PravaMladihURadnomOdnosu

Prava mladih u radnom odnosuVodi za instruktore

Prava mladih u radnom odnosuVodi za instruktore

Vall Corbanese i Gianni RosasVall Corbanese i Gianni Rosas

Kancelarija Meunarodne organizacije rada, Podregionalna kancelarija MOR za centralnu i istonu Evropu

Kancelarija Meunarodne organizacije rada, Podregionalna kancelarija MOR za centralnu i istonu Evropu

Dostojanstven

rad

II

Prava mladih u radnom o dnosu - Vodi i Prirunik za instruktore


Sadraj

Zahvalnice ..... V

Predgovor ..... VI

VODI ZA INSTRUKTORE

Kako koristiti ovaj Vodi ..... 2

Sesija 1 - Osnove ..... 7 Sesija 2 Ugovori o radu i socijalno osiguranje ..... 17 Sesija 3 Radno vreme, zarade i godinji odmor ..... 27 Sesija 4 Bezbednost i zdravlje na radu ..... 35 Sesija 5 Ostvarivanje radnih prava ..... 43

IV



ZahvalniceOvim putem izraavamo zahvalnost svima koji su bili ukljueni u finalizaciju ove publikacije. Posebno se zahvaljujemo gi Juliane Drews iz Programa zapoljavanja pri Podregionalnoj kancelariji MOR-a za centralnu i istonu Evropu, koja je pripremila prvi nacrt Vodia i Prirunika za instruktore.

Posebnu zahvalnost dugujemo g-ici Bojani Bijelovi (Savez samostalnih sindikata Srbije) i g-ici Jeleni Radia (Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost) koje su obavile pilot testiranje materijala za obuku u velikom broju radionica odranih u Beogradu, u Srbiji.

Na kraju, treba posebno pomenuti sve mlade sindikalce, aktiviste organizacija graanskog drutva i studente koji su uestvovali u pilot radionicama i pomogli u prilagoavanju sadraja i vebi ovog Vodia i Prirunika.

Predgovorirom sveta mladi ljudi daju znaajan doprinos drutvu, kao produktivni radnici, potroai, graani i pokretai promena. Veoma esto, pun potencijal mladih se ne realizuje zbog toga to su prinueni da obavljaju poslove koji ne ispunjavaju ni osnovne principe onoga to zovemo dostojanstvenim radom, kao i zbog nedovoljnog poznavanja pravila koja vladaju na tritu rada i kojima se ureuju radni odnosi. Otuda i potreba da se podigne svest mladih radnika o znaaju dostojanstvenog rada i njihovoj ulozi u njegovom ostvarivanju.

Kancelarija Meunarodne organizacije rada (MOR) dugo je bila aktivna u oblasti zapoljavanja mladih, putem svojih normativnih delovanja i tehnike pomoi dravama lanicama. Jedna od akcija iz Programa za mlade MOR-a jeste i edukacija mladih u razliitim zemljama i regionima o njihovim pravima iz radnog odnosa.

Materijal koji imate pre sobom, Prava mladih u radnom odnosu: Vodi i Prirunik za instruktore dovrili su g-a Valli Corbanese, ekspert MOR-a za zapoljavanje mladih i g-din Gianni Rosas, struni saradnik na Programu zapoljavanja Podregionalne kancelarije MOR-a za centralnu i istonu Evropu, na osnovu nacrta koji je pripremila g-a Julian Drews. On ini deo projekta tehnike saradnje finansirane sredstvima Ministarstva inostranih poslova Italije za Partnerstvo za zapoljavanje mladih u Srbiji.

Ovaj celovit paket-materijal za obuku i seminare, u praksi su ve isprobali aktivisti sekcija mladih oba reprezentativna sindikata u Srbiji i preporuuju njegovu upotrebu iroj javnosti. Podrka MOR je proistekla iz potrebe da se mladima, grupi koja je diskriminisana na tritu rada zbog nedovoljnog iskustva i malog broja novih produktivnih radnih mesta, priblie njihova prava i unapredi radni poloaj ali i ukupna ivotna perspektiva.

Balansirano predstavljene informacije i praktine aktivnosti umnogome su doprineli da uesnici pilot seminara u kratkom roku usvoje sadraje radnih odnosa, i nain da realizuju svoja prava.

S obzirom na to da su sadraji i aktivnosti prilagoeni mladima od 15-30 godina, i da je instruktorima ostavljena mogunost izbora izmeu vebi razliitih nivoa sloenosti, Vodi i Prirunik Prava mladih u radnom odnosu mogu uspeno koristiti sve institucije, agencije i organizacije graanskog drutva koje su okrenute omladini.

Branislav anakpredsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost

Ljubisav OrboviPredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije

Svetla ShekerdjievaVii ekspert, aktivnosti radnika, Podregionalna kancelarija MOR za centralnu i istonu Evropu

2Prava mladih u radnom o dnosu - Vodi i Prirunik za instruktore

Kako koristitiovaj Vodi

Cilj

Krajnji cilj ovog materijala za obuku je da poslui kao vodi i prirunik za one koji ele da pomognu mladima da steknu pozitivno prvo radno iskustvo, ali i sva naredna. Njegov cilj je stvaranje svesti o postojanju odgovornosti i potrebe za dostojanstvenom radnom praksom i pruanje pomoi mladima da identifikuju ulogu koju oni sami kao uesnici radnog odnosa igraju u promovisanju i odranju pravednog radnog odnosa.

Nacionalno radno zakonodavstvo definie uslove pod kojima e mladi najverovatnije raditi kada po prvi put stupe na trite rada. Ipak, ini se da mladima generalno nedostaje poznavanje pravila koja vladaju uslovima rada na koje e verovatno naii na prvom radnom mestu.

Stoga je od prevashodnog znaaja obezbediti mladima informacije koje su im potrebne. Oni e biti bolje pripremljeni za svoje prvo radno iskustvo ako razumeju svoja prava i dunosti u odnosu na pravednu radnu praksu i radna prava.

Ciljna grupa

Aktivnosti ovog Vodia su tako osmiljene da odgovaraju mladima starosti od 15 do 24 godina koji se zapoljavaju po prvi put Za pohaanje sesija za uenje razraenih na osnovu Vodia nije potrebno neko posebno znanje.

Profil instruktora

Vodi predstavlja praktino orue ne samo za zaposlene u institucijama trita rada koji su zadueni za promociju zapoljavanja, ve i za aktiviste sindikata i organizacija poslodavaca, savetnike slubi za zapoljavanje, trenere, omladinske voe i vrnjake.

Instruktori bi trebalo da budu upoznati sa osnovnim radnim pravima, kao i da budu voljni da steknu dodatne informacije o radnom zakonodavstvu koje je na snazi u zemlji. Oni treba da vladaju trenerskim vetinama i da budu kreativni. Ovo je posebno vano kada je u pitanjuprilagoavanje materijala potrebama mladih uesnika. Glavna uloga instruktora je da upozna mlade ljude sa osnovnim radnim pravima i pokae im na koji nain da ta prava ostvare.

Sesija 1 Sesija 2 Sesija 3 Sesija 4 Sesija 5


3

Dostojanstven

rad

Struktura i sadraj

Vodi je podeljen na pet sesija priblino 11 asova obuke u trajanju od po 60 minuta. Sesije se mogu podeliti, produiti ili skratiti. Vebe se mogu modifikovati u skladu sa profilom uesnika, vremenom koje je na raspolaganju za odravanje radionica i nacionalnim uslovima.

Obuka poinje pregledom savremenih trendova na tritu rada koji se odnose na mlade. Nastavlja se prezentacijom osnovnih radnih prava i zavrava predstavljanjem principa dostojanstvenog rada. Druga sesija daje pregled kljunih karakteristika ugovora o radu i prua uvid u sistem socijalnog osiguranja. Trea sesija se bavi uslovima rada (zarade, radno vreme, bolovanje, odmori i otkaz). etvrta sesija se odnosi na bezbednost i zdravlje na radu, identifikaciju rizika na radnom mestu i mere za njihovo svoenje na najmanju moguu meru. Vodi se zavrava petom sesijom i prua praktine savete mladim radnicima za postupanje u sluaju konflikta na poslu i pregovaranje radi sticanja dostojanstvenih uslova rada.

Strategija uenja

Predloena strategija uenja se usredsreuje na poveanje znanja mladih o radnim pravima. To e im omoguiti da identifikuju da li su uslovi u kojima rade u skladu sa tim pravima. Vebe predloene u ovom Vodiu zamiljene su tako da razvijaju vetine potrebne za zapoljavanje koje mogu pomoi mladima da ostvare svoja prava kao radnici:

Prikupljanje, analiza i organizacija informacija (sposobnost da se pronau i predstave relevantne informacije);Komunikacione vetine (sposobnost efikasnog saobraanja sa drugima);Timski rad (sposobnost interakcije sa drugima, pojedincima i grupama, kao i rad u timu;Reavanje problema (sposobnost reavanja problema kritikim razmiljanjem).

Vebe

Svaka sesija Vodia utvruje ciljeve uenja, navodi individualne i grupne aktivnosti i odreuje priblino vreme koje je potrebno za izvoenje. Beleke instruktora i u vezi sa radnim pravima i u vezi sa procesom uenja su uklopljene u tekst.

Vebe u Vodiu su date kao predlozi, dok su modeli za individualna i grupna vebanja priloeni u priruniku. Koliko god je to mogue, instruktori bi trebalo da prilagode predloene primere u skladu sa nacionalnim kontekstom, i, pre svega, sa potrebama i stilom uenja uesnika. Instruktor treba na poetku



radionice da naglasi da su polaznici odgovorni za svoje uenje, kao i to da e se najvie uiti kroz praktine vebe. Polaznicima bi trebalo objasniti svrhu svake vebe, ne samo u smislu sadraja, ve i vetina koje se mogu primeniti na radnom mestu, a koje ta veba razvija.

Instruktori treba da zavre svaku radionicu kratkom diskusijom tokom koje e dati priliku uesnicima da iznesu svoja iskustva i utiske.. Kako bi se dobila povratna informacija od uesnika, na kraju seminara treba podeliti evaluacione listie. Model za evaluacioni formular je dat u Aneksu IV.

Sesija se moe obogatiti prisustvom lokalnih strunjaka u oblasti zapoljavanja. Aktivisti sindikata i organizacija poslodavaca, inspektori rada i sami mladi radnici poseduju vredno iskustvo koje mogu razmeniti sa ostalima i tako poboljati vrednost radionice i uiniti je prijatnijom.


5

Dostojanstven

rad

Prilagoavanje

Kako bi se dopunile i prilagodile vebe za uenje iz ovog Vodia, instruktor bi trebalo da prikupi i sistematizuje informacije o uslovima rada u zemlji (najnia starosna granica za zapoljavanje, radno vreme, minimalna zarada i sistem socijalnog osiguranje), kao i pravila o bezbednosti i zdravlju na radu. Saetak ovih informacija moe se prezentovati na karticama koje se lako itaju i koje se podele uesnicima (priloen je primer u Sesiji 1). Da bi polaznici seminara lake usvojili prezentovane sadraje, potrebno je da obezbedite konkretne primere ugovora o radu i platnih listia, i podelite ih grupi.

Tekst Vodia upuuje na odreeni broj konvencija Meunarodne organizacije rada. Spisak tih konvencija, organizovanih po predmetu, priloen je u Aneksu 1. U njemu je dat i saetak odredbi konvencija koje se eksplicitno pominju u tekstu. Ukoliko je zemlja u kojoj se obavlja obuka ratifikovala neki od radnih standarda prezentovanih u Aneksu 1, relevantni tekst bi trebalo da bude dostupan i na nacionalnom jeziku. Instruktor moe da obezbedi primerke konvencija MOR-a na nacionalnom jeziku ili od Ministarstva rada i socijalne politike ili od sindikata. Neke zemlje takoe objavljuju na Internetu standarde MOR-a na nacionalnom jeziku.

