2 Jul 2012.

P O R U K E

3www.serbianmirror.com

Srb info - Gde - Kad - [ta strana 4

Politi~ari urazumite se strana 5

Trag usta{kog lobija u Beogradu strana 6

Samo sloga Srbina spa{ava strana 7

Feljton: Dra`a Mihailovi} strana 8

Ugasi ti{inu - Zorica Senti} - intervju strana 9

Svet pre i posle Nikole Tesle strana 10

Markovi konaci strana 11

Zemlja ~uda strana 12

Humane akcije strana 13

Nostalgi~ne prio~e iz Bruklina strana 14

Svetla Srbije - Dragitin Mati} strana 16

Djavolja posla odu{evila publiku strana 18

Za{to se ubio tika grobar strana 19

Feljton: Najve}i srbi 20. veka strana 20

Sport: Partizan otporan na sve promene strana 21

Sport: Sini{a Mihajlovi} strana 22

Iz konzulata strana 24

Pravoslavlje: Srpska crkva danas strana 25

Vremeplov: Dogodilo se u julu strana 26

Horoskop strana 27

Porodica strana 28

^estitke strana 29

Vedra strana strana 30

TIRA@: 18.000

SADR@AJ

PUBLISHED BY

Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •

P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613

• Phone: 773.744.0373

• OSNIVA^: Slavica Petrovi}

• UREDNIK: Slavica Petrovi}

• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},

Nenad Jovanovi}

• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Milutin [o{ki} (Beograd),

Aleksandra Miti} (Ni{),

Milan Lu~i} (New York),

Sta{a Nasti} (Holivud )

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: ogledalo@gmail.com

Web: www.serbianmirror.com

• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)

• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)

Jul 2012.

“[to god tka{,vezuj konce za nebo”

Sv.Vladika Nikolaj Velimirovi}

NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------

ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472

Chicago IL 60613

I Z R E D A K C I J E

4 Jul 2012.

S R B I N F O

Ne zaboravite 4. jula veliki tradicionalni piknik

na srpskom imanju kod

nove Gra~anice

Sam Cappas invited you to Sinisa Drageljevic’s event:BALKANIKA 2012 - 14 YEAR ANNIVERSARY

AT EXCALIBURTuesday, July 3 at 9:30pm

RESTORAN @UPAAutenti~na doma}a hrana i atmosfera

Svakog ~etvrtka i subote u restoranu @upa

nastupa Ivana Lola Salipur

i Dolar bend!

svakog petkaJasmina Ili} i Alpina

Bend!

77992211 WW.. OOggddeenn AAvvee..

LLyyoonnss IILL 6600553344

770088..444422..77881122

Svake subote u restoranu

DeVine2958 W. Irving Park Rd

773 653 0388

Nastupa

Trezor

Cafe knji`ara Bubamara 2903 West Irving Park Rd Chicago

14. Jula nastupa:Lola Salipur

Svakog petka:Dule i Joca - ”Zlatni prsti”

Volim Devedesete

VLive 07. jula 2012.

Jelena i Milo{ }e vas vratiti u devedesete!2047 North Milwaukee Ave

Chicago, IL 60647773 807 4568

Besplatan ulaz do 23:30 uz password MILO[

Nakon toga cena ulaznice 10$uz password MILO[.

A K T U E L N O

Jul 2012.

Pi{e: Marijana Maljkovi}

5www.serbianmirror.com

POLITI^ARI, URAZUMITE SE

Do trenutka izlaska na{eg lista, iakoje pro{lo 50 dana pregovora, novogkabineta nema ni na vidiku. Ne zna

se ~ak ni koje partije bi mogle da formira-ju ve}inu, a kamoli kako bi funkcije bileraspore|ene. Pregovara svak sa svakim, azakonski rok za formiranje Vlade se bili`i.Sasvim je razumljivo da su dogovoripotrebni, ali strana~ko cenkanje je pre{losve razumne okvire, politi~arima se nigdene `uri, oni ~ak ne pregovaraju vikendom,a dr`ava zbog toga tone. Svaki izgubljenidan dalekose`no }e se odraziti na srpskuprivredu, jer tehni~ka vlada mo`e da donosisamo operativne odluke. Vladimir Goati izTransparentnosti Srbije upozorava da svakidan neformiranje vlade ko{ta 50 milionaevra gra|ane Srbije. Izra~unajte koliko toko{ta Srbiju kao celinu.

Gra|ani Srbije su postali taocigrabljenja stranaka za ministarske fotelje, avlada koja bi bila zasnovana samo nainteresu za funkcije, nikakvo dobro inapredak ne bi donela Srbiji i ovom naro-du, istakao je portparol DSS-a PetarPetkovi}. “Apsolutno je neodgovorno premagra|anima {to ni posle skoro dva meseca odizbora vlada nije formirana. Najve}i krivcisu stranke iz bloka koji se bori za geslo da“EU nema alternative”. Borba za vlast bezjasne ideje za izlazak iz krize ne mo`egarantovati ni{ta dobro u budu}nosti zaSrbiju i njene gra|ane,” rekao je Petkovi}.

SPS je stranka koja je trebalo dasamo bude jezi~ak na vagi, ali ona u ovimmaratonskim pregovorima dr`i sve karte urukama, dok su klju~ne stranke SNS i DSna periferiji. Socijalisti misle na dugi rok ivi{e su okrenuti DS-u, iako im trenutnoSNS nudi vi{e pogodnosti, jer bi ta koalici-ja kod ve}ine ljudi izazvala neprijatnase}anja na crveno-crne koalicije, mada suboje sada jako izbledele. Govore}i o odluciIvice Da~i}a, Goati je rekao da nikakvaanaliza ne mo`e da prognozira njegoveodluke, ve} psihologija ili psihijatrija po{toje re~ o jednom ~oveku koji se pokazao kaomudar igra~.

Iako su DS i SNS vi{e puta tvrdilida ne}e zajedno, mo`e se dogoditi i takoalicija, koja bi bila u suprotnosti saempirijskim generalizacijama u Evropi. Toje te{ko mogu}e, ali kako se zate`e luk saobe strane, mo`da im pukne film da prek-inu sitnu igru socijalsta koja dr`avu ko{ta50 miliona evra dnevno, vrlo siroma{nuzemlju.

Predsednik Privredne komoreSrbije Milo{ Bugarin izjavio je da vladatreba da bude formirana {to pre, da budehrabra i operativna i da sprovede neodlo`nereforme, jer samo takva vlada mo`e danadoknadi sve {to je propu{teno proteklihgodina.

Finansijski konsultant Neboj{aKati} ocenio je da Srbiji predstoji ozbiljanperiod, a tako ozbiljne odluke kakve ~ekajunovu vladu mo`e da donese samo ona koju}e ~initi DS i SNS kao najve}e partije i

SPS, kao tre}a, iako se tako ne{to mo`dane}e ni dogoditi. Kati} upozorava i da }emoimati “kolaps sistema”, ako se vlada neformira uskoro.

