja susjednih opština, kao i dobrovoljna vatrogasna društva. Kada bi poţari
prevazilazili kapacitete navedenih sluţbi, u akcije gašenja poţara iz vazduha ukljuĉivala
se Direkcija – Avio-helikopterska jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova, koja je vršila
i izviĊanje površina zahvaćenih poţarima. Obim angaţovanja ove jedinice ogleda se u
ukupnom broju sati naleta protivpoţarnih aviona ostvarenih, u periodu od 1. juna do 1.
septembra 2016. godine, koji iznose 56:15 sati naleta23
. Ukupan broj
letova protivpoţarnih aviona u navedenom periodu bio je 171, u ukupnom trajanju od
23 Ostvareni naleti u gašenju poţara avionima po mjesecima
jun, ostvareno 75 naleta i za 27:05 sati izbaĉeno 187 tona vode;
jul, ostvareno 12 naleta i za 02:00 sati izbaĉeno 30 tona vode; i
avgust, ostvareno 84 naleta i za 27:00 sati izbaĉeno 210 tona vode.
287
56,15 sati pri ĉemu je na opoţarena mjesta izbaĉeno 427 tona vode, Tabela 9.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Crne Gore Direkcija-Avio-helikopterske jedinica, tokom
2016. godine, nabavljen je i novi protivpoţarni avion AT 802A s/n 0611.
Tabela 9. Ostvareni nalet vazduhoplova u 2012, 2015 i 2016. godini
Period Tip vazduhoplova Broj letova Naleti
/casova
Litara
vode
Ljetnja pozarna
sezona
2012.godine
tri helikoptera „Abell
dva aviona tipa
„Dromader― i
dva aviona „Air Tractor
Fire Boss―,
1500
(u CG, BIH i
Albanija)
700
5 000 000
Ljetnja pozarna
sezona 01.07.-
21.09.2015.godine
Helikopter AB 206
Helikopter AB 212
Helikopter AB 412
Avion AT 802 A s/n
0281
Avion AT 802 A s/n
0294
Avion Dromader M18B
s/n 1Z028-04
Avion Dromader M18B
s/n 1ZO28-11
649
167:36
1 622 500
Ljetnja pozarna
sezona 01.06.-
01.09.2016.godine
Helikopter AB 206
Helikopter AB 212
Helikopter AB 412
Avion AT 802 A s/n
0294
Avion Dromader M18B
s/n 1Z028-04
Avion Dromader M18B
YU-BSX
171
56:15
427 000
4. ZAKLJUĈAK
Radi unapreĊenja postojećih kapaciteta i efikasnijeg reagovanja u sluĉaju izbijanja
poţara, neohodno je da se preduzmu aktivnosti kojima će se obezbijediti sveobuhvatan
odgovor na buduće izazove i prijetnje, i to stvaranjem uslova da se:
- naĊu adekvatna rješenja za formiranje i opremanje jedinica za gašenje poţara na nivou
Uprave za šume, nacionalnih parkova i koncesionara. Za sada se koncesionari ne mogu
obavezati za formiranje jedinica i nabavku posebne opreme za gašenje poţara, ali su u
skladu sa Zakonom o šumama duţni da kao korisnici šuma preventivno djeluju, suzbijaju
i uĉestvuju u gašenju poţara u svojim šumama, odnosno šumama koje koriste sa
raspoloţivim sredstvima i mehanizacijom što vaţi i za privatne vlasnike šuma;
- izvrši adekvatno opremanje opštinskih sluţbi za zaštitu i spašavanje koje nijesu
adekvatno opremljene opremom i sredstvima u skladu sa poţarnim opterećenjem i
potrebom da se jednovremeno interveniše na više lokacija,
- obezbijede finansijska sredstva za formiranje i opremanje jedinica i timova civilne
zaštite,
288
- na aerodromu Podgorica ispred hangara avio-helikopterske jedinice napraviti
hidrantsku mreţu sa 4 hidrantska izvoda za istovremeno punjenje ĉetiri aviona,
- izvrši nabavka još jednog aviona za gašenje poţara tipa „AT-802 A Fire Boss―
dvosjed, koji bi se pored gašenja poţara koristio i za obuku pilota, za što je potrebno
dosta vremena, jer, dugoroĉno gledano, letaĉki kadar je problem svih drţava u okruţenju,
- izvrši nabavka jednog višenamjenskog helikoptera tipa K-32 koji bi pored gašenja
poţara iz vazduha vršio i desant vatrogasaca na nepristupaĉne lokacije zahvaćene
poţarom, kao i mnoge druge zahtjevne poslove i u drugim oblastima, što bi u potpunosti
povećalo efikasnost sistema gašenja poţara na otvorenom prostoru Crne Gore.
TakoĊe, neophodno je zaokruţivanje normativno-pravnog okvira; uspostavljanje
sinhronizovanog sistema koordinacije izmeĊu razliĉitog nivoa upravljanja; izgradnja
jedinstvenog sistema razmjene informacija na nivou drţave; nastavak struĉne i
specijalistiĉke obuke timova nadleţnih institucija; edukacija graĊana o potrebi
adekvatnog reagovanja u nastalim okolnostima i dr.
LITERATURA
[1] Grupa autora, Priruĉni leksikon, Znanje, Zagreb,1959.
[2] Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Nauĉna knjiga.
Beograd.
[3] Ĉeloner, Dţ. 2001. Vizuelni reĉnik fizike. „NNK International―: Beograd.
[4] Cermanović Kuzmanović A, Srejović D. Leksikon religija i mitova drevne Evrope,
Savremena administracija, Beograd, 1992.
[5] Stojanović, V. Publikacija: Ţivotna sredina i odrţivi razvoj. Avgust NIP „Deĉja kuća―
d. o. o. Gornji Milanovac. 2007. ISBN 978-86-86553-03-4.
[6] Šimon Đarmati, Hemija opasnih materijala, Viša politehniĉka škola, Beograd, 2006.
[7] Izvještaji MUP-a Crne Gore za 2012, 2013, 2014, 2015 i 2016 godine, Podgorica.
289
III MEĐUNARODNA NAUĈNO - STRUĈNA KONFERENCIJA
BEZBEDNOST I KRIZNI MENADŢMENT –TEORIJA I PRAKSA
BEZBEDNOST ZA BUDUĆNOST – 2017.
SISTEM ZAŠTITE OD PRIRODNIH I DRUGIH
NESREĆA U REPUBLICI SLOVENIJI
SYSTEM OF PROTECTION AGAINST NATURAL AND
OTHER DISASTERS IN THE REPUBLIC OF SLOVENIA
Leon Vedenik
1
1Ministarstvo unutrašnjih poslova, Policija, Policijska uprava u Murski Soboti
SLOVENIJA
Sadrţaj: Sistem zaštite od prirodnih i drugih nesreća u Republici Sloveniji
realizuje se kao jedinstven podsistem nacionalne bezbednosti drţave koji je usklađen i
povezan sa drugim podsistemima nacionalne bezbednosti na nivou lokalne, odnosno šire
samoupravne zajednice, regije i drţave. Drţava realizuje zaštitu od prirodnih i drugih
nesreća i aktivnom ulogom u međunarodnim organizacijama na osnovu međunarodnih
ugovora, pre svega međusobnim obaveštavanjem o opasnostima i posledicama prirodnih
i drugih nesreća,kao i međusobnom pomoći prilikom nastanka nesreća. U ovom članku je
predstavljen sistem zaštite od prirodnih i drugih nesreća u Republici Sloveniji, zakonsko
uređenje u toj oblasti, kao i uloga zaštite od prirodnih i drugih nesreća u nacionalnoj
strategiji bezbednosti Republike Slovenije.
Kljuĉne reĉi:bezbednost, nacionalna bezbednost, nesreće, spašavanje,
ugroţavanje
Abstract: The system of protection against natural and other disasters in the
Republic of Slovenia is being implemented as a unique subsystem in the national security
system, which is harmonized and connected with other national subsystems in a
comprehensive national security system at the level of a local or self-governing
community, region and state.The state implements protection against natural and other
disasters and an active role in international organizations on the basis of international
treaties, in particular by informing each other about the dangers and consequences of
natural and other disasters and on mutual assistance in the event of an accident. The
paper presents a system of protection against natural and other disasters in the Republic
of Slovenia, in particular legal regulation in this field, as well as the role of protection
against natural and other disasters in the national security strategy of the Republic of
Slovenia.
Key words:accident,disasters, endangering,national security, safety, rescue
1. UVOD
Sistem zaštite od prirodnih i drugih nesreća je normativno, organizaciono, funkcionalno i
nadzorno jedinstven i celovit sistem zaštite ljudi, ţivotinja, imovine, kulturne baštine i
ţivotne sredine, koji deluje u miru i u svim izmenjenim okolnostima, kao i u vanrednom i
290
ratnom stanju.
Sistem ukljuĉuje sve oblike i aktivnosti koji su potrebni za spreĉavanje nastanka nesreća i
ublaţavanje njihovih posledica.
U okviru svojih nadleţnosti, prava i odgovornosti, u sistem su ukljuĉeni drţavljani;
društva i druge nevladine organizacije koje vrše delatnosti koje su znaĉajne za zaštitu od
prirodnih i drugih nesreća; javne spasilaĉke sluţbe; privredna preduzeća, zavodi i druge
organizacije, kao i drţavni organi i lokalne zajednice.
Svi oblici zaštite od prirodnih i drugih nesrećasu zasnovani na principima meĊunarodnog
humanitarnog prava i meĊunarodnog prava o zaštiti ljudi, ţivotinja, kulturne baštine
iţivotne sredine od štetnih uticaja prirodnih i drugih nesreća, kao i preuzetim
meĊunarodnim obavezama.
2. TEMELJNI ZADACI SISTEMA
Temeljni zadaci sistema zaštite od prirodnih i drugih nesreća su otkrivanje, praćenje, kao i
prouĉavanje opasnosti od prirodnih i drugih nesreća; spreĉavanje od prirodnih i drugih
nesreća; obaveštavanje, upozoravanje i alarmiranje o pretećim opasnostima, kao i davanje
uputstva za zaštitu, spašavanje i pomoć; obrazovanje i osposobljavanje za zaštitu,
spašavanje i pomoć; organizovanje civilne zaštite i uspostavljanje i odrţavanje drugih
oblika spremnosti na zaštitu, spašavanje i pomoć; samozaštita, samopomoć i uzajamna
pomoć; mobilizacija i aktivisanje sila i sredstava za zaštitu, spašavanje i pomoć;
odreĊivanje i preduzimanje zaštitnih mera; spašavanje i pomoć; uklanjanje posledica
prirodnih i drugih nesreća do obezbeĊivanja osnovnih uslova za ţivot i kontrolu nad
sprovoĊenjem propisa o zaštiti od prirodnih i drugih nesreća.
