T R A D I C I J A O B I ^ A J I

Usamljeni ljudi `eljnidru{tva trebalo bi daimaju ovu biljku.U stilu prave jesenje

zavodnice, s kraja jeseni, kadaje sve manje drugog cve}a uvrtovima, ona pa`nju privla~isvojim cvetovima.

Jedno kineskopredanje ka`e da one koji pijuvodu iz izvora ili potoka okokojih rastu hrizanteme ~ekadobro zdravlje. Napitaknapravljen od vina u kojem jepotopljen cvet hrizantemeu~ini}e svaki ten blis-tavim, ka`e drugopredanje.

Ovaj cvetje preko Koreje390. godine na{eere stigao i uZemlju izlaze}egsunca i napre~acosvojio srca njenihstanovnika. Prvaizlo`ba hrizantema uJapanu odr`ana je su 910.godine, a tada je iprogla{ena za nacional-ni cvet i simbolSunca, odnosnocarske porodice.Svake jeseni uJapanu se slaviFestival hrizan-tema ili Prazniksre}e.

Hrizantemacveta du`e vreme izato simboli{e dug isre}an `ivot!

~ak se veruje da rosa sacveta hrizanteme produ`ava `ivot. Ranije

svake godine devetog danadevetog meseca pomese~evom kalendaru uImperatorski dvorac su zvaligoste: pili vino od hrizantema,slu{ali muziku, u`ivali uprekrasnim hrizantemama uvrtu i stvarali pesme u njihovu~ast.

Hrizanteme su dugovremena bile nepravednozapostavljene u na{oj kulturikao cve}e koje se nosi nagroblje. To je biljka okruglih

listova, predivnih cveto-va jarkih boja i

izuzetno dekorativ-na.

Po feng{uiju, ona pred-stavlja sre}u ibezbri`an `ivot.Usamljeni ljudi`eljni dru{tva tre-

balo bi da imaju ovubiljku.

U stilu pravejesenje zavodnice, s kraja

jeseni, kada je sve manjedrugog cve}a u vrtovi-

ma, ona pa`njuprivla~i svojimcvetovima.

V e o m asu popularne pat-uljaste hrizan-teme, posebno zaterase, balkone i

prozore. Njihovebrojne cvetne glavice

sa sitnim cvetovima su ujesen zanimljivi ukrasi.

Zato u`ivajte u HRIZAN-TEMAMA – JESENJIM RU@AMA!

PORODICA, OBI^AJI, SAVETI... I VI[E OS TOGA!

Priredila:Ru`ica Rako~evi}

Ako se odlu~ujete zabrak, pre toga pro~itajte naro-dna verovanja za svaki mesecu godini, i {ta izabrani daniven~anja donose mladencima.Verovatno da niste ni znali dato mo`e da vam pomogne dauz svog partnera do`ivitesre}an i dugove~an brak.

Udaj se kada je god-ina nova, on }e bitizaljubljen, dobar i iskren.

Kada se februarskeptice spajaju, nemoj seven~avati ve} se pla{i svoje sudbine.

Ako se uda{ kada martovskivetar duva, u`itak i suze, ima}e{ oba.

Udaj se u aprilu kada mo`e{,u`itak za nju, u`itak za njega.

Udaj se u mesecu maju i sig-urno }e{ upropastiti dan.

Udaj se kada junske ru`e rastu,kopna i mora }e{ obi}i.

Ono dvoje {to se u juluven~aju, mora}e da rade za dnevni hleb.

Ko se u avgustu ven~a, pro}i }ekroz velike promene u `ivotu.

Udaj se septembra u crkvi i

`ivot }e ti biti bogat i dobar.Ako se ven~a{ u oktobru,

ljubav }e rasti ali }e bogatstvo pasti.Ako se uda{ u tamnom novem-

bru, u`ivanje }e do}i, zapamti.Kada decembarski sneg padne

brzo, udaj se i iskrena ljubav }e trajati.Osim za mesec, odredjivao se i

povoljan dan u nedelji za stupanje ubra~nu zajednicu.

AKO PRAVITE SVADBUJESENAS, SA SRE]OM VAM BILO!A AKO NAS POZOVITE - DO]I]EMO

“Obra{e se vinogradi“ jesu sti-hovi iz stare narodne pesme, koja se radopeva i slu{a ve} mnogo godina.

Ako ste zaboravili stihove ovelepe pesme, mi }emo vas podsetiti:

Obra{e se vinogradidole kraj Topoledo{lo vreme da seuzme koji koga vole.

Obra{e se vinogradimeni majka ka`e

ovi momci iz Topole lepe cure tra`e.

Pa neka ih nek’ se `enei nek’ se veslei ja imam zlato moje koje voli mene.

Ljubismo se, grlismo seko slavuji mladikol’ko smo se mi voleliznaju vinogradi.

OBRA[E SE VINOGRADI...

SVADBE STIZU, JESEN JE....

21Oktobar 2016. www.serbianmirror.com

JESENJA RU@A: GOSPODJICA HRIZANTEMA

[ta da radimo? Sedimo i razmi{ljamokako da na najbolji na~in osmislimotopli julski dan pri temperaturi od oko

36 stepeni Celzijusovih. U manastiru Mile{evasmo ve} bili kao i na kupanju u Limu. [ta bijo{ bilo interesantno? Dijana predlo`i –Hajdemo na Kamenu Goru. Lepo je i intere-santno a i nije daleko, jedno pola sata do~etrdeset minuta vo`nje, zavisno odsaobra}aja.

I krenusmo. Posle par kilometaravo`nje asfaltnim putem prema Pljevljima, kojije u solidnom stanju, skrenusmo ka KamenojGori, naselju na dvadesetak kilometara odPrijepolja i na nadmorskoj visini od 800 do1500 metara. Tu je najvi{i vrh Ravna gora ai u istoj je ravni sa Crnim vrhom. Kamenagora je na jugozapadu, na samoj granici saCrnom Gorom i op{tinama Pljevlja i BijeloPolje. Ime je dobila prema pejza`u na komese nalazi, {umi ponikloj na kamenu, na sten-ovitoj planini pa otuda i naziv ‘gora nakamenu’.

Posle ~etrdesetak minuta stigosmodo kraja asfaltnog puta. Dalje se nije moglokolima. Put nastavismo nasutim planinskimputem po kome samo terenska vozila i ona save}im to~kovima mogu da prodju. ^istplaninski vazduh i cvrkut ptica pome{an samirisom borove {ume ispuni nas i prostoomami. Put polako postaje sve strmiji ikamenitiji, a mi nepropremljeni i bez odgo-varuji}e obu}e ne nameravamo da odus-tanemo. Deci su najzanimljivije su skakavci,kojih ima na stotine. To je za njih posebando`ivljaj jer, setite se samo svog detinjstva ikada ste poslednji put uhvatili skakavca.

I dok polako osvajamo KamenuGoru o~i nam osvajaju prostrane zelenelivade, pa{njaci, livade posute cve}em, mirispoko{enog sena i ose}aj mira i ti{ine. Mestogde ljubitelji prirode u`ivaju u aktivnomodmoru, i gde nema stresa, `urbe i drugihtekovina civilizacije. Ovde nema ‘organic’ i‘neorganic’ hrane jer sve je ovde prirodno izdravo. Ljubitelji prirode ovde vodu ne nosejer kamen u svojim nedrima krije preko 120izvora pija}e vode. Kamena Gora nije zasvakog, samo za one koji vole prirodu, koji unjoj u ivaju i koji je po{tuju – ‘~ove~e – ho}ui ja da budem ~ista – tvoja majka priroda’.

Umorni od strmog puta i od Suncakoje nas uporno pe~e, a i gladni sedamo zasto na prvom mestu za odmor. Deca ne izvol-jevaju ve} onako gladna, ne biraju, jedu sve{to im se da. Samo da {to pre zavr{e jerskakavci ih ~ekaju, a oni samo gube vreme.Na{ razgovor remeti mir i ti{inu koja je svudaoko nas. Prostrane cvetne livade stvarajudivan ose}aj, da u njima `ivot buja i dapoljsko cve}e u svom {arenilu boja i mirisakrije mnoge tajne lekovitih biljaka i re{enjamnogih bolesti.

I dok sedimo posle odmorau`ivaju}i u prirodi, na{em stolu tiho skoroneprimetno pri{ao je jadan pas. Naravno, nijeimao ni{ta oko vrata, jer to je njegova teritori-ja, a tako se i pona{ao. Pri{ao je svakom odnas dobro ga pogledao i onju{io i jednostavno

seo tu da bude s nama, da ne bude sam. Nijehteo ni{ta da jede od onoga {to smo mudavali. Kad smo ustali i krenuli po{ao je snama.

