PORFIRIJE IVANOV

PREKALJIVANJE,

BOSONOGO

HODANJE,

GLADOVANJE

Prevods ruskog: Slobodanka Kalauzović

Beograd septembar 2005.

Sadr�aj

Uvod 9

BIOGRAFIJA 11

Sistem prirodnog ozdravljenja po metodi Porfirija Ivano 25

Sta me je navelo na ideju prckaljivanja?

(iz ličnih bele�ki Ivanova) 27

POČETAK Put i etape mog prekaljivanja 30

Rezultati mog prekaljivanja 36

Moj metod prekaljivanja 40

Kurs trenutnog prekaljivanja 42

Tridesetčasovni kurs prekaljivanja 45

Ceo, godi�nji kurs prekaljivanja 49

SISTEM PORFIRIJA IVANOVA 54

ČEDO 55

Tkjne lekovito-ozdravljujućeg prekaljivanja 71

Praktični savcti za praktikovanje sunčanih procedura 74

�ivototvorni zraci sunca 75

Čist vazduh - eliksir zdravlja 81

Vazduh kao sredstvo za sprečavanje i lečenje bolesti 87

�uma - izvor zdravlja 91

"ČEDO" U VA�EM �IVOTU.

UTOPIJA ILI REALNOST? 100

Donesite odluku! 101

Učenje �ivi i razvija se 104

Eksperiment dug pola veka 111

Priča sledbenika sistema Porfirija Ivanova 116

Iz lične bele�ke Ivanova:

"Nedavno sam napunio 85 godina. Pedeset sam posvetio praktičnom tra�enju puteva za zdrav �ivot. Zarad toga sam svakodnevno otkrivao različite osobenosti prirode, a posebno njene surove strane. Prepun sam �elje da svoje iskustvo predam na�oj omladini i svim ljudima. Ovo je moj poklon njima."

Uvod

Ova knjiga namenjenaje onima koji veruju, ili su spremni da poveruju u snagu ozdravljenja, onima koji �ele da se izleče od bolesti i da ojačaju svoje zdravlje, ali ne znaju kako to da učine, i od čega da počnu.

Na�alost, mnogi, tek kada im je zdravlje već ozbiljno naru�eno, počinju da ga procenjuju i da vode racionalan način �ivota. Duboko gre�e oni koji se nadaju da će im lekovi pomoći da povrate zdravlje, uni�teno jo� u mladosti zloupotrebama i potcenjivanjem.

V

1 Narodna poslovica glasi: "Sta imamo, ne čuvamo, a kad izgubimo -plačemo". Dok smo zdravi, mi jednostavno o zdravlju ne razmi�ljamo i ne brinemo, a kada ga izgubimo, tro�imo mnogo vremena, snage i sredstava da bi ga povratili. To, na veliku �alost, nije uvek moguće.

Iz ovog proizilazi da svako ko �eli da na vreme spreči niz ozbiljnih bolesti, mora dobro da zna od kojih faktora zavisi zdravlje, kako gaje lako izgubiti, i na koji način ga mo�emo sačuvati. 0 tome će i biti reci u ovoj knjizi.

9

Biografija

Porfirije Kornejevič Ivanov rodio se 20. februara 1898. godine u Ukrajini, u ruskom selu Orehovka ispod Lugan-ska, u siroma�noj rudarskoj porodici, u kojoj nije bilo ničeg drugog, osim osmoro dece. Učio je u crkovno-

parohijskoj �koli, sa 12 godina radio kao najamni sluga, a sa 15 godina i�ao u rudnik, radeći u veoma te�kim uslovima. Nikakvu profesiju nije imao osim rudarske, ali je kasnije radio u mnogim mestima najrazličitije poslove. Rukovodio je sečom �ume u radnoj zadruzi, čistio parne lokomotive, radio u metalur�koj fabrici, bio mesar, isporučilac �umske građe. �enio se, imao dvoje dece. Po karakteru je bio, kako se govorilo, "usijana glava", dovitljiv, o�trouman mladić. U mladosti je bio huligan, bistrog uma, sposobnog za izume, a istovremeno �iveo jako te�ko. Njegova, kao i druge porodice, veoma su patile zbog bogata�a, koje on zbog toga nije voleo, i svetio se za takvu nepravdu.

10

Tako je �iveo do 35. godine, a zatim se njegov �ivot izmenio. 0 sebi pi�e sledeće: "Detinjstvo, mladost i zrele godine �ivota proveo sam kao i svi drugi. Jedno vreme sam bio razbojnik, harao sam prirodom uni�tavajući �ivotnu radost, ne obazirući se ni na �ta -sve zato da bih �iveo lagodno. Ali, zatim sam se udaljio od svega toga... i počeo sam da se! pribli�avam ideji zbli�avanja s prirodom..."�ta je bio okidač? Sa Porfirijem Ivanovim se ne�to dogodilo kadaje imao ne�to vi�e od 30 godina: dobio je rak, koji je napao njegovu ruku. Niko nije mogao da mu pomogne, bolest je uznapredovala do poslednjeg stadijuma, i do�lo je vreme smrti. Tada je u očajanju resio da ubrza taj proces, da oboli od jo� neke bolesti. Iza�ao je nag na mraz, da bi se prehladio i smrznuo. Ali �eljeni rezultat nije dobio, pa je to ponovio, i jo� izlio na sebe vedro ledene vode. Ali, opet bez rezultata. To je radio nekoliko dana, ali umesto bolesti, počeo je da stiče snagu, �elju za �ivotom, �ivotnu radost. Bolest je odjednom počela da odstupa. Tada je, primetiv�i to, nastavio sa svojim eksperimentima, i na kraju sasvim ozdravio. Postepeno je počeo u sebi da primećuje osobine koje nije susretao kod drugih ljudi. Ranije je sebi postavljao pitanje (koje svako od nas bar jednom postavlja sebi): za�to je čovek podlo�an bolesti i smrti, bez obzira na udobnosti kojima je okru�en? Tada se u njegovoj glavi pojavila misao: "Zastoje to tako? Ono, �to čovek u prirodi izbegava, to mu daje zdravlje! Otkrio je da su ljudi osudili sebe na bolesti i smrt zbog naru�avanja

12

veze sa Prirodom, Tako je počelo njegovo traganje, s ciljem da pronađe odgovor na sledeće pitanje: "Mo�da se u prirodi i u Čoveku krije neka tajna?" On je postepeno počeo da se čelici, zbli�ava se sa prirodom. Počeo je postepeno da izbegava sve ono �to čoveka odvaja od nje. Prvo je skinuo kapu i tako izlazio na jake mrazeve i vetrove. Hteo je da proveri da lije na ispravnom putu, da li tako, kao i on, mogu da rade i drugi ljudi, i posti�u li i oni takav efekat ozdravljenja. Počeo je da predla�e ljudima koji pate od raznih nevolja da urade isto �to i on. I, uspevalo je. Oni su se isceljivali. Znači, prekaljivanje poma�e. Ali, nemaju svi takvu smelost i volju da sami sa tim započnu. Tada je odlučio da poku�a da li mo�e da isceljuje ljude istim silama koje je on zadobio od prirode, kao rezultat svog ličnog čeličenja. Sve vreme je tra�io u prirodi potvrdu pravilnosti svojih postupaka, pitajući je o svemu. I, uspeo je da isceli �enu koja sedamnaest godina nije hodala...

Tada je bio zaposlen u rudniku, i tamo je stalno poku�avao da spa�ava ljude prilikom raznih nesreća i bolesti. Odlučio je da proveri svoju moć tako stoje po�ao da pomogne �eni kojaje 17 godina bila prikovana za postelju zbog te�ke bolesti - paralize. Krenuo je prema bolesnici, s namerom daje izleći. Međutim, pri tom je sebi postavio jedan uslov: ukoliko �ena stane na noge, on će hodati po snegu bez obuće. Njegova moć isceljenja nalazila se samo u njegovom umu, zato je bila tako neobična. Resio daje isku�a tu moć. Kada je rano ujutro

13

�ena stala na noge i načinila nekoliko koraka, iza�ao je napolje i rekao sebi: moja moć nije u tome da �titim telo od prirode, već da svoju obuću zauvek ostavim, i izlo�im svoje telo prirodnim elementima: vazduhu, vodi, hodajući bosim nogama po zemlji, koja mije i dala to telo.

"Prvo je skinio kapu, zatim čizme, kaput, ko�ulju i panta-lone, sve do �ortsa." Sve je to radio postepeno, oprezno i pa�ljivo, vodeći pri tom računa o hrani koju je jeo, kako bi njegovo delo bilo ispravno, i kako bi, na kraju, mogao da �ivi samo od prirode, od vazduha, zemlje i vode.

Na taj način, kao kakav istra�ivač, re�avao je jedan za drugim zadatke koji su se takođe nalazili pred svakim čovekom, a u su�tini je re�avao večni zadatak �ivota namenjen svakoj individui najvi�eg reda, otkrivao puteve besmrtnosti čoveka na Zemlji. �ivot Porfirija Ivanova je na taj način zadobio svoj smisao, a rezultati eksperimentisanja nad samim sobom bili su od neprocenjive vrednosti, "dalekovid" sistem ozdravljenja.

Svih tih godina isku�avanja �ivotnih sila, munjevito je pronalazio načine za�tite pred prirodom, u svim njenim uslovima, sam se nalazeći kao u kakvoj svetlećoj lju�turi. Ljudi su videli njegovu veličinu, i nisu mogli da shvate to njegovo svetleće telo, staje to zapravo? A on je ga formirao upornim radom, počinjući prostim koracima: sneg, hladna voda, hladnoća. Zatim je postepeno jačao svoju snagu tako

14

Bolest je - Ideja. Ona se sa svojim moćima pojavljuje na horizontu. Ja trpim zato da bi ljudi saznali za to Delo.

15

�to se izlagao prirodi neza�tićen, bez oklopa odeće kojom se obično �titimo. Za sve je to bilo potrebno strpljenje kakvo se do tada jo� nije srelo. On je rođen zajedničkom promi�lju Vasione i majke Zemlje, i nemoguće je drugačije shvatiti tog velikog genija. Jednostavnost �ivota, i rad za dobrobit celog čovečanstva, učinili su da stekne nebrojene poklonike.

Tako je proricao njegov eksperiment: a on se trudio da; bude �to bli�e prirodi. Njegovo zdravlje je jačalo, i�ao je u susret svim prirodnm elementima sa kojima se susretao, ni od čega se nije skrivao. Prilazio je prirodi sa poverenjem i ljubavlju, bez straha. Ona, kao razumno i �ivo biće, davala mu je snagu i kao da ga je učila, proveravala njegovu iskrenost i ukazivala mu na gre�ke. Govorio je: "Istra�ujući sve ono �to je u čoveku i u prirodi podlo�no slabljenju, razaranju, i sve ono �to jača i razvija, na�ao sam postupak, znanje, metod koji ću razvijati, čime ću se rukovoditi i sam, da bih mogao na isti način pomoći i drugim ljudima" Na taj način uspeo je da nedeljama ostane u stepi na mrazu, obna�en i bez obuće, a da se pri tom ne razboli. Naučio je da upravlja pomoću svesti i volje svojim telom i psihom, ne pu�tajući u sebe bolesti, slabosti, lenjost... Naučio je da ostane bez hrane i vode bez ikakvih posledica dugo vremena (najdu�i njegov ovakav eksperiment bio je-108 dana, ali to, po njegovim recima, nije bila granica njegovih mogućnosti). U isto vreme je počeo da propagira svoj metod ozdravljenja i prekaljivanja svima koje je susretao, i pomagao je bolesnima i nemoćnima da pobede

16

svoje bolesti i da ih podi�e iz postelje. On je na onima koji su to �eleli, isprobavao pronađene korisne kvalitete prirode, pri tom budno motreći na te ljude i kontroli�ući ceo proces. Kako je govorio, "to nije samo obično čeličenje organizma protiv hladnoće i prehlade, već probuđenje, razvijanje svesnog upravljanj a unutra�njim moćima i sposobostima nervnog sistema" - to je isečak iz dokumenta "Istorija i metod mog sistema prekaljivanja", koji je bio poslan naučnicia-meto-dičarima i vlastima 1951. godine. Postepeno, Porfirije Ivanov je razvio i formulisao kodeks pravila svog čeličenja i uslovno ga nazvao "Čedo"(tako se obraćao svakom čoveku, nazivajući ga svojim detetom). Taj kodeks je takođe bio poslan i u Kremlj, Leonidu Iljiču Bre�njevu. Do tada je Ivanov predavao svoje učenje samo usmeno. Odnos vlasti prema njemu, naravno, bio je veoma oprezan. Oni su se na sve načine trudili da ga ometaju. Tokom �ivota je proveo ukupno 12 godina u zatvorima i psihijatrijskim bolnicama, gde su ga mučili, dovodeći ga skoro do potpunog fizičkog iscrpljenja, i slali ga kući da umre, ali je on tamo postepeno uspostavljao svoje snage, ponovo izla�ući svoje telo prirodi.

Najva�nije je to stoje u toj komunikaciji s prirodom učestvovalo ne samo njegovo telo, veći svest. Ona se skoro potpuno izmenila. On je osve�ćivao svoje ranije poroke i pobedio ih, tj. potčinio ih svojoj volji. Stvar je u tome, �to od prirode, izgleda, skoro ni�ta neće� dobiti, pogotovo ne zdravlje, ako

17

18

Sa siroma�tvom sam se pomirio, ali nisam mogao da

se pomirim sa jednim - sa smrću... Sna�no i neprekidno sam razmi�ljao o tome za�to

ljudi umiru i staje tome uzrok

ima� neke poroke ili besmislene emocije, i ne poku�ava� sa njima da se izbori�. Priroda kao da ih oseća, i čovek ne mo�e u takvom stanju (poročnom) da se ne smrzne ili da ostane bez jela du�e vremena. A čoveku sa pozitivnim, čistim osećanjima i mislima se priroda otvara, poma�e mu da mnogo toga izdr�i i poverava mu se, kao da dopu�ta da bude s njom u komunikaciji.

Njegova ljubav i strpljenje prema ljudima bili su neizmerni. On je od njih do�iveo veoma mnogo uvreda, i do početka svog pedesetogodi�njeg eksperimenta, nije prema njima izmenio svoj odnos. Trudio se da svakome ko �eli, ko mu je do�ao sa molbom, pru�i sve �to je mogao. Bolela gaje du�a zbog siroma�nih, bolesnih. On je prozreo svakog čoveka već na prvi pogled, odmah je znao zbog čega je neko do�ao, kao i �ta od njega mo�e da primi. Trudio se da u svakome probudi savest, da ljude nauči kako da pobede gordost i samoljublje, strah i prezrenje, nepoverenje, da probudi u njima ljubav. Svakoje od njega dobijao pravičnost. Od ljudi ni�ta nije skrivao i o svakom svom eksperimentu u prirodi ih je obave�tavao, isto tako i vlasti. I, ukoliko om nisu dozvoljavali da uradi zami�ljeno, on se tome nije protivio, jer je jedan od njegovih glavnih �ivotnih principa bio: "Svojim ^tavom drugome ne smetaj". Kao i: "Priroda - to smo svi mi, ljudi, na�e �elje". Zato se i nije trudio, kako se ka�e, da "skoči vi�e od glave",danečim pritiska druge: "Revolucijom"-kako je govorio - ni�ta neće� postići. Treba �iveti evoluciono"

19

postepeno dostizati promenu, u zavisnosti od nivoa svesti ljudi i promena u prirodi. Jer njegov cilj nije bio samo da svaki čovek bude zdrav, da ne bude bolestan i da �ivi srećno već, pre svega, da "izmeni tok svesti ljudi", njihov način �ivota, odnos prema prirodi i prema sebi. Jer, na� način �ivota i na� odnos prema prirodi vodi čovečanstvo, i svakog čoveka pojedinačno, prema ćorsokaku, ka samouni�tenju. To danas postaje sve očiglednije. Problem čovečanstva je �to se na na�oj planeti sve vi�e i vi�e tro�i i naru�ava ekolo�ki balans. Ljudska aktivnost sada preti uni�tenjem i planete, i samih sebe, zajedno s njom. U tom smislu čovek je nerazuman i ne ume da gleda na sve �to se de�ava u planetarnim i ljudskim razmerama, on �ivi u svom zatvorenom svetu, sa svojim egoističnim interesima, sve tumači sa tačke gledi�ta dobijanja lične koristi, ne razmi�ljajući o posledicama svojih dela. Uskoro i sve mo�e da se zavr�i katastrofom. Ljudski rod, sa svim svojim dostignućima, taj "car prirode", prestaće da postoji, bez traga. A u čoveku i prirodi je sve harmonično, sve je zami�ljeno, sve je sazdano tako, da čovek mo�e da �ivi ne dovodeći okru�enje i sebe do takvog �alosnog stanja. Covek ne koristi ni polovinu svojih mogućnosti; to sada postaje sve očiglednije i počinje sve če�će da se pominje. Tj., on, po svojoj su�tini, jo� nije potpun čovek, u potpunom smislu te reci, čak ni fizički. A �ta reći o moralu? Sva rasuđivanja uglavnom ostaju na papiru, a na delu čoveku je potreban tiranski napor da bi prevazi�ao svoje egoistične

20

poroke, i to mu nikada potpuno ne uspeva. Mo�e biti da to zavisi i od njegovog fizičkog stanja, od komunikacije s prirodom, kojoj tako malo poklanja pa�nje? Kako čovek, parazit na telu prirode, "razbojnik i ubica", kako je govorio Porfirije Ivanov, mo�e da izgradi u sebi neku moralnu čistotu, neku apsolutnu duhovnost, ukoliko je način njegovog postojanja u korenu nemoralan i neduhovan u odnosu prema prirodi? To pitanje obično ne pada nikome na pamet. Za �tetne posledice ljudskih aktivnosti u prirodi progla�avaju se odgovornim način proizvodnje, nesavr�ena tehnologija, neki problemi socijalnog ustrojstva... skoro da se ni�ta ne govori o nemoralnosti samog čoveka u tom odnosu. On smatra takav način �ivota jedinim mogućim. Ivanov otkriva svoju tačku gledi�ta u vezi toga. Nekima se ona mo�e učiniti nepodesnom, nekome kao utopija, nekome fantazija. Ali, to je lična stvar svakog čoveka. Sa zaključcima Ivanova je neophodno upoznati ljude, jer je potrebno tra�iti neki izlaz iz ove situacije.

21

Ivanov je umro l0.aprila l983.godine,ostaviv�i ljudima svoje učenje, zapisano u sveskama (poznato ih je vi�e od 250), u "čedu", pismima vlasti i naučnicima. Sve je to tada ostalo bez du�ne pa�nje. Sada ovaj sistem ozdravljenja ima hiljade sledbenika, koji poku�avaju da rastumače nasleđe Ivanova, zato stoje to, bezuslovno i pre svega, poseban pogled na svet, specifično, novo gledi�te na istoriju čoveka i prirodu, na sudbinu čovečanstva, a ne samo jedan u nizu velikog broja metoda za savlađivanje bolesti i čeličenja organizma.

