1

Povratak visokokvalifikovanih migranata u Srbiju:

Kako da se ostvari priliv znanja umesto ponovnog gubitka?

Tanja Pavlov

Decembar, 2011.

Beograd

2

Uvod

„Odluka o povratku u domovinu i rodni grad sazrevala je dugo u meni. Ţelja da

istovremeno budem s familijom i prijateljima i da svojoj zemlji pruţim ono što sam nauĉio

po stranim laboratorijama bila je veća i od direktorskih fotelja i od visokih plata i svetske

slave. Rekao sam svom direktoru: Idem u Srbiju jer ako ne probam, nisam ţiv.“1 Ovo su

reĉi ĉuvenog povratnika u Srbiju, dr Miodraga Stojkovića, svetski priznatog istraţivaĉa u

oblasti genetike, koji trenutno ima 47 godina.

Nakon završenog doktorata u oblasti embriologije i biotehnologije, steĉenog radnog

iskustva u Hamburgu, Minhenu, Njukaslu i Valensiji, kao i niza ostvarenih uspeha –

dobijanja dozvole britanske vlade da prvi u Evropi poĉne rad s ljudskim embrionalnim

matiĉnim ćelijama iz tzv. kloniranih embriona, dobijanja linije embrionalnih matiĉnih ćelija

što su britanski nauĉnici pet godina bezuspešno pokušavali i proglašenja za jednog od

12 najperspektivnijih nauĉnika na svetu, on se sa pozicije zamenika direktora Centra za

istraţivanje Instituta "Princ Filip" u Valensiji, koji ima 32,000 kvadrata i 300 nauĉnih

saradnika, nakon 19 godina provedenih u inostranstvu, vratio u Srbiju, i to ne u glavni

grad, već u rodno mesto Leskovac.

Postignuća dr Miodraga Stojkovića po povratku u Srbiju i njegov doprinos razvoju

nauĉne oblasti u kojoj radi, lokalne zajednice i zemlje u celini, pokazuju kolika dobit

moţe da bude za jednu drţavu ukoliko omogući i podrţi povratak ovakvih struĉnjaka iz

inostranstva.

Otvorio je specijalnu bolnicu za leĉenje steriliteta u Leskovcu, pokrenuo osnivanje

Nauĉno-tehnološkog centra sa bankom matiĉnih ćelija u Kragujevcu, postao profesor na

Medicinskom fakultetu u Kragujevcu i već tri godine je urednik najuticajnijeg ameriĉkog

medicinskog ĉasopisa iz oblasti matiĉnih ćelija „Stem cells“. Svi ovi projekti i aktivnosti

donose višestruku dobit. Specijalna bolnica za leĉenje steriliteta je u tri godine

postojanja omogućila raĊanje 250 beba, zaposlila 19 radnika i potpomogla rad lokalnih

turistiĉkih objekata (broj noćenja u Leskovcu je porastao na 5000 u 2010.godini). Centar

sa bankom matiĉnih ćelija će omogućiti ĉuvanje matiĉnih ćelija i primenu za

transplataciju i leĉenje. Izdvajanje, zamrzavanje i ĉuvanje ćelija iz pupĉane vrpce košta i

1 Odlazim iz Leskovca nadam se ne zauvek, Blic, Milica Ivanović, 08. 07. 2007.

3

do 2000 evra, budući da se radi u inostranstvu. U 2010.godini otišlo je 2000 uzoraka u

inostranstvo, što znaĉi ĉetiri miliona evra. Osnivanjem centra ova sredstva će ostati u

zemlji. Centar će omogućiti i obuĉavanje mladih kadrova i povezivanje sa

internacionalnim saradnicima. Medicinski fakultet na kojem Stojković radi je 2005.

godine imao samo sedam objavljenih radova u ĉasopisima na SCI2 listi, dok je 2011.

imao 176, što ĉini 8% objavljenih radova iz cele zemlje3.

Naravno, ova postignuća dr Stojkovića teško bi se ostvarila bez podrške lokalnih i

republiĉkih vlasti. Gradske vlasti su mu omogućile da ostvari neograniĉeni zakup

dvospratne kuće i finansirale su renoviranje i adaptaciju kuće sredstvima oko 22 miliona

dinara. Upravni odbor Fonda za razvoj Srbije odobrio je kredit od 22 miliona dinara za

kupovinu komercijalne opreme za Specijalnu bolnicu. Vlada Srbije je odobrila

bespovratnih 10 miliona dinara iz Nacionalnog investicionog plana (NIP) za kupovinu

opreme za nauĉni rad. Dobio je i neophodne dozvole za rad od nadleţnih drţavnih

sluţbi i ministarstva. TakoĊe se planira da se u budući Nauĉno-tehnološki centar sa

bankom matiĉnih ćelija u Kragujevcu uloţi 10 miliona evra Evropske investicione banke.

Ovo je primer tzv. „povratka inovacije“ (return of innovation) (Cerase, 1974), koji vodi

primeni znanja i društvenim i ekonomskim promenama u matiĉnoj zemlji. Povratak moţe

biti razliĉito motivisan i imati razliĉite posledice i po migranta i po zemlju u koju se vraća.

Da bi povratak bio uspešan potrebno je da sa jedne strane povratnik ima resurse i

spremnost da bude nosilac promene, a sa druge strane da ima podršku matiĉne zemlje.

U protivnom, pokazalo se, verovatnije je da ponovo emigriraju oni koji se vrate, i to

trajno, ukoliko se njihove steĉene veštine i aspiracije ne spoje sa adekvatnim poslom u

zemlji porekla, nego što je to sluĉaj sa nemigrantima (Balaţ i sar., 2004). Odnos drţave

prema povratnicima ujedno je i poruka onima koji se nalaze u inostranstvu koliko su

ţeljeni i potrebni svojoj zemlji, te predstavlja poziv za povratak ili jasnu poruku da se ne

vraćaju.

To se pokazalo i u sluĉaju dr Stojkovića, koji je, iako ima resurse i snaţnu volju,

2007.godine razoĉaran hteo da se vrati na svoje radno mesto u Valensiju. „Naţalost,

naši planovi se sporo realizuju. Izgleda da sam bio više nego naivan. Devet meseci

2 SCI – Science Citation Index

3 Uvodni govor dr Stojkovića na konferenciji Povratak visokokvalifikovanih stručnjaka na Zapadni

Balkan – priliv znanja ili ponovni gubitak?, 15.12.2011.godine

4

tapkamo u mestu. A to je veliki period prekida u radu nauĉnika. Za devet meseci bio sam

svedok velikih gluposti i pokvarenjaštva.“4 Tada je usledila finansijska podrška drţave i

specijalna bolnica je krenula sa radom 29.aprila 2008.godine. Tri godine je trajala

adptacija i opremanje bolnice i napor nauĉnika da pruţi zemlji ono šta najviše treba –

porast nataliteta i posao.

Ovaj primer podstiĉe pitanja: Da li je našoj drţavi potreban Stojković? Da li je bilo

ovakvih Stojkovića koji su odustali u prvoj godini svojih napora? Da li ima ovakvih

Stojkovića u inostranstvu koji gledajući ovaj primer nemaju nameru nikad da se vrate, pa

ni da saraĊuju sa zemljom u kojoj vrhunski struĉnjaci moraju da uloţe nadljudske napore

da bi ostvarili svoje projekte sa kojim bi ih otvorenih ruku doĉekali u nekoj drugoj zemlji?

TakoĊe postavlja se pitanje šta se generalno dešava sa obrazovanim ljudima koji su

radili, školovali se ili/i usavršavali u inostranstvu koji se vrate u Srbiju, kada je jednom

vrhunskom struĉnjaku bilo potrebno toliko vremena da realizuje projekte od nacionalnog

interesa i to u delu Srbije gde se teško vraćaju i tamnošnji studenti iz Beograda. Da li

visokoobrazovani povratnici imaju mogućnost da primene u inostranstvu steĉeno

iskustvo i znanja i podstaknu ekonomski i društveni razvoj zemlje i da li u tome postoji

interesovanje i podrška drţave?

Traţeći odgovor na ova pitanja sproveli smo istraţivanje sa visokoobrazovanim

povratnicima, analizu postojećih strateških dokumenata i politika koje je drţava razvila

kao odgovor na izazove povratka i aktivnosti kljuĉnih aktera u ovoj oblasti. Na ovaj naĉin

ţeleli smo da damo doprinos razvoju migratornih i razvojnih politika u Srbiji koje će uz

puno uvaţavanje ljudskih prava migranata omogućiti ostvarivanje njihovih potencijala i

njihov doprinos društvenom i ekonomskom razvoju svoje domovine.

Povratak – definicija i njegova obeleţja

Premda brojna istraţivanja na prostoru regiona juogistoĉne Evrope (Ciumasu, 2010,

Nikolić i sar., Pavlov i sar., 2010, Vangeli i sar., 2010) pokazuju da je povatak

visokokvalifikovanih migranata u zemlju porekla najmanje realna opcija za priliv znanja,

ona ipak postoji. Prvenstveno zato što je proces globalizacije i razvoj komunikacionih i

saobraćajnih veza doveo do migratornih obrazaca koji imaju karakter mobilnosti –

„tekućeg povratnog procesa koji ukljuĉuje kraće i duţe epizode“ (Ackers, Gill, 2008).