Stalno i neposredno prisustvo opasnosti od prirodnih i drugih nesreća nalaţe meĊusobnu
saradnju drţava,kao i zajedniĉko delovanje u okviru meĊunarodnih organizacija.
Namena i cilj te saradnje su pre svega: spreĉavanje nastanka opasnosti i nesreća;
meĊusobna podrška kod razvijanja i jaĉanja spremnosti drţava na savladavanje prirodnih
i drugih nesreća; obezbeĊivanje meĊusobne pomoći kod nesreća i uslova za saradnju u
meĊunarodnim humanitarnim akcijama i akcijama spašavanja.
3. ZAKONSKO UREĐENJEOBLASTI
Sistem zaštite od prirodnih i drugih nesreća u Republici Sloveniji je definisan razliĉitim
pravnih aktima sa oblasti zaštite od prirodnih i drugih nesreća, zaštite od poţara,
vatrogasnoj delatnosti, crvenog krsta, zaštite od utopljavanja, zaštite od jonizirajućih
zraĉenja i o posebnim zaštitnim merama prilikom upotrebe nuklearne energije,
bezbednosti i zdavlju na radu, materijalne obaveze, oblasti policije i vojske itd.
Tako su ratifikovani meĊunarodni ugovori. Na osnovi tih zakona je usvojena i većina
podzakonskih propisa, koji još detaljnije definišu pojedinaĉne oblasti. U zakonodavstvo
su izmeĊu ostalog ukljuĉene i direktive Evropske zajednice.
4. NACIONALNI PROGRAM ZAŠTITEOD PRIRODNIH I DRUGIH
NESREĆA
Nacionalnim programom zaštite od prirodnih i drugih nesreća se odreĊuju ciljevi, politika
i strategija zaštite od prirodnih i drugih nesreća u drţavi za period od najmanje pet
godina.
Program je utemeljen na rezoluciji o strategiji nacionalne bezbednosti Republike
Slovenije, na osnovu koje drţava definiše smernice za efikasno osiguravanje suverenosti,
nezavisnosti, teritorijalnog integriteta i drugih vrednosti; osiguravanje trajne ravnoteţe u
291
prirodi i društvu, kao i liĉne i imovinske bezbednosti stanovništva.
Nacionalni program sadrţi zakljuĉke na osnovu procena ugroţenosti; stanje zaštite od
prirodnih i drugih nesreća; definisanje stepena zaštite od pojedinaĉnih prirodnih i drugih
nesreća, temeljne ciljeve, definicije ciljeva zaštite i naĉine njene realizacije; pregled
preventivnih mera; smernice za istraţivaĉki i razvojni rad; smernice za organizovanje
snaga i sredstava za zaštitu, spašavanje i pomoć; smernice za izradu obrazovnih programa
i analizu predviĊenih troškova i koristi.
• Ciljevi iz okvira nacionalnog programa se rašĉlanjuju u godišnjem planu zaštite od
prirodnih i drugih nesreća. Lokalne zajednice usvajaju svoje programe i planove zaštite
od prirodnih i drugih nesreća, koji ne smeju da budu u suprotnosti sa nacionalnim
programom.
5. IZVORI OPASNOSTI I UGROŢENOSTI
Sa gledišta zaštite od prirodnih i drugih nesreća, u glavne izvore opasnosti i ugroţenosti
od nastanka prirodne nesreće spadaju npr. zemljotresi, poplave, poplavljivanje morske
obale, lavine, odronjavanja i klizanja zemljišta, obilne sneţne padavine, sneţne lavine,
erozija, nevremena, oluje i jak vetar, suša, mraz, susneţica, grad, poţari u prirodnoj
okolini, epidemije zaraznih bolesti, epidemije zaraznih bolesti ţivotinja; tehniĉke,
tehnološke i druge nesreće, kao što su npr. nesreće u rudnicima, nesreće uzrokovane
delovanjem opasnih materija, nuklearne nesreće i druge radiološke opasnosti, nesreće u
drumskom saobraćaju, ţelezniĉke nesreće, nesreće na moru, avionske nesreće, utapanja,
nesreće u slobodno vreme, vojno ugroţavanje, terorizam i masivne migracije
stanovništva.
6. PREVENTIVNE MERE
Cilj preventivnih mera zaštite od prirodnih i drugih nesreća jeste spreĉavanje, uklanjanje
ili smanjenje bezbednosnih rizika.
Preventivno delovanje je usmereno pre svega uizvore ugroţavanja.
Njihov cilj je pre svega spreĉavanje nastanka opasnosti, odnosno uklanjanje ili barem
smanjivanje već postojeće opasnosti.
Radi toga preventivne mere moraju da budu usmerene pre svega na spreĉavanje niza
nesreća, kao što su zemljotresi, poplave, lavine, odronjavanja i klizanja zemljišta, sneţne
lavine i obilne sneţne padavine, erozije, nevremena, oluje, mraz, susneţice, suša, grad,
poţari, epidemije, epizootije, epifitije, infestacije, nesreće uzrokovane delovanjem
opasnih materija, nuklearne nesreće i druge radiološke opasnosti, nesreće u drumskom
saobraćaju, nesreće na moru iavionske nesreće.
7. ZAŠTITNE MERE
Zaštita od opasnosti se obezbeĊuje prostorskim, urbanistiĉkim, graĊevinskim i drugim
tehniĉkim merama; sklanjanjem; evakuacijom, smeštajem i snabdevanjem ugroţenog
stanovništva; tehniĉkim i drugim sredstvima za liĉnu i zajedniĉku radiološku, hemijsku i
biološku zaštitu; uklanjanjem i uništavanjem ostataka neeksplodiranih ubojnih sredstva,
kao i zaštitom nepokretne i pokretne kulturne baštine.
Pomenutim zaštitnim merama se ţeli spreĉiti neposredni uticaj nesreća na ljude, ţivotinje,
imovinu, kulturnu baštinu i ţivotnu sredinu.
292
8. UREĐIVANJE ZAŠTITE OD PRIRODNIH I DRUGIH NESREĆA
Zaštitu od prirodnih i drugih nesreća u okviru nadleţnosti ureĊuju: drţava, opštine,
privredna preduzeća, zavodi i druge organizacije, kao i vlasnici i korisnici stambenih i
drugih objekata.
Vlasnici i korisnici stambenih i drugih objekata su odgovorni za preduzimanje propisanih
zaštitnih mera i obezbeĊivanje potrebnih sredstava za zaštitu, spašavanje i pomoć.
8.1. Organizacija snaga za zaštitu, spašavanje i pomoć
Snage za zaštitu, spašavanje i pomoć su većinom organizovane u skladu sa ugroţenošću.
Kao javne spasilaĉke sluţbe su organizovane: vatrogasna sluţba; gorska sluţba
spašavanja; speleološka sluţba spašavanja; sluţba spašavanja pod vodom i javna
zdravstvena sluţba hitne medicinske pomoći.
Druge spasilaĉke jedinice i sluţbe se organizuju na lokalnom i drţavnom nivou obzirom
na njihovu namenu.
U javnim spasilaĉkim sluţbama, civilnoj zaštiti i drugim snagama za zaštitu, spašavanje i
pomoć vrše drţavljani, većinom dobrovoljno ili na osnovu graĊanske duţnosti.
Snage za zaštitu, spašavanje i pomoć se brinu o gašenju i spašavanju prilikom izbijanja
poţara i eksplozija; o spašavanju iz ruševina ilavina; o spašavanju u planinama i
spašavanju u pećinama; o spašavanju u rudnicima, naftno-plinskim poljima i prilikom
izgradnje podzemnih objekata; spašavanju na vodi i iz vode; spašavanju u sluĉaju
nevremena, oluja i drugih elementarnih nepogoda; spašavanju u saobraćajnim nesrećama;
o prvoj medicinskoj pomoći, kao i prvoj veterinarskoj pomoći; o potragama za ţrtvama
inestalim licima, kao i o opštoj humanitarnoj pomoći.
8.2. Informaciono-telekomunikacioni sistem
Informaciono-telekomunikacioni sistem u oblasti zaštite od prirodnih i drugih nesreća
sakuplja, obraĊuje i prenosi informacije o opasnostima i vanrednim dogaĊajima koji su
vaţni za zaštitu od prirodnih i drugih nesreća, kao i obezbeĊuje operativnu pomoć
snagama za zaštitu i spašavanje. Predstavlja tehniĉki osnov delovanja sistema osmatranja,
obaveštavanja, alarmiranja i spašavanja.
U okviru tih osmatranja se sakupljaju informacije o hidrološkim, meteorološkim,
seizmološkim, radiološkim, ekološkim, zdravstvenim i drugim prilikama; vanrednim
dogaĊajima u drumskom, ţelezniĉkom, avionskom i pomorskom saobraćaju;
dogaĊanjima u vazdušnom prostoru; smetnjama, ograniĉenjima i prekidima u
snabdevanju pitkom vodom i energijom; javnim telekomunikacijama i stanju u drugim
infrastrukturnim sistemima; opasnostima i nesrećama, kao i drugim dogaĊajima koji su
znaĉajni za zaštitu od prirodnih i drugih nesreća; šteti koja je uzrokovana prirodnim i
drugim nesrećama; spasilaĉkim intervencijama, kao i snagama i sredstvima za zaštitu,
spašavanje i pomoć.
Operativna pomoć snagama za zaštitu i spašavanje se pre svega sastoji od aktivisanja
pripadnika snaga za zaštitu i spašavanje; obezbeĊivanja operativnih radio-veza;
obezbeĊivanju operativnog pristupa podacima i osiguravanju bezbednosti pripadnika
snaga za zaštitu ispašavanje.
293
9. ZAKLJUĈAK
Prirodne i druge nesreće spadaju u najĉešće faktore ugroţavanja bezbednosti Republike
Slovenije i njenih drţavljana.
U rezoluciji o strategiji nacionalne bezbednosti Republike Slovenije se navodi da
Slovenija mora da posveti najveću paţnju aktivnostima za smanjenje broja nesreća i
spreĉavanje, odnosno ublaţavanje njihovih posledica.
Delovanje sistema zaštite od prirodnih i drugih nesreća mora biti usmereno u preventivno
delovanje.
Ne mogu se ukloniti sve opasnosti koje su uzrok za nesreće, zato se ravnopravno moraju
tretirati i svi oni oblici zaštite i spremnosti, koji omogućavaju brzo i efikasno
preduzimanje mera u sluĉaju nastanka nesreće.
Sa ciljem praćenja promena odnosa izmeĊu prirode i društva, a time i karakteristika
prirodnih, tehniĉkih i tehnoloških nesreća, odnos prema opasnosti i nesrećama mora biti
utemeljen na stalnom prouĉavanju, uviĊanju i uvaţavanju tih meĊusobnih uticaja.
