Danielle Steel - Poruka iz Vijetnama

BIBLIOTEKA MEGAHIT KNJIGA BR. 188

Web site; www .narodnaknjiga .co .yu

E-mail: alfankkl@eunet.yu

'Dauijela Stil PORUKA IZ YIJETNAMA

Glavni i odgovorni urednik Miliko Mijovi

Tehniki urednik

v ...

Jasmina Zivkovic

Danijela Stil

PORUKA IZ YIJETNAMA

NARODNA KNJIGA ALFA 1999.

Naslov oginala:

Danielle Steel Message From Nam www.danieilesteel.com

Deo prvi

Prevela engleskog: Tea Joyanovi

Sjedinjene Drave: Savana... Berkli...

novembar 1963 - jun 1968.

Ova publikacija u celini ili u deliwima ne sme se umnoavati. pretampavati ili prenositi u bilo kojoj formi ili bilo kojim sredswom bez dozvole autora ili idavaa niti moe biti na bilo koji drugi nain ili bilo kojim dragim sredstvom distribuirana ili umnoavana bez iKlobrenja izdavaa. Sva prava za objavljivanje ove knjige zadravaju autor i izdava po odredbama Zakona o autorskim pravima.

1.

Bio je hladan, siv dan u Savani, a s okeana je duvao otar vetar. U parku Forsajt bilo je opalog lia, a nekoliko parova etalo je drei se a ruke; neke ene su askale i puile pos-lednju igaretu pre nego tb se vrate ria posao. A-u srednjoj koli Savane, hodnici su bili prazni. Zvono je odzvonilo jedan sat, i uenici su bili u uionicama. Iz jedne prostorije dopirao je smeh, a ostale je obavila tiina. kripa krede, pogledi dosad-nog oajanja na icima uenika drugog razreda nespremnih za iznenadno ispitivanje iz nauke o gradanskim pravirna i.duno-sti-ma. Daci u starijem razredu upoznavali su se s ispitima za koled koji e biti odrani sledee nedelje, ba pred Dan za* hvalnosti. I dok su sluali, daeko odatle, u Dalasu, prasnula je puana paljba. Jedan ovek u povorci automobila sruio se u naruje svoje ene. Glava mu je bila razneta. Niko jo nije slwatio ta s.e dogodilo, dok je glas u Savani romorio o ispitima za koled, a Pakston Endruz pokuavala da odvrati pospane ta-lase dosade. A onda sasvim iznenada, u miru prostorije, osetila je kao da ni trenutak vie ne moe da dri oi otvorene.

Spasonpsno, u jedan i pedest odjeknulo je zvono. Sva vra-ta su se otvorila i talasi srediijokolaca nagrnuli su u hodike, oslobodenl ispitivanja, predavanja, francuske knjievnosti i egipatskih faraona. Svi su poli k'a uionicama ir kojima e imati sledei as, s povremenim zaustavljanjem kraj ormana da promene knjige, aleei se i smejui usput. A onda odjednom, vrisak. Dugo bolno zavijanje, koje se prolomio vazduhom kao strela ispaljena s velike daljine. Bat koraka, navala ka prostoriji u oku koju su u normalnim okolnostima koristili samo nas-tavnici. Teleyizor je bio ukljuen, a stotine mladih zabrinutih lica tiskalo se kroz dovratak, i Ijudi su uzvikivali: ,,Ne!". Vika,

Danijela Stil

galama, amojr, i niko nije mogao da uje govor sa televizije, dok*su neki vikali pokuavajui da uutkaju ostale.

- Uutite, momci! Ne moemo da ujemo ta gtwore!

- Da li je^poYreden?... Da li je... - Niko se nije usudio da izgpvori rei, i kroz gomilu su izncwa izranjale, iste rei... - ta se deava?... ta se dogodilo?,.. Predsednik Kenedi je pogo-den... predsednik... ne'znam... u Dalasu... Sta se dogodjlo?... Predsednik Kenedi>.. on nije...

Najpre niko nije sasvim yerovao u to. Svi su eleli da misle da je to neka loa ala.

- Da li ste uli da je predsednk Kenedi pogoden?

- Aha... ta ondal Kako glasi ostatak ale, oyee? Nije bilo ostatka ale. Bilo je samo neobudane prie, i

beskrajnih pitanja, i nije bilo odgovora.

Na ekranu zbunjujue slike, ponovljeni snimak povorke automobila kako se prekida i velikom brzinom udaljava. Yolter Kronkajt je izvetavao, bledog lica. - Predsednik je ozbiljno ranjen.

amor je prostrujao kroz gomilu u Savani, i inilo se kao da su svi uenici i nastavnici ve srednje kole sabijeni u toj jednoj maloj prostoriji/i da navaljuju iz hodnika.

- ta je rekao?,.. ta je rekaol - upitao je jedan glas iz da-Ijine.

4 - Rekao je da je predsednik ozbiljno ranjen - jedan glas spreda bbratio se ostalima, i tri uenice prvog razreda poele su da plau, dok je Pakston stajala natmurena u uglu, u guvi tela oko sebe, i posmatrala ih. Najednom je usledio sablasan mir u prostoriji, kao da niko ne eli da se pomeri, kao da su se bojali da poremete neku krhku ravnoteu u vazduhu, kao da ak i naj-manji pokret moe da promei tok kojiffl e njihovi ivoti kre-nuti... I Pakston je zatekla sebe kako razmilja o jednom dru-gom danu,-pre est godina, kada je imala samo jedanaest godi-na... Tatica je povreden, Paks... Njen brat Dord joj je saop-tio yest. Majka je bila u bolnici kraj njenog oca. Yoleo je da sopstvenim avionom leti na sastanke po zemlji, i morao je da

-

gap

Poruka iz Vijetnama

ga prizemlji zbog iznehadnog pljuska s grmljavinom blizu At-lante.

- Da li je?... Da li e biti dobro?...