Vi{e nema puta i mi nastavljamoonako uzbrdo po poko{enoj livadi, jer tamogde nije poko{eno trava je visoka. Naravno mismo svi bili u kratkim pantalonama jer ko }ena trideset {est stepeni da obla~i duga~ke.Idemo ka Starom boru legendi ovog kraja. I

dok hodamo polako, nailazimo na JelenkuCvijovi}, sedamdeset{estogodi{nju staricu.Vreme{na Kamenogorka, s maramom naglavi, jer se ovde vreme brzo menja, kojoj nilice bez i jedne jedine bore, kao ni ruke neodaju godine gor{ta~kog `ivota, ~uva svojedve krave da ne odu daleko i da se ne izgube.Ovde se svi pozdravljaju ~ak i kad se na poz-naju, takav je red i to se po{tuje. Pa imi moramo.

Dobar dan majko.Dobar dan deco.Kako je, {ta radite?Eto, ~uvam ove dve moje

krave. One nam daju mleko, a sir prav-imo, ako ne{to pretekne prodamo ugradu.

A jeste li zdravi, boli li vas{to?

Zdrava jesam, ni{ta me neboli i jo{ uvek mogu da radim, samomoram polako.

Idete li u grad, imate li doktora?Slabo, i{la sam davno na pijac da

prodam sir, ali sad ide moj sin, to je onajtamo {to stoji pored bora. Doktor povremenododje, ali kad ne{to treba mi sidjemo uPrijepolje.

A, vi ste ceo `ivot ovde? Kako jezimi, je’l te{ko?

Ovde sam rodjena i nisam nikudi{la. Ovde sam se i udala, vidi{ mog sinatamo? Zimi nije lako ali mi se pripremimo.Spremimo sve {to nam treba da imamo, jerzna{ zime mogu da budu duge, tri do ~etirimeseca je nekad sneg i ne mo`e{ iz ku}eiza}i. Moramo sve da imamo. Mi smo zna{ovde sami, a dok oni dodju i probiju snegmo`e pro}i desetak dana.

A da li vam je lepo ovde?Najlep{e je leti, kad pa{njaci i livade

o`ive i ozelene i kad se sve probudi. Ovdesve sti`e kasnije, ovo je planina.

Majka, ono je va{ sin!Da, {to stoji pored bora. To je moj

bor, star je preko 400 godina i mnogi dolazeda ga vide. Zna{ to je Stari ili Sveti bor odnjega se ni{ta ne uzima i ne nosi, nemoj nekugran~icu da lomite. Uzmite neku {i{arku sa

zemlje.Rastajemo se od starice i nastavl-

jamo ka proplanku na kome ponosno i prkos-no stoji Svetibor ili Stari bor, simbol KameneGore i celog kraja. Pas je i dalje sa nama alikad je ugledao Jelenkinog sina, Stanimira,nezadr`ivo je krenuo ka njemu ma{u}i repom.Sa proplanka se lepo vidi cela Zapadna Srbija,

a pogled se`e sve do Durmitora, Zlatara,Jadovnika, Zlatibora, Golije … Cela Srbija jekao na dlanu.

Bor krije mnoge tajne i legedne.Kamenogorci veruju da se u Svetom borunalaze spisi zape~a}eni voskom koji skrivajutajne svih srpskih seoba, ko je gde i kudakrenuo. i sve dotle dok je bor `iv te tajne }eostati sakrivene. Pred svetinjom se skida kapai mora se po{tovati. Ona se ne dira, jer ~ovekoseti strahopo{tovanje pred gorostasom visine13 metara, kro{njom obima 18 metara i obi-mom stabla 5,5 metara.

Kod Svetog bora se pozdravljamo saStanimirom. Do~ekuje nas ~vrstim gor{ta~kimstiskom ruke.

Dobar dan. Mu{ki ~vrst pozdrav.

Dobar dan. Tako se mi pozdravl-jamo i po tome cenimo ljude.

Da li je ovo va{ bor?Ne, moj nije…samo je na mojoj

zemlji.A ~iji je?Bo`ji. Bog je tako hteo.Tako je po~eo na{ razgovor sa

Stanimirom, sa kojim smo se kasnije takosprijateljili kao da se dugo znamo .

Dolaze li turisti da vide Sveti bor?Dolaze ali najvi{e dolaze zaljubljeni-

ci prirode. Ovde postoji bogata flora i faunakao i bistri planinski izvori vode na svakomkoraku. Ima preko 150 registrovanih izvorakoji nikad ne presu{uju. Vidi{, tamo je Crnivrh i petljanske pe}ine. Te primerke stalaktitai stalagmita treba videti. Sve je to na nadmo-prskoj visini od 1150 metara, ali za sve setreba dobro pripremiti, ima dosta da se pe{a~i.Najlep{a pe}ina srednjeg Polimlja je Kurtovajama, iznad brda Badanj. To ti je kombinaci-ja jame i pe}ine.

Mo`emo li da podjemo sada i tovidimo?

Daleko je, a i niste ni pripremljeni.To ostavite za kasnije, idu}u godinu.

Pa otkud zna{ da }emo opet do}i?Ma znam, ko jednom dodje dolazi

posle stalno. Ovo ti je pravo mesto za aktivanodmor, jer ovde nema luksuza. Dolazi samoonaj ko voli. Nema ovde nikad gu`ve.

A je’l dolazio neko od poznatih?Da, bio je Emir (Kusturica) i doveo

Moniku Belu~i. Ne{to su ovde snimali adovezao ih helikopter. Eno vidi{, tamo je sle-teo. Pitam pilota da li mo`e da me provoza,i on pristade. Poletesmo, a on odmah krenu

na dole ka dolini da vidim kako toizgleda. Jedva sam ~ekao da izadjem.Ali ko mi kriv, ma bar sam videokako izgleda.

Kamena Gora je selo sto-godi{njaka. Najstariji je Sveti bor,preko 400 godina, ostali gor{taci sumalo ‘mladji’. Oni koji su za{li udesetu deceniju nisu ni mogli da seupi{u na listu od onih Kamenogoracapreko stotinu leta. Ovde se godinenikad nisu precizno bele`ile, pa setako starost naj~e{}e odredjivalapreko istorijskih dogadjaja – pre

polaska u {kolu ili ou~i Prvog balkanskograta.

Crni, Sveti, Stari bor, kako ga svenazivaju je svetinja i simbol dugove~nosti. NaKamenoj Gori nema crkve pa je Sveti bor biomesto gde su se okupljali me{tani, vr{ilabogoslu`enja i pri~e{}ivalo se. Ljudi su se ubor zaklinjali. Ve} je kasno, a na planini tem-peratura brzo pada. Pas je jo{ uvek sa namadok nas Stanimir, onako doma}inski vodinekim svojim kra}im putevima preko livada ipa{njaka ka mestu gde put po~inje, jer kakoka`e, dalje }ete se lako sna}i. I on se ponekadu`eli ljudi i razgovora, dojade mu mir i ti{ina.

Kad stigosmo do po~etka puta, iostali odo{e, zapitah Stanimira.

Koliko sam ~uo Kamena Gora je jo{

Pi{e: Vojin Drenovac

LEPOTA KOJA OSVAJA – KAMENA GORA

22 Oktobar 2016.

O V O G O D I [ N J E P U T E [ E S T V I J E

SVETI BOR – PREKO400 GODINA STAR

TVOJA MAJKAPRIRODA

N A [ I U S P E S I

Uj e k upripremapros lave

71. godi{njiceDana jedin-stvenog sveta(One World Day),t r a d i c i o n a l n o gp r a z n i k aKlivlendskih kul-turnih ba{ta, kojeove godine bele`evek od ustanovljen-ja pionirskog vrta,profesorka muzike dr NadaMartinovi} odr`ala je probuDe~jeg hora “Sveti Sava“, ~iji jeosniva~. Glas trogodi{njeKatarine Gavri} i njenih drugaraza~uo se tako 24. avgusta ujutarnjim vestima televizije Fox8, koja je u`ivo prenosila svet-sku premijeru njihove himne.Ameri~ki gledaoci, koji su setog jutra na{li pred malim ekran-ima, mogli su da u`ivaju u{paliru stihova o srpskimvelikanima, u rimama oven~animcvrkutima na{ih malih sunarod-nika, uglavnom rodjenih uAmerici.

Laureat presti`nenagrade “Emi“, reporter KeniKrampton, izve{tavao je sa licamesta. Ni on, ni njegove kolegeu studiju, nisu ostali ravnodu{nina ono {to su videli, a posebno~uli. {estoro najmladjih ~lanovahora u preslatkim uniformama,na ulazu u Italijansku kulturnuba{tu, pred bistom Vergilijevom,

pevalo je oSvetom Savi,Vuku Karad`i}u,azbuci i Srbiji kaonajlep{oj bajci, na~istom srpskomjeziku, nau~enomna tlu SjedinjenihA m e r i ~ k i hDr`ava.

Uver t i r au nastanak himne

bio je ~lanak“Srpski cvetovi u

klivlendskoj ba{ti“, o Klivlendu,gradu koji je sa svima u srod-stvu, jer u njemu `ivi vi{e odsto dvadeset nacija, te o unikat-nim parkovima i predanom radu[ap~anke Nade Martinovi} napolju o~uvanja maternjeg jezikai kulture. Inspirisan aktivnostima

prvog i jedinog de~jeg horatamo{nje srpske zajednice,saradnik Programa za dijasporuRTS-a Ivan Kalauzovi} Ivanusnapisao je stihove kojima jeobjedinio znamenita imena izklivlendske Ba{te Srbije sa ple-menitom misijom “cvetova“,naslednika ba{tine junaka iznalaca, onih {to tek rastu.