KRAJ NADGLEDANENEZAVISNOSTI

KOSOVA

Ukidanje me|unarodnog nadzoranezavisnosti Kosova od 10. sep-tembra, saznaje RTS. U

Ministarstvu za Kosovo i Metohiju ka`u dasa Me|unarodnom civilnom kancelarijomnisu sara|ivali niti je ona za Srbe imalaikakav zna~aj, posebno onima na severuKosova. Ipak, poru~uju, odlazak te misijemogao bi da poremeti situaciju na terenu.“Svako smanjivanje broja me|unarodnihpredstavnika na kosovu zna~i direktnu opas-nost, jer to zna~i da }emo biti direktnousmereni na kosovske albance i direktnukomunikaciju sa njima, a na tako ne{tonismo spremni ni mi ni Albanci. To mo`epredstavljati odre|enu opasnost za kosovskeSrbe, jer }e imati manje adresa kojima semogu obra}ati”, rekao je dr`avni sekretar uMinistarstvu za KiM Oliver Ivanovi}.

Me|unarodna civilna kancelarijanije ni imala svoje prostorije na severuKosova. Odeljenje i pripremni tim zaKosovsku Mitrovicu bili su u ju`nom delugrada. “Srbi su na referendumu rekli da ne`ele albanske institucije, prema tome niprisustvo me|unarodne zajednice i njihoveventualni odlazak sa ovih prostora ne}eprimorati Srbe da u~estvjuju u njima. Mi`elimo da budemo i dalje deo RepublikeSrbije”, rekao je predsednik op{tineKosovska Mitrovica Krstimir Panti}.

Prema najavama iz Pri{tine,

kosovske institucije trebalo bi uskoro dapreuzmu ovla{}enja Me|unarodne civilnekancelarije, koja je nadgledala nezavisnostKosova i primenu Ahtisarijevog plana.Ukidanje me|unarodnog nadzora ni{ta bitno

ne}e promeniti, ocenjuju kosovskianaliti~ari, jer je do sada taj nadzor bio for-malan. “Me|unarodna civilna kancelarija dosada nije upotrebila svoju ustavnumogu}nost da promeni bilo koju svojuodluku ili smeni bilo kog politi~ara, jerdru{tveni `ivot na Kosovu kontroli{uameri~ka ambasada, odnosno Va{ington iBrisel i oni ne dozvoljavaju da do|e do tesituacije da bi se intervenisalo”, rekao jepoliti~ki analiti~ar Nad`medin Spahiju.

POSTUPAK PROTIVSRPSKIH JATAKA

Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine vodikrivi~ni postupak protiv 13 osumn-ji~enih da su u~estvovali u skrivan-

ju optu`enih za ratne zlo~ine, me|u kojimaje i nekada{nji visoki funkcioner vojnebezbednosti. U skrivanju Ratka Mladi}au~estvovao je i biv{i na~elnik General{tabaNeboj{a Pavkovi}, ali se on ne}e na}i naoptu`nici jer je osu|en u Hagu. Ispituje sei uloga biv{eg direktora BIA RadetaBulatovi}a, “poznate saradnice Karle delPonte”, biv{eg generalnog sekretaraMinistarstva spoljnih poslova, a na listisumnjivih zbog veza sa RadovanomKarad`i}em nalazio se i poznati pisacMomo Kapor.

Ratko Mladi} se, sve do dono{enjaZakona o saradnji sa ha{kim tribunalom,krio u vojnim objektima. U to je bio upu}eni Pavkovi}. Pre nego {to je kona~no napus-tio vojne objekte, podr{ku mu je pru`ao vodza za{titu koji je bio sa~injen od njegovihvojnika i saradnika iz vremena kada je bioaktivan, ali i tada{nji visoki funkcionervojne bezbednosti, sada general u penziji.On mu je pomagao od 15. maja do 1. juna

2002. godine. Nakon toga ha{kog beguncapreuzela je mre`a saradnika iz VojskeRepublike Srpske koji su predvodili Jovo\ogo i Stanko Risti} (Risti} ~eka na pre-sudu za jatakovanje, a protiv \oga je pos-tupak obustavljen kada je preminuo). Oni sumu omogu}ili skrivanje na 11 lokacija uBeogradu i kasnije u Sremskoj Mitrovici.Nakon {to su uhap{eni u januaru 2006.godine, Mladi}a je preuzela rodbina njegovesupruge Bose i tada se skrivao u malommestu nadomak Beograda. U Lazarevu, gdega je preuzeo ro|ak Branislav Mladi},boravio je vi{e od pet godina, pre nego {toje uhap{en, a za to vreme je pre`iveo dvalak{a mo`dana udara.

Najorganizovaniju mre`u poma-ga~a imao je Stojan @upljanin. On je uvelikom broju gradova imao kontakt osobekoje su mu po potrebi pomagale. – Do sadaje procesuirano njih {estoro, a sada jo{~etvoro – ka`e Vuk~evi}. – Interesantno jeda su mu podr{ku davali tada{nji visokilokalni i drugi politi~ki funkcioneri.

Informacija da je Goran Had`i} naoptu`nici, koja mu je omogu}ila da pobeg-ne bukvalno nekoliko sati pre hap{enja,prema saznanjima Tu`ila{tva, procurila je izHaga. – Jedna bliska i veoma poznatasaradnica Karle del Ponte obavestila jeuglednog beogradskog advokata o tome daje Had`i} na optu`nici – obja{njavaVuk~evi}. – On je potom pozvao Had`i}a iu restoranu hotela “Metropol” ponudio muda ga brani pred ha{kim sudom. Tu`ilacnije hteo da otkrije ime “saradnice”, ali suu opisu mnogi prepoznali Florens Artman,biv{u portparolku ha{kog tu`ila{tva koja jeblisko sara|ivala sa tada{njom tu`iteljkomKarlom del Ponte.

Tu`ila{tvo se bavi i ulogombiv{eg direktora BIA, Radeta Bulatovi}a uskrivanju ha{kih optu`enika. Vuk~evi}ka`e da je Bulatovi} svojevremeno odosobe iz Republike Srpske dobio 11adresa na kojima se skrivao Mladi}. On jetada nalo`io da se uhapsi \ogova iRisti}eva grupa ne sa~ekav{i da ih oniodvedu do Mladi}a. Tako|e, Bulatovi} jegodinu dana pre hap{enja Stojana @upljan-ina, dobio {ifrarnik na osnovu kojeg semoglo pretpostaviti gde se, ili gde }e seskrivati ovaj ha{ki begunac. U {ifrarnikusu bila i imena ljudi koji su predmet pos-tupka Tu`ila{tva za ratne zlo~ine. – Jasam li~no poslao Radetu Bulatovi} infor-maciju o lokaciji gde se skriva @upljanin– ka`e Vuk~evi}. – Akcija je po~ela dvasata kasnije. Pretpostavljam da mu jeprethodno neko javio da pobegne ili da sene vra}a ku}i, jer smo na{li uklju~en kom-pjuter, lon~e za kafu na ringli i {ifrarnikkoji nas je na kraju doveo do njega. Osimovih podataka nemamo dovoljno podatakada bi protiv Bulatovi}a bio pokrenutkrivi~ni postupak, ali }e on u svakomslu~aju biti saslu{an.