Instruktor takoe treba da uesnicima obezbedi kontakte (adrese, brojeve telefona, i-mejl i internet adrese) institucija i organizacija koje mogu dati informacije o pravima radnika kao i savete o tome kako obezbediti njihovo potovanje. U te institucije spadaju slube za zapoljavanje, inspekcija rada, uprave za bezbednost i zdravlje na radu, organizacije poslodavaca, sindikati i privredne komore.

Na kraju, pre nego to odri radionicu, instruktoru se predlae da:

pregleda ceo Vodi i predloene teme i vebe, odredi koje delova treba da prilagodi i pripremi materijal za uenje koji e koristiti u toku radionice;prikupi i sistematizuje potrebne informacije o nacionalnim radnim standardima;napravi plan za svaku sesiju, utvrdi ciljeve, sadraj, vebe i resurse (primer plana sesije je dat u Aneksu III);pregleda Renik pojmova priloen u Aneksu II i odabere one koji su najvaniji za seminar.



A B V G D E Z I J K L LJ M N NJ O P R S T U F H C D A B C D D E F G H I J K L LJ M N NJ O P R S T U V Z A B V G D E Z I J K L LJ M N NJ O P R S T U F H C D A B C D D E F G H I J K L LJ M N NJ O P R S T U V Z A B V G D E Z I J K L LJ M N NJ O P R S T U F H C D A B C D D E F G H I J K L LJ M N NJ O P R S T U V Z A B V G D E Z I J K L LJ M N NJ O P R S T U F H C D A B C D D E F G H I J K L LJ M N NJ O P R S T U V Z A B V G D E Z I J K L LJ M N NJ O P R S T U F H C D A B C D D E F G H I J K L LJ M N NJ O P R S T U V Z A B V G D E Z I J K L LJ M N NJ O P R S T U F H C D A B C D D E F G H I J K L LJ M N NJ O P R S T U V Z A B V G D E Z I J K L LJ M N NJ O P R S T U F H C D A B C D D E F G H I J K L LJ M N NJ O P R S T U V Z A B V G D E Z I J K L LJ M N NJ O P R S T U F H C D A B C D D E F G H I J K L LJ M N NJ O P R S T U V Z A B V G D E Z I J K L LJ M N NJ O P R S T U F H C D A B C D D E F G H I J K L LJ M N NJ O P R S T U V Z A B V G D E Z I J K L LJ M N NJ O P R S T U F H C D A B C D D E F G H I J K L LJ M N NJ O P R S T U V Z A B V G D E Z I J K L LJ M N NJ O P R S T U F H C D A B C D D E F G H I J K L LJ M N NJ O P R S T U V Z A B V G D E Z I J K L LJ M N NJ O P R S T U F H C D A B C D D E F G H I J K L LJ M N NJ O P R S T U V Z A B V G D E Z I J K L LJ M N NJ O P R S T U F H C D A B C D D E F G H I J K L LJ M N NJ O P R S T U V Z A B V G D E Z I J K L LJ M N NJ O P R S T U F H C D A B C D D E F G H I J K L LJ M N NJ O P R S T U V Z A B V G D E Z I J K L LJ M N NJ O P R S T U F H C D A B C D D E F G H I J K L LJ M N NJ O P R S T U V Z A B V G D E Z I J K L LJ M N NJ O P R S T U F H C D A B C D D E F G H I J K L LJ M N NJ O P R S T U V Z A B V G D E Z I J K L LJ M N NJ O P R S T U F H C D A B C D D E F G H I J K L LJ M N NJ O P R S T U V Z

A B

Sesija 1 Osnove

Ciljevi uenja

Do kraja ove sesije, uesnici e biti u stanju da:

nabroje kljune osobine trita rada mladih u svojoj zemlji;identifikuju osnovne radne principe i prava;definiu dostojanstven rad.

Trajanje: 120 minuta

Vebe

Ostvarivanje prava na radnom mestuFleksibilni rad: za i protiv?Dosta je bilo! Recite ne diskriminacijiMilioner dostojanstvenog rada


Uvod

Deo prve sesije treba da bude posveen upoznavanju uesnika i predstavljanju optih ciljeva seminara. Polaznike takoe treba upoznati sa redosledom aktivnosti (broj i sadraj sesija, oekivani ishodi uenja) i sa strategijom uenja koja je usmerena na uenika, i zahteva od polaznika da ue radei.

Centralni deo sesije je posveen diskusiji o glavnim preprekama sa kojima se suoavaju mladi kada stupaju na trite rada, kao i predstavljanju fundamentalnih radnih principa i prava, ukljuujui i koncept dostojanstvenog rada i njegove implikacije za mlade koji stupaju na trite rada.

1.1 Mladi na tritu rada

Pri stupanju na trite rada, mladi se obino suoavaju sa nekoliko problema. Teko im je da nau posao jer nemaju iskustva. Kada pronau posao, oni ree imaju stalno radno mesto od starijih radnika, a vea je verovatnoa da e prvi biti otputeni kada preduzee zapadne u neprilike. Izloeni su riziku da moraju da prihvate bilo kakav posao kako bi stekli iskustvo i popravili anse za nalaenje boljeg posla u budunosti. Prisiljeni su da biraju izmeu loih uslova rada i niske zarade i toga da uopte ne rade. Uz to, ak i kada znaju svoja radna prava, mladi esto ne zahtevaju da se ona potuju, iz straha da e biti otputeni ili obeleeni kao bundije.

Instruktori bi trebalo da iniciraju diskusiju o zapoljavanju mladih tako to e uesnicima izloiti ideju o situaciji sa kojom se mladi suoavaju na nacionalnom/lokalnom tritu rada. Dole je naveden nepotpun spisak informacija koje treba sakupiti. One se mogu pronai u kvartalnim i/ili godinjim anketama o radnoj snazi koju sprovodi nacionalni zavod za statistiku. Ukoliko se u zemlji ne vri anketa o radnoj snazi, instruktori se mogu pozvati na druge izvore statistikih podataka, kao to su podaci iz popisa stanovnitva ili informacije o tritu rada koje prikuplja nacionalna sluba za zapoljavanje.

Udeo mladih (od 15 do 24 godine, ili prema nacionalnoj definiciji) 1 u ukupnoj populacijiUdeo mladih koji pohaaju kolu; zaposleni i nezaposleni (u poreenju sa odraslima)Struktura zaposlenosti mladih po delatnostima (poljoprivreda, proizvodnja i usluge) i zanimanjima (upravnici, tehniari, slubenici, usluni radnici)

1 Neke zemlje proiruju meunarodnu definiciju mladih tako da obuhvata sve mlade ljude do 30 godina starosti.

vodi



9

Dostojanstven

radSesija 1 Uslove rada (radno vreme, puno/nepuno/skraeno radno vreme, stalno/privremeno zaposlenje)Udeo mladih koji rade u neformalnoj ekonomiji.

Podaci o udelu mladih koji rade u neformalnoj ekonomiji su esto manjkavi. Instruktor bi trebalo da pronae makar neke procene neformalne zaposlenosti, kao i da polaznicima prui primere neformalnog rada (na primer, raditi uvee u kafiu za gotovinu, bez ugovora i bez utvrenog radnog vremena ili, imati regularan ugovor o radu u kome se navodi minimalna zarada, a gotovinu primati na ruke).

Veba 1.1. Ostvarivanje prava na radnom mestu

Polaznicima bi trebalo pruiti priliku da razmisle o onome to ve znaju o tritu rada i radnim pravima. To se moe uiniti postavljanjem pitanja (da odgovore u parovima ili malim grupama) koja se zasnivaju na njihovim prethodnim iskustvima u svetu rada (na primer, na letnjem poslu ili sa stairanja) pitanja su navedena u vebi Ostvarivanje prava na radnom mestu. Ako polaznici nisu imali direktnih iskustava sa poslom ili traenjem posla, mogu razmisliti o iskustvu koje je imao prijatelj ili lan porodice.

Ova veba je smiljena da se probije led i podstakne diskusija o pravednom tretmanu radnika na radnim mestima u zemlji. Pre sprovoenja vebe, instruktor bi trebalo da na obojenim karticama napravi saetak kljunih radnih standarda koji su na snazi u zemlji. Primer kako pripremiti kartice za radne standarde priloen je u Priruniku (Veba 1.1 Ostvarivanje prava na radnom mestu). Kartice sa kratkim prikazom razliitih radnih prava mogu se postaviti na zidove prostorije u kojoj se odrava seminar, ili se mogu prikazivati podizanjem i okretanjem u toku vebe. Time uesnici uvek imaju pred sobom sva radna prava o kojima se na sesiji razgovara. Informacije koje treba saeti prate sadraj Vodia (minimalna starosna granica za zapoljavanje, radno vreme, godinji odmori, bolovanje, jednake zarade, otkaz i sl.). Ovi podaci se mogu pronai u nacionalnom zakonu o radu i optem kolektivnom ugovoru (ako postoji), u pravnoj regulativi bezbednosti i zdravlja na radu i u kolektivnim ugovorima. Instruktor bi takoe trebalo da stupi u kontakt sa sindikatima, poto te organizacije esto objavljuju informatore, broure i liflete o radnikim pravima.

Rezultati ove vebe za upoznavanje uesnika takoe pomau instruktoru da prilagodi naredne sesije i aktivnosti.


10


1.2 Promenljivo trite rada

U poslednjih nekoliko godina znaajno su se promenili uslovi pod kojima seradnici zapoljavaju, kao i uslova u kojima rade. Trite rada postaje sve fleksibilnije, to ima i prednosti i nedostataka kako za poslodavce, tako i za radnike. Preduzea mogu bre da reaguju na zahteve trita, a radnici mogu bolje da usklade poslovne, porodine i druge obaveze. Meutim, fleksibilnost esto znai i manju sigurnost radnog mesta za zaposlenog. Fleksibilno trite rada ima nekoliko kljunih karakteristika:

Fleksibilne oblike zapoljavanja kako u smislu fleksibilnog radnog vremena, tako i u smislu vetina koje se na radnom mestu koriste;

Olakano zapoljavanja i otputanja radnika, uz nie trokove u mnogim zemljama reforme radnog zakonodavstva sada olakavaju zapoljavanje i otputanje radnika. Time se smanjuju trokovi poslodavca pri smanjivanju/poveavanju broja radnika u skladu sa zahtevima proizvodnje.

Prelazak na ugovore o radu na odreeno vreme u mnogim privrednim granama radnicima se sve vie nude kratkoroni i/ili ugovori na odreeno vreme umesto stalnih, tj. ugovora na neodreeno vreme.

Vea fleksibilnost u obraunu zarada Ovo znai da je deo ukupne zarade povezan sa uspehom preduzea (proizvodnjom i/ili zaradom preduzea). U nekim delatnostima visina zarade moe takoe odraavati razlike u regionalnoj tranji i ponudi rada.

Instruktor moe koristiti navedenu listu i termine i definicije za iniciranje kratke diskusije o efektima promena na tritu rada za mlade radnike, kao i za uvoenje naredne vebe o prednostima i manama fleksibilnosti trita rada.

vodi



11

Dostojanstven

radSesija 1 OBLICI FLEKSIBILNOSTI

Preraspodela radnog vremena: na ovaj nain preduzea smanjuju iznose za prekovremeni rad. Radnici se zapoljavaju za utvreni broj asova godinje i svakog meseca im se isplauje ista zarada bez obzira na broj asova rada. Kada se proizvodnja povea, zaposleni rade due radno vreme, a kada se proizvodnja smanji, skrati se i radno vreme. U Srbiji se to zove preraspodela radnog vremena.

Fleksibilna radna nedelja: ovo obino podrazumeva sabijanje radne sedmice tako da se isti broj radnih asova radi u manje radnih dana (npr. etiri umesto pet, tako da radnici mogu da uivaju u duem vikendu). Ovim se moe doprineti poveanju zaposlenosti i smanjiti prekovremeni rad, ali moe da dovede do premora ako je dnevno radno vreme suvie dugo.