Mora se nastaviti prilagoĊavanje sistema zaštite od prirodnih i drugih nesreća i
ugroţenosti, kao i obezbeĊivanju usklaĊenih reakcija na opasnosti i nesreće.
Pri tome treba, obzirom na interdisciplinarnu prirodu aktivnosti zaštite od prirodnih i
drugih nesreća, još poboljšati meĊusobnu saradnju ministarstava i drugih drţavnih
organa, kao i organa lokalne samouprave, pa i njihovu spremnost i sposobnost za
samostalno i efikasno reagovanje na opasnosti i nesreće.
Tomu mora da sledi i organizovanost snaga za zaštitu, spašavanje i pomoć, koja će biti
utemeljena na usklaĊenijem iskorištavanju raspoloţivih ljudskih potencijala i materijalnih
izvora, kao i zajedniĉkoj infrastrukturi. Treba poboljšati i njihovu osposobljenost i
opremljenost.
Stalna i neposredna opasnost od prirodnih i drugih nesreća nalaţe aktivnu saradnju u
meĊunarodnim integracijama i organizacijama, a posebno sa susednim drţavama na
pograniĉnim podruĉjima a i šire.
Ciljevi te saradnje su preventivno delovanje, meĊusobna podrška drţava u razvijanju
sopstvenih sistema za savladavanje nesreća i kriznih pojava, meĊusobna pomoć kod
nesreća, kao i sprovoĊenje zajedniĉkih meĊunarodnih humanitarnih akcija spašavanja.
LITERATURA
[1] Resolucija o strategiji nacionalne varnosti Republike Slovenije (Sl. g. RS, br. 27/10)
[2] Resolucija o nacionalnem programu varstva pred naravnimi in drugimi nesreĉami v
letih od 2016 do 2022 (ReNPVNDN16–22) (Sl. g. RS, br. 75/16)
[3] Zakon o gasilstvu (Sl. g. RS, br. 113/05)
[4] Zakon o rdeĉem kriţu (Sl. g. RS, br. 7/93 i 79/10)
[5] Zakon o materialni dolţnosti (Sl. g. RS, br. 87/01)
[6] Zakon varnosti in zdravju pri delu (Sl. g. RS, br. 61/11)
[7] Zakon o varstvu pred naravnimi in drugimi nesreĉami (Sl. g. RS, br.51/06 – UPB i
97/10)
[8] Zakon o varstvu pred ionizirajoĉimi sevanji in jedrski varnosti (Sl. g. RS, br. 102/04 –
UPB, 70/08 – ZVO-1B, 60/11 in 74/15)
[9] Zakon o varstvu pred poţarom (Sl. g. RS, br. 3/07– UPB, 9/11 i 83/12)
[10] Zakon o varstvu okolja (Sl. g. RS, br. 41/04)
[11] Zakon o varstvu pred utopitvami (Sl. g. RS, br. 42/07 – UPB i 9/11)
294
III MEĐUNARODNA NAUĈNO - STRUĈNA KONFERENCIJA
BEZBEDNOST I KRIZNI MENADŢMENT –TEORIJA I PRAKSA
BEZBEDNOST ZA BUDUĆNOST – 2017.
PLAN KONTINUITETA POSLOVANJA KAO ALAT
KRIZNOG MENADŢMENTA
BUSINESS CONTINUITY PLAN AS A CRISIS
MANAGEMENT TOOL
Vladimir Ninković
1, Slavica Dabiţljević
2
1 Centar za analizu rizika i upravljanje krizama, Beograd, Srbija,
2 Centar za analizu rizika i upravljanje krizama, Beograd, Srbija,
Apstrakt: Menadţment kontinuitetom poslovanja (BCM) je sistematičan oblik
kriznog menadţmenta koji se primenjuje u mnogim velikim, srednjim i malim
preduzećima širom sveta. Izrada plana kontinuiteta poslovanja (BCP) je integralni deo
programa kontinuiteta poslovanja u organizaciji. Kako se BCM moţe smatrati sredstvom
za unapređenje organizacione rezilijentnosti, planovi kontinuiteta poslovanja daju
praktične predloge kako delovati u trenutku kada se incident dogodi, te kako da se
omogući oporavak ključnih poslovnih aktivnosti u periodu nakon incidenta. U cilju
uspešnog razvijanja i efikasnog implementiranja BCP, potrebno je razumeti prioritete i
zahteve kontinuiteta poslovanja koji se postiţu kroz analizu uticaja na poslovanje (BIA) i
procenu rizika. Da bi planovi bili efikasni i primenljivi u slučaju krize, treba ih redovno
proveravati i unapređivati.
Kljuĉne reĉi: kontinuitet poslovanja, krizni menadţment, analiza uticaja na
poslovanje, procena rizika, rezilijentnost.
Abstract: Business continuity management (BCM) is a systematic form of crisis
management that has been implemented in many large, medium and small enterprises
throughout the world. Business Continuity Plans (BCP) are the integral part of the
Business Continuity program in an organization. As BCM is mainly a tool for improving
organizational resilience, BC plans give practical solutions as to how to act in the
moment the incident occurs, as well as to how to recover the key business operations in
the aftermath of the incident. In order to successfully develop and efficiently implement
BCP, it is necessary to understand the priorities and requirements for business continuity
that are achieved through the business impact analysis (BIA) and risk assessment. To
ensure that the plans are effective and applicable in the case of crisis, they should
undergo regular testing and reviewing.
Key words: Business Continuity, Crisis Management, Business Impact Analysis, Risk
Management, Resilience
295
1. UVOD
Organizacije se mogu suoĉiti sa bezbroj opasnosti i remetilaĉkih dogaĊaja. Vrlo ĉesto su
najozbiljnije korporativne krize i katastrofe upravo posledica takvih nepredviĊenih
dogaĊaja, nepoznatih pretnji, loše procenjenih rizika. Menadţment kontinuitetom
poslovanja pomaţe da nam da se izborimo sa ne-rutinskim rizicima (koje karakterišu
nizak nivo verovatnoće i visok nivo posledica) i neizvesnostima. Naime, menadţment
kontinuitetom poslovanja, nije usmeren na anticipiranje potencijalnih rizika, već na
jaĉanje otpornosti, preciznije rezilijentnosti sistema. Drugim reĉima, ovaj pristup usmeren
je na štićene vrednosti, a ne na pretnje.
Sistem menadţmenta kontinuitetom poslovanja daje odgovor na sledeće pitanje „Ukoliko
remetilaĉki dogaĊaj (kriza ili katastrofa) zadesi našu organizaciju, da li ćemo moći da
povratimo poslovanje dovoljno brzo da izbegnemo gubitak prihoda i narušavanje
reputacije?― (Kotwica et al. 2013:7)
Primenom tehnika menadţmenta kontinuiteta poslovanja identifikujemo one proizvode,
usluge, procese i aktivnosti koje su od kritiĉnog znaĉaja za organizaciju, to jest od kojih
zavisi ostvarivanje misije i ciljeva organizacije. Pošto se te aktivnosti ostvaruju
kombinacijom ljudskih resursa, objekata, opreme, intelektualne svojine i lanca nabavke,
princip planiranja i upravljanja kontinuitetom poslovanja je nuţno transfukcionalan i
usmeren na štićene vrednosti. TakoĊe, odreĊujemo koji su sve resursi organizaciji
potrebni da „preţivi― remetilaĉki dogaĊaj sa što manjim posledicama, te da se nakon
njega što pre i što uspešnije oporavi, bez znaĉajnijeg obustavljanja ispunjavanja svojih
ugovornih i drugih obaveza. Ovaj pristup omogućava organizaciji na koji naĉin moţe da
zaštiti svoje resurse (a pod kojima podrazumevamo ljude, finansijska sredstva, objekte,
tehnologiju i informacije), zatim lanac snabdevanja, zainteresovane strane,
komunikacione kanale i ugled. (SRPS EN ISO 22313:2015)
Menadţment kontinuitetom poslovanja moguće je primeniti u svakoj organizaciji, bilo da
je reĉ o malim i srednjim preduzećima, ili velikim multinacionalnim sistemima, profitnim
ili neprofitnim organizacijama, javnom ili privatnom sektoru. Primena naĉela, politika i
procedura omogućava pogoĊenoj organizaciji da nastavi sa poslovanjem pre dostizanja
neprihvatljivih nivoa uticaja.
Planovi kontinuiteta poslovanja su jedan od glavnih elemenata sistema ili programa
kontinuiteta poslovanja. Planovi kontinuiteta poslovanja daju praktiĉne predloge kako
delovati u trenutku kada se incident dogodi, te kako omogućiti oporavak kljuĉnih
poslovnih aktivnosti u periodu nakon incidenta. U cilju uspešnog razvijanja i efikasnog
implementiranja programa kontinuiteta poslovanja, potrebno je razumeti prioritete i
zahteve kontinuiteta poslovanja koji se postiţu kroz analizu uticaja na poslovanje (BIA) i
procenu rizika.
2. PROGRAM MENADţMENTA KONTINUITETOM POSLOVANjA
Uopšteno govoreći, kontinuitet poslovanja predstavlja strategiju za nastavak poslovanja u
uslovima smanjenih ili uništenih kapaciteta, te pronalaţenje alternativnih lokacija i osoba
koje mogu obavljati potrebne aktivnosti tokom i nakon remetilaĉkog dogaĊaja.
Da bi se uspostavio efikasan sistem menadţmenta kontinuitetom poslovanja potrebno je:
- Jasno odrediti koji su to kritiĉni proizvodi i usluge koje organizacija pruţa svojim
korisnicima i kojim se aktivnostima ti proizvodi i usluge stvaraju.
- Prioritizirati aktivnosti prilikom njihovog ponovnog uspostavljanja i resurse koji su za
to potrebni.
- Jasno shvatiti pretnje tim aktivnostima, ukljuĉujući zavisnosti i meĊuzavisnosti, kao i
posledice koje bi organizaciji naneo njihov gubitak.
296
- Obezbediti proverene procedure za oporavak tih aktivnosti nakon remetilaĉkog
incidenta i uticati na to da se one redovno aţuriraju i proveravaju.
Da bi se došlo do konkretnih podataka o koristima od uspostavljanja sistema i, obratno,
potencijalnoj šteti od neuspostavljanja programa kontinuiteta poslovanja, potrebno je
izvršiti preliminarnu procenu rizika i analizu uticaja na poslovanje (BIA analiza). Zato se,
ponekad, te aktivnosti vrše pre i nezavisno od izrade plana kontinuiteta poslovanja,
odnosno uspostavljanja sistema menadţmenta kontinuitetom poslovanja.
Procena rizika se vrši u cilju identifikacija opasnosti i hazarda, kao i analize verovatnoće
izbijanja neţeljenih dogaĊaja i posledica koje bi oni sa sobom nosili. U okviru njega
analiziraju se postojeće i predlaţu nove mere zaštite protiv identifikovanih opasnosti.