Stihovi su klijali i~ekali pravi trenutak sve domarta 2016, kada je Ivan svojuideju o radjanju himne izlo`ioNadi. U narednim mesecima,njen trud je presudio. Muziku jekomponovala Vesna Veljkovi},dok je aran`man i produkcijupotpisao Zoran Bogdanovi} Ri~i,oboje doajeni doma}e de~jepesme. Nakon javne probe naTV Fox, himna je u`ivo izvede-

na i 28. avgusta za Dan jedin-stvenog sveta u Srpskoj kul-turnoj ba{ti i to performansom“Muziciranje“ (ChildrenMusicking) u prisustvu reko-rdnog broja posetilaca i uzaplauz odu{evljenja.

De~ji hor “Sveti Sava“uskoro ulazi u studio, gde }ehimna dobiti finalni zvuk, azatim }e se snimati i odgovara-ju}i video-spot. Stihovi:“Pusti}emo glas od obale doobale, neka ~uju nas {iromAmerike...“ ~u}e se i 24. sep-tembra na koncertu banjalu~keetno-grupe “Trag“ u Akronu,Ohajo, na kojem }e ~lanoviovog hora biti gosti, a onda isvuda gde ih pozovu. Zvani~napremijera za Srbiju, ostatakdijaspore i region biv{eJugoslavije realizova}e se putemPrograma za dijasporu RTS-a italasa Radio Beograda.

Valja naglasiti da semedju nekada{njim u~enicimaNade Martinovi} nalaze mnogidana{nji muzi~ki profesionalci,poput peva~ice AleksandreRadovi}, dirigenta De~jeg hora“Kolibri“ Ljiljane Randjelovi},glumice Ivane Nikoli}, dirigentanovosadskog Srpskog narodnogpozori{ta Mikice Jevti}a idrugih. Mo`emo samo zamislitiu kakve }e tek uspe{ne ljudeizrasti “cvetovi iz klivlendskeba{te“, koji ve} ubiru simpatijepublike {irom Amerike.

Izvor: Radio-televizija Srbije

Multietni~ka oaza Ohaja i SADKlivlendske kulturne ba{te predstavljaju vrtni kompleks na oko

12 hektara u ~uvenom Rokfelerovom parku, sastavljen od manjihetno-prostora, 29 zavr{enih i osam vrsnih nacionalnih kutaka uizgradnji. Medju njima je i Srpska kulturna ba{ta, na meandarskimstazama ispresecanom placu broj 32, sa sredi{njim kamenimmozaikom koji grli mermernu kocku od ~etiri slova “S” i ikonomSvetog Save pod kojom je natpis “Samo sloga Srbina spasava”.Ba{te su posebne po tome {to su u njima, kao nigde u svetu,sparene skulpture Majke Tereze i Konfu~ija u natprirodnoj veli~ini,te Kopernika, Marije Kiri i Tesle u dru{tvu kompozitora Lista, Baha,{opena i Betovena. Nigde, sem u Kulturnim ba{tama Klivlenda,ne}ete videti veliku Gandijevu statuu u ulici nazvanoj po MartinuLuteru Kingu. Novinar i {ekspirovac Lio Vajdental pomogao je1916. godine osnivanje prve ba{te, koja }e potom postati britans-ka. S obzirom na veliki priliv ljudi razli~itih nacionalnosti u Klivlend,rodila mu se ideja o stvaranju multietni~kog parka. Tu viziju }earhitekta Ernest Boudi~ o`ivotvoriti.

Himna De~jeg hora “Sveti Sava“

Klivlend, Ohajo, SAD

Nosimo ime Svetoga Save,Govorimo jezikom

Karad`i}a Vuka.Naša je pesma istkana

od azbuke,A muzika od najlepšeg

zvuka.

Mi smo cvetovi izklivlendske bašte,

Rastemo uz zagrljaj iosmeh majke.

Putujemo svetom avionom mašte,

Letimo do Srbije, do~arobne bajke.

Pustiæemo glas od obaledo obale,

Neka ~uju nas širomAmerike.

Pevamo za vas, velike i male,

æelje su naše u stihovestale.

Slavimo ime Nikole Tesle,Genija Pupina,

Stevana Mokranjca,Mudroga Njegoša i

hrabroga PetraI svakog našeg junaka

i znalca.Ivan Kalauzovi} Ivanus

Novinarska reporta`a koja je septembra 2015. godine objavl-jena na podsajtu Programa za dijasporu RTS-a, poslu`ila je

svom autoru Ivanu Kalauzovi}u Ivanusu kao matrica zapisanje himne De~jeg hora “Sveti Sava“ iz Klivlenda, Ohajo.Krajem avgusta 2016, ameri~ka televizija Fox u`ivo je emito-

vala prvu javnu interpretaciju ovog dela.

SRPSKI DE^JI HOR IZ KLIVLENDA NA TV FOX

Ivan Kalauzovi}

23Oktobar 2016. www.serbianmirror.com

izmedju dva rata progla{ena zavazdu{nu banju.

Ta~no je to, i to je idanas. Ovde nema velikih i luk-suznih hotela gde bi ve}e grupeljudi mogle da odsednu. Uglavnomsu to pojedinci ili manje grupezaljubljenika u prirodu. A mo`da jetako i bolje, treba sa~uvati prirodu usvom najlep{em obliku, i sve ono

{to krasi Kamenu Goru - prozvod-nju prirodne hrane, preradu {umskihplodova i sto~arstvo, a u poslednjevreme i uzgoj malina. Me{tani nisudozvolili da im turisti~ka zdanjauni{te ovu lepotu prirode, pa su sviobjekti gradjeni od kamena i drvetaonako da se sve uklopi u planinskiambijent i priroda ne uznemiri.

A ima li dece ovde?

Ranije je ovde radila {kolaza prva ~etiri razreda, a sad jezatvorena, nema dece. Oni {to suostali uglavnom su stariji ljudi, ivotje ovde te`ak, pogotovo zimi, pa semladji odlu~uju da zapo~nu ivotnegde drugde gde je ivot lak{i, ali,sigurno ne lep{i i zdraviji. Neki se ivra}aju.

A {ta tebe dr`i ovde?

[ta me dr i? – Ovde samrodjen, odrastao sam u ovoj lepoti,nedirnutoj prirodi, ~istom vazduhu isve je ovde moje. Bog mi ostavioSveti bor da ga ~uvam. A kakoostaviti svetinju! Zna{, ne mogu jai}i nigde, moji koreni su ovde i tusam ja sre}an i moj `ivot je ispun-jen. A ta sre}a se ne ostavlja.Jednom kad shvati{ da si postao deo

prirode `ivot dobija neku drugudimenziju. A i tebe je vidim lepotaKamene Gore osvojila. Do}i }e{opet dogodine, znam. Imamo punotoga da obidjemo i da se dru`imo.

I rastadosmo se uz mu{kistisak ruke uz obe}anje da se vidi-mo idu}e godine.

(Zapisano 27. avgusta2016. godine.)

V E R A

24 Oktobar 2016.

PP RRAA VV OO SS LLAA VVQQEE

Re~e Gospod: “I {tite najpreCarstvo Bo`ije i sile Wegove,a sve ostalo }e vam se

dodati...“(Mt. 6,33)Jer Carstvo Bo`ije nije jelo

ni pi}e, nego pravednost i mir iradost u Duhu Svetome... (Rim. 14,17)Niti Carstvo Bo`ije dolazi navidqiv na~in... jer gle, CarstvoBo`ije je unutra u vama. (Lk. 17, 20-21)

[ta zna~e ove re~i Hristoveda se Carstvo Bo`ije nalazi unutarnas?

Hristos nam govori kakoCarstvo Bo`ije nema veze sa materi-jalnom stvarno{}u, ono nije jelo nipi}e niti bogatstva ovoga sveta, nijaslava, ni polo`aj, niti ima bilokakvu prostornu dimenziju. Ono nijedakle ni ~ast ni vlast ovoga sveta i nemo`e se obuhvatiti ni~im ovoze-maqskim.

Carstvo Bo`ije je unutra{wido`ivqaj srca, ono je preobra`aj,radost i qubav u Duhu Svetome.

Carstvo Bo`ije je ose}aweunutra{weg jedinstva sa Bogom iispuwewe Duhom Svetim.

Carstvo Bo`ije je qubavkojim gori na{e srce prema Bogu iprema bli`wima...

Dakle, Carstvo Bo`ije jedo`ivqaj Srca.

Bla`eni su ~isti srcem, jer }eBoga videti. (Mt. 5,8)

Boga }e videti oni kojio~iste svoje srce od greha, zla i odmr`we... Zle `eqe na{eg srca su tekoje nas spre~avaju da vidimo Boga usebi i da do`ivimo i osetimoCarstvo Bo`ije u nama.