4 Odlazim iz Leskovca nadam se ne zauvek, Blic, Milica Ivanović, 08. 07. 2007.

5

Mobilnost je posebno karakteristiĉna za nauĉnike i struĉnjake koji kroz nju razvijaju svoje

znanje i veštine i ostvaruju napredak u karijeri. U ovakvom kontekstu povratak se više ne

posmatra kao kraj migracionog ciklusa, već kao jedna faza u migracionom procesu

(Cassarino, 2004).

Na povratak se dugo gledalo kao na jedan kraj migracionog iskustva, pesimističan sa

stanovišta zastupnika neoklasiĉne ekonomije migracija, kao neuspešno migraciono

iskustvo koje nije dalo oĉekivanu dobit – zaradu, zapošljavanje, ostanak do penzije, ili

optimističan sa stanovišta zastupnika teorije nove ekonomije radnih migracija, kao

logiĉan rezultat postignutih ciljeva – veća zarada, ušteĊevina i poslate doznake.

MeĊutim, razvoj teorija društvene mreţe i transnacionalizma ukida dihotomiju odlaska i

povratka, uvodi transnacionalni prostor i društvenu mreţu koji omogućuju da povratak

bude deo cirkularnog sistema društvenih i ekonomskih odnosa i razmena koje

olakšavaju reintegraciju migranata dok prenose znanje, informacije i ĉlanstvo

(Cassarino, 2004).

Povratnici se u sociološkom smislu mogu definisati kao specifiĉna društvena grupa koja

je integrisala razna ţivotna iskustva i identitete – lokalne zajednice zemlje porekla,

iskustvo migriranja, iskustvo prilagodbe u zemljama destinacije odnosno nove

društvene vrednosti, radno i profesionalno iskustvo i iskustvo reintegracije u zemlju

porekla (Peraĉković, 2005).

U Srbiji se, nakon promene vlasti 2000. godine, povećava mobilnost nauĉnika,

struĉnjaka, istraţivaĉa i studenata radi školovanja i usavršavanja u inostranstvu, bez

motivacije da se trajno ostane u zemlji destinacije. Ĉak i meĊu onima koji su otišli

devedesetih godina dvadesetog veka sa ţeljom da se nikad ne vrate u zemlju koja ih je

razoĉarala usled politiĉkog i ekonomskog sunovrata, postoje oni koji su se vratili ili imaju

ţelju da se vrate. Broj i struktura visokoobrazovanih i visokokvalifikovanih povratnika u

Srbiju nije poznat. Istraţivanja u drugim zemljama pokazuju da se vrati izmeĊu jedne

ĉetvrtine i jedne trećine migranata (Mayr, Peri, 2009, Lalonde, Topel, 1993).

6

Povratnici o povratku

„Znam da mnogima nije bilo logiĉno što sam se vratio u rodni grad, ali bespomoćan sam

ako je pojedincima teško da shvate zašto neko hoće da doĊe kući.“5

Metodologija istraživanja

Ţeleći da ispitamo kako izgleda povratak naših visokoobrazovanih graĊana iz

inostranstva u Srbiju, sproveli smo istraţivanje sa povratnicima. Hteli smo da utvrdimo

da li imaju mogućnost da svoje znanje, iskustvo i kontakte koje su stekli u inostranstvu

na najbolji mogući naĉin iskoriste u svojoj zemlji, za vlastiti razvoj i dobrobit, ali i za

razvoj zajednice u koju su se vratili i drţave u celini i da li pri tome imaju podršku drţave.

TakoĊe smo hteli da ĉujemo njihovo mišljenje koje su najveće poteškoće sa kojima se

suoĉavaju pri povratku, koje su prepreke da se njihov potencijal bolje koristi u svrhu

razvoja društva u celini i koji su najbolji naĉini da se te prepreke prevaziĊu.

Prva teškoća sa kojom smo se susreli pri realizaciji istraţivanja jeste nedostatak

podataka o visokoobrazovanim i visokokvalifikovanim migrantima i nepostojanje

jedinstvene baze sa njihovim kontaktima. Zato smo koristili metodu „sneţne grudve“

krenuvši od neformalnog udruţenja povratnika „Repats“, ali i baza alumni udruţenja –

Ĉivning, Fulbrajt, DAAD i baza Fonda za mlade talente Ministarstva omladine i sporta i

Tempus kancelarije u Beogradu. Anketa primenjena u istraţivanju je takoĊe sadrţavala

pitanje o kontaktima drugih povratnika. Skupili smo uzorak od 97 povratnika. U uzorak

su ušle osobe koje su završile minimum fakultet, boravile u inostranstvu duţe od godinu

dana i po povratku, u Srbiji borave više od godinu dana. Na ovaj naĉin smo hteli da

ukljuĉimo osobe koje su imale iskustvo duţeg boravka u inostranstvu6, ali i povratka u

Srbiju. Prikupljanje podataka se odvijalo u periodu od juna do novembra 2011.

5 Miodrag Stojković: Ima nade dok se čujemo, Daliborka Miljković, 12. mart 2011.

6 Prema definiciji MeĊunarone organizacije za migracije (IOM) migrant koji dugoroĉno migrira

jeste „osoba koja odlazi u zemlju koja nije njeno stalno boravište na period od najmanje godinu dana tako da za nju zemlja destinacije stvarno postaje nova zemlja stalnog boravka.“ Perruchoud, R. (ed.) (2004). Glossary on Migration, Geneva: International Organisation for Migration

7

Istraţivanje se odvijalo putem elektronske ankete. Anketa je imala 71 pitanje, uglavnom

zatvorenog tipa. Svega 11 pitanja su bila otvorenog tipa. Pitanja su bila podeljena na tri

razdoblja koja obuhvataju iskustvo povratnika: 1) odlazak iz Srbije, 2) boravak u

inostranstvu i 3) povratak u Srbiju. Povratnike upravo ĉini društvenom grupom sa sliĉnim

obeleţjima i iskustvima celokupnost migracionog iskustva – iskustvo migracije, iskustvo

prilagodbe na novu sredinu procesima integracije i iskustvo povratka i prilagodbe na

"staru" sredinu, odnosno iskustvo reintegracije u zemlju porekla (Peraĉković, 2005). U

svim ovim periodima ispitana je motivacija za odlazak/povratak i socio-ekonomski status

migranta. Pitanja o povratku ukljuĉila su i pitanja o poteškoćama pri povratku, podršci

institucija, zadovoljstvu odlukom o povratku i daljim planovima.

Uzorak

Budući da uzorak nije reprezentativan vaţno je imati u vidu njegova obeleţja prilikom

razumevanja rezultata istraţivanja. U istraţivanju su uĉestvovale u nešto većem

procentu ţene (55%). Radi se o radno sposobnoj populaciji, koju u trenutku prvog duţeg

odlaska iz Srbije (odlazak na više od godinu dana) u najvećem procentu ĉine osobe

starosti od 18 do 28 godina (67%), u proseku 23,3 godina, a sada u najvećem procentu

imaju od 29 do 30 godina (65%), u proseku 33,9 godina. Imaju završen fakultet (36%) i

master i magistarske studije (32%), ali ima i onih koji su doktorirali (14%) i oni kojima

nisu priznati viši nivoi obrazovanja (18%). Najviše ih je obrazovano u oblasti društvenih

nauka (58%), a zatim prirodnih (21%) i tehniĉkih (13%). Zaposleni su (72%), a u manjem

procentu nezaposleni (20%) i vlasnici preduzeća (5%). U većem procentu su

neoţenjeni/neudati (59%) nego u braku (28%). Uglavnom su iz Beograda (89%). Boravili

su u sledećim zemljama: SAD – 37%, Velika Britanija – 28%, Italija – 14%, Nemaĉka –

12%, Španija – 9%, Belgija – 7%, Australija – 6%, Švajcarska – 6%.

8

Rezultati istraživanja

1. Nalaz: Heterogenost povratnika i cirkularni karakter migracija

Analiza obeleţja uzorka povratnika i njihovog migracionog iskustva pokazuje da su

povratnici heterogena grupa. Posmatranje taĉke odlaska, pokazuje da je u uzorku nešto

veći procenat povratnika otišao posle demokratskih promena u Srbiji 2000. godine

(58%), nego pre 2000. godine (42%). Ove dve grupe povratnika imaju razliĉita obeleţja.

Povratnici koji su otišli pre 2000.godine u proseku su tada imali 19 godina, bili su uĉenici

(76%) koji su u većem procentu odlazili sa svojim roditeljima (34%) nego oni posle 2000.

godine (2%). Povratnici koji su otišli posle 2000.godine su u proseku tada imali 27

godina, uglavnom su završili fakultet (63%) i u velikom procentu su bili zaposleni (46%) i

to na fakultetu (23%). Razlikuju se i u razlozima odlaska iz Srbije (Grafikon 1).

Grafikon 1. Razlozi odlaska iz Srbije (odgovor „vrlo vaţan“)

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

Školovanje

Profesionalno usavršavanje

Ţelja da upoznam svet

Politička klima

Moralna klima u društvu

Ekonomska situacija u zemlji

Zapošljavanje

Lična sigurnost

Lični standard

Porodični razlozi

Status u društvu

Nešto drugo

otišli pre 2000. otišli posle 2000.