Ipak, treba uvek imati u vidu da je procena rizika adekvatan i pouzdan metod za
„rutinske― rizike, to jest one rizike koji imaju koliko-toliko visoku verovatnoću javljanja,
odnosno za koje je moguće dobiti istorijske i statistiĉke podatke, kao i za one ĉija
aktuelizacija ne bi predstavljala katastrofu za organizaciju. Podaci za procenu rizika se
mogu preuzimati iz već izraĊenih procena, bilo da je reĉ o Proceni rizika u zaštiti lica,
imovine i poslovanja u skladu sa srpskim standardom SRPS A.L2.003, bilo proceni
ugroţenosti od prirodnih nepogoda i drugih nesreća (ĉije integralni deo predstavlja
procena rizika) ili bilo koje druge procene rizika koju je kompanija uradila. Iako standardi
propisuju procenu rizika kao jedan od poĉetnih koraka uspostavljanja programa
kontinuiteta poslovanja, meĊu praktiĉarima iz oblasti kontinuiteta poslovanja ne postoji
konsenzus da li je ovu aktivnost potrebno zasebno raditi u te svrhe. Naime, u većim
sistemima, programi menadţmenta rizikom i kontinuitetom poslovanja su odvojeni, te se
smatra da je izrada procene rizika u okviru kontinuiteta poslovanja nepotrebno dupliranje
već obavljenog posla.
Tabela 1. Procena rizika u menadţmentu kontinuiteta poslovanja. (Ninković, 2017)
Osnovna svrha procene rizike u sklopu programa kontinuiteta poslovanja jeste da zajedno
sa analizom uticaja na poslovanja pomogne organizaciji da razvije sliku o tome koje su
njene funkcije najkritiĉnije i koji resurse i strategije ima na raspolaganju tokom i nakon
katastrofalnog dogaĊaja ili remetilaĉkog dogaĊaja niţe magnitude. Naime, za relativno
frekventne dogaĊaje poput poţara, poplava, , protivpravnog delovanja itd. organizacija
mora imati preventivne mere koje se donose na osnovu procena rizika. Npr. ako je
potrebno obezbediti alternativni objekat za nastavak poslovanja, a postoji visok rizik od
297
poplava na makrolokaciji, nema svrhe graditi ili iznajmljivati objekat koji se nalazi u
istom poplavnom podruĉju.
Analizom uticaja na poslovanje (Business Impact Analysis - BIA) organizacija se
upoznaje sa svojim najvaţnijim, tj. kritiĉnim, proizvodima ili uslugama, procesima
kojima se oni dobijaju i aktivnostima koji su najvaţnije za obavljanje tih procesa. TakoĊe,
odreĊuje se maksimalno vreme za koje je moguće ostati bez pomenutih aktivnosti i
procesa, ciljano vreme oporavka (tzv. RTO – Recovery Time Objective) kao i resursi
(ljudski, tehniĉki itd) koje je potrebno angaţovati za odgovor na krizu i oporavak.
Procena rizika i BIA su osnove za kreiranje planova kontinuiteta poslovanja koje bi
trebalo aktivirati tokom remetilaĉkog dogaĊaja.
Podaci prikupljeni kroz BIA-u sluţe kao osnova za razmatranje mogućih strategija
kontinuiteta poslovanja i izbor najprikladnijih. Neki od kriterijuma za izbor strategije
kontinuiteta poslovanja su: ciljno vreme oporavka (RTO), najveća dopuštena starost
podataka (RPO), maksimalno dopušteno vreme prekida pruţanja usluge / proizvoda do
povratka na normalni nivo(MAO), cena implementacije. Strategije kontinuiteta
poslovanja koje dolaze u obzir jesu one koje omogućavaju obnovu u vremenu jednakom
ili manjem od utvrĊenog RTO-a, a ĉiji trošak implementacije ne prelazi maksimalni
trošak koji je organizacija odluĉila tolerirati u sluĉaju izbijanja incidenta. (Tomić i sar.
2017)
TakoĊe, program kontinuiteta poslovanja mora se redovno odrţavati i aţurirati. Procene
rizika, analize uticaja na poslovanje, planovi kontinuiteta poslovanja moraju se prilagoditi
svim promenama u sistemu ili izvan sistema koji imaju uticaja na poslovanje. Kako
moţemo ispitati da li je program kontinuiteta poslovanja uspešan i/ili efikasan? Postoje
razni indikatori performansi, tj. KPI (Key Performance Indicators) koje moţemo
primeniti, kao što su: procenat izvršenih predviĊenih obuka i simulacija, broj ili procenat
napisanih ili aţuriranih BIA dokumenata, procenat doneseenih ili aţuriranih planova
kontinuiteta poslovanja, broj uspešnih provera „stabala poziva―, broj incidenata koji su
uspešno rešeni bez aktivacije plana kontinuiteta poslovanja itd. Menadţment kontinuiteta
poslovanja je neprekidan proces.
3. PLAN KONTINUITETA POSLOVANjA
Prema srpskom standardu SRPS ISO 22301:2014 planovi kontinuiteta poslovanja su
dokumentovane procedure kojima se organizacije usmeravaju da odgovore, da se
oporave, nastave i da se vrate na prethodno definisan nivo rada nakon poremećaja. (SRPS
ISO 22301:2014:2)
Procena rizika i BIA su osnove za kreiranje planova kontinuiteta poslovanja koje bi
trebalo aktivirati tokom remetilaĉkog dogaĊaja. U planovima se navode strategije i resursi
koji ih podrţavaju. Planovi moraju da budu prilagoĊeni strukturi, internom i eksternom
kontekstu organizacije.Oni su obiĉno podeljeni na deo koji se tiĉe odgovora na
remetilaĉki dogaĊaj, u kojem se navode aktivnosti koje treba preduzeti odmah nakon
izbijanja krize, i na deo koji se tiĉe oporavka poslovanja. Planovi, takoĊe, tretiraju i
pitanja interne i eksterne komunikacije u toku krize, kao i koordinaciju odgovora i
oporavka sa eksternim zainteresovanim stranama.
Planovi identifikuju osobe koji će biti ukljuĉene u aktivnosti odgovora i oporavka, kao i
njihove duţnosti. Da bi se te duţnosti uspešno izvršile, neophodno je da zaposleni budu
upoznati sa programom i planom kontinuiteta poslovanja, te sa svojim duţnostima u
sluĉaju krize. U okviru svakog programa kontinuiteta poslovanja trebalo bi sprovoditi
obuku zaposlenih, kao i periodiĉne provere, simulacije i treninge, kako bi se u sluĉaju
krize delovalo što uĉinkovitije.
298
Plan kontinuiteta poslovanja je jedan od planova koji bi organizacija trebalo da poseduje
pri odgovoru na incident. Naime, plan kontinuiteta poslovanja je usmeren pre svega na
oporavak kritiĉnih poslovnih funkcija nakon remetilaĉkog dogaĊaja i ne pokriva sve
aspekte upravljanja krizom ili vanrednom situacijom. Pored ovog plana, organizacija bi
trebalo da raspolaţe i planom oporavka nakon katastrofa (oporavak IT usluga i aplikacija
nakon većeg remetilaĉkog dogaĊaja), planom zaštite i spasavanja (oĉuvanje bezbednosti
zaposlenih i drugih lica, kao i drugih štićenih vrednosti nakon incidenta), evakuacionim
planom, planom kriznog komuniciranja itd. Svi ovi planovi zajedno ĉine sistem kriznog
menadţmenta, to jest, kriznog planiranja jedne organizacije. Izrada svakog od ovih
planova zahteva posebna znanja i veštine, kao i razliĉite podatke koje treba prikupiti, tako
da jedni drugima ne mogu biti prosta zamena.
Plan kontinuiteta poslovanja najĉešće ima sledeće delove:
- Definisane uloge i odgovornosti za ljude i timove koji imaju ovlašćenja u toku i nakon
incidenta;
- Proces za pokretanje odgovora (tj. kada i kako se donosi odluka o pokretanju odgovora
na incident i oporavak kritiĉnih aktivnosti);
- Plan odgovora na incident;
- Detalje o naĉinu komuniciranja sa internim i eksternim zainteresovanim stranama;
- Plan oporavka kritiĉnih aktivnosti;
- Krizno komuniciranje s medijima;
- Proces za povlaĉenje uzbune nakon incidenta. (SRPS ISO 22301:2014)
Prema Takeru (Tucker, 2014), planovi kontinuiteta poslovanja treba da budu pre svega
jasna i saţeta uputstva postupanja tokom i nakon remetilaĉkih dogaĊaja. On istiĉe da to
ĉesto nije moguće jer standardi propisuju drugaĉije, to jest da su njihove preporuke da se
u planove uvrste odreĊene informacije koje nisu usmerene na odgovor, kao i da u
standardima ne postoji distinkcija izmeĊu upravljanja kontinuitetom poslovanja i
odgovora na vanrednu situaciju. (Tucker, 2014:130) Isti autor uviĊa da ono što obiĉno
nazivamo planom kontinuiteta poslovanja ĉesto ĉine dva odvojena dokumenta: ―krovni‖
ili ―osnovni plan‖, u kojem će se navesti sveukupna organizacija odgovora na incident
organizacije, strategije, okvir, poĉetne pretpostavke i linije komandovanja, te ―timski
planovi‖ u kojima se daju precizne instrukcije i identifikuju resursi za svaki pojedinaĉni
tim kontinuiteta poslovanja.
Planovi mogu ukljuĉiti i procedure za sprovoĊenje programa kontinuiteta poslovanja,
procedure za nadzor programa kontinuiteta poslovanja, kao i procenu rizika i analizu
uticaja na poslovanje sa strategijama kontinuiteta poslovanja. Ipak, u praksi se najĉešće
radi o odvojenim dokumentima.
Plan treba da da odgovor na sledeća pitanja:
- Koja je moja uloga u sluĉaju incidenta?
- Koji su nam prioriteti za oporavak?
- Koje resurse imamo na raspolaganju?
Dva glavna dela plana kontinuiteta poslovanja su planiranje odgovora na incident i
planiranje oporavka poslovanja. U planu odgovora na incident daje se spisak i kratak opis
neposrednih akcija koje treba preduzeti radi odgovora na incident, u smislu zadrţavanja,
kontrole i minimiziranja uticaja na poslovanje. Ovaj plan ĉesto ima oblik ĉek-liste uz koju
mogu ići i komentari.
299
Slika 1. Plan kontinuiteta poslovanja - ĉek lista za neposredni odgovor na incident.
(Ninković, 2017)
Plan oporavka ukljuĉuje mere i radnje koje treba preduzeti nakon incidenta u cilju
minimiziranja prekida poslovanja i vremena oporavka.
Plan se aktivira tokom incidenta koji organizaciju spreĉava da izvršava svoje redovne
aktivnosti. Za donošenje odluke o aktiviranju plana zaduţen je krizni štab kojim obiĉno
predsedava neko od najviših rukovodilaca.