6 Jul 2012.

Autor: Marko Lopu{ina

UBeogradu je pre mesec dana premi-jerno izvedena pozori{na predstava oubistvu srpskog premijera Zorana

Djindji}a, u prole}e 2003. godine, u re`ijizagreba~kiog reditelja Olivera Frlji}a. Zbog tepredstave i zbog tog Hrvata, danas poznatibeogradski glumci u teatru Atelje 212 vodepobunu protiv upravnika i ovog reditelja.

Dvadeset pet glumaca tra`i smenuupravnika Kokana Mladenovi}a zbog „samo-volje, nadmenosti, samoreklamerstva,neukusa, diletantizma, preziranja glumaca,sejanja zlog semena u ansamblu”. Tako senavodi u pismu odaslatom gradskim vlastimaBeograda, koje su potpisali 25 umetnika, amedju kojima su:

Anica Dobra, Branislav Brstina,Dubravka Mijatovi}, Dara D`oki}, TihomirStani}, Gordan Ki~i}, Isidora Mini}, NenadJezdi}, Katarina @uti} i Gorica Popovi}. Onisu odbili da igraju predstave do daljnjeg, dokse upravnik Ateljea 212 ne smeni.

Iako nezadovoljni glumci isti~u dane}e iznositi prljav ve{ i detaljnije poja{nja-vati razloge koji su ih naveli na bunt, sazna-jemo da je njihovo nezadovoljstvo najvi{eizazvala kontraverzna predstava „ZoranDjindji}”. U toj predstavi su ~itana imenasrpskih glumaca koji su odbili da je igrajuza reditelja iz Hrvatske. To je zvani~nodemantovano, ali je jasno da je pravi razalogpobune umetnika Oliver Frlji} i njegovo vid-jenje smrti Zorana Djindji}a.

Poznati beogradski glumci izAteljea 212 pobunili su se jer je hrvatski red-itelj Oliver Frlji} u kontroverznoj predstavi„Zoran Djindji}” prikazao Srbe kao ratnezlo~ince i manijake. Predstava po~injescenom pranja ruku u buretu punom krvi nakojem pi{e “Novija srpska istorija”, azavr{ava scenom paljenja makete d`amijekoju glumci vade iz makete Hrama SvetogSave, a potom povra}aju po srpskoj zastavi.U medjuvremenu se odvija scena isledjivan-ja Vojislava Ko{tunice, a vladika AmfilohijeRadovi} sa kala{njikovim dr`i govor na odruZorana Djindji}a. Na velikom primerkuUstava pi{e: “Ruke su nam krvave ali namje savest ~ista!”

O toj predstavi zagreba~kog reditel-ja Olivera Frlji}a, premijerno odr`anoj 18.maja 2012. godine u Ateljeu 212 uBeogradu, na otvaranju Mucijevih dana, pro-fesor Milan Brdar ka`e da otkriva “tragusta{kog lobija u Beogradu”!?

– O doti~noj predstavi kao umet-ni~kom dogadjaju izli{no je raspravljati. Toje najobi~niji, sirovi politi~ko-propagandniperformans, pode{en nivou mediokritetskesvesti, valjda da bi se postigao efekat grad-janske uznemirenosti (uz pomo} uvreda

zdravog razuma). Mogu}nost takvog dogad-jaja potrebno je povezati sa vidljivompatologijom na{e pozori{ne scene.

Dogadjaj treba povezati s razgrana-tim delovanjem antisrpskog, odnosno

hrvatsko-usta{kog lobija u Beogradu, u medi-jama i institucijama kulture, gde spada, kakopromocija decenijama titoisti~ki forsiranogpisca Miroslava Krle`e, koga u Zagrebumanje vole nego u Beogradu i u {ta se ukla-pa i odbijanje Predsedni{tva SANU da dis-tribuira englesko izdanje knjige ViktoraNovaka Magnum Crimen. Imamo otvorenoantisrpsku ili prohrvatsku politiku na{e vlasti,koja tokom poslednje ~etiri godine ponavljave} vidjenu gre{ku, hrvatske zlo~ine1941-1944. i 1991-1995. gura u zaborav radiobnove zagrljaja bratstva i jedinstva, po cenusau~estvovanja u dva zlo~ina: prvo, dalje

satanizacije Srba, a drugo, u zlo~inu zabora-va Jasenovca i njegovih `rtava.

Treba re}i da je premijeri ovogkomada Olivera Frlji}a prisustvovala srpskaelita, koja ga je, ako je verovati medijima i

kritici, prihvatila, ali je javnost odbila dagleda pozori{te u kome se pokazuje “kakoHrvati ubijaju Zorana Djindji}a i Srbe”. SmrtZorana Djindji}a je politi~ki instrumentalizo-vana u funkciji preokretanja istorije, na ~ijemkraju je nevini hrvatski sve}enik, s krstom uruci i kajanjem u du{i, koga koljepravoslavni sve{tenik, s maskirnom unifor-mom ispod manitije i kala{njikovim, kaoparadigma ubice Hrvata u stotinama hiljada,kako u Drugom svetskom ratu, tako i u ratudevedesetih.

Autor predstave Oliver Frlji} uintervjuima u Beogradu, govore}i o motivi-

ma za nastanak predstave ka`e:– Poku{ali smo da poka`emo priv-

id demokratije, kako ovde, tako i u regionu.Srbija nije usamljena pojava, demokratijaslu`i da bi neki ljudi do{li do pozicija mo}i.

Srpski nacionalisti, medjutim, sma-traju da je Hrvat kao reditelj trebalo prvosvoju “demokeatiju” da poka`e u Zagrebu –bljuvanjem po {ahovnici nad krvavim bure-tom s napisom: “Hrvatska povijest 20.Stolje}a!” U Beogradu je uvek bilo lakopljuvati i bljuvati po svemu srpskom, kako upozori{tu, tako i u kafani. Ovako se desiloda je Frlji} optu`io celo srpski narod da jepremijera Zorana Djindji}a ubila Srpskapravoslavna crkva uz pomo} tada{njegpredsednika Vojislava dr Ko{tunice i tradi-cionalnog srpskog antireformskog mraka.Kako u bukvalnom prevodu misli profesorMilan Brdar hrvatski reditelj Oliver Frlji} seovoim teatarskim prikazom “Zoran Djindji}”– Srbima posrao po glavi.

