Pravni Vodic Za Nevladine Organizacije

7/25/2019 Pravni Vodic Za Nevladine Organizacije

1/24

ivka Vasilevska

PRAVNI VODIZA NEVLADINE

ORGANIZACIJE

BEOGRAD, 2004


2/24

UVOD

Nevladine organizacije osnivaju i u njima se angauju graanirazliitih struka i obrazovanja. Njima je, uglavnom, jasno da e se,

prihvatajui taj angaman, nai u situaciji da moraju da potuju pravnepropise kojima su regulisani udruivanje graana i pojedine delatnostikojima e se organizacija baviti. U skromnim uslovima u kojima radiveina domaih organizacija, nije mogue uvek izdvojiti sredstva zaangaovanje strune pravne pomoi, pogotovu ne takve koja bi sesastojala samo u optim uputstvima o osnovnim pitanjima koja trebaznati da bi se organizacija osnovala i radila u skladu sa zakonima i saopte prihvaenim pravilima za rad ove vrste organizacija.

o su bili razlozi zbog kojih je !entar za razvoj nepro"itnog sektora, uokviru programa #ravnog savetovalita za nevladine organizacije,objavio broure $%ako osnovati i registrovati nevladinu organizaciju&i $#ravni vodi za N'(&. ira u kom su distribuirane te broure,ukljuujui i broj korisnika internet izdanja )dostupnih na veb*sajtu!entra+, pokazao da postoji potreba za prirunicima te vrste inastavljanjem ove aktivnosti !N#-.

Naalost, izostalo je oekivano zaokruivanje pravnog okvira za N'( donoenje novih propisa o osnivanju, registraciji i radu udruenja i"ondacija i prilagoavanje nekih drugih propisa koji su od znaaja zarad N'(, za koje smo prvobitno vezivali planirana nova izdanja naih

prirunika.

/eutim, nakon objavljivanja broure $#ravni vodi za N'(& ipak jedolo do izmene nekih propisa, a i njeno tampano izdanje ve jeodavno iscrpljeno. -toga smo se odluili za objavljivanje njenognovog, izmenjenog i dopunjenog izdanja.

0roura sadri neka osnovna uputstva o obavezama registrovanihN'(, koje su regulisane propisima iz razliitih oblasti kako onimakoji reguliu status tih organizacija, tako i onima koji reguliu brojnadruga pitanja sa kojima se organizacije mogu susretati u toku svograda.


3/24

Naravno, u tekstu ovakvog karaktera nisu mogla biti obuhvaenabrojna pitanja koja se tiu samo pojedinih oblasti i koja moraju daznaju ljudi koji rade u tim oblastima )npr. u organizacijama koje se

bave humanitarnim radom, obrazovanjem i istraivanjem, radom sadecom i omladinom, i t.d.+. -toga smo ovde nastojali da ukaemo naneke opte obaveze N'( i nain postupanja u pojedinim situacijama)npr. kad treba izvriti izmenu normativnih akata+. ( nekim pitanjimanisu mogla biti data preciznija i konkretnija uputstva, bilo zbog togato bi to prevazilazilo planirani obim ovog izdanja, bilo zato to bi zato bila potrebna i znanja iz nekih drugih struka, bilo zato to bi, ponekim pitanjima, to bilo neracionalno zbog oekivanih promena

propisa. o je razlog to su neka uputstva data na nain koji je uskladu sa optim pravnim principima, tako da bi mogla biti primenjiva

bez obzira na izmenu nekih konkretnih zakonskih reenja )na primer,

porezi i doprinosi se moraju plaati i poreske olakice se mogukoristiti, a konkretni uslovi i iznosi se menjaju tokom vremena+.

#ored toga, nastojali smo da obuhvatimo i neke principe i pravila kojase primenjuju na rad N'( u drugim zemljama )imajui pre svega uvidu regulativu u dravama !entralne i 1stone 2vrope+, a koja jouvek nisu regulisane domaim pozitivnim propisima. 3a ovakav

pristup odluili smo se, pre svega, zbog toga to smatramo da su tiprincipi prihvatljivi i oekujemo da e postati i deo domae regulative,kao i zbog toga to su domae nevladine organizacije i do sada, iz vierazloga, bile upuene na saradnju sa organizacijama iz drugih zemaljai to se moe oekivati da e ta saradnja ubudue biti jo znaajnija,

pa samim tim i potreba poznavanja tih principa i pravila od stranedomaih N'( vea.


4/24

OBAVEZE PO ZAKONIM O UDRUIVANJU GRAANA

#ored uslova i postupka osnivanja i registracije nevladinih organizacija )tj.udruenja graana+ i uslova i postupka za prestanak istih, zakoni kojima suova pitanja regulisana4 predviaju jo neke obaveze registrovanihorganizacija.

im zakonima predviene su obaveze za obavetavanje organa koji vodiregistar o odreenim injenicama i promenama, i to5

a+ o ulanjivanju u meunarodnu organizaciju i nazivu te organizacije6b+ o izmenama i dopunama statuta )dostavlja se tekst izmena i dopuna i

zapisnik sa sednice na kojoj su usvojene+6

c+ o promenama ostalih injenica koje se upisuju u registar )naziv7

, sedite,adresa, ciljevi, lanstvo u meunarodnoj organizaciji, lice ovlaeno dazastupa i predstavlja organizaciju+6

d+ o donoenju odluke o prestanku organizacije6e+ o smanjenju broja lanova ispod broja odreenog za njeno osnivanje6"+ o prestanku rada za vreme due od godinu dana.

(rganizacija koja je osnovana i registrovana po saveznom zakonu duna jeda registracioni organ8 obavesti o injenicama, odnosno promenamanavedenim pod )a+, )b+ i )c+ u roku od 89 dana od dana nastanka tihinjenica, odnosno promena, a o onim navedenim pod )d+ i )e+ u roku od 4:dana )injenicu da je organizacija prestala sa radom za due od godinu danautvruje nadleni organ+.

3a organizacije koje su registrovane po republikom zakonu predvien jerok od 89 dana za obavetavanje o promenama injenica koje se upisuju uregistar i rok od 4: dana za obavetenje o ulanjivanju u meunarodnuorganizaciju i o razlozima za brisanje iz registra )odluka organizacije,smanjenje broja lanova i zabrana rada+.