On je ostavio molbu ljudima: "Ja molim, preklinjem sve ljude: pronađite svoje mesto u prirodi. Njega niko nije zauzeo i ono se ne mo�e kupiti nikakvim novcem. Dosti�e se samo sopstvenim delima i radom za svoju dobrobit, da bi vama �ivot bio lak�i".

Julija Kaznovskaja

22

Porftrije lvanov je �iveo kao jednostavan čovek, koji je na genijalan način izgradio zakone �ivota i stvaranja, spoznavajućisve njegove zagonetke. "Smrt je neizbe�na samo u umu, to čovek mo�e da promeni ne dopu�tajući da ga obuzmu misli o bolestima, fizičkoj slabosti, smrti". Tako je verovao Ivanov, i sam je uličnom �ivotu ostvario to uverenje, isku�avajući sebe u te�kim uslovima �ivota.

Par�eka, tako su lvanova zvali u detinjstvu, su viđali i susretali mnogi ljudi u svim gradovima i selima, isvako ga je zapamtio kao velikana, koji u �ortsu luta po pustim poljima, pridr�avajući se čvrsto samo svojih principa: bespomoćnosti pred Prirodom i voljom za �ivotom. Do�iveoje sve moguće nesreće i poku�ao da ih nadigra, kako bi i ubuduće i drugi ljudi mogli da pronađu izlaz iz bilo koje situacije. Pro�ao je sva moguća ljudska isku-�enja, lutao, tra�io, i na kraju pokazao čoveku kako mo�e da se oslobodi robovanja materijalnom �ivotu. Njegova potraga je pomogla hiljadama ljudi. Ivanov je svima otkrio mogućnost kako da utiču na razvoj Vasione. Otkrio je čoveku tajnu sveta.

23

Sistem prirodnog ozdravljenja po metodi Porfirija Ivanova

Sistem Porfirija Ivanova izgleda kao svojevrstan lek protiv svih bolesti. Ali to nisu tablete, nije lek za jednokratnu upotrebu, već kontinuirani vi�eslojni rad čoveka na samom sebi: "Ne interesuje me va�a bolest, već va�a du�a i srce" -govorio je Ivanov.

"Dajem vam snagu koja izgoni bolesti. Moj sistem budi centralni nervni sistem. Ljudi poseduju snagu, ali je ona uspavana, i treba je probuditi". Nije zadatak u tome da se odredi dijagnoza, već da čovek počne sam sebi da poma�e svesno, ve�to, strpljivo, stvaralački.

Sveobuhvatna metoda Ivanova nije nastala odjednom, već je pola veka smi�ljana, proverena na sve moguće načine, i bila rezultat njegove sopstvene patnje. Tek ju je poslednjih godina svog �ivota otkrio ljudima: "Ne igra se bolest čove-kom, već čovek bole�ću", govorio je on.

25

Porfirije Ivanov je bio uveren da su svi poroci i nesreće posledica nepravilnog načina �ivota ljudi, njihovog pogre�nog odnosa prema prirodi.

"Pronađite i zauzmite svoje mesto u prirodi, jer ga niko nije zauzeo; ono se ne kupuje ni za kakve pare, jer za �ivot nije potrebno platiti".

26

�ta me je navelo na ideju prekaljivanja?

(iz ličnih bele�ki Ivanova)

Od ranog detinjstva bio sam veoma osećajan, i Priroda je u meni budila radoznalost prema svemu �ivom. Veoma mije bilo bolno i do suza �ao ljudi, naročito bolesnih. Video sam oko sebe kako se ljudi razboljevaju, kako pate i umiru zato �to nemaju sredstava iznanja da se suprotstave Prirodi, njenim stra�nim silama -hladnoći i bolesti.

Jo� kada sam imao sedam godina, video sam kako \je moj deda nastradao u stepi od mećave, a u meni se, uporedo sa strahom i tugom, rodilo i zasijalo zrno ideje o neophodnosti poznavanja Prirode i nala�enja načina da se pred njom za�titimo. Od tada je to zrno negde u meni raslo i nije mi davalo mira. Bolesti i umiranje ljudi za vreme kolere 1913. godine, i sve �to sam viđao oko sebe tokom �ivota, nije mi dopu�talo da to zaboravim. Hranilo je ipodsticalo to zrno u meni. Samo, jo� nije bilo plodnog tla da bi zrno moglo da proklija. 27

Sam �ivot me je učio. Moja ideja ne samo stoje iznikla, već se i otvorila preda mnom kristalno jasna tek kroz �ivotna iskustva.

Godine 1933. video sam jednog čoveka koji je hodao bez kape,i nije se pla�io mraza, prehlada i bolesti. Odjednom me je ozarila misao da prekaljen čovek ne mo�e da se pla�i Prirode. U svakom čoveku postoje sile koje mogu da se suprotstave Prirodi, i te sileposedujem i ja. I svaki čovek mo�e i mora da ume da ih razvija. Ta misao je i danju i noću kljucala u mojoj glavi, i odjednom, 1934. godine, kada sam noću sedeo nad svojim knjigama i za trenutak usnio, ugledao sam u snu divnog čoveka koji je smelo hodao po snegu, sasvim obna�en. Od tog prizora sam se probudio sav uzbuđen, ita slika jezamene postala primer i cilj. Te iste godine, u jo� jednom uzburkanom i upečatljivom snu, prikazao mise nesvesni rad mojih misli.

Iz svega toga, 1934. godine, u menije sazrela ideja i smelo re�enje da pronađem, i u samom sebi stvorim snagu koja će učiniti da se ne pla�im Prirode, već da uronim u nju, i na taj način ovladam njenim bogatstvima, njenim uslovima i silama, kako oni ne bi bili �tetni i zastra�ujući, već koristili čovečanstvu. Da se ljudi vi�e ne pla�eprirode, ne zavise i ne pate zbog nje, zbog svog tela, već postanu njihovi gospodari Re�io sam da se prekalim

28

i ojačam svoje telo tako da mu priroda vi�e ne donosi neprijatnosti, već korist, da otkrijem sva bogatstva Prirode, za dobrobrobit ljudi.

Dnevnik sam započeo 1934. godine, dok sam �iveo u gradu Armaviru.

Nikakvog učitelja nisam imao, nisam čak imao koga da pitam ni za savet, od čega da počnem i �ta da radim, nije bilo ni knjiga o tome.

Postojali su samo cilj i �elja: bez obzira na sve, to sam morao postići! Od detinjstva sam se razlikovao od drugih po svojoj smelosti, svojoj spremnosti na sve. �rtvovao sam svoje telo da bih prona�ao, i potom predao ljudima koji su se borili protiv prirode, način kaljenja i Put ka ozdravljenju.

29

POČETAK

Put i etape mog prekaljivanja

Godine 1934., 25. aprila, zauvek sam skinuo kapu. Nisam je vi�e stavljao bez obzira na vreme, hladnoću i ki�u, vetar.Hodajući otkrivene glave, ne samo da se nisam prehladio, da nisam osećao glavobolju, već sam se, naprotiv, osećao bolje, posebno na ki�i i magli. Cak mi se glava razbistrila, i osećao sam priliv zdravlja i snage. Zato sam resio da ne stavljam kapu čak ni zimi. Zime 1934/35. godine nisam je vi�e nosio. Videv�i da mraz ne �teti mojoj otkrivenoj glavi, već da joj pribavlja zdravlje, bodrost i snagu, iste te zime resio sam da pro�irim svoje polje čeličenja, i počeo da izlazim noću na mrazbezko�ulje, ali jo� uvek u valjenkama. Na mrazu, bez ko�ulje, prvo sam ostajao 10-15-30 minuta, posle čega sam se osećao sna�no i bodro,kao posle hladnog tu�a. Tako sam bez ko�ulje, tokom zime, izlazio ceo mesec. Godine 1934. preselio sam se kući, u Krasnij Sulin.

30

Vazduh, voda i zemlja su najdra�i

prijatelji Prirode. Ono �to �ele, to i urade. Bez

vazduha, vode i zemlje, mi nismo ljudi

Privremeno sam prekinuo sa kaljenjem da ne bih zbunjivao rodbinu i poznanike svojim neobičnim pona�anjem, da me ne bi smatrali ludim. Ziveo sam i radio kao i svi, ali me to nije ispunjavalo. Ipak, maja meseca 1934. godine, proglasili su me popom i otpustili sposla na �estmeseci. Tada sam resio da sve odbacim i da se potpuno predam svom novatorskom radu.

Odbaciv�i svu odeću, do �ortsa, ćelo leto 1935. godine sam hodao po stepama i �umama Donbasa, istra�ivao kako na organizam deluju različiti uslovi i sile Prirode: vazduh, vetar, ki�a, sunce, svitanje i svanuče, atmosferski elektricitet za vreme oluje. Razvijajućisnage isposobnostisvogorganizma,proveravaosamposebno �eludac i nervni sistem -gospodare svega. U to vreme sam počeo da obznanjujem svoju metodu čeličenja i ozdravljenja onima koje sam susretao.Pomagao sam bolesnima i nemoćnima da pobede svoje bolesti i ustanu iz postelje.

U toku tog letnjeg perioda, ojačao sam zdravlje i razvijao za�titne sile svog organizma do te mere da sam postao gospodar svog tela, i naučio kako da okrenem različite sile i prirodne uslove u svoju korist. U jesen l935.godine, navr�ilo se 6 meseci od moje prinudne nezaposlenosti. Da bih pomogao porodici, vratio sam se kući,obukao se i krenuo na posao. Jedino �to sam hodao bez kape.

32

Tokom jednog meseca, dok sam ovladavao novim poslom, čeličenjem se nisam bavio. Samo sam proveravao svoju snagu i metod, poma�ući bolesnima. Ali, sve to vreme nisam prestajao da mislim da treba da dostignem svoj cilj-prekaliti se do kraja, tako da se celo telo odupre hladnoći i snegu.Ali,da to ostvarim direktno i odmah, jo� se nisam odlučivao.

Uspe�no izlečenje mnogih ljudi od raznih bolesti pokazivalo mije da već vladam silama svog organizma i imam sposobnost da upravljam njegovim skrivenim energijama, pa čak i organizmima drugih. To me je ohrabrivalo naputu ka postizanju svog najva�nijeg cilja -čeličenja.

Početkom decembra 1935. godine, poznanik, načelnikstanice Ovečkino, de�urniBondarenko, znajući da lečim bolesne, zamolio me je da pomognem njegovoj bolesnoj majci koja 17 godina nije hodala. Nikada jo� nisam lečio tako te�ke bolesnike, i odlučio sam da ću te zime hodati bos po snegu ako budem imao snagu i izborim se sa tom bole�ću.

To sam učinio tako lako, daje �ena, koja je 17 godina bila nepokretna, mogla većdrugogdana da hoda po sobi, a nakon nedelju dana hodala je kao isvizdravi ljudi. Zato sam se ćele te zime, u januaru mesecu, na temperaturiod-l2 C, izuvaoustepi, isatvremena hodao bos po snegu, a da nikakvu prehladu ni bolest nisam

33

dobio. Naprotiv, u nogama sam imao prijatno osećanje. Iznenađenje,nerazumevanje i podsmesi ljudi na terali su me da se obujem, ali sam se ipak uverio da mogu bez opasnosti da hodam bos po snegu. Od tada sam mogao da hodam bos, i hodao sam tako uvek, i leti i zimi

34

Ja sam uradio najmanji posao. Najva�niji su - ljudi Uop�te n eznam kakav sam ja čovek To prosudite vi.

Rezultati mog prekaljivanja

Bez obzira �to mi naučnici i uslovi nisu pomagali, već su me sve vreme ometali, kočili i prekidali moj rad, ja sam se kroz njega kretao samouko, bez učitelja i teorija. Postigao sam sledeće rezultate:

1. Sticanje i razvoj volje, i svesno upravljanje organizmom.

Tokom jedne godine (1934.), zauvek sam prekinuo sa glupim i pogubnim navikama iz svog prethodnog �ivota: pijanstvom, pu�enjem, neuzdrzanosti na recima i psovkama, plahovito�ću, hazardnim igarama, egoizmom, neumerenim i neljubaznim odnosom prema drugima, nečasno�ću, religiozno�ću,potpunim preterivanjem i raspu�teno�ću, i dr. Sva svoja osećanja, �elje i strasti, potčinio sam svojoj volji i svesti.

36

2. Potčinio sam svojoj volji i svesti fizičku stranu i rezervne sile svog organizma.

Naučio sam se da stojim bez umora po nekoliko dana, mogao sam da ne spavam i po nekoliko noći, takođe ne umarajući se; mogao sam da budem bez hrane, ne gubeći snagu, 16 dana, a ukoliko bi bilo neophodno, jo� du�e; mogao sambezvode da izdr�im po tri dana; zadr�avao sam prirodne fiziolo�ke potrebe organizma lako i bez te�koća i po nekoliko dana, bez ikakvih posledica; razvio sam u sebi sposobnost da brzo i dugo trčim a da se ne umaram (na primer, 1937. godine sam trčao od Voro�ilovograda do Staljina, uglavnom po neprohodnim putevima, 150 kilometara za 15 sati. Nisam sebi za cilj postavljao rekord, već samo razvoj disanja i ve�banje volje i nervnog sistema).

3. Naučio sam da koristim nepovoljne spolja�nje uslove bez �tete po zdravlje, bez prehlada i bolesti. Ne treba se bojati prirodnih uslova: sunca, hladnoće, vlage, vetra i ki�e. Hodao sam bez obuće i odeće u svako doba godine:

1) Ni u najtoplije dane leta, ju�no sunce ne �teti i ne izaziva opekotine.

2) Bez odeće i obuće hodao sam po zimskom mrazu.

37

3) Nemci su me pola sata dr�ali zakopanog u snegu golog da bi me proverili, a kada su me otkopali, iz mene je i�la topla para.

4) Mogu se kupati u zimsko vreme u moru ili reci neograničeno vreme.

5) Posle saune, oznojan i mokar, idem kući bez odeće, po mrazu i snegu bos, čak se valjam po snegu.

6) Zimi, na temperaturi od -20° C, popeo sam se na parnu lokomotivu brzog voza, i razgolićenog tela putovao od stanice Duboke do Milerova.

7) Kasne jeseni, po oluji, ki�i i vetru, putovao sam na parnoj lokomotivi takođe obna�en, a da se ne prehladim.

8) Po prolećnim i jesenjim ki�ama, kaljugama, po magli, i barama, hodam bos, bez odeće, bez ikakve �tete po zdravlje. Od toga imam vi�e koristi, nego od toplih i blagih dana i udobnih stanova.

9) Promrzline na nogama i plikove sam odmrzavao na mrazu, bez ikakve �tete i posledica po zdravlje.

10)Poslednje, najveće dostignuće mog rada na čeličenju organizma je razvijanje za�titnih sila i sposobnosti, potčinjavajući ih svojoj volji. To mi je omogućilo ne samo da bez lo�ih

38

posledica podnesem sve uslove, već i da u samom začetku pobedim sve bolesti, ne samo svoje, već i bolesti drugih ljudi. I Koristeći te svoje sposobnosti i skrivene sile, zalo�ene u svakom čoveku, ja sam lako savladavao čak i najte�e, dugogodi�nje bolesti, kada ljudima nisu mogli da pomognu ni lekari, niti medicinska sredstva. Ne baveći se specijalno nedozvoljenom lekarskom praksom, već samo iskustvom, a na molbu ljudi koji su patili i bili bolesni i kojima niko nije mogao da pomogne, lečio sam hroničnu malariju, paralizu, reumatizam, te�ke oblike tuberkuloze, čir na �elucu, dvana-estopalačnom crevu, rak �eluca, dizenteriju, astmu, ekceme, srčane bolesti, anginu i grip, glavobolje, slepo crevo, vene-rične bolesti, koko�ije slepilo, trahomu i druge bolesti.

Tokom 16 godina takvog čelicenja nijednom nisam bio bolestan. Činjenice i dostignuća mog celicenja proveravali su nemački profesori i generali za vreme Drugog svetskog rata, kada sam bio uhvaćen za vreme okupacije Donbasa. Alija im ipak nisam ni�ta otkrio i ni�ta nisam govorio o svojoj metodi. Ove činjenice su poznate čak i Dr�avnom rostovskom institutu, profesorima N.N. Kurčakovu i A.B. Koganu, kod kojih sam bio na ispitivanju od 1935. godine. Osim toga, �to mogu da potvrde mnogi očevici, sve to mogu u svako vreme da ponovim.

39

Moj metod prekaljivanja

Lično sam otkrio i istra�io na mnogobrojnim slučajevima isceljenja, da se sve sile i sposobnosti, koje sam smelo demonstrirao i koristio, nalaze i u svakom čoveku skrivene - čak i kod bolesnih, koji godinama le�e u postelji, u krajnje nemoćnom i bespomoćnom stanju. Takođe i to da mnogi ljudi prirodno, i sa mnogo podesnijim i zdravijim uslovima �ivota, poseduju jo� vi�e te sile i sposobnosti od mene. Samo, to ne znaju.

Moj metod prekaljivanja ne daje samo običnu otpornost organizma na hladnoću i prehlade, već budi i razvija sve unutra�nje skrivene za�titne mehanizme organizma, zahva-ljujući kojima čovek bez opasnosti, pa čak i u svoju korist, mo�e da izdr�i sve neprijatne uslove, kao i da spreči i pobedi svaku bolest, uključujući zarazne, pa čak i one čiji uzroci jo� nisu sasvim istra�eni.

Najva�nije u mojoj metodi nije obično postepeno navika-vanje organizma na neprijatne spolja�nje uslove, i to nije sistem fizičkih ve�bi i njihovog uticaja na organizam, stoje

40

malo efikasno, već psihotehnički načini probuđenja, razvoja i svesnog upravljanja unutra�njim silama i sposobnostima nervnog sistema, posebno njenim rezervnim silama i mehanizmima zagrevanja i imuniteta.

Najva�niji od tih psihotehničkih načina prekaljivanja po mom metodu, jeste način direktnog probuđenja i aktiviranje svih tih sila i mehanizama. Jer, oni već postoje, već su spremni u svakom čoveku, samo su zakočeni i duboko skriveni; čove-ku nisu poznati, pa se zato i ne potčinjavaju njegovoj volji i svesti.

Dalje prekaljivanje se sastoji u uređenju tih mehanizama, oslabljenih i poremećenih zbog neznanja i besmislenog načina �ivota. Zatim, u njihovom potčinjavanju svesti i volji, putem sistematskih ve�bi; u razvijanju, jačanju i punjenju samim tim mehanizmima, kori�ćenjem različitih načina, uslova i sila Prirode, kao i u otkrivanju novih, jo� nepoznatih skrivenih sila na�eg organizma i Prirode.

Kurs prekaljivanja traje godinu dana, ali prvi presudni uspesi mogu se postići za 30 sati, ponekad čak i odmah.

Moj metod prekaljivanja pogodan je za svakog ko hoće da stekne i zadr�i nenaru�ivo zdravlje. Ali, jedan čovek mo�e da uspe odmah, drugi za pola godine rada na sebi, a treći tek za godinu dana.

41

Kurs trenutnog prekaljivanja

Kurs trenutnog prekaljivanja ne mora da bude uspe�an za svakog, ne u svakoj situaciji, i ne u svim uslovima. Da bi bio uspe�an, potrebno je:

- da čovek u tom trenutku ne bude fizički i du�evno bo-lestan, pijan i zaokupljen nečim drugim.