Fleksibilno radno vreme: ovo znai da radnici mogu menjati dnevno radno vreme u okviru navedenog opsega, pod uslovom da su prisutni na radnom mestu u odreeno kljuno vreme (recimo od 10 pre podne do 4 posle podne). Ovo omoguava radnicima da nekih dana dou na posao kasnije, ali da uvee rade due, kako bi to nadoknadili i dopunili do odreenog prosenog radnog dana ili sedmice. Uglavnom se koristi za kancelarijske slubenike ispod upravnih nivoa.

Deljenje radnog mesta: Ovo je oblik rada sa nepunim radnim vremenom gde dve osobe dele isti posao sa punim radnim vremenom. Obino postoji sporazum da ako je jedna osoba bolesna, ili na odmoru, da e druga obavljati i njen deo posla.

Multifunkcionalnost: znai da su radnici osposobljeni za odreeni opseg razliitih zadataka. Time se poveava fleksibilnost u korienju zaposlenih. Ukoliko se ukae potreba za poveanjem broja ljudi koji rade na odreenom procesu, to se moe lako uraditi premetanjem radnika na te zadatke.

Posao sa nepunim radnim vremenom: To je svaki posao sa radnim vremenom kraim od onoga koje definie nacionalni standard, esto iznosi oko 35 asova sedmino. Radnici sa nepunim radnim vremenom imaju sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu.

Privremeni rad: Ovo je suprotno od stalnog zaposlenja. To znai da su radnici dobili posao samo na odreeni vremenski period. Moe ak biti na mesenoj osnovi.


12


Veba 1.2. Fleksibilnost radnog mesta: za i protivOva veba treba da upozna polaznike sa kljunim karakteristikama fleksibilnog trita rada, kao i prednostima i nedostacima i za radnike i poslodavce. Instruktor bi trebalo da istrai koji su oblici fleksibilnog rada najei meu mladim radnicima u zemlji (npr. sa nepunim radnim vremenom, ili privremeni rad), i da pripremi kartice o radnim standardima sa saetim prikazom relevantnih odredbi zakona o radu. Primer za sadraj kartica za rad sa nepunim radnim vremenom moete nai u drugoj sesiji.

Od polaznika se zatrai da, podeljeni u dve grupe, diskutuju o prednostima i nedostacima koje odreeni oblik zaposlenja donosi radnicima i poslodavcima. Uesnici bi trebalo da zabelee odgovore na dva odvojena papira (jedan za zaposlene, a drugi za poslodavce) podeljena na kolone za i protiv. Prirunik prua primer kako se ova aktivnost obavlja za rad sa nepunim radnim vremenom i za privremeni rad.2 Po zavretku vebe, instruktori bi trebalo da pomenu zakonske odredbe koje reguliu oblike fleksibilnog zaposlenja o kojima se diskutovalo, kao i da postave kartice sa radnim standardima na zid.

1.3 Osnovni radni principi i prava

Meunarodna organizacija rada (MOR) je specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija koja promovie socijalnu pravdu i univerzalno prihvaena ljudska i radna prava. Osnovana 1919. godine, MOR formulie meunarodne radne standarde putem konvencija i preporuka kojima se postavljaju minimalni standardi za osnovna radna prava: slobodu udruivanja, pravo na organizovanje i kolektivno pregovaranje, ukidanje prinudnog rada, jednakost prilika i tretmana i druge standarde kojima se reguliu uslovi u itavom spektru pitanja u vezi sa radom.

Deklaracija o osnovnim principima i pravima na radu usvojena 1998. utvruje obavezu vlada, radnikih i poslodavakih organizacija da potuju i promoviu osnovne principe i prava na radu. Za razliku od konvencija, deklaracija ne mora biti ratifikovana, ve automatski vai za svih 192 lanice Ujedinjenih nacija. Od drava lanica koje nisu ratifikovale jednu ili vie kljunih konvencija trai se svake godine da podnesu izvetaj o relevantnim pravima i principima u okviru svojih granica.

2 Vie primera i prezentacija razliitih nacionalnih praksi moe se pronai na: http://www.ilo.org/public/english/protection/condtrav/infosheets/index.htm. Ove informacione liste takoe prikazuju prednosti i nedostatke koje ovakve promene donose zaposlenima i poslodavcima.

vodi



13

Dostojanstven

radSesija 1 OSNOVNI MEUNARODNI RADNI STANDARDI

Sloboda udruivanja i pravo na organizovanje i kolektivno pregovaranje:

Ovi standardi predviaju pravo svih radnika i poslodavaca da slobodno formiraju i udruuju se organizacije po vlastitom izboru, tite od diskriminacije uperene protiv sindikata i promoviu kolektivni ugovor.

Konvencija 87 o sindikalnim slobodama i zatiti sindikalnih pravaKonvencija 98 o pravima radnika na organizovanje i na kolektivne pregovore

Ukidanje svih oblika prinudnog rada:

Ovi standardi zabranjuju upotrebu svih oblika prinudnog ili obaveznog rada kao sredstva politike prisile, obrazovanja, kazne za izraavanje politikih stavova, radne discipline, kazne za uee u trajkovima i diskriminaciju.

Konvencija 29 o prinudnom ili obaveznom raduKonvencija 105 o ukidanju prinudnog rada

Minimalna uzrasna granica za rad i zabrana deijeg rada:

Minimalna uzrasna granica za zasnivanje radnog odnosa ne moe biti ispod starosne granice za zavretak obaveznog obrazovanja, i u svakom sluaju ne ispod 15 godina . Postoje specifine odredbe za neodlonu ukidanje najgorih oblika deijeg rada (npr. ropstvo, prostitucija, trgovina ljudima). Ove zabrane se odnose na svu decu ispod 18 godina.

Konvencija 138 o minimalnom uzrastu za zapoljavanjeKonvencija 182 o najteim oblicima deijeg rada

Standardi jednakosti i nediskriminacije:

Zapoljavanje, politika plata, dostupnost programima obuke, apolitika napredovanja zaposlenih, politika prestanka zaposlenosti, penzije i bilo koji drugi vid radnih odnosa zasniva se na principu jednakih mogunosti bez obzira na rasu, boju koe, veroispovest, politiko uverenja, lanstvo u sindikatu, nacionalnu pripadnost,drutveno poreklo, nedostatak ili hendikepiranost. Njihov cilj je promocija jednakih ansi, kao i jednakih zarada za rad jednake vrednosti.

Konvencija 100 o jednakosti nagraivanja muke i enske radne snage za rad jednake vrednostiKonvencija 111 o diskriminaciji u pogledu zapoljavanja i zanimanja


14


Bez obzira na to da li je zemlja ratifikovala konkretnu konvenciju, standardi pruaju smernice za rad nacionalnih institucija za rad i daju primer dobre prakse kada su radni odnosi u pitanju. Na ovaj nainmeunarodni radni standardi imaju uticaj i na nacionalno zakonodavstvo i na nacionalnu praksu, to prevazilazi jednostavno prilagoavanje zakonodavstva zahtevima ratifikovane konvencije. Obino se ratifikovane konvencije implmentiraju u nacionalno zakonodavstvo (mogu se nai u ustavu, zakonu o radu, zakonu o socijalnom osiguranjui pravnoj regulativi bezbednosti i zdravlja na radu).

Jednostavan nain da se naglasi vanost osnovnih principa i prava na radu je da instruktor inicira diskusiju sa polaznicima o diskriminaciji ili u toku traenja posla, na radnom mestu, ili po naputanju radnog mesta. Diskriminacija je manje povoljan tretman nekog lica na osnovu pola, starosnog doba, rase, etnike pripadnosti, seksualne orijentacije, invalidnosti i veroispovesti, bez obzira na sposobnost te osobe da ispuni zahteve posla. Diskriminacija postavlja diskriminisanu osobu u nepovoljniji poloaj u odnosu na ostale, ometajui njen/njegov pristup zaposlenju i povoljnim prilikama za karijeru, i kri njena prava na jednak tretman na radnom mestu.

Meutim, ne predstavljaju sve razlike u tretmanu krenje radnih prava. Na primer, razlike na osnovu konkretnih zahteva posla, ne mogu se smatrati diskriminacijom. To to je osoba mukarac ili ena, na primer, moe biti legitiman zahtev za zaposlenja u izvoakim umetnostima. Razlike u nagraivanju koje odraavaju razlike u godinama obrazovanja ili prethodnom radnom iskustvu su takoe legitimne.

Veba 1.3 Dosta je bilo! Reci ne diskriminaciji!

Za podizanje svesti o diskriminiuim postupcima, instruktor moe da zatrai od polaznika da u parovima razmotre neke situacije iz stvarnog ivota, da odrede da li postoji diskriminacija, i ako postoji, na kojoj je osnovi. U toku aktivnosti instruktor bi trebalo da podstakne uesnike da se sete dodatnih primera diskriminacije pri regrutaciji i/ili zapoljavaju za koje znaju ili koje su iskusili. Ova veba se raditiposebno ili se moe spojiti sa vebom Milioner dostojanstvenog rada. Aktivnost treba zavriti postavljanjem na zid ili na flip art kartica o oblicima diskriminacije koje nacionalno zakonodavstvo zabranjuje, kao i sa informacijama o institucijama koje su odgovorne za spreavanje diskriminacije na radnom mestu (npr. inspekcija rada, komisija za graanska prava ili komisija za jednake prilike).

vodi



15

Dostojanstven

radSesija 1

1.4 Dostojanstven rad

Mladi u celom svetu se suoavaju sa nizom problema na tritu rada, kao to su: nezaposlenost, nekvalitetni poslovi, nesigurna primanja, diskriminacija na radnom mestu i nedovoljna zatita od povreda i invaliditeta. Od procenjenih 190 miliona nezaposlenih, 87 miliona, ili priblino polovina ukupnog broja,su mladi od 15 do 24 godine. Polovina radnika na svetu ne moe da zaradi vie od 2 dolara dnevno. Jo uvek na svakih sedmoro dece jedno obavlja neku vrstu deijeg rada. Nesree na radnom mestu i profesionalna oboljenja dovode do 2 miliona smrti godinje u proseku 6 000 dnevno.

U poreenju sa odraslima, vea je verovatnoa da e mladi radnici imati privremeni ugovor, a to moe ograniiti njihov pristup beneficijama koje zavise od duine slube i plaanja doprinosa na primer materijalno obezbeenje u sluaju nezaposlenosti. Kada je mlada osoba izloena duim periodima privremenih ugovora, njen poloaj u vezi sa uplatom doprinosa i mogunost planiranja budunosti su ogranieni. (Konvencija 102, o minimalnoj visini socijalnog osiguranja i Konvencija 157, o odranju prava na socijalno osiguranje). Ugovori na odreeno vreme takoe poveavaju pritisak na zaposlene da dokau vrednost iznad proseka kako bi im ugovor bio obnovljen.

Kako bi se suzbila ovakva praksa, MOR je definisao koncept Dostojanstvenog rada kao prilike za ene i mukarce da dobiju produktivni posao u uslovima slobode, jednakosti, sigurnosti i ljudskog dostojanstva. Dostojanstveni rad ukljuuje priliku za produktivan i pristojno plaen posao, sigurnost radnog mesta i socijalnu zatitu, bolje mogunosti za lini razvoj i drutvenu integraciju, slobodu za izraavanje pitanja od interesa, slobodu za ljude da se organizuju i uestvuju u donoenju odluka koje utiu na njihove ivote, kao i jednakost prilika i tretmana za sve.3

3 (http://www.ilo.org/decentwork)


16


Veba 1.4 Milioner dostojanstvenog rada

U ovoj vebi se od uesnika, podeljenih u timove od tri-etiri osobe, trai da razmotre neke prakse u preduzeima i odrede da li one spadaju u dostojanstven rad. Tim dobija ili gubi navedenu svotu novca za svaki ispravan ili pogrean odgovor. Tim koji prvi sakupi milion pobeuje u igri. Kako bi odredili da li neto spada ili ne spada u dostojanstven rad, od uesnika se zahteva da koriste ranije ili trenutno iskustvo na radu, kao to je stairanje, letnje zaposlenje ili redovni poslovi, kao i iskustvo prijatelja, poznanika ili lanova porodice.