43akon o udruivanju graana u udruenja, drutvene organizacije i politike organizacije koji se osnivajuza teritoriju -;< )=-lubeni list -;, br. ?7@A9+, 3akon o drutvenim organizacijama i udruenjimagraana )=-lubeni glasnik -->, br. 7?@B7, 4C@B?, :9@B?, ?:@B:, 47@BA i =-lubeni glasnik ->, br. ?B@A?+.7U sluaju promene naziva organizacije obavezno treba izvriti izmene statuta, s obzirom da se nazivorganizacije utvruje statutom. 1zmenom treba obuhvatiti i sve odredbe u kojima se pominje nazivorganizacije.8/inistarstvo za ljudska i manjinska prava.


5/24

DOKUMENTAIJA I OD!U"IVANJEU ORGANIZAIJI

Uredno uvanje dokumentacije

1ako izgleda da se to podrazumeva, iskustvo pokazuje da je potrebnoskrenuti panju na vanost urednog uvanja dokumetnacije o upisu uregistar i ostale dokumentacije nastale u radu organizacije. o je, presvega, potrebno zbog same organizacije i odnosa u njoj. Naime,neophodno da u sluaju bilo kakve nejasnoe ili sumnje o, na primer,ovlaenju odreenog organa organizacije ili proceduri za donoenje

pojedinih odluka, postoji autentini tekst vaeeg statuta kojim su tapitanja regulisana. ako se, izmeu ostalog, mogu izbei nepotrebne

nesuglasice i sporovi unutar organizacije. akoe je vano da seuredno uvaju tekstovi odluka koje donose organi organizacije,zapisnici sa sednica kolektivnih organa, programi i izvetaji, prepiskai dr. U vezi sa ovim treba imati u vidu i to da organizacija moe biti

brisana iz registra ako se utvrdi da je prestala sa radom za vreme dueod godinu dana, pa je postojanje uredne dokumentacije o radu vano izbog dokazivanja da je organizacija radila u tom periodu.

1pak, za sluaj potrebe korisno je znati da se spisi predmeta u vezi saregistracijom organizacija trajno uvaju kod organa nadlenog za upisu registar. #rema 3akonu o optem upravnom postupku ?, stranke u

postupku imaju pravo da razgledaju spise predmeta i da o svom trokuprepiu, odnosno "otokopiraju potrebne spise )pod nadzoromodreenog slubenog lica+. (d tog organa se moe dobiti i overenakopija reenja o upisu u registar. -toga se, u sluaju gubitka ilioteenja nekog od dokumenata dostavljenih organu kod kog jeorganizacija upisana u registar ili reenja o upisu u registar, trebaobratiti tom organu i, uz plaanje propisane takse, pribaviti kopiju togdokumenta.

Odluivanje u organizaciji

akoe, uvek treba imati u vidu vanost potovanja procedureprilikom odluivanja u organizaciji, a pre svega5?=-lubeni list -, br. 88@AC )lan C9+.


6/24

- da odluku o odreenom pitanju donosi onaj organ koji je, premastatutu, nadlean za njeno donoenje, odnosno za odluivanje po

pitanjima na koja se ta odluka odnosi6- da nain donoenja odluke, posebno kada istu donosi kolektivni

organ, bude u skladu sa odredbama statuta o nainu odluivanja togorgana )sazivanje, predsedavanje sednicom, kvorum potreban za

punovano odluivanje, potrebna veina glasova za donoenjeodluke+. :

#od odlukom se ovde podrazumeva kako donoenje odluka popojedinim konkretnim pitanjima u radu organizacije )ukljuujui iodluke o izboru i razreenju organa+, tako i odluivanje o donoenjuunutranjih normativnih akata kojima se reguliu pojedina pitanja i

ureuju odnosi unutar organizacije )o emu e biti govora u posebnomodeljku+.

53bog toga je vano i uredno voditi zapisnuke sa sednica kolektivnih organa u kojima treba,pored ostalog, obavezno navest i koliko ukupno lanova ima taj organ, koliko je bilo prisutnihna sednici i koliko je glasalo za, odnosno protiv odreene odluke .


7/24

DONO#ENJE I IZMENA NORMATIVNI$ AKATANEV!ADINE ORGANIZAIJE

#rilikom normiranja odnosa u organizaciji, a naroito prilikom izradeosnovnog normativnog akta statuta, treba uiniti napor da isti bude tokvalitetnije pripremljen, jer je to od bitnog znaaja za njegovu primenu i, ukrajnjoj liniji, za ostvarivanje ciljeva zbog kojih je donet.

-toga smatramo da je neophodno dati neka osnovna uputstva koja moguorganizacijama da pomognu u izvravanju ovog veoma sloenog zadatkaD.

#rilikom donoenja bilo kog normativnog akta treba obezbediti odreene

pretpostavkeC

, od kojih su najvanije sledee5

Da akt bude donet od strane onog organa organizacije koji je ovlaenza donoenje takvog akta. (dredbe o nadlenosti za donoenje optihakata organizacije, ukljuujui i statut, sadrane su u njenom statutu )zadonoenje prvog statuta organizacije zakonom je utvrena nadlenostosnivake skuptine+. Ukoliko ta nadlenost nije statutom izriitoutvrena, uzima se da je za donoenje opteg akta nadlean onaj organkoji je nadlean i za donoenje statuta. U uvodnom delu akta obavezno se

treba pozvati na odredbe o nadlenosti za njegovo donoenje. Da prilikom donoenja akta bude sprovedena odgovarajua proceduraza njegovo donoenje. #roceduru donoenja normativnog akta ini skuppropisanih radnji koje moraju biti obavljene u toku itavog postupka, odprve "aze davanja predloga ili inicijative za njegovo donoenje doposlednjih "aza usvajanja. Ereka u proceduri donoenja dovodi u pitanje"ormalno pravnu valjanost akta, a odredbe o njoj se obino nalaze ustatutu organizacije )ponekad su detaljnije razraene u poslovnicima oradu pojedinih organa+.