9

Povratnicima je bilo ponuĊeno 12 razloga za odlazak iz Srbije i za svaki razlog su trebali

da naznaĉe da li je bio „nevaţan“, „vaţan“ ili „vrlo vaţan“. Obe grupe povratnika kao

najvaţnije razloge njihovog odlaska iz Srbije navode školovanje, profesionalno

usavršavanje i ţelju da upoznaju svet. MeĊutim, razlikuju se u pridavanju vaţnosti ĉetiri

faktora. Povratnici koji su otišli pre 2000. godine veću vaţnost daju politiĉkim faktorima i

porodiĉnim razlozima nego povratnici koji su otišli posle 2000.godine, dok ovi poslednji

daju veću vaţnost profesionalnom usavršavanju i ţelji da upoznaju svet.

Ove dve grupe povratnika razlikuju se i po duţini boravka u inostranstvu. Povratnici koji

su otišli pre 2000. godine proveli su u proseku 115,44 meseci (9,62 godine) u

inostranstvu, a povratnici koji su otišli posle 2000. godine 31,23 meseci (2,6 godine).

Razlikuju se i po radnom statusu u inostranstvu pre povratka - povratnici koji su otišli pre

2000. godine bili su u većem procentu zaposleni (63%) i stekli su u proseku 56,83

meseci (4,7 godina) radnog iskustva. Oni koji su otišli kasnije bili su u manjem procentu

zaposleni (32%) i stekli su u proseku 10,68 meseci radnog iskustva. Povratnici koji su

otišli ranije su u većem procentu radili posao u inostranstvu u skladu sa svojim

obrazovanjem (94% naspram 70%). Razlikuju se i u promeni broja mesta boravka. Oni

koji su otišli ranije su u većem procentu menjali mesto boravka (u proseku 2,6 puta,

svega 22% nije menjalo mesto boravka) nego oni koji su otišli kasnije (u proseku 1,2

puta, 50% nije menjalo mesto boravka).

Razlike se reflektuju i u godini povratka i razlozima za povratak (Grafikon 2). Povratnici

koji su otišli pre 2000.godine vratili su se u najvećem procentu 2006. i 2007. godine

(39%), a oni koji su otišli posle 2000. vratili su su se u najvećem procentu 2009. i 2010.

godine (48%). Od punuĊenih razloga za povratak kao „vrlo vaţne“ povratnici koji su otišli

pre 2000. procenili su porodiĉne razloge, a oni koji su otišli posle 2000. – završetak

školovanja. TakoĊe je u nešto većem procentu razlog „nisam mogao/la da naĊem posao

u stranoj zemlji“ procenjen kao vrlo vaţan od povratnika koji su otišli iz Srbije nakon

2000. u odnosu na povratnike koji su otišli pre 2000. Obe grupe su procenile kao vrlo

vaţne i razloge: doprinos promenama i razvoju društva, da podelim i prenesem svoje

znanje i poslovnu ponudu u Srbiji. MeĊutim kada se ovi razlozi uporede sa razlozima

odlaska iz Srbije, moţe se videti da meĊu razlozima povratka nema tako snaţnih

motivatora kao kod razloga odlaska iz Srbije za koje je i 80% povratnika govorilo da su

im vrlo vaţni, dok kod razloga za povratak procenat povratnika koji neki razlog smatra

10

kao vrlo vaţan ne prelazi više od 40% (samo jedan razlog prelazi 40%, ali ne dostiţe

50%).

Grafikon 2. Razlozi povratka u Srbiju (odgovor „vrlo vaţan“)

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

Porodični razlozi

Doprinos promenama i razvoju društva

Da prenesem svoje znanje

Poslovna ponuda u Srbiji

Završio/la sam školovanje

Patriotizam

Nostalgija

Zbog potpisanog ugovora za stipendiju

Lakše pronalaţenje posla u Srbiji

Nisam mogao/la da nađem posao u stranoj zemlji

Manja konkurencija u Srbiji

Ekonomska kriza u stranoj zemlji

Nedovoljna primanja u stranoj zemlji

Zbog ugovora sa firmom

Nisam bio/la prihvaćen/a u stranoj zemlji

Nešto drugo

otišli pre 2000. otišli posle 2000.

Ovi nalazi zapravo pokazuju da su u ovom uzorku povratnika obuhvaćene najmanje dve

razliĉite grupe povratnika. Jednu grupu ĉine uĉenici koji su otišli usled teške politiĉke i

ekonomske situacije u zemlji devedesetih godina dvadesetog veka kojima su roditelji

hteli da obezbede bolju budućnost i omoguće dobro školovanje u inostranstvu. Drugu

grupu ĉine fakultetski obrazovani ljudi koji su odlazili nakon demokratskih promena u

Srbiji uglavnom radi profesionalnog usavršavanja i daljeg školovanja. Prva grupa se u

najvećem procentu vratila zbog porodiĉnih razloga, a druga zbog završenog školovanja.

Uz ove dve grupe povratnika nastale na osnovu vremena odlaska, mogle bi se

11

posmatrati i razlike u odnosu na godine ţivota u kojima su otišli, razliĉite periode

boravka u zemlji destinacije, razliĉito radno iskustvo i oblast obrazovanja. Heterogenost

povratnika ukazuje na potrebu za njihovim detaljnijim i dubljim istraţivanjem i

razvijanjem ciljanih politika za podršku ovim migrantima.

TakoĊe je znaĉajno da se, posebno nakon 2000. godine, u Srbiji javljaju migratorna

kretanja koja imaju obeleţja mobilnosti i odlaska u inostranstvo sa ciljevima

profesionalnog usavršavanja, školovanja i upoznavanja sveta (faktori privlaĉenje ili pull

faktori), bez dominantnog pritiska tzv.potisnih (push) faktora u Srbiji – teške ekonomske i

politiĉke situacije kao što je to bilo devedesetih godina. Ova kretanja su verovatno i

rezultat intezivnih nastojanja EU da razvije jedinstven evropski prostor visokog

obrazovanja (European Higher Education Area) i jedinstven evropski prostor istraţivanja

(European Research Area), ali i nastojanja prekookeanskih zemalja da privuku

visokokvalifikovanu radnu snagu. Samim tim ona su pokazatelj da Srbija postaje deo

globalnog trţišta i da privremene i cirkularne migracije, kao i ţivot i rad u

transnacionalnom prostoru postaju deo realnosti i naših graĊana.

Znaĉajan nalaz jeste i da je motivacija za odlazak iz Srbije snaţnija nego motivacija za

povratak. Izgleda da su faktori privlaĉenje u zemlji destinacije jaĉi, nego faktori

privlaĉenja u Srbiji, što ukazuje na potrebu za razvijanjem ovih faktora u Srbiji. Pokazalo

se da su faktori koji bi mogli da privuku povratnike i ĉiju bi snagu privaĉenja trebalo

osnaţiti – mogućnost da doprinesu promenama i razvoju društva, prenesu svoja znanja i

dobiju poslovnu ponudu.

2. Nalaz: Lična dobit velika

Povratnicima (u obe gore navedene grupe) je boravak u inostranstvu doneo veliki liĉni

dobitak – unapreĊenje obrazovanog i radnog statusa (Grafikon 3 i 4). Pre odlaska u

inostranstvo svega je 9% povratnika imalo master/magisterijum, u inostranstvu ih je

steklo 49%, ali po povratku u Srbiju procenat se zbog poteškoća sa priznavanjem

diploma smanjuje na 32%. TakoĊe 54% povratnika je imalo stipendiju (81% inostranu i

23% domaću) za usavršavanje/ školovanje u inostranstvu. Napredak u radnom statusu

se vidi po procentu zaposlenih pre odlaska iz Srbije – 32%, zatim procenat zaposlenih

12

raste u inostranstvu na 45% i po povratku se zapošljava 72%. Dva procenta je otvorilo i

vlastita preduzeća u inostranstvu, a po povratku u Srbiju 5%.

Grafikon 3. Obrazovanje povratnika u razliĉitim fazama migracionog ciklusa

Grafikon 4. Radni status povratnika u razliĉitim fazama migracionog ciklusa

8 7

27

1

45

9

2 0 04

0

35

49

12

13

12

1

36

32

14

0

10

20

30

40

50

pre odlaska u inostranstvu sada

Nepotpuna OŠ OŠ

SSS Viša

VSS Master/ magistarske studije

Doktorske studije

1724

2732

0

18

0

35

45

2

20

02

72

5

0

20

40

60

80

pre odlaska u inostranstvu sada

Nezaposlen/a Učenik/ca

Student/kinja Zaposlen/a

Vlasnik/ca preduzeća

13

Zaposleni povratnici, uglavnom rade posao u skladu sa najvišim obrazovanjem koje su

stekli – 74%. Pokazalo se i da su povratnici zadovoljni svojim poslom kroz odgovore na

pitanja o mogućnosti realizacije vlastitih potencijala na poslu (Koliko moţete da

realizujete svoje potencijale u sadašnjem poslu?) i mogućnosti profesionalnog

napredovanja („Da li smatrate da profesionalno napredujete sada kada ste u zemlji

porekla?).