– Ovaj pozori{ni komad, poputmnogih drugih, ali samo u Beogradu, jersli~nih drugde nema, spada u sistematskupraksu ~iji cilj je institucionalno uspostavl-janje referencijalnog mita sa sredi{tem uSrbima kao zlo~incima – ka`e profesorMilan Brdar.

Mnogi smatraju da je profesor upravu, jer Srbi dozovoljavaju da im hrvatskilobi usred Beograda ispisuje pozori{nu istori-ju kao delo zlo~inaca, a da im jedna Hrvaticapostane najva`niji tuma~ savremene istorijeSrba. Sve to, strpljivo i lagano stvara povestintelektualnog bes}a{}a Srba. I dok elitasmatra da je Hrvat napravio umetni~ko delosa nazivom “Zoran Djindji}”, javnost ipobunjeni glumci misle da je re~ o usta{komlobiju, koji se nadvio nad Srbijom!?

TRAG USTA[KOG LOBIJA U BEOGRADU !?

Poznati beogradski glumci iz Ateljea 212 pobunili su se jer je hrvatski reditelj Oliver Frlji} u kontroverznoj predstavi „Zoran Djindji}”prikazao Srbe kao ratne zlo~ince i manijake.

D R U [ T V O

Balkanski teatar

7www.serbianmirror.comJul 2012.

Pi{e: Marko Lopu{ina

Ponovni dolazak BoreDraga{evi}a u Srbiju, tokommaja ove godine, bio je

ispunjen velikim zadovoljstvima.Ovom doajenu stare srpskenacionalne emigracije iz Kanade,prestolonaslednik Aleksandar DrugiKaradjordjevi} uru~io je Ordenkrune, u Starom dvoru na beograd-skom Dedinju.

– Ovo odli~je dodeljujemogospodinu Bori Draga{evi}u zazasluge prema kraljevskom domuKaradjordjevi}a, za narod i op{tedobro – rekao je prestolonaslednikAleksandar.

Sve~anost je uprili~ena naverski praznik posve}en SvetomVasiliju Ostro{kom, a samo nekolikodana kasnije u Domu Vojske Srbijepromovisani su Draga{evi}evimemoari pod nazivom “Stopamapredaka”. Tim povodom Bora Draga{evi}se sastao sa srpskim patrijarhom Irinejem.Kada smo se sreli na drugoj promocijimemoara u udru`enju knji`evnika Srbije,najpoznatiji srpski emigrant u Kanadi namje o svom `ivotu i patriotskom radu rekao:

- Svoj `ivot posvetio sam reli-gioznom, nacionalnom, humanitarnom ikulturnom radu. To sam nau~io u svojojporodici. Rodjen sam u Kragujevcu 8.Decembra, 1924. godine, u domu ocaDragora, sudskog oficira i majke Katarine,rodjene Stefanovi}. Poti~em iz oficirskeporodice Draga{evi}a. Moj pradeda, JovanDraga{evi}, bio je general{tabni pukovnik,po~asni general srpske vojske, na~elnikglavnog General{taba, profesor Vojneakademije 25 godina, osniva~ i prvi ured-nik vojnog lista “Vojin”, osniva~ Vojnoistorijskog instituta srpske vojske i ekspertsrpske delegacije na berlinskom kongresu.Moj deda Borivoje, bio je general{tabnipukovnik, profesor Vojne akademije, ured-nik vojnog lista “Vojin” i komandantDrinske divizije pred balkanski rat. Mojotac Dragor Draga{evi} bio je vojno – sud-ski major, vojni islednik Komandejugoslovenske flote. Ja sam za vreme ratabio srpski dobrovoljac – pri~a o svojimkorenima i poreklu Bora Draga{evi}.

Davne 1944. godine, emigrirao jekao ljoti}evac u Gr~ku, odatle je preba~enu izbegli~ki logor Eboli u Italiju, gde jeuspeo da maturira kao najbolji u klasi. Ve}1947. je preba~en u Nema~ku kada jedobio status “raseljeno lice”. Odatle jedo{ao u Kanadu, kao fizi~ki radnik, 1948.godine i u Nijagari radio na izgradnji hidrocentrale. U Toronto prelazi 1953. upisuje sena Rajerson univerzitet, ali uporedo radi.

– Kada sam do{ao u Toronto1953. godine priklju~io sam seCrkveno-{kolskoj op{tini “Sv Sava” ipostao ~lan njihovog hora, a kasnijepredsednik. Za nekoliko godina, upornimradom i agilno{}u hor je narastao na 50~lanova, a u crkvenoj op{tini sam u~estvo-vao u mnogim humanitarnim akcijama.Izdvojio bi akciju za crkvu u Jasenovcu,koju sam prvi pokrenuo i sakupili smo

25.000 dolara – se}a se Draga{evi}.Politi~ki se anga`ovao kada

je {ezdesetih postao ~lan SrpskeNarodne Odbrane u Kanadi.

– Maja meseca 1970. nasednici uprave crkvene op{tinedonosimo odluku da osnujemo srps-ki radio “[umadija”. Olga Markovi}je izabrana za urednika, ali je ubrzoprestala da radi pa sam postao ured-nik radio ~asa. I evo do danadana{njeg sam i urednik i spiker idirektor radio “[umadije” – opisujesvoje aktivnosti Draga{evi}, koji je ipredsednik SNO od septembra 1977.godine do danas.

^lan je uredni~kog odbora“Glasa kanadskih Srba” od 1975. do1987. a potom glavni i odgovorniurednik. Kao osniva~ C[O “Sv.DJordje” bio je izabran za drugog~lana Odbora za pisanje pravila ovecrkvene op{tine u Nijagari. Bio jeorganizator prvog Srpskog peva~kog

festivala u Nijagari 1955. godine iPeva~kog festivala u Torontu. IstovremenoDraga{evi} je od 1952. ~lan Liberalne par-tije, zbog ~ega ga je poslanik i kasniji min-istar Donald Makdonald preporu~io zaprvog srpskog predstavnika pri Ministarstvuza Multikulturu. Od predsednika Trudoadobio je povelju zahvalnosti za taj polo`aj.Bio je ~lan Multikulturnog saveta 6 godi-na, a posle dolaska konzervativaca na vlast,kada su ukinuli Multikulturni savet, osno-van je Canadian Etnocultural Council, ukojem je u~lanjeno 35 etni~kih zajednica.Ve} 28 godina Draga{evi} je predstavnikSrba u toj organizaciji.

– Na patriotskom noviu bio samjedan od osniva~a Srpsko kanadskog save-ta, ~lan Kongresa srpskog ujedinjenje i pot-predsednik Srpsko kanadskog kongresa.Sve te organizacije su bile jedan od na~inada anga`ujemo srpski narod na severuAmerike i pronadjemo put do kanadskezajednice, kako bi ona ~ula na{ glas i na{estavove. Kanada ima razumevanje za Srbe,ali je zavisno od stranaka na vlasti,podr`avala ili nije podr`avala na{eaktivnosti i borbu za srpsku istinu – ka`eotvoreno Bora Draga{evi}.