D1zrada propisa se, inae, smatra jednim od najsloenijih poslova u pravnoj struci.C#ro". dr 1vo 0orkovi5 #ostupak i tehnika izrade pravnih propisa, 1n"ormator, 3agreb, 4AB:. #remanavedenom udbeniku, kojim je obuhvaena izrada propisa dravnih organa i normativnih akata drugih

pravnih lica, kao objektivne pretpostavkeza pravilno donoenje bilo kog pravnog propisa uzimaju se5 daje donosilac nadlean, da je sprovedena odreena procedura donoenja, da propis ima odgovarajui sadraji da je istom obezbeeno vremensko i prostorno delovanje, a kao subjektivne pretpostavke ije je

postojanje nuno na strani redaktora pravnih propisa5 opta naobrazba, poznavanje drutveno*politikog ipravnog sistema, poznavanje principa i naela za izradu pravnih propisa )znanje iz nomotehnike+ isposobnost jezinog izraavanja.


8/24

Da normativni akt ima odgovarajui sadraj , tj. da se njegovimodredbama reguliu sva ona pitanja zbog ijeg se regulisanja ondonosi )za statut organizacije, to znai da moraju da se obuhvatesva pitanja za koja je zakonom propisano da se reguliu statutom+,ali da se istim ne reguliu ona pitanja za koja donosilac nijenadlean. #ored toga, vano je da sadraj bude dat po jednomloginom redu i da odredbe budu jasne i neprotivrene. akoetreba voditi rauna o jasnoi izraavanja, tako da sadraj propisa

bude jasan svakome, da bi se izbegli mogui nesporazumi unjegovoj primeni.

Da se jasno odredi vremensko vaenje normativnog akta , tako dabude jasno od kada poinje njegova primena, odnosno od kada sepitanja koja se tim aktom reguliu reavaju na nain koji je istimpropisan )propis u kom nije oznaen poetak vaenja ne moe se

primeniti+. o se moe uiniti na nekoliko naina )odreivanjemdatuma, odreivanjem da akt vai od dana donoenja ili nakonisteka odreenog vremena od dana donoenja, a ako za to postojeuslovi od objavljivanja ili nakon isteka odreenog roka nakonobjavljivanja+. #ored toga, ako donoenjem jednog normativnogakta prestaje da vai drugi akt kojim su bila regulisana ta pitanja,nuno je to jasno oznaiti.

Uobiajeno je da jedan normativni akt sadri5 uvodni deo, naslov, centralnideo, prelazne odredbe i zavrne odredbe.

U uvodnom delu)preambuli+ treba oznaiti pravni osnov za donoenjeodnosnog normativnog akta i ko je i kada doneo taj akt.

Naslov iz naslova treba da se vidi o kojoj je vrsti akta re i karakternjegovog sadraja )za statut je dovoljno navesti da se radi o statutuodreene organizacije+

Centralni deonormativnog akta, ili njegov sadraj u uem smislu, jenajvaniji deo svakog propisa i on obuhvata celokupnu materiju zbogijeg se regulisanja isti donosi. (n je obino podeljen na lanove, kojimogu imati po jedan ili vie stavova )u okviru kojih mogu postojati takeili alineje+, a dui i sloeniji propisi mogu biti podeljeni na delove, glave,odeljke i sl.

Prelazne odredbe reguliu reavanje onih sluajeva i odnosa ije jereavanje poelo po odredbama ranijeg propisa a nije zavreno do


9/24

donoenja novog i one se mogu uneti u normativni akt organizacije akoza tim postoji potreba.

Zavrne odredbe su obavezni sastavni deo svakog propisa, pa inormativnog akta N'( i njima se regulie kada taj propis stupa na snagu

i kada poinje njegova primena )mogue je da se ova dva momentapodudaraju ili da se razlikuju+. Fko stupanjem na snagu jednog aktaprestaje da vai neki drugi akt kojim je bila regulisana ista materija, totreba jasno oznaiti u zavrnim odredbama.

Na kraju, u vezi sa sadrajem normativnih akata N'( trebanapomenuti da svi ostali akti organizacije treba da budu u skladu sastatutom, da treba da budu meusobno usaglaeni i, naravno, da netreba da budu u suprotnosti sa vaeim ustavima, zakonima i drugim

propisima.

U toku rada organizacije moe, iz razliitih razloga, doi do potrebeda se izvre izene i!i "opune)ili izmene i dopune+ pojedinih akata.#ored ve navedenih pravila koja treba potovati prilikom donoenjanormativnih akata, pri izmenama i dopunama normativnih akata trebaimati u vidu i sledee5

1zmena dela teksta pravnog propisa vre se tako to se utvruje iizraava deo koji se menja, s tim da se njegov sadraj ne navodi, a

zatim se daje sadraj teksta kako izmenjen glasi. %od prve izmenenavodi se puni naziv propisa, odnosno normativnog akta koji semenja. Fko se na primer menja itav jedan lan ili stav u okviru lana,onda to izgleda ovako5

lanu !" #tatuta druenja graana $Plavo nebo% stav&" menja se i glasi'

$(navesti kako glasi novi tekst tog stava)%"

1 kad je u jednom stavu potrebno promeniti samo jednu reenicu,tehniki je lake izmenu izvriti davanjem kompletnog novog teksta

tog stava, iako se u novom )u odnosu na stari tekst+ menja samo jedandeo starog teksta.

Fko se pak menja samo jedna re, broj i sl., onda je potrebno navestiraniji sadraj i nain na koji je izmenjen. Na primer5

lanu *&" re +okruglog, zamenjuje se reju +ovalnog,"


10/24

Fko je usled izvrenih izmena deo sadraja pravnog propisa postaobezpredmetan, onda se takav deo moe brisati. ada se u izmenamanavodi na primer5

-lan ." brie se" /li npr" u lanu *0" stav 1" brie se2 itd.

Gopune teksta pravnog propisa vre se na nain to se uz postojeitekst na odgovarajuim mestima unose potrebne dopune.

Fko se dodaje novi lan, onda se navodi na primer5/za lana 3" dodaje se novi lan 3a" koji glasi'$(navesti tekst novog lana)%"

#o pravilu u takvim sluajevima novi lan ne dobija numeracijuoznaenu veim brojem )ne kae se, dakle, iza lana ?. dodaje se novi

lan :, jer bi se u tom sluaju morala menjati numeracija svih lanovado kraja teksta, ve se novi lan ubacuje numeracijom koja ne traidalje promene )unoenjem iza lana ?. novog lana ?a, ostali lanovizadravaju postojeu numeraciju+.