- da čovek zna za mogućnost prekaljivanja, zna da u njemu postoje skrivene sile i veruje da ih mo�e probuditi, da ću ja, Ivanov, ili neko od mojih učenika, moći da ih u njemu probudi. Neophodno je da on strasno ka tome te�i.

- da čovek poseduje odlučnost i sna�nu volju za preka-ljivanje. Od tog trenutka zauvek mora da prestane sa upo-trebom vina, alkohola, duvana i svih narkotika i drugih preterivanja.

- da čovek bude otvoren za to, bez ikakvog, čak i nesves-nog obmanjivanja i sumnje unutar sebe.

42

Pre svega, hvatam čoveka desnom rukom za njegovu desnu ruku, pribli�avam se svojim levim obrazom njegovom levom obrazu, prislanjam grudi na njegove, tako da se moje srce nalazi preko puta njegovog srca. Pri tom mu govorim: "�elim da zadobije� moje lično zdravlje, a tvoju bolest preuzimam na sebe". Molim čoveka da razmi�lja o meni, i na taj način uspostavljamo kontakt, koji ne srne da se prekida.

Posredstvom preno�enja svoje volje na daljinu, kao nevid-ljivim radio talasima, svoju misao bacam prvo u visine, u samu dubinu Vasione, a zatim dole, u dubinu vode i zemlje, zatim prema svim uvređenim �ivim bićima u prirodi, a zatim u samog čoveka. Prodirem u njegov organizam svojim unutra�-njim pogledom i osećajem, započinjući od velikog mozga i do prstiju ruku, nogu, srca, pluća, i kroz sve druge organe, osim �eluca, na koji čak ne treba ni misliti.

Prodirući svojim unutra�njim vidom i osećajima u organizam čoveka, posebno u njegov nervni sistem, kao električnim tokom budim njegove skrivene snage i za�titne sposobnosti.

Posle toga pu�tam mu ruku i molim ga, ukoliko se nalazimo u prostoriji, da izađe na čist vazduh, a ukoliko se nalazimo napolju, tada mo�e odmah - da podigne lice, tri puta udahne i izdahne vazduh uzdignute glave. Ćovek, uradiv�i to, mo�e smelo da ode, i u bilo kojim

uslovima ni�ta mu neće na�tetiti. 43

Posle trenutnog kursa prekaljivanja, ukoliko se pridr�ava svih uslova, čovek će sačuvati i razvijati svoje mogućnosti i moći svakim danom sve vi�e i vi�e, tokom celog �ivota. Cak i u slučaju da se takav ritual sprovodio leti, on mo�e hrabro da hoda i zimi, po jakom mrazu. Pri tom ne samo da neće izgubiti zdravlje, već će, naprotiv - sve vi�e jačati za�titne sile svog organizma.

Ljudi starijeg uzrasta, koji pate od poremećaja zdravlja i snage, i koji nemaju čvrstu veru i volju, mogu da se očeliče samo posle posebnog re�ima i du�eg rada nad sobom.

44

Tridesetčasovni kurs prekaljivanja

Tridesetčasovni kurs prekaljivanja počinje tako �to prethodno:

- Čovek koji �eli da prođe kurs pomoću mog uče�ća, obećava mi da me neće ni u čemu obmanjivati i da će do kraja raditi sve �to ga budem zamolio.

- Zatim počinjem da ga obučavam, raspitujem se za njegove bolesti, poroke, način �ivota, oslu�kujem mu srce i pluća, osmatram vidljive bolesne promene na njegovom telu, posebnu pa�nju obraćam na ono na �ta se sam �ali, ali se pri tom trudim da shvatim �ta se iza svega toga krije, ili ispod čega se skriva koren zla koji slabi organizam i izaziva bolesti za koje ni sam bolesnik mo�da ne zna. Tako sa svih strana istra�ujem svakog čoveka zasebno, sve dok ne shvatim i ne odredim svakome poseban pristup i plan rada. Bez obzira �to je svakom čoveku potreban poseban pristup, dalji rad mora da ide sledećim redosledom:

45

1) Obraćam se čoveku sa molbom da prestane da pu�i. Ukoliko pjje, treba da prestane, i ne srne da se prepu�jta razvratu. Takođe, da se za vreme kaljenja uzdr�i od svih dela i strasti koje mogu da ga premore, progutaju i odvuku na stranu; mora da harmonizuje sebe, da usredsredi svu svoju pa�nju i energiju na prekaljivanje i izlečenje.

2) Zatim mu se obraćam sa sledećom molbom: da pronađe među bolesnima koji ga okru�uju^rornj�jiiog čovekakomejezaista potrebna pomoć, i da mu da neku stvar, novac, ili namirnicu, bez osuđivanja i �aljenja. Ko to ne uradi - taj ne treba ni sebe da dobije, i ni�ta od mene neće dobiti. Onaj ko nema ni�ta da da, tome se ne sudi, i on mora svoje da dobije.

3) Kada čovek časno ispuni moju molbu, određujem mu sledeći re�im, i molim ga da ga ispuni, čime i počinje sam kurs:

Na dan koji odredim, ne srne da koristi nikakvu hranu ni piće, mora da zadr�i vr�enje fiziolo�kih potreba, i da ne izbacuje pljuvačku. Ujutro i uveče, pre spavanja, da opere ruke i noge u hladnoj vodi, i dok sve to čini, da sve vreme misli na mene.

Ja ću se i sam tog dana takođe pridr�avati istog takvog re�ima, neprekidno razmi�ljajući o njemu, pretra�ujući svojim unutra�njim vidom i osećajima po ćelom njegovom

46

organizmu, posebno po nervnom sistemu, srcu i plućima, i po mestu gde se nalazi koren njegovih bolesti i slabosti;

4) Te noći on mo�e mirno da spava, a ja nastavljam sve vreme da razmi�ljam o njemu, i da radim u njegovom organizmu.

5) Ujutro, posle buđenja, posećujem ga, raspitujem se za njegovo stanje i molim ga da nastavi dati re�im do ručka. Takođe se i sam pridr�avam istog re�ima, i nastavljam da razmi�ljamo njemu.

Ceo ovaj re�im isku�enja svaki čovek obično izdr�i bez te�koća, �to znači da ima snage da postigne neke rezultate. Covek koji ne izdr�i ovaj re�im, ili koji �eli da me obmane, ni�ta ne dobija, i ja prestajem da se njime bavim.

6) Covek koji izdr�i ceo re�im do ručka drugog dana, pre ručka mora da izađe na čist vazduh i uradi tri duboka udaha i izdaha, tj. da podignute glave uvlači vazduh kroz nozdrve odozgo do grla. Misaono treba da moli Prirodu da mu podari �ivot i zdravlje kakvo je i moje, a mene ne treba ni�ta da moli.

Posle ovog re�ima mo�e da pređe na normalan re�im, da uzima svaku hranu, piće i dr., ne pla�eći se nikakvih posledica.

47

Uradiv�i sve to, čovek se već oseća drugačije i ne treba da se pla�i Prirode i svojih bolesti. Ali, da bi se snaga i zdravlje dalje pobolj�ali, mora da nastavi svakodnevno da pere noge, po tri puta da udahne i izdahne, i da sve to vreme misli na mene.

Da bi jo� vi�e okrepio i razvio svoje prekaljivanje, čovek treba i ubuduće jednom nedeljno da sprovodi ovaj isti re�im i procedure.

48

Ceo, godi�nji kurs prekaljivanja

Tokom godi�njeg kursa prekaljivanja svako ko �eli, čak i nemoćni i bolesni, mogu ne samo da se izbave od svojih bolesti, da okrepe zdravlje, steknu imunitet za nove bolesti i potpuno se očeliče za �tetne uticaje neprijatnih uslova, već i da razviju i provere otpornost organizma u svim situacijama i u svim vremenskim uslovima. Osim toga, čovek mo�e praktično da upozna i da nauči kako da za svoje zdravlje i u svoju korist iskoristi različite uslove i sile Prirode: vazduh i vodu, zemlju, atmosferski elektricitet, posebno ki�u, hladnoću, sunce, vetar, grad i sneg. Godi�nji kurs treba počinjati obavezno s proleća, kada se budi i o�ivljava ćela priroda. U Rusiji je to od 25. aprila.

I Ceo kurs godi�njeg prekaljivanja sastoji se iz tri dela:

49

Pripremni deo: Pripremni deo se malo razlikuje od

tridesetčasovnog kursa prekaljivanja.

Bez obzira �to su ljudi različiti i njihovo stanje takođe drugačije, stoje za svakog čoveka neophodan jedinstven pristup i poseban način čeličenja, ceo kurs ima i op�te crte, i u su�tini jedan program, koji se sastoji iz 12 etapa (po jedna etapa za svaki mesec).

Prvi mesec, pripremni, probni i popravni.

Molim čoveka da se potrudi da pronađe nekog zaista siroma�nog, i da mu da ne�to od onog �to ima, bez �aljenja, i da mi saop�ti �ta mu je dao. Zatim mu određujem sledeći re�im za taj mesec:

1) Da svakog dana ujutro i uveče, pre spavanja, pere noge u hladnoj vodi.

2) Da ne pije vino, ne pu�i, ne preteruje ni u čemu, da se uzdr�i od psovanja, igara na sreću, la�i, hvaljenja i dragih većih besmislenih strasti, da dovede u red poremećene i poljuljane snage svog nervnog sistema, svesti i volje. Sve to mo�e lako da učini uz moju pomoć, u slučaju da sam nema snage da se sa svojim porocima izbori i dovede u red sebe i svoj �ivot.

50

3) Druge subote posle otpočinjanja re�ima, potrebno je da sprovede poseban re�im dvoipodnevnog uzdr�avanja od hrane, pića, sna i dr., kao prilikom tridesetčasovnog kursa prekaljivanja. Za to vreme treba da misli na mene. Ja na njega takođe, neprekidno istra�ujući svojim unutra�njim pogledom i osecajima njegov nervni sistem i sve organe, budeći skrivene sile njegovog organizma. Zatim uobičajenom re�imu dodajem ve�be disanja na sve�em vazduhu, najbolje nasuprot vetru.

4) Za to vreme i sam sprovodim isti takav re�im, istra�u-jem svojim osecajima njegov organizam, proveravam ga, bu-dim i ispravljam. Posle prvog dana, čovek oseća preokret u svom stanju i sa velikim uspehom, �eljom i lakoćom nastav-lja da praktikuje re�im koji mu je određen.

5) Nakon toga treba da hoda bez kape na glavi u svako doba.

6) Sledeće subote mu određujem jo� specifičniji program, koji i ja sprovodim zajedno sa njim.

7) Poslednje nedelje u mesecu on sam treba da izabere neki re�im, i sprovede ga u toku tog dana.

8) Ja neprekidno pratim njegovo stanje.

51

Drugi mesec uspostavljanja jedinstva čoveka sa zemljom i dru�tvom.

Kao �to su delovi čovekovog organizma jedna celina, isto tako je jedinstven i organizam ćele sredine. Nijedan organ ljudskog tela ne mo�e normalno da funkcioni�e i bude zdrav i jak, ukoliko je njegova �iva veza sa Prirodom oslabljena i naru�ena. Zato se uspostavljanje zdravlja i buđenje sila u čoveku ne odnosi samo na uspostavljanje zdravlja i sila njegovog organizma, već i na uspostavljanje �ivih veza i jedinstva sa okru�enjem i Prirodom. S obzirom da čovek ne �ivi kao biljka i �ivotinja neposredno i samo u Prirodi, već i u ljudskom dru�tvu, on mora, pre svega, da uspostavi vezu između svog organizma i dru�tva tako, da�ivot u dru�tvu jača njegovo zdravlje i snagu, da ga ne podriva i ne naru�ava. Najva�nije od svega toga je:

1. Svaki čovek mora da nađe i da stvori za sebe najpo-desnije uslove i mesto u �ivotu, ali da se prema uslovima u kojima se već nalazi, uvek odnosi bez straha, odbojnosti i uznemiravanja.

Bez obzira u kakvom mestu čovek �ivi, on mora da se oseća smelim i radosnim, da voli svoju domovinu. Ljubav sjedinjuje i hrani energije �ivota, a strah, kao i odbojnost i mr�nja, čupaju čoveka iz �ivota, kao cvet iz zemlje.

52

2. Svaki čovek mora da pronađe odgovarajući posao i da ga voli. Uop�te, svaki posao kojim se čovek bavi mora da se voli, jer rad sa ljubavlju pru�a snagu, a onaj koji se obavlja sa strahom i odvratno�ću, ugnjetava i oduzima energiju. Ali, i neophodan i drag posao takođe mo�e da bude �kodljiv ukoliko je lo�e organizovan i nerazuman. Zato je potrebno ne samo naučiti voleti svoj rad, već i naučiti raditi tako, da ne podrivamo svoju energiju i ne nanosimo �tetu svom zdravlju.

U svakom zasebnom slučaju, u zavisnosti od čoveka, ja mogu da mu pomognem da zavoli svoj posao i da radi tako da ga on ne potkopava, već da mu jača zdravlje i snagu.

0 sebi �elim reći da sam čovek koji je razvijao na samom sebi tu ideju: metod čeličenja i metod lečenja. Jedno bez drugog ne cveta i ne �ivi.

Ja nemam veze sa tim, jer mene je obdarila Priroda. Ona me je naučila kako se mo�e �iveti koristeći te�ke uslove, da bi kao gospodari na�li svoje mesto u prirodi, kad za to postoji mogućnost. A svoje mesto je moguće naći i učvrstiti svoje aktivnosti tako, da Priroda ne utiče na čoveka negativno - to je bolest. Čovek ne treba da te�i da od Prirode ne dobije ni malu, ni veliku bolest, već da u sebi samom učvrsti svoje sile i volju, i da upozna načine i mogućnosti kako da ih iskoristi.

2.9.1951. Porfirije Ivanov

53

SISTEM PORFIRIJA IVANOVA

Su�tina učenja Ivanova se nalazi u njegovih 12 poznatih saveta o tome kako ojačati i sačuvati svoje zdravlje. Oni su poznati pod nazivom "Čedo". Upravo je tom rečju Ivanov započeo obraćanje svojim sledbenicima:

"Ti si prepun �elje da donese� korist ćelom čovečanstvu. Zato se potrudi da bude� zdrav. Srdačno te molim da primi� od mene nekoliko saveta, kako bi ojačao svoje zdravlje".

54

ČEDO

1. Dva puta na dan kupaj se u hladnoj prirodnoj vodi, za svoju dobrobit. Kupaj se gde god mo�e�: u jezeru, reci, kadi, tu�iraj se ili polivaj. Postavljam ti te uslove. Kupanje u toploj vodi zavr�i hladnom.

Isceljujuća svojstva hladne vode poznata su ljudima odavno. Sistem Porfirija Ivanova upio je u sebe narodno iskustvo, na njegovoj osnovi je ponikao. O jedinstvenosti njegovog sistema se zaključuje po svesnom odnosu prema Prirodi i prema sebi samom, kao njenom delu. "U Prirodi postoje tri �iva prirodna tela: vazduh, voda i zemlja", od kojih zavisi ceo �ivot na planeti. Taj sistem uči da se u Prirodi ne voli samo "dobro i toplo", već i "hladno i lo�e", tada se sve u �ivotu posti�e "lako". "Lo�i i hladni" uslovi su naterali čoveka da �ivi večno, a eto, toplo i dobro prisilili ga da umre", govorio je Ivanov. Ispostavlja se da "hladnoća leci bolesti svih vrsta: među svim lekovima, to je prvi lek".

"Celičenje hladnom vodom donosi veoma veliku korist; to budi centralni nervni sistem. Ujutro i uveče se treba kupati

55

u hladnoj vodi: kad ustanes iz postelje, odmah se lati hladne vode-okupaj se,azatim kreni na posao. Isto tako radi i uveče. Ljudi, probudite se i poslu�ajte taj moj savet - to je jednostavno, prirodno samolečenje. Voda je snaga. Hladna voda je �iva, prirodna, ona je svemoćna, ona poma�etelu da iznutra stvori toplotu: ne onu toplotu koju stvara bundajli odeća, već toplotu koja se već nalazi u na�em telu, Uj&joj postoji tok, struja. Ona nam daje sve, ona poma�e čoveku da bude razuman".

Polivanje treba početi od glave, jer je "mozak domaćin tela". Dovoljne su 1-2 kante vode; efekat buđenja koji stvara voda dosti�e se samo u prvom trenutku polivanja. Ivanov govori da tada dolazi do "sna�nog buđenja nnomentalnog ozdravljenja "centralnog nervnog sistema". Posle ozdrav-ljenja"centralnog nervnog sistema", sve bolesti koje postoje, i�čezavaju. Dejstvo hladne vode načovekovorganizammora da bude kratkotrajno - upravo to "stvara u telu unutra�nju prirodnu toplotu".

Posle polivanja hladnom vodom, ne preporučuje se trljanje; telo se mo�e blago osu�iti pe�kirom, a najbolje je pustiti da se samo osu�i na vazduhu,u pokretu.Ukoliko imate vremena, posle polivanja se telo mo�e izmasirati. Veoma je korisno polivati se u prirodi, stojeći bos na zemlji ilisnegu. U tom slučaju telo se nalazi istovremeno na zemlji, u vazduhu i u kontaktu sa vodom, �to je veoma va�no za ozdravljenje organizma. U otvorenom prirodnom bazenu kupajte se

56

mirno, jer voda ne voli nagle pokrete, po mogućnosti opu�tati telo. Toplo kupanje (1-2 puta nedeljno) obavezno zavr�ite hladnim. Ne treba se pla�iti hladne vode - prilazite joj^ ljubavlju, tada će vam ona dati zdravlje: "S kakvim mislima se zanosi�, to će� i dobiti". Hladna voda poma�e praktično svima. Za decu je najva�nije - hladna voda. Hladnoća unosi u telo hormon zdravlja."

2. Pre ili posle kupanja, a ukoliko je moguće i za vreme kupanja u prirodi, stani bosim nogama na zemlju, a zimi na sneg, bar 1-2 minuta. Udahni kroz usta nekoliko puta i u mislima se pomoli Prirodi za svoje zdravlje i zdravlje svih ljudi.

"Zemlja je �ivi tok, po kome se mo�e hodati bosim nogama. Zemlja je učinila da stojimo na nogama, ona je večno �iva. Ljudi se pla�e hladne vode, vazduha - takođe, a zemlja ih ka�njava svojom snagom. Resio sam da koračam bosim stopalima po zemlji, da bih se naelektrisao. Da bih nakupio te sile, i da bih tim silama vladao".

Ivanov, koji je 50 godina hodao po prirodi polunag i bos, sada nam govori: "Dete, stani na zemlju ili sneg bosim nogama bar 1-2 minuta; ne boj se, biće ti dobro!"

"Sneg je klimatski dar prirode. Kada prvi sne�ić pada, on probuđujuće deluje na sve: kada se sa ljubavlju pribli�i�, to i jeste sne�no probuđenje. lb nije obmana, već čista istina. Da

57

to nisam lično svojim telom osetio između sebe i Prirode, ne bih napredovao prema njenoj dobroj i pozitivnoj strani".

