PONEŠTOPONEŠTOO MAO MAČČKAMAKAMA

1

Posvećeno mom Coletu, koga su ubili neznanje i nemar.

PREDGOVOR

Teško je, najteže, voleti nekoga a biti nemoćan kada mu je potrebna pomoć. Voleti mačku, znači biti izložen stalnim stresovima zbog njenog zdravlja. Nažalost, bar moje iskustvo je takvo, ta divna stvorenja su izuzetno krhkog zdravlja. Mačka je savršeno biće, ali prilagođeno životu u divljini, u zdravoj sredini koja omogućava zdravu i pravilnu ishranu i ostale uslove za život. Toga nema u sredinama u kojima žive ljudi. Potrebno je uložiti poseban napor, što podrazumeva i sticanje određenih znanja, kako bi se našim voljenim stvorenjima omogućio normalan, zdrav i srećan život kakav ona zaslužuju.

Deveti grob u mojoj bašti, deveta rana na srcu. Kao i mnogi prethodni, zbog neznanja. Shvatio sam da moram nešto da učinim za svoje voljene. Tako je počela potraga po Internetu. Tražio sam sve moguće tekstove o mačkama, koji bi mi pomogli da naučim nešto o njima. Nešto sam naučio, naravno nedovoljno, ali i to je mnogo više od onog što sam ranije znao, jer praktično nisam znao ništa. Kako postupiti kada Vam veterinar proda prazikvantel tablete i kaže Vam da je to sredstvo univerzalno, protiv svih crevnih parazita! (Nemojte da se čudite, ovo sam stvarno doživeo. Srećom, taj veterinar već nekoliko godina ne radi.) Da li do sudnjeg dana čekati da prazikvantel, koji inače uništava isključivo pantljičare, uništi „sve parazite”? Sada bar to znam, i još ponešto. Ova knjižica treba da pomogne da i Vi to saznate.

Napravio sam izbor tekstova za koje smatram da mogu da budu od koristi i ostalim mačkama u ovoj tužnoj zemlji. Prevod, koji naravno nije savršen, ali verujem da je dovoljno jasan, nalazi se pred Vama. Verovatno ima slovnih grešaka, možda, na žalost i gramatičkih (gimnazijski dani su davno prošli, a bavljenje tehnikom teško može da pomogne u usavršavanju jezika), ali i ovakva knjižica će, nadam se, da posluži svrsi.

Želim Vam sreću u negovanju Vaših voljenih.

Moram ovo da kažem. 1999. godine kupio sam, videvši oglas u štampi, knjigu „Sve o mačkama”. Sve! Iza pretencioznog naslova krije se knjižica u kojoj je to „sve” obrađeno na 22 stranice džepnog formata, posle kojih dođe još oko 30 stranica „klasifikacije mačaka”, od čega su više od polovine slike! Tu je odštampano ime osobe koja je sačinila „analizu” - Simonida Paunović, zatim lektora - Nada Terzić. Sve je tu, dakle, osim jedne sitnice - pravih informacija o mačkama. Platio sam je, ako se dobro sećam, oko 6,5 evra (u dinarima)! Vidim da se pojavilo novo izdanje, sada je jeftinija, ali s obzirom na to koliko je „sadržajna”, preskupa je! Žalosno je što postoje osobe spremne da nečiju ljubav i glad za znanjem o voljenim bićima zloupotrebe za olako sticanje novca. Zato ova knjižica, što se mene tiče, ne košta ništa.

U međuvremenu sam na Internetu video reklamu za još jednu knjigu o mačkama. Kažu da je opširna, a nije ni skupa - samo $36. Da, 36 američkih dolara (zašto u dolarima, ne znam).

2

Ovo je početak. Materijal koji mi je na raspolaganju obuhvata više stotina stranica formata A4, gusto štampanih vrlo sitnim slovima. Ja nemam tako puno vremena na raspolaganju, do sada sam proveo 15 meseci prevodeći (uz sve ostalo što moram da radim), preveo sam tek polovinu, a vremena je sve manje. Zato je ovo početna verzija knjižice, koja će (bar želim da bude tako) da narasta, kako budem napredovao sa prevođenjem. Činilo mi se nerazumnim da Vam ne ponudim ovo već sada, jer verujem da je korisno.

Često se pominju američki veterinari, američka Uprava za hranu i lekove, američko ovo i ono... To je zato što su ovi tekstovi „skinuti” sa američkih sajtova na Internetu. To je, opet, zato što jedino Amerikanci i imaju takve sajtove. Uostalom, u toj zemlji postoje desetine miliona kućnih mačaka koje imaju sav potreban zdravstveni tretman, negu o kojoj mi ne možemo da sanjamo, vakcine i t.d. (korišćenje skenera ili magnetne rezonance kod životinja tamo je nešto normalno, ovde i ljudi mogu o tome uglavnom da sanjaju). Veterinarska služba tamo je najjača na svetu (ovo se ipak i pre svega odnosi na visokorazvijene urbane sredine). Tamo mačkama čak i bubrege presađuju (samo na Veterinarskom fakultetu kalifornijskog univerziteta Dejvis preko 200 do sada registrovanih transplantacija). Zamislite samo šta o mačkama zna jedan od autora pojedinih tekstova iz ovog priručnika, veterinar specijalista za sitne životinje, koji poslednjih šest godina leči SAMO MAČKE (a to su hiljade pacijenata)! No, na stranu sva nauka i tehnika kojom američki veterinari raspolažu. Iz tekstova izbija jedna snažna poruka: MAČKAMA JE PRE SVEGA POTREBNA NAŠA LJUBAV. A bar to možemo da im pružimo, ako već ne možemo vrhunsku negu kakvu može onaj srećniji deo sveta.

Nastojao sam da ispoštujem duh tekstova koje sam prevodio i stil njihovih autora. Ako je autor u tekstu 50 puta napisao „Vaša mačka” ja sam to poštovao, mada to ponegde izgleda preterano..

NAPOMENA: Delovi teksta pisani manjim i kosim slovima (kurziv, italik) su moji lični komentari i primedbe.

Iskreno Vaš rzivorad@yahoo.com

O POGLAVLJIMA

Ishrana

Zbog izuzetne važnosti, ovo poglavlje je stavljeno na prvo mesto. Možda ćete ovu knjižicu čitati s vremena na vreme, možda nećete imati vremena da je pročitate odjednom celu, zato je neophodno da naiđete na ovaj deo što pre (mnogi ovaj predgovor neće ni pročitati, jer obično i ne čitaju predgovore). Upamtite: Vaša mačka MORA da se hrani pravilno, i MORA to da čini redovno (kasnije ćete pročitati zašto). Ako je volite, potrudićete se oko toga, a ako je ne volite, ova knjižica i nije za Vas.

Narod kaže: „Zdravlje ulazi na usta”. Ni za jednu vrstu to ne važi više nego za mačku. Od svih živih bića koja srećemo u našem okruženju, mačka je najosetljivija na ishranu, u tom smislu da njeno zdravlje i, konačno, sam život, strahovito zavise od PRAVILNE ishrane. Nije dovoljno mački samo napuniti stomak. Ako mačka stalno boravi u stanu i nema mogućnost da popravi kvalitet ishrane lovom, budite sigurni da ćete joj nepravilnom ishranom ugroziti život.

3

Nega

Brinuti o mački znači mnogo više od davanja dovoljno hrane i vode. Igračke, grebalice, macina menta i krevetac, samo su neke od stvari koje Vašoj mački mogu život da učine lepšim. Mentalno zdravlje Vaše mačke je isto tako važno kao i njeno fizičko zdravlje i što bolje razumete verbalne i neverbalne signale koje Vam ona upućuje, to će vreme koje provodite sa njom biti lepše i sadržajnije. Mentalnim stimulisanjem, vežbanjem i negom u okruženju punom ljubavi i bez stresa, održaćete je srećnom i zdravom kroz dugi niz godina!

Nekoliko stranica ovog poglavlja imaju za cilj da objasne izvesne postupke mačaka i da, ako su oni neprihvatljivi, daju ideje kako te postupke svesti na najmanju meru. Takođe, dati su saveti koji bi trebalo da pomognu Vašim ljubimcima da uz Vas žive još lepše. Redosled po kome su tekstovi razvrstani čini mi se logičnim - najpre dovodite mače u kuću, koju za to treba prethodno pripremiti. Obezbeđujete mu hranu i vodu. Pružate mu zabavu, jer želite da ima lep život, zatim uočavate zanimljive stvari u njegovom ponašanju, upoznajete sredstva koje ono koristi za komunikaciju. Zatim se srećete sa raznim potrebama i problemima, za čije rešavanje Vam se ovde nude saveti (za koje se nadam da su korisni) i t.d.

Buve i krpelji

Poznato je da su buve i krpelji velika napast od koje trpe i kućni ljubimci, ali i ljudi koji sa njima žive. To je sasvim dovoljan razlog da uništavanju i potiskivanju buva i krpelja bude posvećena najveća pažnja. Manje je poznato koje sve bolesti ovi napasnici prenose, ljubimcima a takođe i ljudima. Ove bolesti su dodatni razlog za najozbiljnije shvatanje problema koje buve i krpelji donose i za krajnje odlučnu borbu protiv njih. Istovremeno, u ovoj borbi nije dozvoljena upotreba svih mogućih sredstava za uništenje neprijatelja, jer mnoga od tih sredstava su štetna za mačke.

Crevni paraziti

Veoma važno poglavlje, možda je trebalo da bude odmah iza ishrane, ako ne i pre nje. Crevni paraziti se nigde ne tretiraju kao posebna oblast, već u sklopu bolesti gastrointestinalnog sistema, a u našim humanim zdravstvenim ustanovama obično na odeljenjima za infektivne bolesti. Smatram da je ipak potrebno da budu posebno prikazani, zbog značaja koji poznavanje ovih stvorenja ima za život naših ljubimaca. Crevni paraziti mogu ozbiljno da ugroze zdravlje, a u najtežem slučaju i život Vašeg ljubimca, a Vama da zadaju veliku brigu. Zato je ova pošast prikazana posebno. Pažljivo pročitajte ovo poglavlje, jer je jedno od najkorisnijih u ovoj knjižici.

Ako se dogodi da Vaša mačka, naročito ako je mlada, dobije „kijavicu” kojoj teško može da se objasni poreklo, ako pri kijanju kapljice iz nosića lete na sve strane, oči su upaljene i pune suza, pogotovu ako počne često da balavi, znajte da su paraziti izvršili invaziju na njen organizam. Pluća su puna larvi koje su, putujući krvotokom, dospele u njih i izazivaju lučenje sekreta, koji se izliva preko usta i nosne duplje. Oči su takođe pune larvi, koje u nekim slučajevima mogu da dovedu čak i do slepila! Imao sam slično iskustvo (srećom, bez slepila) i verujte da je strašno.

Redovno sprovodite čišćenje svojih ljubimaca od ove napasti, koja je strahovito uporna. Time ćete da poštedite i njih i sebe velikih problema.

Imunitet i krv

Prilikom opisivanja mnogih bolesti, upotrebljavaju se pojmovi imunitet, imuni sistem i sl. Imuni sistem je jedan od najvažnijih delova svakog živog organizma. Bez imuniteta, jedinka bi bila osuđena na vrlo kratak život. Čak i ako bolest ponekad počne da odnosi prevagu, imuni sistem je učinio mnogo - poveo je borbu, sprečio vrlo brz razvoj oboljenja i time nam je omogućio da preživimo dok lekovi ne počnu da deluju. Sa druge strane, često nismo ni svesni da

4

smo bili izloženi napadu, jer imuni sistem je u tišini završio svoj posao. U ovom poglavlju dat je kratak opis imunog sistema, njegovih sastavnih delova i načina delovanja.

Da bi mogla da bude postavljena dijagnoza, kod većine oboljenja neophodno je uraditi analize krvi, kao i kod čoveka, uostalom. Zato je potrebno pre poglavlja o bolestima dati mali pregled krvnog sistema mačaka i osnovne opise analiza krvi. Prikaz svrhe biohemijskih analiza pomoći će Vam da razumete i eventualne biohemijske analize koje lekar zahteva kada je provera Vašeg zdravlja u pitanju, jer je princip funkcionisanja krvotoka i organa kod mačke identičan sa principima funkcionisanja ljudskog organizma. Naravno, tu je i opis krvnih ćelija i njihova uloga. Date su normalne vrednosti broja pojedinih krvnih ćelija (zrnaca) i pojedinih sastojaka u krvnoj plazmi koji se proveravaju biohemijskim analizama.