Molitva, post, pokajawe iispovest, pa`wa nad sobom, nad svo-jim mislima, ose}awima, re~ima idelima i pri~e{}e Svetim tajnamaHristovim slu`e za o~i{}ewe srca iispuwewe Duhom Svetim. To su sred-stva za dostizawe Carstva Bo`ijeg unama, koje se nakon izlaska du{e iztela nastavqa u budu}em `ivotu, a poVaskrsewu u ve~noj radosti i jedin-stvu svih vernih sa Bogom i me|usobom.

Dakle, put pravoslavnoghri{}anina se sastoji u unutra{wojborbi sa svojim strastima i r|avim`eqama u ciqu oslobo|ewa io~i{}ewa srca, zatim u ja~awu vrli-na i dobrih dela, kada se u du{ipojavquju mir i spokojstvo, radost ilepota i blagodeti Bo`ijom izvirelik Bo`iji, onaj koji je sve u svemu ipre svih, izvor i temeq na{eg ivota,koji je svuda prisutan i sve ispuwa-

va...Tada, dolazi do unutra{we

spoznaje i prosve}ewa, tada vi{e negledamo delimi~no kao u ogledalu,tada se sa Bogom susre}emo licem ulice, prepoznajemo sebe i Wega, tadashvatamo da smo deca Bo`ija, da smobogoliki i tada dolazi do tre}e fazeduhovnog uzdignu}a, a to je obo`ewe,koje se prostire i uzrasta do ubeskona~nosti jer je beskona~an onajpo ~ijem smo liku stvoreni i ko jetemeq i izvor na{ega bi}a i `ivota.

To je Carstvo Bo`ije koje je unama, to je Carstvo za koje je Hristosrekao: “Ono {to qudsko oko ne vide iuho ne ~u i u srce ~ove~ije ne u|e, to jeBog pripremio onima koji ga qube...“(1. Kor. 2,9)

To je ono za ~im ~ezne svako`ivo bi}e, ono {to `eli i ~emu senada...

A, sada ostaju vera, nada,qubav, ovo troje, ali od wih, najve}aje Qubav... (1. Kor. 13,13)

CARSTVO BBO@IJE JE UUNUTRA UU VVAMARe~e Gospod: “I{tite najpre

Carstvo Bo`ije i sile Wegove, a sveostalo }e vam se dodati...“(Mt. 6,33)

Jer Carstvo Bo`ije nije jeloni pi}e, nego pravednost i mir iradost u Duhu Svetome... (Rim. 14,17)Niti Carstvo Bo`ije dolazi navidqiv na~in... jer gle, CarstvoBo`ije je unutra u vama. (Lk. 17, 20-21)

{ta zna~e ove re~i Hristoveda se Carstvo Bo`ije nalazi unutarnas?

Hristos nam govori kakoCarstvo Bo`ije nema veze sa materi-jalnom stvarno{}u, ono nije jelo nipi}e niti bogatstva ovoga sveta, nijaslava, ni polo`aj, niti ima bilokakvu prostornu dimenziju. Ono nijedakle ni ~ast ni vlast ovoga sveta i nemo`e se obuhvatiti ni~im ovoze-maqskim.

Carstvo Bo`ije je unutra{wido`ivqaj srca, ono je preobra`aj,radost i qubav u Duhu Svetome.

Carstvo Bo`ije je ose}aweunutra{weg jedinstva sa Bogom iispuwewe Duhom Svetim.

Carstvo Bo`ije je qubavkojim gori na{e srce prema Bogu iprema bli`wima...

Dakle, Carstvo Bo`ije jedo`ivqaj Srca.

Bla`eni su ~isti srcem, jer }eBoga videti. (Mt. 5,8)

Boga }e videti oni kojio~iste svoje srce od greha, zla i odmr`we... Zle `eqe na{eg srca su te

koje nas spre~avaju da vidimo Boga usebi i da do`ivimo i osetimoCarstvo Bo`ije u nama.

Molitva, post, pokajawe iispovest, pa`wa nad sobom, nad svo-jim mislima, ose}awima, re~ima idelima i pri~e{}e Svetim tajnamaHristovim slu`e za o~i{}ewe srca iispuwewe Duhom Svetim. To su sred-stva za dostizawe Carstva Bo`ijeg unama, koje se nakon izlaska du{e iztela nastavqa u budu}em `ivotu, a poVaskrsewu u ve~noj radosti i jedin-stvu svih vernih sa Bogom i me|usobom.

Dakle, put pravoslavnoghri{}anina se sastoji u unutra{wojborbi sa svojim strastima i r|avim`eqama u ciqu oslobo|ewa io~i{}ewa srca, zatim u ja~awu vrli-na i dobrih dela, kada se u du{ipojavquju mir i spokojstvo, radost ilepota i blagodeti Bo`ijom izvirelik Bo`iji, onaj koji je sve u svemu ipre svih, izvor i temeq na{eg ivota,koji je svuda prisutan i sve ispuwa-

va...Tada, dolazi do unutra{we

spoznaje i prosve}ewa, tada vi{e negledamo delimi~no kao u ogledalu,tada se sa Bogom susre}emo licem ulice, prepoznajemo sebe i Wega, tadashvatamo da smo deca Bo`ija, da smobogoliki i tada dolazi do tre}efaze duhovnog uzdignu}a, a to jeobo`ewe, koje se prostire i uzrastado u beskona~nosti jer je beskona~anonaj po ~ijem smo liku stvoreni i koje temeq i izvor na{ega bi}a i`ivota.

To je Carstvo Bo`ije koje je unama, to je Carstvo za koje je Hristosrekao: “Ono {to qudsko oko ne vide iuho ne ~u i u srce ~ove~ije ne u|e, to jeBog pripremio onima koji ga qube...“(1. Kor. 2,9)

To je ono za ~im ~ezne svako`ivo bi}e, ono {to `eli i ~emu senada...

A, sada ostaju vera, nada,qubav, ovo troje, ali od wih, najve}aje Qubav... (1. Kor. 13,13)

Pi{e: Nenad Jovanovi}maranata.jovanovic@gmail.com

CCAARRSSTTVVOO BBOO@@IIJJEE JJEE UUNNUUTTRRAA UU VVAAMMAA

P R I R O D A I Z D R A V L J E

25www.serbianmirror.comSeptembar 2016.

GLAVNE DOBROBITI MEDA ZA ZDRAVLJE I KAKO

PREPOZNATI PRAVI MEDMed se koristi u raznim kulturama

{irom sveta poslednjih 2.500godina. Dok su brojne

zdravstvene prednosti meda uvrstile ga kaobitan element tradicionalne medicine,nau~nici takodje istra`uju koristi povezaneza modernu medicinu, naro~ito kada je upitanju le~enje rana.

[ta med ~ini tako popularnim{irom sveta? Najverovatnije je to lako}akojom se mo`e jesti. Mo`e se jesti direkt-no, staviti se na hleb kao namaz, pome{atise sa sokom ili nekim drugim pi}em kaozasladjiva~ umesto {e}era, ili se pome{ati satoplom vodom, sokom od limete, cimetom iostalim biljkama kako bi se napravio lek.

Zdravstvene dobrobiti meda

1. Smanjuje ~ireve i drugegastrointestinalne poreme}aje

Skoro istra`ivanje je pokazalo datretmani medom mogu pomo}i kodporeme}aja kao {to su ~irevi i bakterijskigastroenteritis. Ovo mo`e biti povezano satime da je med antibakterijski jer p~eledodaju enzim medu koji proizvodi hidrogenperoksid.

2. Pove}ava atletsku sposobnostOlimpijski sportisti jo{ u Staroj

Gr~koj jeli su med i su{ene smokve kakobi pobolj{ali svoje rezultate. Ovo je potvrd-jeno modernim istra`ivanjima koja supokazala da je med odli~an u odr`avanjunovia glikogena i pobolj{anju vremena opo-ravka mnogo bolje od drugih zasladjiva~a.

3. Smanjuje ka{alj i iritaciju grlaMed poma`e kod ka{lja, naro~ito

med od heljde. U istra`vanju sprovedenomna uzorku od 110 dece, samo jedna dozameda od heljde bila je jednako efiksana kaojedna doza dekstrometorfana u olak{avanju

no}nog ka{lja i lak{eg spavanja.

4. Reguli{e nivo {e}era u krviIako med sadr`i proste {e}ere, nije

isto kao i beli {e}er ili ve{ta~kizasladjiva~i. Njegova ta~na kombinacijafruktoze i glukoze zapravo poma`e telu dareguli{e nivo {e}era u krvi. Neki medoviimaju nizak hipoglikemijski indeks, tako dane uzdrmavaju va{ nivo {e}era u krvi.

5. Le~i rane i opekotineSpoljna upotreba meda se pokaza-

la kao efikasan i konvencionalan tretman.Pretpostavlja se da kombinacija efektasu{enja prostih {e}era i antibakterijskeprirode meda stvaraju ovaj efekat.