Tabela 2. Plan kontinuiteta poslovanja – Uloga i duţnosti ĉlana tima za kontinuitet
poslovanja. (Ninković, 2017)
Kao što je već pominjano, negativni dogaĊaji se ne analiziraju u smislu izvora rizika,
pretnji ili hazarda, već u smislu ishoda. Stoga, planovi kontinuiteta poslovanja obiĉno
uzimaju u obzir pet mogućih scenarija koji pokrivaju sve aspekte negativnih dogaĊaja:
1. Pristup lokaciji (objektu, postrojenju, kancelariji, magacinu, prodajnom prostoru...) je
onemogućen,
2. Privremeni gubitak tehnike/opreme (ukljuĉujući IKT sredstva),
3. Privremeni gubitak zaposlenih (usled npr.epidemije, otkaz ljudi na kljuĉnim
pozicijama),
300
4. Neizvršavanje obaveza treće strane (npr. dobavljaĉi ne isporuĉuju ugovorenu robu,
klijenti ne ispunjavaju ugovorne obaveze...)
Tabela 3. Plan kontinuiteta poslovanja – Plan oporavka kritiĉne aktivnosti (Ninković,
2017)
Kritiĉna
poslovna
aktivnost
Aktivnosti
oporavka Potrebni resursi RTO
Odgovorna
osoba
Datum
izvršenja
Proizvodnja
ispitati
finansijsko stanje
firme.
pregovarati sa
dobavljaĉima
kako bi se
spreĉilo
nagomilavanje
neisporuĉene
robe
obezbediti
alternativnu
lokaciju
diverzifikovati
dijapazon
proizvoda i
usluga
novĉane rezerve
za pokrivanje
troškova
smanjiti
troškove gde god
je moguće
ispitivanje
novih proizvoda
identifikacija
alternativne
lokacije pogona
za proizvodnju
2 nedelje Vlasnik/
direktor 0/0/0
Planovi kontinuiteta poslovanja na nivou organizacije ne treba da budu previše specifiĉni
jer mogu postati beskorisni nakon prve strukturne ili organizacione promene. Oni treba da
budu vezani za organizacione procese, a ne za strukturu. Sektorski planovi mogu da budu
detaljniji i oni treba da istaknu one kritiĉne aktivnosti koje treba prve oporaviti, kao i ko
su odgovorne osobe za njegovo sprovoĊenje. (Tucker, 2014:129)
Detaljan naĉin oporavka aktivnosti ne treba da stoji u planu kontinuiteta poslovanja, već
on treba da ukaţe na dokumente (uputstva, procedure itd.) koji se njima detaljno bave,
gde se oni nalaze i koje su osobe sa njima upoznate. Dakle, plan treba da naznaĉi gde je
moguće pronaći detaljne procedure za izvršenje odreĊenih poslova, te procedure neće
stajati u njemu.
4. ZAKLJUĈAK
Planovima kontinuiteta poslovanja definišu se uloge aktera, resursi koji su na
raspolaganju i procedure koje treba pokrenuti tokom i nakon remetilaĉkog dogaĊaja. Plan
kontinuiteta poslovanja moţemo posmatrati u okviru šireg konteksta kriznog
menadţmenta kao sredstvo za obezbeĊenje oporavka poslovnih funkcija. Krizni
menadţment će, pored oporavka poslovnih funkcija, za cilj imati i obezbeĊenje ţivota i
zdravlja zaposlenih i drugih zainteresovanih strana (što se postiţe planovima odgovora na
incident, planovima zaštite i spasavanja, planovima evakuacije itd.), ugleda (plan kriznog
komuniciranja), oporavka informacija (plan oporavka nakon katastrofa) itd.
Planovi kontinuiteta poslovanja treba da budu zasnovani na procenama rizika i na
analizama uticaja na poslovanje. Te aktivnosti, takoĊe, treba da budu izvršene na
301
sistematiĉan naĉin i u skladu sa prihvaćenim metodologijama. Dobrom praksom se smatra
korišćenje zahteva i smernica meĊunarodnih standarda ISO 31000 (za procenu rizika),
ISO 22301 i ISO 22313 (sistem menadţmenta kontinuitetom poslovanja - smernice i
uputstvo), ISO 22317 (analiza uticaja na poslovanje), ili najcenjenijih nacionalnih
standarda (BSI, ANSI, AS-NZS). Sistemski pristup upravljanju kontinuitetom poslovanja
predstavlja najbolju garanciju oporavka poslovnih funkcija nakon katastrofa.
LITERATURA
[1] Kotwica K, Correia D and Hayes B (2013). Business Continuity – Playbook. Security
Executive Council, Elsevier, Oxford, 78pp.
[2] Ninković, Vladimir (2017). Sistem menadţmenta kontinuitetom poslovanja. U:
Keković Zoran (ur.) Korporativna bezbednost - hrestomatija. Fakultet Bezbednosti,
Beograd (in print)
[3] SRPS ISO 22301:2014. Друштвена безбедност – Системи менаџмента
континуитетом пословања – Захтеви.
[4] SRPS EN ISO 22313:201. Друштвена безбедност – Системи менаџмента
континуитетом пословања – Упутство.
[5] Tomić Rotin, Silvana i Komnenić Višnja (2017). Kako pripremiti sveobuhvatan plan
kontinuiteta poslovanja? У: Međunarodna naučno-stručna konferencija „Dani kriznog
upravljanja, Veleuĉilište Velika Gorica, pp.475-488.
[6] Tucker, Eugene (2015). Business Continuity from Preparedness to Recovery – a
Standards- Based Approach, Elsevier, Oxford UK, 301pp.
302
III MEĐUNARODNA NAUĈNO - STRUĈNA KONFERENCIJA
BEZBEDNOST I KRIZNI MENADŢMENT –TEORIJA I PRAKSA
BEZBEDNOST ZA BUDUĆNOST – 2017.
ZAŠTITA ŢIVOTA I ZDRAVLJA U VANREDNIM
SITUACIJAMA U FAZI REAGOVANJA POSLIJE
NESREĆE
LIFE AND HEALTH PROTECTION IN EMERGENCIES
DURING THE RESPONSE AFTER DISASTERS
Prof. dr Ţarko Ćulibrk Fakultet za bezbjednost i zaštitu, Banjaluka, Republika Srpska, BiH; E-mail:
Saţetak: Za osnovnu temu rada uzeta je zaštita ţivota i zdravlja u vanrednim
situacijama u fazi reagovanja poslije nesreće, a tokom izrade rada korištene su uglavnom
eksplikativna i deskriptivna analiza, te metoda analize sadrţaja. Navedene su faze
upravljanja vanrednim situacijama, sa naglaskom na fazi reagovanja. Opisano je i
objašnjeno reagovanje poslije nesreće, uz naglasak dat na hitnu medicinsku pomoć. Cilj
ovog naučnog rada je da ukaţe na značaj hitne medicinske pomoći u fazi reagovanja
poslije nesreće, kao vaţnog segmenta zaštite i spašavanja.
Kljuĉne rijeĉi: Upravljanje vanrednim situacijama; Faza reagovanja;
Reagovanje poslije nesreće; Zaštita ţivota i zdravlja; Hitna medicinska pomoć.
Abstract: The main topic of this scientific work is the life and health protection
in emergencies during the response after disasters. During the development of this work
mainly methods those are used are explicative and descriptive analysis, and content
analysis. There were mentioned emergency management phases with a focus on the
response. There were described and explained the response after disaster with emphasis
on emergency medical aid. The aim of this scientific work is to highlight the importance
of emergency medical aid in the response after disaster, as an important segment of the
protection and rescue.
Key words: Emergency Management; Response; Response After Disaster; Life
and Health Protection; Emergency Medical Aid.
1. UVOD
Mnoge nesreće (potresi, poplave, poţari, terorizam, saobraćajne nesreće itd.) zbog
posljedica koje ostavljaju (npr. ljudi zatrpani ispod ruševina ili zemlje, lica zaglavljena u
vozilima i sl.) zahtijevaju potragu i spašavanje ţivota. Lica pogoĊena nesrećom ĉesto su
prva koja će osjetiti opasnost i posljedice nesreće, naroĉito kod iznenadnih nesreća kao
što su potresi i klizišta. Lokalne, regionalne i nacionalne hitne sluţbe postaju svjesne
nesreće putem liĉnog iskustva, pomoću sistema osmatranja ili dobijanjem podataka od
drugih. Kada se nesreća poĉne dogaĊati i kada se prepozna njena ozbiljnost, aktivnost
hitnih sluţbi u ovom periodu reagovanja moţe poĉeti. Prvenstvenu aktivnost tada
303
predstavlja zaštita ţivota i zdravlja stanovništva, u okviru koje znaĉajno mjesto zauzima
hitna medicinska pomoć.
2. UPRAVLJANJE VANREDNIM SITUACIJAMA
Upravljanje vanrednim situacijama je sloţen proces koji se odvija u nekoliko faza.
Najveći broj izvora upravljanje vanrednim situacijama predstavlja kao ciklus od ĉetiri
koraka ili faze (pripravnost, odgovor, oporavak, ublaţavanje), s tim da raspored faza nije
uvijek jednak, što se objašnjava cikliĉnošću procesa i jednakim znaĉajem svake od faza
[1] [2] [3] [4] [8]. MeĊutim, proces upravljanja vanrednim situacijama ne moţe se
zamisliti bez komunikacija i informisanja, tako da ciklus upravljanja vanrednim
situacijama moţemo podijeliti u pet faza, gdje se peta faza – faza informisanja, proteţe
kroz ĉetiri ostale faze (Šema 1) [5].
Šema 1 Faze upravljanja vanrednim situacijama (Izvor: Ćulibrk, Ţ.: Upravljanje
vanrednim situacijama)
3. REAGOVANJE POSLIJE NESREĆE
Kada se nesreća poĉne dogaĊati i kada se prepozna njena ozbiljnost, aktivnost hitnih
sluţbi u ovom periodu faze reagovanja moţe poĉeti. Ipak, dešavanje nesreće ne znaĉi
uvijek da će se prepoznati i opasnosti koje nesreća nosi.
Kada se nesreća desi, glavni prioritet hitnih sluţbi jeste spašavanje ţivota, što znaĉi rad
hitnih sluţbi na potragama i spašavanju, pruţanju hitne pomoći i evakuaciji stanovništva.
Sem toga hitne sluţbe rade i na: procjeni uticaja nesreće; osiguranju vode, hrane i
smještaja; sanitarnoj, zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti; osposobljavanju infrastrukture itd.