Bolesti

Kada se razboli, Vaša mačka neće moći da Vam kaže da se ne oseća dobro. Na Vama leži odgovornost da svakodnevnim pažljivim posmatranjem voljenog bića uočite kada se ono ne oseća dobro i da pokušate da utvrdite da li je u pitanju eventualno ozbiljna bolest. Ne oklevajte nikada da pozovete svog veterinara i konsultujete se sa njim. Tačno je da u našoj provinciji na osobu koja vodi mačku na pregled i lečenje gledaju kao na slučaj za psihijatra, ali ne obazirite se. Niti je ružno niti sramno voleti, a mi volimo svoje mace.

Mačke, za razliku od ljudi, nisu nikada umorne ili neraspoložene. Neraspoloženje kod njih traje samo dok traje razlog koji ga izaziva. Ako primetite da je Vaša mačka izgubila dobro raspoloženje, onda je razlog tome najverovatnije bolest. Pogledajte je odmah pažljivo. Možda ima neku povredu koja je bolna. Ne dozvolite da se naizgled naivna povreda zakomplikuje, inficira. Ako razlog lošeg raspoloženja nije očigledan, Vaša mačka je bolesna. Ako ne jede, čak i pošto ste joj ponudili nešto izuzetno zanimljivo, posumnjajte na bolest. Za mačku je vrlo važno da jede redovno. Ne dozvolite da gladuje. Ako samo dva dana mačka ne jede (naročito pregojena mačka), mogu da nastupe izuzetno ozbiljne posledice po njeno zdravlje, posebno jetru! Pokušajte da je, mazeći je, privolite da počne da jede. Još pažljivije je držite na oku, nemojte dozvoliti da slabi dok vi umišljate kako će to samo da prođe. Možda i hoće, ali zašto rizikovati? Vi volite to stvorenje, zato mu posvetite svoje vreme. Bdite nad njim. Ako vrlo brzo ne počne da uzima hranu, posetite svog veterinara. A ako Vam on, bez ikakvih analiza, kaže kako ne vidi ništa posebno i da će to da prođe samo, bežite od njega! To nije veterinar za mačke, garantujem Vam.

Veterinara pažljivo odaberite. Mora da bude temeljan. Kod mačaka površan pristup može da dovede do najtežih posledica. Mora da bude specijalista za male životinje. Mačka i krava nemaju ničeg zajedničkog. Proverite da li je i koliko uspešno lečio mačke. Ako nije, bežite. Nemojte da se uči na greškama i to na Vašoj mački. Molim Vas, ne dozvolite da Vaš ljubimac primi bilo kakvu injekciju ako ne znate šta prima i pre nego što čujete dijagnozu. Mnogi opasni lekovi (n. pr. gentamicin) se olako daju, a i „lečenje” se sprovodi bez prave dijagnoze. Pogrešan lek može brže da upropasti zdravlje Vašeg ljubimca nego bilo koja bolest.

Nađite OBAVEZNO veterinara koji VOLI životinje. On neće da „otaljava posao“. Bojim se, nažalost, da ćete ovaj uslov teško moći da ispunite. Ranije sam preporučivao, kada su u pitanju teži slučajevi, odlazak na Veterinarski fakultet. U međuvremenu sam tamo doživeo nekoliko teških razočaranja i to od samih profesora internih bolesti, tako da ovu preporuku nisam spreman da dajem i dalje.

Pred Vama se nalaze kratki, ali vrlo informativni, opisi bolesti od kojih se razboljevaju mačke, njihovi simptomi i mere prevencije. Narod je lepo rekao: „Bolje sprečiti, nego lečiti”. Pročitajte ovo poglavlje. Obratite pažnju na simptome, da biste mogli eventualno da ih uočite na Vašoj mački, ali i na preventivne mere. Poštujte sve pobrojane preventivne mere svih navedenih bolesti. Tako ćete sigurno i Vi i Vaša mačka biti srećniji. Nažalost, ovo nije kompletan spisak. Prema statistici, ovo su najčešće bolesti. Zatim, tekstove o još nekim bolestima još nisam stigao da prevedem.

5

Moram da kažem da me je sve vreme prevođenja jako frustriralo kada sam nailazio na rečenice tipa „Vaš veterinar će da ispita ...”, „Veterinar će odmah da ...” i slične. Ja sam najčešće imao kontakte sa veterinarima koji, kao, negde strašno žure, a preduzimaju nešto samo kada ih na to naterate. Kome treba veterinar koji žuri dok pregleda njegovog ljubimca, pa zato otaljava intervenciju?

Bežite od veterinara kome nikada nije potrebna analiza krvi da bi postavio dijagnozu, a još dalje bežite od onog od koga i ne čujete dijagnozu, koji poteže špric i daje nekakvu injekciju, a da vi nemate pojma koju i zašto je daje, jer neće da Vam kaže. Klonite se veterinara koji izbegava da razgovara o bolesti Vašeg ljubimca, o terapiji i slično. To je verovatno zato što i ne zna o čemu je reč, ili je bar nesiguran u sebe i svoje znanje, pa radi nasumice.

Za analize krvi koje su, nažalost, često potrebne za tačno (i brzo) postavljanje dijagnoze, na raspolaganju su Vam privatne laboratorije. Raspitajte se na koji način se u toj laboratoriji analize rade. Ako možete da birate, poželjno je da koriste aparaturu koja radi pomoću tečnih reagenasa, umesto traka, jer ovakva analiza je mnogo pouzdanija.

Čitajući o postavljanju dijagnoze, ili tretmanu kod pojedinih bolesti, videćete kako se to radi u svetu. Neko će možda da kaže kako je to tamo skupo, ali pitam Vas: šta je skuplje od gubitka voljenog bića? Da li ste ikada bili u prilici da biste rado prodavali imovinu samo da ga spasete? (Uostalom, da li je zaista skupo? Prema statistici, prosečna američka mačkarska porodica ima godišnji prihod veći od 30.000 dolara. Da li je za njih veterinarski pregled od 50 dolara, i to na vrhunski opremljenoj klinici i kod vrhunskog veterinara, stvarno skup?). Postoji nešto što me je oduševilo, a o čemu sam saznao na mnogim forumima koji okupljaju ljubitelje mačaka, a to je da tamo ima puno ljudi koji uzimaju kredit da bi platili lečenje koje je ponekad veoma skupo.

Tekstovi koji su pred Vama bude nadu da ćemo i mi jednom moći svojim ljubimcima da pružimo negu koju zaslužuju.

Lekovi

U ovom poglavlju naći ćete detaljni prikaz antibiotika koji se uobičajeno koriste kod mačaka. Takođe, videćete koji antibiotici (i ostali lekovi) su opasni za mačke, pa čak i zabranjeni. Postoje, nažalost, veterinari koji olako, da ne kažem neodgovorno, daju gentamicin, vrlo opasan antibiotik i to čak i u slučajevima gde ne može da se očekuje da će on uopšte da deluje (kao što je slučaj kod tonzilitisa – upale krajnika, kod koga je penicilin nezamenljiv, jer u 90% slučajeva, kada je u pitanju bakterijska infekcija, uzročnik je Streptococcus pyogenes, ne koga gentamicin ne deluje, ili kod hlamidije, kod koje se normalno daje tetraciklin ili hloramfenikol)! Da ne pominjemo virusne infekcije grla, koje su možda čak i češće od bakterijskih, kod kojih je primena antibiotika besmislena. Ipak, IZBEGAVAJTE DA SAMI ODREĐUJETE TERAPIJU! Prepustite to veterinaru, kada nađete onog kome možete da verujete.

Na kraju ovog poglavlja dodat je spisak sa preporukama za doziranje (naravno, kod mačaka – kod pasa, ljudi i t.d. doze su često sasvim drugačije) velikog broja lekova koji se koriste za lečenje mačaka. Preporuke koje ćete videti sastavio je Fakultet veterinarske medicine Univerziteta Jeil (Yale), na osnovu poznatih američkih farmakoloških (veterinarskih) priručnika. Verujem da ovo može da Vam koristi, jer meni je bilo i te kako korisno. Moraćete, na primer, mački koja ima želudačni poremećaj da date ranitidin („Ranisan“). Koliko? To ćete videti ovde.

Videćete, ponegde u tekstovima pominjem firmu „Merck”. To je najveća svetska farmaceutska kompanija, u čijem sastavu posluje „Merial”, koji je najveća svetska veterinarska farmaceutska kompanija (sa filijalama u 159 zemalja sveta). „Merck” je objavio veterinarski priručnik, sa preko 12.000 (!) tekstova iz oblasti veterine. (Pitajte svog veterinara da li ima ovaj priručnik, ili ga, možda, bar koristi „on line”, t.j. preko Interneta, adresa je www.merckvetmanual.com). „Merck” pominjem zbog toga što su neki od saveta za primenu lekova uzeti iz njihovog priručnika, tako da, kada naiđete na ime ove kompanije, znate o kome je reč.

6

7

UVOD

MAČKA

Mačka je ime koje se u širem smislu primenjuje na sisare mesoždere, koji sačinjavaju familiju Felidae, a posebno na domaću mačku, Felis catus.

Velike mačke, koje riču: lav, tigar, jaguar, leopard i snežni leopard, anatomski su vrlo slične međusobno i sačinjavaju rod Panthera. Oblačasti leopard (Leo nebulosa, živi na Sumatri, Javi, Borneu i Tajvanu) i gepard, Acinonyx, su velike mačke koje ne riču. Srednje velike i male mačke razni zoolozi svrstavaju u različit broj rodova, ali u sistemu najčešće korišćenom u novije vreme, sve one su svrstane u jedinstveni rod Felis, uprkos velikim varijacijama među njima. Među ovim mačkama su: puma, ris, ocelot, jaguarundi, serval i mnoge sitne vrste opisane imenom mačka ili divlja mačka, kao što su zlatna mačka i evropska divlja mačka, kao i domaća mačka. Male mačke su šarene, prugaste ili tufnaste. Mnoge mogu da se ukrštaju sa domaćom mačkom, a neke mogu da se pripitome ako su uhvaćene mlade.

Mnogi su pridevi korišćeni za opisivanje mačke. Najuobičajeniji je „nezavisna”. Mačke nemaju, kao što svi znamo, „vlasnike”, već samo „staratelje”, kojima one dozvoljavaju da sa njima žive. Za Vas, kao staratelja Vaše mačke, razumevanje ponašanja, problema nege i potencijalnih zdravstvenih problema vašeg mačjeg prijatelja je veoma važno. Iako su mačke nezavisne, one se oslanjaju na Vas kada je zdravlje u pitanju. Tekstovi u ovoj knjižici bi trebalo da pomognu u razumevanju najlepših bića u svemiru.

ISTORIJA

Pre više od 50 miliona godina zemljom je počela da tumara mala životinja nalik na lasicu, koja se zvala „Miacis”. Većina naučnika veruje da je ova životinja bila predak današnjih domaćih mačaka, isto kao što je bila i predak nekih drugih sisara kao što su rakuni, psi i medvedi. Pre oko 40 miliona godina pojavili su se prvi pravi članovi porodice mačaka.

Mačke su pripitomljene u preistorijsko vreme, možda pre oko 5000 godina. (Veruje se da su psi pripitomljeni pre oko 50.000 godina.) Bile su visoko cenjene kao uništitelji štetočina, a tako isto i zbog njihovih ukrasnih kvaliteta.

Još 3500 godina pre Hrista, Egipćani su pripitomljavali divlje mačke iz Afrike i ove su postale dragoceni ljubimci kojima su, zbog njihove veštine u lovljenju i ubijanju štetočina kao što su zmije, pacovi i miševi, odavane počasti kroz mnoge oblike umetnosti. Egipatska domaća mačka, koja se tokom istorije proširila do Evrope, takođe je korišćena i kao pomoćnik u lovu. Najverovatnije je nastala od libijske mačke, Felis lybica, ili neke druge severnoafričke divlje mačke. Savremena domaća mačka, Felis catus, verovatno vodi poreklo od ove životinje, možda sa primesama drugih divljih vrsta, ili od vrsta pripitomljenih u različito vreme u drugim delovima sveta.

