popa, vasko

Embed Size (px)

Text of popa, vasko

Vasko Popa (1922 1991.) Vasko Popa, jedan od posljednjih originalnih pjesnika srpske

moderne knjievnosti, roden je 29. juna 1922. godine u Grebencu kraj Vrca. O njegovom privatnom zivotu ne zna se mnogo.Nakon zavrene Realne gimnazije,upisuje se na Filozofski fakultet u Beogradu.Studije nastavlja u Bukuretu i Beu. Za vrijeme II svjetskog rata, zatvoren je u njemakom koncentracionom logoru u Bekereku.Nakon zavretka rata diplomira na romanskoj grupi Filozofskog fakulteta u Beogradu.Prve pjesme objavljuje u listovima Knjievne novine i Borba. Od 1954. do 1979. godine radio je kao urednik u izdavakoj kui Nolit. Slaganjem usmenog nasljea,igara i zagonetki,Popa je stvorio poseban pjesniki jezik moderne srpske poezije. Priredio je zbornike: Od zlata jabuka (Beograd, 1958.), u kom je u novom i svjetlu prikazan poetski i svijet narodnih sunce umotvorina,kao Urnebesnik(Beograd,1960.) Ponono

(Beograd, 1962.). U pjesnikom zborniku "Od zlata jabuka" (1958.). Vasko Popa je jedan od najprevoenijih jugoslovenskih pjesnika, a i sam je prevodio sa francuskog jezika. U Vrcu, 29. maja 1972. god. osniva Knjievnu optinu Vrac (KOV) i pokree neobinu biblioteku na dopisnicama, nazvanu "Slobodno lie". Iste godine izabran je za dopisnog lana Srpske akademije nauka i umetnosti. Jedan je od osnivaa Vojvoanske akademije nauka i umetnosti (14.12.1979.) u Novom Sadu.Vasko Popa je prvi dobitnik "Brankove nagrade" za poeziju, ustanovljene u Sremskim Karlovcima u spomen na Branka Radievia. Godine 1957. dobija Zmajevu nagradu, 1968. Austrijsku dravnu nagradu za evropsku literaturu, 1976. nagradu za poeziju "Branko Miljkovi", 1978. dodeljuje mu se nagrada AVNOJ-a, a 1983. knjievna nagrada "Skender Kulenovi". Godine 1995., u Vrcu,ustanovljena je nagrada "Vasko Popa" za najbolju knjigu pjesama na srpskom jeziku i dodjeljuje se svake godine na dan

pjesnikovog roenja, 29. juna.Umro je 5.januara 1991.godine u Beogradu i sahranjen u Aleji zaslunih graana.

Nitarija Nitarijo spavala si I sanjala da si neto Neto se zapalilo Plamen se previjao U mukama slepim Probudila si se nitarijo I grejala lea Na plamenu iz sna Nisi videla muke plamena itave svetove muka Kratkovida su ti lea Nitarijo zaspala si opet I sanjala da si nita Plamen se ugasio Muke su njegove progledale I ugasile se i one blaene

Jurke Jedni odgrizu drugima Ruku ili nogu ili bilo ta Stave to meu zube Potre to bre mogu U zemlju to zakopaju Drugi se razjure na sve strane njue trae njue trae Svu zemlju raskopaju Nau li sreni svoju ruku Ili nogu ili bilo ta Na njih je red da grizu Igra se nastavlja ivo Sve dok ima ruku Sve dok ima nogu Sve dok ima bilo ega

Krunisana jabuka Izvadi sunce iz usta No nas ive sahranjuje Jabuka je ovo moja S neba mi na jezik pala Pustite me da je sladim Zini nulo da nam svane Da sunce i nas krunie Molite se da ne zinem U jabuci za vas crve Slatkog posla vie nema

Pepela Jedni su noi drugi zvezde Svaka no zapali svoju zvezdu I igra crnu igru oko nje Sve dok joj zvezda ne izgori Noi se zatim meu sobom podele Jedne budu zvezde Druge ostanu noi Opet svaka no zapali svoju zvezdu I igra crnu igru oko nje Sve dok joj zvezda ne izgori No poslednja bude i zvezda i no Sama sebe zapali Sama oko sebe crnu igru odigra