%ad se zbog unete dopune u okviru jednog lana poveava brojstavova toga lana, onda to treba naznaiti. Na primer5

lanu 3" iza stava ." dodaje se novi stav 32 koji glasi'+(daje se sadraj novog stava),

Dosadanji stav 3" postaje stav &"

U praksi je uvek potrebno proceniti koliko iroko izmene i dopunemogu ii, odnosno da li je umesto velikog broja izmena i dopuna boljedoneti novi akt. #oznato je da veliki broj izmena i dopuna jednog

propisa oteava njegovu primenu, zbog ega se u zakonodavnoj praksiponekad u takvim sluajevima koristi tehnika izrade preienogteksta zakona. /eutim, za nevladine organizacije je preporuljivo da,kada imaju nameru, odnosno potrebu da izvre obimnije izmenenormativnog akta, to urade usvajanjem novog integralnog teksta tog

akta )u kom e neke odredbe ostati iste kao u ranijem tekstu, a neke ebiti izmenjene u odnosu na raniji tekst+. #ri tome, naroito ako se radio donoenju novog statuta, treba voditi rauna da se iz novog teksta neizostavi regulisanje nekog pitanja koje se, po zakonu, mora regulisatitim aktom.


11/24

OBAVEZE PO PROPI%IMA O RADNIM ODNO%IMA

Nevladina organizacija koja ima zaposlene ili povremeno angauje radnikeza obavljanje odreenih poslova ima, prema propisima kojima su reguliraniradni odnosiB, sva prava i obaveze kao i svaki drugi poslodavac )poslodavac

je svako domae ili strano pravno i "iziko lice koje ima zaposlene+. o znaida se sve obaveze koje su zakonima i drugim propisima )na primer, onimakojima su regulisani porezi i doprinosi+ predviene za poslodavca odnose ina nevladinu organizaciju kao poslodavca. Naravno, lica koja su angaovanaza obavljanje tih poslova imaju takoe sva prava i obaveze predviene tim

propisima.

Fngaovanje lica za obavljanje odreenih poslova mogue je putemzasnivanja radnog odnosa ili radom van radnog odnosa.

Radni odnos

adni odnos je zakonom de"inisan kao odnos po osnovu rada izmedjuzaposlenog i preduzea, drugog pravnog ili "izikog lica )tj. poslodavca+,koji se zasniva ugovorom o radu. Ugovor o radu zakljuuju zaposleni i

poslodavac. Ugovor moe da se zakljui na neodreeno ili na odreenovremeA, sa punim ili sa nepunim radnim vremenom 49, kao i za rad van

prostorija poslodavca.44

Ugovor se zakljuuje u pisanom obliku, pre stupanja zaposlenog na rad.-adraj ugovora o radu propisan je 3akonom o radu, a na prava i obaveze

B3akon o radu H-lubeni glasnik -H, br. [email protected] u ugovoru nije utvreno vreme na koje se zakljuuje, smatra se ugovorom o raduna neodreeno vreme. adni odnonos na odreeno vreme moe da se zasnuje zaobavljanje odreenih poslova samo za period koji, neprekidno ili sa prekidima )kao

prekid se ne smatra period krai od 89 radnih dana+, traje najdue tri godine, a ako se radio zameni privremeno odsutnog zaposlenog do njegovog povratka. adni odnoszasnovan na odreeno vreme postaje radni odnos na neodreeno vreme ako zaposleninastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos.493aposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu

provedenom na radu, kao i pravo da za ostatak radnog vremena zasnuje radni odnos kod drugogposlodavca.44akav rad zaposleni moe da obavlja sam ili sa lanovima svoje ue porodice, a u ime i za raun

poslodavca.


12/24

koja nisu utvrena ugovorom o radu primenjuju se odgovarajue odredbezakona i opteg akta. #oslodavac je takoe duan da odmah prijavizaposleno lice organizacijama nadlenim za poslove zapoljavanja i

penzijskog, invalidskog i zdravstvenog osiguranja, u skladu sa zakonom.

Ugovor o radu ili drugi akt o zasnivanju radnog odnosa, odnosno drugi akt oradnom angaovanju, kao i prijavu na obavezno socijalno osiguranje morajuse uvati u poslovnim prostorijama poslodavca. -vako reenje o ostvarivanju

prava, obaveza i odgovornosti dostavlja se zaposlenom u pisanom obliku, saobrazloenjem i poukom o pravnom leku.

3akonom je takoe propisano da zaposleni ima radnu knjiicu, koju predajeposlodavcu prilikom zasnivanja radnog odnosa. adna knjiica je javnaisprava, koju izdaje nadleni organ optinske uprave. adnu knjiicu uva

poslodavac i duan je da istu, uredno popunjenu, vrati zaposlenom na danprestanka radnog odnosa.

U pogledu ostvarivanja osnovnih prava iz radnog odnosa )pravo na zaradu,bezbednost i zatitu zdravlja na radu, prava u sluaju bolesti, i dr.+, duineradnog vremena, rasporeda radnog vremena, odmora i otsustava, isplatezarada, naknada i drugih primanja, kao i prestanka radnog odnosa,

poslodavac je takoe duan da potuje odgovarajue zakonske odredbe, aradnik ima pravo na zatitu od strane nadlene inspekcije, kao i na sudskuzatitu.

Radno vreme, odmori i odsustva

rajanje radnog vremena, njegov raspored u toku dana, nedelje i u okviruukupnog godinjeg radnog vremena, uslovi za preraspodelu radnog vremena,

pravo na dnevni, nedeljni i godinji odmor, kao i pravo na plaeno ineplaeno odsustvo, takoe su regulisani zakonima, a ovde ukazujemo samona osnovna zakonska reenja koja se tiu ovih pitanja.