Od 87 godina `ivota Draga{evi}je ima sedam decenija u~e{}a u srpskojborbi na raznim frontovima. A svojememoare je posvetio srpskim potomcima,da bi nau~ili lekciju o patriotizmu.

– Odluku da objavim memoareiznedrila je `elja da se odu`im precima ida o mojim delima ostane zapisan trag nauspomenu mojim potomcima. Istovremeno,`eleo sam da bude zabele`eno moje `ivot-no svedo~enje u~esnika va`nih istorijskihdogadjaja, u otad`bini i emigraciji. Knjizisam dao naslov “Stopama predaka”, zato{to sam iskreno i istinski nastavio njihovimputem- ka`e Bora Draga{evi} i isti~e dasvaki ~ovek svojim aktivnostima stvaraautobiografiju.

D R U [ T V O

Ispovest Bore Draga{evi}a, najpoznatijeg srpskog emigranta u Kanadi

SAMO SLOGA SRBINA SPA[AVAPo{tuju}i nacionalni moto svog pradede Jovana, lider emigracije je sedam decenija svog `ivota posvetio borbi za prava srpskog naroda.

PRADEDOV AMANET- Kao mlad ~ovek, od 22 godine,

potomak patriotske i slavne srpske porodice,

prognan posle Drugog svetskog rata, bez

porodice koja je ostala u nema~kom logoru,

zapo~eo je imigrantski `ivot te{kim fizi~kim

radom u hladno}i severne Kanade. Nosio je u

srcu bolne uspomene rata, ali i lepe

uspomene iz mladosti, veliku ljubav za rodnu

grudu Srbiju u koju su njegovi preci utkali

sebe. Amanet pradede, generala Jovana

Draga{evi}a “Samo sloga Srbina spa{ava”,

koji je zapisan prvi put 1859. u Jovanovoj

epskoj pesmi “Jeka od gusala” – bio je Borin

`ivotni putokaz. Taj amanet, poruka njegovih

memoara, konac je koji ve`e celu knjigu od korica, naslovne strane, preko teksta, pa

sve do poslednje stranice. Ta poruka je i konac, koji treba da ve`e sve Srbe, gde god

oni `ive – rekla je na promociji knjige njegova supruga Draga Draga{evi}.

Bora Draga{evi} prima kraljevski orden

Bora i Draga Draga{evi}

8 Jul 2012.

F E L J T O N

Uvek sam verovao da jena svetu mnogo vi{edobrih nego zlih ljudi i

pokajanju davao prednost nadkaznom. Ja znam da u jed-nome ratu, pa bio on nacional-ni ili gradjanski, sukobljenestrane nemaju mnogo milosti.Znam i to da je moja savestmirna jer nema ljudskogstvorenja, a kamoli vodje jednegerile, koji bi na mom mestu

bolje ~uvao i sa~uvao i svojusavest, i svoju du`nost, i svoju du{u. Me|u mnogimmojim komandantima vladalo je u ratu uverenje da jenesre}a u ~injenici {to ja nisam bio patrijarh, a patri-jarh Gavrilo komandant gerile. Zaledje ove kritike biloje ba{ u tome {to sam u pomirljivosti i pra{tanju i{aodalje i od najve}ih hri{}ana. Da su i partizani takvi bili,Nemci i usta{e bi nas mnogo te`e osetili, a upoko-jene stotine hiljada Srba danas bi bile sa nama. I ne bi,gospodo, bilo nikakve potrebe za tim da na{ beliBeograd, umesto nas, oslobadja sovjetski generalTolbuhin. Ali, tako ne be{e i evo me u `alosnompolo`aju da meni, mojoj vojsci i mome narodu zaizdaju sude izdajnici, zazlo~ine zlo~inci. Tek izoptu`nice saznajem...

- Oduze}u vam re~i prekinuti proces, budete linastavili sa va{im bezo~nimi prljavim izmi{ljotinama! –pocrvene od besa sudija Djordjevi}.

- On koristi radio-prenos da bi sve partizanepredstavio divljacima! – sko~i onaj mladi}poku~astog nosa u tre}em redu.

- Sedite – re~e mu sudija.- Dozvolite da ka`em... ja sam, li~no, to

video i do`iveo. Mi smo na Ozrenu zarobili jedannjegov bataljon – pokaza na optu`enog djenerala. –U{ao sam u {talu...

Svi smo mi iz [umadije- Vi niste svedok, a i da jeste, saslu{anje sve-

doka je zavr{eno.- Nisam svedok, ali jesam

o~evidac. I mi smo opra{tali, a ne samoon – pru`i ruku prema optu`enom.DJeneral izokrenu vrat, ali ne uspe dazadr`i pogled na licu tog mladi}a jeroseti laganu nesvesticu. Koraknuunazad i sede na klupu.

- Vama je, izgleda, pozlilo? –sko~i hitro branilac Joksimovi} i pridjesvom branjeniku.

- Nije. Sve je u redu. Moli}usamo ~a{u vode.

- Izvolite, gospodine djenerale– prinosi mu drugi branilac, NikolaDjonovi}, ~a{u sa svog stola...

„Ima li, nesre}nici, [umadinacamedju vama?” – prise}a se mladi}poku~astog nosa dogadjaja u onoj {talina Ozrenu. „Svi smo iz [umadije”,pridi`e se jedan od tifusara.

„Da nema nekog iz Dobrinje?”„Ima, gospodine. Dule... onaj

tamo {to umire. On je izDobrinje.”

„Kako sezove{?”, drmusa ga par-tizanski oficir. „^iji si?Otvori o~i.”

„Du{an Terzi}...Ubij me, molim te”,pro{aputa kostur izaspa.

„Dule! Dule,brate moj!”, po~e parti-zan da ljubi umiru}eg.„Dule, otvori o~i. Ja samtvoj brat Obren. Dule,~uje{ li me?”

„^ujem... Kakosu Mica i Naja?Obrene... brate!”,podi`e ruke da ga zagrli.

„Tuku nas, gospodine!”, povika jedno selja~eiz }o{ka. „Dovode i zarobljene usta{e da nas biju i danam psuju mater srpsku i na{eg kralja i Dra`u.”

„Je li to istina?”, dreknu partizanski oficirObren na ~uvara zarobljenih tifusara.

„La`u Dra`inovci!Oni nisu ljudi, ve} ~etni~kastoka i olo{, dru`e majore!”