8

Oko 1500 godina pre Hrista, mačke su u Egiptu počeli da smatraju svetim i ako bi osoba ubila mačku bila bi osuđena na smrt. Egipćani su brijali obrve u znak žalosti za preminulom mačkom ljubimicom, a mačku bi mumificirali (samo u iskopinama arheološkog nalazišta Beni-Hasan pronađeno je preko 300.000 mumija mačaka). Takođe su obožavali i boginju plodnosti i ljubavi po imenu Bastet, koja je imala telo žene a glavu mačke.

Mačka je prvi put došla u Evropu i na Srednji Istok oko 1000. godine pre Hrista, najverovatnije sa grčkim i feničanskim trgovcima. Antički Grci i Rimljani su takođe veoma cenili mačke zbog njihove sposobnosti da kontrolišu neželjene glodare. Mačka je u Rimu smatrana duhom zaštitnikom domaćinstva i simbolom slobode.

Tada su se domaće mačke proširile po celoj Aziji, gde su korišćene za zaštitu larvi svilene bube od glodara, što je bilo životno važno za proizvodnju svile. Ljudi sa Orijenta su se veoma divili misteriji i lepoti mačke, pa su mnogi pisci i umetnici u Japanu i Kini u svojoj umetnosti slavili ove životinje.

U srednjem veku, međutim, procvetalo je sujeverje. U Evropi su mačke dovedene u vezu sa đavolom i veštičarenjem, usled čega su stotine hiljada mačaka ubijene po nalogu Inkvizicije. Prema nekim procenama, broj mačaka je ovim smanjen na svega 10% od prvobitnog. Uništenje ovolikog broja mačaka dovelo je do poremećaja ravnoteže u populaciji glodara, uveliko doprinoseći širenju kuge zvane „crna smrt”, koju su sa pacova na ljude prenosile buve. Skoro četvrtina stanovništva Evrope je 1300. godine umrla od kuge.

Ne iznenađuje činjenica da su Evropljani još jednom počeli da shvataju značajnu ulogu koju su mačke igrale u kontrolisanju glodara, pa su one tako postupno povratile svoju popularnost. Trgovci, istraživači i kolonizatori su sa sobom u Novi Svet doneli domaće mačke tokom 17. i 18. veka, a naseljenici su nastavili da nose svoje mačke dalje prema zapadu.

Da li ste znali da je prva uopšte izložba mačaka održana u Londonu 1871. a da je prvo „mačje” udruženje osnovano 1887. takođe u Velikoj Britaniji, pod nazivom „Nacionalni mačji klub Velike Britanije”??

ANATOMIJA I OSOBINE

Od svih bića koja se hrane mesom, mačke (rod Felidae unutar reda Carnivora) su najizrazitiji mesožderi i najprilagođenije su za lov i proždiranje plena. Sve mačke imaju zaobljene glave, kratke njuške, velike oči, osetljive brkove i obrve i uspravno postavljene uši. Imaju kratke, široke čeljusti opremljene dugim očnjacima i snažnim kutnjacima oštrih ivica. Jezik im je prekriven oštrim, unatrag povijenim mesnatim izbočinama zvanim papile (papillae), koje pomažu kod pijenja i kod negovanja krzna.

Mačke imaju pet prstiju na prednjim nogama i četiri na zadnjim. Peti prst je postavljen visoko na cevanici i ne dodiruje zemlju prilikom hodanja, ali se koristi kod nege tela i hvatanja plena. Na krajevima prstiju su snažne, oštre, povijene kandže. Kod svih sem geparda kandže mogu da se potpuno uvuku u zaštitne korice. Ovaj mehanizam je prepoznatljivo svojstvo familije mačaka, iako se javlja u manje razvijenom obliku i kod nekih cibetki.

Sve mačke, izuzev risa i srodnih vrsta, imaju duge repove koji im služe za ravnotežu. Mišićno-skeletni sistem je krajnje savitljiv, dozvoljavajući mačkama da savijaju i izvijaju tela na mnogo načina. Većina mačaka ima dobar vid i sposobne su da vide dobro i pri slabom svetlu (smatra se da im je noćni vid šest puta jači od čovečjeg); boje vide slabo. Čulo sluha im je odlično i, bar kod malih mačaka, može da oseti zvuke do 40.000 Hz, pa i više. Čulo mirisa nije tako dobro razvijeno kao kod psa (ali je ipak 14 puta razvijenije nego kod čoveka); njegova osetljivost može da varira od jedne vrste do druge.

9

Mačke su krajnje hitre; na kratka rastojanja mogu da trče brže od ma kog drugog sisara i izuzetni su skakači. Takođe su i dobri plivači, pa pripadnici mnogih vrsta uživaju u kupanju. Sa lakoćom se penju na drveće, ali se u ponašanju razlikuju, od gotovo isključivo „zemaljskog” (n. pr. lav) do boravka najvećim delom na drveću (n. pr. oblačasti leopard). Većina može da vreba žrtve veoma postojano i u tišini; čak i lav, koji živi na otvorenom, obično leži sakriven dok ne dođe u priliku da zaskoči žrtvu. Jedino gepard, najbrži sisar, juri svoj plen.

Većina mačaka su manje ili više samotnjaci, ali gepardi žive u porodičnim grupama, a i lavovi žive u grupama do 30 jedinki. Mačke žive u vrlo različitim sredinama, mada su najbrojnije u toplim predelima. Čak i jedna vrsta, kao tigar, može da se prostire od hladnih severnih oblasti do tropskih. Svi kontinenti, izuzev Australije i Antarktika, imaju svoje domaće vrste.

10

11

ISHRANA

Pažljivo pročitajte ovaj tekst, p`omoći će Vam da ne pravite greške u ishrani Vašeg ljubimca, koje obično pravi većina našeg sveta. Takođe, pomoći će Vam da ne nasedate jevtinim marketinškim trikovima kojima pribegavaju izvesni proizvođači gotove hrane za mačke, ako se za ovu hranu opredelite. Jedan od takvih trikova je i suva hrana sa povrćem, koju proizvodi „Whiskas”. Kažu da je veoma tražena. Ne nasedajte na ovakve trikove. Ako povrće u ishrani predstavlja raznovrsnost za Vas, što je tačno, za Vašu mačku ono ne znači gotovo ništa. Bolje kupite proizvod od onog ko Vas ne laže. U tom pogledu, verovatno su najsigurniji proizvodi firmi „Royal Canin”, zatim „Purina”, „Hill's“ i „Eukanuba”. Ja koristim „Royal Canin” - pogledajte njihove deklaracije i shvatićete zašto.

Iznad svega, važno je upamtiti da je Vaša mačka mesožder i da zahteva mesnu ishranu. Ovu očigledno samodovoljnu činjenicu ljudi, u najboljoj nameri, prečesto previđaju, nastojeći da od svojih ljubimaca naprave sveždere ili pak biljoždere. Oni polako ubijaju životinju, s ljubavlju.

Psi su, mada mesožderi u najstrožem smislu, u velikom stepenu i svežderi i imaju sposobnost da razgrađuju i vare i biljne, isto kao i životinjske belančevine. Pas može sasvim uspešno da preživi na istoj hrani kao i čovek, stoga može da živi na otpacima sa stola, pa čak i na pažljivo uravnoteženoj vegetarijanskoj dijeti.

Mačke, uprkos 5000 godina pripitomljavanja (ili bolje reći zbog samo 5000 godina pripitomljavanja), ostaju strogi mesožderi. Nesposobne su za varenje većine biljnih belančevina. Nema i ne može ni biti vegetarijanskih mačaka! Da dodamo, mačke u divljini su mesožderi jednakih mogućnosti koji proždiru ceo svoj plen: mišiće, organe, kosti, otpatke, kožu... Na taj način, mačke konzumiraju ne samo meso i organe plena, već isto tako i delimično svarenu biljnu hranu koju je plen pojeo. Uz pomoć žrtvinog procesa varenja, mačka je u stanju da izvuče hranu iz raznih biljnih izvora.

Ovaj razrađeni pristup ishrani znači da je mačka izgubila sposobnost da stvara razne vitamine, enzime i druge supstance neophodne za život, primajući ih direktno iz hrane. Ova „lenjost” je dovela do toga da mačkini prehrambeni zahtevi budu korenito različiti od psećih, što je i razlog da mačja hrana bude skuplja od pseće.

HRANA KAO GORIVO

Hrana je gorivo. Svrha hrane, pre svega i nadasve, je da opskrbi telo energijom koja mu je potrebna da bi funkcionisalo. Najveći deo ove energije koristi se da bi telo radilo kao mašina. Svi procesi u telu - kretanje, varenje, disanje, kretanje krvi, razmišljanje... zahtevaju energiju, koja sva mora da se dobije iz konzumirane hrane. Ova energija se meri kalorijama (uobičajeno za izražavanje enrgetske vrednosti hrane, zvanična jedinica za merenje svih vrsta energije je vat-sekund ili kilovat-čas).

Za naučnika, kalorija je jedinica toplotne energije; posebno, količina toplotne energije potrebne da povisi temperaturu jednog kubnog centimetra vode za jedan stepen Celzijusov. To je jasna i konačna količina.

Za dijetetičara, „kalorija” je jedinica potencijalne toplotne energije sadržane u hrani: posebno, količina potencijalne toplotne energije koja bi podigla temperaturu jednog litra vode za jedan stepen Celzijusov. Stoga je dijetetičareva „kalorija” hiljadu puta veća od naučnikove. Dijetetičareve kalorije se ponekad zovu „velike kalorije”, da bi se razlikovale od naučničkih „stvarnih kalorija”. Za nas, one će jednostavno biti „kalorije”.

12

PROMENA ENERGIJE

Energija se dobija iz hrane i telo je koristi preko niza hemijskih reakcija. Svim hemijskim reakcijama je potrebna ulazna energija koja ih „okida” i kontroliše. Bez ulazne energije, nema ni reakcije.

Neke hemijske reakcije oslobađaju više energije nego što je bilo potrebno za njihovo izazivanje i kontrolu. Ovaj višak energije se skladišti u telu u obliku hemikalija kao što su belančevine, masti i ugljeni hidrati i dostupan je za buduću upotrebu. Druge hemijske reakcije oslobađaju manje energije nego što je bilo potrebno za njihovo izazivanje i kontrolu. Ovaj deficit energije mora da se nadoknadi iz telesnih energetskih rezervi, razlaganjem uskladištenih hemikalija i oslobađanjem energije. Otpadni proizvodi ovog razlaganja prelaze u krv, pa ih bubrezi filtriraju.

DRUGE HRANLJIVE MATERIJE

Pored osnovne energije u obliku kalorija, zadatak hrane je da obezbedi sve bitne materije, hemikalije neophodne za život. Velika većina ovih materija se dobija razlaganjem i preuređenjem molekularne strukture belančevina, masti i ugljenih hidrata iz konzumirane hrane. Ovaj proces je poznat kao sinteza i tehnički je definisan kao formiranje ili građenje složenijih jedinjenja iz elemenata ili prostijih jedinjenja.

Važno je napomenuti da su zaista svi organski molekuli sintetizovani. Molekul glukoze koga je sintetizovala mačka, identičan je sa onim koga je sintetizovalo drvo jabuke i identičan je sa onim sintetizovanim u laboratoriji. Svi molekuli datog tipa su identični: na stranu reklamne poruke, nema apsolutno nikakve razlike između „prirodnog” vitamina S i „sintetičkog” vitamina S. Oni su identični i izrazi „prirodan” i „sintetički” su u ovom kontekstu ništavni.

Kao većina viših organizama, mačka je izgubila sposobnost da sintetizuje neke hemikalije koje su joj potrebne za život, obezbeđujući ih već gotove iz hrane koju jede. Očito je da te hemikalije moraju da postoje u hrani, ili će mačka da se razboli i možda čak i umre. Nasuprot tome, mačka svoj vitamin S sama sintetizuje, dok će kod ljudi, na primer, nedostatak askorbinske kiseline (vitamina S) u ishrani, da dovede do stanja poznatog kao skorbut.

BELANČEVINE

Osnovni izvor energije u hrani su belančevine. Kao tela ostalih životinja i mačkino telo su pre svega belančevine, stoga su ogromne količine belančevina iz hrane potrebne za njegovo održavanje. Tipično, energetski sadržaj u mačjoj ishrani treba da bude najmanje 25 do 30 procenata izveden iz belančevina, od čega skoro sve treba da budu životinjske belančevine. Glavni izvori životinjskih belančevina u gotovoj hrani su meso, riba, jaja i mlečni proizvodi. Biljne belančevine se obično dobijaju iz pasulja i graška, oraha i žitarica.