4. HITNA MEDICINSKA POMOĆ
Budući da je glavni prioritet hitnih sluţbi spašavanje ţivota, pruţanje hitne medicinske
pomoći ugroţenom stanovništvu predstavlja znaĉajnu aktivnost. Sluţba hitne medicinske
pomoći, ali i druge zdravstvene sluţbe, najviše doprinose ovoj aktivnosti, kao i
aktvnostima koje se tiĉu zdravstvene, sanitarne i socijalne zaštite.
Broj povrijeĊenih u nesrećama je razliĉit, zavisno od intenziteta nesreće. U velikim
katastrofama taj broj je ĉesto toliko veliki, da mjesne bolnice, ambulante i domovi
zdravlja nemaju dovoljno kapaciteta za zbrinjavanje svih povrijeĊenih i oboljelih. U
304
takvim sluĉajevima reagovanje hitnih sluţbi mora biti pravovremeno i efektivno, ţrtvama
se mora pruţiti prva pomoć, a onda ih što prije prebaciti u zdravstvene centre gdje mogu
dobiti odgovarajuću pomoć. Ovdje koordinacija aktivnosti i saradnja izmeĊu razliĉitih
sluţbi igra veliku ulogu. Prva pomoć na mjestu nesreće je sasvim normalna stvar i trebalo
bi da bude rutina za pripadnika svake hitne sluţbe. MeĊutim, kod nesreća sa velikim
brojem ţrtava, broj ranjenih ĉesto premašuje mogućnosti bolniĉara rasporeĊenih na
terenu. U takvom stanju medicinske zalihe bivaju brzo potrošene, a prevoz povrijeĊenih i
oboljelih moţe biti oteţan ili nemoguć ili, ako je i moguć, najbliţi bolniĉki kapaciteti
mogu biti preopterećeni [4, str. 256].
Jedan od prvih zadataka zdravstvenih i drugih hitnih sluţbi pri pruţanju prve pomoći jeste
i trijaţa, kojom se ţrtve razvrstavaju na osnovu teţine njihovih povreda, kako bi se
osiguralo da najkritiĉniji sluĉajevi u što kraćem roku budu zbrinuti. Kvalitetno
sprovedenom trijaţom štede se vrijeme i sredstva hitnih sluţbi i isti ranjenici se ne
provjeravaju nekoliko puta. Trijaţno oznaĉavanje sprovodi se stavljanjem znaka na ĉelo
pacijenta ili stavljanjem oznake u boji (svjetlo, traka, kartica). Trijaţa se vrši na osnovu
postojećih sistema trijaţe,24
od kojih se izdvajaju START i tzv. napredna trijaţa. Trijaţni
sistem po imenu START (Jednostavna trijaţa i brz transport, START – Simple Triage
and Rapid Transport) upotrebljava se kada su medicinske mogućnosti na licu mjesta
oskudne, te se pacijenti prebacuju na bolje opremljena mjesta i adekvatnije medicinske
centre. Oznaĉavanje u ovom sistemu je sljedeće: D – preminuli (D – Deceased), crna
boja; I – hitni slučajevi (I – Immediate, ţrtvama je potrebna bolja medicinska pomoć u
roku od sat vremena), crvena; DEL – odloţeni slučajevi (DEL – Delayed, ţrtvama je
potrebna hitna medicinska pomoć, ali mogu saĉekati dok ne budu zbrinuti hitni sluĉajevi),
ţuta; M – manje hitni slučajevi (M – Minor, ţrtve mogu ĉekati više sati da adekvatno
budu zbrinute), zelena boja (Šema 2).
Napredna trijaţa je drugi znaĉajan trijaţni sistem, koji se koristi kada na mjestu nesreće
postoji odgovarajuća medicinska pomoć. Ovu trijaţu sprovodi obuĉeno medicinsko
osoblje, a ĉesto sadrţi i sekundarnu (bolniĉku) trijaţu. Trijaţa se sastoji iz pet kategorija,
koje se oznaĉavaju na sljedeći naĉin: Crna boja – „oĉekujući― sluĉajevi (povrede su
toliko teške da se oĉekuje smrt povrijeĊenog); Crvena boja – hitni sluĉajevi (povrijeĊeni
moţe preţivjeti, ali samo uz operativni ili drugi sliĉan zahvat); Ţuta boja – sluĉajevi za
posmatranje (povrijeĊenom je potrebna pomoć, stanje mu je stabilno, ali se treba pratiti);
Zelena boja – sluĉajevi koji mogu ĉekati (povrijeĊenom je potrebna medicinska pomoć,
ali nema ţivotne opasnosti ako tu pomoć ne dobije); i Bijela boja – sluĉajevi za otpuštanje
(povrijeĊenima je potrebna samo prva pomoć) [4, str. 257].
Kada je potrebno, u okvir pruţanja hitne medicinske pomoći ulazi i obrazovanje terenskih
zdravstvenih kapaciteta, tj. formiranje poljskih bolnica i ambulanti (u zgradama,
privatnim kućama ili šatorima) u kojima će se vršiti osnovno zbrinjavanje povrijeĊenih i
oboljelih.
24
Neki od trijaţnih sistema su: jednostavna trijaţa (primjenjuje se kada je broj ţrtava
daleko veći od broja pripadnika hitnih sluţbi), neprekidna integrisana trijaţa (ĉine je
segmenti grupne, psihološke i bolniĉke trijaţe), praktiĉna primijenjena trijaţa (sprovodi
se u najranijoj fazi nesreće), obrnuta trijaţa (primjenjuje se u vojsci u ratnim uslovima)
itd. TakoĊe, mnoge drţave imaju vlastite trijaţne sisteme.
305
M
A
NJ
E
H
I
T
N
I
S
L
U
Ĉ
A
J
E
V
I
Ţrtva se moţe kretati
P
R
E
M
I
N
U
L
I
Ţrtva ne diše
H
I
T
N
I
S
L
U
Ĉ
A
J
E
V
I
Ţrtva diše, ali je nesvjesna
Disanje > 30 puta/min.
Perfuzija, popunjavanje kapilara > 2 sek.
ili nema pulsa na ruci
Krvarenje
Mentalno stanje – Ne moţe pratiti osnovne
zapovijesti
O
D
L
O
Ţ
E
N
I
S
L
U
Ĉ
A
J
E
V
I
Disanje – 30 puta/min.
Perfuzija – 2 sek.
Mentalno stanje – Prati
osnovne zapovijesti
Šema 2 Osnovi trijaţnog sistema START (Izvor: Critical Illness & Trauma Foundation,
Inc.)
Znaĉajan segment rada hitnih sluţbi u vanrednim situacijama predstavlja i zdravstvena
zaštita. Ĉovjeku je stalno potrebna zdravstvena njega, a u vanrednim situacijama potrebe
za zdravstvenom zaštitom su pojaĉane – broj povrijeĊenih i oboljelih se povećava, a
veoma ĉesto su zdravstvene ustanove prenatrpane, oštećene ili ne postoje u potrebnom
kapacitetu. Bez obzira na to, hitne sluţbe moraju uĉiniti sve kako bi pruţile adekvatnu
zdravstvenu zaštitu graĊanima. Zdravstvena zaštita poĉinje pruţanjem prve pomoći, a
potom i hitne medicinske pomoći ugroţenim licima, ali ona obuhvata i zaštitu zdravlja
ostatka ugroţene populacije. Koji stepen zdravstvene zaštite će se primijeniti u podruĉju
zahvaćenom nesrećom zavisi od stanja ugroţenog stanovništva, što se utvrĊuje u okviru
procjene vanredne situacije. Vaţan element u procjeni zdravstvenog stanja stanovništva
jesu stope smrtnosti (mortaliteta) i bolesnosti (morbiditeta), s tim da je bolesnost teţe
mjeriti jer je nekad nemoguće otkriti da li je neka osoba oboljela. Najveća prijetnja su
zarazne bolesti, sa obzirom da se lako šire – preko drugih zaraţenih, lošim smještajem i
higijenom, lošim kvalitetom hrane i vode, slabom zaštitom zdravlja. Najveća zdravstvena
opasnost jesu dijareja i akutne respiratorne infekcije [4, str. 270].
306
Kljuĉni zadaci kako bi se sprijeĉilo izbijanje epidemije jesu: 1) Brza procjena stanja
(koje zarazne bolesti prijete i kakvo je zdravstveno stanje populacije); 2) Sprečavanje
(zaraze mogu biti spreĉene kvalitetnim uslovima ţivota); 3) Praćenje (brz odgovor na
širenje zaraze moguć je samo ako postoji prethodni nadzor i stalno praćenje bolesti); 4)
Kontrola širenja zaraze (obezbijediti da se bolest brzo otkrije i stavi pod kontrolu kroz
adekvatnu spremnost, putem zaliha i obuĉenog osoblja, te kroz brz odgovor pri pojavi
zaraze); 5) Liječenje (brzo postavljanje dijagnoza i lijeĉenje pomoću obuĉenog osoblja i
odgovarajućih sredstava). Zdravstveno nadgledanje ugroţene populacije potrebno je kako
bi se na vrijeme uoĉila zaraza i stavili u karantin oni koji su zaraţeni i na taj naĉin se
poĉelo sa iskorjenjivanjem zaraze, dok bi se meĊu ostalim stanovnicima sprovodila
vakcinacija, kako ne bi došlo do dodatnog širenja bolesti, s tim da ovaj proces moţe da
bude sproveden i znatno ranije, u fazi spreĉavanja bolesti, kada se sprovodi i edukacija
stanovništva kako izbjeći zarazu. Efektivna zdravstvena zaštita podrazumijeva
preventivnu zaštitu, kako bi se sprijeĉila zaraza, prije nego izmakne kontroli. Vaţnu ulogu
u tome igra javna edukacija, ali i obezbjeĊenje odgovarajućih bolniĉkih kapaciteta,
obuĉenog osoblja i dovoljnih zaliha lijekova i potrebnih medicinskih sredstava [4, str.
270–271].
Bezbjednost ugroţene populacije zavisi i od uslova ţivota, te je aspekt sanitarne zaštite
veoma vaţan. Ţivotinjski ostaci, zagaĊenost vode, vazduha i tla znaĉajno ugroţavaju
ţivot i zdravlje. TakoĊe i ljudi stvaraju otpad, bilo prirodnim (fekalije), bilo društvenim
procesima (otpaci), pa je vaţno da postoji funkcionalan kanalizacioni sistem i sluţbe koje
se brinu o uklanjanju otpada. Aspekt sanitarne zaštite naroĉito je vaţan u rejonima gdje je
skoncentrisan veliki broj ljudi (npr. izbjegliĉki kampovi) [4, str. 272].