„Ti si olo{, sunce tijebem krvavo!”, uperi mupi{tolj u grudi. „Ovi jadnicinisu usta{e, ve} na{a bra}a,

bilmeze! Oni su [umadija. Oni su nam njive, `ito,vo}njaci. Oni su, bilmeze, zemlja koja nas radja ihrani... “

- Optu`eni, nastavite – re~e sudija.- A vi, dru`e, sedite – naredi mladi}u

poku~astog nosa.- Samo dve re~enice, ne}u du`e.- Ko ste vi? – prekipe tu`iocu. – Za{to

ometate rad suda?- Ja sam major Obren Terzi}.- Major?! Gde vam je uniforma?

- Ovde nisam slu`beno, nego kao...- Smesta sedite! – naredi tu`ilac.- [to se mene ti~e, neka ka`e – re~e

optu`eni. – Voleo bih da ~ujem kad su to i kako par-tizani pra{tali.

- Ja, a ne vi, rukovodim procesom – odlu~no}e sudija Djordjevi}. – Izvolite. Slu{amo vas.

Odbijam sve monta`e- Za mnoge zlo~ine mojih komandanata i

ljudi prvi put sam ~uo iz optu`nice. Mogu}e je da jene~eg od svega toga i bilo i da nisam u ratno vremeba{ o svemu bio obave{ten. Mislim, ipak, da suposredi podmetanja i falsifikati. Ako se Javorac, [kavai sli~ni meni stavljaju na savest, iako je poznato da suod mojih sudova osudjeni i streljani, onda je jasnokoliko su ~asne namere tu`ioca i da se njegovim kon-strukcijama ne sme verovati. Niko, uostalom, nemo`e dokazati da je ijedan zlo~in po~injen s mojimznanjem i dopu{tenjem i da ima slu~aja da ti zlo~ininisu od mene javno `igosani, ~im bih saznao za njih,a po~initelji skra}ivani za glavu, ako sam bio u prilicida ih se domognem. Odlu~no odbijam sve temonta`e protiv Ravnogorskog pokreta,Jugoslovenske vojske u otad`bini i njenih koman-danata... nastavlja se

Pi{e:

Vuk Dra{kovi}

4. deo Za{to Dra`a Mihailovi} nije kriv

Me|u mnogim mojim komandantimavladalo je u ratu uverenje da je nesre}au ~injenici {to ja nisam bio patrijarh,a patrijarh Gavrilo komandant gerile

IZDAJNICI ME OPTU@UJU,ZLO^INCI OSU\UJU

9Jul 2012. www.serbianmirror.com

UGASI TI[INURazgovor vodila: Aleksandra Miti}

@elja joj je da svako selo u Srbiji imasvoju biblioteku i da svako dete uSrbiji zavoli knjigu.

Dobila je i nagradu za dobrotvoragodine. @eli i Nobelovu nagradu.

“Neka re~i ostanu da `ive i poslemene.”

Sastale smo se sredinom maja, ubaru hotela “Ni{ki cvet” u Ni{u, gde jepredhodno ve~e imala vrlo uspe{nu promo-ciju svojih knjiga, u okviru pomenute akci-je. Prikupila je dosta knjiga i krenula dalje.

Ovom prilikom vam prenosimsamo deo na{eg razgovora. Drugi deo, }uostaviti za neku drugu priliku. Zorica Senti}}e jo{ dugo imati {ta da ka`e svojim ~itaoci-ma, sunarodnicima i svim ljudima na svetukoji znaju da “ugase ti{inu”.

Jeste li uspeli da se sretnete saEmirom Kusturicom?

- Ne. Proma{ila sam ga nekolikoputa. Potra`ila sam Kusturicu jednom pri-likom u Kanu, tokom festivala i nai{la samna njegovu vrlo neljubaznu sekretaricu ilisaradnicu. Ne shvatam, za{to je toj gospod-jici bilo te{ko da bude ljubazna sa mnom?

To je bio drugi put da samproma{ila Emira Kusturicu. Potom sam muposlala svoje tri knjige i nisam dobila ba{nikakav odgovor ni od njega, ni od njegov-ih saradnika.

Primili ste nagradu “VasaPelagi}” za dobrotvora 2009. godine? Tanagrada se dodeljuje za vrhunska ost-varenja u obrazovanju?

- Da, ponosna sam na tu nagradu,mada priznajem da o Vasi Pelagi}u nisamni{ta znala, dok tu nagradu nisam dobila.Onda sam ~itala i saznala koliko je on bioveliki ~ovek, a njegovi savremenici su ga~ak proglasili ludim za `ivota. Zar ~ovekmora u Srbiji da umre, ili da ode daleko dabi njegovi sunarodnici shvatili koliko je tajon zna~ajan? [ta je bilo sa NikolomTeslom? Za{to se aerodrom tek od skorazove njegovim imenom? Ili sa ZoranomDjindji}em? Zar }e mene ljudi ovde dasaslu{aju tek kad budem umrla? Ovde uSrbiji }e neko radije da pogleda moje cipele,nego da saslu{a {ta imam da ka`em.

O pisanju na srpskom jeziku?- Da mi je neko 2003. rekao da }e

moja knjiga da izadje na srpskom, ne bihverovala. Ja sam saznala da }e moja knjigana srpskom jeziku biti od{tampana tek 2004.Do tada, nisam ni sanjala. Imala sam `eljuda nau~im srpski jezik jo{ 1998. jer nisamdo tada bila zadovoljna prevodima. Zatosam nau~ila srpski jezik, da bih sama sebeprevodila.

Kakav je do`ivljaj ~itati Prevera

u originalu?- Prevera na srpskom

nisam ~itala, ali njegovu sampoeziju prevazi{la sa 14 – 15godina.

[ta ste voleli da~itate?

- ^itala sam neketehni~ke knjige o modi. Eto, tome je zanimalo. Zanimala meje psihologija. Malo vi{e sam~itala Frojda i jedno vreme sam se zaljubi-la u njega. Uvek sam imala interesovanje zatako neke ne~ujne stvari. Kao dete sampoku{ala da objasnim drugima da se ne~ujno~uje. Tek kada se zaboravi materijalno ikada se ~ovekova du{a posmatra, a ne nje-gova povr{ina, onda mo`da mo`ete da ~ujetene~ujno.

O uspehu?- Kada imate jaku `elju, morate

uspeti. Nemogu}e ne postoji. Sama re~nemogu}e u sebi sadr`i re~ mogu}e i takoje u svim jezicima sveta. Ono {to je danas

utopija, sutra }e biti realnost. To nam jedokazao @il Vern.

O svojoj kolekciji {e{ira?-Moda me je oduvek zanimala.

Uvek sam ne{to na svojoj garderobidodavala i prepravljala. @elela sam da usvojoj garderobi budem prepoznatljiva. Prvi{e{ir sam napravila kada sam shvatila dasam svoj novi {e{ir platila onoliko koliko bibilo dovoljno da stotinak dece u Africi negladuje mesec dana. Tog trenutka sam tajnovi {e{ir rastavila na delove i od maminezavese napravila drugi – bolji. Sada samvrlo uspe{na u pravljenju {e{ira i dobroistrenirana.