Belančevine, iz kojih se obezbeđuju osnovne amino kiseline za mišiće i tkiva organa, sadrže visok procenat otpadnih materija, koje bubrezi moraju da odstrane iz organizma. Kod ishrane čistim belančevinama, kao što je ishrana sirovim mesom, neće samo da nedostaju druge važne i čak kritične materije, već će da budu preopterećeni bubrezi, što može da dovede do urinarnih problema ili preranog otkazivanja bubrega.

MASTI

Drugi izvor energije u hrani su masti. O mastima se nezasluženo loše pisalo, najviše zbog opsednutosti javnosti vitkim izgledom i potpunog nepoznavanja od čega se sastoji pravilna, dobro uravnotežena ishrana. Ova opsednutost i nerazumevanje su snažno ovekovečene u reklamnoj industriji (od onih istih ljudi koji su definisali Tvinkija - lik iz crtaća - kao „zdravog”, a

13

takođe definisali „zdravo” kao „ono što ne izaziva smrt u roku od 48 sati”). Dok je ovakva tendencija i za naše kolektivno zdravlje dovoljno loša, za mačke može biti katastrofalna, ako se ista filozofija primeni na njih. Mi bar imamo nekakav izbor.

Mačka zahteva ishranu sa puno masti, mnogo više nego čovek ili pas. 15 - 40 procenata energije koju mačka unese ishranom, treba da potiče od masti.

Za razliku od belančevina, masti imaju malo otpadaka u mačjem metabolizmu, stoga ne čine štetu bubrezima. Zbog toga, kako mačka postaje starija, tako joj pomalo treba povećavati sadržaj masti, a belančevine proporcionalno smanjiti. Na ovaj način, može da se održi pravilan energetski sadržaj, dok se olakšava rad ostarelim bubrezima. Ključ je u umerenosti, u brzini (tačnije u sporosti) i količini dijetetskih promena. Iznenadne ili nagle promene su posebno teške za stariju mačku, dok je ishrana samim mastima isto tako loša kao i ishrana potpuno bez njih.

UGLJENI HIDRATI

Treći izvor energije u ishrani su ugljeni hidrati, prvenstveno skrob i šećeri. Kao i masti, tako su i ugljeni hidrati na lošem glasu. Ni mi ni naše mačke ne možemo da živimo bez ugljenih hidrata: oni su isto tako neophodni za život kao i voda. U mačjoj ishrani se zahteva samo mala količina ugljenih hidrata, sa svega 5 procenata ukupne energije u tom obliku. Jednostavni ugljeni hidrati, šećeri, najlakše se asimiluju u sistemu mačke, dok složeni ugljeni hidrati, skrob, prolaze kroz njega praktično nedodirnuti. Kuvanje složenih ugljenih hidrata kao što su krompir, žito, testenine... započinje pretvaranje skroba u šećer i pomaže u procesu varenja.

VLAKNA

Biljna materija ima još jednu važnu funkciju, pored energetskog sadržaja: pomaže da stomak radi glatko, blago abrazivnim i apsorpcionim delovanjem celuloznog sadržaja, obično zvanog vlakna. Primetite da dva naizgled suprotna stanja mogu da proiziđu iz nedostatka vlakana: konstipacija (zatvor), zbog nedostatka abrazivnog delovanja, ili dijareja (proliv), zbog nedostatka apsorpcionog delovanja. Mada vlakna sama po sebi nisu hranljiva materija, normalnoj mački su u ishrani potrebna.

Kao i tako mnogo drugih stvari, potreba za vlaknima i njihovi tipovi su potpuno izopačeni, gotovo do neraspoznavanja, od strane reklamne industrije. Vlakna su jednostavno celuloza, koja je osnovni materijal od koga su sazdani zidovi ćelija (membrane) biljaka. Celuloza je celuloza, nezavisno od njenog porekla. U divljini, mačka svu potrebnu celulozu dobija iz stomaka i creva plena. Mačka ljubimac mora svu potrebnu celulozu da dobije putem normalne ishrane.

Kao zanimljivo odstupanje može da posluži sledeći primer. Mnoge manje divlje mačke opstaju hraneći se uglavnom insektima i životinjama koje se njima hrane (gušteri i t.d.). Na prvi pogled, pomislilo bi se da takva mačka ima u ishrani manjak celuloze i ugljenih hidrata. To nije slučaj, pošto su insekti bezskeletna stvorenja pokrivena hitinom, složenim polisaharidom koji se sastoji od jednostavnog baznog molekula nalik na celulozu (hitin i celuloza su hemijski povezani), vezanim sa raznim jednostavnim šećerima, obezbeđujući tako istovremeno i vlakna i ugljene hidrate. Dobra stvar te bube!

VITAMINI

Vitamini i jedinjenja u vezi sa njima su složeni organski molekuli koji služe kao katalizatori ili činioci u raznim metaboličkim procesima. U divljini, mačka dobija potrebne vitamine iz svog plena i sunčeve svetlosti. Domaća mačka mora da primi većinu tih vitamina kroz ishranu. Pod nekim uslovima, Vaš veterinar može da prepiše dopunu.

14

Treba napomenuti nešto. Ako je ishrana pravilno izbalansirana i ako je mačka mlada i zdrava, dopuna za vitamine je nepotrebna. Davanje vitamina zdravoj mački zapravo može da dovede do zatrovanosti vitaminima, koja može da bude veoma opasna, čak i smrtonosna. Na sličan način, nedostatak vitamina može takođe da bude vrlo ozbiljan. Najbolje rešenje je dobro uravnotežena ishrana bez dopuna, ukoliko ih nije prepisao veterinar.

Svaki vitamin igra ulogu u zdravlju mačke. Vitamin A je neophodan za dobar vid, pravilan rast i zdravu kožu. Vitamin V1 je potreban zbog dobrog rasta i ukupnog funkcionisanja tela. Vitamin S je važan za zdravu kožu, dlaku i desni, ali je nepotreban u ishrani pošto mačka sintetiše koliko joj je potrebno. Vrlo male količine vitamina D potrebne su za regulisanje korišćenja kalcijuma i fosfora, neophodnih za dobre kosti i zube. Vitamin E je potreban za zdrav skelet i reproduktivni sistem. K vitamin potreban je zbog dobrog zgrušavanja krvi, ali kao i vitamin S sav potreban sintetizuje mačka. Vitamin V12 mački nije potreban, osim u tragovima.

MINERALI

Kao dodatak belančevinama, mastima, ugljenim hidratima, celulozi i vitaminima, koji su svi složeni organski molekuli, za život su potrebne i izvesne male količine raznih neorganskih materija. O životu se obično misli kako je sastavljen od šest elemenata: ugljenika, vodonika, kiseonika, azota, fosfora i sumpora; istih elemenata koji grade DNK. „Velika šestorka” su prevladavajuće komponente života, obuhvatajući sve sem delića procenta sve žive materije. Taj delić procenta je takođe važan.

Elementi: gvožđe, natrijum, jod, magnezijum, kalijum, mangan i mnoštvo drugih, takođe su potrebni u različitim količinama. Sve ove neorganske materije združene su pod opštim imenom „minerali”.

Ponovo, atomi su atomi, pa nema takve stvari kao „organski kalcijum”, uprkos tvrdnjama reklamera. Kalcijum dobijen iz krečnjaka identičan je sa kalcijumom dobijenim iz morskih školjki ili kostiju. Kalcijum je element, kao i gvožđe, natrijum, jod i t.d., i ne može da se proizvede veštački. Svi elementi, izuzev nekoliko koji su kratkog veka trajanja i visoko radioaktivni, kao plutonijum, nalaze se jedino u prirodi (oni kratkog veka trajanja takođe se nalaze u prirodi, ali ne na Zemlji).

Minerali, kao i vitamini, su neophodni za sveukupni rad organizma. Tri najvažnija minerala su gvožđe, kalcijum i fosfor. Gvožđe je ključno za krvotok; ono je „heme” u hemoglobinu, koji nosi kiseonik iz pluća po celom telu (čineći krv crvenom). Kalcijum i fosfor su potrebni kostima i zubima, koji zajedno sadrže preko 99 procenata telesnog kalcijuma i fosfora, kao i za pravilan rad mišića.

NEKLASIFIKOVANE HRANLJIVE MATERIJE

Kao i svuda, ima nekoliko hranljivih materija koje ne spadaju tačno u glavne grupe; belančevine, masti, ugljene hidrate, vitamine i minerale. One su ipak bitne za život. Jedna takva materija je linoleinska kiselina, masna kiselina koja je po sastavu između masti i ugljenih hidrata, koja je neophodna za zdravu kožu i krzno, između ostalog. Ima mnogo takvih neklasifikovanih ali potrebnih materija.

POTREBE SVOJSTVENE MAČKAMA

Važno je upamtiti da je mačka - mačka, nije i nikada neće biti pas ili čovek, ili ma koje drugo živo biće. Mačke su jedinstvene i imaju jedinstvene potrebe. Baš kao što mačka ima male, ili nikakve, potrebe za materijama koje su potrebne nama, kao što je vitamin V12, sa druge

15

strane ima jasnu potrebu za drugim, koju mi nemamo, isto kao i drugačije razmere tih materija od onih na koje smo navikli.

Već je pomenuto da je linoleinska kiselina, masna kiselina po sastavu na pola puta između masti i ugljenih hidrata, neophodna za zdravu kožu i krzno.

Inozitol, na primer, je izrazito potreban mački i mora se nalaziti u njenoj ishrani, dok ga psi i ljudi sintetizuju.

Na sličan način jedinjenje taurin (ponekad nepravilno svrstavan u amino kiseline) potreban je izvesnim noćnim životinjama, kao što su mačke, zbog dobrog vida. Smatra se da je potreban zbog zdravog tapetum lucidum, tkiva unutar oka koje se ponaša kao „pojačavač svetla”, uveliko povećavajući noćni vid i, slučajno, čineći da oči odbijaju svetlo. (Novija istraživanja su pokazala da je izuzetno važan i za pravilan rad srčanog mišića).

Metabolizam mačke je veoma različit od psećeg ili ljudskog u svojoj sposobnosti da iščisti razne hemikalije iz sistema. Ta metabolička razlika uzrokuje da se mačke lako otruju stvarima zbog kojih bi pas ili čovek samo „slegnuli ramenima”. Običan aspirin se kod čoveka razlaže i izlučuje za oko četiri do šest časova, dok je mački za to potrebno 38 časova! Ova razlika čini mačku visoko osetljivom na salicilatno trovanje.

Preobilje izvesnih materija, ili pak nedostatak, često vode u različita bolesna stanja i probleme.

VODA

Ljudi ne misle često o vodi kao delu ishrane, ali bez nje nema života. Oko 70 procenata mačjeg tela je voda.

Mački je dnevno potrebno oko 60ml vode na svaki kilogram telesne mase. U divljini, većina te vode potiče od telesnih tečnosti plena. U kući bi ovo moglo takođe da važi ako se mačka hrani konzerviranom, ili drugom kašastom hranom, ali to nije slučaj sa polusuvom ili suvom hranom. Sveže vode, za svaki slučaj, mora da bude uvek dovoljno u mačkinoj blizini, nezavisno od njene ishrane.

Ne zamenjujte vodu mlekom, ili drugim tečnostima. Za mačku, mleko je hrana, a ne napitak (primedba prevodioca: tek svaka treća odrasla mačka može da vari mleko, kod ostale dve ono izaziva tešku dijareju). Jedini napitak za mačku je voda. Mnogi ljudi se zgroze kada njihova mačka pije iz bare, slivnika, ribnjaka pa čak i toaleta, a neće ni da dodirne svoju lepu, čistu posudu za vodu. Jednostavan je razlog za takvo ponašanje; posuda za vodu ima za mačku rđav ukus, ili ga je imala (mačke dobro pamte). Ako za trenutak razmislimo na mačkin način, alge, mulj, komadići ribe, čak i fekalije su savim prirodne, normalne stvari koje rado prihvata u divljini. Ali hlor! Fuj! Upamtite da Vaša mačka ima osetljivo čulo mirisa i može lako da oseti smradove i mirise koji su za nas izgubljeni, dok čak i mi možemo da osetimo hlor u vodi sa česme. Zato, ako postoji problem sa hlorisanom vodom, ovu treba prvo prokuvati, jer će je to osloboditi lako isparljivog hlora. Takođe, dodavanje 30ml soda-vode na pola litra vode sa česme će završiti posao. Mačke vole ugljenu kiselinu (ugljen-dioksid).