#uno radno vreme traje ?9 asova u radnoj nedelji, s tim to zaposleni imapravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 89 minuta, koji seuraunava u radno vreme, ali koji se ne moe koristiti na poetku i na krajuradnog vremena. Nedeljni odmor mora da traje najmanje 7? asa


13/24

neprekidno, a godinji odmor najmanje 4B radnih dana. 47 #ri utvrivanjuduine godinjeg odmora radna nedelja se rauna kao pet radnih dana.Eodinji odmor se moe koristiti i u dva dela )prvi deo u trajanju odnajmanje 47 radnih dana u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnijedo 89. juna naredne godine+.

3aposleni ima pravo i na plaeno otsustvo u sluajevima predvienimzakonom )stupanje u brak, selidba, poroaj lana ue porodice, smrt lanaue porodice i dr.+, na plaeno otsustvo u dane odreenih verskih praznika, au odreenim sluajevima i na neplaeno odsustvo, za vreme kojeg mirujunjegova prava i obaveze iz radnog odnosa.

Zarade, naknade i druga primanja

3aposleni ima pravo na odgovarajuu zaradu, koja se utvruje u skladu sazakonom, optim aktom ili ugovorom o radu. 3arada se isplauje urokovima utvrenim optim aktom ili ugovorom o radu, a najmanje jedanputmeseno.

#ored zarade i naknada, zaposleni ima pravo i na druga primanja, kao to sunaknada trokova za dolazak i odlazak sa rada, dnevnica za slubeno

putovanju u zemlji i inostranstvu, naknada zarade za vreme odsustvovanja sarada zbog privremene nesposobnosti za rad, zbog vojne vebe ili odazivanjana poziv dravnog organa, i dr.

Nadzor

3akonom o radu predviena su i ovlaenja inspekcije rada za nadzor nadnjegovim sprovoenjem. U vrenju inspekcijskog nadzora inspekcija jeovlaena da reenjem naloi poslodavcu da u odreenom roku otkloniutvrene povrede zakona, opteg akta ili ugovora o radu, a u odreenim

sluajevima i da zabrani obavljanje delatnosti poslodavca.

47Guina godinjeg odmora za svakog zaposlenog utvruje se zavisno od duine staa osiguranja, uslovarada i drugih kriterijuma utvrenih optim aktom ili ugovorom o radu.


14/24

Rad van radnog odnosa

#ored radnog odnosa, za obavljanje odreenih poslova, za koje se ne zasnivaradni odnos, moe se zakljuiti ugovor sa odreenim licem. #osebnimodredbama 3akona o radu regulisani su ugovor o obavljanju privremenih i

povremenih poslova i ugovor o delu.

Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova moe se zakljuitiza obavljanje poslova iz delatnosti poslodavca koji su po svojoj prirodi takvida ne traju due od 4B9 radnih dana u kalendarskoj godini. Iice koje obavljate poslove ima pravo na penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranja.akav ugovor se moe zakljuiti i sa licem koje je lan omladinske ilistudentske zadruge, u kom sluaju to lice ima pravo na osiguranje za sluaj

povrede na radu i pro"esionalnog oboljenja.

Ugovor o delumoe da se zakljui radi obavljanja poslova koji su vandelatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravkuodreene stvari, samostalno izvrenje odreenog "izikog ili intelektualnog

posla, kao i za kulturno*umetnike poslove )sa licem koje obavlja takveposlove+.48

Volonterski rad ranijim zakonom o radnim odnosima bilo je predvieno daposlodavac moe da zakljui ugovor o volonterskom radu sa nezaposlenimlicem, radi obavljanja pripravnikog staa i polaganja strunog ispita, kad jeto zakonom predvieno kao poseban uslov za samostalan rad, ili sa licemkoje eli da se struno usavri i stekne posebna znanja i sposobnosti za rad usvojoj struci, odnosno da obavi specijalizaciju za vreme utvreno

programom usavravanja, odnosno specijalizacije. -ada vaei 3akon o radune sadri ovakvu odredbu, a volontiranje u smislu sticanja odreene prakseili strunog usavravanja van radnog odnosa predvieno je nekim posebnim

propisima, ukljuujui i one koji se odnose na zapoljavanje.

/eutim, volonterski rad u smislu dobrovoljnog i organizovanog pruanja

usluga drugim licima ili za opte dobro bez naknade)tj. u smislu u kom seprvenstveno koristi u nevladinim organizacijama+ nije regulisan na optinain.4?Gok se takva regulativa ne uspostavi, na volonterski rad bi se jedinomogla primenjivati pravila 3akona o obligacionim odnosima. #o tom

48Ugovor o delu je potpunije regulisan 3akonom o obligacionim odnosima )$-lubenilist -;


15/24

zakonu, strane u obligacionim odnosima su slobodne da, u granicamaprinudni4 propisa2 javnog poretka i dobri4 obiaja, svoje odnose urede posvojoj volji, ugovorna obaveza mora biti mogua, doputena i odreena,odnosno odrediva, strane su dune da izvre svoju obavezu i odgovorni su zanjeno ispunjenje, i t.d.

Autorsko delo iako ovo pitanje nije regulisano propisima o radnimodnosima, ovde treba pomenuti i to da nevladina organizacija moe da doeu situaciju da koristi autorsko delo lica koje je zaposleno u organizaciji ilidrugog lica )objavljivanje pisanog teksta, predavanje, govor, beseda,dramska, muzika i dela likovne umetnosti, i dr.+, pa u tim situacijama trebaimati u vidu i propise koji se odnose na autorska prava.4:

Fko je autor zaposlen u organizaciji i stvorio je delo tokom trajanja radnog

odnosa izvravajui svoje radne obaveze, poslodavac je ovlaen da to deloobjavi i nosilac je iskljuivih imovinskih prava na njegovo iskoriavanje uokviru svoje registrovane delatnosti u roku od pet godina od zavretka dela,ako optim aktom ili ugovorom o radu nije drukije odreeno. Futor ima

pravo na posebnu naknadu zavisno od e"ekata iskoriavanja dela i zadravana tom delu sva autorska prava osim imovinskih. #osle isteka tog rokaiskljuiva imovinska prava na delu stie autor, osim ako se radi oraunarskom programu, kada je nosilac iskljuivih imovinskih prava na delu

poslodavac.