Kako Francuzi gledaju naSrbiju? Da li postoji neko istorijskose}anje (na pr.I svetski rat) zbog kojeg su

Francuzi blagonakloni premaSrbima?

- Jedan od odgovorana ovo pitanje mo`e biti mojapesma “Vo}ka”. Ali sada }une{to da dodam.

Nezavisno od ratovaprvog, drugog ili ovog zad-njeg... Francuzi ne znaju gde jeSrbija. Zato oni i ne mogu imatinikakvo mi{ljenje o Srbiji. Dabi upoznao jedan narod, trebalo

bi da recimo upozna{ muziku tog naroda.Francuzi ne prepoznaju srpsku muziku. Oniznaju za Djokovi}a, Djokovi}a i Djokovi}a,zatim znaju za Kusturicu, pa za Bregovi}a,pa opet za Djokovi}a. I to je to. Mi neumemo da se predstavimo u svomrasko{nom talentu ni Francuzima, niti bilogde u svetu. Djokovi}a nije dr`ava podr`ala.On je sam uspeo uz podr{ku svoje porodice.I to je na{ problem. Opet ka`em, Francuzine znaju za Srbiju. Oni koji znaju – oni jecene, ali njih je malo. Na{ je problem {tonismo slo`ni, nismo jedinstveni. Ne mo`e~ovek sam krenuti u akciju. Niko ne mo`e

ni{ta sam. Za taj problem su, po meni,odgovorni ljudi iz ministarstva za dijasporu.

Kakvu saradnju imate sa na{imministarstvom za dijasporu?

- Meni li~no nisu ni{ta pomogli. Jaod njih ne tra`im ni{ta, ali kada ti, kao Srbiniz rasejanja udje{ u Ministarstvo dijasporeo~ekuje{ ne{to... bilo {ta. Njih je ba{ briga.Oni ne umeju da izreklamiraju svoju zemljuu svetu. Oni ne umeju da podr`e ni talento-vane ljude, ni originalne proizvode, ni kul-turu svoje zemlje u inostranstvu.

Sta bi{te poru~ili ~itaocima“Ogledala” u Americi?

- Ako `elite da pomognete svojojzemlji, razmi{ljajte o srpskoj deci.Organizujte grupu mali{ana iz neke seoskeosnovne {kole iz Srbije i dovedite ih na

sedam ili deset dana u Ameriku. Upoznajteih sa Amerikom, ameri~kom kulturom,jezikom... toj deci }e takvo iskustvo u ̀ ivotumnogo zna~iti, a vama }e se taj darvi{estruko vratiti...u na{im mladim ljudimale`i bogatstvo na{e zemlje.

Ja vas volim, va{a Zorica Senti}.

Zorica Senti} `ivi i pi{e u Francuskoj. Za sebe ka`e da se tri puta rodila, a srpski jezik je nau~ila u petoj deceniji `ivota. Sada pi{e i na srpskom i na francuskom jeziku. Zorica Senti} je osniva~ akcije “Darujmo re~” i sprovodi je uspe{no ve} nekoliko godina.

Osniva~ je i nekih drugih akcija u Srbiji.

UGASI TI[INUUgasi ti{inu

i }utizatvori o~i

i pogledaj u sebeako primeti{ senku svetlosti

ako ~uje{ neku bukujedan krik ili sjaj jednog glasa

jo{ veruje{!

Svati}e{ bitnoi mo`da nevidljivo, vide}e{

u mno`ini te gomileu tom mno{tvu za{to

zlatnih zrna izgubljenihodgovora i pitanja

ako raspozna{ u sebiu sumraku jedno Tvoje za{to

svetlost od jednog malog komadi}asjaja

trag koji se vu~e u Tebibez sumnje....

to je krik od re~i koji nisi razumeou tom bezmernom vulkanu

za vreme eksplozije odgovora bezpitanja

jedna du{a prijatelja, mali deo njelebdi svake no}i

nedaleko od Tebenemoj se iznenaditi

ako raspozna{ u sebi bar mali deonje

ako je raspozna{ u sebi~u}es i... oseti}e{ izvesnost

od nekada{nje sumnje

imaj veru u sebiako ne u njojgovori sebi

primeti}e{ vi{e — kakonikad nije kasno

jedno ve~eslu{a}e{ Sejedno drugo

~u}e{ Se

onaona }e biti uvek tu

onda, ~esto pogledaj u sebezatvori o~i

i }utina}i }es svoju istinu

a onamo`da sam ja...

Ugasi ti{inu

I N T E R V J U

Zorica Senti}

10 Jul 2012.

I S T O R I J A

SVET PRE I POSLE

NIKOLE TESLE

Tesla jez a p o ~ e og l o b a l n u

e l e k t r i f i k a c i j uplanete. Razvio jes i s t e mnaizmeni~ne struje,stvorio motore itransformatore nakojima se zasnivacelokupna svetskaindustrija. Nikola

Tesla je i tvorac radija, a ne njegov sarad-nik Markoni, koji je iskoristio njegov rad ipatent. Ta nepravda je ispravljena tek 1961.godine, kada je ameri~ki Vrhovni suddodelio Tesli prvenstvo u ovom pronalasku.

Ogroman je sadr`aj njegovihotkri}a... prvi mehanizam sa daljinskimupravljanjem, motor na solarnu energiju,broja~ elektri~ne energije, fluorescentnesijalice, uredjaj za elektroterapiju, elektri~nisat....ovo je samo mali deo njegovih izuma.Ima oko hiljadu pronalazaka u razli~itimoblastima nauke i tehnike.

I dok je rad mnogih nau~nika pre-vazidjen jo{ tokom njihovog `ivota, Teslaje pre svega, dao osnovu za dalji, brzirazvoj nauke i tehnike. On je znao kako }ese razvijati nauka.

Slobodno se mo`e re}i i da jeNikola Tesla vlasnik ideje elektronskogmikroskopa, televizije, mobilnog telefona,pa i interneta.

Medjutim, zaostav{tina NikoleTesle ve} dva veka interesuje nau~nike{irom sveta.

Neki od eksperimenata koje jeizvodio, bili su veoma opasni.

[ta je to elektricitet? Ka`u da jeNikola Tesla rekao:

“ Od kada sam prvi put sebipostavio to pitanje, pro{lo je osamdesetgodina, a ja isto pitanje postavljam i daljei nisam u mogu}nosti da odgovorim nanjega.”

Dve osnovne ideje postojale su unjegovom `ivotu. Dobiti jeftinu elektri~nuenergiju i prenositi je na bilo koju udal-jenost bez provodnika.