Kako bi se veba to bolje prilagodila prilikama u zemlji, instruktor treba da istrai koji su najei oblici krenja dostojanstvenog rada za mlade radnike i u skladu sa tim da promeni situacije koje se prezentuju polaznicima. Ova aktivnost se moe koristiti i u sesijama 2 i 3 kada se diskutuje o uslovima rada. Primeri dostojanstvenog rada mogu se proiriti na osnovu aktivnosti Dosta je bilo! Reci ne diskriminaciji!

vodi



Sesija 2 Ugovori o radu i socijalno osiguranje

Ciljevi uenja

Do kraja ove sesije polaznici e biti u stanju da:

Identifikuju minimalne zahteve za ugovor o radu;Navedu prava i dunosti zaposlenih i poslodavaca.

Trajanje: 120 minuta

Vebe

Spasilaka misija: bolji uslovi radaPazi na sitna slova! Kako razumeti ugovor

o radu (alternative: O ovom radnom mestu, ja bih voleo da znam...)

Trae se: Prava... ali ne bez odgovornosti.

Ima vie prava nego to misli.

18


Uvod

Druga sesija treba da upozna polaznike sa kljunim elementima ugovora o radu i razliitim oblicima u kojima on moe da bude. Uesnici se takoe upoznaju sa pitanjima koja se mogu postaviti pri pregovaranju o uslovima rada, i o tome kako postupiti kada postavljeni zahtevi nisu legitimni. Sesija se zavrava prikazom prava i dunosti zaposlenih i poslodavaca u radnom odnosu.

2.1 Zaposleni, samozaposleni radnici, poslodavci i pripravnici

Ovde je korisno pojasniti termine kao to su zaposleno lice, samozaposleni, i pripravnik kako bi se polaznici upoznali sa razliitim oblicima zaposlenja, kao i sa pravima koja svaki od ovih oblika zaposlenja povlai. Definicije ovih termina se obino mogu pronai u nacionalnom zakonu o radu. Instruktor moe da pripremi i kartice sa relevantnim definicijama izvuenim iz zakona o radu

Zaposleno lice: Zaposleni je fiziko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca. Zaposleni ima pravo na zaradu u skladu sa zakonom i ugovorom o radu koji je potpisao. Poslodavac je duan da plati odgovarajue poreze i doprinose za socijalno osiguranje koji se raunaju na zaradu radnika. Poslodavac utvruje smernice po kojima radnik treba da obavlja zadatke koji su mu povereni (opis radnog mesta). Radnik moe raditi puno radno vreme (obino 8 asova dnevno, 40 asova sedmino) ili raditi sa nepunim radnim vremenom (broj asova rada manji od onog koji je ustanovljen kao puno radno vreme). Zaposleni sa nepunim radnim vremenom ima ista prava kao zaposleni sa punim radnim vremenom, ali srazmerno vremenu provedenom na radu. Kako bi se izbegle zablude o radu sa nepunim radnim vremenom i pravima radnika sa nepunim radnim vremenom, instruktor bi mogao da polaznicima skrene panju na karticu za rad sa nepunim radnim vremenom napravljenu za vebu Fleksibilni rad: za i protiv. U nastavku je dat saetak radnih prava radnika sa nepunim radnim vremenom.

vodi



19

Dostojanstven

radSesija 2 RADNA PRAVA RADNIKA SA NEPUNIM RADNIM VREMENOM

Radnici sa nepunim radnim vremenom su zaposlena lica koja imaju radno vreme krae od radnika sa punim radnim vremenom. Oni takoe zasnivaju radni odnos sa poslodavcem, mogu biti angaovani za obavljanje istih poslova kao i radnici sa punim radnim vremenom u datom preduzeu, imaju iste obaveze kao i oni, a jedina razlika je u tome to imaju krae radno vreme.

Radnici sa nepunim radnim vremenom imaju ista prava kao i zaposleni sa punim radnim vremenom to se tie:

prava da se organizuju i kolektivno pregovaraju;zatite zdravlja i bezbednosti na radu, i diskriminacije na radnom mestu i u profesiji.

Uz to, imaju prava na jednake uslove kao i radnici sa punim radnim vremenom u oblastima:

socijalne zatite;materinske zatite;prekida radnog odnosa;plaenog godinjeg odmora, plaenih javnih praznika i bolovanja.

Drugim reima, radnik sa nepunim radnim vremenom ima sva prava iz radnog odnosa kao i radnik sa punim radnim vremenom, ali srazmerno vremenu provedenom na radu.

Samozaposleni: Termin se koristi za lice koje stie vlastiti dohodak putem poslovne aktivnosti, ugovora ili slobodne aktivnosti. Zarada samozaposlenih zavisi od profita steenog na osnovu proizvedenih dobara i usluga. Samozaposleni radnici donose operacionalne odluke koje se tiu preduzea sami, ili sa svojim partnerima. Oni obino ne angauju druge zaposlene na stalnoj osnovi.

Poslodavac: Poslodavci su pravna ili fizika lica koja na stalnoj osnovi zapoljavaju jednu ili vie osoba da za njih rade u poslovnom preduzeu kao zaposleni. Njihova naknada zavisi od profita steenog od dobara ili usluga koje preduzee proizvodi.

Pripravnici i staisti. Prava i obaveze praktikanata, pripravnika i staista ne razlikuju se od prava i obaveza drugih radnika, a svrha ovih oblika rada je uenje i osposobljavanje za samostalno obavljanje posla. Pravila kojima su ovi oblici rada regulisani razlikuju se od zemlje do zemlje. Instruktor bi trebalo da prikupi primere nacionalne prakse i izradi kartice sa saetkom kljunih


20


karakteristika. Osnovni elementi ovih oblika rada mogu se pronai u zakonu o radu i kolektivnim ugovorima.

Pripravnici rade prevashodno da bi stekli znanje i vetine. Stoga njima nije doputeno da koriste opremu i maine za koje (jo) nisu obueni, i nije im doputeno da obavljaju odreene zadatke bez nadzora. Obino imaju pravo na mentora/instruktora od koga ue. Ukoliko pripravniki sta podrazumeva i asove u uionici, postoje posebne odredbe za postizanje ravnotee izmeu kole i radnog vremena, ograniavanjem radnog vremena danima kada se pohaa kola. Stairanje se odnosi na praksu da uenici provode odreeno vreme u preduzeu kako bi neto nauili o poslu koji ih zanima, i da posmatraju razliite zadatke u okviru posla. Oni mogu obavljati i neto praktinog rada, ali za njih snosi odgovornost kola/obrazovna institucija koja je organizovala praksu.

Veba 2.1 Spasilaka misija: bolji uslovi rada

Ova veba se moe organizovati kao grupna aktivnost ili kao domai zadatak. Instruktor treba da unapred pripremi kartice sa saetkom osnovnih odredaba zakona o radu o minimalnoj zaradi, radnom vremenu, prekovremenom radu i odmorima.

Ako se ova aktivnost organizuje u uionici, instruktor treba da prikupi primerke nedavno zakljuenih kolektivnih ugovora iz razliitih oblasti (nacionalni/granski sindikati ovde mogu pomoi). Ukoliko se oni ne mogu pronai, instruktor moe zabeleiti kratke novinske izvetaje o pregovorima izmeu preduzea i radnika o uslovima rada (primeri su dati u Priruniku). Zadatak polaznika je da pronau koja poboljanja radnih uslova je doneo dati kolektivni ugovor.

Ako se aktivnost organizuje kao domai zadatak, uesnicima se daju kontakti sa nacionalnim/granskim sindikatima, i od njih se zahteva da potrae informacije o kolektivnim ugovorima koji se primenjuju u privrednoj grani ili zanimanju u kojima su odabrali da rade (ili za koje se pripremaju). Polaznici su krenuli u spasilaku misiju za uslove rada koji se odnose na zarade, radno vreme, naknadu za prekovremeni rad i periode odmora.

2.2 Minimalni radni standardi

Uslovi rada se definiu ugovorom o radu koji se zakljuuje izmeu zaposlenog i poslodavca. Kako je ve reeno, konvencije MOR-a utvruju minimum standarda i radnikih prava. Ako drava ratifikuje neku konvenciju, njene odredbe moraju se implementirati u nacionalno radno zakonodavstvo. Zakon o radu moe propisati vea prava nego to propisuje konvencija MOR-a, ali ne moe propisati manje od toga.

vodi



21

Dostojanstven

radSesija 2 Uz zakon o radu, u mnogim zemljama postoje i kolektivni ugovori. Oni se zasnivaju na kolektivnom pregovaranju izmeu poslodavaca (koje predstavljaju jedna ili vie organizacija poslodavaca), sa jedne strane, i radnika (koje predstavlja jedan ili vie sindikata). Ovi sporazumi su obavezujui za potpisnike, kao i za one u ije ime je sporazum sklopljen.

ORGANIZACIJE POSLODAVACA I ORGANIZACIJE ZAPOSLENIH

Organizacije poslodavaca i sindikati su organizacije zasnovane na lanstvu, koje predstavljaju svoje lanove, zalau se za njihove interese i pruaju im usluge.

Organizacije poslodavaca: Uspena preduzea su u centru svake strategije za stvaranja novih radnih mesta i poboljanje ivotnog standarda. Organizacije poslodavaca igraju kljunu ulogu u stvaranju okruenja koje podstie konkurentna i odriva preduzea koja mogu doprineti ekonomskom i drutvenom razvoju. Ove organizacije su vana komponenta svih procesa drutvenog dijaloga, i mogu obezbediti odgovarajue i delotvorno formulisanje nacionalnih drutvenih i ekonomskih ciljeva, i osigurati im podrku poslovne zajednice koju predstavljaju.

http://www.ilo.org/actemp

Sindikati: Sindikat je samostalna, demokratska i nezavisna organizacija zaposlenih u koju se oni dobrovoljno udruuju radi zastupanja, predstavljanja, unapreenja i zatite profesionalnih, radnih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih i drugih pojedinanih i kolektivnih interesa. Sindikati predstavljaju kljune institucije graanskog drutva u veini demokratskih zemalja. U svetu koji se brzo globalizuje izazovi koje predstavlja obezbeenje dostojanstvenog rada, bezbednih uslova za rad, zarade za ivot, osnovne socijalne bezbednosti, rodne ravnopravnosti i pravedne raspodele dohotka, zahtevaju bolju upravu i univerzalnu primenu i sprovoenje meunarodnih standarda rada.

http://www.ilo.org/actrav

Kolektivni ugovori mogu propisati bolje uslove rada od zakona o radu: to znai da uslovi rada u odreenim granama privrede i delatnosti, kao i na teritoriji jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave mogu biti povoljniji od standarda ustanovljenih zakonom o radu.

Instruktor bi trebalo da pronae neke primere grana u kojima je kolektivni ugovor osigurao radnicima bolje uslove rada i zapoljavanja, i vea prava zaposlenima. To se moe iskoristiti za vebe (ili domai zadatak) u kome se od polaznika trai da otkriju da li u oblasti rada koju su izabrali, kolektivni ugovori omoguavaju povoljnije uslove zapoljavanja i rada u poreenju sa minimalnim radnim standardima na nacionalnom nivou.


22


Veba 2.2(A) Pazi na sitna slova! Razumeti ugovor o radu

Cilj ove aktivnosti je da se polaznici upoznaju sa standardnim stavkamaugovora o radu. Treba im dati priliku da vide primer pravog ugovora o radu kakav se koristi u praksi, kako bi stekli utisak o tome kako on izgleda i ta treba da sadri. Veba 2.2 (A) Pazi na sitna slova daje primer ta se moe koristiti za obuku ako se ne moe nai originalni ugovor o radu. Od uesnika se zateva da u parovima, ili u malim grupama, pregledaju primer ugovora o radu i identifikuju stavke ugovora.