PRIRODNA ISHRANA

Uvek postoje protivurečnosti oko toga od čega se sastoji idealna ishrana. Ostavljajuću po strani takve protivurečnosti, bar na trenutak, možemo sa sigurnošću da kažemo da bi idealna ishrana bila ona koja zadovoljava sve mačkine kriterijume. Drugim rečima, divlja ishrana: celi miš, vrabac, cvrčak, gušter i t.d. Nije za očekivanje da će iko u bliskoj budućnosti proizvoditi konzervirane seckane miševe, tako da moramo baciti pogled na divlju mačku i njen plen.

16

Stvarna, dugotrajna ishrana divlje, ili slobodne domaće mačke, sastoji se od sledećeg:

Materija Ukupno Suvo Gorivo Energija

Voda 70,0% ----- ----- -----

Belančevine 14,0% 46,7% 50,0% 35,7%

Masti 9,0% 30,0% 32,1% 51,5%

Uglj. Hidrati 5,0% 16,7% 17,9% 12,8%

Pepeo 1,0% 3,3% ----- -----

Kalcijum 0,6% 2,0% ----- -----

Ostalo 0,4% 1,3% ----- -----

Kolona „ukupno” označava procentualnu podelu ishrane, uključujući vodu koja se nalazi u prehrambenoj materiji, dok kolona „suvo” označava procentualnu podelu isključujući vodu.

Kolona „gorivo” označava procentualni odnos gorivih namirnica (belančevina, masti i ugljenih hidrata) jedne prema drugoj.

Kolona „energija” označava procenat učešća u ukupnoj energiji (kalorije), svake od tri vrste gorivih materija. Uočite da masti, koje učestvuju samo sa 9% u ukupnoj ishrani, 30% u suvoj ishrani i 32% kao gorivo, u energetskom smislu učestvuju sa 51.5% od ukupne energije. To je zato što masti sadrže 9 kalorija po gramu, dok belančevine i ugljeni hidrati sadrže po 4 kalorije po gramu.

PRIRODNA ISHRANA MAČETA

Prirodna hrana mačića je majčino mleko. Mačje mleko je radikalno različito od mleka većine sisara, posebno krava. Osnovni sastojci po decilitru mačkinog mleka, poređeni sa ekvivalentnom ishranom odrasle mačke, psećim mlekom, kravljim mlekom i 20 procentnim mlekom od kravljeg mleka u prahu (hidratizovano mleko) dati su u sledećoj tabeli:

Hrana odraslih

Mačje mleko

Pseće mleko

Kravlje mleko

Hidrat. Mleko

Voda 70,0% 72,0% 77,0% 87,0% 80,0%

Čvrste materije 30,0% 28,0% 23,0% 13,0% 20,0%

Kalorije 187,2 147,9 119,5 88,7 115,4

Belančevine 18,8 11,4 7,5 3,5 5,8

Masti 11,8 7,9 8,3 3,9 8,8

Uglj. Hidrati 3,9 7,8 3,7 4,9 8,2

Kalorije su po decilitru mleka, ili ekvivalentne ishrane odraslih. Belančevine, masti i ugljeni hidrati su u gramima po decilitru (100ml). Ugljenohidratni sadržaj mleka ustvari je sve laktoza, obično zvana mlečni šećer.

17

POSEBNI ZAHTEVI

Nekim mačkama je potrebna posebna dijetalna nega. Očigledan primer su mačići, bremenite mačke ili dojilje, starije mačke i rekonvalescenti. Ako Vam je mačka bolesna, ili je to bila, moraćete da sledite dijetalna uputstva koja je propisao veterinar. Stanje normalne mačke zahteva samo normalne varijacije u ishrani.

U današnje vreme postoji jaka težnja ljudi da slede tuđe savete kada je u pitanju ishrana, čak i ako su u pitanju najčudnije dijete. To nije baš uvek mudro, čak ni za ljude. A kada smo kod naših maca, jedno pravilo je vrlo prosto: ukoliko savetodavac nije školovan u veterini ili ishrani mačaka, primite svaki takav savet (posebno ako je radikalan) sa krajnjom sumnjom. Zapamtite da su neke komponente u ishrani kritične, ali ne i očigledne, i da više ne znači uvek i bolje. Kada i najmanje posumnjate dok razmatrate nov način ishrane za mačku, pitajte stručnjaka. Normalna ishrana svakog sisara se menja sa starošću. Očigledno, mačetu koje sisa treba mleko, dok starijoj mački ne treba: mit o mačkama i mleku je samo mit, u stvari neke starije mačke će se razboleti ako piju mleko!

Manje očigledna je činjenica da se ukupni unos kalorija po kilogramu telesne mase i odnos belančevina i masti u ishrani menja sa starošću i drugim uslovima. Sledi jednostavna tabela koja daje potrebe prema starosti i stanju:

Kalorije Belančevine Masti Uglj. hidrati

Novorođenčad 420 42% 29% 29%

5 sedmica 275 47% 28% 25%

10 sedmica 220 50% 28% 22%

20 sedmica 145 52% 30% 18%

8 meseci 110 51% 34% 15%

1 – 10 godina 90 52% 36% 12%

15 godina 80 44% 42% 14%

20 godina 80 43% 42% 15%

Trudnice 275 46% 32% 22%

Dojilje 275 45% 31% 24%

(Da ponovimo: kalorije su po kilogramu telesne mase)

DNEVNE POTREBE

Mnogo nas ljudi broji kalorije, isto može da se učini i za mačku. Zdravoj odrasloj mački treba 70-90 kalorija po kilogramu telesne mase dnevno. Sledeća tabela prikazuje od čega treba da se sastoji mačja hrana da bi mogla da se smatra potpunom i uravnoteženom, prema standardu AAFCO (Udruženje američkih zvaničnika za kontrolu hrane). Nivoi sastojaka u tabeli izraženi su na bazi suve materije (SM). Na većini etiketa hrane za mačke, nivoi su navedeni na bazi „kao za jelo”. Prevođenje na suvu materiju je jednostavno. Takozvana suva hrana, na primer, ima u sebi 10% vlage, dakle ima 90% suve materije. Na etiketi piše „proteina 20%”. Sada treba ovih 20% da podelimo sa 0,9 (90% suvo), pa dobijemo približno 22% i to je procenat belančevina na bazi suve materije.

18

Sastojak Jedinica(SM)

Za rast minimum

Odrasli minimum maksimum

Protein % 30,0 26,0 -

Arginin % 1,25 1,04 -

Histidin % 0,31 0,31 -

Izoleucin % 0,52 0,52 -

Leucin % 1,25 1,25 -

Lizin % 1,20 0,83 -

Metionin-cistin % 1,10 1,10 -

Metionin % 0,62 0,62 1,50

Fenil alanin - tirozin % 0,88 0,88 -

Treonin % 0,73 0,73 -

Triptofan % 0,25 0,16 -

Valin % 0,62 0,62 -

Taurin (slobodni) % 0,10 0,10 -

Taurin (vezani) % 0,20 0,20 -

Mast % 9,0 9,0 -

Linoleinska kiselina % 0,5 0,5 -

Arahidonska kiselina % 0,02 0,02 -

Kalcijum % 1,0 0,6 -

Fosfor % 0,8 0,5 -

Kalijum % 0,6 0,6 -

Natrijum % 0,2 0,2 -

Hlor % 0,3 0,3 -

Magnezijum % 0,08 0,04 -

Gvožđe mg/kg 80,0 80,0 -

Bakar (slobodni) mg/kg 15,0 5,0 -

Bakar (vezani) mg/kg 5,0 5,0 -

Mangan mg/kg 7,5 7,5 -

Cink mg/kg 75,0 75,0 2000,0

Jod mg/kg 0,35 0,35 -

Selen mg/kg 0,1 0,1 -

Vitamin A IJ/kg 9000,0 9000,0 750000

Vitamin D IJ/kg 750,0 500,0 10000

Vitamin E IJ/kg 30,0 30,0 -

Vitamin K mg/kg 0,1 0,1 -

Vitamin V1 (tiamin) mg/kg 5,0 5,0 -

Vitamin V2 (riboflavin) mg/kg 4,0 4,0 -

Vitamin V5 (pantotenska kiselina) mg/kg 5,0 5,0 -

19

Sastojak Jedinica(SM)

Za rast minimum

Odrasli minimum maksimum

Vitamin V3 (niacin) mg/kg 60,0 60,0 -

Vitamin V6 (piridoksin) mg/kg 4,0 4,0 -

Folna kiselina mg/kg 0,8 0,8 -

Biotin mg/kg 0,07 0,07 -

Vitamin V12 (cianokobalamin) mg/kg 0,02 0,02 -

Holin mg/kg 2400 2400 -

FABRIČKI PROIZVEDENA HRANA

Ovo je kratak pregled osnovnih osobina hrane koju možete da kupite po prodavnicama, bar osnovnih nekoliko vrsta.

Suva hrana

Suva hrana je najmanje skupa od tri tipa i, budući suva, ima dodatnu prednost abrazivnog delovanja, koje pomaže da zubi i desni ostanu čisti i da smanji taloženje zubnog kamenca (praksa je pokazala da ovo, nažalost, nije potpuno tačno). Belančevine i masti za ovu hranu dobijaju se iz mesa, ribe, živine i mlečnih proizvoda, umešanih u osnovu od žitarica, obično kukuruzno brašno. Pažljivo balansiranje i dodatak vitamina i minerala učinili su da suva hrana postane dobra i uravnotežena.

Ova hrana sadrži 10% vode, stoga dugo traje i na polici i u stomaku. Ovo znači da hranu možete da ostavite sve vreme napolju, a mačka može da se posluži manjim obrocima, umesto jednog velikog. Ovo unapređuje probavu.

Jedan teoretski nedostatak je predispozicija među mužjacima, posebno kastriranim, da dobiju urinarni poremećaj (poznat kao FLUTD, raniji naziv FUS). Ova predispozicija nije dosad dokazana (niti pobijena), te su veterinari oštro podeljeni oko toga. Ukoliko postoji takva predispozicija, to je verovatno zbog malog sadržaja vode u suvoj hrani, odatle slabije ispiranje urinarnog sistema. Obezbeđivanje adekvatnog izvora ukusne sveže vode će negirati takav problem. (Ako imate kastrirane mužjake, potrudite se da nabavite hranu u kojoj nema više od 0,1% magnezijuma i koja obavezno sadrži DL-metioanin, koji se koristi za zakišeljavanje urina, što je dobra preventiva protiv stvaranja urinarnog kamena struvita – mada i oko zakišeljavanja urina ima dosta kontroverzi).

Suva hrana vremenom gubi deo svoje hranljive vrednosti, naročito ako je izložena vazduhu i svetlu. Izbegavajte korišćenje suve hrane koja je starija od 6 meseci (mada proizvođači najčešće deklarišu rok trajanja od 12 meseci). Ako morate da je skladištite na duže vreme, činite to u hermetičkim i tamnim posudama.

Moram ovo da kažem. Na suvu hranu se u poslednje vreme diže dosta velika povika zbog previsokog sadržaja ugljenih hidrata, odnosno skroba – u pojedinim vrstama čak 25% pa i više, što jako odudara od sastava hrane kojom se mačke prirodno hrane (pogledajte tabelu u odeljku „Prirodna ishrana“). Pojedine mačke pod uticajem ove hrane mogu da postanu dijabetičari, pa ovo treba imati u vidu ako se odlučite za suvu hranu. Proveravajte svojim mačkama glukozu u krvi povremeno, pa ako treba promenite joj način ishrane. To ponekad može da bude dovoljno za vraćanje u normalu.

Meka navlažena hrana

Ova hrana ima veću privlačnost od suve, takođe i više košta. Napravljena je sa namerom da navede mačku da pomisli da je u pitanju meso, po izgledu i po ukusu, i u tome se prilično uspelo.

20

Kao i za suvu hranu, belančevine i masti se dobijaju iz raznih izvora. Pojedini izvor: meso, riba, šta god, često se dodatno ističe da bi se ojačala aroma. Sadrži oko 30 - 35% vode, nasuprot suvoj hrani sa 10% i konzerviranoj sa 70 - 80%. Za razliku od suve hrane, ne suzbija zubni kamenac. Takođe ima prednost minimalnog mirisa i dugog vremena skladištenja. Dobra je za otprilike jedan dan u činiji i ne bi trebalo da se ostavlja napolju duže od toga. Vreme skladištenja je ekstremno dugo, pošto je obično pakovana u hermetičke kese.