Ne propusti prvu oluju, prvi sneg - "on je sna�an kao �to ni�ta drugo nije". Hladnoća mobili�e za�titne sile organizma".

"Najva�niji je - vazduh, on je �iv. Sva snaga je u udahu i izdanu, ali to niko nije osvestio. Čist vazduh, dubok udah i izdah trenutno bude centralni nervni sistem. Potrebno je visoko uzdignute glave, odozgo, potpuno uvlačiti vazduh kroz grlo. On odozgo pada. Obavezno ga treba progutati kao da smo ga se siti najeli. Vazduh je besmrtni azot, a u azotu je sav �ivot.

Stojeći bos na zemlji, treba podignuti lice, udahnuti vazduh, zatim ga progutati, zadr�ati disanje i izdahnuti kroz usta. Uradite tako tri puta. Za vreme udaha, u mislima zamolite Boga za svoje, i zdravlje drugih ljudi.

Disati na taj način mo�ete u svim uslovima, na svakom mestu, ali obavezno svom du�om i srcem.

U prirodi postoji zakon molitve - taj evolucioni zakon glasi: "Evolucija ne primorava, ona moli i preklinje čoveka da on uradi taj posao".

Za vreme praktikovanja se mogu pojaviti povremena pogor�anja, "erupcije" bolesti. Ne treba se toga pla�iti. Potrebno je nastaviti sa polivanjem jo� intenzivnije, 3-4 puta na dan, posebno na visokim temperaturama, stojeći bos na

58

zemlji, če�će disati kako je napisano gore. Za vreme disanja, prilikom gutanja vazduha, mo�emo ga u mislima usmeriti u bolesno mesto kao da "umotavamo" to mesto vazduhom. "Di�ikrozobolelo mesto". "Hladna voda budi, vazduh svuda prodire, zemlja prihvata".

Ponekad se na ko�i mogu pojaviti zagnojenja, perutanje, rane. Toga se ne treba pla�iti. Postepeno će se organizam naviknuti na lo�e uslove. Poka�ite volju, strpljenje i veru -zbog zdravlja se treba potruditi. Ivanov je govorio ljudima: "Priroda naplaćuje zdravlje skupo, i daje ga po zaslugama. Svoje zdravlje potrebno je zaslu�iti delima, i ničim drugim". "Pomoću molitve, poma�em da se menjaju prirodni uslovi".

3. Ne upotrebljavaj alkohol i duvan.

"Taj na� kapriciozni postupak nas sve osuđuje na smrt". "Vino i duvan uni�tavaju čovekovo telo... Ko pu�i i pije, svoje srce rđavim čini, naročito ako se čelici". "Pu�enje je fizička bolest".

Alkohol i duvan su narkotici, oni čine čoveka zavisnim, uni�tavaju njegov organizam, a pre svega mozak. Sistem Ivanova je usmeren upravo na buđenje čovekove svesti.

"�tetnost pu�enja je davno dokazala medicina, ali ljudima nedostaje energija da mobili�u svu svoju volju i da odbace tu �tetnu naviku".

59

Kada se pojavi �elja za pu�enjem ili pićem, potrebno je udisati odozgo, kroz grlo, i time se "zadovoljiti", obraćati se I Bogu sa molbom da da snagu da se pobedi ta bolest. Uglavnom se čovek okreće alkoholu i pu�enju zbog nemoći, da bi se opustio, otklonio napetost, kada �eli da pobegne od re�enja problema i situacija za koje nema snagu da ih pobedi. I zato plaća onim najvrednijim čime gaje nagradila Priroda.

Praktikujući sistem Ivanova, čovek će naučiti da otkloni napetost i umor pomoću prirodnih sredstava, imaće snagu i znanje da se suprotstavi te�koćama. "Umeće �ivljenja sa te�koćama".

Onaj koje pro�ao sva isku�enja, Prekalio se u odva�nosti, I dobro prona�ao U lo�em koje je pre�iveo, I saznao �ta znači sreća Toje pravi čovek: Častan, odva�an i jednostavan - Svaki čovek mora biti takav.

60

4. Potrudi se da se bar jednom nedeljno izdr�i� bez hrane i vode od petka uveče (18-20 h), do 12 sati u nedelju. To su tvoje zasluge i tvoj spokoj. Ukoliko ti to je te�ko, tada "izdr�i" bar 24 časa.

"Mi smo navikli da halapljivo i mnogo jedemo bolju hranu, navikli smo da preterujemo u jelu. Ivanov je u Prirodi prona�ao mogućnost da 42 sata nedeljno svesno izbegava hranu i vodu. Radi rasterećenja �eluca, dozvoli svom organizmu da predahne. To je izabrano vreme. Rasterećivanje mora da se odvija svesno.

Ne �uriti, već čekati strpljivo. Bez strpljenja ni�ta nećete uraditi. Svesno strpljenje nije potrebno samo da bi se postigao određeni cilj, već radi svega ostalog. To nije strpljenje u gladovanju, već u zdravlju. Mi to radimo zarad na�eg �ivota".

Na početku, dok se organizam ne privikne, mo�e se po javiti fizička slabost, vrtoglavica, suva usta i dr. Toga se ne treba pla�iti, već �to vi�e boraviti na vazduhu, če�će disati ka ko je gore opisano, stojeći bos na zemlji, �to vi�e se polivati hladnom vodom. Svi neprijatni osećaji će postepeno i�čeznu ti.

Za to vreme ne treba uzeti ni kapi vode. Neophodnu vodu čovek će dobijati kroz disanje i putem ko�e, kroz polivanje. Ali najva�nije je da čovek za to vreme uči da svesno izdr�i bez hrane i vode.

61

"U vazduhu koji čoveka okru�uje, nalazi se hrana - to je - etar, koji se kreće sa vazduhom i prodire u ljudski organizam. On je uslov �ivota. Ivanov je to prona�ao i praktično izveo. A unutar organizma je izuzetno dobro - nije mu potrebna nikakva hrana: u njemu je ogromna količina hrane. Vazduh-to je sve!".

Ukoliko pristanete na svesno trpljenje 42 časa, nemojte odustajati.

Kad se bolest pogor�a, po�eljno je da, osim jačeg polivanja, izdr�ite bez hrane i vode od 1-3 dana.

Kod dece trajanje svesnog uzdr�avanjazavisi od njihovog uzrasta i svesti. Dete ne treba li�avati hrane ukoliko njegova svest na to nije spremna, i tra�i da jede. A za vreme bolesti, naprotiv, ne treba ga hraniti na silu. Dobro, je ukoliko dete mo�e da izdr�i bar 24 časa. Uglavnom, svesno uzdr�avanje kod dece je sledeće: do 10 godina - od petka uveče do 12 sati u subotu, od 10 do 16 godina - 24 časa, tj. od petka uveče do 18 sati u subotu, od 16 godina - mo�e svesno da se uzdr�ava od hrane i vode 42sata,tj.od petka uveče do l2 sati u nedelju.

5. U12 sati, u n cd ulju, izađi u prirodu bos, i nekoliko puta di�iimisli kako je gore opisano, To je praznik tvog tela.Posle toga mo�e� jesti sve �to ti se dopada.

"Pre jelapro�etaj bos po zemlji, podigni lice i udi�i odozgo vazduh potpuno, kroz grlo.

62

Ova ve�ba disanja omogućava dobru razmenu materija. Ukoliko tokom svesnog uzdr�avanja ne uni�tava�

Prirodu, ona ti izlazi u susret i poma�e ti, dajući ti snagu strpljenja. Zato je to tvoj praznik i tvoja pobeda nad sobom.

Disanje pre jela omogućava da jedemo sve �to �elimo, ali "jesti sve nije mačji ka�alj". Treba znati jesti sve, ničega se ne gaditi i ne birati. "Jedi sve, kao svi ostali".

Ideja Ivanova nije u tome �ta da se i kako jede, već treba učiti kako opstati bez hrane, naučiti da se crpi snaga iz vazduha, vode i zemlje: "Nije stvar u tome da Prirodu ne treba uznemiravati, već naterati svoje telo na napor".

6. Voli Prirodu koja te okru�uje, ne pljuj oko sebe i ni�ta ne ispljuvavaj. Navikni na to - to je tvoje zdravlje.

"�elim da ka�em ne�to o prirodi. Priroda je na�a majka, ona nas je rodila, ona nas je donela na svet, da bismo �iveli. Po�to nas je stvorila, mi smo du�ni da joj se, kao Majci, zahvalimo. Međutim, mi njoj ne verujemo, čak nećemo da shvatimo da u Prirodi postoje sile koje sve mogu da učine! Priroda razume svoje delo".

Sta se de�ava? Mi pljujemo u lice Prirodi, na�oj Majci. Prvo pljujemo u vazduh, a zatim taj vazduh udi�emo. "Ni�ta ne ispljuvavaj te iz sebe", tj. ne �mrkati, ne iska�ljavati se, već sve gutati, jer to je proizvod borbe tvog organizma sa bole�ću". Takva samokontrola pojačava za�titne snage

63

organizma. Organizam je jedinstven sistem koji je Priroda mudro stvorila. Ljudi koji ni�ta iz sebe ne ispljuvavaju, izbavili su se od najrazličitijih bolesti, prehlada: angine, bronhitisa, upale pluća, pa čak i tuberkuloze, kao i te�kih bolesti rudara - silikoze. Vremenom će te izlučevine prestati da se stvaraju ako budemo revnosno sledili ova pravila.

7. Pozdravljajte se sa svima uveki svuda, posebno sa starijim ljudima. Ako hoće� da bude� zdrav - pozdravi se sa svima.

"Svi smo mi ljudi podjednaki pred Prirodom, znači, moramo da se sa uva�avanjem odnosimo jedni prema drugima. Kada se susrećete sa nepoznatim ljudima, starcima i

V

staricama, uvek treba ljubazno da ih pozdravite. Sta time posti�emo? Svojim recima privlačimo dobro ka nepoznatima, da bi znali da nisu zaboravljeni.

Vi ćete takođe dobiti dobro od Prirode. Danas to čini�, a sutra će� na račun toga �iveti".

Ivanov savetuje da se ljubaznost poka�e prema svim ljudima (tj. ne birajući), pomoću naglas izgovorene reći "Zdravo". "Posebno ljudima starijeg doba", jer oni vi�e od drugih imaju potrebu za podr�kom putem lepih reci.

Jo� od pamtiveka su se i nepoznati ljudi prilikom susreta obavezno pozdravljali, tj. po�eleli bijedni drugima zdravlje. Pozdravljati se treba "du�om i srcem", To će ti otvoriti srce i ljubav prema drugima. 64

Kada se pozdravljate, u isto vreme pobeđujete u sebi gordost, neljubaznost, sujetu, otuđenost, izolovanost.

"Najva�nije je pozdravljati se sa ljudima. Ukoliko se ne bude� pozdravljao, kakva je to onda ljubav, kakvo je to prijateljstvo među ljudima?

Va�e je da to uradite, a oni kako hoće".

8. Poma�i ljudima onoliko koliko mo�e�, posebno

siroma�nom, uvređenom, onome kome je to

neophodno. Čini to s rado�ću. Odazovi se na

njegovu potrebu du�om i srcem. U njemu će�

pronaći prijatelja i doprineće� miru u Svetu!

"Nauči da svaku stvar čini� sa rado�ću, i dok to ne nauči�, smatraj da i ne ume� daje čini�".

"Zbog na�eg neznanja, �ivot nam teče uzburkano: kod mnogih ljudi su ti nedostaci vidljivi. A mi gledamo sa strane i ne poma�emo onome kome je potrebno, bolesnom. Treba obratiti pa�nju na siroma�ne ljude, potrebno ih je razumeti, treba im pomoći. Da bi pomogli čoveku, potrebno je znati kome i zbog čega, i na koji način. Pre nego �to pomognemo drugima, treba naučiti pomagati samom sebi."

"Zato �to čini� dobro, neće� ničim biti ka�njen od Prirode, i vratiće ti se samo dobrim".

V I__

"U �ivotu treba svima biti od koristi. �ivi sa neprekidnom �eljom da ljudima čini� dobro, a kada si učinio, nikada to ne pominji, već po�uri da uradi� jo� vi�e".

9. Pobedi u sebi pohlepu, samodovotfnost, gramzivost, strah, licemerje, ponos. Veruj ljudima i voli ih. Ne govori o njima lo�e i ne uzimaj k srcu lo�a mi�ljenja o sebi.

"Postoje dobri ljudi, postoje lo�i, ali svi oni imaju ponos - ponos koji smeta čoveku u �ivotu.

Gordost je velika; ona je među ljudima rodila mnogo zla: netoleranciju, odbijanje da se drugome popusti. Ona je uzrok mnogih nevolja, posebno u odnosu sa bliskim ljudima. Ponosan čovek ne mo�e da bude zdrav. "Najva�nijeje - voli ljude". "Pona�aj se prema ljudima ljubazno i skladno, načini iz neprijatelja prijatelja". "Ljubazna molba i neprijate^a ubija".

Priroda je sve ljude stvorila jednakima, svi ma je dala istovetno pravo. Ali mi smo navikli da kroz �ivot idemo polazeći "od sebe", sve merući na sopstvenoj vagi, po svom shvatanju, tj., sudimo subjektivno. Svaki čovek ima svoj individualni karakter, i treba ga prihvatiti takvim kakvim ga je Priroda stvorila. Osuđivanje je veoma �tetno za obe strane: lo�e je i za onog ko osuđuje, i onog koga osuđuju. "Ne po�eli drugome ono �to i sebi ne bi po�eleo". Izbegavaj da bude� izvor zla, ispoljavaj strpljenje i ljubaznost - i pobediće� u sebi

66

tog neprijatelja. Razum sve pobeđuje. On pobeđuje i strah u svim njegovim manifestacijama: strah od bolesti, strah od smrti i dr. Strah je veoma destruktivan, on jako slabi za�titne sile organizma čoveka i njegovu volju. Ne treba se pla�iti svojih poroka, već ih mudro i strpljivo pobeđivati. Da se s tim izbori�, poma�e ti kaljenje-ve�banje, koje jača duh i srce čoveka. Ono će ti pru�iti istinsko zdravlje, a bez "zdravlja du�e i tela ni�ta ne dobija�".

Rad na du�i je najte�i, ali i najradosniji.

10. Oslobodi se misli o bolestima, fizičkih slabosti, smrti. To je tvoja pobeda!

"Mi imamo jednu manu: bolesni smo. Kada je čovek bolestan, on ima jedan nedostatk - i to kakav nedostatak -smrtni".

Ne treba misliti o bolestima, već o zdravlju, jer misliti o bolestima razvija u čoveku sumnju, strah, i bolest jača u svesti, �to znači, i u telu. Zato je neophodno mobilisati sve snage i volju za pobedom nad bole�ću. "Bolest ne smemo da pu�tamo u telo!" Takođe, ne treba zaboraviti da se ne "igra bolest čovekom, već čovek bole�ću". Molitve Bogu će vam u tome pomoći.

"Ja se ničega ne pla�im, smrt ne priznajem, jer ona, kao takva, u Prirodi ne postoji. Smrt - to je čovek, prirodno naoru�an i zavisan od nje".

67

11. Misli ne odvajajod svojih dela. Pročitao si - dobro. Ali najva�nije je - čini!

Sistem Ivanova mo�e biti pravilno shvaćen samo ako ga čovek praktikuje, kada počne da usmerava svoje bolesno telo ka zdravlju, um - ka stvarala�tvu, srce - ka slu�enju dobroti i miru.

"Činite dobra dela, i Priroda vas neće napadati. Ti ispravni postupci su i opisani u pravilima "Čeda". "Ja nikoga ne teram da to radi, ali vas molim:

svejedno je potrebno bar da poku�ate da pođete tim putevima, Jednom probati - znači, treba raditi! Ovo usmeno učenje treba znati napamet, a u glavi zadr�ati, i misliti da svakog dana to treba i činiti. To je tvoj praktičan rad, negovanje samog sebe, jer ti mo�e� da �ivi� bez prehlada, bolesti. Tebe će taj postupak učiniti svesnim, postaće� novi čovek u Prirodi.

Ovo učenje treba da prihvate svi: i oni kojima je potrebno, i oni koji su bolesni. Svi ljudi stoje u redu. Ivanov viče ćelom svetu, ćelom čovečanstvu, da �iveći u Prirodi moramo da budemo nezavisni od Prirode. Ne treba da �ivimo na račun tuđeg dobra - hajde da poku�amo da �ivimo na račun samih sebe. Tb će biti dokaz, to će biti čudo!"

"Koliko veruje�, toliko ti se i pru�a. Ali VERA bez dela je mrtva".

68

12. Pričaj i prenosi iskustvo ovog dela, ali se ne hvali i uzdi�i time. Budi skroman

Sistem Ivanova je rezultat njegovog pedesetogodi�njeg iskustva u Prirodi. On je jedinstven i nedeljiv, kao i sama Priroda. Zato ga treba raditi u celini, ni�ta u njemu ne menjajući radi svoje udobnosti, i ni�ta ne dodavati.

Pričajući drugima o njemu, neophodno je prenositi samo svoje iskustvo, pri tome imajući u vidu spremnost čoveka. Ne treba nikoga nagovarati, nametati bilo �ta, mamiti.

"Pre nego �to počne� da praktikuje� moj Sistem čeličenja, dobro razmisli: zbog čega to čini�?"

"Sa Prirodom uvek treba biti u zajedni�tvu i sa njom odr�avati neraskidivu vezu. Potrebno je imati ljubav prema Prirodi, ali ne kapricioznosti negodovanje: jednomje dobra, a drugi put lo�a. Sve je dobro. Među njima će se tada prekinuti borba za prevlast, ko će koga nadvladati, i ostvariće se prijateljstvo i ljubav među ljudima, međusobno čuvanje. Kad se ljudi međusobno zavole, rata vi�e neće biti. Eto �ta ćemo dobiti od Prirode: zatvori i bolnice će nestati".

Novom čoveku sa čeličnom snagom neće biti ni�ta i nikada potrebno. Tada će i moći da se ka�e da sam ja, čovek -postao nezavisan".

"�elim ti sreću i dobro zdravlje" Ivanov Porfirije Kornejevič

69

Hvala treba reći Prirodi: vazduhu, vodi I zemlji Priroda me je sačuvala,

Da nije bilo Prirode, davno bih bio prigrabljen,

Da bi sepro�lveo takav �ivot potrebno je hiljadu puta

umreti

Tajne lekovito-ozdravljujućeg prekaljivanja

Danas imamo zadatak - pre�iveti, po svaku cenu pre�iveti. Niko u tome ne mo�e da nam pomogne bolje od nas samih. Osim zvanične medicine, postoji i prirodna.

Ako hoće� da bude� zdrav - čelici se! U toj krilatici le�i spasenje. Jer čeličenje suncem, vazduhom i vodom odavno se smatralo najva�nijim sredstvom za jačanje zdravlja. Jo� su stari Sloveni praktikovali sunčane procedure. Videv�i njihova preplanula, sna�na tela, koja se ne pla�e hladnoće i toplote, ljudi su govorili: "Sunce je izvor �ivota".