- Ja... - glas mu je udno zapeo u grlu, u oima mu se vi-dela istina od koje je elela da pobegne i sakrije se. Tada je imala jedanaest godina, a Dord dvadeset pet. Razlika izmedu njih bila je etrnaest godina i nekoliko ivota. Pakston je bila 7,nezgoda", aputala je neprestano njena majka prijateljima, nesmotrenost za koju Karlton Endruz nikada nije prestao .da bude zawalan, sto je, izgleda, jo zapanjivalo njegovu enu, Beatris Endruz imala je dvadeset sedam godina kada'se rodio njihov sin Dotd. Bilo joj je potrebno pet godina da zatrudni i, to se nje tie, njena trudnoa je bila mora. Bilo joj je muka tokom svih devet meseci, a porodaj ,je bio komar kojeg e se uvek seati. Dord je rpden carskim rezom, napokon, posle etrdeset dva sata tekih porodajnih muka, i mada je bio velika lepa beba od etiri kilograma, Beatris Endruz se zarekla da ni-kada vie nee roditi bebu. Bilo j to' iskustvo koje nizata flc bi ponovila, i usfdne se pobrinula da se to ne ponovi, Karlton je bio, kao i uvek, strpljiv s njom, i bio je oaran svojim dea-kom. Dord je bio od one vrste deaka koju bi svaki otac vo-leo. Bio je srean, leeran, umereno sportski tip, ozbiljno nak-lonjcn svojim studijama, to se dopadalo i njegovoj majci. Nji-hov ivot je bio miran i srean. Karlton je iraao jaku advokat-sku praksu, Beatris je imala vanu ulogu u ,,Istdrijskom dru-tvu", ,,Juniorskoj ligi" i ,,Kerima gradanskog rata". ivot joj je bio ispunjen. Svakog utorka igrala je brid. Tamo je osetila prvo iganje, prvi put je iznenada osetila jaku muninu. Pret-postavila je da je tog jutra pojela neto pokvareno za doruak, i odmah posle partije brida otila je kui da prilegne. Tri nede-Ije kasnije sve je bilo jasno. U etrdeset prvDJ, s etrnaestogo-dinjim sinom koji e uskoro krenuti u srednju kolu,i rauem koji ak nije bio dovoljnp milostiv da prikrije svoje oduevlje-nje, bila je trudna. Ova trudnoa za nju je bila laka od prve, ali izgleda da za to nije marila. Bila je toliko uvredena tim u'nie-

posramljena to je ponovo trudna, dok su druge ene raz-

' Danijela Stil

miljale o unucima. Nije elela jo jednti bebu, nikada nije e-lela jo jedno dete, i nita to b njen mu rekao nije moglo da je umiri. Cak i majuna, savrena, andeoskog izgleda, plavo-kosa devojica-koju su joj stavili u haruje kada se prbbudila, jedva da ju je uteila. Mesecima je priala samo o tome kako se glupo oseala, i dete je stalno ostavljala s krupnom dadiljora, crnkinjom koju j unajmila dok je bila trudna. Zvala se Eliza-bet Makvin, ali su je svi vali Kvini. A ona, zapravo, nije.bila dadija po struci. Izrodila je jedanaestoro dece, od kojih je sa-mo sedmoro poivelo, i ona je bila taj najdragoceniji bd retkih darova Juga, stara, voljena dojkinja crnkinja. Bila je ispunjena ljubavlju za svakoga, posebno za decu i bebe, i volela je Pak-ston strau i toplinom koje nijedna majka nije mogla da nad-maiy i da ju je' rodila, a svakako ne Beatris Endruz. I dalje joj je bilo nelagodno u blzini devojice, i iz razloga koje ni sama sebi nije mogla da bbjasni, uvek se drala po stani. Dete je uvek, inilo se, iinalo lepljive ruke, ili je elelo da dodirne fine boice parfema na Beatrisinora stolu i uvek bi ih prosulo. I-gledalo je da majka i dete, naprosto, uvek jedno drugo uznemi-ruju. Kvini je bila ta koja je^teila devojiu kada je plakala, u ije narlije je trala kada bi se povredila ili uplaia. Kvini je ikada nije ostavljala samu, ak ni na trenutak.

Nije bilo slobodnih Uana u Kvininom ivotu. Nije postoja-lo raesto. gde bi zaista elela da ode kada ima slobodan dan. Njena deca su sada vodila samostalan ivot, i nije mogla da za-misli ta bi se dogodilo Paksi ako ona ne bi bila tu da joj po-mogne. Otac je uvek bio dobar preraa devojici, i toliko je vo-leo to dete, ali njena'majka je bila druga pria. Kako je. Pakston odrastala, razlika medu njima se poveavala, i vec sa deset godina Pakston je zakljuila, da nemaju gotovo nita zajedhi-ko. Bilo je teko poyerovati da su ak i u srodstvu. Njenoj majci su klubovi bili sve, prijateljice, enske sekcije, dani za brid i predstave u korist ,,Keri gradanskog rata". Zivela je za vreme provedeno s tim enama. inila se gotovo nezainteeso-. vanom kada bi joj mu dosao kui, i uljudno je sluala ono to je govorio za yeerom, ali ak je i Pakston primetila da izgleda

Poruka iz Vijetnama

kao da je majci mu skoro dosadan. A i Karlton je to priiyietio. Mada to nikada nikome ne bi priznao, osetio je istu umerenu hladnou koja je izbijala iz jegove ene kao to ju je i Pakston ve godinama oseala. Beatis Endruz bila je savesna, odana, promiljena, dobro odevena, prijatna, utiva, savreno odnego-vana, i nikada u itavom svom ivotu nije podlegla ni jednom jedinom oseanju prema bilo kome. Jednostavno to nije imala u sebi. Kvini je to takode znala, raada je to drugaije izrazila nego to bi Karlton td uinio. Odavno je svbjim erkama rekla da je srce Beatris Endruz hladnije i manje od kotice breskve zimi. Oseanje ajblie ljubavi koje je ikada osetila bilo je ono to je oseala prcma sinu Dordu. Gajili su neku vrstu prisno-, sti koju nikada nije bila u stanju da dopusti sebi u odnosu s Pakston. Qivila mu se, uvaavala ga, a on s'e odavno priklonio hladnom, rezervisanom, klinikom nainu gledanja na tvari, koje su ga na kraju dovele do raedicine, a ona je i time bila oduevljena. Dopadala joj se injenica ,da je njen sin doktor. Bio je ak bistriji od svog oca, potajno je govorila svojim prija-teljicama. U stvari, mnogo ju je podseao na njenog oca, koji je bio-u Vr}ovnom sudu Dordije, i bila je sigurna da e jed-noga dana Dord uraditi velike stvari. Ali ta e Pakston ika-da da uradi? Pohadae kolu i diplomirae, i na kraju e se udati i izroditi decu. To se Beatrisi nije inilo kao blistava sta-za, a ipak je i ona sama krenula njome. Na nagovor svog oca, pohadala je Syit Brajer. I udala se za ^arltona dve nedeje po zavretku kolovanja. Ali, istinu govorei, mada je uivala u enskom drutvu, i traila ga u syakoj prilici, nije puno poto-vala ene. Mukapci su bili ti koji su je oduevljavali, kdji su postizali vclike stvari. I nije bilo sumnjc, u njenom umu; da Ijupko plavokoso dete koje svoje lepljive ruice svuda stavlja kad god joj se ukae prilika svakako nije predodredeno za ne-to veliko.