Plava oma Zato nam vrat zrenikom stee Volim da mi nabori neba Gusto niz bokove padaju Zadavie nas tim pojasom Volim va pla sa plavom omom Kad umoran se raspojasam

Ponono Sunce Iz golemog crnog jajeta Izleglo nam se neko sunce Sijalo nam je na rebrima Otvorilo je nebo irom U grudima naim sirotim Zahodilo nije uopte Ali ni ishodilo nije Pozlatilo je u nama sve Ozelenilo nije nita Oko nas oko toga zlata U nadgrobni nam se kamen Na ivom srcu pretvorilo

San belutka Ruka se iz zemlje javila U vazduh hitnula belutak Gde je belutak Na zemlju se nije vratio Na nebo se nije popeo ta j s belutkom Jesu li ga visine pojele Je li se u pticu pretvorio Eno belutka Ostao je tvrdoglav u sebi Ni na nebu ni na zemlji Samog sebe slua Meu svetovima svet

Slepo Sunce Sakata dva zraka Slepo sunce vode Jutro je u pealbi S one strane neba Nije na svome pragu Podne je nisko palo Vucara se s munjama Nikad nije kod kue Vee u svet otilo S posteljom na leima Prosi na nekoj zvezdi Rairenih ruku samo je no izila U susret slepom suncu

Slobodan let Pusti nas da odletimo Iz tvog dvora bez temelja u zvezde sam vas kovao Pod svodom svoje lobanje Odletite ko vam brani Pusti nas da propadnemo Svaki nas let u dvor vraa Tu sam vas ptice ekao Odreite sebi krila Slobodan da vam bude let

Smrt sunevog oca Na tri koraka od vrha neba Od lipe u venome cvetu Staro je sunce zastalo Pocrvenelo pozelenelo Okrenulo se oko sebe triput I vratilo svome ishodu (Na nae oi da ne umre) Kau da ima sina sunevia Dok se okat i za nas ne rodi Nauiemo mrak ovaj da sija

Srce belutka Igrali se belutkom Kamen ko kamen Igrao se s njima ko da srca nema Naljutili se na belutak Razbili ga u travi Ugledali mu srce zbunjeni Otvorili srce belutka U srcu zmija Zaspalo klupe bez snova Probudili su zmiju Zmija je uvis iknula Pobegli su daleko Gledali su izdaleka Zmija se oko vidika obvila Ko jaje ga progutala Vratili se na mesto igre Nigde zmije ni trave ni paradi belutka Nigde nieg daleko u krugu Zgledali se osmehnuli I namignuli jedni drugima

Sukob u zenitu Rodilo se modro sunce Pod levim pazuhom neba Rodilo se crno sunce Pod desnim pazuhom neba Penje se modro penje crno Prema kuli u zenitu Gde pusto sada stoluje Sili smo goli u sebe Otvaramo krtinjake apuemo tajno ime Sunca svoga zaviajnog Zlatni tronoac iz kule Krenuo je na tri strane

Svadbe Svako svue svoju kou Svako otkrije svoje sazvee Koje no nikad videlo nije Svako svoju kou kamenjem napuni Svako sa njom zaigra Obasjan sopstvenim zvezdama Ko do zore ne zastane Ko ne trepne ne tresne Taj zaradi svoju kou

Visoki put Digni tu svoju nourdu Na misao si nam stao ne mogu kroz vas korake na rukama da pronesem Skloni se misao e ti Ujesti zvezde s tabana Ne mogu da rtvujem put Kroz vae me glave vodi

Zev nad zevovima Bio jednom jedan zev Ni pod nepcima ni pod eirom Ni u ustima ni u emu Bio je vei od svega Vei od svoje veliine S vremena na vreme Tama bi mu tupa tama oajna Od oaja tu i tamo blesnula Mislio bi ovek zvezde Bio jednom jedan zev Dosadan ko svaki zev I jo izgleda traje

Zvezde izbeglice Pogledale ste se zvezde Kriom da nebo ne vidi Mislile ste dobro Razumele se naopako Osvanule ste hladne Daleko od ognjita Daleko od kapija neba Pogledajte mene zvezde Kriom da zemlja ne vidi Dajte mi znakove tajne Dau vam vinjev tap I putanju jednu moju boru I vodilju jednu trepavicu Kui da vas vrate