Staje pomagalo na�im precima da maksimalno iskoriste isceljujuću moć sunca? Ispostavilo se da su to fizička aktivnost i biljke. Prosudite sami. U tim vremenima ljudi su satima le�ali na pesku i nisu tra�ili uvozne kreme za preplanulost. Sunce je delovalo na obna�eno telo u toku kretanja: pri hodanju, trčanju, skokovima. Danas su naučnici ustanovili da sunce pojačava imunitet i otpornost organizma na neprijatne faktore spolja�nje sredine: ono jača nervni sistem,

71

tiroksina, povećavaju osetljivost tkiva na takve hormone omogućava stvaranje pigmenta menina i vitamina D u ko�i, stimuli�e razmenu materija i cirkulaciju.

Zato je čeličenje u svojoj su�tini - osposobljavanje organizma za primanje uticaja različitih temperatura. Mehanizam čeličenja je povezan sa ćelijskim i vezivnim procesima, saradomvegetativnogsistema,saendokrinomregulacijom. Očeličen na hladnoći, ogranizam prerađuje vi�e hormona koji uzimaju uče�će u procesu stvaranja toplote, uglavnom. Prilikom čeličenja, primećuju se neke morfolo�ke promene na ko�nom pokrivaču: zadebljava se ro�nati sloj ko�e, �to smanjuje osetljivost njenih receptora na hladnoću.

Uverite se da vam je čeličenje �ivotno neophodno. Istina, za to će biti potreban napor, snaga. Svestan odnos i duboka zainteresovanost za čeličenje stvaraju neophodno psihičko raspolo�enje koje obezbeđuje �eljeni efekat. se u koru velikog mozga, a od njega ka svim organima.

Lekoviti faktori prirode počinju sve vi�e da ulaze u kompleks lekovitih mera, koje se koriste u lečenju mnogih bolesti. Oni nalaze veliku primenu kod zdravih ljudi za jačanje organizma, njegovo čeličenje, povećanje �ivotnog tonusa i radne sposobnosti.

Faktori spolja�nje sredine deluju na organizam kroz temperaturne nervne zavr�etke - termoreceptore, koji se nalaze u ko�nom pokrivaču i sluzoko�i disajnih puteva. Uzbuđenje koje se pojavljuje u termoreceptorima prenosi

72

Prirodni spolja�nji nadra�ivači pobolj�avaju mikrocirkulaciju, treniraju termoadaptivne mehanizme, usavr�avaju procese termoregulacije i čine organizam otpornijim na neprijatne uslove spolja�nje sredine. Zato razumno sistematsko kori�ćenje isceljujucih svojstava vode, vazduha, sunca, �ume, treba da bude prirodna potreba čoveka.

Međutim, prirodni faktori imaju prijatan uticaj na organizam samo ukoliko se strogo i znalački pridr�avamo osnovnih pravila prilikom primene. U suprotnom, oni mogu biti neprijatelji zdravlja.

Isceljujuće sile prirode namenjene čeličenju organizma i povećanja njegove otpornosti na prehlade treba koristiti naučno zasnovano.

73

Praktični saveti za praktikovanje

sunčanih procedura

Vreme praktikovanja sunčanih procedura mo�e da traje 3 minuta, zatim vreme treba povećavati prosecno posle 1-2 dana na 2-3 minuta, dovodeći na taj način ukupno trajanje do 50-60 minuta.

Sunčane procedure je najbolje praktikovati u jutarnjim časovima (od 9 sati do 10.30 minuta). Najkorisnijaje majska preplanulost. Sunčane procedure su dopustive samo dva sata nakon obroka.

Lak beli �e�ir, mali beli kačket, pamučna marama, odlično će za�tititi glavu od sunca. Da bi za�titili oči od sunca, koristite naočare za sunce.

Sunčano-vazdu�ne procedure, po pravilu, primenjuju se le�eći sa nogama okrenutim ka suncu. Pri tom treba menjati polo�aj tela (le�ati povremeno na leđima, stomaku, boku) i odmarati se u senci 10-15 minuta posle svakog sata sunčanja. Izbegavajte da se obilno znojite.

74

Du�ina prekaljivanja suncem mo�e da se poveća, ukoliko se ne sunčate le�eći, već u vertikalnom polo�aju. Naročito je to dobro u kombinaciji sa hodanjem ili igrama u pokretu.

U na�im rukama je da pomoću promi�ljenih dejstava potpuno iskoristimo regeneracione mogućnosti sunčanih procedura, koje te�ko da poseduju druga sredstva i neće načiniti �tetu na�em organizmu.

v

Zivototvorni zraci sunca

Zraci sunca su neophodni svemu �ivom. Posmatranje rasta biljaka to potvrđuje. Biljke, li�ene sunčevog svetla, gube boju, su�e se i venu, bez obzira na to �to sve ostalo, neophodno za njihov rast, postoji u dovoljnoj količini. Takođe bledi, vene fizički i psihički i čovek, ukoliko ga dugo vremena li�imo sunca.

Svetio sunca pobuđuje i tonizira nervni sistem, pobolj�ava tok oksidirajućih procesa, povećava �ivotni tonus i radnu sposobnost.

Bakteriolo�ka ispitivanja su pokazala da različite bakterije, pa tako i one koje izazivaju tuberkulozu, koleru, tifus i druge bolesti, brzo umiru na suncu.

U slo�enom spektru svetla sunca veliki značaj imaju ultraljubičasti zraci. U osnovi njihovog dejstva le�e slo�ene

75

fotohemijske, fotoelektrične i druge reakcije. Ultraljubičasti zraci prodiru kroz ko�u na manju dubinu, od 0,3 do 2 mm. Oni imaju veliki uticaj na organizam. Utičući na nervne zavr�etke u ko�i, pokreću rad reflektorne reakcije kako u samoj ko�i, tako i u drugim fiziolo�kim sistemima. Osim toga, uloga ko�a se ne ograničava samo na preno�enje nadra�aja spolja�nje sredine nervnog sistema, već sama postaje izvor slo�enih biolo�kih procesa. Zbog toga se pojavljuju aktivne biolo�ke materije koje �ire krvne sudove i povećavaju njihovu protočnost. Ulazeći u krvotok, one deluju na ceo organizam, na razne nervne zavr�etke, izazivajući tako novi niz reflek-tornih reakcija.

Pod uticajem dejstva ultraljubičastih zraka, razvijaju se uzvratne reakcije ne samo na ko�i, već i u ćelom organizmu, u različitim fiziolo�kim sistemima, izazivajući funkcionalne i strukturalne promene.

U ko�i se, pod uticajem određene doze ultraljubičastih zraka, razvija ko�na eritema (crvenilo). Ultraljubičasta eritema je upalni proces. Ne pojavljuje se odmah, već nakon određenog vremena, posle sunčanja. Posle latentnog perioda od 2 do 8 sati, dolazi do crvenila ko�e sa strogo ocrtanim granicama u predelima osunčanog mesta. Posle 3-5 dana crvenilo i�čezava, i ko�a postaje blago potamnela.

Blaga eritema, kada ko�a poprima svetlocrvenu boju, obično prolazi za jedan dan. Jako izra�ena eritema (prvog stepena) karakteri�e se jarkocrvenom bojom i otokom ko�e.

76

-ko�a na dlanovima, stopalima. Eritema -24 dosti�e najveći razvoj posle 10časa, a mo�e da se zadr�i i četiri dana. Pojavljuje se toplota, svrab i bol u oblasti eriteme. Dolazi do pogor�anja op�teg stanja bolesnika, slabosti, glavobolje, nesanice, gubitka apetita. Stoje eritema izra�enija i veća njena povr�ina, tim se vi�e mo�e podići teles-na temperatura. Toplotna sunčana eritema, za razliku od ultraljubičaste, vidi se samo za vreme sunčanog zračenja i neposredno posle njega, a zatim brzo i�čezava, ne ostavljajući na ko�i primetnog traga.

Stepen izra�enosti ultraljubičaste eriteme zavisi od količine apsorbovanih ultraljubičastih zraka. Gornji opis pojave karakterističan je za sunčane opekotine prvog stepena, kada količina apsorbovanih ultraljubičastih zraka prevazilazi granice eritemne doze, razvijaju se te�ke lokalne i op�te pojave. Kod sunčanih opekotina drugog stepena na upaljenoj ko�i se stvaraju plikovi, a kod opekotina trećeg stepena nastaju i umrtvljeni delovi ko�e. Op�te stanje bolesnika mo�e da bude vrlo te�ko. Takvim bolesnicima je potrebno pa�ljivo lečenje.

Ko�a �ena je osetljivija na ultraljubičaste zrake, nego ko�a mu�karca. Plavu�e su osetljivije od crnki. Ko�a dece sna�nije reaguje nego ko�a odraslih. Različiti delovi ko�e takođe imaju nejednaku osetljivost na ultraljubičaste zrake. Najosetljivija je ko�a na grudima, stomaj«, leđima. Manje ko�a na dlanovima i stopalima.

77

Doze ultraljubičastih zraka, od 0,1 -0,3 veoma su efikasne za otklanjanje pojava tzv. sunčanog (ultraljubičastog) gladovanja. Razvoju svetlosnog gladovanja doprinosi dugo prebivanje u zatvorenim prostorijama, jako tamnim materija, posebno fosfora i kalcijuma, dolazi do slabljenja rada za�titno pode�enih mehanizama organizma; menja se sastav mestima. U takvim uslovima mogu da se razviju bolesna stanja, koja se javljaju kao posledica sletlosnog gladovanja: hipo i avitaminoza, i sa njima povezani poremećaji u razmeni krvi, pojavljuje se op�ta slabost i brz zamor.

Pod uticajem ultraljubičastih zraka stvara se pocrnulost. U njegovoj osnovi le�i talo�enje osnovnog sloja epidermisa ko�e, posebno obojene belančevinaste materije, melanina.

Pod uticajem zraka sunca se povećava količina eritrocita i hemoglobina, normalizuje se sastav belih krvnih zrnaca. Posebno treba naglasiti op�te jačajući uticaj i prekaljujuće dejstvo zraka sunca kao posledica pravilnog, sistematskog kursa sunčanih procedura u kombinaciji sa vazdu�nim i vodenim procedurama, i umerenim fizičkim opterećenjem.

Pod dejstvom ultraljubiČastih zraka, u ko�i se stvara vitamin D iz provitamina D koji se u njemu sadr�i. Vitamin D ima veliki značaj za razmenu fosfora i kalcijuma. On pojačava razmenu materija, olak�ava usvajanje fosfora i kalcijuma iz creva, i omogućava njihovo talo�enje u kostima. Upravo na toj osnovi ultraljubičasti zraci se koriste kao

78

specifično sredstvo za lečenje rahitisa, kod koga se naru�ava rast kostiju zbog nepravilne razmene fosfora i kalcijuma.

Pod uticajem ultraljubičastih zraka pobolj�ava se cirkulacija i krvotok limfe u ko�i, njena temperatura, razmena materija. Veoma je va�no �to se pri tom aktivira rad nekih ćelija ko�e, �to ima veliki značaj za povećanje imune reak-tivnosti organizma. Treba primetiti baktericidno dejstvo ultraljubičastih zraka na mikroorganizme koji se nalaze na povr�ini ko�e.

Svetlost sunca pobolj�ava procese razmene materija i trofiku (ishranu) ko�e. Ko�a postaje meka, glatka, elastična, ravnomerno je preplanula. Pobolj�ava se funkcija znojnih i lojnih �lezda, postaje manje osetljiva na infekcije i gnojne bolesti. Sunčevi zraci ne dejstvuju samo na ko�u, već i na ceo organizam, na sve njegove fiziolo�ke funkcije. Pri pravilnom doziranju, primećuju se pozitivne promene u funkcionalnom stanju nervnog, kardivaskularnog, disajnog, i sitema za varenje.

Fizički i intelektualni rad, izdr�ljivost i snaga fiziolo�kog sistema organizma značajno se povećavaju u kombinaciji sunčanog zračenja sa intenzivnim fizičkim naporom (plivanje, veslanje, rad u ba�ti, sportske igre i dr.)

Sunčevi zraci blagotvorno utiču na organizam samo ako se racionalno koriste. Najče�ći znaci pravilnog kori�ćenja sunčevih procedura su: dobro osećanje, podizanje raspolo�enja, priliv energije i bodrosti, normalan apetit, dubok san,

79

odsustvo osećaja umora i razbijenosti, povećanje tonusa mi�ića i radne sposobnosti čoveka. Usled predoziranja sunčevog zračenja mo�e da dođe do opekotina na ko�i. Neumerene sunčane procedure mogu da isprovociraju pogor�anje hroničnog ili skrivenog reumatskog ili tuberkuloznog procesa, bazedove i drugih bolesti.

Koristeći isceljujuće osobine sunčevih zraka, neophodno je biti posebno oprezan, dosledan i imati osećaj za meni. Posebno je hiperinsolacija opasna za decu i ljude starijeg uzrasta. Kod poslednjih, kod ateroskleroze mo�danih i koronarnih arterija preterana insolacija mo�e da izazove izliv krvi u mozak i jaku ishemiju miokarda. Postoje podaci o negativnom uticaju dugih sunčanih procedura na razvoj tumora kod starijih ljudi. Zato stariji ljudi, slabi i deca, u tople dane moraju da budu naročito oprezni: da naizmenično borave na suncu i u hladovini. Dobar isceljujući efekat imaju raspr�avajuće sunčane procedure, zasnovane na dejstvu reflektovanja zrakova. Najbolje je da čovek bude u senci, najmanje jedan metar udaljen od direktnih sunčevih zraka.

Takve sunčane procedure su veoma korisne za ljude koji pate od nervnih bolesti. U slučaju dugog boravka pod direktnim zracima sunca, kod njih se jako pogor�avazdravlje, pojavljuju se razdra�enja, nesanica, sna�no nervno uzbuđenje.

Sunčane procedure ne treba praktikovati kod aktivne forme tuberkuloze, povi�enog nervnog uzbuđenja, bazedove

80

bolesti, ateroskleroze sa značajnim promenama na koronarnim i mo�danim arterijama. Sunčati se ne treba takođe ni ukoliko postoji povećana osetljivost ko�e na sunce, ukoliko postoji ekcem, u slučaju srčanih mana, te�kih bolesti srčanog mi�ića, aneurizme aorte, stalnih glavobolja, nervne i fizičke iscrpljenosti, kao i kod hemofilije. Čeličenje suncem treba prekinuti ili ograničiti u

slučaju jake respiratorne bolesti, vrtoglavice, povećanja tempera ture, poremećaja spavanja, pojave razdra�enja, nervne na petosti, kao i u poslednjem periodu trudnoće.

Čist vazduh - eliksir zdravlja

Poznato je da je vazduh neophodan uslov za �ivot. To je jedan od neodvojivih faktora koji utiče na stanje zdravlja.Čist vazduh predstavlja univerzalno sredstvo za samoizlečenje, vredan eliksir zdravlja i dugovečnosti.

Dugboravakna sve�em vazduhu omogućava obogaćivanje ćelija i tkiva kiseonikom, obezbeđuje normalan tok oksi-dirajućih i obnavljajućih procesa i izdvajanje natalo�enih proizvoda razmene u organizmu.

81

Naučna istra�ivanja su pokazala da se pri sistematskom boravku na vazduhu (aeroterapija) sni�ava arterijski krvni pritisak, pobolj�avafunJccijamiokardainjegovoaiabdevanje krvlju, nestaje glavobolja, smanjuje se razdra�enje, umor, san postaje čvr�ći i mirniji, povećava se sposobnost za rad i jača tonus celog organizma.

Bez čistog vazduha ne mo�e da bude kvalitetnog �ivota i sna�nog zdravlja. "Treba potpuno produvati sebe, oprati svaku ćeliju sve�im vetrom. Jesti i spavati na otvorenom vazduhu". Učiti se disati. Naviknite da se prema vazduhu odnosite kao prema hrani, osećajte njegov ukus i miris, naslađujte se njime. Pijte samo protočni vazduh. U svojoj bolesti dr�ite se politike otvorenih vrata. To je veoma razuman savet.

Aeroterapija je posebno korisna za ljude koji pate od prehlada, za slabe, umorne od te�kog intelektualnog rada, za rekonvalescente posle operacija i infekcija, kao i za decu.

Na čoveka veoma blagotvorno utiče sve�, čist vazduh u toku �etnji u prirodi. Prebivanje leti u �umi, parku, na polju, obali reke ili jezera korisno je i zato stoje vazduh u to vreme zasićen aerojonima - laganim, elektricitetom napunjenim atomima kiseonika i fitoncidima - letećim baktericidnim materijama koje se izdvajaju iz drveća i biljaka. Oni vazduhu pru�aju lekovita svojstva. Vazduh je li�en pra�ine i �tetnih gasova koji su uvek prisutni u velikim gradovima. Zato je u

82

prirodi lako disati, brzo se otklanja umor i nervno-emotivna napetost, pojavljuje se bodrost i radost prema �ivotu.

Ni�ta manje isceljujući je i vazduh zimi. U to vreme godine on je čist i praktično oslobođen od mikroorganizama. U mraznom vazduhu količina kiseonika je veča nego u istom tomobimuvazduhautoplovreme.Zatojeonveomakoristan za čeličenje i jačanje organizma. Naučnici su u poslednje vreme ustanovili da mrazni vazduh ima jo� jednu isceljujuću osobinu. Pri njegovom udisanju pojačava se sagorevanje visokoenergetskih proizvoda razmene, uglavnom holeste-rina. Njegovo talo�enje u zidovima krupnih arterijaje uzrok razvoja aterosklerotičnog procesa.

Dug boravak u mestima sa nedovoljnim zasićenjem vaz-duha kiseonikom remeti obezbeđivanje ćelija i tkiva organizma, smanjuje intenzivnost oksidirajućih procesa. To omogućava progres ateroskleroze i razvoj hipoksičkih stanja: glavobolje, lo�eg sna i apetita, povećan zamor i razdra�lj ivost, poremećaj razmene materije i disanja tkiva, talo�enje �tetnih materija u krvi i ćelom organizmu. Posebno su na gladovanje kiseonikom osetljivi kora velikog mozga i kardiovaskularni sistem.

Zato u prostoriji gde čovek provodi veliki deo vremena, vazduh mora da bude uvek čist i sve�. Treba če�će provetravati sobu, izbegavati dugo prebivanje u zatvorenim prostorijama u kojima je vazduh uni�ten duvanskim dimom, pra�inom i �tetnim primesama.

83

Neophodno je uzeti kao pravilo da se U bilo koje vreme godine obavezno spava la otvorenim prozorom, na tempe-raturi vazduha ne većoj od 18°C Leti je veoma korisno spavati na otvorenomf koristeći u tu svrhu balkon, terasu i dr.

Ustanovljeno je da se u zatvorenoj prostoriji gde se nalazi Ćovek, količina kiseonika koja se sadr�i u vazduhu značajno smanjujevcćposle nekoliko sati Osim toga, u lo[e provetrenim sobama sadr�i se velika količina mikroorganizama,

Čist sve� vazduh ne samo �to leci od bolesti, već i jača, čelici organizam, �titi čoveka od prehlada.