4?U pojedinim propisima se samo pominje dobrovoljni humanitarni rad, dobrovoljni radlanova nekih udruenja, uee u dobrovoljnim javnim radovima, a posebno suregulisana i neka prava dobrovoljnih vatrogasaca.4:#rema 3akonu o autorskim i srodnim pravima )=-lubeni list -, br. 7?@AB+, autorskodelo je originalna duhovna tvorevina autora, izraena u odreenoj "ormi, bez obzira nanjegovu umetniku, naunu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veliinu, sadrinu inain ispoljavanja, kao i doputenost javnog saoptavanja njegove sadrine.Futorskopravnom zatitom nisu obuhvaene opte ideje, naela, principi i uputstva kojisu sadrani u autorskom delu.


16/24

&INAN%IJ%KO PO%!OVANJE I RA"UNOVOD%TVO

latni promet

%ao i sva druga pravna lica, nevladine organizacije imaju obavezu daza plaanje u dinarima otvore tekui raun u banci, da vode sredstvana tom raunu i da plaanje vre preko rauna, u skladu sa 3akonomo platnom prometu 4D i ugovorom o otvaranju i voenju raunazakljuenim sa bankom. #ravno lice moe imati vie od jednog raunau jednoj banci i raune u vie banaka, kao i raun za plaanje u stranojvaluti. 4C

aun se otvara, vodi i gasi na nain i pod uslovima koje propisuje Narodna

banka. Uz zahtev za otvaranje rauna podnosi se propisana dokumentacija,koja ukljuuje dokaz o registraciji, overeni potpis ovlaenog lica, i dr.#otpuna in"ormacija o dokumentaciji potrebnoj za otvaranje rauna moe se

pribaviti od banke kod koje se otvara taj raun.

#latni promet u zemlji obavlja se u dinarima, i to izmeu klijenata kojiimaju raune kod banaka prenosom sredstava, uplatom i isplatom.Uslovi i nain plaanja u stranoj valuti, kao i ogranienja koja seodnose na posebnu vrstu ili klasu rauna na kojima se vodi ta valuta,ureuju se posebnim propisima.

#laanja u dinarima se mogu vriti i u gotovom novcu, pod uslovima ina nain koji propisuje Narodna banka. #odizanje sredstava sa raunaili plaanje vri se na osnovu naloga, i to u visini pokria na raunu.#ravna lica su duna da dinare primljene u gotovom po bilo komosnovu, uplate kod banke istog dana, a najkasnije narednog radnogdana.

Raunovodstvo

4DH-lubeni list -


17/24

(baveza i nain voenja poslovnih knjiga, kao i sastavljanje i prezentacija"inansijskih izvetaja propisani su za sva pravna lica, 4Bpa tako i za nevladineorganizacije. Nain voenja poslovnih knjiga i potrebni obrasci propisani suzakonom i podzakonskim propisima. %njige se moraju voditi tako da budemogua kontrola ispravnosti knjienja, uvanja i korienja podataka isagledavanje svih promena na raunima glavne knjige i pomonih knjiga.

-amo voenje poslovnih knjiga je posao za koji su potrebne posebne strunekvali"ikacije, zbog ega je propisano da poslovne knjige moe voditi samostruno lice koje ima jedno od zakonom utvrenih strunih zvanja)raunovoa, samostalni raunovoa ili ovlaeni raunovoa+. /eutim,nije obavezno da N'( ima zaposleno lice sa nekim od ovih zvanja, jer sevoenje poslovnih knjiga moe poveriti, na osnovu zakljuenog ugovora,agenciji za voenje takvih knjiga. - obzirom na manji obim i sloenost

poslova raunovodstva u N'(, ovo je i najei nain na koji se obezbeujeizvravanje ove zakonske obaveze.4A

oreski propisi

3a rad nevladinih organizacija od znaaja su i poreski propisi, i to kako uvezi sa obavezama organizacije i odreenim oslobaanjima od dabina kojaone mogu da koriste, tako i u vezi sa poreskim olakicama predvienim zalica koja daju pomo nevladinim organizacijama. #ravo na korienje tihoslobaanja, odnosno olakica, i uslovi pod kojima mogu da se koriste,regulisani su poreskim propisima79. (vi propisi su podloni estim

promenama, pogotovu u pogledu uslova za korienje odreenih olakica.-toga se ovde ukazuje samo na mogunost njihovog korienja usluajevima davanja, odnosno primanja humanitarne pomoi u robi, davanjanovanih sredstava na ime donatorstva, izdataka za zdravstvene, kulturne,obrazovne, naune, humanitarne i sline namene do odreenog procentaod ukupnog prihoda preduzea, oslobaanje graana od poreza na primanjakoja dobijaju u vidu pomoi, i sl.

4B3akon o raunovodstvu i reviziji )=-lubeni list -, br. C4@97+.4A/ilo -avi i Gragoljub 'uliki5 (snivanje i poslovanje humanitarnih organizacija u epublici -rbiji,/aterijal za savetovanje, januar 7999.793akon o porezu na dobit preduzea )=-lubeni glasnik ->, br. 7:@94, B9@97 i ?8@98+, 3akon o porezu na

promet )=-lubeni glasnik ->, br. 77@94 i B9@97+, 3akon o porezima na imovinu )=-lubeni glasnik ->,br. 7D@94+, 3akon o porezu na dohodak graana )=-lubeni glasnik ->, br. 77@94, C8@94 i B9@97+, i dr.


18/24

akoe, treba znati da su plaanja poreza na dobit preduzea osloboenenedobitne organizacije koje ostvare prihod prodajom proizvoda ili

pruanjem usluga uz naknadu, ako viak prihoda nad rashodima u tokugodine ne prelazi zakonom propisani iznos i ako su ispunjeni drugi propisaniuslovi.