Ova se aktivnost moe razraditi tako to se polaznicima postavi pitanje o tome ta bi eleli da saznaju o svom buduem radnom mestu (Veba 2.2 (B) O ovom poslu, elim da znam.... Na osnovu pitanja koja polaznici formuliu, instruktor pravi spisak relevantnih stavki za ugovor o radu. Te se stavke tada mogu uporediti sa stavkama u primeru ugovora o radu. Pitanja koja uesnici smiljaju e se verovatno odnositi na: radno vreme, slobodne dane i odmore (Koje e mi biti radno vreme? Koji dani u nedelji su mi slobodni? ta je sa odmorom?); zaradu (Koliko e mi plaati? Kako i kada u primati zaradu? ta e mi se odbijati od plate i zato?) i zadatke na poslu (Kakve su mi dunosti? Kome u odgovarati?).

Ukoliko instruktor odabere ovaj metod za razradu aktivnosti, on mu moe takoe pruiti i priliku da sa uesnicima veba naine dolaenja do informacije tokom razgovora za posao. Na primer, instruktor moe zatraiti od polaznika da formuliu pitanja koja bi voleli da postave buduem poslodavcu o zaradi, radnom vremenu i odbicima od plate (primer je dat u Priruniku).

Kada obrauje rezultate vebanja, instruktor bi trebalo polaznike da podseti da ugovor o radu ne mora da navodi sve uslove koji se odnose na radni odnos. Uslovi koji se uobiajeno ne ureuju ugovorom o radu mogu se saeti na karticama sa radnim standardima, kao to je prikazano ispod.

vodi



23

Dostojanstven

radSesija 2 POSEBNE KLAUZULE I USLOVI

Probni rad: za ovo vreme i poslodavac i zaposleni imaju pravo da raskinu ugovor o radu. Probni rad traje najdue do 6 meseci, i u ovom roku se ne moraju navoditi razlozi za otputanje. Otkazni rok je 5 radnih dana. U toku probnog rada, radnicima takoe moe biti uskraen pristup nekim pravima koje imaju ostali zaposleni: na primer, oni ne mogu uzeti odmor, ali imaju pravo na bolovanje.

Otkazni rok: I poslodavci i radnici, kada ele da raskinu radni odnos, moraju potovati otkazni rok. Otkazni rok, ukoliko poslodavac otkazuje ugovor o radu, traje izmeu jednog i tri meseca, to zavisi od ukupnog radnog staa zaposlenog. U tom sluaju poslodavac donosi reenje o otkazu ugovora o radu, koje mora biti u pisanom obliku. Mnoge zemlje takoe predviaju otpremnine, kada preduzea moraju da otputaju radnike zbog pada proizvodnje i restruktuiranja. Otpremnine su jednokratne svote koje se razlikuju u odnosu na duinu staa i prosenu zaradu.

Promene u uslovima ugovora: Radnici moraju biti obaveteni o promeni uslova definisanih ugovorom o radu. esto takve promene stupaju na snagu tek kada se zaposleni sloi sa njima. Rok za izjanjavanje radnika ne moe biti krai od 8 radnih dana.

Poznavanje osnovnih radnih standarda na osnovu kojih se ureuju odnosi izmeu poslodavaca i radnika je vano radi prepoznavanja da li je zahtev poslodavca (postavljen u toku procesa zapoljavanja ili kada je radni odnos ve zapoeo) legitiman ili nije. U mnogim sluajevima jasno je ta poslodavac moe, a ta ne moe da trai (recimo da uslovi zaposlenje mlade ene njenim obeanjem da nee ostati u drugom stanju, ili da od mladog radnika zahteva da radi sve smene koje padaju u nedelju ili da ne dobije posao). U drugim sluajevima to je tee: na primer, moe li poslodavac da novac potroen na kupovinu uniforme odbije radniku od zarade? Ili, moe li poslodavac da izbegne da plati prekovremeni rad tako to e radniku odobriti plaene slobodne dane? Instruktor treba da polaznicima da sugestije gde i kako da pronau informacije koje su im potrebne (npr. sindikati ili sluba za zapoljavanje) kada sumnjaju u legitimnost zahteva.

U zakljuku to zavisi od vremena koje je preostalo instruktor moe ili da ponovi prava i dunosti radnika i poslodavaca (Veba 2.3. Trae se: Prava.. Ali ne bez odgovornosti), ili da predloi grupnu aktivnost iji je cilj identifikacija da li je zahtev poslodavca legitiman, ili ne (Aktivnost 2.4: Ima vie prava nego to misli).


24


2.3 Ugovor o radu

Ugovor o radu se smatra zakljuenim kada ga potpiu zaposleni i poslodavac. U Srbiji, ugovor se zakljuuje pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku. Zakon o radu odreuje kada kljune karakteristike radnog odnosa moraju biti u pisanom obliku, i kada ih moraju potpisati i poslodavac i radnik. Radnik bi uvek trebalo da trai svoj primerak ugovora o radu, kako bi se izbegli eventualni nesporazumi sa poslodavcem u budunosti

Kako bi bolje objasnio osnovne stavkeugovora o radu i pojasnio prava i obaveze koje uz njega idu instruktor bi trebalo da prikupi i u radionici koristi primere ugovora o radu koji se mogu nai u razliitim privrednim delatnostima. Svaka zemlja ima sopstvene standarde i klauzule za tipine ugovore o radu, u skladu sa zakonskim odredbama. 4 Takoe je za polaznike korisno da vide primer opisa radnog mesta iz ugovora o radu, kako bi bolje razumeli odnos izmeu radnika i poslodavca. Uopteno govorei, ugovor o radu bi trebalo da sadri najmanje sledee:

naziv i sedite poslodavca;ime i prezime zaposlenog i njegovu adresu;naziv radnog mesta i opis poslova koje bi zaposleni trebalo da obavlja ;mesto rada (ili napomenu da se od zaposlenog oekuje da radi na razliitim mestima);iznos zarade; radno vreme (puno, nepuno ili skraeno)nain zasnivanja radnog odnosa (na neodreeno ili na odreeno vreme)datum poetka rada.

Ugovor o radu takoe moe sadrati odredbe o: godinjem odmoru, naknadi tokom bolovanja, uveanoj zaradi za nacionalne praznike, za prekovremeni rad, otkaznom roku u sluaju raskida radnog odnosa, pravu na penziono i zdravstveno osiguranje, ukoliko se oni razlikuju od zakonom predvienih radnih standarda. Ako postoje uslovi o kojima su se radnik i poslodavac sloili, a koji se razlikuju od onih propisanih zakonom o radu, njih treba navesti u ugovoru o radu. U svakom sluaju, uslovi rada ne mogu biti loiji od onih koje propisuje zakon o radu ili kolektivni ugovor (na primer, poslodavac ne moe odobriti krai godinji odmor od propisanog zakonom).

Na prava i obaveze koji nisu utvreni ugovorom o radu primenjuju se odgovarajue odredbe zakona i kolektivnog ugovora.

4 Ukoliko nije mogue prikupiti takve primere, model ugovora u skladu sa zahtevima u Ujedinjenom Kraljevstvu mogu se kreirati na: http://www.businesslink.gov.uk/bdotg/action/stmtEmpLanding?r.l2=1074428798&r.l1=1073858787&r.s=sm&topicId=1075225309

vodi



25

Dostojanstven

radSesija 2

Veba 2.3. Trae se: Prava... ali, ne bez odgovornosti

Za ovu vebu uesnici se dele u tri grupe, svaka sa svojim setom kartica u boji (crvene, ute i plave). Na svaki set kartica instruktor napie primere prava i obaveza poslodavaca i radnika (npr. Primiti uputstva o zadacima na poslu). Polaznici moraju da odrede da li ono to pie na svakoj kartici predstavlja pravo ili dunost, i da li je u pitanju pravo/dunost radnika ili poslodavca.

Veba 2.4: Ima vie prava nego to misli

U ovoj vebi se od uesnika trai da, podeljeni u tri grupe, diskutuju o sluaju koji im je dodeljen, predloe mogue reenje i pripreme kljune take za pregovaranje sa poslodavcem. U Priruniku je dat primer sluajeva koji se mogu razmatrati. Ipak, potrebno je da instruktor proveri da li su predloeni odgovori za te sluajeve u skladu sa nacionalnim radnim zakonodavstvom. Po zavretku aktivnosti, od timova se trai da predstave svoj sluaj ostalim polaznicima i da odgovore na postavljena pitanja i/ili protivargumente. Kada sve grupe zavre prezentaciju, instruktor moe upitati ostale polaznike ta bi oni uradili u slinoj situaciji.


26

Prava mladih u radnom o dnosu - Vodi i Prirunik za instruktore vodi



Sesija 3 Radno vreme, zarade i godinji odmor

Ciljevi uenja

Do kraja ove sesije, polaznci e biti u stanju da:

Navedu nacionalna pravila o radnom vremenu, odmoru i zaradi;Identifikuju elemente platnog listia;Prepoznaju obustave/odbitke od zarade.

Trajanje: 90 minuta

Vebe

Na poslu: istakni radne standarde!Na kraju krajeva ne ostaje mnogo... Platni listiBrzo savetovanje efe, samo jo jedno pitanje... Pregovaranje o radnom vremenu i zaradi.

28


Uvod

Trea sesija seminara je usmerena na radno vreme, zarade i odmore (dnevni, nedeljni i godinji). Ona treba da konsoliduje i proiri znanja polaznika o relevantnim nacionalnim standardima rada. Uz to, daju se primeri kako se sa poslodavcima pregovara o ovim uslovima rada. Drugi deo sesije se bavi zaradama, platnim listiima i odbicima od zarade.

Sesija bi trebalo da se zasniva na nacionalnim radnim standardima koji su na snazi u zemlji u kojoj se odrava seminar, i od instruktora se trai da pripremi relevantne kartice koje e pomoi da se uesnici podsete na minimalna prava zagarantovana nacionalnim radnim zakonodavstvom. Tekst takoe upuuje na minimalne radne standarde MOR-a. Uesnike treba podsetiti da ako je zemlja ratifikovala odreenu konvenciju MOR-a, onda ona predstavlja minimum standarda koji se primenjuju na radnike u toj zemlji.

3.1 Radno vreme

Mladi ljudi rade kako bi zaradili za ivot i/ili kako bi bili u stanju da sebi priute neto vie. Stoga je visina zarade jedan od kljunih kriterijuma za to da li prihvatiti radno mesto ili ne. Meutim, esto se mladi koji poinju da rade nau u nepoznatoj situaciji u kojoj rad dominira njihovim svakodnevnim ivotom i zauzima najvei deo njihovog vremena. Imaju manje vremena za vianje sa prijateljima i bavljenje hobijem. Osim to se susreu sa tekoama koje su povezane sa promenom ivotnog stila prelaskom sa kolovanja na zaposlenje, mladima je potrebna i dodatna zatita poto se jo uvek razvijaju. Kako bi zadovoljili te posebne potrebe, mnoge zemlje posebno ureuju uslove rada mladih. To obino ukljuuje krae maksimalno radno vreme (npr, u Srbiji, dnevno do 8 sati i nedeljno ne due od 35 sati), zabranu nonog i prekovremenog rada, naroito tekog fizikog rada, i na poslovima koji ukljuuju izlaganje tetnom zraenju, a postoje i posebne odrednice koje omoguavaju mladima da kombinuju obrazovanje i rad.

Broj radnih asova i nain na koji su organizovani mogu znaajno uticati na kvalitet rada i ivota uopte. Rad moe uticati na zdravlje zaposlenog, pogotovo ako je radno vreme dugo, nestandardno, ili se obavlja u nezgodno doba. Zato nacionalne vlade uvode minimalne standarde za zatitu zdravlja radnika kojima se osigurava zdrava ravnotea izmeu ivota i rada.