Sistematskim izlaganjem vazdulnim procedurama po-bolj�ava se ishrana ko�e, njena elastičnost i cirkulacija, Hladan vazduh kroz ko�ne receptore trenira ko�ne sudove, znojne i lojne �lezde, pluća, kardiovaskularni sistem, bubrege i druge unutra�nje organe, Zahvaljujući takvom treniranju, pobolj�ava se razmena toplote, troflčno i funkcionalno stanje nervnog sistema, smanjuje se osetljivost na prehlade, pove-ćavaju se za�titne snage organizma, pojavljuje se otpoi^ost na prehlade, normalizuje se razmena materija, usporavaju se procesi starenja, Dolazi do pozitivnih pramena u sastavu krvi � povećava se broj eritrocita 1 hemoglobina* norma I i/uje sebrejleukoclta,

Na laj način vazduh je va�an faktor u borbi za očuvanje 1 jačanje zdravlja,

Vazdulnim procedurama za Čeličenjc treba oprezno pristupati. Tokom prvih 5-7 dana vazdu�ne procedure se 84

koriste 10 minuta na temperaturi od 20-22° C. Zatim se vremenom vazdu�ne procedure produ�avaju za 5 minuta i dovode do 45-60 minuta. Zatim se pristupa čeličenjtf u sobi, zatim na otvorenom prostoru. Ljudi koji nisu dovoljno trenirani, treba da počnu potpuno čeličenje na otvorenom na temperaturi od 16-20° C. To je kombinacija takvih meteorolo�kih elemenata u kojima čovek ne oseća ni hladnoću, ni jaku toplotu. Ne preporučuje se da se vazdu�ne

V

procedure primenjuju le�eći. Cak i na temperaturi od 23-25° C i vi�e, organizam se mo�e prehladiti, �to mo�e da izazove pogor�avanje mnogih bolesti, posebno radikulitisa, neuritisa, bronhitisa i dr. Vazdu�ne procedure, kao i sunčane, najbolje je kombinovati sa lakim fizičkim naporom: sportskim igrama, veslanjem, radovima u ba�ti, kupanjem.

Tokom vrelih dana, vazdu�ne procedure treba praktiko-vati u jutarnjim časovima, a u hladno vreme - posle 12 sati. Posebno treba biti oprezan u veoma vetrovite i vla�ne dane, naročito slabi ljudi.

Op�te vazdu�ne procedure su veoma korisne za decu. Međutim, �to je dete manjeg uzrasta, tim je vi�e opreznosti potrebno. Za decu uzrasta do godinu dana, čeličenje vazduhom mo�e da se sprovodi na temperaturi ne ni�oj od 22° C. Vazdu�ne procedure počinju sa trajanjem od 3 minuta, i dodaje im se svaka dva dana po 3 minuta, da bi ukupno na kraju trajala maksimalno 30 minuta. Za decu od 1 do 3 godine, temperatura vazduha ne srne biti ni�a od 20° C.

85

Procedura počinje u trajanju od 5 minuta, i dodaje se na svaka dva tri dana po 5 minuta, da bi ukupno boravili na otvorenom do 60 minuta.

Otpornost organizma na prehlade se značajno povećava prebivanjem na sve�em vazduhu: vi�ekilometarske �etnje P skijanje, ribolov, lov i �etnja u parku, �umi. Kako smo već rekli, veoma je koristan noćni san pri otvorenom prozoru.

Efikasnost čeličenja i lečenja sve�im vazduhom će se povećavati ukoliko se vazdu�ne procedure kombinuju sa pravilnom ishranom, fizičkim naporom, pozitivnim emocijama, dejstvom vodenih i sunčanih procedura. Kompleksan uticaj tih faktora na organizam poma�e da se sačuva zdravlje, aktivnost i dugovečnost, da se poveća �ivotni tonus, intelektualan i fizički rad. Međutim, prilikom praktikovanja vazdu�nih ] procedura treba uvek imati u vidu uzrast, funkcionalno stanje : organizma, njegove mogućnosti, pojavu i izra�enost patolo�kih promena, stepen adaptacije na hladan vazduh, sklonost ka prehladama.

V

Celičenje hladnim vazdu�nim procedurama zabranjeno je obolelima od tireotoksikoze u svim stadijumima, za umorne, iscrpljene, u slučaju povećane temperature, kod gnojno-1 upalnih i reumatskih procesa, bolesti centralnog i perifernog j nervnog sistema, za obolele od srčane i plućno-srčane mane trećeg stepena, kod bolesti urinarnog trakta, kao i licima sa povi�enom patolo�kom oseljivo�ću na hladnoću.

86

Vazduh sredstvo za kao sprečavanje i lečenje bolesti

Vazduh, kao sredstvo za sprečavanje i lečenje bolesti, koristi se na dva načina: 1) kao vazdu�na procedura, i 2) kroz dug boravak na otvorenom prostoru. Obe vrstesu apsolutno dostupne svima.

Vazdu�ne procedure se svode na to da se potpuno obna�en čovek (ponekad samo u �ortsu) podvrgava doziranom dejstvu vazduha. Procedura se praktikuje leti, na otvorenom prostoru se čovek podvrgava istovremeno uticaju i raspr�enog i reflektovanog sunčevog zračenja. Uticaj direktne sunčeve radijacije pri tome je obično potpuno isključen. Vazdu�ne procedure se primenjuju ili kao pripremni, zavr�ni deo sunčano-vazdu�nih procedura, ili kao samostalna pro-cedura.

Mesto za praktikovanje vazdu�nih procedura mo�e biti balkon, veranda, zatamnjeni deo dvori�ta, čak i soba, pored otvorenog prozora. Vazdu�ne procedure najbolje je prakti-kovati u jutarnjim časovima (8-10-12 sati) jer je u to vreme

87

vazduh dovoljno zagrejan, a u toplim danima uveče (18-19 sati).

Iznemogli bolesnici započinju lečenje vazdu�nim procedurama delimičnim obna�ivanjem tela, i samo postepeno navikavajući se, obna�uju se potpuno.

Praktikovanje vazdu�nih procedura treba počinjati na otvorenom prostoru u toplo, tiho vreme. Temperatura vazduha ne srne biti ni�a od 20° C, a brzina vetra ne veća od 3 m u sekundi (takav vetar pomera samo li�će drveća). Razlikujemo vazdu�ne procedure: tople (20-30° C), prohladne (15-20°C), i hladne (4-15° C). Obično se počinje sa toplim proce-, durama i tek postepeno prelazimo na hladnije, samo dok se ne pojavi osećaj hladnoće i naje�enosti. Hladne vazdu�ne procedure su dozvoljene samo jakim ljudima, koji su naviknuti na hladnoću i koji je dobro podnose.

Podela vazdu�nih procedura na temperature je izuzetno uslovna, jer za osećaj toplote ima značaj ne samo temperatura vazduha, već i brzina njegovog kretanja i vla�nost.

Toplotne vazdu�ne procedure praktikuju se u le�ećem polo�aju, a prohladne i hladne su propraćene pokretima (hodanje, gimnastika). Vazdu�ne procedure počinju sa 10-15 minuta, zatim im se svakodnevno povećava du�ina za 5-10-15 minuta, dolazeći do 1,5-2 sata. U ovu orijentacionuj shemu verovatno treba uneti neke izmene, u zavisnosti od vremena (temperatura vazduha, vetar), a u prohladne i| 88

vetrovite dane neprekaljeni ljudi treba najbolje da odustanu od praktikovanja vazdu�nih procedura.

Fiziolo�ki uticaj vazdu�nih procedura je raznolik. Subjektivan uticaj vazdu�nih procedura izra�ava se u pobolj�anju zdravlja, raspolo�enja, sna i apetita.

Nervni zavr�eci koji se nalaze u ko�i nadra�uju sevazdu-hom, �to reflektorno izaziva pozitivne reakcije u unutra�njim organima, uglavnom u kardiovaskularnom i disajnom sistemu. To se manifestuje i u pobolj�anju cirkulacije, dubljem disanju, pobolj�anju ventilacije pluća.

Pod uticajem vazdu�nih procedura pobolj�avaju se procesi razmene materija i stanje ko�e. Veoma va�an značaj vazdu�ne procedure imaju kao sredstvo za "čeličenje organizma", tj. kao sredstvo koje povećava izdr�ljivost i otpornost organizma na �tetne pojave, uglavnom infekcije i tzv. prehlade.

Vazdu�ne procedure su veoma efikasno preventivno sredstvo koje se mo�e preporučiti praktično svim zdravim ljudima. One moraju da se primenjuju uporedo sa jutarnjom gimnastikom i vla�nim trljanjima, kao obavezni element dijeta.

Vazdu�ne procedure �iroko se primenjuju i kao lekovito sredstvo: kod hipertenzije, kod funkcionalnih poremećaja centralnog nervnog sistema, plućne tuberkuloze. Vazdu�ne procedure, posebno kod tuberkuloze, mogu se koristiti samo uz dozvolu lekara.

89

Vazdu�ne procedure ne treba praktikovati kod hroničnih bolesti, povi�ene temperature, kod vidljivih poremećajarada srca i bubrega. Tuberkulozni bolesnici ne treba da ih sprovode kod prisustva pleuritisa, sklonosti ka iska�ljavanju krvi. Opreznost u praktikovanju vazdu�nih procedura neophodna je u toku menstruacije, posebno kod slabih �ena.

Dugo prebivanje na vazduhu je vrsta lečenja koja se u poslednje vreme naziva ' Verandnim" lečenjem, iako je potpuno očigledno daje dugo prebivanje na vazduhu moguće ne samo na verandi.

Neposrednom uticaju vazduha se ne podvrgavaju samoj delovi tela, oslobođeni odeće. Zbog toga dug boravak na vazduhu nije ni�ta pasivnija metoda lečenja od vazdu�nihj procedura. Ovde, međutim, ima veliki značaj du�ina boravka.

Forma dugog boravka na vazduhu se određuje, naravno, u odnosu na uslove i mogućnosti. Osim verandi, mogu biti) kori�ćeni i balkoni, za�tićeni delovi u ba�ti, �umi, u dvori�tu i dr. U zavisnosti od toga kako se osećate, ili le�ite (na divanu,) krevetu na rasklapanje), ili sedite na le�aljci, fotelji i dr. Va�no) je da vam bude udobno i da se ne umarate.

Oblačiti se treba u skladu sa godi�njim dobom i kliman skim faktorima. Zimi se preko odeće treba pokriti. Ne trebaj se utopljavati, međutim, ne treba da vam bude ni hladno, nil toplo.

90

Du�ina boravka na vazduhu varira od nekoliko sati, do celog dana. Ako praktikujemo taj va�an i visokokoristan način lečenja, ne treba da se pla�imo "predoziranja". Neophodno je polaziti od toga da �to du�e boravimo na vazduhu, tim bolje za nas.

Ukoliko je iz nekih razloga nemoguće da dugo bude na vazduhu, bolesnik treba da ostane u sobi pri �iroko otvorenim prozorima. Veliko ozdravljujuće dejstvo ima noćno spavanje pri otvorenim prozorima.

Suma - izvor zdravlja

Od prirodnih faktora, najmoćnije sredstvo za čovekovo ozdravljenje ima prirodna �uma, kao i u�ivanje u parku, ba�ti, alejama i dr. Ona je najveći proizvođač lekovitog vazduha i njen neprevaziđeni preči�ćivač. �umski vazduh, zasićen ozonom, ispunjen lekovitim aromama, proči�ćen od pra�ine i �tetnih primesa, izvor je nadahnuća, zdravlja i aktivne dugovečnosti.

Sav ubrzani tempo urbanizacije postepeno smanjuje kontakt čoveka sa prirodom. Za kompenzaciju �tetnih uticaja gradskog �ivota i intelektualnog napora korisno je da, po mogućnosti, �to vi�e slobodnog vremena provedete u �umi.

91

Stoje br�i tempo �ivota, tim je ljudima veća privlačnost prirode. Aktivni odmor u �umi posebno je koristan za ljude koji intelektualno rade, koji prevashodno vode pasivan način �ivota.

Svako od nas, nalazeći se u �umi ili parku, osetio je kako je lako disati u senovitoj prohladnosti drveća. Da li ne�to mo�e da se uporedi sa �umom, koja izaziva tako prijatne ose-ćaje, tako podi�e radnu sposobnost i čovekovo raspolo�enje? Stremeći prema prirodi, mi ne samo da se povremeno udaljavamo od �tetnih uticaja grada, već i dobijamo mnogo novih utisaka i pozitivnih emocija. Ujutro, kada jevetar tih, avazduh topao, uslovi za odmor u �umi su najprijatniji. Suma značajno obogaćuje vazduh fitoncidima. Takva aktivnost �ume je povezana sa �ivotom, razvojem i fiziolo�kim stanjem biljaka. Ona takođe zavisi od klimatskih, vremenskih uslova, godi�njeg doba i doba dana. U ki�ne dane, koncentracija fitoncida se smanjuje, a u tople jesenje dane se povećava. Većina biljaka maksimalnu fiton-cidnu aktivnost pokazuje početkom leta tokom sunčanih dana, a minimalnu - zimi. Maksimalna količina fitoncida, prema podacima, zabele�ena je u podne, a minimalna - noću. Li�će koje raste sa sunčane strane drveća ima veliku fiton-cidnu aktivnost. Fitoncidne materije su sposobne da uni�te mnoge patogene gljivice i bakterije, imajući sna�an uticaj na vi�ećelijske organizme, pa čak ubijajući i insekte.

92

Najizra�ajnije baktericidne osobine imaju bor, čempres, javor, hudika, magnolija, jasmin, beli bagrem, breza, grab, vrba i topola. Veoma visoku baktericidnu aktivnost na stafilokoke i hematoličku streptokoku imaju leteće organske materije tog drveća. Najbolji jonizator vazduha i aktivni proizvođač lekovitih fitoncida je borova �uma. Istra�ujući kvalitativne i kvantitativne razlike mikroflore u kedrovoj, četinarskoj, hrastovoj i brezovoj �umi, ustanovljeno je daje u borovim i kedrovim �umama vazduh praktično sterilan (200-300 bakterijskih ćelija na 1 m3). To je pru�ilo osnovu za stvaranje zaključka daje kedru i boru svojstvena najveća baktericidna sposobnost, veća od hrasta i breze. Aktivne materije prvih dejstvuju pogubno čak i na bacile tuberkuloze.

Fitoncidi, koje izdvaja bor, imaju blagotvoran uticaj na centralni nervni i simpatički nervni sistem, povećavaju op�ti tonus i jačaju za�titne reakcije organizma. Mlad bor obogaćuje vazduh vi�e od starih borova. Fitoncidi aktiviraju va�ne fiziolo�ke procese u organizmu. Ozdravljujući uticaj �umskog vazduha u značajnoj meri zavisi upravo od fitoncida.

Ustanovljeno je da fitoncidi u prirodnoj koncentraciji omogućavaju talo�enje i ekonomičnije kori�ćenje vitamina C od strane organizma, aktiviraju fermentnu aktivnost, pobolj�avaju oksidirajuće procese, blagotvorno utiču na rad kardivaskularnog sistema.

93

�uma značajno pobolj�ava elektrostatičke osobine atmosfere. Ona otprilike za tri puta povećava količinu lakih jona sa negativnim nabojem. Istovremeno, količina te�kihj jona sa pozitivnim nabojem se značajno smajuje. Aerojoni su biolo�ki aktivne komponente �umskog okru�enja, koji pozitivno utiču na čovekovo zdravlje. Laka fitogena organska jedinjenja -jedan su od va�nih faktora uticaja �ume na nervni sistem. Ona su nespecifični nadra�ivači organizma, koji imaju moć da izazovu niz fiziolo�kih reakcija, a takođe i reflektorno, kroz nervne zavr�etke nosa, usta, gornjih disajnih puteva i ko�e.

Laki joni osve�avaju vazduh, otklanjaju umor i nervnu napetost. Premapodacimafiziolo�kih istra�ivanja, povećanje koncentracije lakih negativnih jona stimuli�e rad kardiovaskularnog, disajnogikrvnogsistema, pobolj�ava�e termo-regulacija, sni�ava arterijski krvni pritisak, povećava tonusj centralnog i vegetativnog nervnog sistema, uspostavlja sej ravnote�a između organizma i sredine, koja mo�e da se! naru�i kao posledica bolesti ili zamora. Laka organska jedinjenja borove �ume pobuđuju aktivnost krvnog i disajnog centra, produbljuju disanje, pobolj�avaju razmenu gasova i plućnu ventilaciju.

Naprotiv, odsustvo lakih negativnih jona izaziva osećaj umora i utučenosti, smanjuje radnu sposobnost i op�ti mi�ićni tonus, mo�e prouzrokovati bolesti srca i pluća, povećava nervnu napetost i arterijski pritisak.

94

Zapa�eno je daje u �umskom vazduhu stepen jonizacije kiseonika 2-3 puta veći nego u morskom vazduhu, ili vazduhu iznad livade, 5-10 puta da je veći nego vazduh u gradu. Stvaranju negativnih jona posebno doprinose bor, hrast, javor, jela, vrba, beli bagrem, breza, oskoru�a i dr. Prema podacima E.S. Lahno, najizra�enije amplitude u koncentraciji lakih negativnih jona u vazduhu primećuju se ispod stabla crvenog hrasta (+ 349%), belog hrasta (+164%), bora (+ 127%), vrbe (+ 112%), breze (+ 58).

Utvrđeno je prisustvo jonizirajućih faktora, povezano sa njihovom �ivotnom aktivno�ću. U njih spadaju različite leteće organske materije, koje drveće i bilje veoma intenzivno luče u periodu vegetacije.

U procesu �ivotne aktivnosti li�će drveća i razne biljke apsorbuju ugljenmonoksid i luče slobodni kiseonik. U sunčanom danu 1 hektar kombinovane �ume apsorbuje iz vazduha prosečno 180-220 kg uglj enmonoksida, lučeći istu tu količinu slobodnog kiseonika. Na povr�ini od 1 hektara �uma za sat vremena apsorbuje prosečno 8 kg ugljenmonoksida, tj. onu količinu, koju za to vreme izdahne 200 ljudi. Dvadesetogodi�nja borova �uma na povr�ini od 1 hektara svakodnevno apsorbuje 9350 kg ugljenmonoksida i luči 10 tona kiseonika, tj. malo vi�e, nego kombinovana. Najaktivniji isporučilac kiseonika je topola. Prema podacima M. Bergera, jedan hektar takvog drveća izbacuje u atmosferu 49 puta vi�e kise-onika, nego hektar jelinih nasada.

95

Mnogobrojnim istra�ivanjima je ustanovljeno da nedo-statak kiseonika u krvi (hipoksija) ubrzava starenje i atero-sklerozu, talo�enje u krvi �tetnih proizvoda razmene, �to dovodi do stvaranja tromba, poremećaja disanja i cirkulacije.

�uma značajno sni�ava buku. Medicina buku smatra jednim od najozbiljnijih neprijatelja čovekovog zdravlja. Ljudi koji borave u zoni jake buke, osim slu�nih poremećaja, mogu da imaju poremećaje u cirkulaciji, �eludačno-crevnej bolesti. Velika buka (vi�e od 70 decibela) utiče uglavnom na vegetativni nervni sistem. Sto je vi�lji po tonalitetu, kao i| frekvenciji zvučnih oscilacija, tim je �tetniji po zdravlje.