Danijela Stil

Poruka iz Vijetnama

Glas Yoltera Kronkajta odzvanjao je, dok su Pakston i dru-gi utke zurili u televizijski ekran u koli. Iz minuta u minut, Kronkajt je davao re nekom od reportera koji su stajai u holu Parklend memorijalne bolnice u Dalasu, gde je predsednik pre-

- Jo nemamo pravih odgovora za vas - govorilo je lice na ekranu - znamo samo da je predsednikovo stanje kritino, ali u poslednjih nekoliko minuta nije bilo nikakvih novih izvetaja..

Uenici su se zagledali, s jasho ucrtanim uasom na licima. I ponovo, Pakston je mogla da se seti kako je Dord doao po nju u kolu da 'joj kae za njihovog oca. Nezgoda, sputanje aviona... i Dordovo lice kada joj je rekao. Tada je-upravo diplomirao medicinu, i cekao je da otpone specijalizaciju u Gredi memprijalnoj bolnici u Atlanti. Uspep je da ostane na Ju-gu tokom itayog kolovanja, mada je njihov otac dipomirao na Harvardu i podsticao ga da ode na Sever. Ali Beatris je oeala da je vano da on ostane blizu njihovih korena, i ,,po-dri obrazovne instituCije Juga", kako je esto gOYorila.

Otac je umro dan nakon to mu se avion sfuio, povrede su bile prevelike. Kraj njega su bili njegova ena i sin, dok je Pak-ston ekala kod kiie sa Kyini. Smatrali su da je sa jedaaest godina premlada da ga poseti u bolnici, a on ionako nikada nije doao k svesti. Nikada ga vie nije videla, Otiao je, sa svom SYOjora toplinom i ljubavlju i velikom mudrou o svetu, svo-jom zancsenou Ijudima, istorijom i stvarima, daleko, daleko od Savane. Bio je junjaki gospodin starog koya, a ipak se na neke tajnovite naine nije uklapao u ukalupljfenu sredinu u ko-joj je roden, i to je bilo ono to je Pakston volela kod njega. Oseala se kao da je umrla dok su svirali himnu na njegovoj sahrani, a Kvini je sedela u zadnjem redu i plakala toliko glas-no da je Pakston mogla da je iije u prvom redu, gde je sedela izmedy Dorda, i majke.

Njen ivot nikada Yie nije bio isti otkako joj je otac umro. Kao da-je on sobom poneo! deo nje. Imala je izvanredan oseaj za Ijude, i jednom mu je ekla da misli da je majka odista ne

1

'oli. To vie nije brinulo Pakston. To je jednostavno bilo tako. A imala je KYini i oca.

- Milim... raislim da-joj je potreban, neko kao Dord... On je ne ini nervoznom, i on pria o stvarima za kdje ona za-nima. On nekako jeste kao ona, ne raisli li tako,-tatie? Pone-kad kada ka/cm da zaista volim neto, mislim da je to uplai.

Imaa je veu sposobnost opaanja nego to je toga bila svesna, i Karlton Endfuz je to znao, ai to nikada nije priznao SYOJOJ erki jedinici.

- Ona ne lzraava svoja oseanja na nain na koji to ini-mo ti' i ja - rekao je iskreno. - Ali to ne znai da ih nema.

Oseao jc obavezu da zatiti svoju enu, ak i od Pakston-, mada je znao da je tano ono to je Paksi rekla. Beatris je bila hladna kao led. Sayesna, odana i ,,dobra ena" u sopstvenim oima. Odrayala je prijatan dom, uvek jftbila utiva i Ijubazna ppma njemu, nikada ga ne bi prevarila,,ili bila, gruba prema njemu, niti izdala. Bila je prava velika gospoda, ali, kao i Pak-si, pitao se da li je ikada volela nekoga il neto, osim Dorda. Ali ak i s njim drala se na hladnoj, ugodnoj ra'zdaljini. Poto je hjihoY sin bio toliko nalik na nju, on nije ni oekivao vie od toga. Ali Karlton jeste, a i Paksi, i bboje su znali da od Beatris to nikada nee dobiti. - Ona te voli, Paks. '

Alj ak i kada je to rekao, Pakston je pomislila da lae.

- Yolim te, tatice.

Zatim mu je bacila ruke oko vrata, bez dvoumljenja ili re-zerve. ,-

^"Hej, ti.... oborie me na pod.

Sanjao je o tome da e ona jednog dana pohadati.Redklif. Ona je bila sve o emu je ikada sanjao, topla i puna ljubavi. Bi-la je sve to je i on sam bio, mada toga^nije bio svestan,

A onda je otiao, i Pakston je bila usamljena s njima, izuzi-majui, naravno, Kvini. Marjivo je uila i itala sve vreme. Pi-sala je pisma ocu, kao da je otiao na put i kao da moe da mu poalje pisraa, osim to to nije inila. Ponekad je uvala pi&ma, a katkad bi ih jednostavno pecepala. Ali pomagalo joj je da ih pie-. Bio je to nain da i dalje ,,pria" s njim, poto nije mogla

Danijda .Stil

da pria s ,,njima". inilo se da njena ijiajka negoduje na sve to ona kae. Nije se slagala ni s tim to Pakston kae, i pone-kad se Paksi oseala kao da je dola s neke druge planete. Bile su potpuno razliite. A Dord je bio bas kao 1 Beatris. Terao bi Pakston da se ,,ponaa kako dolkuje" i pokua da sagleda stvari na nain ija koji ih majka sagledava, da bude ,,razumna", i da se.seti ko je, to ju je samo jo vie zbunjivalo. Ko je ona? erka svog oa, ili njihova? Ko je bio 4 pravu? Ali u dubini sr-' ca, nije bilo zabune. Znala je da je njegova iroka Ijubay prema svetu jedini put za nju, i dok je Dord zavravao specijaliza-ciju u Gredi memorijalnoj bolnici, a ona napunila esnaest go-dina, znala je, bez trunke-sumnje, da eli da ode-s Juga i poha-da Redklif. Majka je elela da ona pohada neku od kola na Ju-gu, kao to je Svit Brajer koju je ona pohadala, i smatrala je smesnom zamisao da Pakston pde na Redklif.