6. Deluje kao probiotikNeki tipovi meda

imaju velike koli~ine zdravihbakterija. Ovo uklju~uje do6 vrsta latkobacila i 4vrste bifidobakterija.Ovo mo`e objas-niti brojna ter-apeutska svojstvameda.

7. Bogat vitaminimai mineralima

Med sadr`i brojne vitamine i min-erale, a tip i kvalitet vitamina i mineralazavisi od tipa cve}a koji se koristi. Obi~no,med sadr`i vitamin C, kalcijum i gvo`dje.Ako proverite sadr`aj vitamina i minerala ubilo kom drugom {e}eru, vide}ete da jekoli~ina neznatna ili da je nepostoje}a.

8. Dobar za ko`uAntibakterijska svojstva meda su

naro~ito korisna za ko`u i kada sekoristi sa drugim sastojcima,mo`e biti hranljiv iosve`avaju}i.

9. Ja~a imuni sistemAntioksidansna i antibakterijska

svojstva meda pobolj{avaju probavni sis-tem i poma`u vam da ostanete zdravi i dase borite protiv bolesti. Po~nite svaki danpro~i{}avaju}im tonikom, ako `elite davidite ove zdravstvene koristi od meda:pre doru~ka, pome{ajte ka{iku meda i soka

od limuna od polovinejednog limuna u{olju tople vode i

popijte.

10. Poma`e mozguIstra`ivanja su pokazala da

med sadr`i prirodne antioksidanse i ter-apeutska svojstva koja spre~avaju opadanjekognitivnih sposobnosti, demenciju ipove}avaju cirkulaciju mozga.

Kako prepoznatipravi med

Ako `elite da dobijete najvi{ekoristi iz meda, njegova ~istota je ono {tobi trebalo da proverite. Evo kako mo`eteproveriti ~istotu meda kod ku}e:

1. Test palcemStavite kapljicu meda na palac,

pogledajte da li se {iri okolo ili razliva.Ako se to de{ava, znajte da med nije ~ist,jer ~ist med ostaje netaknut na palcu.

2. Test vodom:Napunite ~a{u vodom. Dodajte

supenu ka{iku meda. Ve{ta~ki med }e serastvoriti u vodi i vide}ete ga oko ~a{e.Nasuprot tome, ~ist med }e pasti ta~no nadno ~a{e.

3. Test plamenomUzmite suvu {ibicu. Umo~ite je

direktno u med, a zatim povucite {ibicu okutiju. Ako je med ~ist, onda }e se {ibicasa lako}om zapaliti. Plamen }e isto takopaliti med, a ukoliko med nije ~ist, {ibicase ne}e zapaliti.

Izvor: sajt www.kodren.com

26 Oktobar 2016.

A S T R O L O G I J A

OVANPosao: Oktobar }e za

ve}inu vas biti mesec za prego-varanje u svim sferama profesion-alnog anga`mana, {to }e koristitionima koji imaju ve} nekeposlovne planove, ali i onima kojitek tra`e ne{to za rad. Buditepripremljeni i besprekorno organi-zovani. Iskoristite svoje diplo-matske ve{tine, koje }e vas spasitiu mnogim konfliktnim situacijamasa kolegama i nadredjenima.O~ekujte mnogo bolje finansije odonih u prethodnom periodu, pa slo-bodno ulo`iti vi{e u neki poslovneinvesticije, najbolje u nekretnine.Ljubav: Ovo je odli~an period zapobolj{anje komunikacije, pa zatootvoreno razgovarajte sa part-nerom o svim problemima, jer}ete oboje biti u mogu}nosti darealno sagledate situaciju iuspe{no re{ite sve ono {to vamsmeta. Oktobar je pogodan meseci za sve slobodne Ovnove. Ovo jeodli~an period da napravite korakka tome da vi{e ne budete sami iusamljeni, jer }ete imati dostauspeha u pronala`enju novog,kvalitetnog partnera.Zdravlje: Ose}a}ete se poletno,sre}no i ispunjeno, zbog uspeha nasvim poljima, a to }e se odraziti ina dobro psihosomatsko stanje.Vodite ra~una da ne precenitesvoje fizi~ke i mentalne kapacitetei time iscrpite organizam. U`ivajteu lepim jesenjim danima i sport-skim aktivnostima na ~istom vaz-duhu.

BIKPosao: Ovo je defini-

tivno va{ mesec, kadasu poslovni uspesi u pitanju,

pa bi trebalo samo da date svojmaksimum i bi}ete veoma produk-tivni. U vama }e se stvoriti potre-ba za takmi~enjem. Savr{eno jevreme da organizujete svaki svojposlovni korak, te da izgladite sveprobleme sa kolegama i poslovnimpartnerima. Informacije do kojih}ete dolaziti pomo}i }e vam utome da sve {to radite rezultirauspehom.Ljubav: Period koji je pred vamazahteva da budete u savr{enombalansu, kako ne bi do{lo doproblema u vezi. Radite nauspostavljanu stabilne komu-nikacije sa partnerom, kako bisteprevazi{li sve nesuglasice.Sobodni Bikovi ne `ele da preda-ju srce bilo kome. Zbog toga, ovo}e biti mesec pun dru`enja, zan-imljivih poznanstava i

neobaveznog flerta.Zdravlje: Poslu{ajte potrebesvog tela, ve`be i dijeta bi vamdobro do{li, kao i ne{to vi{esna.

BLIZANCIPosao: Svi oni kojise bave bilo kojom

vrstom javne komu-nikacije (transport, telekomu-nikacije) i prodajom, ima}eveoma velike uspehe, pa se potru-dite da iskoristite period koji jepred vama. Mogu}a su mnogob-rojna poslovna putovanja, uzemlji i inostranstvu, pa }ete ost-variti zna~ajna poznanstva i pri-jateljstva koja vam mogu koristi-ti. Nezaposleni imaju mogu}nostda kroz sezonske poslove dodjudo stalnog.Blizanci koji trenutno nisuzaposleni, imaju velike mogu}nostida se to promeni.Ljubav: Ovo je jedan odnajboljih perioda za va{e ljubavneodnose. Oni koji su u braku ilistabilnoj vezi, svoj odnos mogupodi}i na vi{i nivo, ukolikoorvoreno razgovaraju o potrebamai `eljama. Slobodne Blizanceo~ekuju nove veze, pa je vrlomogu}e da se jedno lepo poz-nanstvo pretvori u kvalitetnuvezu.Zdravlje: Vodite ra~una o svomzdravlju i poslu{ajte svaki znak

koji vam organizam {alje, kako nebiste stvorili ve}e zdravstveneprobleme.

RAKPosao: Ovo }e biti

naporan poslovni mesec,po koli~ini i te`ini posla, aili iveoma uspe{an. Emotivni `ivot }evam pomo}i da budete opu{teniji,jer posao donosi mnogo obaveza istvari kojima }ete morati da “vla-date“, kako biste ostvarili sve cil-jeve.Ljubav: Mnogo toga zanimljivogvas o~ekuje na ljubavnom polju.Ose}a}ete se veoma energi~no ipoletno, a to }e uticati na `elju zaintenzivnijim ljubavnim odnosom ive}im zbli`avanjem sa stalnimpartnerom. Za slobodne Rakoveoktobar }e biti mesec zabave,dru`enja uz dosta flerta ineobaveznih susreta. Ne}ete imatipotrebu za “dubokom“ ljubavlju,vi{e }e vas interesovati ose}ajzaljubljenosti, koji }e uticati na toda imate dovoljno energije za sve{ta radite.Zdravlje: Povedite ra~una ozdravlju i polako planirajte nekikra}i odmor sa porodicom ilibliskim osobama. Vreme provede-no uz drage osobe u~ini}e da seose}ate bolje i da}e vam vi{eenergije da bolje i br`e re{ite svakinovi problem.

LAVPosao: Oktobar je

veoma dobar mesec zauspe{ne karijere kod skoro svihLavova, bez obzira na to ~ime sebave. Poku{ajte da sve ono {tozamislite i realizujete. Vreme je dasve svoje ideje i planove po~neteda sprovodite u delo, jer }e seisplatiti, a svaki projekat kojibudete zapo~eli bi}e dovr{en. Ikada su finansije u pitanju, mesecpred nama vam donosi dostapobolj{anje. ~ak mo`ete sasvimslobodno ulo`iti u neki novi posao,ukoliko ste to ve} planirali.Ljubav: Lavove o~ekuju manjeturbulencije ako su u braku ilidu`im vezama. Nesporazumemo`ete sami inicirati, ukoliko nepoka`ete vi{e empatije irazumevanja za partnerove potrebe.Budite malo ose}ajniji, smireniji,jer }ete tako re{iti apsolutno svakiproblem. Slu{ajte vi{e svoju intuici-ju od saveta “du{ebri`nika” izporodi~nog ili prijateljskogokru`enja. Ovo va`i i za slobodneLavove, ukoliko pravilno pro~itateznakove koji vas navode na nekuosobu, mo`ete ostvariti lepu ikvalitetnu vezu.Zdravlje: Dosta rada obele`i}eperiod koji vam sledi, zato moratebrinuti o sebi, te vam se savetujeda uvek budete dovoljno naspavani,jer }e samo kvalitetan san u~initi

da budete uspe{ni na svakom polju.Nadjite vremena za svoju omiljenurelaksaciju.