Grafikon 5. Mogućnost realizacije vlastitih potencijala na poslu

1,4 14,3

31,441,4

11,4 Nimalo

Malo

Osrednje

Uglavnom

U potpunosti

Grafikon 6. Mogućnost profesionalnog napredovanja u Srbiji

13,4

10,3

27,8

35,1

13,4 Nazadujem

Uopšte ne napredujem

Malo napredujem

Osrednje napredujem

Puno napredujem

Najveći procenat zaposlenih povratnika smatra da moţe da realizuje vlastite potencijale

na poslu (84%) – uglavnom 42%, osrednje – 31% i u potpunosti – 11%. TakoĊe 76%

povratnika smatra da profesionalno napreduje u Srbiji – osrednje 35%, malo – 28% i

puno – 13%. U ovim procenama se ne razlikuju povratnici koji su otišli pre i oni koji su

otišli posle 2000.godine.

14

3. Nalaz: Društvena dobit upitna

„Vrlo mali broj obrazovanih ljudi iz inostranstva, ja znam samo par primera, se vratilo i

poĉelo da radi u institucijama koje mogu da pomognu razvoj društva. Jedini uspešni

povratnici u tom smislu su srećnici koji rade za internacionalne organizacije (npr.

ambasade, ekonomska predstavništva, itd), NVO-e, ili u stranim privatnim firmama

(mada se u ovom sluĉaju radi o striktno komercijalnim poslovima, koji nemaju mnogo

direktnog uticaja na unapreĊenje društva).“ Povratnica iz Nemaĉke, 36 godina

Zaista ukoliko se pogleda sektor u kojem su povratnici zaposleni (Grafikon 7), moţe se

videti da su najviše angaţovani u privatnom sektoru, dok je mnogo manji broj povratnika

ukljuĉen u javnu upravu i drţavne institucije. Veća prisustnotnost povratnika u javnom

sektoru podstakla bi njegov razvoj, modernizaciju i unapredila efikasnost i delotvornost,

a time i veći doprinos razvoju društva u celini. Treba ipak imati u vidu da ovo nije

reprezentativan uzorak i da ovaj nalaz prvenstveno ukazuje na potrebu za istraţivanjem

doprinosa povratnika u navedenim sektorima.

Grafikon 7. Sektor rada trenutno zaposlenih povratnika pre odlaska iz Srbije i po

povratku u Srbiju

61

17

06 6

10

00

2616

1

17

36

4

0

10

20

30

40

50

60

70

pre odlaska sada

Nije radio/la

Fakultet/ naučni

institut

Državna

administracija

Javno preduzeće

Nevladin sektor

Privatna firma/

kompanija

U vlastitoj firmi

15

Treba imati na umu i da je 20% povratnika nezaposlenih i da meĊu njima ima 42%

osoba sa završenim masterom/magistarskim i 5% sa doktoratom, kao i da je 53% njih

imalo stipendiju, a da su se uglavnom vratili u Beograd, u glavni grad u kojem je najveća

poslovna ponuda. Postavlja se pitanje da li je ovakav radni status celokupne populacije

povratnika i šta se dešava sa njihovim povratkom u ostalim delovima Srbije.

Drţava sistemski ne pruţa podršku ovim ljudima da svojim znanjem i potencijalima

doprinesu razvoju oblasti u kojoj su se školovali i društvu u celini. To se moţe videti iz

odgovora povratnika na pitanje: „Da li ste, kada ste se vraćali, dobili bilo kakvu pomoć

od nadleţnih institucija u zemlji porekla?“. 96% ispitanika je reklo da nije, a 4% koje je

reklo da je dobilo sledeću vrstu pomoći: ponuĊeno mesto docenta na Filozofskom

fakultetu u Novom Sadu, priznata diploma na Fakultetu politiĉkih nauka i podrška Fonda

za mlade talente RS (1), i jedna osoba nije odgovorila na pitanje.

Jedna povratnica je dobro opisala to odsustvo podrške:

„Moji problemi sa poslom nisu se ticali samog nalaţenja, budući da sam imala podršku

sjajnih ljudi koji su zaista ţeleli da me zaposle (zahvaljujući njima imala sam i podršku

celog fakulteta), ali sam prve godine morala da radim kao honorarni saradnik (za

honorar manji od visine minimalne plate) u ĉekanju da Ministarstvo prosvete odobri

otvaranje mesta. Pola godine pre toga je prošlo u nostrifikaciji diplome, bez koje ne bih

mogla da radim ni po ugovoru, a sve vreme sam paralelno radila i razne "sitnije

poslove". U poreĊenju sa priĉama nekih drugih ljudi, smatram da sam ukupno gledano

imala mnogo sreće i svoj status rešila relativno brzo, ali je to bilo zahvaljujući podršci

pojedinaca, i uprkos sistemu.” Povratnica, Velika Britanija, 34 godine

Rezultat nepostojanja sistemske podrške drţave jeste da 42% povratnika svoje mesto

ţivljenja u narednih pet godina vide u inostranstvu, a meĊu nezaposlenim povratnicima

ovaj procenat stiţe i do 68%. Budući da 97% njih i dalje ima profesionalne (51%) i

privatne (78%) kontakte u inostranstvu, a 16% i dvojno drţavljanstvo, ovaj migracioni

potencijal je lako ostvariv.

16

4. Nalaz: Potrebne promene

Povratnici od ponuĊenih poteškoća pri povratku u Srbiju navode najviše razlike u radnoj i

opštoj kulturi (Grafikon 8). Povratnici koji su otišli iz Srbije pre 2000.godine u većem

procentu ukazuju na poteškoću traţenja mita/korupcije u odnosu na povratnike koje su

otišli kasnije. Obrnuto je u navoĊenju poteškoće u daljem usavršavanju/obrazovanju.

Grafikon 8. Poteškoće povratnika pri povratku u Srbiju

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

Razlike u radnoj kulturi

Razlike u opštoj kulturi

Traţenje mita/ korupcija

Zapošljavanje

Pronalaţenje posla u struci

Nostrifikacija diplome

Prihvatanje od institucija

Pokretanje vlastitog posla

Rešenje stambenog pitanja

Prihvatanje od kolega

Ostvarivanje zdravstvenog osiguranja

Dalje usavršavanje/ obrazovanje

Prihvatanje od društva

Vađenje ličnih dokumenata

otišli pre 2000. otišli posle 2000.

Na otvoreno pitanje „Koje su po Vašem mišljenju glavne prepreke da se potencijal

visokokvalifikovanih povratnika iz inostranstva bolje koristi u svrhu razvoja društva u

celini?“ povratnici su naveli sedam grupa prepreka: teškoće oko zapošljavanja i

neadekvatna radna kultura (44%), korupcija, nepotizam, partokratija i negativna selekcija

(32%), nepodrţavajuća klima – predrasude, strah od konkurencije, zavist,

nezainteresovanost i odsustvo podrške drţave (27%), teška ekonomska situacija (24%),

17

teškoće oko priznavanja diplome – jako dugo trajanje postupka, skupo i u sluĉaju

interdisciplinarne diplome „nemoguća misija“ (15%), niska plata (15%) i velika

administracija i birokratija (11%).

“Potencijalni povratnici nemaju dovoljno informacija o tome šta i na koji naĉin se zaista

radi u lokalnim institucijama i firmama, a lokalni poslodavci nisu upoznati s tim šta mogu

da oĉekuju od povratnika.” Povratnica, Francuska i Italija, 33 godine

“Za nas koji smo ţiveli po inostranstvu, nismo imali mogućnosti da se profesionalno

umreţavamo i teško je da nas neko preporuĉi ako nisu imali prilike da rade direktno sa

nama.” Povratnica, SAD i Španija, 26 godina

„Proces nostrifikacije je dug, skup i ĉesto nemoguć jer kod nas ne postoji toliko

divirsifikovan izbor smerova na fakultetima. U mom sluĉaju trebalo bi da idem na dva ili

tri fakulteta, a reĉeno mi je da najverovatnije nostrifikacija ne bi bila moguća jer većina

predmeta ovde i ne postoji pa ne bih imala gde da ih predam na uvid.“ Povratnica, SAD i

Velika Britanija, 29 godina

“Zbog velikog broja administrativnih prepreka za poslovanje u Srbiji, povratnici imaju

smetnje i da se eventualno okušaju u privatnom poslu. Kao najveće probleme u

poslovnom okruţenju bih naveo komplikovane administrativne procedure i korupciju.”