Zvezdoznaneva ostavtina Ostale su za njim njegove rei Lepe nego svet Niko ne sme u njih da se zagleda ekaju na okukama vremena Vee nego ljudi Ko moe da ih izgovori Lee na mutavoj zemlji Tee nego kosti ivota Smrti nije polo za rukom U miraz da ih odnese Niko ne moe da ih podigne Niko da ih obori Zvezde padalice glave sklanjaju U senke njegovih rei

Predeli U osmehu U uglu usana Pojavio se zlatan zrak Talasi sanjare U ipraju plamenova Plavooke daljine Savile se u klupe Podne mirno sazreva U samom srcu ponoi Gromovi pitomi zuje Na vlatima tiine

N iviluku Okovratnici su pregrizli Vratove obeenih praznina Zadnje misli se legu U toplim eirima Prsti sutona vire Iz obudovelih rukava Zelena strava nie U pitomim naborima

Igre Pre igre Zamuri se na jedno oko Zaviri se u sebe u svaki ugao Pogleda se da nema eksera da nema lopova Da nema kukavijih jaja Zamuri se na drugo oko une se pa se skoi Skoi se visoko visoko visoko Do navrh samog sebe Odatle se padne svom teinom Danima se pada duboko duboko duboko Na dno svoga ponora Ko se ne razbije u paramparad ko ostane itav i itav ustane Taj igra

Kaleni Otkuda moje oi Na licu tvome Anele brate Boje sviu Na ivici zaborava Tue senke ne daju Munju tvoga maa U korice da vratim Boje zru Na lakoj grani vremena Otuda tvoj inat lepi U uglu usana mojih Anele brate Boje gore Mladou u mojoj krvi

Vuja so Dok ne zaledi lave I zaraju psovke i crknu baklje Sveopte hajke I dok se svi ne skljokaju Praznih ruku u sebe I pregrizu jezik od muke I silnici psoglavci s noem za uvo I hajkai sa polnim udom na ramenu I lovaki zmajevi vukoderi etvoronoke puzim pred tobom I urlam u tvoju slavu Kao u velika Zelena tvoja vremena I molim te stari moj hromi boe Vrati se u svoju jazbinu

Spomenik kiseoniku Rujni neki vetar me naneo U ovu irokogrudu zemlju Iz ijeg srca je izraslo Zelenooko drvo ivota Die i tako napaja Jednu malokrvnu zvezdu Prestraili me spomenici lutkanima Opremljenim hladnim i vatrenim I drugim nevidljivim orujem Nigde me nije obradovao Spomenik kiseoniku Naoruanom liem I cveem i plodovima I drugim zrelim istinam

Nebesko putovanje Na snimku Nainjenom na breuljku iznad Jabuke Vide se moja zemaljska saputnica i ja Drimo se za ruke Ona u letnjoj haljini s naramenicama Ja u koulji podavijenih rukava Zakoraili smo s vrha breuljka na ravno nebo pred nama Na snimku Nainjenom pre trideset godina Ne vidi se do koje smo zvezde stigli Soivo nas je uhvatilo s lea Nita sa naih lica Nee se proitati

Poreklo ljubavi ekam sunce na klupi u parku Preko puta od moga stana Pratim hod oblaka na nebu I zagrljenih parova Na stazi izmeu borova ita novina s drugog kraja klupe Prati hod mojih pogleda Ljubav nije oduvek postojala Nju je znate izmislila sirotinja Da bez dukata doe Do slatke enske brave I pravog mukog kljua

Vrac U vinogradarevoj ruci Pruenoj iz oblaka Zlatan grozd U jednom zrnu kula od kukuruza U drugom aroban Breg U treem ravnica majka U ostalim zrnima ulice Zaspale u podne I poslednje neukroene gajde Vee nego Gradska kua I neki visokoueni zvonici I penini dvori i kole tiine I radionice ljudi-pela Vinogradareva ruka pomae Grozdu da zri I brani ga od ptica zlatokradica

nama 7 Na dan je zelena jabuka Na dvoje presena. Gledam te, ti me ne vidi Izmeu nas je slepo sunce. Na step