- Nije ti potrebno da pohiada severnjak koluv-Imamo ovde sve to ti je potrebnor: Pogledaj svog brata. Imao je sve mogunosti da ode bilo gde u zemlji, ali je ostao ba ovde u Ddrdiji.

Sama ta ideja uinila je da se Pakston osea teskobno. e-lela je da pobegne od njihovih uskih misli, od majinih prijate-Ijica, od stvari koje je ula o ,,uasima sjedinjavanja". Sa svo-jira prijateljima priala je o gractanskim pravima, ili s Kvini, potiho u kuhinji. Ali ak e i Kvini drala starih nazora i sma: tala crnci treba da ostanu tamo gde pripadaju, a to nije isto mesto gde su i belci. Pomisao na meanje crnaca i belaca ju je plaila, i samo su njeria deca i unuci eleli istc promene kao-1 Pakston. Ali Pakston je sraatrala'da su predstave s kojiraa je odrasja bile pogrene, i nije se bojala da to kae, ili da pie ra-dove o tome za kolu. Znala je da bi se i otac sloio s njom, uvek se slagao, i to je dodavalo iskru njenoj vatrenosti.Nauila je da o toj temi ne vredi raspravljati s majkom i bratom. Ali te jeseni, prijavila se za est severnjakih kola i dve u Kalifor-niji.

AJi sada nije razmiljala o tome, dok su joj oi bile priko-vane za asovnik. Bilo je tek dva sata, poa sata nakon to je

Poruka iz Vijetndma

predsednik pogoden, deset minuta kako gledaju televiziju oe-kujui vesti o njemu, dok se itava.nacija molila.

U dva sata i jedan minut, Yolter Kronkajt pogledao je u k-a-mere poraenog izgleda i saoptio, Amerikanciraa da je njihov predsednik rartav, i najednom Se majuna prostorija u srednjoj koli u Savani ispunila jecanjem i tugom. Yolter Kronkajt je nastavio da pria i inilo se da sve poinje da se usporava,, i da izgleda kao da e sve odvija na nekoj. velikoj daljjni. Ljudi su posvuda plakali, a Pakston je jedva videla od suza koje su joj se slivale iz obraze. Bili su-to bol i tuga, gotovo nepodnolji-vi. I na neki udan nain, ovo je bilo kao da iznova gubi oca. Njen otac je imao pedeset sedam godina kada je umro, a Don Kenedi samo etrdeset est, a ipak su obojica pokoeni u naj-boljim godinaraa njihovog ivota, ispunj.eni arom, idejama i uzbudenjem koje nosi ivot. Obojica su imala porodice, oboji-. ca su imala decu koja su ih puno volela."Deka Kenedija^5e op-lakivati ceo svet, a Karltona Endruza su oplakivali samo oni koji su ga-poznavali. Ovp je bilo ^ko strano, tako pogreno. Kako je bilo ko mogao to da uradi? Hodala je naslepo kroz hodnike dok je izlazila iz kole, ne rekavi nikome fli re, i petrala je est.ulica do doma na Heberamu, i ulazna vrata su se zalupila kada je utrala u predvorje, i dalje plaui. Liila je na svog oca, sjajne plave kose i krupnih zeenih oiju, koje su uvek izgledale kao da tragaju za odgovorima. I i/gledala je zastraujue bleda kada je,ispustila knjige i torbu,' i pourila u kuhiju da pronade Kvini.

" Kvini je pevusila za sebe dok je okretno radila po kuhinji koju je volela. Okrenula se iznenadena to vidi Pakton kako stoji zurei u riju divljeg pogleda i lica uplaenog i umrljanog suzama. U tom trenutku, Pakston je bila olienje itave nacije.

- Sta se dogodilo, dete? - Kvini je izgledala uplaena dok je svoje ogromno te'lo pokretala ka devojci koju je odgajila i Volela kao nijednu drugu.

- Ja... - za trenutak, Paksi nije znala ta da kae. Nije mog-la da nade rei kojim bi joj saoptila. - Zar danas nisi gledala

Danijela Stil

Poruka iz Vijetnama

televiiju? - Kvini je bila zaludena sentiraentalnim serijama, ali je samo odmahnula glavom i zurila u Pakston.

- Ne, tyoja majka je jue odnela televizor iz kuhinje da se popravi. Pokvario se.'.A ja nikada ne gledam na velikom televi-zoru u dnevnoj sobi. - Izgleda da je povredila opomena. -Zato?

- Predsednik Kenedi je pogoden.

- Oh, boe... - Kvini se sruila ria najbliu stblicu s izra-zom zaprepaenosti na licu. Oi su joj potraile Pakston, ne postavljajui pitanje.

, - Mrtav je.

Paksi ponovo zaplaka, a onda je klekla kraj Kvini i zagrlila je. Kao da je ponovo izgubila oca. I K#ini ju je.grlila dok su obe plakale za Qvekom kojeg nikada nisu poznavale i koji j'e bio oboren tako mlad. I zbog ega? Zato? Zato su to uinili? I zato ba njega? I zato nekog toliko ivotnog i punog nade i obeanja za mnoge? Paksi ga je oplakivala u Kvininom naru-ju.

- Prosto ne raogu da'verujem. Zato bi bilo ko uinio takvu sfvar? Da li znaju ko je to uradio?

- Mislim da ne'.zhaju.