Ga li su u svakom konkretnom sluaju ispunjeni uslovi za korienjeodreenih "iskalnih povlastica zavisi od propisa koji vae u momentu kadase one trae, zbog ega je vano znati da one postoje i kod nadlenih organa

proveriti da li se mogu koristitu u odreenom sluaju.74

#ostupak utvrivanja, naplate i kontrole poreza regulisan je 3akonom oporeskom postupku i poreskoj administraciji.77 #o tom zakonu, poreskiobveznik je obavezan da5 podnese prijavu za registraciju #oreskoj upravi i

prijavi sve kasnije izmene podataka u prijavi6 podnese poresku prijavu napropisanom obrascu, u roku i na nain ureen poreskim propisima6 podnesedokumentaciju i prui in"ormacije koje zahteva ta uprava u skladu sa

poreskim propisima6 vodi propisane knjige i evidencije radi oporezivanja6 uzakonskim rokovima tano obraunava porez kada je po zakonu duan da tosam ini6 plaa porez na nain, pod uslovima i u roku propisanom zakonom6ne ometa i ne spreava slubena lica koja uestvuju u poreskom postupku uobavljanju zakonom utvrene dunosti6 obavesti #oresku upravu o otvaranjui zatvaranju rauna6 da bude prisutan tokom poreske kontrole, kao i daizvrava druge obaveze utvrene tim zakonom i drugim poreskim zakonima.

74Novi propisi izriito predviaju pravo poreskog obveznika da od #oreske upravebesplatno dobije in"ormacije o poreskim propisima iz kojih proizlazi njegova poreskaobaveza, kao i da u pisanom obliku dobije odgovor na pitanje koje je u takvom oblikupostavio #oreskoj upravi, a tie se njegove poreske situacije )lan 7?. stav 4. ta. 4. i 7.3akona o poreskom postupku i poreskoj administraciji+.77$-lubeni glasnik -&, br. B9@97, B?@97, 78@98 i C9@98.


19/24

DRUGA PRAVI!A OD ZNA"AJA ZA RAD ORGANIZAIJE

#ored obaveza propisanih zakonima, za dobar rad nevladinihorganizacija od znaaja su i neka druga pravila koja imaju za cilj daosiguraju njihov integritet i transparentnost. U literaturi se pravilakoja obezbeuju dobro "unkcionisanje N'( obino dele na etirigrupe578

* ona koja su obavezna po zakonu6* ona na koja obavezuje dobrovoljna regulativa koju uspostavljaju

same organizacije preko svojih mrea i drugih oblika udruivanja isaradnje6

* ona koja nastaju kao posledica odreenih zahteva donatora i drugih

koji podravaju rad N'( )a uglavnom su rezultat ugovorniharanmana+6

* ona koja su diskreciono pravo organizacija i predmet njihoveunutranje regulative.

( nekim zakonskim obavezama )po zakonima kojima je regulisanoudruivanje graana, kao i po drugim propisima+ bilo je rei u prethodnimodeljcima. Neka pravila za rad N'(, koja su u drugim dravama regulisanazakonima koji se odnose na nevladine organizacije, jo uvek nisu sadrana udomaim propisima iz ove oblasti. /eutim, karakter rada velikog brojadomaih organizacija, kao i nunost saradnje sa stranim i meunarodnimorganizacijama i, posebno, potreba obezbeivanja sredstava za ostvarivanjeciljeva organizacija putem takve saradnje, trae poznavanje tih pravila injihovo potovanje )i pre njihovog "ormalizovanja ukljuivanjem u sadrajdomaih propisa o N'(+. Na taj nain, izmeu ostalog, u naoj situaciji

postaje jo znaajniji onaj aspekt civilnog sektora koji se odnosi na njegovusposobnost da adekvatno usmerava svoje aktivnosti dobrovoljnim meramasamoograniavanja i nadzora. Naime, strogi unutranji zahtevi zaizvetavanjem, dobrom strukturom upravljanja i transprentnou delovanja u

odnosima sa graanima glavna su sredstva pomou kojih civilni sektorrazvija i odrava poverenje javnosti.

78'ideti5 1ntegritJ, Eood Eovernance, and ransparencJ ules "or -el"*egulation, bJhe 1nternational !enter "or Not*"or*#ro"it IaK )1!NI+, 1nternational


20/24

3bog toga se u literaturi preporuuje da, svojom unutranjom regulativom,N'( obezbede sledea pravi!a koja se o"nose na unutra#nje izve#tavanjei na"zor5

* najvii organ N'( )skuptina lanova ili upravni odbor+ treba daima obavezu da razmatra i usvaja izvetaje o "inansiranju idelovanju N'(6

* neki od organa N'( )npr. nadzorni odbor+ treba da imaodgovornost, a svaki lan N'( pravo, da pregleda knjige ievidenciju organizacije6

* N'( koja ima znatne aktivnosti ili imovinu treba da bude obaveznada svoje "inansijske izvetaje podvrgne kontroli od stranenezavisnog ovlaenog raunovoe. 7?

U odnosu na pona#anje i obaveze rukovo"stva i zapos!eni$u N'( nunoje da se, propisima i unutranjom regulativom, obezbedi potovanje sledeihpravila5

* lanovi organa N'( i zaposleni imaju dunost da budu lojalniorganizaciji, da svoje dunosti prema organizaciji izvravaju sa panjom imarljivou i da uvaju poverljivost in"ormacija o organizaciji koje nisunamenjene javnosti6

* lanovi organa N'( i zaposleni po pravilu ne bi trebalo da budu linoodgovorni za dugove, ugovorne ili druge obaveze N'(, osim uodreenim sluajevima, kao na primer kada lan organa garantuje za

pozajmicu koju je napravila organizacija, ili kada zakon, u odreenimizuzetnim okolnostima, tako propisuje6

* slubenici i lanovi organa N'( duni su da obezbede da organizacijadeluje u skladu sa zakonom, tj. da se u njenom radu potuju svi propisikojima je regulisan rad N'( i propisi kojima su regulisane pojedinedelatnosti koje ista obavlja )npr. deja i socijalna zatita, zdravstvenazatita, izdavaka delatnost, i t.d.+, kao i da budu organizaciji i@ilioteenoj treoj strani odgovorni za zanemarivanje svojih obaveza koje je

uinjeno namerno ili iz krajnje nepanje.

U svetu se poseban znaaj pridaje pravilima koja se odnose na zabranukon%!ikta interesa izmeu N'( i lanova organa upravljanja, odnosnozaposlenih u organizaciji. 3a razliku od domaih propisa o N'(, veinasavremenih propisa u drugim dravama sadri pravila kojima je regulisano7?1sto.