Pazite, većina ove hrane sadrži mnoštvo konzervansa za sprečavanje kvarenja, zato pažljivo čitajte deklaracije na pakovanjima.

Konzervirana hrana

Najskuplja je od sva tri tipa, ali još uvek je u svetu najpopularnija. Njeni najveći nedostaci su cena i miris.

Sadrži prvenstveno belančevine i masti iz mesa, ribe, mlečnih proizvoda i biljnih izvora, sa dodatkom vitamina i minerala. Većinom su potpune u prehrambenom smislu. Sadržaj ugljenih hidrata je, najčešće, vrlo približan onom u prirodnoj hrani.

Mnogo konzervirane hrane sadrži 70%, pa i svih 80% vode, a kao ispuna se često koristi želatin, da bi vezao što više vode. Kupac, prirodno, plaća tu vodu i želatin. Čitajte nalepnice!

Ni ova hrana ništa ne čini protiv zubnog kamenca. Dobra je, međutim, za one mačke koje pate od urinarnog poremećaja (FLUTD), zbog niskog sadržaja magnezijuma.

SVEŽA HRANA

Rasprostranjena je deviza „najbolje je sveže”. To je tačno ukoliko je sveže istovremeno uravnoteženo, što često nije.

Dobro uravnotežena ishrana za mačku, od sveže hrane, sastojala bi se od mesa (mišićnog tkiva) zbog belančevina; zasićenih i nezasićenih masti (polinezasićene masti, kao one u margarinu, obično se ne nalaze u jelovniku mesoždera); šećera, skroba i drugih ugljenohidrata; cerealija, trave i izvesnog lisnatog povrća zbog celuloze; raznih organa zbog vitaminskog sadržaja; kostiju zbog kalcijuma i fosfora; krvi i povrća zbog gvožđa i mineralnog sadržaja; i malih količina ovog i onog zbog elemenata u tragovima i zadovoljstva. Sve te zahteve zadovoljava prosečni miš (nažalost, danas nikada niste sigurni da miš nije konzumirao neki od otrova usporenog dejstva, koji će da ugrozi, pa i usmrti Vašeg ljubimca).

Pošto će veoma malo nas da uzgaja miševe za mačju hranu, možemo da uz malo razmišljanja hranimo svoje ljubimce dobro uravnoteženom ishranom od svežih namirnica. Sledeće namirnice imaju navedene osobine i efekte:

Meso (mišićno tkivo): ovo je osnovna hrana svakog mesoždera. Meso može da bude goveđe, konjsko, svinjsko, ovčje, pileće, ma koje (čak i mišje). Većinu mesa treba lako prokuvati da bi se ubili paraziti, posebno svinjetinu i slatkovodnu ribu. Jeftiniji, masni komadi mesa će takođe da obezbede mast koja je neophodna mački (kupujte najjeftinije mleveno meso, bolje je za mačku).

Kao posebnu poslasticu, probajte da date svojoj mački parče skoro sirove zečetine ili piletine koje ima temperaturu tela i to kada ona nije posebno gladna, pa gledajte kako se rađa lovac. Ona će najverovatnije da mu se prikrada, da ga baca u vazduh, obruši se na njega, pa možda i da ga pojede. Sve je to deo prirodnog poretka.

Jetra: mačke imaju slabost prema jetri. To je razvijena osobina koja garantuje da će jetra plena da bude pojedena i da će mačka da obezbedi dovoljno vitamina A i gvožđa. U kući

21

će mačka da pojede svu jetru do koje može da dođe. Ako joj se da previše jetre, mačka će dobiti trovanje A vitaminom, što može da bude fatalno. Kao i u svemu, ključ je u umerenosti.

Jetra (posebno juneća) bi trebalo lako da se skuva. Kada se jede sirova, često izaziva dijareju (proliv), a kada je prekuvana, konstipaciju (zatvor).

Bubrezi: obično jeftini, bubrezi (posebno juneći) predstavljaju dobar izvor gvožđa i nekoliko kritičnih vitamina. Pošto sadrže dosta urinske kiseline, trebalo bi ih pre kuvanja držati dva sata i hladnoj vodi.

Srce: srce uopšte, ali posebno živinska i zečja srca su favoriti među mačkama i obezbeđuju prvorazredne belančevine. Ne uklanjajte masno tkivo i srčane opne, pošto sadrže potrebne masti.

Pluća: imaju malu hranljivu vrednost i ne vredi ih davati. Većina mačaka i neće da jede samo pluća.

Vime: kao i pluća, vime ima malu hranljivu vrednost i ne vredi ga davati.

Slezina: često izaziva dijareju i treba je izbegavati.

Želudac: dobar za pse i velike mačke, želudac je obično pretvrd za naše male mačke. Kaša od želuca je, sa druge strane, odlična, pošto je meso omekšalo mlevenjem, a čorba je uopšte dobra.

Otpaci: otpaci od sitnih životinja, kao što su zečevi, su fini ako su prokuvani lako, da se ubiju paraziti. To je, konačno, ono što jedu u divljini.

Kosti: kosti su dobra hrana. Kosti većih životinja, kao juneće, obično su prevelike za mačku, ali na primer repna kost može biti ono pravo. Kosti sitnih životinja mogu da se služe lako prokuvane da se pobiju paraziti, ali nemojte da služite kuvane kosti ptica, posebno dugačke kosti, jer od kuvanja postaju krte pa mogu da se smrve te se zaglave u grlu ili probuše jednjak ili želudačni zid.

Kosti svih veličina mogu da se kuvaju pod pritiskom dok ne omekšaju, ali to uništava koštanu srž, koju mačka smatra najboljim delom. Za obezbeđivanje kalcijuma i fosfora može da se upotrebi koštano brašno.

Riba: kuvana koščata riba je uvek dobrodošla. Izbegavajte veće količine sirove ribe, jer može lako da dovede do trovanja vitaminom V, posebno ako je u pitanju bakalar, tuna ili druge ribe pune ulja. Ne dajte riblje organe, posebno jetru morskih riba, zbog viška joda.

Mleko: mleko je hrana a ne piće (jedino piće za mačku je voda). Ova hrana predstavlja odličan izvor kalcijuma i fosfora potrebnih za jake kosti i zube, isto kao i mnogih vitamina i minerala. Nažlost, kada odrastu, veliki procenat mačaka izgubi sposobnost da vari mleko (odnosno laktozu u njemu ).

Da biste ispitali da li Vaša mačka podnosi mleko, dajte joj malu činiju mleka a onda posmatrajte kakvu će stolicu imati u narednih šest časova. Ako se javi dijareja, mačka ne može da vari mleko, ako stolica ostane normalna, može.

U prodavnicama može da se nađe mleko obrađeno bakterijom acidofolus, koje je lakše za varenje, pošto nosi sa sobom svoj acidofolus, a glavni razlog za nepodnošenje mleka (t.j. laktoze) je upravo nedostatak ove bakterije u organizmu.

Jogurt: mnoge mačke vole čist jogurt a on je, kao i mleko, odličan izvor kalcijuma i fosfora. Za razliku od mleka, jogurt je jedan korak dalje od svežeg. Njega su već konzumirale bakterije, pa je stoga delimično svaren. To i mačkama i ljudima omogućava da lako dovrše varenje.

22

Maslac: odličan izvor masti, dobar za rast i krzno, maslac je dobra ali nešto skuplja poslastica zbog koje bi se mačke rado „usvinjile”. Predlažemo povremeno komadić kao posebnu poslasticu.

Pavlaka: kombinujući ukuse i dobre strane maslaca i mleka, slatka pavlaka je macin šampanjac! Kao takvu je i tretirajte.

Sir: većina sireva će izazvati konstipaciju ukoliko se daju u većim količinama. Mali komad povremeno je zdrav i poželjan. Čini se da mačke ne mare mnogo za egzotične sireve, odbijene verovatno mirisom plesni (mi ljudi jedemo najprokletije stvari!).

Margarin: pošto većina margarina imaju ukus kao maslac, mačke će ga obično tako i tretirati i ješće sve što mogu da dobiju. Nažalost, margarin nije maslac, i ne sadrži kalcijum i fosfor koji čine da maslac mačkama bude tako koristan. Polinezasićene biljne masti koje se koriste u većini margarina prolaze ravno kroz mačku. O margarinu razmišljajte kao o blagom laksativu dobrog ukusa i koristite komadić kao ljupku prevenciju protiv kuglica dlake, ili konstipacije.

Jaja: žumance sirovog jajeta je korisno i ukusno, obezbeđujući belančevine, sumpor, kalcijum, fosfor i mnoštvo drugih minerala i vitamina. Sirovo belance, sa druge strane, sadrži avidin, koji razgrađuje i uništava vitamine V kompleksa.

Ako morate svojoj mački da dajete cela jaja, najpre ih skuvajte, što zgušnjava belance i uništava avidin.

Povrće: mačke jesu mesožderi, ali jedu povrće koje se nalazi u želucu i crevima plena. Male količine biljnog porekla, kao krompir ili testenine, oko 5% ukupne ishrane, mogu de se konzumiraju pod uslovom da je povrće najpre prokuvano (kuvanje razlaže složene ugljenohidrate u proste ugljenohidrate i pospešuje varenje). Ako dajete previše povrća, ili ga ne kuvate dovoljno, javiće se konstipacija ili dijareja, zavisi od vrste.

Voće: za razliku od povrća, voće prvenstveno sadrži proste ugljene hidrate pa ne mora de se kuva. Kao i kod povrća, budite umereni, zbog mogućih želudačnih tegoba.

Cerealije: mnoge mačke ih vole. Ponovo, sa merom, cerealije kao što su zobno brašno, pšenično brašno, kukuruzno brašno, su sasvim korisne kao izvor ugljenih hidrata. Izbegavajte sirove cerealije, pošto mačka ne može da vari skrob. Apsolutno izbegavajte griz (uopšte, svaku kašu), pošto je zaostali sok od kuvanja za mačku otrovan!

23

NEGA

PRIPREMITE SE ZA SVOG NOVOG LJUBIMCA

KAKO KUĆU UČINITI BEZBEDNOM ZA MAČE ILI MAČKU

Konačno je došlo vreme da dovedete kući svoje novo mače ili mačku! Koliko god ovaj trenutak bio uzbudljiv za Vas, on je veliki izazov i trauma za mačku, bez obzira što su novi dom i porodica puni ljubavi. Unapred osigurajte da prelazak Vašeg novog krznatog člana porodice bude što tiši, mirniji i udobniji. Mačke i mačići su po prirodi vrlo radoznali u pogledu okoline, tako da morate da budete sigurni da nema skrivenih puteva za bekstvo. Čak i ako ne planirate da mačku držite samo u kući, potrebno je da ona najpre navikne na kuću kao na svoj novi dom, gde dobija hranu i sigurnost, pa tek onda da joj dopustite izlazak napolje. Ako imate malu decu, ili iz drugih razloga postoji bojazan da vrata mogu da ostanu otvorena, napravite prikladni podsetnik koji ćete da okačite na vrata.

Klozetsku šolju obavezno držite zatvorenom, zbog mačića koje voda veoma često jako privlači. Staklene i ostale lomljive predmete stavite u vitrine. Vrata mašine za pranje držite uvek zatvorenim, a pre svake upotrebe iste za svaki slučaj proverite da mače nije ipak nekako dospelo unutra. Mačići nekako posebno vole da istražuju ispod frižidera, zato im to onemogućite stavljanjem odgovarajuće zapreke.

Sve otrovne i opasne materije i predmete sklonite van domašaja Vaše mačke (u domaćinstvima sa decom ovo je već rešeno). Ovde spadaju sredstva za čišćenje, proizvodi za auto (kao što je antifriz), mali oštri predmeti, otrovne biljke i t.d. Prekrijte strujne priključnice i sklonite van domašaja električne kablove pošto mačke, a posebno mačići kojima rastu zubi, vole da ih žvaću. Obratite pažnju na lagane stone lampe koje lako mogu da padnu; teške pegle koje mogu da padnu sa daske za peglanje; udobne fotelje u koje mačka (ili mače) može da uđe i uguši se, ili bude zarobljena ili teško povređena, pa i ubijena, kada neko sedne u pogrešno vreme.