Vanredne situacije ĉesto uzrokuju razliĉite materijalne i duševne posljedice po
stanovništvo, te socijalna zaštita u takvim uslovima igra znaĉajnu ulogu. Ljudi mogu
izgubiti svoje najmilije (djecu, roditelje, supruţnike, braću, sestre i prijatelje), mogu ostati
bez posla ili bez kuće. Bez odgovarajućeg zbrinjavanja ili odgovarajuće psihološke
pomoći, ţrtve mogu pasti u depresiju, iz ĉega se moţe izroditi samoubistvo, nasilje ili
ozbiljnu bolest. Pravilan ljekarski tretman i pravovremeno zbrinjavanje ovih lica znaĉajno
mogu sprijeĉiti negativne uĉinke vanrednih situacija. Sluţbe koje djeluju u vanrednim
situacijama trebalo bi da imaju i savjetovališta, ne samo zbog gubitaka kod unesrećenih,
već i zbog potrebe za psihološkim savjetovanjem pripadnika hitnih sluţbi jer su u poslu
ĉesto izloţeni stresu. Zato je socijalna zaštita znaĉajan segment reagovanja u vanrednim
situacijama [4, str. 277–278].
5. ZAKLJUĈAK
Reagovanje u vanrednim situacijama je najvidljivija aktivnost koju u sluĉaju nesreća
izvode hitne sluţbe, pa tako i sluţba hitne medicinske pomoći. Zvaniĉnici, mediji i
javnost mjere uspjeh hitnih sluţbi na osnovu njihove djelotvornosti u fazi reagovanja.
Mjesna policija, vatrogasci i hitna pomoć prvi reaguju kad se nesreća desi, pri ĉemu
zaštita ţivota i zdravlja ugroţenih predstavlja kljuĉnu aktivnost. Kljuĉ uspjeha u ovom
sluĉaju jeste kvalitetno djelovanje hitnih medicinskih sluţbi.
307
LITERATURA
[1] Action Guide for Emergency Management at Institutions of Higher Education, (2009),
U.S. Department of Education
[2] Canton, L. G. (2007) Emergency Management: Concepts and Strategies for Effective
Programs, Wiley-Interscience, ISBN: 978-0-471-73487-1, Hoboken
[3] Clements, B. (2009) Disasters and Public Health: Planning and Response,
Butterworth-Heinemann, ISBN: 978-1-85617-612-5, Burlington – Oxford
[4] Coppola, D. P. (2007) Introduction to International Disaster Management, Elsevier –
Butterworth-Heinemann, ISBN: 978-0-7506-7982-4
[5] Ćulibrk, Ţ. (2007) Upravljanje vanrednim situacijama, Fakultet za bezbjednost i
zaštitu, ISBN: 978-99955-23-54-1, Banjaluka
[6] Haddow, G. and Bullock, J. (2006) Introduction to Emergency Management, Second
Edition, Butterworth-Heineman, ISBN: 978-0-7506-7961-9
[7] Handmer, J. and Dovers, S. (2007) Handbook of Disaster and Emergency Policies and
Institutions, Earthscan, ISBN: 978-1-84407-359-7, London - Sterling
[8] Pampel, F. C. (2008) Disaster Response, Facts On File, ISBN: 978-0-8160-7023-7
[9] Phelan, T. D. (2008) Emergency Management and Tactical Response Operations:
Bridging the Gap, Butterworth-Heinemann, ISBN: 978-0-7506-8712-6
308
III MEĐUNARODNA NAUĈNO - STRUĈNA KONFERENCIJA
BEZBEDNOST I KRIZNI MENADŢMENT –TEORIJA I PRAKSA
BEZBEDNOST ZA BUDUĆNOST – 2017.
GRAFIĈKA INTERPRETACIJA VATROGASNIH
SIMBOLA U RAĈUNARSKIM PROGRAMIMA
GRAPHIC INTERPRETATION OF FIREFIGHTING
SYMBOLS IN COMPUTER PROGRAMS
Dipl. inţ. Mirko Ilić, Viši vatrogasni oficir 1
1 Vatrogasni savez Vojvodine, Jovana Subotića 11, Novi Sad, SRBIJA,
Abstrakt: Grafička interpretacija u vatrogasnom pozivu je izrazito vaţna u smislu
vizuelizacije određenih operacija i taktičke razrade situacija. Vrši se kroz sistematizovane
simbole koji su propisani pravilnikom, a ono što se moţe smatrati novim, jeste
unapređenje ovog procesa kroz upotrebu računarskih programa (MS Visio, The Overlay
Maker) koji u mnogo čemu olakšavaju dalju upotrebu simbola i samim tim ovaj proces
čine još dostupnijim. Cilj rada je da javnosti pribliţi dostupnost ovih alata i samim tim
unapredi rad vatrogasnih jedinica i viših vatrogasnih organizacija. Radom je obuhvaćena
zakonska regulativa koja uređuje ovu oblast u Republici Srbiji i Ruskoj Federaciji.
Prikazan je primer dobre prakse koji se koristi u Ruskoj Federaciji kroz projekat GraFiS
tj. sistematizovan pristup grafičke interpretacije koji je namenjen svim vatrogasnim
jedinicama u Ruskoj Federaciji.
Kljuĉne reĉi: vatrogasni simboli, MS Visio, АИГС ГраФиС, grafička interpretacija,
The Overlay Maker
Abstrakt: Graphic interpretation in firefighting profession is very important in terms
of visualizing certain operations and tactical elaboration of situations. It runs through
systematized symbols prescribed by the rules, and what can be considered as new is the
improvement of this process through the use of computer programs (MS Office Visio, The
Overlay Maker), which in a great way facilitates further use of the symbols and thus make
this process even more accessible. The aim of this work is to bring the public closer to the
accessibility of these tools and thus improve the work of fire brigades and higher
firefighting organizations. The law covers the legislation regulating this area in the
Republic of Serbia and the Russian Federation. An example of good practice used in the
Russian Federation through the GraFiS project is presented. A systematic approach to
the graphic interpretation that is intended for all the firefighting units in the Russian
Federation.
Key words: firefighting symbols, MS Office Visio, АИГС ГраФиС, graphic
interpretation, The Overlay Maker
1. UVOD
Cilj ovog rada jeste da se vatrogasnim rukovodiocima uĉine dostupnim informacije o
programima koji mogu da pomognu u grafiĉkoj interpretaciji vatrogasnih simbola.
309
Interpretacija vatrogasnih simbola se direktno odnosi na operativne, taktiĉke ali i
strategijske razrade situacija u kojima se mogu naći vatrogasne jedinice, ali i jedinice
civilne zaštite. Praksa je do sada bila da se vatrogasni simboli unose na postojeće
osnovice za karte (operativne karte-radne karte) što je vršeno ruĉnim ucrtavanjem. Kako
se tehnologija rada menja uvoĊenjem raĉunara, nastala je potreba da se i crtanje unapredi
i na taj naĉin olakša izrada dokumentacije na standardizovan naĉin. Kako bi se to postiglo
potrebno je pristupiti primeni jednog programskog rešenja kojim se dobija uniformnost u
radu za brzo, precizno i jasno interpretiranje podataka koji su svima dostupni. Najĉešće je
prisutno u praksi da se koriste razna rešenja za izradu crteţa kojima se kasnije i
organizuje rad vatrogasnih jedinica, a to znaĉi da u praksi nije uvek primenjena normativa
za vatrogasne simbole. Navedene ĉinjenice nam ukazuju da nije ujednaĉena komunikacija
sa izvršiocima na terenu. Program za crtanje MS Visio i program za obradu slojeva-slika
The Overlay Maker, daju mogućnost brzog lakog upravljanja objektima (vatrogasnim
simbolima) te se tako radna karta moţe izraditi na brz i operativan naĉin.
Vatrogasni simboli su obeleţja koja se koriste kako bi se na taĉno odreĊen naĉin na karti
prikazala oprema koju koriste vatrogasne jedinice prilikom realizacije taktiĉkog zadatka.
Radom su obuhvaćeni sistemi grafiĉke interpretacije vatrogasnih simbola u Republici
Srbiji i Ruskoj Federaciji kroz dva programska rešenja (Visio i The Overlay Maker), kao i
primer dobre prakse u Ruskoj Federaciji kroz programski standard za grafiĉku
interpretaciju: АИГС ГраФиС.
2. NORMATIVNO UREĐENJE VATROGASNIH SIMBOLA
Kako se grafiĉka komunikacija smatra sistemskim vidom prenošenja poruka u okviru
vatrogasnih jedinica, ali i viših vatrogasnih organizacija kao i uprava koje vode
vatrogasne jedinice, postoji potreba za standardizacijom ovog segmenta vatrogasnog
poziva, tako da simboli budu uvek isti i jasno definisani. Radom su obraĊena dva
normativna sistema koja daju okvire interpretiranja vatrogasnih simbola na isti naĉin u
Ruskoj Federaciji i u Republici Srbiji.
Vatrogasni simboli u Ruskoj Federaciji su definisani sledećim standardima:
GOST 28130-89 Vatrogasna oprema. Aparati za gašenje poţara, sistemi za
gašenje poţara i protivpoţarni alarmi.
GOST 12.1.114-82 SSBT Vatrogasni kamioni i oprema.
Vatrogasni simboli u Republici Srbiji su definisani kroz normativne dokumente:
Vatrogasna oprema-Simboli, Pravilnik Br 50- 10287/1, Sluţbeni list SFRJ, br
38/81 od 02.06.1981. godine
Zaštita od poţara- Simboli za tehniĉke šeme, Pravilnik Br 50- 15677/1, Sluţbeni
list SFRJ, br 56/81 od 23.09.1981. godine
Taktiĉki znaci za voĊenje radne karte u CZ i OiO, Priruĉnik za obuku štabova
CZ, Beograd 1983. godine
Radne karte se izraĊuju po odreĊenom metodološkom postupku sa primenom vatrogasnih
simbola na odreĊen naĉin, a u skladu sa gore navedenim normativnim dokumentima, što
ukazuje na povezanost simbola i samim tim i sliĉnost koja se javlja u oba sistema
vatrogasnih simbola u Ruskoj Federaciji i Republici Srbiji. TakoĊe, bitno je napomenuti
da su normativni dokumenti stariji i više od 30 godina što ukazuje na postojanost sistema.
Primetna je promena tehnologije u izvedbi vatrogasnih vozila, ali i ostale opreme što
otvara prostor za izradu novih vatrogasnih simbola u normativi Republike Srbije.
310
3. VATROGASNI SIMBOLI U RUSKOJ FEDERACIJI I REPUBLICI
SRBIJI
Vatrogasni simboli koji se koriste i u Rusiji i u Srbiji su sliĉnog tipa i veoma lako se
mogu koristiti u razradi taktiĉkih zadataka. Na Slici 1 prikazani su simboli nekih
vatrogasnih vozila u Ruskoj Federaciji i Republici Srbiji. Sliĉna je situacija i sa ostalim
vatrogasnim simbolima, tako da se tehnika analize taktiĉkih situacija ne razlikuje, što
znaĉi da se koriste sliĉni principi izrade operativne-radne karte. Moţe se zakljuĉiti da je
moguće izvršiti uporeĊivanje ova dva sistema grafiĉkog interpretiranja vatrogasnih
simbola.