21/24

da lanovi organa upravljanja i zaposleni u N'( moraju da izbegavaju svakiaktuelni ili mogui sukob izmeu njihovih linih ili poslovnih interesa iinteresa N'(. #oseban znaaj se ovim pravilima pridaju u odnosu naorganizacije koje obavljaju delatnosti od ireg drutvenog interesa )public

bene"it organizations #0(+, s obzirom da te organizacije preteno koristesredstva od donacija )kao i iz budeta i drugih javnih "ondova+ i imajuodreene poreske i druge olakice. -toga se za nevladine organizacije, a

posebno za organizacije koje obavljaju delatnosti od ireg drutvenoginteresa, preporuuje da usvoje stroga pravila o izbegavanju kon"liktainteresa koja, pre svega, podrazumevaju5

* da sukob interesa postoji u svakom sluaju kad interes pojedinca jeste ilimoe biti u suprotnosti sa interesima N'(6

* da svako ko ima odredjena ovlaenja ili dunosti u N'( ili deluje u

njeno ime mora da obavesti organ upravljanja te N'( o moguemsukobu interesa6

* da svaka transakcija izmeu N'( i pravnog lica sa kojim je u nekoj veziili izmeu N'( i lanova organa upravljanja ili zaposlenih treba da budezabranjena, osim ako, nakon ispitivanja svih relevantnih okolnosti,odgovarajui organ N'( utvrdi da je takva transakcija u njenomnajboljem interesu i da se u datim okolnostima ne bi mogla zakljuiti sadrugim licem pod povoljnijim uslovima.1&

3akoni nekih drava jo preciznije reguliu zabranu kon"likta interesa,propisujui u kojim sluajevima se ne mogu, bez posebno obrazloeneodluke, zakljuivati poslovi sa odreenim pravnim i "izikim licima.15


22/24

(vo pravilo ne iskljuuje mogunost da se, u sluajevima kada se odlanova organa upravljanja zahteva da esto prisustvuju sastancima i da

posvete puno vremena svojim obavezama u organizaciji, njima platirazumna kompenzacija za njihovo vreme, ako takve isplate nisu zabranjenezakonom. akoe, ovo pravilo ne iskljuuje prava zaposlenih na zaradu idruge naknade, s tim to je u svetu uobiajeno da su zarade zaposlenih utreem sektoru relativno skromne u odnosu na zarade u privredi i dravnimslubama.

Mto se tie zabrane distribucije imovine prilikom prestanka N'(, smatra seda zakon treba da dozvoli da N'(, u svojim optim aktima ili posebnomodlukom, odredi drugu slinu N'( kojoj e pripasti imovina koja preostanenakon plaanja svih dugova i obaveza. Fko takva odluka ne postoji, imovina

bi trebalo da pripadne dravi ili lokalnim organima vlasti. Ugovorne obaveze

prema donatorima mogu takoe da zahtevaju povraaj odreenih "ondova iliimovine onima koji su ih dali organizaciji.

akoe, zakon ili autonomna regulativa N'( treba da obezbedi da seimovina, zarade i pro"it N'( ne smeju koristiti da bi se obezbedilespecijalne line pogodnosti, direktno ili indirektno )npr. stipendije za roake+za bilo koje lice povezano sa N'( )npr. lan organa upravljanja, zaposlenolice, osniva, ili donator+. #ogodnosti mogu biti dostupne lanovima N'(

jedino ako se one ine dostupnima na ravnoprvnoj osnovi svim korisnicima.

-vetska iskustva pokazuju da je, pored minimuma unutraje struktureupravljanja i standarda koje trai zakon, za dobro "unkcionisanje i ouvanjeintegriteta treeg sektora, vrlo znaajno postojanje odgovarajuihunutra#nji$ stan"ar"a za programe, organizacioni integritet, praksuupravljanja, politiku u vezi sa ljudskim resursima, "inansijama,komunikacijama, kao i prikupljanjem sredstava )"und raising+, koje usvajajui sprovode same organizacije ili njihova udruenja )savezi, mree i sl.+.

3a nau situaciju bi ovde trebalo pomenuti i pitanje po!iti'ko( "e!ovanja

N'(, jer ovo pitanje nije regulisano zakonom, a u praksi su prisutnarazliita tumaenja. #rema opteprihvaenoj praksi u svetu, politikimdelovanjem koje nije primereno karakteru i ulozi N'( smatra se samodirektno uee u izbornoj kampanji ili prikupljanje sredstava za izbornukampanju i "inansiranje politikih stranaka. Grugi oblici iskazivanja stavova

po pojedinim pitanjima, ukljuujui i kritiku vlasti, zalaganje za donoenje


23/24

ili promenu pojedinih propisa, i sl., smatraju se aktivnostima koje su uskladu sa prirodom i ciljevima N'( i kao takve nisu nedoputene.


24/24

REZIME

0roura $#ravni vodi za N'(& sadri neka uputstva o obavezamaregistrovanih nevladinih organizacija, koje su regulisane propisima izrazliitih oblasti kako onima koji reguliu status tih organizacija, tako ionima koji reguliu druga pitanja sa kojima se organizacije mogu susresti utoku svog rada.

Na poetku je ukazano na obaveze da se organ koji vodi registarobavesti o odreenim promenama u organizaciji, kao i na potrebuurednog uvanja dokumentacije i poovanja predviene procedure

prilikom donoenja odluka. #osebno je obraen postupak donoenja i

izmene normativnih akata organizacije i data su praktina uputstvakako treba postupiti u pojedinim situacijama.

U brouri je ukazano i na regulativu iz oblasti radnih odnosa i obaveze N'(kao poslodavca, na obaveze u pogledu "inansijskog poslovanja iraunovodstva, ukljuujui i ovlaenja nadlenih dravnih organa dakontroliu potovanje tih propisa.

#osebno je ukazano i na neka druga pravila od znaaja za rad N'(, koja suusmerena na obezbeivanje integriteta i transparentnosti rada N'(. adi seo pravilima koja mogu da budu predmet zakonske regulative ili unutranjeregulative samih N'( i njihovih asocijacija, kao to su obezbeivanjeunutranje kontrole i nadzora, odgovornost rukovodstva i zaposlenih,zabrana kon"likta interesa, zabrana distribucije pro"ita, kao i razgranienjedozvoljenog i nedozvoljenog politikog delovanja nevladinih organizacija.

Documents

Pravni Vodic Za Nevladine Organizacije