Najbolje je držati sobne biljke u posebnoj, zatvorenoj prostoriji, van domašaja mačke. Biljke od svile su atraktivna i bezbedna zamena. Na ovaj način mačka ne dolazi u dodir sa otrovnim biljem, niti sa mogućim parazitima iz zemlje. Sve konce uklonite da mačići ne bi mogli da ih progutaju. Odmah pozovite profesionalnog veterinara ako Vaša mačka iznenada klone, učestalo povraća ili ima jak proliv, ili pokaže znake jake nadraženosti kože, ili usta i grla. Mačka koja je postala letargična i izgubila interesovanje za hranu, na jedan dan a pogotovu duže, možda je progutala nešto potencijalno opasno i potrebna je profesionalna pomoć. Ako ste primetili da Vaša mačka jede nešto za šta sumnjate da je otrovno, ne pokušavajte da je sami naterate da povraća, već je odvedite veterinaru. Dodir sa lišćem, stabljikom ili sokom pojedinih biljaka može da izazove preosetljivost na sunčevo svetlo, što može da dovede do opekotina. Kod mačaka, ove biljke mogu da izazovu oticanje i svrab usta i desni, što ponekad može da bude pogrešno dijagnosticirano kao gingivitis. Kijanje i problemi sa očima takođe mogu da budu izazvani dodirom sa ovim biljkama.

Budite obazrivi, nisu sve igračke za mačke bezopasne - posebno pazite na kanape, igle, gumene trake i sitne delove kao što su oči lutaka, koji lako mogu da otpadnu i budu progutani. Nažalost, gutanje stranih tela od strane mačaka je prilično uobičajeno i često kobno, a skoro uvek

24

je moglo da se spreči. Uverite se da igračke koje napravite ili nabavite nemaju sitne i oštre delove koji mogu da budu progutani. Vaša mačka možda veoma voli loptice od alumimijumske folije, jer ih je tako lako kotrljati i proizvode tako lep zvuk na tvrdom podu, ali budite sigurni da ste lopticu vrlo čvrsto zbili, tako da komadići ne mogu da budu otkinuti i progutani, a takođe lopta mora da bude dovoljno velika da ne može da bude progutana cela.

Ostale vrste potencijalnih opasnosti po mačku i mačiće uključuju sve ono što na sebi ima pantljike, kao što su trgovačke papirne ili plastične kese sa ručicama, čak i trake za podizanje roletni. Sve one mogu da budu smrtonosne ako mače zapetlja glavu u pantljiku. Sklanjajte SVE plastične kese od mačića.

POTREPŠTINE NABAVITE NA VREME

Sigurno ćete želeti da imate pri ruci: posude za hranu i vodu (preporučujemo nerđajući čelik), hranu (nastojte da zadržite vrstu hrane na koju je maca navikla, da biste izbegli nagle promene u ishrani koje mogu da dovedu do meke stolice), kutiju za pesak (pravilno odaberite veličinu i kutiju stavite na pristupačno mesto, ali dalje od posuda za hranu i vodu), pesak (treba uvek imati dovoljne količine suvog, jer maci ne pada na pamet da koristi pesak koji je vlažan)(i kod nas može da se kupi poseban materijal za ovu svrhu, vrsta zrnaste gline sa sredstvom za dezinfekcjiju, ali za veći broj mačaka je isuviše skup), nekoliko grebalica (zgodnih predmeta za oštrenje nokata), odmaralište pored prozora i bar jedno mačje drvo ili kulu za penjanje, zatim ležaljku, igračke, ogrlicu sa identifikacionim priveskom, nosiljku za prevoženje mace (n. pr. do veterinara), četku i zdravu vodu za piće. (Važno ako koristite običan pesak: ne uzimajte pesak iz peščanika ili gomila gde su druge životinje možda defecirale, jer takav pesak je skoro sigurno zagađen jajima crevnih parazita!)

KORISTITE NOSILJKU ZA PREVOŽENJE MACE

Vrlo je važno da maca bude bezbedna za vreme vožnje kolima. Nosiljku možete da obložite mekim ćebetom (kada macu preuzimate iz ranijeg doma, zgodno je da ćebe sadrži miris tog doma, to će da pomogne njenom smirivanju) i stavite nekoliko igračaka unutra. Maca će svakako da bude bezbednija u nosiljci nego ako slobodno tumara po kolima koja se kreću.

KUĆNA ATMOSFERA MORA DA BUDE MIRNA

Vašoj maci će trebati izvesno vreme da se privikne na novi dom. Preporučujemo da njenu nosiljku unesete najpre u jednu prostoriju (najbolje da to bude Vaša spavaća soba), i dozvolite joj da se navikne na tu prostoriju u prvih nekoliko dana, sa otvorenim vratima nosiljke. Pričajte mekim, prijatnim i ljubaznim glasom i ne prisiljavajte je da iziđe iz nosiljke dok ne bude spremna. Pokažite joj gde su joj hrana i voda, kao i kutija sa peskom. Dajte joj vremena da se privikne na stvari sopstvenim tempom. Prvi dani nisu vreme za upoznavanje male dece sa macom. To možete da učinite postupno, tek pošto se maca srodila sa novom okolinom. Pošto je maca upoznala prvu prostoriju, možete postupno da joj dozvolite ispitivanje ostatka kuće (vodeći računa da uvek može da se vrati u prvobitnu odaju, ako se oseti uplašenom), sve dok se potpuno ne odomaći. Ne brinite ako prvog dana Vaša nova maca ne jede, malecka će brzo da se stabilizuje. Novo mače će možda da mjauče i deluje uplašeno prvih noći. To je savršeno prirodno, pošto se nalazi na sasvim novom mestu sa novim ljudima, novim mirisima i t.d. Puno ga milujte i dozvolite da spava sa Vama ako to želi. Ovo je veoma važno vreme za vas oboje, da pokrenete vezu i započnete njegovo poverenje u Vas, koje će vremenom da raste.

Imajte u vidu da je vreme proslava posebno naporno za Vašu macu. Gužva koja se stvori, galama i žurba kod nje izazivaju napetost. Zato nastojte da joj obezbedite miran kutak gde će da se skloni od svega, naročito od nepoznatih ljudi kojih se verovatno boji.

25

VAŠ NOVI ZAJEDNIČKI ŽIVOT

Pošto se mačka navikla na kuću, uključujući mesta na kojima se nalaze posude za hranu i vodu i kutije sa peskom (za kuće sa više spratova, bar jedna na svakom spratu) i grebalice za oštrenje nokata, možete da počnete da je upoznajete sa kućnim i porodičnim pravilima, u šta će od sada i ona da bude uključena. Čini se da mačkama prija postojanost, pa će poštovanje vremena kada se hrani, ili igra, biti za nju veoma umirujuće, a verovatno i za Vas. Biće mnogo otvorenija za učenje prepoznavanja svog imena, Vašeg glasa, različitih ličnih osobina članova Vaše porodice, kućnih pravila o skakanju, grebanju i sličnom. Kao i ljudi, svaka mačka je jedinstvena ličnost, pa je važno da nemate nerealna očekivanja u vezi sa ličnošću Vaše mace. Kako postaje prisnija sa Vama, tako će se sve više otvarati i ispoljavati svoju individualnost. Pokažite joj da je sada punopravni član Vaše porodice i ona će Vas nagraditi, na svoj sopstveni način, svojim poverenjem, privrženošću i ljubavlju.

OSIGURAJTE DOMAĆINSTVO OD OTROVNIH MATERIJA

1) Čuvajte se biljaka koje držite u kući i u dvorištu, ako dozvoljavate mački da izlazi (američka Asocijacija ljubitelja mačaka zagovara držanje mačaka u kući sve vreme). Jedenje n. pr. azaleje, oleandera, uskršnjeg ljiljana ili tise može da bude kobno.

2) Kada čistite kuću, nikada ne dozvolite mački da prilazi prostoru gde se koriste ili čuvaju sredstva za čišćenje. Sredstva za čišćenje imaju razne osobine; od onih da mogu samo da nadraže želudačno-crevni sistem, do onih da imaju snažno korozivno dejstvo, tako da mogu hemijski da izgore osetljivu sluzokožu usta, jednjaka i želuca.

3) Kada koristite mamce za pacove ili miševe, kao i za mrave, puževe i slično, postavite ih na mesta nedostupna Vašim mačkama. Mnogi od ovih mamaca sadrže sastojke slatkog mirisa, koji je vrlo privlačan za mačke.

4) Nikada ne dajte mački nikakve lekove, osim onih koje je prepisao veterinar. Mnogi lekovi potpuno bezbedni za ljude mogu da budu smrtonosni kada se nepravilno koriste. Jedna jaka tableta paracetamola („febricet“) od 500mg može da ubije mačku od preko 3 kilograma.

5) Držite sve lekove van domašaja Vaše mačke. Sredstva protiv bolova, protiv prehlade, lekovi protiv raka, antidepresanti i tablete za mršavljenje su jednostavni primeri lekova za ljude koji mogu da budu opasni pa i smrtonosni čak i u malim dozama. Samo jedna polovina tablete naproksena od 200mg može da izazove čir kod mačke!

6) Nikada ne ostavljajte čokoladu na dohvat. Približno 30g čokolade po kilogramu telesne mase može da izazove kliničke znake trovanja.

7) Mnogi obični proizvodi za domaćinstvo pokazali su se smrtonosnim za mnoge vrste, uključujući mačke. U takve spada čak i sitan novac (visoka koncentracija cinka), kuglice protiv moljaca (pogotovu čist naftalin), omekšivači, deterdžent za mašinsko pranje sudova, baterije (soli ili alkalije u njima), svi proizvodi sa visokom koncentracijom kuhinjske soli, talog kafe i alkoholna pića.

8) Benzin, motorno ulje, antifriz, treba da se čuvaju van domašaja mačaka. Samo jedna kafena kašičica antifriza (etilen glikola) može da bude smrtonosna za mačku od 3,5 kilograma!

9) Pre nego što kupite proizvode protiv buva za Vašu mačku ili domaćinstvo, konsultujte veterinara (i ovu knjižicu!) o tome koji proizvod da odaberete. Pročitajte SVA obaveštenja o proizvodu pre nego što ga upotrebite na svom ljubimcu, ili u domaćinstvu. Ako je proizvod označen „samo za pse” to znači da NIPOŠTO ne sme da se primeni na mačkama. Kada koristite sprej, ili dimni uništavač buva, udaljite mačke iz kuće za vreme određeno na pakovanju.

26

10) Kada travnjak ili baštu tretirate đubrivima, herbicidima ili insekticidima, uvek udaljite mačke sa ovih površina dogod se potpuno ne osuše. Upotrebu proizvoda prodiskutujte sa proizvođačem proizvoda. Ove proizvode obavezno čuvajte na mestima kojima mačke nemaju pristup.

HRANA I VODA

Teško je poverovati da tu ima šta da se nauči u vezi sa staranjem o mački - a još teže je poverovati da čak i nešto tako jednostavno, kao što je obezbeđivanje hrane i vode za Vašu mačku, mora pažljivo da se razmotri! Možda ste čuli da je važno da ne stavite posude za hranu i vodu pored kutije sa peskom. Ovo stoga što, ako ih stavite, posebno hranu, pored kutije sa peskom, mačka će biti zbunjena. Ako joj je prostor za hranjenje preblizu kutije sa peskom, može da odluči da uopšte ne koristi ovu kutiju - što neće da bude dobro ni za Vas, ni za nju. Prirodni instink mačaka je da obavljaju nužne radnje daleko od legla, da bi grabljivce zadržale daleko od potomstva i sebe samih kada su najranjivije.

Treba da promislite o izboru mesta u kući za njene posude za hranu i vodu, koja će joj omogućiti da na miru uživa u obrocima i što će je ohrabriti da pije dosta vode. Ako posude stavite u prometni deo kuće (kao što je kuhinja), gde uvek ima puno aktivnosti, buke i prometa, neće joj biti udobno i bezbedno, pa tako možda neće uzimati dovoljno hrane i vode. Vreme njenih obroka mora biti vreme mira i tišine, tako da uživa u jelu. Sa malo kreativnosti i razmišljanja, doći ćete do idealnog mesta za hranjenje, a kada to postignete, ne menjajte lokaciju. Mačke su u potpunosti sklone navikama i najviše vole kada im je okruženje postojano. Upamtite, takođe, da kako Vaša mačka stari, ili bude povređena na neki način, moraćete da joj omogućite lak pristup hrani (izbegavajte stepenice i slično).