DEVICAPosao: Sve }e u

narednom periodu bitipodredjeno finansijama. Najbolje bibilo da se posavetujete sa osobomkoja je stru~na, u vezi sa ulagan-jem i investicijama, jer vas samoizbalansiran odnos mo`e dovesti douspeha koji pri`eljkujete.Verovatno }ete koristiti {arm i mo}zavodjenja, kod re{avanja nekihposlovnih dilema, {to }e vasdovesti do ispunjenja ciljeva, kojeve} dugo imate u glavi.Ljubav: Kada su ljubav i emocijeuop{te u pitanju, potrebno je darazmi{ljate o kompromisima.Nemojte da stvari radite samoonako kako vama odgovara, ve}poslu{ajte i drugu stranu, pa }etetako izbe}i brojne konfliktnesituacije. Tokom narednog periodana va{e emotivne odnose }e dostauticati va{e finansijsko stanje,budu}i da }e vas manjak novca~initi nervoznim, pa }ete toprenositi i na svoje voljene. Tako}e biti i u odnosu na partnera,porodicu i prijatelje. Strpite se iprimirite, jer bliske ljude ne bi tre-balo da zamarate svojim problemi-ma, oni su tu da se ose}ateopu{teno i sigurno.Zdravlje: Dosta ste napeti i previ{erazmi{ljate o svemu {to radite, pavam je potreban odmor, ili ne{to{to }e ~initi da se ose}ate relaksir-ano i odmorno, kako biste moglisve da izvedete do kraja {to ste izamislili.

VAGAPosao: Moto za ovajmesec za vas je – u~ini

to odmah! Nemojte da ~ekate,zgrabite priliku! Bi}ete motivisaniza sve, ali samo vodite ra~una otome da dobro raspodelite svojevreme i energiju Ovaj period jedobar za komunikaciju i otvorenerazgovore. Svoju ve{tinu izra`avan-ja mo`ete iskoristiti i za samopro-mociju i oglase u kojima reklami-rate svoj rad. Ovo je dobar periodi da radite na sebi i razvijanjuznanja i ve{tina. Dobri ste u ubed-jivanju i “diplomatskim” razgov-orima.Ljubav: U ovom periodu }eteimati prilike da razgovarate sa part-nerom o svemu {to vas je ikadamu~ilo. Bi}ete u stanju da kon-struktivno razgovarate sa partneromo budu}nosti va{e veze i o tome ukom pravcu }e se va{ odnos razvi-

HOROSKOP ZA OKTOBAR 2016.

DOPISNA [KOLA ASTROLOGIJENajbr`i na~in da nau~ite za 10 meseci:

-NATALNU ASTROLOGIJU i osposobite se za samostalno tuma~enje Natalne karte;-PREDIKTIVNU ASTROLOGIJU i samostalno prognozirate dogadjaje.

Kontakt:E-mail: astrotarget@yahoo.com, branka1812@yahoo.com

Skype: astro.target, branka-belgrade Tel. +381 64 565-0149.

A S T R O L O G I J A

jati. Ovo je jedan dinami~an period i sigurnovam ne}e biti dosadno, bez obzira na to dali ste u vezi ili ne.Slobodne Vage }e verovatno to i ostati iovog meseca ukoliko ne pronadju nekogako }e im zaista odgovarati. Vi jednostavnone `elite da tro{ite vreme na ne{to {to nemaperspektivu. Zbog toga }ete mo`da nekomedelovati hladno i neprijatno.Zdravlje: Va{ optimizam, dru`enje i komu-nikacija sa pozitivnim ljudima, znatno ceuticati na to da se zdravstveno dobroose}ate. Ipak, reagujte na svaki signal kojivam telo {alje.

[KORPIJAPosao: Ovo je generalno dobarperiod za posao, naro~ito uko-

liko se bavite poslom koji uti~e nave}i broj ljudi ili celu dru{tvenu zajednicu,kao {to su recimo brojna humanitarna zani-manja. Bi}ete vrlo efikasni u komuniciran-ju. Ne pla{ite se da budete inovativni,proaktivni. Takodje, bi}ete naro~ito zain-teresovani za ostvarivanje prisnih, pri-jateljskih odnosa sa kolegama na poslu, {toce pozitivno uticati na kvalitet va{eg tim-skog rada.Ljubav: Za {korpije koje su u vezi ovo }ebiti sjajan period da se zbli`e sa partneromi to na nekom romanti~nom putovanju,daleko od svih. To }e biti savr{en na~in dase posvetite jedno drugom i oja~ate svojuvezu za koju kao da niste imali dovoljnovremena u poslednje vreme i koju ste zbogposla zapostavili. U ovom periodu seopustite i zaboravite na sve probleme. Sadaste tu samo va{ partner i vi. Ukoliko steslobodni, shvatite da ne mo`e sve da budesavr{eno i da va{ partner ne mora bitisavr{en. Prestanite da se optere}ujete detalji-ma. Ba{ te sitne nepravilnosti i nesavr{enos-ti zvane “mane” mogu biti vrlo intrigantne.Zdravlje: Bi}ete veoma impulsivni ovogmeseca te vodite ra~una o svojim naglimreakcijama. Potreban vam je odmor odsvega i svih, `ele}ete da pobegnete daleko,da se izolujete i posvetite se samo sebi i

svojim ose}anjima.

STRELACPosao: Kada je re~ o poslu, bi}e

vam va`no da budete sistemati~ni, ta~ni idobro organizovani. Bi}ete brzi, ali preciznii ovaj period je zaista dobar bez obzira nato ~ime se bavite. Znate koliko mo`ete idr`ite se svojih standarda, a to dovodi douspeha, polako ali sigurno.Ljubav: Bi}ete raspolo`eni za ljubav i pros-to }ete zra~iti nekom toplinom. Koliko godda ste sa partnerom, u ovom periodu }evam najva`nija biti upravo ta “fizi~ka“ljubav. Stalo vam je do dobrog seksa ipotrudi}ete se da uradite sve {to je u va{ojmo}i da taj aspekt veze {to vi{e osve`ite iu~inite zanimljivim. Budite sigurni da part-ner ne}e mo}i da vam odoli! Ukoliko ste ubraku, mo`da vas o~ekuje pro{irenjeporodice. O da, beba mo`e biti tik iza ugla!Nemojte se pla{iti, prosto }ete imati potre-bu za tim. Ako pak ve} imate decu,ose}a}ete da im je potrebno vi{e va{epa`nje i ljubavi. ^ak i ako ste slobodni,ne}e vam biti dosadno. I kod vas va`i ve}

pomenuto ljubavno raspolo`enje, a ako seanga`ujete po tom pitanju, va{ status vezese lako mo`e promeniti. Izlazite, dru`ite se,a ako vam prijatelji predla`u nekog, razmis-lite dvaput i nemojte da odbijate “na prvuloptu“. Osim toga, mo`da }ete zanimljivuosobu upoznati i putem dru{tvenih mre`a.Zdravlje: Sre}a na ljubavnom i poslovnomplanu odrazi}e se i na va{e zdravstvenostanje, koje }e biti izvanredno. Buditeobazrivi samo sa kalori~nom hranom, koje}e biti u izobilju na raznim proslavamakojima }ete prisustvovati.

JARACPosao: Generalno, ni{taposebno se ne}e promeniti

ovog meseca, a ukoliko ste dosada uspe{no poslovali, takva situacija }ese i nastaviti. Nekako }ete uvek biti u cen-tru pa`nje zbog svog rada, a osim toga,ovo je i dobar period kada su finansije upitanju.Ljubav: Ovog meseca, vama }e odnos saporodicom biti na prvom mestu, naro~itoukoliko i sami imate partnera i decu. Va{apotreba da ponovo budete mladi i detinjastidodatno }e vas zbli`iti sa njima. Bi}e vamveoma va`no da proverite da li va{ odnosraste i razvija se ili “tapka“ u mestu. Svakirazgovor sa partnerom o toj temi lako mo`epromeniti stvari nabolje. Ukoliko ste slo-bodni, mogu}e je da }ete na nekom puto-vanju upoznati osobu koja }e vam se jakodopasti i sa kojom }ete `eleti da se upustiteu flert, a mo`da i ne{to vi{e.Zdravlje: Ovaj period, sre}om, ne donosimnogo zdravstvenih problema. Unesite {tovi{e optimizma u sve pore svog `ivota.Radite ono u ~emu u`ivate i sa ~im }ete bitisre}ni.