Povratnik, SAD, 35 godina

“Visokokvalifikovani povratnici imaju iste probleme kao i ostatak obrazovanih ljudi u

Srbiji. Problem je u tome što ekonomija nije dovoljno jaka da kreira dovoljno pozicija za

povratnike (kao i za one koji nisu ni odlazili).” Povratnik, SAD, 35 godina

“Omalovaţavanje u pojedinim institucijama sa obrazloţenjem da sam "otišla i ostavila

sve ovde kada je bilo najteţe i zašto sam se uopšte vraćala", da sam nedovoljan

patriota, da oĉekujem "zapadni tretman" za stvari koje nisu "zapadne“.” Povratnica, SAD

i Velika Britanija, 29 godina

Iako povratnici kao prepreke najviše vide strukturalne faktore – nedovoljan stepen

ekonomskog i društvenog razvoja, koji zahtevaju sistemske i dugoroĉne promene, oni

daju i konkretne predloge za prevazilaţenje navedenih prepreka. Za prevazilaţenje

prepreka vezanih za zapošljavanje navode, uz konkurse za zapošljavanje i meritokratiju

koji nikako da postanu praksa u Srbiji, i jednostavnija rešenja: podsticanje umreţavanja

povratnika kao i njihovo povezivanje sa kompanijama i institucijama zemalja u kojima su

bila a koje imaju predstavništvo u Srbiji, bolje uzajamno informisanje povratnika i

18

poslodavaca kroz sajt sa ponudom i potraţnjom i sajmove, razvijanje projekata

zapošljavanja „prva šansa“ za povratnike, „sistematska podrška od strane drţave i

institucija za pokretanje biznisa, inovacija, istraţivaĉkih stanica“, podrška projekata od

strane Ministarstva prosvete i nauke onih koji nisu zaposleni na univerzitetu ili institutu,

postojanje mesta/institucije koja bi evidentirala povratnike i povremeno ih okupljala radi

upoznavanja, razmene iskustava i kreiranja projekata, i sl.

Predlozi za unapreĊenje postupka priznavanja diploma idu u smeru u kojem se kreću i

predstavnici drţave. Predlaţe se da postoji jedno telo za priznavanje diploma i da

postupak promeni dosadašnji karakter nostrifikovanja (utvrĊivanja istovetnosti studijskih

programa) u priznavanje (utvrĊivanje steĉenih znanja, veština i kompetenci), da se

fakulteti na šangajskoj listi automatski priznaju i pojeftinjenje postupka, pa ĉak da bude i

besplatan.

Mnogi povratnici su ukazali na potrebu za sistemskom podrškom drţave kroz

preuzimanje odgovornosti jedne institucije za njih, koju je opisao jedan od povratnika na

sledeći naĉin: „Mora da postoji neka institucija koja bi objedinila "doliv mozgova" nazad u

Srbiju. Neka vrsta zajednice, od koje bi koristi imali i oni koji se vraćaju, jer bi se na taj

naĉin automatski povezali sa drugim ljudima u sliĉnoj situaciji i mogli s njima da podele

svoja iskustva. S druge strane, to bi bilo korisno i za vlasti, jer bi imale pregled znanja i

sposobnosti koje se moţe u pozitivnom smislu iskoristiti u našem društvu, a znali bi i

taĉno koje informacije su potrebne povratnicima.“ Povratnica, Nemaĉka, Norveška, SAD,

34 godine

I na kraju su ukazali na potrebu za kreiranjem drugaĉije svesti javnog mnenja putem

medija i obrazovnih institucija i povećanje zainteresovanost drţave i društva u Srbiji za

visokokvalifikovane povratnike. “Iako je u Srbiji gotovo nemoguće zaraditi ni pribliţno

koliko se zaraĊuje na univerzitetima u Severnoj Americi i Evropskoj Uniji, verujem da bi

se mnogi vratili, samo da im drţava i društvo pokaţu da ih cene i ţele, odgovarajućim

radnim mestima i ţivotnim prostorom.” Povratnik, SAD i Velika Britanija, 30 godina

Ovde svakako treba spomenuti da su sami povratnici motivisani da aktivno doprinesu

ovim promenama. 32% povratnika jeste ĉlan strukovnog ili/i aktivistiĉkog udruţenja.

Posebno su aktivna alumni udruţenja stipendista, kao što je npr. „Ĉivning Društvo

19

Srbije“, ali i udruţenja samih migranata kao što su „Serbian City Club u Londonu“ i

neformalno udruţenje povratnika u Srbiji „Repats“.

Institucionalni pristup povratku

Iako je viĊenje povratnika da su priliĉno nevidljivi za donosioce odluka, analiza strateških

dokumenata pokazuje da su donosioci odluka ipak prepoznali potencijal koji mogu da

imaju visokokvalifikovani povratnici. MeĊutim, nedostatak njihove implementacije ipak

pokazuje da podsticanje realizacije tog potencijala ne spada u prioritete naše drţave.

Tri strategije su posebno istakle vaţnost povratka struĉnjaka i nauĉnika: Strategija

naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2010. do 2015. godine,

Strategiji i Akcioni plan za upravljanje migracijama i Strategija očuvanja i jačanja odnosa

matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu.

U Strategiji naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2010. do 2015.

godine pri opisivanju situacije u nauci istakla se potreba za donošenjem dugoroĉnog

plana povratka naših nauĉnika iz dijaspore. U odeljku „Partnerstvo sa dijasporom kroz

zajedniĉke projekte“ planirani su programi „povratka nauĉnika iz dijaspore koji će

obuhvatiti kraće i duţe studijske boravke“ i sredstva za nauĉnike koji ţele da se vrate da

okupe istraţivaĉke timove i nabave neophodnu opremu za istraţivanja (str.46). U

strategiji se takoĊe navodi da je prvi pravac razvoja ljudskog kapitala program povratka

istraţivaĉa iz dijaspore kroz projekte kraćih i duţih boravaka i obezbeĊivanja uslova za

rad, sredstava, neophodne opreme i povoljnih uslova stanovanja. Planirano je i da se

prilikom konkursa za novi Projektni ciklus iz osnovnih istraţivanja koji je trebao da bude

raspisan u maju 2010.godine uzme u obzir specifiĉnosti povratnika iz inostranstva.

U Strategiji za upravljanje migracijama (2009) navodi se potreba za izradom programa i

projekata u saradnji sa meĊunarodnim organizacijama za „privremeni povratak visoko-

obrazovne radne snage koja je otišla iz Republike Srbije“, „korišćenje njihovog znanja i

veština na daljinu“, ali i za njihov povratak i aktivno ukljuĉivanje na trţište rada. U

Akcionom planu 2011-2012 nalazi se aktivnost „Izraditi programe za podsticanje

visokokvalifikovanih struĉnjaka migranata da ulaţu svoje struĉne potencijale u

nerazvijene sredine“ i kao njen rezultat oĉekuju se programi za podsticanje povratka

20

visokokvalifikovanih struĉnjaka. Još dve znaĉajne aktivnosti se nalaze ovom planu

generalno vaţne za sve vrste migracija i faze migracionog ciklusa – podsticanje nauĉne

zajednice da istraţuju migracije i statistiĉko praćenje migracija.

U Strategiji očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore i matične države i Srba

u regionu 2011 navode se mere za bolje korišćenje kapacitete dijaspore kao što su

susreti privrednika iz dijaspore i matiĉne drţave u vidu biznis foruma ili sajmova, poresko

oslobaĊanje na dobit preduzeća u trajanju od pet godina od registracije za povratnike,

motivisanje profesora iz dijaspore da predaju na univerzitetima u Srbiji i nauĉnika iz

dijaspore da daju doprinos matiĉnoj drţavi.

Visokokvalifikovani povratnici se spominju i u drugim strateškim dokumentima. U

Akcionom planu za sprovođenje Nacionalne strategije održivog razvoja za period od

2011. do 2017. godine navodi se kao cilj „ukidanje faktora koji utiĉu na odliv mozgova

tako što će se stvoriti povoljni uslovi za povratak dijaspore ili njeno ulaganje u Republici

Srbiji“ kroz podsticanje struĉnih praksi za studente iz dijaspore, olakšavanje nostrifikacije

diploma i licenciranje dozvola za rad struĉnjaka iz dijaspore, podsticajne mere u

privlaĉenju struĉnjaka, razvijanje strategijskih mera za povratak mladih – odrţavanje

dobrih odnosa sa dijasporom, stimulisanje ulaganja i kreiranjem politike povratka i

zapošljavanja. U Strategiji regionalnog razvoja Republike Srbije za period od 2007. do

2012.godine i akcionom planu za njegovu implementaciju planira se stvaranje uslova za

radno angaţovanje povratnika, posebno visoko obrazovnih kadrova, a u cilju transfera

novih znanja steĉenih na radu u inostranstvu.

MeĊutim, navedene strategije ili još uvek nemaju akcioni plan ili se još nije krenulo sa

realizacijom predviĊenih mera za povratnike. Tako da su institucionalne inicijative za

podršku visokokvalifikovanim povratnicima veoma retke. Trenutno je moguće nabrojati

tri.

Jedna vaţna institucionalna inicijativa za povratnike koja se trenutno realizuje jeste

pojednostavljenje postupka priznavanja stranih visokoškolskih isprava. Oformljena je

komisija koju ĉine predstavnici pojedinih ministarstava i na ĉijem je ĉelu prof. dr Neda

Bokan, prorektorka Beogradskog univerziteta. Ova komisija trenutno radi na izradi

Zakona o priznavanju stranih visokoškolskih isprava radi zapošljavanja.

21

Treba imati u vidu da postoje dva razliĉita postupka priznavanja stranih visokoškolskih

isprava. Jedan se odnosi na njihovo priznavanje radi nastavka obrazovanja i taj

postupak je kao rezultat jednog evropskog projekta pojednostavljen i donesen je

Pravilnik o priznavanju stranih visokoškolskih isprava radi nastavka obrazovanja u Srbiji.