Jaka buka izaziva mnogobrojne patolo�ke promene u| čovekovom organizmu. Najva�nija je su�enje arterijskii krvnih sudova. Najte�e buku podnose deca, starci i bolesni

Suma, kao i �um morskih talasa, ima isceljujuća svojstva" Takvi zvuči stimuli�u stvaralačke sposobnosti čoveka, smiruje se nervni sistem, de�ava se aktivan uticaj na emotivnu sferu, oni bodre i raduju čoveka. Zvuči �ume su harmonični i muzikalni. Suma zadr�ava i apsorbuje ne samo buku, već i brzinu vetra. Zimi se buka sni�ava za 60%, leti za 90%. U �umi se primećuje sledeća dinamika u brzini vetra: na krunama drveća se onsmanjuje, unutar kruna-sti�ava,ana povr�ini zemlje se njegova brzina pribli�ava nuli.

Poznato je da u vazduhu gradova i industrijskih zona ima veoma mnogo pra�ine, pepela, dima, kapljica otrovnih teč-nosti i raznih �tetnih mikroorganizama. 96

U industrijskim reonima gradova, godi�nje iz atmosfere na jedan kvadratni metar natalo�i se do 500 i vi�e tona čađi i pra�ine. Pra�ina i čađ koja se udi�e sa vazduhom, talo�i se u plućima i disajnim putevima, prodirući u krv. To mo�e dovesti do razvoj a srčanih bolesti, stvaranja �tetnih hemijskih jedinjenja u krvi.

Automobilski transport i razne vrste motora sa unutra�njim sagorevanjem izbacuju u vazduh ogromnu količinu ugljenmonoksida. U izduvnim gasovima automobila i traktora njegova koncentracija je 2-10%, u dimnim gasovima 1-4%, u duvanskom dimu - 0,5-1%, u atmosferi naseljenih mesta - 0,0005%. U nekim mestima najednom kubnom metru vazduha talo�i se 5-10 mg ugljenmonoksida - opasna doza za organizam, pri čemu je 20 mg već pogubno po �ivot.

Veoma �tetan za zdravlje je vodonik-fluorid. On se u velikoj količini sadr�i u reonima fabrika, koje proizvode alumihijum, staklo, cement, ciglu, porcelan i čelik.

Osim toga, vazduh u gradovima je zasićen raznim aero-solima i �tetnim gasovima sa jakim neprijatnim mirisima. U njega spadaju i čestice kancerogenih i radioaktivnih materija. Zato se među gradskim stanovni�tvom sve vi�e susreću plućne bolesti, bolesti gornjih disajnih puteva, astma i rak pluća.

Zelena prostranstva omogućavaju preči�ćavanje vazduha od pra�ine, čađi i �tetnih hemijskih jedinjenja. One pose-duju sna�ne za�titne osobine, smanjuju koncentraciju

97

otrovnih gasova u atmosferi, sprečavaju njihovo rasprostiranje. Zahvaljujući tome �to dobro apsorbuje pra�inu, �uma mo�e da zadr�i do 70% čestica pra�ine iz vazduha. Pra�ina se talo�i na stablu, grančicama, U�ću, lepi se na smolaste materije četinara. Pra�ina, koja se spu�taizgornjih slojeva vazduha na drveće, sa ki�om odlazi u zemlju.

Drveće na razne načine filtrira pra�inu. Četinari filtriraju vazduh tokom ćele godine. Izračunato je da četinari na jednom hektaru zemlje godi�nje zadr�e 32-36 tona pra�ine, hrast - 56 tona, a bukva - vi�e od 63 tone. Suma iz vazduha takođe filtrira radioaktivne čestice i mo�e da zadr�i do 50% takve pra�ine. Čuvajući vla�nost, ona sprečava su�enje zemlji�ta i stvaranje pra�njavih čestica.

Suma ima lekovita svojstva. Primećeno je daje procenat obolelih i broj nesposobnih za rad mnogo veći tamo gde je manje biljaka. Prema podacima E.S. Lahno, oboljevanje dece u periodu od četiri godine čini 45% u oblastima koji se nalaze u �umskim predelima, i 80% kod gradske dece. Među učenicima gradskih �kola bolesti organa za disanje se susreću 2,5 puta če�će nego među decom koja �ive na selu, sme�tena blizu �ume.

Velike isceljujuće osobine �ume treba samo pravilno i svojevremeno iskoristiti. �uma je bila jedina apoteka za prvobitnog čoveka. Većina lekovitog bilja i drveća raste u �umi, na �umskim livadama i poljanama. Isceljujuća svojstva imaju majski đurđevak, visibabe, �umska jagoda, borovnica,

98

�umska malina, �ipak, orasi i mnoge druge biljke. Leteće materije cvetova i plodova tih biljaka imaju blagotvoran uticaj na obolele od kardiovaskularnih bolesti, na one sa iscrpljenim nervnim sistemom, one smanjuju ili otklanjanju glavobolju. Umirujuće deluju na bolesne, pobolj�avaju njihovo zdravlje.

99

"ČEDO" U VA�EM �IVOTU. UTOPIJA ILI REALNOST?

Fenomen Porfirija Ivanova ne ostavlja ravnodu�nim nikoga. Jedni ga potpuno prihvataju kao jedinstvo sa svetom prirode, za preporađanje čovekovih skrivenih sposobnosti, za vaspitanje jakog duha i moćnog fizičkog zdravlja. Drugi ga negiraju - jer sami nisu toliko jaki da bi postigli iste takve rezultate kao i stvaralac "Čeda". Postoje i oni treći, ravnodu�ni. Ali ravnodu�ni mogu biti samo oni koji ne znaju ni�ta o sistemu Ivanova.

Neosporno je, ukoliko ste resili da odbacite stari način �ivota - komfor pome�an sa bolestima i du�evnom te�inom - ne očekujte da prelazak na novi nivo bude jednostavan i lak. Sastavite plan sopstvenih promena. Napravite spisak događaja koje ste spremni da prizovete u svoj �ivot.

100

Donesite odluku!

Prvi korak - odlučiti se za promenu prethodnog načina �ivota. To je najte�i, ali ujedno i najva�niji korak. Ne govori se uzalud, početak je pola posla.

Mnogi od nas su razma�eni prijatnostima civilizovanog �ivota. Nama je toplo, prijatno, volimo ukusnu hranu, da popijemo dobru ča�icu. Međutim, o svesnom suprotstav-ljanju silama prirode: hladnoći, ki�i, snegu -i drugim neudob-nostima, razmi�ljamo sa primetnim nezadovoljstvom. Kao da odjednom na du�i postaje te�ko.

V

I Čitajući ovu knjigu, sigurno ste bar jednom postavili pitanje: "Dobro je, naravno, biti zdrav i sna�nog duha, kao Porfirije Ivanov! Ali, u na�im uslovima, da lije moguće �iveti po tom sistemu? Mi smo iz gradova! Ne mo�e� po ulicama i pro�etatibosigo!" Upravo tako. Kanoni običnogtoka�ivota tipičnog građanina (a često i stanovnika sela) skoro da obavezuju da se �ivi, takoreći, "sa one strane zida" prirode, oblačiti se po modi, koristiti vreme za rad na u�trb zdravlja i du�evne harmonije. 1 Da li je uop�te moguće praktikovati "Čedo" u savre-menim uslovima, onako kako je propovedao u svoje vreme Porfirije Ivanov?

101

Ko to ometa? Odgovorite na to pitanje. Neizvodljivo je. Treba reći: Samo odsustvo snage volje. To je koren svih problema.

Obratite pa�nju. Ivanov je govorio: jednima je dato da se promene odmah, drugima za 30 sati, a trećima je potrebna ćela godina da bi uspostavili i ojačali zdravlje, spojili se s prirodom u jedinstvu i harmoniji. Jednostavno, svi imamo različitu snagu volje. Svi smo na različit način vezani za siću�ne sreće civilizovanog sveta. Na kraju krajeva, najtu�nije je �to se svi razlikujemo po stanju svog zdravlja.

Prvi korak je - odlučiti se! Moguće je da sredina neće razumeti va� novi način �ivota. Najbolje je da o tome uop�te ne razmi�ljate. Jer, to se radi za sebe, a ne za druge.

Bez obzira na sve, najva�nije i najaktuelnije pitanje ostaje: od čega početi? Slo�ićemo se da su polivanje vodom, bosonogo hodanje i gladovanje najdirektniji put ka zdravlju. Ali ono mo�e da se pretvori u put bez cilja, po besmislenom krugu, ako se pridr�avate samo preporuka koje se odnose na fiziolo�ki plan.

Iscelitelj Porfirije Ivanov nije stvorio samo metodpreka-ljivanja organizma, i besmisleno je misliti da pre njega niko nije govorio o koristi hladnoće i gladovanja, o koristi nepo-sredne veze sa prirodom kroz akupunkturne tačke na stopalima. Međutim, sistem"Ćedo,\kaonajcelovitijeučenje o prirodnoj vezi čoveka sa vasionom, jeste principijelno nov

102

sistem u medicinskom smislu, jer menja zdravlje počinjući od unutra�njeg, du�evnog preporoda.

Ne �urite da izađete na mraz bez odeće. Prvo osvestite zbog čega to radite. Kada dođe znanje, doći će i smirenje pred silama Prirode. Prestaće da vam se čine zastra�ujuće sve vremenske prilike. U tom spokojstvu će se roditi harmo-nija sa svetom. Tada, otvarajući se ka zemlji, vodi i vazduhu, vi ćete početi da osećate da se menjate.

Promeniće se i sve oko vas. Te promene treba dočekivati s rado�ću. Ona će se pojaviti odjednom, i prelivaće se kao zvončićLsmeha kada po�elite da se od srca nasmejete.

Zato je va�no na početku promeniti sebe iznutra, kako bi novorođeni duh pomogao telu da se preporodi. Neka čak i samo poku�aja bude vi�e od jednog, deset ili sto. Samo stremljenje ka tajnama prirode, da se slijemo s njom ujedno, dostojno je po�tovanja.

103

Učenje �ivi i razvija se

Učenje Porfirija Ivanova slede desetine hiljada ljudi ne samo u Rusiji, Ukrajini, već i daleko van granica ove dve zemlje. Čak u Japanu, koji je poznat po svojim drevnim �kolama, postoje ljudi koji praktično primenjuju sistem Ivanova.

Danas se razvija rad na popularizaciji prekaljivanja i ozdravljenja po sistemu Ivanova.

Odr�avaju se konferencije, čitaju predavanja, otvaraju grupe i �kole ozdravljenja, koje rade u svim većim gradovima biv�eg SSSR-a.

Jo� u toku �ivota Učitelja, u januaru 1983. godine, u Moskvi je bilo odr�ano prvo javno predavanje o njegovom sistemu. Odr�ano je u Himkah, u dvorcu kuture "Otad�bina", i prisustvovalo je vi�e od hiljadu ljudi. Predavanje je odr�ao instruktor za ozdravljujuću fiskulturu, Oleg Grigorevič Bikov. Predavanje je počelo himnom "Slava �ivotu" i s njom se i zavr�ilo - tako je molio Učitelj. Posle prvog predavanja, usledela su i druga. Ikko je Moskva saznala za učitelja. Godine 1984. za Ivanova su čuli u Lenjingradu, a posle

104

černobiljske havarije, hiljade stanovnika Kijeva se u potrazi za spasenjem obratilo "Čedu". Iste godine su odr�ana prva javna predavanja o Ivanovu i njegovom sistemu čeličenja u Vologde, Kalininu, Tklinu, Kazanju, Zelenodoljsku.

U leto 1987. godine, Valentina Suharevska, supruga Porfirija Ivanova, predlo�ila je da se organizuje susret sled-benika Ivanova sa stanovnicima Orehovke, zemljacima učitelja. U selo je 28. jula do�lo oko pedeset ljudi iz raznih gradova. Oni su se zajedno sa Valentinom Suharevskom popeli na Cuvilkino brdo, zatim su se okupili u klubu, gde je odr�ano predavanje o učitelju.

Ideja Ivanova zainteresovala je naučnike, medicinske radnike, predstavnike medija, na televiziji su bila emitovana predavanja, posvećena fenomenu Ivanova. Na kraju je do�lo priznanje. Tb�no je samo to �to Ivanov nije do�iveo do tog vremena.

Od 10. dol3. marta 1988. godine, u Kijevu se odr�ao ciklus Saveznih naučnih predavanja, posvećen 125. godini od rođenja Vernadskog, gde je pročitano nekoliko radova posvećenih učenju Ivanova. Na tribinama konferencije nastupila je Suharevska, koja je pozvala sve da se okupe na Cuvilkinom brdu 25. aprila. Izdaje u Orehovku do�lo oko 400 ljudi. Priroda kao daje isku�avala ljude - ujutro, 25. aprila, padala je ki�a sa snegom. Na vrh brda svi su se popeli bosi, ali neki nisu izdr�ali i obuli su se. Na brdu su tri puta otpevali himnu, zatim, spustiv�i se, okupali u Koldibani. Ljudi su

105

ojačali, ali je mnogima bilo hladno, jer su svi okupljeni bili lako obučeni. Priroda je tog dana pokazala svoju moć i ljudsku slabost, nepripremljenost za te�koće. Posle prazničnog ručka na sala�u, sa tradicionalnim bor�čom, ka�om i kompotom, ljudi su se razi�li. Svi su imali o čemu da razmi�ljaju.

22. oktobra 1988. godine, u Moskvi se odr�avao ekolo�ki festival "Ako hoćemo da pre�ivimo", posvećen globalnim problemima savremenog sveta. Na tom dvodnevnom forumu �iroko se raspravljalo o idejama Ivanova.

Godine 1988.-1989. su bile prelomne. U tom periodu su se u većini velikih gradova biv�eg SSSR-a odr�avali susreti sledbenika učenja Ivanova, dr�ala su se predavanja, u mnogim lokalnim i republičkim novinama pojavili su se članci posvećeni Ivanovu i njegovom sistemu prekaljivanja. U Moskvi i Kijevu su se odr�ale izlo�be na tu temu.

U aprilu 1990. godine, po nalogu zamenika ministra zdravlja SSSR, odr�ali su se "okrugli stolovi" medicinskih radnika Moskve, kao i susreti sledbenika Ivanova sa saradnicima redakcije časopisa "Nauka i religija" i novina "Sovjetski sport".

Na Forumu globalnih moralnih i ekolo�kih problema pročitani su doprinosi Ivanova.

U dr�avnom galerijskom holu otrvorena je izlo�ba

"Ziv svemir* ', koja je obuhvatala i deo posvećen Ivanovu. Nastavljala su se predavanja i konsultacije u Moskvi.

106

Novine "Sovjetski sport" objavile su ceo niz članaka posvećenih ličnosti učitelja i njegovom sistemu ozdravljenja. U centralnim časopisima "Priroda i čovek", "Duga", "Nauka i religija", kao i "Moskovskaja pravda", "Komsomoljskaja pravda", i drugim novinama, pojavile su se publikacije slične tematike.

U Kijevskom filmskom studiju snimljen je polučasovni dokumentarni film o Ivanovu i njegovim sledbenicima.

Na praznik, 25. aprila 1990. godine, na Cuvilkinom brdu se okupilo oko tri hiljade ljudi, i svima je bilo jasno da je učenje zaista dobilo masovni karakter. Bila je prisutna i Valentina Suharevska, supruga Ivanova, koja je napunila 80 godina. Koje mogao i da pomisli da će za nju taj praznik biti poslednji?

Prva savezna konferencija medicinskih radnika posvećena čeličenju po sistemu Ivanova odr�ala se 8. jula 1991. godine u Moskvi. Sala Dvorca kulture, koja mo�e da primi 1200 ljudi, bila je prepuna. Okupili su se lekari iz vi�e od sto gradova. Materijali te konferencije postigli su odličan uspeh, publikovani su sedam puta u tira�u od preko 100.000 primeraka.

Konferencije na temu "Put ka zdravlju po sistemu Ivanova", odr�ale su se u Alma-Ati, Krasnojarsku, Dnjepropetrov-sku, Habarovsku i drugim gradovima.

Samo tokom 1992. godine odr�ao se veliki broj omladinskih, medicinskih i pedago�kih konferencija u gradovima

107

Rusije i biv�im republikama SSSR, objavljivane su knjige posvećene �ivotu i učenju Ivanova.

Te�ko je nabrojati sve događaje posvećene imenu Ivanova. Proces pribli�avanja njegovom učenju je �iv i večan, kao i sam �ivot, i ukoliko nas brine budućnost čovečanstva, ne mo�emo da prenebregnemo mudro iskustvo Učitelja, koji je te�kim naporom dostigao tajnu postojanja.

U Samari je razrađen specijalni program "Zdravlje stanovni�tva", koji je predvideo ne samo fizičko, već i duhovno ozdravljenje ljudi najrazličitijih uzrasta, od učenika do penzionera.

Vi�e od deset godina u naučno:istra�ivačkoj laboratoriji "Zdravlje" samarskog dr�avnog pedago�kog univerziteta, izvode se radovi na istra�ivanju nasleđa Ivanova. Osim praktičnog iskustva prirodnog ozdravljenja, samarski naučnici koriste fundamentalna istra�ivanja drugih naučnika, npr. otkriće Arinčina o vibracionom radu i ulozi mi�ićnog sistema u funkciji unutarmi�ićnog perifernog "srca", učenje akademika Ugolova o adekvatnoj ishrani; istra�ivanja akademika Parinova o mehanizmima lokalnih termičkih dejstava na rad srca, i drugi radovi.

Na tom univerzitetu otvorena je katedra i fakultet vale-ologije - nauke o zdravom načinu �ivota. Načelnik katedre, Ivanov, ka�e:

"Ivanov ima sledeću frazu: "Sve počinje od dece". Mi vidimo kako deca prirodno ulaze u sistem prekrivanja, pa

108

po�elimo da učimo zajedno s njima. Valeologija, kao disciplina, objedinjuje tri pravca. Prvi je - razvoj svesnog bića, tj. mi�ljenja prirodnog karaktera. Drugi - kretanje - vezan sa neophodno�ću čoveka da �ivi u ovom svetu, jer kretanje stvara čoveka. Za razvoj pokreta koristimo muzičko-ritmičko vaspitanje, fizičke ve�be, čeličenje, i mnogo toga, �to ima veze sa dinamikom. I, treće pitanje je - ishrana.

Delo Ivanova �ivi u ljudima. Dobra vest o njemu se raznosi po ćelom svetu, i ostvaruju se njegove proročanske reci: "Biću priznat od strane svih ljudi sveta, a kada o tome svi progovore, tada će na podijum za sve nas doći besmrtnost. To će se dogoditi, obavezno će se dogoditi."

109

Ja ne lečim, već učim da čovek nikada ne obolu

Po molbi Ivanova, Izgrađena je kuća, kasnije nazvana

Domzdravlja. Nalazi se na sala�u Gornji Kondrjučij,

Luganska oblast, ulica Sadovaja bi 58.