VODOLIJAPosao: Mo`da }ete se suo~iti sanekim problemima na poslu, ma

koliko oni delovali zna~ajno, neposve}ujte previ{e pa`nje detaljima, ve} seoslonite na svoju intuiciju i veru u sebe!Ovo je period kada }ete na lak{i ili te`ina~in nau~iti da ponekad morate da seudaljite od onoga {to vas frustrira i o tometreba da po~nete da razmi{ljate glavom, ane srcem. Budite racionalniji. Su{tinska poz-itivna promena se mo`e desiti na poljufinansija.Ljubav: Ako ste u braku ili u stabilnojvezi, ovo ce biti mesec posve}enosti part-neru. Na vama ~udan na~in uspostavi}eteharmoniju i sve }e se odvijati po `elji part-nera, a va{oj buntovni~koj prirodi to ne}esmetati. U`iva}ete u svemu {to va{eg part-nera mo`e usre}iti. Ako ste slobodni, bi}etestrastveni i raspolo`eni za ljubav. Ne}e vambiti problem da se povremeno upustite uneku avanturu bez obaveza. Samo nemojtebiti previ{e egoisti~ni jer mo`ete propustitisjajne stvarp koje su vrlo verovatne u tokuovog meseca.Zdravlje: Generalno, ovo je uspe{an meseci sigurno }ete nau~iti mnogo toga {to }evam biti korisno za o~uvanje stabilnogzdravlja. Savete zvani~ne medicine sve vi{e}ete zamenjivati alternativnim na~inomo~uvanja zdravlja.

RIBEPosao: Za vas je veomava`ani timski rad i komunikaci-

ja, kada je u pitanju posao. Klju~dobre komunikacije su ta~ne informacije islu{anje. Umete da privu~ete pa`nju nasebe i dobro “prodate“ svoj rad. Ovogmeseca ne o~ekujte promene na poslovnomplanu, ostaje isti posao, iste obaveze, istaisku{enja… Ipak, trudite se da budetehladne glave i uvek dobro razmislite prenego {to na ne{to i odreagujete.Ljubav: Ukoliko ste u du`oj vezi ili brakuu kome ima i dece, mogu}e je da }e do}i donekog nesklada i nesporazuma sa partnerom.Ovo nije ne{to {to se ne mo`e prevazi}i, ali

oboje morate malo da smirite strasti iracionalno sagledate eventualni problem.Oboje imate potrebu da isterate svoje, alitako nikuda ne}ete sti}i. Usredsredite se nazajedni~ki cilj, a sve va{e razlike ostavite postrani. Slobodne Ribe }e mo`da promenitisvoj status veze i to }e biti ono {to su dugo~ekale i o ~emu su ma{tale. Sre}no!Zdravlje: U ovom periodu bi}ete pre-osetljivi, previ{e emotivni, nervozni,d`angrizavi, mnogo }ete razmi{ljati imu~i}ete sami sebe nepotrebnim brigama.Poku{ajte da se isklju~ite od svih trenutnih“problema” ili priu{tite sebi neku aktivnostkoja }e vas opustiti i smiriti, poput meditaci-je ili ~itanja knjiga sa pozitivnim temama.

ZAHVALNICAZahvaljujemo se Generalnom konzulatu

R.S.^ikago, Generalnom konzulatu R.S. u Njujorku

i Ambasadi Republike Srbije iz Va{ingtona na lepim ~estikama povodom na{eg

15-to godi{njeg jubileja.

Slavica Petrovi} sa redakcijomSrpskog Ogledala.

27Oktobar 2016. www.serbianmirror.com

F E L J T O N

Oktobar 2016.28

BR@E OD @IVOTA

Restoran ”[umatovac” jeuobi~ajeno i tog ranogpopodneva bio popunjen

ljudima sa estrade. @amor jepovremeno prerastao u buku ipriprostu galamu, ali kada se onapojavila na jednokrilnim vratimakafane, ~ija musava stakla odavnonisu videla sundjer i krpu, sve jemomentalno stalo, utihnulo.Pogledi znati`eljnih u nastalojti{ini, bili su uprti samo u njenompravcu. Nastali tajac je postojanoodolevao tihim, gotovo{aputaju}im komentarima i divl-jenjima prisutnih, ~ije interesovan-je za prido{licu nikako nije jen-javalo. Pozornost auditorijuma uizmaglici od duvanskog dima, makoliko taj kafanski skup bio malii ograni~en, ba{ joj je prijao i~inio je gordom i ponosnom.

Lakim korakom krenulaje prema stolu gde su je poznani-ci `eljno i{~ekivali. Iako u todoba dana praznih stolica u”[umatovcu” nikada nije bilo, zatren oka se jedna na{la prednjom. Sela je s vidnimolak{anjem, jer je upravo tim~inom postala samo jedna odgostiju, pa u nju tako niko sadanije morao, niti mogao napadnoda bulji. Atmosfera vreve ipovi{enih glasova, koja je takobila prisutna pre njene pojave,lagano se vratila u kafanu, koja jeu Beogradu decenijama bila pre-poznatljiva po okupljanjumuzi~ara i peva~a, ali u kojoj seza~udo nikada nije sviralo i peva-lo, veæ samo okupljalo zbog raz-govora, tra~arenja, prepri~avanjadogodov{tina, ogovoranja i, nar-avno, ugovaranja i sklapanja est-tradnih sporazuma. Gotovo istascena s po~etka ovog teksta senedugo zatim ponovila u trenutkukada je napu{tala ”[umatovac“.Neko tu i takvu privla~nost, kojunazivamo harizmom, ima u sebiod rodjenja i nosi je kroz ~itav`ivot , ali je ve}ina ne poseduje.Folk peva~ica Silvana Armenuli},o kojoj je ovde re~, svakako jepripadala onim prvim.

Bilo je, dodu{e, i kasni-je estradnih izvodja~a koji su, gdegod se na{li, svojom pojavomredovno predstavljali magnet zaone oko sebe...

* * *Iako to nekad zvu~i nel-

ogi~no, nekim javnim li~nostima,koje ve} dugo nisu sa nama,nezaustavljivo raste popularnost.Ovo je naro~ito karakteristi~no zaosobe kojima je `ivotni put prek-inut na tragi~an na~in. Kod nas jeu tom smislu svakakonajupe~atljiviji slu~aj folkpeva~ice Silvane Armenuli},koja }e se posle u`asne sao-bra}ajne nesre}e 10. oktobra1976. godine zauvek preseli-ti u – legendu!

Ali pre tog dogad-jaja, pri~a o njoj zaslu`ujeposebnu pa`nju, ba{ kao ipo{tovanje zbog svegaonoga {to je morala da pre-turi preko glave kako bipostala jedna od istinskihheorina doma}e estrade.Uostalom, njene pesme se idanas sa podjednakompa`njom slu{aju, bez obzirana sklonost prema nekojodredjenoj vrsti muzike.

* * *Njen `ivot je bio

sve osim puste romantike, ukojoj nastojimo da ono {toje lepo zauvek zadr`imo use}anju, a lo{e odmah zab-oravimo.

U domuposlati~ara Mehmeda idoma}ice HajrijeBarjaktarevi} iz Doboja,dve godine pre po~etkaDrugog svetskog rata, biloje veselo i sve~ano.Pristiglo im je tre}e dete.Rumenoj i zdravojdevoj~ici su nadenuli imeZilha. PorodicaBarjaktarevi}, cenjena umahali, u poratnom vre-menu se brzo pro{irila,po{to je mala Zilha u rela-tivno kratkom periodudobila jo{ sedmoro bra}e i sestara.Nije ni malo bilo lako prehranititolika usta u neizvesnim godinamakoje su sporo prolazile, a gladpostajala uobi~ajena svakodnevni-ca. Barjaktarevi}i, kao i tolikodrugih ljudi zahva}enih beznad-jem, nisu bili mimo sveta, ali senekako `ivelo, krpio kraj s kra-jem… Zilha je u jednom trenutkuobolela od te{kog oblika difterijei jedva su je spasili, ali je njenmladji brat Hajrudin umro nakonujeda besnog psa.

Ocu Mehmedu je veomate{ko pala Zilhina bolest i smrtsina, pa je utehu naj~e{}e tra`io ualkoholu. Osamio se i potpunozapostavio svoje najbli`e. NikadaZilha nije zaboravila te dane. Kao

da je ve} tada po~ela da senavikava na neda}e i `ivotnepote{ko}e, koji }e joj biti ~estisaputnici. Sa velikom rado{}u jekrenula u osnovnu {kolu, koju jedo`ivela kao privremeni spas odonoga {to se pred njenim krupn-

im, lepim i znati`eljnim o~imasvakodnevno odigravalo uroditeljskom domu. Porodi~nudramu je zamenila {kolskimmirom. Tu je prvi put i do{la ukontakt sa muzikom. Kao ~lan

muzi~ke sekcije, po~ela jeda svira – mandolinu! Uvi{e navrata se sa timinstrumentom pojavljivalana razrednim priredbama,gde je shvatila {ta zna~istajati pred publikom, svi-rati i na kraju dobiti aplauz.Nedugo zatim, na sli~nimskupovima je dobila {ansu ida zapeva, {to joj je done-lo novo uzbudjenje i za~eloose}aj uzvi{enosti kojenikako nije umela da objas-ni. Upravo to nadahnu}e jeZilhu navelo da sve ~e{}epeva, ali lagano i zapostavl-ja {kolu. Razmi{ljala je ~aki da je potpuno napusti,pobegne od oca, majke ibra}e i tako zapo~ne sanastupima u obli`njojkafani, gde je jedanorkestar ve} du`e tra`io

mladu i darovitu peva~icu. Zatako ne{to je imala dovoljnorazloga: uslovi `ivota u njihovojku}i su bili sve – te`i! Gotovoneizdr`ljivi! Mehmed se nijetreznio, gladovali su, a Hajrija jesve ~e{}e govorila da Zilha ba{ ine mora vi{e da se {koluje, jer jenau~ila da ~ita i pi{e, ali i da jojje mo`da vreme da ispuni tradi-cionalnu devoja~ku obavezu – dase uda! Njoj to, naravno, nijepadalo na pamet!