Ovaj pravilnik je prvi usvojio Univerzitet u Beogradu februara 2010.godine. Prema ovom

pravilniku postupak priznavanja diploma radi nastavka obrazovanja obavlja Univerzitet.

Univerzitet upućuje dopis ENIC7 centru da bi proverio status visokoškolske ustanove

koja je izdala ispravu i akreditovanost studijskog programa i zatim zahtev sa

kompletenom dokumentacijom dostavlja rukovodiocu studijskog programa koji kandidat

ţeli da upiše. U ovom postupku se ne priznaje kvalifikacija, već samo pravo da se

nastavi školovanje na studijskom programu koji je kandidat izabrao. U roku od 15 dana

od prijema dokumentacije Univerzitet treba da donese odluku o mogućnosti priznavanja

visokoškolske isprave/studijskog programa. Postupak košta 10.000 dinara.

Drugi postupak, ĉija promena ide znatno teţe, jeste postupak priznavanja stranih

visokoškolskih isprava radi zapošljavanja. Za ovaj postupak odgovoran je nadleţni

fakultet i svaki fakultet svojim aktom ureĊuje postupak rada. Problemi sa ovim

postupkom su višestruki. Prvo, on zapravo predstavlja postupak nostrifikacije, a to znaĉi

da se proverava istovetnost predmeta studijskih programa i zahteva polaganje dodatnih

predmeta koji nisu bili obuhvaćeni studijskim programom u inostranstvu. Prema reĉima

jednog od ĉlana komisije prof.dr Pere Tumbasa8 jednom je kandidatu koji je studije

ekonomije završio u Velikoj Britaniji traţeno da poloţi 17 ispita. Drugo, ukoliko se radi o

interdisciplinarnim studijama teško je pronaći nadleţni fakultet. TakoĊe je teško oĉekivati

od fakulteta i profesora da priznaju isprave za koje nisu struĉni da procene. I na kraju,

ovaj postupak dugo traje i puno košta. Visina troškova postupka jeste 54.000,00 dinara

za doktorske studije, 36.000,00 za specijalistiĉke i magistarske i 24.000,00 za osnovne

studije. Ĉesto se ovim troškovima pridodaju i troškovi prevoda rada i dokumentacije.

Sa postupkom priznavanja visokoškolskih isprava usko su u vezi i postupak razvijanja

Nacionalnog okvira kvalifikacija visokog obrazovanja (NOK) i postupak izrade

Nacionalnog sistema klasifikacije zanimanja u skladu sa meĊunarodnim i evropskim

standardima. Nacionalni okvir kvalifikacija visokog obrazovanja Srbije (NOKS) definiše

7 European Network of National Information Centres on academic recognition and mobility

8 Zakon će regulisati nostrifikaciju radi zapošljavanja, Dnevnik, 24.08.2011

22

ishode uĉenja koji se oĉekuju od svake kvalifikacije – šta student treba da zna, razume i

šta je u stanju da uradi na osnovu kvalifikacije koje je stekao. On je usvojen od strane

Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje 23.aprila 2010.godine. MeĊutim, on definiše

samo opšte ishode uĉenja, a uz njih su vaţni i ishodi svakog specifiĉnog studijskog

programa, odnosno znanja, veštine i kompetence koje su primerene konkretnom

obrazovno-nauĉnom polju. Definisanje klasifikacija po oblastima u skladu sa evropskim

standardima i uzimajući u obzir realnost u Srbiji, kako bi se na osnovu njih mogao

realizovati postupak priznavanja stranih diploma, tek sledi. Nacionalni sistem klasifikacije

zanimanja usklaĊen sa meĊunarodnim standardnom klasifikacijom zanimanja (ISCO

2008) je neophodan da bi se povratnici sa zanimanjima koja su stekli u inostranstvu

mogli prijaviti na Nacionalnu sluţbu za zapošljavanje. Republiĉki zavod za statistiku je

izradio nacrt novog sistema klasifikacije zanimanja koji sadrţi 10 glavnih podruĉja rada,

434 jediniĉne skupine i 2000 zanimanja. Do sada je uraĊeno oko 650 opisa zanimanja.

Sledi još javna rasprava o ovom nacrtu.

Svi ovi procesi se odvijaju jako sporo, meĊusobno nekoordinisano i izgleda da nema

politiĉke volje da se oni ubrzaju i podrţe. Proces izrade Nacionalnog okvira kvalifikacija

visokog obrazovanja traje od 2001.godine. Gore navedena komisija koja je krenula sa

izradom Zakona o priznavanju stranih visokoškolskih isprava radi zapošljavanja „zapela“

je oko regulisanih profesija9 i potrebnih kompetenci za njihovo obavljanje budući da je

potrebno aktivno uĉešće svakog nadleţnog ministarstva, što je teško obezbediti. Prema

reĉima prof.dr Tumbasa10 komisija radi već dve godine, volonterski, te ĉlanovi ne dolaze

redovno na njene sastanke, a predstavnici nekih ministarstava se ni ne odazivaju na

pozive. MeĊutim, ukljuĉivanje šireg kruga eksperata i javnosti, kao i samih povratnika u

izradu ovog zakona svakako bi ubrzalo njegovu izradu i povećalo pritisak na donosioce

odluke da snaţnije podrţe sve procese neophodne za olakšavanje postupka priznavanja

inostranih diploma.

9 Regulisana profesija jeste profesionalna aktivnost ili skup profesionalnih aktivnosti kod kojih je

pristup i bavljanje odnosno naĉin obavljanja delatnosti na osnovu zakonskih, podzakonskih ili drugih akata donetih na osnovu zakonskih ovlašćenja (regulatorni akti) neposredno ili posredno uslovljeno posedovanjem odreĊenih struĉnih kvalifikacija, kao i profesionalna delatnost odnosno skup profesionalnih delatnosti kojim se bave ĉlanovi strukovnih organizacija s profesionalnim nazivom. 10

Ibid.

23

Druga dobra inicijativa, tek u nastajanju, jeste projekat Vlade Vojvodine Pravo na prvu

šansu11 koja treba da zapoĉne u januaru 2012. Vlada je obezbedila sredstva da se svim

doktorima nauke na teritoriji AP Vojvodine omogući zapošljavanje u periodu od godinu

dana preko nauĉnih instituta, Univerziteta u Novom Sadu i nauĉnih jedinica sa teritorije

AP Vojvodine. PredviĊena je plata u iznosu od bruto 85.000 dinara na meseĉnom nivou.

Nakon isteka perioda od godinu dana ovi struĉnjaci će prezentovati svoje rezultate, a

poslodavci će dati ocenu njihovog rada i ukoliko su zadovoljni rezultatom imaće

mogućnost da podnesu zahtev Vladi Vojvodine da ih angaţuju na ovaj naĉin i u

narednom periodu. Kroz ovaj projekat otvoriće se istraţivaĉki kartoni u kojima će biti

zapisani profil interesovanja i kompetencija struĉnjaka. Ovaj projekat ukljuĉuje i

povratnike iz inostranstva koji su u okviru bolonjskog sistema obrazovanja stekli titulu.

Od njih se neće oĉekivati da istekne period priznavanja strane diplome, već će im se

omogućiti da odmah ostvare radni odnos.

I na kraju treba spomenuti i aktivnosti Ministarstva vera i dijaspore, na razvijanju

saradnje sa studentima, struĉnjacima i nauĉnicima u dijaspori, kao jedan od naĉina

podsticanja povratka. Ministarstvo je u raznim partnerstvima organizovalo praksu

studenata iz dijaspore u domaćim i privrednim preduzećima, drţavnoj upravi i lokalnim

samoupravama. Podstiĉe ulaganja privrednika iz dijaspore, osnivanje malih i srednjih

preduzeća. U 2011. organizovalo je i veliku zajedniĉku konferenciju medicinskih

struĉnjaka iz dijaspore i Srbije u Vrnjaĉkoj Banji. Naţalost, ove aktivnosti su malog

obima i kratkoroĉne, u skladu sa postojećim sredstvima.

Ukoliko se pogledaju institucionalne inicijative za podršku visokokvalifikovanim

povratnicima, potpuno je razumljiv nalaz da 96% povratnika koji su uĉestvovali u našem

istraţivanju tvrde da nisu dobili podršku institucija pri povratku.

11

Nova akcija Vlade Vojvodine „Pravo na prvu šansu”, Nijedan doktor nauka bez posla, Danas.rs, Autor: R. D., 09/12/2011

24

Šta je moguće uraditi u datim okolnostima?

Istraţivanje sprovedeno sa visokokvalifikovanim povratnicima i analiza institucionalnog

odgovora na izazov povratka pokazali su da potencijal povratnika za liĉni razvoj, ali i za

razvoj oblasti u kojoj su povratnici obrazovani i društva u celini postoji, meĊutim

nedovoljno je iskorišćen za brţi ekonomski i društveni razvoj zemlje. Iako strateški okvir

kojim bi se to omogućilo postoji, nedostaje njegova operacionalizacija i implementacija.

Zato predlaţemo tri poĉetna konkretna koraka koja će doprineti boljoj iskorišćenosti

postojećih potencijala visokokvalifikovanih povratnika: 1) uĉiniti povratnike vidljivim, 2)

omogućiti povratnicima da primene svoje znanje, i 3) poslati poruku povratnicima da su

dobrodošli.