Mladi koji su se upravo zaposlili esto, ak i kada se to od njih ne zahteva, produavaju radno vreme u elji da se dokau ili zbog toga to se plae gubitka posla.Instruktori bi trebalo uesnicima da ukau na mogue dugorone posledice preteranog broja radnih sati. Na primer, radno vreme preko 48 asova nedeljno predstavlja inilac stresa na radnom mestu, koji znaajno

vodi



29

Dostojanstven

radSesija 3 poveava opasnosti od problema sa mentalnim zdravljem; preko 60 asova rada nedeljno moe poveati rizik od kardiovaskularnih oboljenja; radnici koji menjaju smene esto se ale na tekoe sa spavanjem i koncentracijom, a noni rad moe poveati rizik od zdravstvenih poremeaja.

Veba 3.1 Na poslu: istakni radne standarde!

Ovu aktivnost ini veba zajednikog nabacivanja ideja kako bi se uesnici naveli da razmiljaju i diskutuju o radnom vremenu, prekovremenom radu i periodima odmora. Ona kree od kartica sa saetkom minimalnih standarda u tim oblastima i spiskom argumenata za i protiv, za zaposlene i za poslodavce. Instruktor uvodi relevantni nacionalni standard na kartici, dok jedan od uesnika zapisujeodgovore koje grupa daje o prednostima i manama nonog i smenskog rada za poslodavca i za radnika. Veba 3.1 u Priruniku navodi neke primere prednosti i mana za rad po smenama i noni rad, koje instruktor moe iskoristiti za usmeravanje diskusije.

Kartica: Maksimalno i standardno radno vreme

Radno zakonodavstvo veine zemalja ograniava maksimalno radno vreme na dnevnoj i/ili nedeljnoj osnovi. Maksimalno radno vreme obino ukljuuje doputeni prekovremeni rad, to ukupno iznosi 10 asova dnevno ili 48 asova nedeljno. Standardno radno vreme je 8 asova dnevno ili 40 asova nedeljno. Za mlade radnike ispod 18 godina starosti, maksimalno radno vreme je esto postavljeno ispod praga za odrasle, npr. 35 sati nedeljno.

Konvencija 1 o radnom vremenu (industrija); Konvencija 30 o radnom vremenu (trgovina i kancelarijski rad)

Kartica: Prekovremeni rad

Prekovremeni rad se odnosi na sve asove rada preko punog radnog vremena. Moe se raditi prekovremeno do maksimalnog broja dnevnih/nedeljnih asova, a taj broj radnih sati se ne moe prekoraiti. Stalni prekovremeni rad moe imati negativne efekte po zdravlje i bezbednost radnika (npr. zamor, stres, poveana mogunost povreda na radu), kao i na produktivnost. Pravila u vezi sa prekovremenim radom koje poslodavac mora da potuje razlikuju se od zemlje do zemlje. U nekim zemljama poslodavci mogu bez ogranienja zahtevati prekovremeni rad, dok je u drugim zemljama potrebno da prekovremeni rad opravdaju (na primer poveanim obimom posla).

Konvencija 1 o radnom vremenu (industrija); Konvencija 30 o radnom vremenu (trgovina i kancelarijski rad)


30


Kartica: Noni rad

Noni rad je svaki rad koji se obavlja u periodu od 22.00 do 6.00 asova. U mnogim zemljama za mlade je ogranien noni rad, pogotovo ako jo uvek pohaaju kolu. To znai da licima ispod 18 godina starosti nije dozvoljeno da rade od 22.00 h, do 6 h ujutro. Za odreena zanimanja mogu postojati izuzeci, kada je mladim radnicima preko 16 godina starosti dozvoljen rad u nonim smenama.

Konvencija 171 o nonom radu

Kartica: periodi odmora (u toku rada, dnevni i nedeljni odmor)

Periodi odmora se radnicima obezbeuju radi ouvanja njihove bezbednosti, zdravlja i dobrobiti. Nacionalno radno zakonodavstvo propisuje minimalni nedeljni odmor na koje radnik ima pravo (najmanje dvadeset i etiri spojena asa u toku sedmodnevnog radnog perioda). Dnevni odmor je pravo zaposlenog na odmor od najmanje 12 uzastopnih asova izmeu dva radna dana. Uz to, zakon o radu propisuje odmor u toku radnog dana kada se pree odreeni minimalni prag (etiri spojena asa rada). Vreme pauze se uraunava u dnevno radno vreme. Redovni periodi odmora su korisni i za poslodavca i za radnike, poto imaju pozitivne efekte na bezbednost na radnom mestu i produktivnost.

Konvencija 14 o nedeljnom odmoru (industrija); Konvencija 106 o nedeljnom odmoru (trgovina i kancelarijski rad)

Kartica: Godinji odmor

Godinji odmor je period koji radnici provode van posla, a i dalje primaju zaradu i uplauju im se doprinosi za socijalno i penziono osiguranje. Radnici mogu uzeti odreen broj radnih dana ili nedelja odmora, to im daje priliku za dui odmor i rekreaciju. Plaeni godinji odmor uva ljudski kapital jer omoguava period oporavka kako bi sauvali zdravlje, i koji doprinosi njihovoj dobrobiti. Godinji odmor doprinosi smanjenju odsustvovanja sa posla i poboljava motivaciju radnika, a time i produktivnost i radni uinak. Instruktor bi trebalo da naini saetak nacionalnih pravila o minimalnom broju dana/nedelja plaenog godinjeg odsustva, uslovima za sticanje prava na godinji odmor, rasporedu korienja godinjeg odmora, regresu, i dr.

Konvencija 132 o plaenom odmoru

vodi



31

Dostojanstven

radSesija 3 3.2 Zarade

Zarada je neretko najvaniji kriterijum za prihvatanje radnog mesta. Stoga je posebno vano da mladi razumeju kako se njihova zarada rauna, koji su odbici od zarade i u koju svrhu, kao i da razumeju minimalne zahteve koje postavlja nacionalno radno zakonodavstvo.

Zarada je nadoknada izraena u novcu koju isplauje poslodavac zaposlenom za obavljeni posao ili pruene usluge. Zarade se utvruju meusobnim sporazumom izmeu radnika i poslodavca One se moraju isplaivati redovno i dozvoljeni su odbici samo u onom obimu u kome ih propisuje nacionalni zakon ili kolektivni ugovor.

Mnoge zemlje imaju utvrenu minimalnu zaradu. Njome se postavlja minimalni iznos nadoknade za radnike na nacionalnom nivou, iji je cilj da pokrije minimalne potrebe radnika i izdravanih lica, u kontekstu ekonomskih i socijalnih uslova u zemlji. Ovaj minimalni iznos se ne moe umanjiti ni kolektivnim ugovorom ni sporazumom izmeu radnika i poslodavca. U nekim zemljama postoje dve minimalne zarade: jedna se primenjuje na radnike, a druga na mlade. Instruktor bi mogao mogao sa polaznicima prodiskutovati prednosti i mane takve prakse. Na primer, neki tvrde da nia minimalna zarada daje motiv preduzeima da regrutuju vie mladih radnika; drugi tvrde da primena jedinstvene minimalne zarade moe podstai mlade da rano napuste kolu kako bi se zaposlili.5

Srbija ima jedinstvenu minimalnu zaradu za sve zaposlene.

Konvencija 95 - Zatita zaradaKonvencija 131 o utvrivanju minimalne zarade

itanje platnog listia moda nije najprivlaniji deo posla, ali ta vetina e pomoi polaznicima da shvate zato primaju manje novca nego to je dogovoreno. Odbici od zarade radnika razlikuju se po vrsti i procentu, u skladu sa nacionalnim sistemom socijalnog osiguranja koje je na snazi. Stoga instruktor treba da objasni kljune elemente postojeeg sistema socijalne zatite. 6

Konvencija 102 o minimalnoj visini socijalnog osiguranja.

5 Lista argumenata za i protiv posebne mnimalne zarade za mlade radnike se moe nai na: Kongres sin-dikata 2006. Bolji nain rada. Jedinica 2: Prava i dunosti na radu. (Vorvik TUC). Str. 25 Dostupno na: http://www.tuc.org.uk/extras/ABWTW_06_UNIT_2.pdf

6 Socijalno osiguranje je zatita koju drutvo prua svojim lanovima od ekonomske i socijalne nevol-je u kojoj bi se nali prekidom, ili znaajnim umanjenjem zarade zbog bolesti, materinstva, povrede na radu, nezaposlenosti, invaliditeta, starosti i smrti; zdravstvenih usluga i beneficija za porodice sa decom. Meunarodna organizacija rada Principi socijalne zatite. (eneva), str. 8. Opti pregled sistema socijalne zatite po zemljama moe se pronai na: http://ssa.gov/policy/docs/progdesc/ssptw/2006-2007/europe/index.html.


32


GLAVNI ELEMENTI SOCIJALNOG OSIGURANJA

Zdravstveno Zdravstveno osiguranje obino pokriva preventivno leenje, leenje kod lekara opte prakse, specijalistiko leenje i bolnike usluge. esto se propisuje minimalni period rada za odobravanje zdravstvene zatite. U nekim zemljama se za medicinske usluge trai doplata i odreuje maksimum trajanja usluga.

Ostaleisplate nadoknada bolesnim radnicima. U sluaju bolesti, radnici koji trae nadoknadu moraju dokazati da pate od poremeaja ili bolesti koja ih spreava da obavljaju posao. Ovaj kriterijum se obino ispunjava donoenjem zdravstvene potvrde. U mnogim sistemima od poslodavca se zahteva da nastavi da isplauje zaradu (ili odreeni procenat pune zarade) za vreme odreenog vremenskog perioda po nastanku bolesti i u toku odsustva sa rada.

U sluaju invaliditeta Invalidnine se isplauju osiguranim licima koja postanu opte nesposobna za rad. Drave obino navode minimalni period doprinosa kako bi se ispunio kriterijum za sticanje ovog prava.

U sluaju nezaposlenosti

Naknada u sluaju nezaposlenosti se plaa licima koja su, bez svoje krivice, ostala bez posla, i tako izgubila zaradu. Ova beneficija se obino plaa relativno kratak vremenski period, u zavisnosti od duine perioda u kome su plaani doprinosi. Naknade u sluaju zaposlenosti obino pokrivaju zaposlena lica koja su imala redovan plaeni posao Iznos naknade obino zavisi od poslednje primlje zarade.

Penziono osiguranje Starosne beneficije imaju za cilj da spree osiromaenje starih. Radnici daju doprinnose za osiguranja i penzione fondove, ili drava odvaja iz budeta dohodak za starija lica. Mnoge drave propisuju maksimalnu starosnu granicu (obino 65 godina starosti). esto visina beneficije zavisi od trajanja plaanja doprinosa. Ova oblast socijalnog osiguranja je predmet reforme u mnogim zemljama.

vodi



33

Dostojanstven

radSesija 3

Veba 3.2 Na kraju krajeva ne ostaje mnogo. Moj platni listi

Instruktor bi trebalo da pronae primerak izvetaja o zaradi kakav se koristi u zemlji kako bi upoznao uesnike sa konceptima bruto zarade, odbitaka i neto zarade (zarade koja se isplauje). Ukoliko to nije mogue, model obrauna je dat u Priruniku. Instruktor bi trebalo da objasni svaki odbitak, i prui savete i sugestije polaznicima kako da provere da li poslodavac uplauje sve doprinose i poreze. Instruktor treba da istrai kako se ova informacija moe dobiti (na primer, neki sistemi socijalne zatite omoguavaju korisnicima da provere svoj status na internetu; u drugim sluajevima, potrebno je obratiti se fondu za penzijsko-invalidsko osiguranje kako bi se saznao svoj status po pitanju uplate poreza i doprinosa).