Ali kada su otise u dnevnu sobu i ukljiiile televizor, ule su najnovije vesti o tome da se veruje da je ubica predsednika Kenedija ovek po imenu Li Harvi Osvald, koji je uhapen. i-tav narod bio je preneraen; a Pakstoni Kvini su stajale neme, i dalje nesposobne da poveruju u ono to su sluale i gledale. Stajale su tako i gledale cutke, dok su im se suze slivale niz lice, kada je nekoliko minuta kasnije ula gospoda Endruz. Svakog petka popodne ila je frizeru. Upravo se vraala odatle. Tamo je.ula vesti, i izgledala je smrknuta kada im se utke pridruila. Nekoliko ena otilo je kui mokre kose, a veina frizera nije imala snage da dovri ono to su zapoeli. Svi su bili u suzama, a kada su prvi put uli vest, Beatrisi Endruz su upravo ispirali kosu. Ali ona je ostala da joj sve urade, i ak je ubedila jednu od devojaka da joj zavri manikiranje. Nije vole-la da na to eka jo nekoliko dana. Imala je puno toga da obavi

tog vikenda pred Dan zahvalnosti, a njen brid klub je organi-zovao veeru. Nijednog trenutka nije pomislila da niko nita iprganizovati. Sya mogua veselja bie otkazana. Ljudi su

eli priljubljeni uz televizore, a itav narod zapao je.u alost. Ali to.joj nije palo na paraet, i dola je kui, oseajui se neve-selo, ali nikako utueno. Smatrala je da su se neke ene previe zanele. Ona je znala ta je prava alost, ipak je ona izgubila mua, zar ne, i bilo je nemogue imati isto oseanje prema javnoj linosti.

Beatris Endruz je stajala sveano pored svoje cerke i .ene koja ju je odgajila, a zatim je sela gledajuci Lindona Donsona kako polae zakletVu, ali nije pozvala Kvini da joj se pridrui. Pakston se polako spustila na stolicii pored majke. Suze su joj se livale niz obraze, i zurila je u ekran u neverici, riesposobna da pojmi ono to se dogodilo.

- Kako bilo ko moe da uradi tako neto? - jecala je dok je vii odmahivala glavom i, jo plaui, otila natrag u kuhi-

nju.

- Ne zriam., Pakston. Govdre o nekoj zaveri. Ali ja mislim da jo niko ne zna zato se to dogodilo. ao mi je gospode Ke-nedi i dece. Kako je to strano za njih,

To je ponovo nateralo Pakston da se seti oa. lS[jegovo od-sustvo jo ju je bol,elo. ' .

- Ovo su strano nemirna vremena nastavila je njena majka - svi rasni nemiri;.. promene kbje je pokuao da uvede... moda je na kraju ovo cpna za to... ;...

Beatris Endruz je izgledala kao ukoena kada je iskljuila televizor, i Pakston je zurila u nju, pitajui se da li e je ikada razumeti.

- Misli da je ovo zbog gradanskih prava? Misli da se zbog toga ovo dogodilo? - Pakston je iznenada zazyuala Ijuti-to. Zato je tako mislila? Zato je elela da dri sve u fflranom dobu? Zato su morali da ive na Jugu? Zasto je rodena u Sa-vani?

- Ne kaem da sc ovo desilo zbog toga, Pakston, Govorim ia je mogue. Ne moe da okrene naglavacke itavu emlju i

Danijela Stil

Poruka lz Vijetnama

promeni obiaje uz koje su se ijudi oseali ugodno stotinama godina i da ne plati cenu za to. Moda je ovo cena koju je platio. Strana, svakako.

Pakston je zurila u nju 6 neverici. Ali ovakva ptepirka nije bila nita novo za njih dve. - Majko, kako moe da kae da je Ijudima 'ugodno' sa ugnjetavanjem? Kako moe to da ka-e?'Misli li da je i roboviraa bilo 'ugodno'?

-. Nekin^a od njih jeste. Neki od njih su mnogo bolje iveli tada nego sada, kada pripadaju odgoyornim Ijudima.

- Oh, boe! - ali verovala je u to. I Pakston je to znala. -Vidita se crncima danas deava. Ne znaju daitaju,piu,rade kao psi, zlostavjani su, razdvojeni, ugnjeteni, nemaju nikakvih povlastiqa kao ti i ja, mama.

Retko je svoju majku zvala takb, samo kada je bila oajna, ili veoma zbunjena ili neraspoloena kao to je bila sada, ali inilo se da Beatris Endruz to nije primetila.

-Moda oni ne bi bili u stanju da izadu na kVaj s tim pov-lasticama, Pakston.-Ne znam. Sarao kaem da ne moe da prorneni syet preko noi a da to ostane bez odjeka, A to je up-;ravo ono to se dogodilo.

Pakston nita vie:'nije rekla. Otila je u sobu i legla na krevet plaui sve do veere, kada je stigao njen brat. Izala je iz sobe bleda lica i ateenih oiju, pridruivi s^ njihovoj re-dovnoj veeri petkon. Dord je dolazio na veeru svakog utorka i petka, ukoliko ga ne bi spreib posao ili neka vana drutvena obaveza; ali to se deavalo veoma retko. I kao i nje-gova majka, bio je na suprotnim poovima od svoje ranogo mlade sestre. Ali on se samo smeio kada je ona izraavala svoje poglede, ili bi omalovaavao ono to bi rekla govorei joj ' da e se drugaije oseati kada bude starija. Zato je pred njima retko iskazivala svoje miljenj. Uglavnom je utala drei se na utivom odstojanju. Nije imala ta da im kae, a pokuaji da s njima vodi filozofske ili politike rasprave samo bi je izludi-vali. uvala je svoje miljenje za prijatelje u koli, ili neke slo-bodoumnije nastavnike ili radove kpje je pisala. Kada je .smat-rala da e Kvini to razumeti, razgovarala je s njom, i starica je

ispoljavala mudrost koja je protivreila njenom povrnom ob-razovanju. Bila je mudra u nekira optirn pitanjima, i esto, a 'akston dobar sagovornik. Devojka joj je priala i o koledima ;a koje je kpnkurisala. Pakston je bila nepopustjiva objanja-yajui da ne eli da ostane na Jugu,i Kvii je to razumela. Ras-tuila ju je poraisao da e Paksi otii, ali je znala da e to za nju biti dobro. Previe je liila na svog oca da to ne bi uinila. ' - Mislim da je to neka kubanska zavera - izjavio je Dord te veeri za obedorn, - Misim da e p'uijo toga pronai kada' ponu da kopaju ispod povrine. .