Eksperiment dug pola veka

Odlomci iz časopisa "Plamičak", br. 8,1982. god. Sergej Vlasov

Kako �iveti, bez bolesti? 0 tome su ma�tala sva pokoljenja. Ali i sada, bez obzira na neverovatne uspehe medicine, mi sa ogorčenjem moramo da priznamo da čovečanstvo ne oboljeva manje.

Postoji veliki broj načina koji čoveku poma�u da ostane zdrav, među kojima je, na prvom mestu prekaljivanje.

Na�alost, uticaj hladnoće na čoveka je istra�en veoma malo. Međutim, isceljujuće osobine ledene vode poznate su jo� odavno, hiljadama godina. To iskustvo narodne medicine danas lekari primenjuju sa uspehom. U Kalugi, npr., u gradskoj bolnici, hladnoćom lece neuroze i bronhijalnu astmu, u sanatorijumu na Jalti, Kirovu, pomoću zimskih kupanja u moru oslobađaju od hipertenzije i neurastenije. I Mehanizam uticaja hladnoće na organizam Pavlov je objasnio "potresanjem nervnih ćelija", naglim delovanjem na centralni nervni sistem. Ali, kao i ranije, mnoga pitanja uticaja hladnoće na čoveka ostaju otvorena.

111

Eto zbog čega je, po na�em mi�ljenju, tako vredan eksperiment, koji već vi�e od pedeset godina na sebi sprovodi stanovnik Voro�ilogradske oblasti, Porfirije Ivanov. On je toliko sebe navikao na hladnoću, da zimi satima mo�e na-polju da bude u �ortsu i bos.

Napunio je 85 godina, a za pola veka, koliko se dru�i s mrazom, nijednom se nije prehladio, razboleo od angine, niti gripa. A ranije je bolovao, kao i svi.

0 Porfiriju Ivanovu sam saznao od pisca Cerkasova koji je postao veliki privr�enik sistema ozdravljenja koji je razra-dio Ivanov. I, on nije usamljen: samo u Moskvi poznajem de-set in�enjera, lekara, naučnika - sledbenika Ivanova. Sledeći primer "učitelja", kako ga nazivaju, trče bosonogi po snegu, 1 na bolesti su zaboravili, pa iako su nekada bolovali, zahvaljujući sudbini koja ih je povezala sa Ivanovim.

Pre nego �to sam otputovao na sala� Gornji Kondrjučij, gde �ivi Porfirije Ivanov, pročitao sam o njemu u knjizi "Rezerve na�eg organizma":

"Bez obzira kakav bio mraz, on seta bos po snegu...i ne oseća pri tom nikakvu hladnoću".

Učinilo se čudnim - zar je moguće i istina da ne oseća hladnoću? To je bilo prvo pitanje koje sam postavio Porfiriju Ivanovu.

112

I -Kako da ne osećam hladnoću! - izviknuo je on. - Osećam je, jo� vi�e nego vi. Samo, vije se pla�ite, a ja ne. Od večnog čovekovog neprijatelja, ja sam stvorio prijatelja. - Vi zaista nikada niste bolesni? -Kako to? Ja sam stalno bolestan. Bolujem od misli, znam, a ne dozvoljavaju mi da predajem svoje znanje ljudima. -Ka�u da ste pobo�ni.

-La�u. Bio sam nekada, sve dok nisam shvatio da Bog ne prebiva na nebu, već na zemlji - u ljudima, koji su uspeli da ostvare pobedu nad sobom.

Interesantna je sudbina ovog neobičnog čoveka. Rodio se u siroma�noj porodici. Kao i njegov otac, bio je rudar. Prvi put se u rudarsko okno spustio kada mu je bilo 15 godina. Godine 1917. je oti�ao u armiju.

-Nisam uspeo da dospem do fronta - priča Porfirije Ivanov -zbacili su cara.

Ipak, uspeo je da se bori, u partizanima. Minirali su pruge, uni�tavali vozove intervencionista. Jednom je spalio engleski avion zbog čega je dobio zahvalnost komande. Posle rata se vratio u rudnik, učestvovao u pokretu kolhoza, rukovodio zadrugom �umskih radnika.

Sada, kada je zagazio u devetu deceniju, on osvaja sme-lo�ću svojih rasuđenja. On je uvek bio takav - drzak, smeo, rečit. Jednom mu je (bio je na Kavkazu, stajao je iznad mora, na visokoj litici), do�la misao: "Za�to su ljudi tako sazdani,

113

da im pola �ivota ode na blagostanje - dok su mladi; u zrelom dobu, reklo bi se, trebalo bi da �ive za korist drugih, ali ne mo�e tako da bude: na čoveka navaljuju bolesti, čine ga inferiornim, teraju ga da vi�e ne razmi�lja o onome zbog čega je do�ao na zemlju, već o sebi. Bolesti prave od čoveka egoistu. Zar mnoge ljudske nevolje ne dolaze upravo zbog toga �to čovek ne ume da pobedi svoju nemoć? Koliko god se �titio, svejedno te to neće spasiti od nesreća. A �ta ako se učini suprotno - ne skrivati se od prirode, već joj poći u susret, biti joj bli�e, sliti se s njom!"

I Porfirije Ivanov je resio da doka�e - prvo samom sebi, da "lo�e sile prirode"(njegov izraz) mogu da se pripitome i da se preokrenu u na�u korist. On je počeo da izlazi obna�en na mraz. Prvo po nekoliko sekundi, zatim pola minuta. Svaki put sve du�e i du�e. Do�lo je do toga daje u mećavu odlazio u �ortsu i satima �etao po vetru i ciči zimi. Vraćao se prekriven injem, u kovitlacu pare, i seljaci nisu mogli da se načude: sutra će sigurno pasti u postelju sa te�kom upalom pluća, ili sa nečim jo� gorim?

To je bilo u pro�losti. Sada, kada je oti�ao u penziju, Ivanova dr�i ideja da preda svoje jedinstveno (bez sumnje unikatno!) iskustvo čeličenja ljudima, naučnicima. A�ta ka�u naučnici? Za sad ne �ure. Mo�da ne znaju za Ivanova?

114

1 Ja se obraćam ljudima - govori Porfirije Ivanov. - Dragi moji, sve va�e bolesti potiču od va�ih ne�nosti: od toplote, ukusne hrane, od mira. Ne pla�ite se hladnoće, ona mobili�e, �titi organizam. Hladnoća ubrizgava u telo hormon zdravlja. Neka svako ka�e �ta mu je va�nije - rad na sebi ili sitne ra-| dostiISvi moraju da pobede. Covek mora da �ivi za pobe-du; ako je ne zadobije, on ne vredi ni prebijene pare...Za�to se leČiti, kada mo�emo i moramo da bolest ne pu�tamo u telo!

Na sala�u Ivanova je mnogo sledbenika. Prva od njih je njegova �ena - Valentina Suharevska. Nekada je bila te�ko bolesna, sada, u sedamdesetoj godini, smatra daje potpuno zdrava.

Ja se pla�im - govori ona, - da zimi propustim ijedan dan da ne izađem na mraz, ne polijem se hladnom vodom. Sta ako bolesti opet nagrnu, kao �to su pre dvadeset i pet godina? Valentina Suharevska, isto kao i Porfirije Ivanov,

veoma malo jede. Bez obzira na to �to ceo dan radi (kao i svaka �ena sa sela), umara se mnogo manje nego ranije, kada se jo� nije dru�ila sa hladnoćom i nije ograničavala svoju ishranu.

115

Priča sledbenika sistema Porfirija Ivanova

IgorHvo�ćevski

Moj susret sa Ivanovim omogućio mije da prihvatim njegovo učenje, koje sam praktikovao 12 godina, nalazeći se u njegovoj blizini. Bio sam jedan od njegovih najbli�ih učenika i često smo noći provodili u razgovorima. Mogu reći daje Ivanov čist matematičar. Svaki njegov izraz poku�ao sam kritički da opovrgnem na početku svog puta, a s obzirom da sam matematičar po profesiji, mogao sam lako to da učinim. Međutim, nijednom nisam primetio da je Ivanov pogre�io. Preneću vam svoje lične utiske o susretu sa njim.

Susret se dogodio iznenada, stoje mo�da i razumljivo, s obzirom da sam imao predispoziciju prema bolesti koju uvek osećam na daljinu kada se pribli�ava. Osećam njen dah smrti, o kojoj je govorio i Knejp, daje to "zmija koja večno skriva svoju glavu, a, ukoliko izgubite kontrolu nad sobom, ona se pomalja i spremna je uvek da ugrize". To je tuberkuloza. Od detinjstva sam bolovao, a otprilike 1973. godine se vratila u u�asnoj formi. Pojavile su se kaverne sa obe strane pluća, i,

116

osećao sam da umirem. To je u�asavajuće stanje, lebdenje između �ivota i smrti; u�asan osećaj stalnog prisustva nekoga koje nadmoćniji od tebe, od koga ne mo�e� da se sakrije�. U takvom stanju hoda�, osmehuje� se, poku�avajući da odagna� misli, �to sigurno znaju svi oboleli od smrtonosnih bolesti. Obitavao sam u takvom stanju. Nisam to mogao nekako recima da dočaram, jer nije bilo snage, niti mije iko verovao, jer sam se spolja osmehivao i pričao, a iznutra znao da umirem. I eto, zahvaljujući pomoći svog najboljeg prijatelja - supruge, koja je shvatila moje stanje posle određenih ubeđivanja i razgovora, smestili su me u bolnicu. Ispostavilo se da imam otvorenu formu tuberkuloze. Tkda je počela moja borba za pre�ivljavanje. U toku jedne godine, svakog dana sam pio oko 40 tableta. Onaj ko boluje od tuberkuloze, zna da je to bio jedini način da se prevaziđe stanje kraja. U toku te godine, le�eći u bolnici, isprobao sam sve lekove. Poku�ao da se sa prijateljem Serjo�om, takođe te�ko bolesnim, bavim i jogom, pri čemu je dolazilo i do komičnih situacija. Serjo�a je čvrsto verovao da drveće zrači pranu - �ivotnu energiju. Uzimao je veliku teglu, prilazio drveću i "punio" je tom pranom, dok je ćela bolnica, zajedno sa lekarima, videv�i taj prizor, umirala od smeha. Ali, mi, bolesni, nadali smo se da ćemo pre�iveti. Ne znam zbog čega, ) ali verovaU smo u �ivot. U bolnici postoji taj sna�an stimulans - veruje� da ti je �ivot jedini put i cilj.

117

Pro�la je godina... iznenada me je u decembru 1974. godine posetio drug Kolja, u koga sam imao bezgranično poverenje i sa kojim sam često razgovarao o sudbini sveta, kako se to obično ka�e. Na kraju posete mi je rekao da je susreo čoveka koji če mi zasigurno pomoći. Psiholo�ki osećaj koji se pojavio bio je sledeći: slu�am ga, a u meni kao da radi unutra�nji metronom. Slu�am ga, kao daje treći čovek prisutan u prostoriji: ja, on, i treći čovek, koji slu�a. Nakon određenog vremena, on mi govori ne�to, a kao da metronom otkucava vreme: tik-tak...i, odjednom, ni sam to ne razume-vajući, odgovaram mu da pristajem. Za�to sam se slo�io, ni sada mi nije jasno kako da to protumačim, ali mi se čini da je moje unutra�nje ja pristalo. Pripremio sam se i krenuo.

Kada sam prvi put do�ao kod Ivanova, porazila me je njegova veličina. Ne znam za�to mi se učinio kao gromada. Pored njega su stajala deca, on je ne�to govorio, ali se ne sećam �ta. Bio sam zapanjen njegovom veličinom, ali nikakvih drugih osećaja nije bilo.

Zatim me je primio. Prijem je bio specifičan, dugo sam ga kasnije analizirao. Nakraju su me polili ledenom vodom. To je bilo 29. decembra 1974. godine, i bilo je to moje prirodno kr�tenje. Njegova �ena, Valentina Suharevska, počela je da me poliva hladnom vodom. To nije bila hladna voda, niti ledena. Znate...to su bile iglice koje bockaju svaki milimetar va�eg tela. Kada je počela da me poliva, odjednom sam pomislio - tiranija! Razmi�ljao sam: �ta to čini�...hteo

118

sam da uzmem to vedro i da ga odbacim, ali odjednom je sve pro�lo. Opet, kao daje neki metronom u meni zakucao i odjednom potpuno utihnuo. Razmi�ljao sam: polivaj, kad i tako sve propada. Ona je rekla: "To je dobro, to stanje mi se ba� i dopada." Videla me je takvog, posle mnogobrojnih operacija, u kojima su mi sve izvadili. Sa�alila se na mene i po�la kod Ivanova da mu ispriča. Ćela ta grupa posetioca je bosonoga krenula na ulicu. Pored mene je bio neki naučnik, doktor, koji je rekao: "Polio sam se, dobro. Ali da idem bos na ulicu - ni za kakve pare!" U tom trenutku, čim je izgovorio tu frazu, ja sam - krenuo. Po�ao sam. To je izazvalo takvo iznenađenje kod prisutnih, jer prido�lica iz bolnice ide bosonog u sneg, da su bili impresionirani. Zatim sam se vratio u bolnicu, iznutra osećajući ogromnu lakoću, toplotu, kao da je unutar mene bila zalo�ena peć. Razodenuo sam se i bosonog �etao po bolničkom dvori�tu. Pri�ao sam prozoru svog prijatelja Serjo�e, a on, kada me je ugledao takvog, pao je u nesvest. Ujutro, nikome ni�ta ne govoreći, takođe mi se pridru�io u obna�ivanju i bosonogom hodanju.

Zatim sam sebe ubeđivao da to vi�e neću raditi. Odlučio sam da sve to napustim, i 31. decembra, kao i svi, dočekivali smo Novu godinu. U bolnici smo se napili, proslavljajući. Ujutro sam se probudio u u�asnom stanju. Resio sam da telefoniram Ivanovu, jer sam znao gde se nalazi. Pozvao sam ga, a on je podigao slu�alicu i glas mu je zvučao kao u mladog čoveka. Nikada kasnije nisam prepoznavao njegov glas,

119

preko telefona. Govorio je kao mladić, veoma bodrim i ne�nim glasom. Bio je kratak: "A, to si ti. Dođi" - i spustio je slu�alicu. Razmi�ljao sam: kako da dođem? Međutim, to sigurno znači da treba da idem. S druge strane, hteo sam da objasnim da neću da dođem. Ali, na kraju krajeva, spremio sam se i zaputio se u Polarnu ulicu, gde smo se kod Tatjane Fjodorovne upoznali po drugi put. Seo je pored mene i sve vreme svojabosa stopala stavljao na moja hladna, zagrevajući me. Bio je to izuzetno prijatan i čudesan osećaj. Nakon toga, počeo sam da praktikujem "Čedo". Posle nekog vremena, veoma sam se sprijateljio sa Serjo�om. Serjo�a je imao izuzetno interesantno iskustvo. Ispričaću vam, jer je ono verovatno jedinstveno, i malo ko za njega zna. Za vreme polivanja, kako je rekao Ivanov, i Valentina Suharevska, a kako mije i sam Sergej potvrdio - dogodila mu se smrt. Neki lekari ka�u daje to veoma duboka nesvestica, čak su mi rekli i stručni naziv tog stanja. Pitao sam Sergeja, kojije tada imao jako izo�trenu intuiciju, jer mijebilo veoma va�no da shvatim staje video za vreme te nesvestice. Rekao je daje osetio razdvojenost, kao daje leva strana njegovog telabila tamna, a desna - crvena. Sve kao daje bilo u dva tona: crvenom i crnom...negde je video čak i plamičke.

Valentina Suharevska je tada uzviknula: "Dragi Porfirije, na�em sistemu je do�ao kraj"! Učitelj je legao na Serjo�u, potpuno ga obgrliv�i celim telom i počeo da mu di�e u usta. Nakon nekog vremena Sergej se pridigao. Učitelj gaje uzeo

120

za ruke, izveo na balkon i rekao: "Samo udahni tri puta, dete". Sergej je udahnuo. "Kako si?" - "Sve je u redu...". I Sergej je krenuo kući.

Postepeno me je, onako kako mi se ponovo vraćalo sna�no zdravlje, zaposedala jedna misao: Kako to objasniti? Zastoje sve to potrebno? Sta činiti, na kraju krajeva? Staje to voda? Vodom se polije� - i vi�e je nema. Lekovi - da! Potrebno je bilo naći taj centar te�e, to naučno i filozofsko upori�te, da bi opravdali sve to. Na kraju krajeva, postoji mnogo filozofskih koncepcija, a �ta predstavlja učenje Ivanova? Da li je ono potpuno novo, jer je Ivanov često govorio: "Doneo sam ne�to novo na Zemlju!" Gde je ta sredina, to istinsko �to je bilo potrebno naći, da bi shvatili �ta činimo, staje potrebno ne samo tebi, već ćelom čovečanstvu?

Svaki put kada sam se susreo sa Ivanovim, poku�avao sam da od njega dobijem odgovore na neka pitanja. Na mnoga tajna pitanja otvoreno mije rekao da ne mo�e da odgovori, jer je jo� rano. Na neka pitanja mi je delimično odgovorio. Veoma sam se zbli�io sa Ivanovim, često sam ga posećivao, pričali smo o mnogim problemima, i bio sam svedok nastajanja sistema "Čedo" koji je bio krajnji odraz harmonizacije ljudskih mogućnosti i prirode.

"Čedo" je nastalo zato stoje Ivanov dobijao jako mnogo pisama. Jednom sam bio svedok kako mu je pristiglo oko 800 pisama. Puna dva d�aka pisama je bilo ispred njega, a on je gledao i razmi�ljao: �ta činiti? Odgovoriti na sva pisma bilo

121

je praktično nemoguće. I, kada su počeli da spaljuju pisma, posmatrao sam Ivanova i imao utisak da je osećao da sam gori. Ivanov me je noću pozvao, dao mi taj dokument i rekao: "Evo ti - pogledaj." Jedino stoje trebalo, bilo je da stavim tri -četiri zareza. Sve ostalo je uradio Ivanov. Tako je nastalo "čedo".

U Japanu se, na primer, rak leci po sistemu Kacud�o Ni�ija: 12 puta dnevno te�ko obolelog čoveka obna�uju, otvaraju prozor, i izla�u ga direktnim zracima sunca i hladnoći. Samo po nekoliko sekundi, ali 12 puta na dan.

Porfirij Ivanov je često odlazio pre lečenja te�ko bolesnih u stepu i �iveo nekoliko dana u prirodi, prikupljao prirodnu snagu, da bije zatim udahnuo u obolelog čoveka.

Porfirije Ivanov je nosilac novog dela - nacionalnog dostojanstva. To je vrednije od svih valuta, od svih izuma -povratak jednostavnosti, prirodi.

Metod Ivanova poma�e organizmu da stekne nespecifični imunitet na sve bolesti. To je bukvalno nov način �ivota. To je sreća. Da bi je dosegnuli, potrebno je svega nekoliko minuta na dan.

Preporukedateul2pravilasadr�e,napivi pogled, veoma jednostavne savete. Ali, svaka tačka, svako slovo je mali ključ, tajna vrata koja vode u prirodu, formula za zdravlje.

122

Zato sam se i rodio, da bih zadobio �ivot u Prirodi, da bi ljudi preokrenuli svoj potok i prestali da umiru.

123