Pri kraju sesije, instruktor moe organizovati radionicu sa ciljem da proveba steeno znanje o nacionalnom standardnom radnom vremenu, zaradama i godinjem odmoru. Prirunik nudi dve ideje za ovu vebu. Prema prvoj, (Veba 3.4 Brzo savetovanje), uesnici su podeljeni u dve jednake grupe. U jednoj su mladi radnici koji se suoavaju sa problemom na poslu, a u drugoj su savetnici koji treba da im ponude mogue reenje problema. Svaki uesnik u grupi mladih radnika uzme karticu sa situacijom iz ivota (primeri su dati u Priruniku). Savetnika obaveste o situaciji, i on mora za dva-tri minuta da da savet kako da se problem rei. Svakih 3-5 minuta instruktor menja savetnike, tako da mladi radnik prijavljuje svoj problem bar dvojici savetnika. Instruktor moe ponoviti vebu dva puta, tako da svaki uesnik ima priliku da bude i radnik i savetnik.

Veba se zavrava diskusijom u kojoj uestvuje cela grupa i biraju se najbolji saveti za svaku situaciju. Druga veba, (Veba 3.2 efe, samo jo jedno pitanje... Pregovaranje o radnom vremenu i zaradi) simulira pregovaranje o zaradi i radnom vremenu. Uesnici su podeljeni u dve grupe: poslodavci i radnici. Svaka grupa dobije kartice sa uputstvima. Prvi zadatak svake grupe je da odredi koju e strategiju pregovaranja upotrebiti. Kada se ona odredi, svaka grupa odredi govornika koji e pregovarati sa predstavnikom druge strane. Instruktor bi trebalo da dopusti da se pregovara oko 15 minuta. Na kraju aktivnosti, instruktor treba da inicira razgovor sa polaznicima o strategiji koju su koristili, o tome da li je bila delotvorna, i o tome ta bi narednog puta izmenili.


34

Prava mladih u radnom o dnosu - Vodi i Prirunik za instruktore vodi



Sesija 4Bezbednost i zdravlje na radu

Ciljevi uenja


navedu prava i dunosti radnika i poslodavaca u vezi sa zatitom bezbednosti i zdravlja na radu;identifikuju rizike po bezbednost i zdravlje na radu i preduzmu odgovarajue mere da ih umanje.

Vreme: 120 minuta

Vebe

Uoi rizik!Bezbednosna

piramida.

36


Uvod

Ova sesija se sastoji iz tri dela. U prvom delu uesnici se upoznaju sa pravima i dunostima radnika i poslodavaca u vezi sa bezbednou i zdravljem na radu. Drugi deo uvodi definiciju opasnosti i rizika i pomae polaznicima da razviju metode za njihovu identifikaciju. Poslednji deo je usmeren na mere koje se mogu preduzeti kako bi se rizici na radu sveli na najmanju moguu meru.

Umesto grupnih aktivnosti predstavljenih u ovoj sesiji, instruktor moe organizovati posetu nekom radnom mestu. U kontekstu zatite bezbednosti i zdravlja na radu, ovim bi se polaznicima pruila prilika da identifikuju opasnosti, kao i mere za njihovu kontrolu, na licu mestu. Ukoliko je to mogue, uesnicima bi trebalo omoguiti da razgovaraju sa radnicima i poslodavcima o merama za poboljanje bezbednosti i zdravlja koje su preduzete u preduzeu. Posetu radnom mestu treba isplanirati unapred, a polaznike pripremiti za posetu. Idealno bi bilo da oni budu organizovani u manje grupe, i da se od njih trai da izvre inspekciju radnih mesta. Uesnici mogu razliitim bojama oznaiti rizina mesta na planu postrojenja (na primer, crveno za bezbednosne rizike, zeleno za hemijske rizike, plavo za druge opasnosti po zdravlje, itd). Na planu takoe treba oznaiti mere bezbednosti koje su ustanovljene radi smanjenja opasnosti. Timovi bi svoja otkria trebalo da kompletiraju oznaavanjem bolesti i povreda koje mogu nastati od identifikovanih opasnosti.

4.1 Prava i dunosti na radu

Mnoge nesree na radu mogu se izbei ako su radnici svesni opasnosti i znaju kako da ih eliminiu ili umanje. Radnici imaju odreena prava u pogledu rizinih situacija na radnom mestu, ali i sami snose odgovornost za sopstvenu zatitu, kao i za to da odravaju radno mesto tako da bude bezbedno za njih i druge radnike.

Mnoge nesree na radu mogu se izbei paljivim ponaanjem i delovanjem. Zaposleni koji ne obrie prosutu tenost i izazove povredu drugog radnika koji se oklizne na prosutu tenost, ili radnik koji misli da je u stanju da sam obavi odreeni zadatak i tako se povredi, samo su dva primera za to.

Instruktor bi trebalo da podstakne uesnike na razmiljanje o odgovornosti koju snose za smanjenje rizika po zdravlje i bezbednost na radu. Odgovornost za zdravo i bezbedno radno mesto snose sva lica na tom radnom mestu, u onoj meri u kojoj je osoba sposobna da to uradi, ili u okviru ovlaenja. Poslodavci imaju najvii stepen kontrole nad radnim mestom i zakonsku odgovornost za zatitu zdravlja i bezbednosti. Ipak, u mnogim preduzeima poslodavci ne znaju dovoljno o svakom pojedinanom radnom mestu i o svakoj konkretnoj

vodi



37

Dostojanstven

radSesija 4 opasnosti. Oni se oslanjaju na pojedinane radnike da identifikuju rizike i predloe mere za njihovo delotvorno uklanjanje ili umanjivanje.

Konvencija 155 o bezbednosti i zdravlju na raduKonvencija 161 o slubama za zatitu zdravlja na radu; Konvencija 187 - Okvir za unapreenje Konvencije o zatiti bezbednosti i zdravlja na radu; Konvencija 102 o minimalnoj visini socijalnog osiguranja; Konvencija 121 o beneficijama u sluaju povrede na radu

Mladi radnici su posebno podloni povredama na radu. Do njih moe doi zato to rade suvie naporno i/ili suvie brzo kako bi ostavili dobar utisak. Oni esto nisu svesni opasnosti od opreme na kojoj rade i ne poznaju dovoljno radno mesto. elja da pokau da su u stanju da obavljaju posao moe poveati verovatnou da e doi do povrede. Kao novajlije, oni ne ele da prave probleme, pa mogu oklevati da prijave nebezbedne radne uslove. Uz to, mladi radnici koji nisu potpuno upoznati sa svojim pravima ili nemaju dovoljno samopouzdanja na poslu, mogu pratiti uputstva nadzornika ak i onda kada nisu sigurni da su u stanju da obave povereni zadatak. Instruktor bi trebalo da napravi saetak prava i dunosti radnika i poslodavaca za osiguranje zdravlja i bezbednosti na radu. 7 Primer je dat u nastavku..

7 Tabela je prilagoena na osnovu tabele Vlade Saskauana 2005. Spremni za posao III Bezbednost delu-je: Bezbednost i zdravlje na radu za mlade radnike (Saskauan, Vlada Saskauana). Str. 51. Dostupno na: http://www.readyforwork.sk.ca/teachers/resource-binder.htm


38


PRAVA I DUNOSTI POSLODAVACA I RADNIKA

Poslodavci Radnici

Obezbede bezbedno i zdravo radno mesto.Obezbede informacije i obuku potrebne za zatitu bezbednosti i zdravlja radnika.Organizuju redovnu inspekciju radnog mesta, opreme i alata i obezbede bezbednost.Obezbede da alat, maine i oprema budu ispravno odravani.Bez odlaganja isprave nebezbedne uslove i aktivnosti o kojima ih izveste nadzornici i radnici.Poznaju i potuju pravila zatite zdravlja i bezbednosti na radu.

Odgovorno se staraju za zatitu svog i zdravlja i bezbednosti drugih radnika.Sarauju sa poslodavcima na zatiti bezbednosti i zdravlja.Primenjuju bezbedne radne procedure, titnike i opremu za linu zatitu.Prijavljuju opasnost (kao to su nebezbedne situacije i aktivnosti) bez odlaganjaUestvuju u obuci o bezbednosti i zdravlju na radu.Poznaju u i potuju regulativu u vezi sa bezbednosti i zdravljem.

Ove odgovornosti su povezane sa tri osnovna prava, npr. svaki radnik ima pravo da:8

Zna za rizike na radnom mestu i kako da sa njima postupa: Poto su poslodavci duni da obezbede zdravo i bezbedno radno mesto, njihova je odgovornost da radnike informiu i obue za postupanje u sluaju rizika. Obuka novih radnika treba da obuhvati bezbedne procedure i prakse koje su specifine za tu delatnost ili vrstu rada; informacije o svim opasnostima na radnom mestu i procedure razvijene za umanjenje rizika; korienje nalepnica i znakova za identifikaciju rizinih supstanci i mere opreza u rukovanju sa njima; procedure u sluaju poara i drugim hitnim sluajevima; identifikacija oblasti u koje je zabranjen ili ogranien ulaz i procedure za prijavljivanje opasnosti i nesrenih sluajeva.Uestvuje u aktivnostima za ouvanje zdravlja i bezbednosti na radu. Ovo ukljuuju i pravo radnika da se ukljuuju u komisije za zdravlje na radu iji je cilj davanje saveta o poboljanju bezbednosti i zdravlja na radu. Ove komisije pod izvesnim uslovima mogu biti obavezne (na primer u preduzeima sa minimalnim brojem radnika).

8 Tekst je zasnovan na publikaciji Vlade Saskauana 2005. Spremni za posao III Bezbednost deluje: Bezbed-nost i zdravlje na radu za mlade radnike (Saskauan, Vlada Saskauana). Str. 56-100. Dostupno na: http://www.readyforwork.sk.ca/teachers/resource-binder.htm

vodi



39

Dostojanstven

radSesija 4 Odbije da radi ako mu preti neposredna opasnost po ivot i zdravlje zbog toga to nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu (npr. nema propisanu zatitnu opremu, nije upoznat sa svim vrstama rizika na radnom mestu i merama za njihovo otklanjanje, ako je na propisanom lekarskom pregledu utvreno da ne ispunjava propisane zdravstvene uslove itd.).

Veba 4.1 Uoi rizik!

Cilj ove aktivnosti je izgradnja sposobnosti uesnika da identifikuju opasnosti po bezbednost i zdravlje. Uesnici se podele u male grupe od 4-5 osoba; od svakog tima se zahteva da identifikuje opasnosti na radu pokazane na slikama koje su im podeljene (kuhinja restorana brze hrane, prodavnica, kancelarija i benzinska pumpa) i da popiu potencijalna profesionalna oboljenja i povrede do kojih moe doi. Ako je vreme ogranieno, instruktor moe spojiti ovu aktivnost sa vebom Bezbednosna piramida. U tom sluaju instruktor moe koristiti samo jednu ili dve slike i zatraiti od uesnika da identifikuju opasnost i sugeriu nain za njegovu kontrolu. Ukoliko se seminar organizuje za uenike, instruktor moe organizovati vebu Uoi rizike u uionici. Ova aktivnost je osmiljena da pomogne uesnicima da premoste prelaz iz uionice na radno mesto, i da povea sposobnost prepoznavanja potencijalnih opasnosti. Od uesnika se trai da u malim grupama posmatraju svoju uionicu (podove, zidove, osvetljenje, ventilaciju, buku, temperaturu) i da nabroje mogue opasnosti.

Realizovanje ove aktivnosti dae instruktoru priliku da kategorizuje opasnosti po tipu (hemijske, bioloke, fizike, ergonomske i sl.) i da naglasi da neke opasnosti mogu imati neposredni efekat (rizik po bezbednost), kao i dugorone posledice (rizik po zdravlje).