Pakston ga je pogledala pitajui se ima li bilo kakve istine u tome. On je bio inteligentan ovek, iako nije bip uzbudljiva osoba. Yeinu vremena bio je potpuno zaokupljen medicinom, i nita ga zaista nije zanjmalo osim toga. Imao je krajnje usko-gruda gldita, i jedino bi se zaista uzbudio povodora nekog novog istraivakog poduhvata u oblastima koje su ga intere-sovale, posebno poetak starakgg dijabetesa, to se Pakston nije-inilo previe uzbudljivo. Imao je trideset jedn,u godinu i gotovo se verio prethodne godine, ali je to propalo, i iz nekog razloga imala je oseaj da je majci laknulp/mada je devojka bila iz porodice koju je njena majka znala. Ali Beatrisa je vie puta izjavljivala da je Dord preralad da se oni. Mora naj-pre, smalrala je, da postigne neto pre nego to se zaglibi sa enom i-decom.

A Pakston se ionako nikada nisu dopadale devojke sa koji-ma je Dord izlazio. Uvek su izgledale lepo, ai su bile priglu-pe i izvetaene. Nije bilo sutine u njima, i sa njima niste mo,-gli ozbiljno da razgovarate. I Pakston se odavno pomirila sa injenicom da verovatno nee voleti deyojku koju e Dord na kraju oeniti.

Pakston nije mogla da spava te noi, i bila je opsednuta1 te-levizijom. Stalno je odlazila do televizora i vraala se u krevet, da bi u tri sata ujutru jednostavno ostala prikovana uz ekran. Sledea tri da'na, Pakston je imala oseaj kao da se uopste'nije odvajala od televizora.

Poruka iz Vijetnama

Poslednje koverte stigle su druge nedelje aprila. Poslagala je pisma uredno po piaem stolu i nastavila da eka odgovor sa Redklifa. Jedina stvar koja ju je brinula bilo je to to i pored odlinih ocena nij bila dobra u spcfrtovima. Yolela je da pie poeziju i kratke prie, uivala je na asovima fotografije, poha-dala je balet kao dete, i u prvom razredu srednje kole pridrui-la se dramskoj sekciji, ali je to ubrzo napustia smatrajui da e to uticati na njeno uenje. U vie navrata ula je da Harvard priraa Ijude koji su dobri u svemu sa jakim interesovanjem za vankolske aktivnost. Ali i dalje je bila priiino sigurna da ee biti primljena.

Majka je bila zadovoljna kadaje rano stiglo obaveteje iz Svit Brajera da je'Pakston primljena, smatrajui da je dobila odgovor od jedine kole vredne uvaavanja. to s&tie'Beatris Endruz, kole u Kaiiforniji mogle su da.se nalae i na drugoj planeti. Terala je Pakston da uini ,,najrazboritiji" potez,i prih-vati Svit Brajer pre nego'to uslede bdgovori drugih kola.

- Ne mogu to da uinim, majko - rekla je Pakston tiho. -^Obeala sara samoj sebi odavno.

Ali to je bilo vie od obeanja datog samoj s'ebi. To je bilo neto to je oseala da duguje svom tatici.

- Nikada nee bifi rena u Bostonu, Pakston. Yrerae je uasno. I to je ogromna kol^a; Bie ti mnogo bolje blie kui, u poznatom okruenju. Uvek moe kasnije da pohada postdip-lomske studije na Harvardu.

- Zato jednostavno ne saekamo i vidimo hou li dobiti odgoyor, to ima vie smisla.

Ali ono to je za nju iraalo smisla znailo je veoma malo za njenu raajku. Jedne subote popodne pojavio se Dord da da oduka svojim gleditima i Pakston se smeila u sebi dok ga je

sluala. Razgovor sa Dordom bio -je ba kao da pria sa maj-koro. Oboje su verovali da je njen ivot sudbinski predodreden da bude blizu njih, i da je besmisleno od nje da rairi krila i iroiri svoje vidike. . ,

- ta je sa taticom, Dord? Ispostavilo se da je on ispra-an, uprkos tome to s'e usudio da pohata kolu na SeYeru, s enkijima.

Zadirki-vala ga je, to ju je zabayljalo, ako ne i njega, Medu innogim vrlinama, njen brat Dord nije bio,,obda'rert smislom ' za humor poput njihovog oca.- ,

- To nije isto, Paks-. Ti zna da ja nisam vezan zaJug. Sa-mo smatram da je za jednu enu Svit Brajer bolji izbo. Majka je u pravu. I ne postoji nikakav razlog da ode ea'k u Boston,

- S takvim stavom moda ak ni Ameriku ne bi otkrili, Dord. Zamisli da je kraljica Izabela rekla Kolumbu da nema razloga da on ide ak do Novog sveta... - smejala mu se, a njega to nije zabavljalo.

- Majka je u pravu. Ti si jo dete, i smeno je raditi to sa-mo da bi dokazala neto,. Ti nisi mukarac, nema nikakvog raz-loga da pohada Harvard, Ti ne tei za karijerom kao to su medicina ili pravo. Jednostavno, nema razloga da ide bilo kuda. Trebalo bi da bude blizu doma, sa narna. ta ako se ma-ma ^azboli? Ona nije vie mlada i potrebni smo joj ovde.

' Pokuao je sve, ukljuujui i nametanje oseanja krivice, i to je posluilo samo da razbesni njegoyu sestru. Nije raogla da razume zato ele da joj potkreu krtla. Ali izgleda da su ose-ali da je poseduju.

- Ona ima pedeset osam godina, a ne devedeset tri! I neu sedeti ovde ostatak ivota, ekajui da se staram o njoj. I otkud ti, do davola, zna ka kakvim ciljevima u karijeri ja teim? Ko-liko je tebi poznato, elim da budem neurohirurg. Da li je onda lspravno da se kolujem na Severu, ili moram da pstanem ovde i peem kolae, bez obzira na sve, gamo zato/to'sam ena?

- To nije ono to rai predlaemo.

-. - Znam to - pokuala je da se pribere. - Svit Brajer je div-na kola, ali sam itavog ivota sanjala d^ pohadam Redklif.

Danijela Stil

Poruka iz Vijetnamp

- A ako te ne prime? - prostreli je pogledom. '

- Hoe, Moraju - obeala je to uspomeni na oca.

- A ako te ne prirae? - produi Dord hladno. - Da li e onda pristati da ostane na Jugu?

-'l^oda... ne znam... Yideu.

- Mislim da bi bilo bolje da ozbiljno razmisli o tome, Pak-ston. I bolje dva puta razmisli o tome kako c oneraspoloiti mamu.