Medjutim, tokom jedeneod poseta tetki u Sarajevu, hrabrai puna samopouzdanja, odlu~ila jeda daleko od roditeljskih o~iju iku}nih briga zapo~ne da se bavipevanjem. Imala je tada samo{esnaest godina, veliku i iskrenu`elju da se sa mikrofonom u ruka-ma doka`e i tako sebi i svojimaobezbedi koru hleba. Odva`no jezakora~ila u jednu od lokalnihkafana, punu pripitih ljudi `eljnihzabave i dobre pesme, {to je onauspela da iskoristi na najboljimogu} na~in.

Dosta kasnije }e se Zilhaprise}ati tog trenutka, opisuju}i gakao ”opojni miris kafane, kome jete{ko bilo odoleti“. Tamo se, iakobez ikakvog `ivotnog i peva~kog

iskustva, ose}ala kao kao riba uvodi, kao u svojoj prirodnoj sredi-ni kojoj du{om potpuno pripada.Znala je da joj posle prvogaplauza, odu{evljenih usklika irazbijanja ~a{a tokom pevanja,povratka na staro u stvari – nema!

Lagano se Sarajevom{irila pri~a o devoj~ici ~iji glas”bode pravo u srce” i koja pes-mom pravi lom gde god se pojavi.Kako je svake ve~eri nastupala udrugoj kafani, trebalo je samopogoditi u kojoj }e od njih biti teno}i. Iako je posle izvesnog vre-mena po`elela da krene dalje,ose}aju}i zov uspeha kome jete`ila, u sarajevskim kafanama sezadr`ala du`e nego {to je to nam-eravala. Razlog tome vredipotra`iti u samo jednoj okolnosti –pevanje po kafanama, gde je ”ke{”najcenjenija roba! Takav `ivotpostaje navika i te{ko je od toga seodvi}i. Zarada Zilhe Barjaktarevi}od pevanja, pedesetih godinapro{loga veka, nije bila zanemarlji-va, pa je mogla da izdr`ava nesamo mnogobrojnu porodicu uDoboju, ve} i samu sebe.

Kako je time ve}odredila `ivotni put, nastojala jade peva {to ~e{}e i svuda gdesu je pozivali. Ta~no je da nas-tupi svake ve~eri imaju svojusurovu cenu, ali mlada Zilha tuvrstu tereta i pote{ko}a jo{ nijeose}ala. Naprotiv. Davala je svenajbolje od sebe. U kojoj god bikafani njeno pevanje bilonajavljeno, sva mesta su dvadana unapred bila rasprodata!Gazde su bile prezadovoljne, aliuprkos ~injenici da su im objek-ti radili ”punom parom”, premanjoj nisu bili previ{e izda{ni.Takav odnos joj nije smetao, jerje zadovoljstvo pronalazila uinterpretaciji i saznanju da jeljudima u kafani, u pravomsmislu te re~i, bila zadovoljstvoza du{u.

A umornim radnicima,koji rade od jutra do sutra, bila jei praznik i – o~aj! Masovno sudolazili da je vide, ~uju i popijusamo jedno pi}e s nogu, ali suostajali do zore i zatvaranjakafane. A jo{ kada bi najavila: ”Asada, pesma samo za dru{tvo u}o{ku“ – kako da se iz kafane odei ne naru~i bar jo{ jedna tura!

nastavi}e se

Specijalno za na{e ~itaoce prenosimo najzanimljivije odlomke iz knjge Aleksandra Gajovi}a ”ZA DRU[TVO U ]O[KU”.

Knjiga govori o `ivotnim pri~ama legendarnih peva~a kafanske boemije.

SILVANA ARMENULI]

Knjigu ”Za dru{tvo u }o{ku”mo`ete poru~iti preko

nas cena $15

1.deo

29www.serbianmirror.comOktobar 2016.

^ E S T I T K E I M E D I J I

U ^ i k a g u :Voji Vla, Sne`ani Drenovac

Biljani Miljkovi} i Ljubi{i Srejovi}u.

Srecan rodjendan DraganuVujosevicu, prijatelji isaradniku Ogledala `eliSlavica sa redakcijom.

PONUDE ZA POSAO

Potrebar kuvar, kao i osoblje za rad u restoranu:{ankerice/{ankeri i konobarice/konobari. Isto~no-evropski restoran &

bar AVENUE –BG (Elk Gove Vilalage)Nudi srda~nu atmosferu, fleksibilno radno vreme i vi{e od toga!

Iskustvo dobro do{lo, ali nije neophodno.Preferiraju ljude koji govore jezike isto~ne Evrope:

Bugarski, srpski, makedonski…Prijave za posao li~no na adresi:

1000 E Higgins Rd., Elk Grove Village,IL-60007Poslati rezimena e-mail : avenuebg@aol.com

Ili pozovite Neli : 773.470.5589 / 847.979.2222www.BGavenue.com

****Potrebni ambiciozni ljudi za marketinski rad u redakciji Ogledalo.

Zainteresovane osobe javite se na: ogledalo@gmail.comIli na tel: 773.744.0373

****Potrebni volonteri za pomo} i rad na Srpskom filmskom festivalu ^ikago,

kao i mlade, lepe devojke koje bi u ulozi manekenki prikazale modelemodne ku}e ISKON iz Begrada u sastavu festivala.

Zainteresovani pozovite na: 773.744.0373

***

BRA^NA PONUDAOsamdesetogodi{nji udovac tra`i `ensku osobu od 45-60 godina, a

mo`e i mladja, sposobna za ku}ne poslove i pomo} doma}inu. Zauzvrat: penzija u Republici Srpskoj u iznosu od 400km

Zainteresovane osobe pozovite na telefon:773.883.1028 Vasilija Radonji}a

M A L I O G L A S I

Cici - Rosi Toman, Sre}an rodjendan i dug `ivot `eli Slavica sa redakcijom.Iskrenim ~estitkamapridru`uje se i Mira sa svojima iz Kana.

Miki Teofilovi}u, dug `ivot,pun sre}e

i zdravlja `ele: Bojana Majka

Javorka i kuma

Slavica sa redakcijom

Ogledala.

- VVIICCEEVVII - VVIICCEEVVII - VVIICCEEVVII - VVIICCEEVVII -VVIICCEEVVII - VVIICCEEVVII - VVIICCEEVVII - VVIICCEEVVII -

30 Oktobar 2016.

V E D R A

Dobriša Cesari}Slap

Te~e i te~e, te~e jedan slap;

Što u njem zna~i moja mala kap?Gle, jedna duga u vodi se stvara,

I sja i dr{}e u hiljadu šara.

Taj san u slapu da bi mogo sjati,I moja kaplja poma`e ga tkati.

Tiho, o tiho govori mi jesenTiho, o tiho govori mi jesen:

Šuštanjem liš}a i šapatom kiše.Al zima srcu govori još tiše.

I kada snije`i, a spušta se tama,U pahuljama tišina je sama

OOLLIIMMPPIIJJSSKKII [[AAMMPPIIOONN IIZZ RRIIJJAA

Kakva je razlika izmedjuSrpkinje i Francuskunje?

Francuskinja sa levestrane ima muza, a sa desneljubavnika. I iza sebe imasumnjivu proslost i sjajnubuducnost.

A na glavi ima sesir.

Srpkinja sa leve straneima kese, sa desne decu. Izasebe ima sjajnu proslost,ispred sebe ne – vidibuducost.

A na glavi ima muza!***

- Draga Sre|an ti rodjen-

dan! - Hvala dragi, a {ta si mi

kupio? - Se}a{ se onog roze mer-

cedesa, kojeg jako `eli{?- Da, da!!!

- Pa, kupio sam ti keceljuu toj boji!

***Pita mu` `enu:- @eno {ta ima za ru~ak?- Nema ni{ta!- Pa ni ju~e nije bilo

ni{ta...- Pa kuvala sam za 2

dana.

KKAARRIIKKAATTUURREEAALLEEKKSSAANNDDAARR BBLLAATTNNIIKK

Za Ogledalo specijalno skandinavke radi Jovan Novakovi}

P O R U K E

31www.serbianmirror.comOktobar 2016.