40


ZDRAVSTVENI I BEZBEDNOSNI RIZICI 9

Rizici po zdravlje Rizici po bezbednost

Uopteno govorei, rizici po zdravlje dovode do profesionalnih oboljenja kao to je gubitak sluha usled buke, respiratornih problema izazvanih hemijskim supstancama i povreda nastalih stalnim prenaprezanjem. Rizik po zdravlje moe izazvati dugorone ili hronine probleme. Neko ko pati od profesionalnog oboljenja ne mora odmah prepoznati simptome. Na primer, esto je teko uoiti gubitak sluha sve dok on ne uznapreduje. Postoji pet vrsta rizika koji mogu dovesti do profesionalnog oboljenja:

Hemijske opasnosti: gasovi, isparenja, tenosti ili praina koji mogu tetiti telu radnika. Na primer, to su sredstva za ienje, kiselina za akumulatore i pesticidi.Bioloke opasnosti: ivi organizmi koji mogu izazvati bolesti kao to je grip, hepatitis i tuberkuloza. Na primer, to su bakterije, virusi, insekti ili praina. Na radnom mestu osoba moe biti izloena biolokim opasnostima putem kontakta sa korienim iglama, bolesnim pojedincima, ivotinjama i sl.Fiziki agenti: izvori energije dovoljno jaki da nakode telu, kao to je toplota, svetlo, vibracije, buka i radijacija.Ergonomske opasnosti su posledica loeg dizajna rada, na primer: osvetljenje, pokreti koji se ponavljaju i neodgovarajue stolice.

Bezbednosne opasnosti mogu neposredno izazvati nesrene sluajeve i povrede, ukljuujui opekotine, posekotine, slomljene kosti, povrede kime ili ak i smrt. Neki od njih su:

rizici od klizanja i saplitanja, kao to su elektrini kablovi na podu ili prosute tenosi.opasnosti od izbijanja poara i eksplozija iji su uzrok zapaljiva i eksplozivna hemijska sredstva.pokretni delovi maina, alata i opreme,rad na visini, kao to je rad na skeli ili merdevinama,sistemi pod pritiskom, kao to su bojleri i cevi sa parom,vozila kao to su viljukari i kamioni,podizanje i druge manuelne operacije,materijali koji padaju sa visine, koji se kotrljaju ili pomeraju,

Rizici usled nasilja, rad na izolovanim radnim mestima ili ukoliko je osoba sama na radnom mestu.

9 Tekst je zasnovan na publikaciji Vlade Saskauana 2005. Spremni za posao III Bezbednost deluje: Bezbed-nost i zdravlje na radu za mlade radnike (Saskauan, Vlada Saskauana). Str. 69. Dostupno na: http://www.readyforwork.sk.ca/teachers/resource-binder.htm

vodi



41

Dostojanstven

radSesija 4 4.2 Identifikovanje rizika na radnom mestu Kada se radi o rizicima na radnom mestu, mnogi odmah pomisle na posebno opasna zanimanja, kao to je rudarstvo ili graevinarstvo. Malo ljudi razmilja o opasnostima prisutnim u zanimanjima kao to je rad u kancelariji ili prodaja. Stoga je potrebno podii svest uesnika da rizici na radu postoje u svim zanimanjima. Opasnost se definie kao okolnost ili stanje koje moe ugroziti zdravlje ili izazvati povredu zaposlenog, dok je rizik verovatnoa nastanka povrede, oboljenja ili oteenja zdravlja zaposlenog usled opasnosti. Rizici se mogu se podeliti u dve iroke kategorije: 1) rizici po zdravlje i 2) rizici po bezbednost.

Dunost je poslodavca da obezbedi obuku novozaposlenima da prepoznaju opasnosti i rizike. Kada tek ponu da rade, mladima moe biti neugodno da postavljaju mnogo pitanja. Ali, ako mladi radnici ne postavljaju pitanja, i ako ih poslodavac ne obui da rade bezbedno, oni nee biti svesni rizika, i stoga e bit izloeni veem riziku od nesree. Instruktor bi trebalo da objasni uesnicima da ako neto ne znaju ili ne razumeju, uvek treba da pitaju.

Veba 4.2 Bezbednosna piramida

Cilj ove aktivnosti je razvijanje sposobnosti uesnika da kontroliu rizik na radnom mestu. Aktivnost se zasnova na piramidi koja je predstavljena na mapi, podeljena na tri dela, a na svakom delu je jedna od tri metode kontrole rizika (ukloniti rizik, poboljati radne procedure i propise, nositi zatitnu odeu), a svaka nosi odgovarajui broj poena. Uesnici se dele na male grupe od po troje-etvoro. Jedna osoba u timu e zapisivati, a jedna e trati. Svaki tim ima svoj set kartica u boji, tako da e na kraju moi svakom timu da se izbroje poeni. Timovi imaju tri minuta da proitaju priu koja ide uz svaku sliku, zapiu na kartice reenje koje misle da mi moglo da sprei nesrean sluaj, i poalju trkaa da postavi karticu na deo piramide kome pripada.

Instruktor moe dopustiti onoliko trka koliko ima slika/pria, ili odluiti da tim koji prvi sakupi odreeni broj poena pobeuje. Instruktor bi trebalo da obradi aktivnost tako to e ponuditi alternative ako ih ima odgovoru koji su dali uesnici.

4.3 Kontrolisanje rizika na radnom mestu

Obrada grupne aktivnosti o lovu na rizike pruie instruktoru priliku da sa uesnicima prodiskutuje o nainima i metodama umanjenja rizika.

Ukloniti rizik:1. najbolja metoda je da se rizik sasvim ukloni sa radnog mesta, ili da se izoluje. Na primer, stavljanjem titnika oko onoga to se moe proliti; postavljanjem podnih obloga koje spreavaju klizanje; korienje podnih prostirki. Na ovaj nain radno mesto postaje bezbednije i odgovornost ne pada samo na pojedinane radnike.


42


Poboljati radnu politiku i procedure:2. ovaj metod se primenjuje kada nije mogue potpuno ukloniti opasnost ili je izolovati. Dobra bezbednosna politika moe umanjiti izloenost radnika riziku. Na primer, postaviti znak oprez i smesta ukloniti prolivenu tenost.Koristiti zatitnu odeu i opremu:3. Oprema za linu zatitu je najmanje efikasan nain za kontrolisanje rizika. ak i kada je ona neudobna i kabasta, radnici je moraju koristiti ako se to zahteva. Ona ne uklanja opasnost, i stoga predstavlja najmanje delotvoran mehanizam za kontrolu rizika. Primer je noenje obue koja spreava klizanje.

Svaki radnik ima pravo da bude upoznat sa opasnostima na radnom mestu i sa nainom na koji se u tom sluaju postupa. Ovde su data neka pitanja koja mogu posluiti kao smernice uesnicima za razgovor sa poslodavcem o pitanjim zdravlja i bezbednosti na radu.

PITANJA KOJA TREBA POSTAVITI POSLODAVCU U VEZI SA ZDRAVLJEM I BEZBEDNOU

Kada u dobiti obuku i poetna obavetenja o bezbednosti na radu?1. Koji su to rizici kojih treba da sam svestan?2. Kome da se obratim ako budem imao pitanja kako da neki zadatak 3. obavim bezbedno?Ukoliko primetim da neto nije u redu, koga da izvestim?4. Koje procedure za zatitu zdravlja i bezbednosti treba da pratim?5. Koja mi je bezbednosna oprema potrebna za obavljanje posla?6. Hou li dobiti obuku o korienju line zatitne opreme?7. ta bi trebalo da radim u hitnim sluajevima? Koga treba da obavestim 8. ako se povredim?Gde da pronaem protiv poarne aparate, pribor za prvu pomo i pomo 9. u sluajevima opasnosti?Koje su moje odgovornosti u vezi sa zdravljem i bezbednou?10.

vodi



Sesija 5Ostvarivanje radnih prava

Ciljevi uenja


Primene strategije za reavanje problema nastalih zbog nepravedne prakse na radu;Upravljaju sporom sa poslodavcem.

Vreme: 180 minuta

Vebe

Upravljanjem konfliktom na radnom mestu: Znai vi ste se naljutili...

Kakav je va stil? i uemo se mi jo!

44


Uvod

Poznavanje prava na radu je vano, ali nije samo po sebi dovoljno da osigura da se ta prava potuju. Poslednja sesija seminara za obuku usredsreuje se na strategije koje mogu pomoi mladima da upravljaju konfliktima na radnom mestu i zatite svoja prava. Vetine pregovaranja i sposobnost konstruktivnog iznoenja problema su u sreditu ovih strategija, uz sposobnost identifikacije lica, organizacija i institucija koje mogu pomoi u razreenju radnog spora.

U ovoj fazi obuke, instruktor bi trebalo da pozove predstavnika sindikata ili radnika, koji mogu podeliti svoja svakodnevna iskustva sa uesnicima i razgovarati o njihovim strahovanjima i oklevanju da pokrenu izvesna pitanja sa poslodavcima. Posebno je vano istai da moe biti teko zagovarati pravednost na radnom mestu, ali da stupanjem u sindikat i/ili savet zaposlenih, glas radnika postaje snaniji.

5.1 Konstruktivno pokretanje pitanja10

Za mnoge zaposlene koji su tek doli u preduzee teko je da nau ravnoteu izmeu ispunjavanja oekivanja, dokazivanja sopstvene vrednosti i zahteva ispunjenja radnih prava. Mladim poetnicima moe biti teko da ostvare svoja prava zato to oseaju pritisak da ne izazivaju neprilike ili ostave negativan utisak. Mladi radnici mogu oklevati da izraze svoja oseanja kada se prema njima ne postupa pravedno.

Gnev je obino prva reakcija radnika koji oseaju ili znaju da su njihova prava prekrena. Njihov neposredni impuls moe biti da se ljutito suoe sa svojim nadzornikom/poslodavcem. Ljutnja je prirodna reakcija na nepravedan tretman. Meutim, vano je kanalisati gnev u konstruktivne, umesto u destruktivne postupke.

Kada na radnom mestu iskrsne problem, prvi korak bi trebalo da bude utvrivanje svojih prava i dunosti. Moe biti od koristi da se stupi u kontakt sa nekim posrednikim telom, kao to je savet zaposlenih ili sindikat ak i anonimno kako bi se saznalo o pravima i dunostima u datoj situaciji.

Prepoznati i priznati gnev. Gnev je prirodno ljudsko oseanje. Poricanje ili potiskivanje besa, oseanje krivice i izvinjavanje zbog toga to se bes osetio ili stalno preivljavanje dogaaja su neproduktivni i iscrpljujui.Pokuaj da razume stanovite druge osobe i/ili njene namere. Vano je za sve zainteresovane da ne donose prebrze zakljuke o namerama druge osobe, da nastoje da sagledaju problem iz ugla druge osobe, kao i da prikupe sve injenice.

10Prilagoeno na osnovu: Ministarstvo za vie obrazovanje, zapoljavanje i rad Saskauana, Spremni za posao VIII Pravednost deluje: Radni standardi za mlade radnike, 2008.

vodi



45

Dostojanstven

radSesija 5 Odluiti ta da se preduzme u vezi sa gnevom. Razmotrite rizike i prednosti izraavanja besa direktno drugoj strani, ili indirektno, na primer prijatelju, ili ga uopte ne izraavati. Odluka da li da se neto preduzme ili ne, zavisie od stepena moi koje druga osoba ima nad neijim zaposlenjem, kao i od toga koliko je odnos vaan za radnika. Kada donosi odluku, mladi radnik mora da razmisli o tome koliko je ona druga osoba racionalna. Na primer, da li je verovatno da e nekome zagorati ivot ako se kae neto to ona ne eli da uje. Da li je bolje direktno sa njom porazgovarati, ili ispustiti ventil na neki drugi nain?Izrazite bes direktno, ako je to prikladno. Izabrani trenutak moe biti vaan faktor. Vano je saekati pravi trenutak za razgovor u etiri oka o problemu, bez prekidanja. Nain na koji se razgovor zapone i vodi moe takoe uticati na njegov uspeh. U toku diskusije, svaka strana moe pokazati spremnost da odustane od besa i da odrava pozitivne odnose sa drugom osobom. Izrazite gnev indirektno,

Documents

PravaMladihURadnomOdnosu