Zato je to morao da joj radi? To nije u redu. Zato je mo-rala da rtvuje svoj ivot zbog njih? ta hoe od nje, i zato ele da ostane u Savani? ini se iz tako beznaajnih razloga. Samo zato da bi mogla da ide sa majkom na rukove i sastanke ,,Keri gradanskog rata", Na kraju e pristiipiti nekom brid klubu, kako Beatris ne bi bila ,,obrukana". Stoga e Pakston ostati u okviru kalupa. Ali ona nije elela kalup. elela je neto vie. elela je da studira novinarstvo na Redklifu. .

esto je priala Kvini o tome, i Kvini je bila jedina koja ju je ohrabrivala u tome. Dovoljno ju je volela da je bila voljna da je pusti. nala je emu Pakston tei, i elela'je da je vidi oslo-bodenu dvoje Ijudi koji su toliko mnogo oekivali od te.devoj-ke, a uyek joj pruali tako raalo. Imala je pravo na vie od toga u ivotu.

Kovrta je stigla u utorak uvee. Doavikui, zatekla je u ' u potanskom sanduetu, zajedno s kovertom z Stenforda, Pakston je zadrala dah kada ih je ugledala. Bilo je toplo pro-eno popodne, i ona je polako etala do kue, razmiljajui o mladiu koji ju je tog popodneva pozvao na proleni bal. Bio je visok, crn i zgodan, i proteklih godinu dana rau se divila, ali je on izlazio s drugofti devojkom. Sada je odjednom^bio slobo-dan, i Pakston je bila obuzeta snovima i eljama. Ispriae Kvini sve o njerau, a sada iznenada, tu je bilo pismo koje je pekivala. itava njena budunost na listir belog papira, presa- . yijenom i zapeaenom i koverti sa Harvafda. Draga gospodi-ce Endruz, zadoyoljstvo namje da Vas obavestimo da ste prim-Ijeni... Draga gospotice Endruz, ao nam je to moramo da vas obavestimo da... ta je od to dvoje pisalo? Otvorila je oi i,

to je bre mogla, rasklopila pismo. Uvodna reenica uopte nije glasila onako kako je oekivala. Tek joj je drugi pasus sruio nade. Bila je odbijena.

Oi su joj se napunile suzama. Slova su joj igrala pred oi-ma, zamagljeha tugom koja joj je probadala srce. Izneverila ga je. Odbili su je. Svi-njeni snovi sruili su se u jednom trenutku, Redklif ju je odbio. I ta sada da radi? Gde da ode? Da li zaista rnora da ostane na Jugu, sa svim njegovim uskirn razrailja-njiraa, poznatim priama i blizinom majke i brata? Da li e se , to ostvariti? Ili e otii na Yasar? To joj se inilo dosadno.

Usteui se, otvorila je'drugu kovertu, Oseala se nelago dno, Moda je bilo vreme.da ozbiljno razmisli o Stenfordu. Ali ne zadugo. Izjasnili su se u prvom pasusu ume^to u drugom, i njihov odgoYdr bio je gotovo istovetan kao sa edklifa. Izbori su joj sada bili izvesni, i ostao joj je samo poznat kvalitet Berk-lija. Stajala je oseajui kako joj raspoloeje pada,, Potom za-korai stepenicama i ude u kuu. Ua&avaa se pomisli da e to morati da" saopti majci.

Naravno., najpre je rekla Kvini. Starica s,e u prvi mah oa-ostila da'bi na kraju, bila filozofski, nastrojena.

-Ako,te nisu primili, onda ti to nije bilo sudeno. Jednog dana osvrnue se na to, i biti toga svesna - Kyinino razmilja-nje bilo je naprednije od Pakstoninog. - ta je sa Kaliforni-jom? Daleko je odavde," ali bi moglo'da t se dopadne.

i Jedna od njenih erki se nekoliko godina pre toga preselila u Oklend, i mada nikada nije bila tamo, oduvek je sluala da je San Francisko divan.

- ujem da je lep. Nee ti biti hladno kaq. to bi ti bilo na , severu - nasmeila se neno detetu koje je volela i teila otka-. ko se rodilo, i bolelo ju je to je sada vidi tako gorko razoara-

nu-. - Tvoja majka bi me ubila kad bi ula da ti to predlaem, ali mislim da bi trebalo da razmisli o Kaliforniji.

Pakston se iscerila. Njena majka bi ih obe ubila ako bi ula , pola njihovih razgovora.

- To se ini tako daleke... tako... ne znam... tako strano...

Danijela Stil

- Kalifornija? - Kvini se iskezila. - Ne budali, to je samo nekoliko sati odavde avionom, barem mi moja Rozi tako stalno goYori. Onda, razmisli i o tome. I pomoli se za to noas. Mo-da je ta kola u Berkliju reenje za tebe.

Ali te noi za veerom sa majkom i Dordom, oni su i da-Ije verovali da reenje njenog problema lei mnogo blie domu i, sto se njih-tie, prcsudaifje odgovor sa Redklifa. Nisu bili ak ni razoarani zbog nje, laknulo im je. I kao i Kvini, rekli su da je tako bilo sud.eno'. Ali za razliku od stare crnkinje, kojoj je bilo stalo' do Pakston, oni su izgledali gotovo adoydljni to vi-de da se njeni snovi raspruju.

Momak koji je pozvao na bal nazvao ju je te noi. Pokuala je da*"podeli neto od svojih. oseanja s njim, ai on je bio u sta-nju sarno da ragovara o to.ine kako je upravo ptimljen na epl Hil, i inilo joj se da je ak ni ne uje. Izgleda da je vreme za fugu u samoi ili slavlje. I kada je~te noi otila -u krevet, leala je razmiljajui o onome to je Kvini rekla tog popodneva. Pitala se da li je ta ideja potpuno luda,-ili vrcdi razmisliti d to-me.'Mnogo vanije bilo je da li su je oni-uopte priraili. Ali do kraja nedelje, majka i Dord su je toliko pritegli da je pristala da se upie na Svit Brajer sledee nedelje, s nemim obeanjem samoj sebi da e se ponovo prijaviti za Redklif sledee godine i neoe odustati sve dok se ne upie, bez obzira koliko e napora morati da uloi da bi je primili, fli ta je sve potrebno da ih ubedi. Osetila se.taalo botje poto je odredila plan, i stnatrala je da e lake podneti ostanak u blizini kuce ukoJiko zna da to nije zauV'ek. A onda je u ponedeljak stigao odgovor sa Berklija. Bilo im je drago da je obaveste da je primljena. I mada nije ni bila sigurna zato, srce joj je preskoilo otkucaj, i odjednom oseti uzbudenje.Pourila je 'u kuhinju da'pokae. Kyini pismo koje su poslali. Starica joj se Zadovoljno nasraeila, kao da je to bio odgovor-na sve, i da je sve vreme znala da e doi.