Slika 1: UporeĊivanje simbola za oznaĉavanje vatrogasnih vozila u Ruskoj Federaciji i
Republici Srbiji
Normativna dokumenta u Ruskoj Federaciji su generalno predvidela više vatrogasnih
simbola za prikazivanje vatrogasne opreme, vozila i dr, nego što je to sluĉaj u Republici
Srbiji. Ovakvo stanje daje mogućnost popunjavanja praznina koje nisu definisane
standardnim vatrogasnim simbolima Republike Srbije. Vatrogasni simboli predstavljaju
pojednostavljen prikaz orginalnih predmeta koje koriste vatrogasne jedinice na terenu i u
planiranju.
4. RAĈUNARSKI PROGRAMI-GRAFIĈKA INTERPRETACIJA
Raĉunarski programi koji se mogu koristiti u izradi radnih karti i crtanju vatrogasnih
simbola su:
The Overlay Maker
MS office Visio
Oba programska rešenja se mogu koristiti za grafiĉku interpretaciju i izradu radnih karata
(operativnih karata) koje su od interesa vatrogasnim jedinicama, jedinicama civilne zaštite
(u daljem tekstu: CZ) i višim vatrogasnim organizacijama i upravama koje rukovode
vatrogasnim jedinicama. Ono što je bitno napomenuti jeste da ponuĊena programska
rešenja nisu podjednako dobra za sve vrste zadataka. The Overlay Maker je softverski alat
najadekvatniji za razradu strategijske vrste zadataka, dok se MS Office Visio kao
programsko rešenje moţe koristiti za taktiĉke i operativne vrste zadataka. Navedeno ne
311
znaĉi da se programska rešenja meĊusobno iskljuĉuju, već da se nekima mogu lakše
rešavati odreĊena pitanja.
4.1. Programsko rešenje: The Overlay Maker
Ovo programsko rešenje je najbolje koristiti kod strategijskog nivoa razrade operativne
karte-radne karte za gašenje poţara. Programsko rešenje daje mogućnost lakog dodavanja
objekata (vatrogasnih simbola) i pravce akcija koje se preduzimaju upotrebom vatrogasne
opreme. Kako bi se program koristio, potrebno je da postoje osnova karte i izraĊeni
fajlovi *png formata sa izgledom vatrogasnih simbola koji su predmet primene. Na Slici
2 prikazan je izgled programskog okruţenja The Overlay Maker i primer taktiĉkog
zadatka: strategijsko delovanje vatrogasnih jedinica na terenu u sluĉaju gašenja šumskog
poţara u Deliblatskoj Pešĉari.
Slika 2: Izgled radnog okruţenja u programu The Overlay Maker i karte gašenja
šumskog poţara
4.2. Programsko rešenje: MS Office Visio
Predstavlja program koji je namenjen široj upotrebi i izradi razliĉitih vrsta crteţa. Kod
ovog rešenja postoji potreba za izradom osnovne baze-opoţarenog objekta i ostalih
detalja u neposrednoj blizini poţara (ulice, raspored hidrantske mreţe, vozila itd.). MS
Office Visio kao program se koristi u delu izrade operativne karte i primenjiv je na nivou
taktiĉke i operativne razrade zadataka. Dakle, moguće je upravljati svim objektima koji su
na crteţu koji je predmet izrade operativne karte. Prednost ovog programa je u tome što
on već ima izraĊene elemente objekata u okviru programa i oni se ne moraju crtati
ponovo. Svaki od tih elemenata je lako prilagodljiv i to ovaj program ĉini podobnim da se
upotrebljava za ovu vrstu aktivnosti. Kako program nije izvorno namenjen za vatrogasne
simbole, potrebno je iste izraditi u skladu sa normativnom dokumentacijom. Na Slici 3
prikazan je izgled radnog okruţenja u programu MS Office Visio za primer gašenja
poţara na zatvorenom objektu. Grafiĉka interpretacija vatrogasnih simbola na teritoriji
Republike Srbije nije definisana sistemski. U zavisnosti od potrebe i tehniĉkog rešenja, do
rešenja se dolazi individualno, što za rezultat ima da ne postoji alat koji je upotrebljiv
svima, već pojedincima koji su za sopstvene potrebe pojedinaĉno izradili potrebne
elemente koji se koriste za izradu radnih-operativnih karata.
312
Slika 3: Izgled radnog okruţenja u programu MS Office Visio i operativne karte gašenja
poţara
5. PRIMER DOBRE PRAKSE U RUSKOJ FEDERACIJI
Primer dobre prakse je tehniĉko rešenje koje je izvedeno u Ruskoj Federaciji. Naime,
grafiĉka interpretacija vatrogasnih simbola je rešena kroz jedan grafiĉki sistem (MS
Office Visio). Na ovaj naĉin je unificiran sistem grafiĉke komunikacije, a samim tim
obuke u ovom segmentu vatrogasnog poziva na celom govornom podruĉju Ruske
Federacije. Sistem АИГС ГраФиС razvijen je od strane nauĉno-tehniĉkog centra sibirske
vatrogasne i spasilaĉke akademije Drţavne vatrogasne sluţbe Ministarstva za vanredne
situacije Rusije.
АИГС ГраФиС predstavlja poseban softverski alat koji se implementira na platformi MS
Office Visio, a dizajniran je za izradu operativnih karata za ureĊivanje pravaca delovanja
i sredstava za zaštitu od poţara i sprovoĊenje vatrogasnih i taktiĉkih kalkulacija. АИГС
ГраФиС (na engl. GRAphical FIre Sets) predstavlja automatizovani informacioni grafiĉki
sistem koji je dizajniran da prikaţe i prilagoĊava detaljnu situaciju na operativnu i
taktiĉku sliku mesta, a samim tim i mesta gašenja poţara, ĉime se postiţe kvalitetnije
voĊenje intervencije gašenja poţara.
Programsko rešenje funkcioniše na raĉunarima sa odreĊenim karakteristikama i to:
Operativni sistem: Windows XP/Vista/7/8.
Softver: MS Office 2003 ili noviji, sa instaliranim MS Visio 2007 aplikacijama,
MS Access 2007 ili novijim.
6. ZAKLJUĈAK
Uvidom u normativne dokumente koji ureĊuju grafiĉku interpretaciju vatrogasnih simbola
u Ruskoj Federaciji i Republici Srbiji, dolazimo do zakljuĉka da za neke vatrogasne
sprave nisu definisani simboli sa kojima se susreću vatrogasne jedinice na terenu.
Vatrogasni simboli su u obe zemlje sliĉnog tipa i moguće je izvršiti uporeĊivanje, što
omogućuje lako prepoznavanje simbola koji su korišćeni u našim uslovima, a izvorno su
definisani ruskim standardom- GOST.
Programi MS Office Visio i The Overlay Maker omogućavaju korisniku brzu i efikasnu
izradu radne karte na terenu bez dodatnih troškova za programsko rešenje. АИГС
ГраФиС (na engl. GRAphical FIre Sets) je izuzetno koristan i dobro osmišljen sistem
koji je lako primenjiv i kod nas. Uz minimalna prilagoĊavanja, dobija se odliĉan sistemski
alat koji omogućuje unapreĊenu komunikaciju i tipsku izradu operativne-radne karte.
313
TakoĊe, moguća je obuka pripadnika vatrogasnih jedinica kroz tipske forme koje su već
izraĊene u okviru projekta АИГС ГраФиС.
LITERATURA
[1] GOST 28130-89 Vatrogasna oprema. Aparati za gašenje poţara, sistemi za gašenje
poţara i protivpoţarni alarmi
[2] GOST 12.1.114-82 SSBT. Vatrogasni kamioni i oprema
[3] Pravilnik Br 50- 10287/1, Vatrogasni oprema- Simboli od 1981-06-02; Sluţbeni
list SFRJ, br 38/81
[4] Pravilnik Br 50- 15677/1, Zaštita od poţara- Simboli za tehničke šeme od 1981-09-
23; Sluţbeni list SFRJ, br 56/81
[5] Mandić, M., Ismailović, K., Zagorac, Đ. (2013). Taktiĉki znaci za voĊenje radne
karte u CZ i OiO, Priručnik za obuku štabova CZ, Zavod za udţbenike i nastavna
sredstva, Beograd
[6] Ilić, M. (2013). Evakuacija kao mera smanjenja rizika od poplava, Fakultet
tehniĉkih nauka Novi Sad, Novi Sad
[7] The Overlay Maker, http://www.oracle.com/technetwork/java/overlaymaker-
137247.html Accessed: 2017-08-10
[8] GRAphical FIre Sets, http://www.graphicalfiresets.ru Accessed: 2017-08-10
314
III MEĐUNARODNA NAUĈNO - STRUĈNA KONFERENCIJA
BEZBEDNOST I KRIZNI MENADŢMENT –TEORIJA I PRAKSA
BEZBEDNOST ZA BUDUĆNOST – 2017.
ORGANIZATORI KONFERENCIJE
REGIONALNA ASOCIJACIJA ZA BEZBEDNOST I KRIZNI MENADŢMENT
S4 GLOSEC GLOBALNA BEZBEDNOST
OPŠTINA OBRENOVAC
315
POKROVITELJI KONFERENCIJE
FAKULTET BEZBEDNOSTI UNIVERZITETA U BEOGRADU
FAKULTET ZAŠTITE NA RADU UNIVERZITETA U NIŠU
PRIVREDNA KOMORA SRBIJE – UDRUŢENJE ZA PRIVATNO
OBEZBEĐENJE
316
SEKTOR ZA VANREDNE SITUACIJE
FAKULTET ZA LOGISTIKU - CELJE
VELEUĈILIŠTE U KARLOVCU
BEZBJEDNOSNI ISTRAŢIVAĈKI CENTAR – BANJA LUKA
317
CIP-Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
005.334(082)
355.02(082)
351.86(082)
MeĊunarodna nauĉno struĉna konferencija „Bezbednost i krizni
menadţment – teorija i praksa – (3, 2017, Obrenovac, Beograd)
Bezbednost za budućnost 2017: Zbornik radova/ III MeĊunarodna nauĉno struĉna
konferencija „Bezbednost i krizni menadţment – teorija i praksa – Bezbednost za
budućnost 2017― – Obrenovac, 2017, [urednici: Branko Babić, Nenad Komazec]
– Beograd, Regionalna Asocijacija za bezbednost i krizni menadţment, S4
GLOSEC Globalna bezbednost, 2017 (Beograd, Donat graf) – ilustr. – 323 str.;
24cm.
Napomene i bibliografske reference uz tekst. Bibliografija uz svaki rad
ISBN- 978-86-80698-08-3
a) Krizni menadţment – Zbornici b) Bezbednost-Zbornici
COBBISS.SR.ID 245076748