1. Korak: Učiniti povratnike vidljivim

U Srbiji ne postoji praćenje visokokvalifikovanih migranata, ali kako je to Zoran

Stanojević, urednik Radio-televizije Srbije 1 i moderator na konferenciji Povratak

visokokvalifikovanih stručnjaka na Zapadni Balkan – priliv znanja ili ponovni gubitak?

dobro primetio znamo za svakog fudbalera gde se nalazi u inostranstvu i zovemo ih da

igraju za nacionalnu reprezentaciju. Predlaţemo da se isti metod primeni za vrhunske

struĉnjake i nauĉnike u inostranstvu. U skladu sa prioritetima Strategije za nauĉni i

tehnološki razvoj treba identifikovati u inostranstvu naše nauĉnike i istraţivaĉe u

oblastima koje ţelimo da razvijemo i kao što piše u Strategiji omogućiti im uslove za rad,

za igranje u nacionalnoj reprezentaciji – jednu ili više sezona. Samo identifikovanje i

pisanje o njima doprinelo bi većoj svesnosti o resursima koji postoje, a koji se ne koriste,

i poslediĉno bi moglo voditi i njihovom angaţovanju u Srbiji.

Istovremeno je potrebno osigurati sistemsko (redovno i kontinuirano) praćenje mobilnosti

studenata, profesora i istraţivaĉa iz Srbije. Mobilnost studenata najlakše je pratiti kroz

ĉuvene ŠV obrasce, obrasce koji studenti svake godine ispunjavaju prilikom upisa u

novu studentsku godinu. Ukljuĉivanje par pitanja o mobilnosti ne bi podrazumevalo

velike troškove, a imali bi jasnu sliku o stepenu i vrsti mobilnosti meĊu studentima u

Srbiji. Praćenje mobilnosti profesora i istraţivaĉa moglo bi da obavlja Ministarstvo

prosvete i nauke, koje takoĊe od fakulteta i instituta traţi podatke o profesorima,

nauĉnim saradnicima i istraţivaĉima, te bi se u postojeću bazu mogli ukljuĉiti i podaci o

25

mobilnosti. UtvrĊivanje generalne mobilnosti visokoobrazovanih osoba iz Srbije moglo

bi da se ostvari kroz postojeće mehanizme – popis stanovništva, Anketu o radnoj snazi,

Anketu o ţivotnom standardu stanovništva i sl.

MeĊutim, ipak ostaju neidentifikovani povratnici u nevladinom sektoru i privredi, i

postavlja se pitanje da li postoji mogućnost da se napravi baza visokoobrazovanih

povratnika u skladu sa meĊunarodnim standardima o zaštiti podataka o liĉnosti sa

preciznim duţnostima administratora baze i ograniĉenim krugom lica koja imaju pristup

bazi shodno usvojenim pravilnikom o korišćenju baze podataka. Ova baza bi omogućila

uvid u resurse koji povratnici imaju.

2. Korak: Omogućiti povratnicima da implementiraju svoje znanje

Pokazalo se da je vaţan motiv visokoobrazovanih povratnika i za odlazak iz Srbije i za

povratak profesionalno usavršavanje i primena znanja. U referentnom okviru mobilne

nauĉne zajednice „centralnu/organizujuću poziciju“ koja uokvirava iskustvo ima potreba

za profesionalnim usavršavanjem i razvojem karijere (Polovina, 2011). Postoje primeri u

okruţenju koji ukazuju na moguće naĉine podsticanja implementacije znanja

visokokvalifikovanih povratnika.

Vlada Vojvodine je projektom Pravo na prvu šansu pokazala jedan od naĉina

omogućavanja primene znanja steĉenog u inostranstvu – pruţanjem mogućnosti svim

doktorima nauke na podruĉju Vojvodine da se zaposle u periodu od godinu dana i

pokaţu šta znaju, uklanjajući prepreku priznavanja diplome za one koji su je stekli u

inostranstvu.

Drugi primer omogućavanja primene znanja steĉenog u inostranstvu jeste Fond

Jedinstvo uz pomoć znanja kojeg je osnovalo Ministarstvo znanosti, obrazovanja i

športa, u Hrvatskoj, 2007.godine, uz pomoć zajma Svetske banke. Fond, u skladu sa

sloganom „spajanje – saradnja – stvaranje“ nastoji da ujedini hrvatske nauĉne i struĉne

potencijale u domovini i dijaspori u izgradnji društva utemeljenog na znanju. Ima tri

programa. Program nauĉne saradnje je namenjen iskusnim nauĉnicima i sadrţi dve

mere, jedna se odnosi na finansiranje projekata koji podrţavaju saradnju javnih nauĉnih

institucija i privatnog sektor sa struĉnjacima iz inostranstva kako bi se omogućio prenos

26

znanja, tehnologije, ali i privlaĉenje sredstava, a druga mera predstavlja podršku

povratku struĉnjacima u privatni ili nauĉni sektor u vidu sredstava za platu, opremu,

laboratoriju i projektni tim. Ti projekti obiĉno traju od 2-3 godine u vrednosti od 200.000

evra. Drugi set programa je namenjen mladim istraţivaĉima, takoĊe njihovom povratku,

ali i mladim istraţivaĉima koji su doktorirali u Hrvatskoj da razviju samostalna

istraţivanja sa meĊunarodnim institucijama i privatnim sektorom. Treći program

podrazumeva podršku kratkoroĉnoj mobilnosti do šest meseci koja omogućuje boravak

u vrhunskim stranim institucijama, kao i meĊusektorsku mobilnost – mobilnost izmeĊu

privatnog i janog sektora. Projekti se biraju putem javnih konkursa, kroz nepristrasan i

kompetitivni proces procenjivanja. Evaluatori su anonimni, meĊunarodno priznati

struĉnjaci. Na taj naĉin izbegnut je konflikt interesa, postignuta je transparentnost

procesa i pridobijeno je poverenje nauĉnika.

Za rad Fonda pozajmljeno je 5,6 miliona evra od Svetske banke od ĉega je 5,1 milion

otišao korisnicima, a ostatak (8-9%) je otišao na operativne troškove, što pokazuje da

nije skupa mera, pogotovo ako se posmatraju rezultati fonda. Finansirano je 99

projekata i saraĊivalo je 557 nauĉnika i to sa poznatih institucija kao što su Jel, Stenford,

Harvard i sl. Objavljeno je 273 nauĉnih publikacija u okviru 40 projekata. Pogotovo je

pruţana podrška privredi, što se moţe videti i u tome što je uĉestvovalo 53 kompanija i

što su privrednici uz 2,4 miliona evra koliko je u njih uloţio fond uloţili 800,000 evra.

Fond je privukao i meĊunarodna sredstva. MeĊunarodne institucije su uloţile 1,1 milion

evra. TakoĊe je ovaj Fond privukao sredstva iz Nauĉnog okvirnog programa 7 (FP7) – 6

miliona evra, sumu novca koja je veća od zajma Svetske banke. Uspeh ovog Fonda

jeste i da je u okviru FP7 više prihvaćeno projekta koje je podrţao Fond, nego onih koji

su podrţani na nacionalnom nivou – odnos 28% naspram 15%, dakle skoro dvostruko

više.

Primer postupka priznavanja visokoškolskih isprava radi zapošljavanja u Hrvatskoj je

primer kako se na jednostavan naĉin moţe organizovati ovaj postupak tako da ne

predstavlja prepreku zapošljavanju u javnoj upravi i drţavnim institucijama i

preduzećima, gde bi doprinos povratnika bio najznaĉaniji. U Hrvatskoj ovaj postupak je u

nadleţnosti ENIC/NARIC12 kancelarije koja ima sedam zaposlenih osoba, a deluje

12

ENIC mreţu (European Network of National Information Centres) osnovalo je Savet Evrope i UNESCO u svrhu akademske mobilnosti i što kvalitetnije sprovoĊenja Konvencije o priznavanju

27

unutar Agencije za znanost i visoko obrazovanje. Postupak se sastoji od formalnog

potvrĊivanja vrednosti steĉenih kvalifikacija odnosno znanja i veština steĉenih

kvalifikacijom bez uporeĊivanja studijskih programa. TakoĊe se ne dodeljuju akademski

stepeni, nazivi, niti bilo koje titule. Kriterijumi za priznavanje su jasno definisani i

transparentni i mogu se pronaći na internetskim stranicama (www.azvo.hr). Sledi se

princip analogije – jednom izvršeno pozitivno vrednovanje odreĊene visokoškolske

strane isprave vredi za sve sledeće sluĉajeve priznavanja istih isprava. Procedura

priznavanja traje 2 meseca i košta 60 evra.