- Yidi? To je tvoj odgo'vor.

- Zato si tako sigurna? - Kako je mogla to da zna? Kako je mogla da bude sigurna? Ali druge mdgucnosti je svakako nisu privlaile.

Poruka iz Vijetnama

'

3

- Kako se osea zbog toga?

- Dobro. Zapravo, ekako uzbudeno i uplaeno... ali

ino.

- A druge kolep kojima si priala? Kako se osea zbog

njih?

- Utueno... dosadno... prilino grozno.

- One mi ne izglfcdaju kao sreno reenje. Rekla bih da je ovo bolje reenje. Ali razmisli o tome, 'duo. Pomoli se. Polu-

j gospoda, i posluaj svoj stomak. Uvek sluaj svoj stomak-... uvek sluaj ono tx> osea iznutra. Ti zna. Svi mi znamo. Zna-mo upravo ovde - pokazala je na svoj veliki stomak, ozbiljnog dranja. - Kada se osea dobro, onda je to sigurno dobar od-govor, ali ako se osea bolesnd, nekako koprcavo i-jadno, on-da si uinila veliku greku. Ill ako jo nisi, onda e uskoro!

Pakston se nasmejala toj jednostaynoj mudrosti, ali je zna-la da je Kvini u pravu, kao i obieno. Uvekje bila. Starica je znala. Bila je mnogo pametnija dd Pakstonine majke, ili Dbr-da ili ak i Pakston.

- Ludo je to mislim da si u pravu, Kvini - sela je na ku-hinjsku stolicu, zarailjeno grickajui afgarepu. - ta da irti kaem?

- Istinu, kada bude znala ta je istina. I nemoj da uradi neto zato to ti ja to kaem. Previe si pametna za to, devojko. Uradi ono to ti eli da uradi, i ono to smatra da je ispray-no, kada u to bude sigurna. Najpre razmi$li o tome. Znae kadaje ispravno.

, , Ponovo je pokazala pa svoj. stomak i Paksi se nasmejala i ustala. Bila je yisoka, vitka i mrava,-kao to je bio njen otac, i neobino graciozna. Bila. je viga od mnogih svojih prijateljica, ali za-to zdista nikada nije marila. I. na veliko Kvinino iznena-"lenje, nije ju posebno zanimao sopstveni izgled. Bila je lepa, gotovo kao da toga nije bila svesna ili nije marila. Zanimale je druge stvari, pitanja srca, glaye, due. Yolela je da razgo-vara o ozbiljnim stvarima sa nastavnicima u koli, poslednjim dogadajima u Yijetnamu, razot)irivanjem Kenedijeve smrti, Donsonoyom stavu prema gradanskim pravima, Martinu Lu-

Danijela Stil

Poruka iz Vijetnama

teru Kingu i njegovim mareVima i demonstracijama. Pomno je pratila vane dbgadaje koji su se deavali irom sveta, i nji-, hove pone, veze i.uticaje jednih na druge. O tome je volela da pie, razmilja i uestvuje u sverau tome.

A kasnije te nedelje, potraila je jednog svog 6miljenog nastavnika i upitala ga ta misli o Berkliju.*

- Mislim da je to jedna od najboljih kola u zemlji. Zato? - pogedao je pravo u nju i ona se nekala, ali samo za tre-nutak. ,

- Pokuavam da odluim da li bi trebalo da odem tamo.

- Yesti sa Redklifa nisu onakve kako si se nadala? - znao je koliko je arko elela da ode tarao, koliko je raunala s tim i' zbog ega, i bio je spreman da iskae razoaranje u sluaju da nije primljena.

- Odbili su rae. I Stenford. Svi ostali su me primili - ispri-ala mu je koje su druge kole u izboru i bez dvoumljenja ju je posavetovao da ode na Berkli. On je bio sa Severa i snano jc verovao u potrebu unoenja raznolikosti u ovekovo iskustvo.

- Ja se ne bih dvoumio ni za trenutak, Paks. Zgrabi priliku dok moe, i ne razmiljaj yie 6'Redklifu. Uvek moe da ode tamo na postdiplomske studije. Do davola.s tim zasad, idi na Zapa4-

. I dok ga je sluala, raogla je da oseti kako j6j se celo telo ispunjava uzbudenjbm: Moda.je Kvini ipak bila u pravu. Moda je ovo bio odgovor. ,

Nita ije govorila majci daniraa, i krajem nedelje poslala je odgovor da prihyata. U petak, za vreme veere' rekla im je.

- Poslala sam danas odgovor o prihvatanju - kazala je tihp, ekajui *luju za koju je /nala da e doi.

- Dobra devojka - pourio je njen brat da je pohvali. Ui-nila je onako kako su joj rekli da uradi, napokon. Ona ipak nije bila toliko nesnosna kao to je itt-ajka tvrdila. - Da li si ponosna na sebe, Paks? Trebalo bi da bude.

Nasmeila se na izdanu hvau, znajui ta'sledi. N^ Da, jesam, u stvari. Pun sam razmiljala o tome, i rais-lim da sam donela prayu odlukii. Zapravo, znam da jesam.

Majka ju je pogledala oprezno, bojei se da kae previe. -Drago mi je to su stvari ovako ispale, Pakston kazala je krto. .

- I meni odgovorila je Pakston.

- Puno finih devojaka pohada Svit Brajer, Pakston. To je divna kola - rekao jc njen brat (ozareno dok ih je Pakston obo-je mirno gledala. > .

- Da, jeste - sloila se - ali ja ne idem tamo. Zatrenutak,sveje stalou trpezariji. To nije bilo ono to su

svi oekivaii! - Pohadau Kalifornijski univerzitet u Berkliju, Za trenutak, oboje su zanemeli od zaprepaenja, a onda se

njcn brat zavalio u tolici i bacio salvetu na stp. - ta t