Na{a planeta se okre}e velikombrzinom. Sve oko nas je energija. Kako tuenergiju iskoristiti? Kako je dobijati iznepresu{nih izvora? Tesla je imao ideje zato i po~etak njihovog ostvarivanja zapo~eoje u planinama Kolorado Springsa. Taj pre-deo je poznat po ~estim olujama i mo}nimmunjama. Nakon kratkog vremena Tesla jeznao o munjama vi{e nego bilo ko nasvetu.

Slede}i eksperiment, bio je prenosenergije na daljinu bez provodnika. Tesla jepotvrdio da je njegovu ideju mogu}esprovesti u delo, u specijalnoj laboratoriji,

posebno izgradjenoj za ovaj poduhvat. Bilisu to ambiciozni i opasni eksperimenti.Munje koje je proizvodio dostizale sudu`inu od oko 40 metara, a grmljavina se~ula na vi{e desetina kilometara. Ljudi subili fascinirani i prestravljeni. Tesla je biosre}an. “Kona~no sam uspeo da stvorimpra`njenje, ~ija mo} znatno prevazilazisnagu munje.” rekao je veliki nau~nik,1899. Godine.

Od tada njegovi pronalasci se ni`ujedan za drugim. Dve godine kasnije, 1901.uspeva da izgradi toranj za radio komu-nikaciju preko Atlantika. Njegov novi cilj

je bio prenos podataka i komunikacijamedju ljudima bilo gde u svetu. Deset god-ina je radio na tome. Tesla je planiraoosnove dana{njeg interneta, ali njegovglavni cilj bio je – be`i~ni prenos energije.

Uz pomo} svojih sistema, smatraoje da je mogu}e izazvati ki{u u pustinji iliosvetliti nebo iznad okeana i mora. Dao jeenergiju automobilima i avionima irazmi{ljao o kosmi~kim putovanjima. Takviprojekti su zahtevali mnogo sredstava.

Svoja istra`ivanja nastavlja na

Long Ajlendu u laboratoriji Vordenklif.1903. “New York Sun” pi{e slede}e:“Sino} smo bili svedoci ~udnog fenomena,gigantskih munja, koje je li~no emitovaoNikola Tesla.”

Iako su ga pratili finansijski prob-lemi, Tesla nije odustao. Nastavlja daeksperimenti{e 1907. i to tajno, no}u,dolaze}i vozom u Vordenklif. @eleo je danapravi korak koji }e unaprediti ceo svet.

Naravno da je i vojska pokazalainteresovanje za njegov rad. Neki njegoviradovi dospeli su u nema~ke ruke i obezbe-dili su Nema~koj veliki tehnolo{ki

napredak. Poznato je da Tesla sa Nemcimanikada nije delio svoje planove i rezultatesvojih eksperimenata, bar ne u vojne svrhe.

Mislio je globalno. Bio je skro-man u komunikaciji sa ljudima, a govorioje osam jezika. Poznavao je umetnost,muziku i knjizevnost. ^ovek sazastra{uju}om unutra{njom snagom. Ka`uda tokom `ivota nije spavao vi{e od parsati dnevno. I kada bi bio potpuno iscrpljennije mogao da prestane sa radom. Nije semogao odvojiti od svojih eksperimenata.

Imao je dar predvidjanja i to su njegoviprijatelji znali.

1890. godine u Filadelfiji, pre-dose}aju}i nesre}u, Tesla je, skoro primen-juju}i silu, zadr`ao prijatelja i spre~io ga dakrene ve~ernjim vozom. Spasio mu je`ivot. Voz je do`iveo katastrofu.

1912. je svog prijatelja i finansi-jera Morgana, ubedio da odustane od puto-vanja Titanikom. Morgan je kao poslovan iimu}an ~ovek koji dosta putuje dobiobesplatnu kartu za brod. (Bilo je podeljeno19 ovakvih promotivnih karata). Ipak,Morgan je poverovao Teslinoj intuiciji ivratio je kartu. Postoji i njegova zabele{kau arhivu da ga je li~no Tesla posavetovaoda odustane od putovanja.

Takodje je predvideo da }e Isvatski rat trajati ~etiri godine. Ta~andatum okon~anja ovog rata je oma{io zasamo par dana. Znao je i da }e period miraizmedju dva svetska rata trajati dvadesetgodina. Kao manu nema~ke vojske, naveoje preteranu disciplinu i organizovanost, jersu tako potezi armije predvidljivi i njomese moglo upravljati spolja.

Ono ~ime najvi{e fascinirao svojesavremenike, bile su njegove ideje, koje jeiznosio sa neverovatnom lako}om i jednos-tavno{}u. I na kraju svega toga usledila jenjegova krajnje zbunjuju}a re~enica:

“Ovo nisu moje ideje!”Postoje mnoge pri~e i nagadjanja.

Jedna od tih pri~a je, da je komunicirao savanzemaljcima, drugim svetovima, duhovi-ma. Tesla je novinarima izjavio u svojimkasnim intervjuima, da je uspeo da ostvarikomunikaciju sa svojim velikim prijateljemMarkom Tvenom, nakon njegove smrti.Ta~no je da je Tesla snagom volje uspeoda ostvari mentalna ili astralna putovanja.Govorio je da je na taj na~in obilazio novamesta, gradove, dr`ave, da je upoznavaonove ljude i prijatelje.

“Oni su mi va`ni, kao i mojaporodica. Toliko su stvarni.”

Savremeni nau~nici izu~avaju ovepojave kao jedan sasvim poseban vid stan-ja svesti. Ka`u da je mogu}e i da nije ni{ta~udno u tom stanju videti i ono {to nije una{em vidnom polju i prenositi sebe nesamo u druga prostranstva, ve} i u drugeepohe. To je stanje svesti gde nemanikakvih ograni~enja.

Tesla to nije poricao. Postoje injegove zabele{ke o tome. On je jedan odonih stvaralaca koji je uspeo da ulazi utakvo stanje svesti kad god je hteo. Tvrdioje da mo`e u bilo kom trenutku isklju~itisvoj mozak od spoljnog sveta i u tom stan-ju dolazile su mu ideje. Na taj na~in jesvoje konstrukcije dovodio do savr{enstva.Bilo mu je svejedno ho}e li se eksperimen-ti sprovoditi u njegovoj glavi ili u

Pi{e: Aleksandra Miti}

Najve}i svetski nau~nik... genije, Fridrih Ni~e bi rekao – nad~ovek. Bio je sve to i mnogo vi{e. Nikola Tesla.Srbin, rodjen u Smiljanu, kraj Gospi}a, studirao je i radio u evropskim metropolama, da bi potom do{ao u Ameriku.

Njegov nau~ni doprinos je toliko veliki da on vi{e nije ni Srbin, ni Amerikanac, ve} gradjanin sveta.

Ro|endan Nikole Tesle, 10. juli je Dan Nikole Tesle i Svetski Dan nauke