Što se tiĉe regulisanih profesija postupak je sloţeniji i trenutno se odvija kroz tri

postupka: struĉno priznavanje kvalifikacija za šta je odgovorna Agencija za znanost i

visoko obrazovanje, priznavanje specijalizacije/staţa/struĉnih ispita za šta su odgovorna

nadleţna ministarstva i izdavanje dozvole za obavljanje profesije za šta su zaduţene

nadleţne komore. MeĊutim, na osnovu usvojenog Zakona o reguliranim profesijama i

priznavanju inozemnih stručnih kvalifikacija (septembar 2009.godine) ENIC/NARIC

kancelarija postaje kontakt taĉka te graĊanima i ostalim kontakt taĉkama u drţavama

ugovornicama EEP-a pruţa informacije o priznavanju struĉnih kvalifikacija i o

nacionalnom zakonodavstvu kojim se ureĊuju regulisane profesije i bavljenje tim

profesijama. TakoĊe vodi bazu podataka koja sadrţi popis regulisanih profesija, popis

pravnih propisa, informacije o nadleţnim telima i o postupku priznavanja struĉnih

kvalifikacija, kao i podatke o pokrenutim postupcima priznavanja u Republici Hrvatskoj.

Ova tri primera mogu pomoći pri operacionalizaciji i implementaciji ciljeva i mera

namenjenih privlaĉenju i podršci visokokvalifikovanih povratnika koje su planirane u

strateškim dokumentima.

visokoškolskih kvalifikacija u Evropi (tzv.Lisabonska konvencija). NARIC mreţu (National Academic Recognition Information Centres) je nastala na osnovu inicijative Evropske komisije, takoĊe sa ciljem podsticanja akademske mobilnosti i unapreĊivanja akademskog priznavanja kvalifikacija u zemljama ĉlanicama EU, Evropske ekonomske zajednice i pridruţenih ĉlanica Centralne i Istoĉne Evrope i Kipra.

28

3. Korak: Poslati poruku povratnicima da su dobrodošli

Kroz prethodna dva koraka sigurno će se poslati poruka povratnicima da su dobrodošli.

MeĊutim, prava dobrodošlica zahteva sistemsku podršku povratku svih kljuĉnih aktera u

društvu – vladinog sektora, civilnog društva, akademske zajednice, privrede, medija i

javnosti.

Primer takvog koordinisanog delovanja i sistemskog pristupa jeste Program priliva

mozgova u Albaniji. Program priliva mozgova u Albaniji je razvila drţava u saradnji sa

Programom za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) 2006.godine. Program sprovodi Savet

ministra (ministar za obrazovanje je nacionalni koordinator), a kljuĉni drţavni partneri su

kabinet premijera, Ministarstvo za obrazovanje (odgovorno za priznavanje diploma i

obrazovnu reformu), Ministarstvo unutrašnjih poslova – Odeljenje za drţavnu

administraciju (odgovorno za zapošljavanje drţavnih sluţbenika) i Ministarstvo

spoljašnjih poslova – Institut za dijasporu (odgovoran za promovisanje kulture u

dijaspori). Planira se da ovaj program preĊe u novosnovanu Agenciju za istraţivanje,

tehnologiju i inovaciju (ARTI). Uz drţavne organe u program su ukljuĉeni i meĊunarodne

organizacije i donatori koji pruţaju finansijsku podršku i podršku u pripremi pravnih

dokumenata i društvenih mera i politika (policy papers). TakoĊe su ukljuĉeni i

univerziteti, istraţivaĉki centri, organizacije civilnog društva, privatne firme i kompanije

koji omogućuju zapošljavanje. Svi zajedno oni rade na povratku svojih struĉnjaka i

nauĉnika u javnu upravu, na fakultete/ institute i u privatni sektor. Kljuĉne komponente

programe jesu: 1) pripremanje zakonskog i strateškog okvira za ukljuĉivanje dijaspore u

razvoj Albanije, 2) izrada i odrţavanje elektronske baze vaţne za identifikovanje kljuĉnih

„igraĉa“ u tom procesu (nauĉnika, struĉnjaka, istraţivaĉa), 3) razvijanje podsticajnih

mera za povratak – prioritizacija kod konkursa za posao, finansijska nagrada za titulu –

master i više, povoljniji uslovi za stambene kredite, i sl. Uspeh ovog programa

prvenstveno se ogleda u smanjenom stepenu odliva mozgova.

Vaţno je i da se razvije kultura mobilnosti na fakultetim, institutima, ali i u drţavnoj

upravi i institucijama, kroz pruţanje finansijske ali i institucionalne podrške u vidu

podrške da se odsustvuje i uvoĊenjem uslova mobilnosti kao kriterijuma za

napredovanje. U tom smeru Ministarstvo prosvete i nauke bi trebalo da dodeljuje

stipendije za postdiplomske studije u inostranstvu i onima koji su završili osnovne studije

29

u inostranstvu, a ne samo onima koji su završili drţavne fakultete u Srbiji. Mediji imaju

znaĉajnu ulogu u promovisanju mobilnosti, povratka i povratnika kao potencijala za

razvoj društva u celini.

Ovaj treći korak zahteva sistemske promene, dug proces i vreme, ali bi mogao da poĉne

sa razmenom iskustva sa nosiocima Programa priliva mozgova u Albaniji,

identifikovanjem dobrih praksi ali i prepreka na putu ka razvijanju sistemske podrške

prilivu znanja iz inostranstva. TakoĊe bi jedno od nadleţnih ministarstava moglo da

preuzme odgovornost za formalnu dobrodošlicu povratnicima, da ih evidentira, informiše

o uslovima povratka i barem dva puta godišnje da organizuje njihovo okupljanje i

sasluša njihove potrebe i predloge za bolju reintegraciju, ali i društveni i ekonomski

razvoj. Aktivna uloga povratnika i drugih visokokvalifikovanih migranata u realizaciji svih

koraka je neophodna. Iskustvo meĊunarodnih organizacija, kao što su MeĊunarodna

organizacija za migracije (IOM), koja trenutno realizuje program privremenog i virtualnog

povratka naših struĉnjaka iz inostranstva, i Svetski univerzitetski servis Austrije (World

University Service Austria – WUS), koji je deset godina realizovao projekat povratka

mozgova na Zapadnom Balkanu, moţe znaĉajno doprineti razvijanju sistemske podrške

visokokvalifikovanim povratnicima.

Stvaranjem uslova za mobilnost i povratak potencijalnih nosioca ekonomskog razvoja i

društvenih promena postajemo deo evropskog i svetskog prostora i pre formalnog

ulaska u Evropsku Uniju.

Literatura:

Ackers, L. and B. Gill (2008). Moving People and Knowledge, Scientific Mobility in an

Enlarging European Union, UK, Cheltenham: Edward Elgar

Balaţ, V., A.M.Williams and D.Kollar, (2004). Temporary versus Permanent Youth Brain Drain: Economic Implications, International Migration, 42(4): 4-34

Cassarino, J. (2004). Theorising Return Migration: The Conceptual Approach to Return

Migrants Revisited, International Journal on Multicultural Societies (IJMS), Vol.6, No.2,

253 – 279

30

Cerase, F.P. (1974). Expentations and reality: a case study of return migration from the

United States to Southern Italy, International Migration Review, 8 (2): 245-62

Ciumasu, I.M. (2010). Turning brain drain into brain networking. Science & Public Policy,

37(2), 135-146. Retreived from EBSCO Academic Search Premier.

Jackson, T. (2011). International mobility and workplace knowledge sharing in Serbia,

University College London – SSEES

Lalonde, R. and R.Topel (1993). The assimilation of immigrants in the US Labour

market, in Bojas, G.J. and Freeman R.B. (eds.). Immigration and the work force:

Economic consequences for the United States and Source Areas, Chicago: University of

Chicago Press

Mayr, K. and G. Peri (2009). Brain Drain and Brain Return: Theory and Application to

Eastern-Western Europe, The B.E.Journal of Economic Analysis & Policy, Vol.9, Iss.1

(Contributions), Aricle 49

Nikolić, S., B.Mraović and Ćosić E. (2010): The brain gain potential of the scientific

diaspora: Exploring the case of Bosnia and Herzegovina, in: N.Polovina, T.Pavlov (eds.):

Mobility and Emigration of Professionals: Personal and Social Gains and Losses,

Belgrade: Group 484, 37-58

Pavlov, T., J.Pavlović and V.Dţinović (2010): Perception of the brain gain processes in

Serbia: Voices of the scientific community, in: N.Polovina, T.Pavlov (eds.): Mobility and

Emigration of Professionals: Personal and Social Gains and Losses, Belgrade: Group

484, 135-163

Pavlov, T. (2009). Migracioni potencijal u Srbiji 2009, Beograd: Grupa 484

Polovina, N. (2011). Are Scholarships and Mobility Programs Sources of Brain Gain or

Brain Drain: The Case of Serbia, in: N.Polovina, T.Pavlov (eds.): Mobility and Emigration

of Professionals: Personal and Social Gains and Losses, Belgrade: Group 484, 164-181

31

Vangeli, A, N.Mehmedović and B.Bakiu (2010): „No country for highly skilled returnees“:

The brain gain challenge for Macedonian policy makers, in: N.Polovina, T.Pavlov (eds.):

Mobility and Emigration of Professionals: Personal and Social Gains and Losses,

Belgrade: Group 484, 81-105

Strateška dokumenta

Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2010. do 2015.

godine

Strategija i Akcioni plan za upravljanje migracijama

Strategija očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore i matične države i Srba u

regionu

Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije održivog razvoja za period od 2011.

do 2017. godine

Strategija regionalnog razvoja Republike Srbije za period od 2007. do 2012.godine i

akcioni plan