Ako u istoj kući imate pse i mačke, ili mačke sa posebnim dijetalnim zahtevima, moraćete da ih hranite zasebno, pa posvetite izvesno vreme proveri da li su sve životinje jele i pile. Postoje psi kojima se posebno dopada mačja hrana, kao što i pojedine mačke jedu pseću hranu ako im se ukaže prilika, a to NIJE zdravo za njih! Psi i mačke imaju vrlo različite prehrambene zahteve, zato moraju da se hrane odvojeno (vidite poglavlje o ishrani ).

Postoje dve „škole” u razmatranju kako hraniti mačke. Jedna je samohrana metoda, kod koje mačke uvek imaju hranu i dopušteno im je da jedu kad požele (upamtite: mačke bi trebalo uvek da imaju svežu vodu, bez obzira na način hranjenja). Drugi način je hranjenje urednim obrocima, gde se mačka hrani nekoliko puta dnevno. Osim ako Vaša mačka nije ugojena, ili ima problem sa prejedanjem ako ima stalni pristup hrani, mnogi veterinari i stručnjaci za ponašanje preporučuju samohranu metodu zbog mnogo razloga (upamtite: mačke nikada ne treba da jedu hranu za pse!):

- Mačke su po prirodi prefinjene u ishrani. One ne vole da jedu 2 ili 3 ogromna obroka, već mnogo manjih tokom celog dana.

- Mačja tela su vrlo neefikasna u preradi uskladištene masnoće. Kao i ljudi, ako mačke ostanu bez hrane duži vremenski period, moraće da upotrebe mast i belančevine uskladištene u telu. Njihova tela, međutim, nisu u tome tako dobra. Mačka koja nije jela čak vrlo kratko vreme, dan ili dva, može ponekad da pretrpi oštećenje jetre.

- Ako je mačka hranjena samo nekoliko puta dnevno, postoje izgledi da će u vreme hranjenja da bude vrlo gladna, pa će da jede i više nego što joj je potrebno. Ovo će da stvori ugojenu mačku, ili mačku koja se prejeda pa zatim povraća (običaj „orgijanje-pročišćavanje”).

Naravno, ako imate ugojenu mačku, ili mačku kojoj je potrebna posebna dijeta, mogu da Vam zatrebaju mogućnosti koje u takvim slučajevima pruža hranjenje pravilnim obrocima.

27

Ako se pitate koja metoda bi bila najbolja za Vašu mačku, posavetujte se sa svojim veterinarom i vidite koju metodu on preporučuje, (ili jednostavno izvršite probe nekoliko dana pa sami utvrdite šta joj najviše odgovara).

VODA ZA PIĆE

Preporučujemo filtriranu ili flaširanu vodu (ali ne mineralnu!) - kako za ljude, tako i za ljubimce. Voda iz vodovoda, bunara posebno, sadrži često razne parazite ili hemikalije. Upotreba filtrirane ili flaširane vode otklanja mogućnost štetnog delovanja na zdravlje. Mačke su posebno vrlo izbirljive kada je voda u pitanju i piće mnogo više ako je voda sveža (IZUZETNO je važno da mačka pije što više vode, u protivnom postoji opasnost od pojave urinarnih problema). Voda koja je dugo stojala gubi kiseonik što joj daje ukus bajatosti, koji mačke ne vole.

POSUDE

Suočimo se sa činjenicom da je za mačku hranjenje jedna od najomiljenijih stvari. Iako je mačkama stvarno malo potrebno kada je već u činijama, sve ono što treba preduzeti dok se do toga dođe je veoma važno.

1) Posude za hranu i vodu moraju sve vreme da budu čiste.

2) Voda uvek mora da bude sveža, dostupna i hladna.

3) Nastojte da koristite staklene, keramičke ili čelične posude. Protivno popularnom verovanju, mnoge mačke ne vole ukus plastike i mnogo su srećnije kada ne jedu iz plastičnih posuda. Posude svakako perite vrućom vodom i deterdžentom.

4) Kao i Vi, Vaša mačka voli da obeduje u miru. Stoga, držite posude za hranu i vodu na manje prometnim, mirnim mestima.

5) Mada mnogi ljudi vole da drže sve mačje stvari na okupu, NEMOJTE da držite posude za hranu i vodu blizu posude za nuždu. Uostalom, da li biste Vi voleli da vam trpezarijski sto bude blizu toaleta!? Mačke čije posude za hranjenje stoje blizu posude za nuždu imaju problem sa neprikladnim obavljanjem nužde (pošto ne žele da idu blizu svojih posuda za hranu i vodu, idu na neko drugo mesto, kao što je Vaš kauč), ili ne jedu. Izbor posuda je veliki, zato ne oklevajte da obezbedite Vašoj maci onu pravu!

SIMPTOMI DA JE MAČKA PROGUTALA STRANO TELO I ŠTA ČINITI

Ako primetite komad vunice, audio trake, kanapa i sl. kako proviruje iz anusa Vaše mačke, NE pokušavajte da ga izvučete! Možda je obmotano oko creva Vaše mačke i povlačenjem je možete ubiti! Umesto toga, HITNO odvedite mačku veterinaru! Ostali simptomi koji mogu da se jave, čak i ako se ne primećuje strano telo: mačka ima otežano disanje, povraća ili pokušava da povraća, kašlje, krvari iz usta ili anusa, grči se, peni na usta ili jako balavi, ili ima natečen jezik. Svaki od ovih simptoma zahteva TRENUTNU veterinarsku intervenciju i negu.

MLEKO I MAČKE

U reklamama i TV emisijama vidimo mačke kako piju mleko. Značajna činjenica je da većina mačaka ne podnosi laktozu. To znači da one ne mogu da svare šećere koje mleko sadrži. Mleko, takođe, ima veoma mali, ili nikakav, prehrambeni značaj za mačke. U suštini, mačka hranjena samo mlekom će da umre zbog nepravilne ishrane. Ipak, većina mačaka VOLI ukus mleka, šta onda činiti?

28

„Kvaka” je da mačke uvek imaju pristup svežoj, hladnoj vodi. Sve dok Vašoj mački laktoza nije nepodnošljiva, mleko neće da bude loše za nju ako se daje kao povremena poslastica. Prvi korak je da utvrdite da li Vaša mačka voli mleko. Ako ga voli, onda utvrdite da li podnosi laktozu. Dajte mački malo mleka, zatim je posmatrajte sledećih nekoliko časova. Ako ne podnosi laktozu, dobiće dijareju i možda će imati bol u stomaku, a ako ne dobije dijareju (smatra se da je dovoljno vreme posmatranja 6 časova), onda sme da pije mleko. Ukoliko mačka ne podnosi laktozu, moraćete da joj dajete specijalno pripremljeno mleko (mleko prerađeno bakterijom acidofilus, koja uništava laktozu u njemu; ako nemate ovakvo mleko, dobar je i jogurt, naravno ako se dopada mački).

PODSTICANJE APETITA

Baš kao i ljudi, mačke treba da jedu kada su bolesne. Naravno, takođe kao ljudi, ponekad kada su bolesne, uzimanje hrane je poslednje što žele da čine. Vrlo je važno, posebno kod slučajeva hepatičkog lipidozisa, da mačke održe unošenje kalorija. Ako Vaša mačka celog dana nije jela, momentalno se obratite veterinaru. Nedostatak apetita je pokazatelj bolesti, a mačke mogu da dobiju oštećenje jetre kada ne jedu, makar samo dan ili dva (ako su pregojene). Kada Vaša mačka prestane da jede, telo će početi da koristi svoju mast kao gorivo. Na nesreću, mačke nisu baš dobre u korišćenju uskladištene masti i stoga mast može početi da se akumulira u ćelijama jetre. Ako Vaša mačka treba da jede ali to odbija, prvo pozovite veterinara. U međuvremenu, možete pokušati sa nekoliko stvari:

1) Hranite iz ruke. Ponekad sam čin ličnog dodira, dok Vam je mačka bolesna, pomaže da počne da jede. Sedite i pričajte svojoj mački, mazite je i polako pokušajte da je navedete da jede.

2) Dajte joj posebnu hranu. Ponekad će hranjenje rukom, hranom koju ona najviše voli, pospešiti apetit i glad.

3) Zagrejte hranu. Ponekad jednostavno zagrevanje (sočne) hrane pomaže da ona zamiriše jače i bude privlačnija za Vašu mačku.

4) Ako mačka neće sama da jede, možete da probate hranjenje špricem. Možete koristiti bilo medicinski, bilo poslastičarski špric. Možete izmešati sočnu hranu sa malo vode u mikseru za voće, a zatim špricem prinuditi mačku da jede. Ovo činite samo kada mačka uopšte neće da se hrani sama.

5) Postoje mnogi lekovi koji mogu da se daju za stimulisanje apetita. To su diazepam, oksazepam, periaktin, flurazepam i slični (ovo su ustvari lekovi za umirenje, koji kao sporedni efekat imaju povećanje apetita, ali kod mačaka čak mogu da dovedu i do oštećenja jetre! Verovatnoća da se ovo dogodi je izuzetno mala, ali svakako treba razmotriti rizik. Međutim, diazepam zaista deluje i to u roku od nekoliko desetina minuta, ako se daje peroralno, odnosno nekoliko desetina sekundi, ako se daje parenteralno. Zato, ako imate veliki problem i mačka mora hitno da projede, onda ...) U poslednje vreme dosta veliku „popularnost“ je stekao mirtazapin („remeron“), koji je efikasan u izazivanju apetita, ali bez značajnih neželjenih efekata . Naravno, NIKADA NE DAJTE NIKAKVE LEKOVE AKO VAM IH NIJE PREPISAO VETERINAR.

6) Kao krajnju meru, možete umetnuti cev (tubu) u želudac Vaše mačke i hraniti je kroz cev. U slučaju hepatičkog lipidozisa, gde je neophodno da mačka jede da bi preokrenula stanje, ovo može biti jedini način.

29

ZABAVA I IGRAČKE

U Americi, mačka je i zvanično zamenila psa kao najpopularnijeg kućnog ljubimca. Više porodica ima mačku nego psa - i većina porodica sa mačkom ima više od jedne mačke, koje sa njima dele njihov dom. Kako sve više ljudi shvata visoke rizike koje u ovo moderno vreme njihovim mačkama donosi slobodno tumaranje unaokolo (statistike su vrlo mračne - mačke na slobodi i mačke koje povremeno žive u kući ali slobodno izlaze bez čovekovog nadzora sada žive prosečno samo 2 do 3 godine, dok je prosečni život isključivo kućnih mačaka 16 do 17 godina), u nameri da sačuvaju život, zdravlje i sigurnost svojih mačaka, drže ih strogo u kućama. (Od nedavno i ja spadam u ovu grupu. „Sloboda” koju su moje mačke donedavno „uživale” bila je sloboda da umru - otrovane, zgažene i Bog zna kako još! Dok su bile na takozvanoj slobodi, moje mačke nisu doživljavale starost veću od 2 godine, jer previše zlotvora je oko nas. Sada su u kući, možda malo nezadovoljne, ali svakako bezbednije. Da ne pominjem rasprave sa susedima zbog njihovih ljubljenih bašta! Da, budite sigurni da ima mnogo „ljudi” koji manijački izgrabuljanu zemlju u bašti više vole od ma kog živog stvora!). Nije koincidencija da su ove promene dovele do porasta problema u ponašanju mačaka, kao što su samosakaćenje, preterano lizanje krzna, obeležavanje urinom i fekalijama i bučno, nasilno oglašavanje - sve bez očitog medicinskog razloga. Ovaj fenomen nije ograničen na kućne mačke, već se takođe javlja u zoološkim vrtovima i drugim mestima gde su mačke zatvorene. Stručnjaci za ponašanje iz zoološkog vrta u San Dijegu otkrili su, međutim, da svakodnevna primena nekih bezopasnih, kreativnih izazova kod njihovih zatvorenika, indokineskih tigrova, stimuliše ove mačke i fizički i psihički, tako da su srećniji i žive duže, bez ispoljavanja istog nasilnog ponašanja, kako to čine njihovi domaći mačji rođaci.

Dosada, samoća i nedostatak izazova mogu da budu krajnje opterećujući za mačke. Mačke su po prirodi radoznale, društvene i vole da se igraju, pa kada im životi postanu tako izolovani, bez pustolovina koje mogu da posmatraju ili učestvuju u njima, bez ikave neprilike u koju mogu da se uvale ili bez novih stvari u okolini koje bi istražile, mogu da postanu deprimirane, pa možda i da više ne vide svrhu svog života. Ovo, naravno, može da dovede do letargije i povećane prijemčivosti za bolesti.

Pa, kakve su opcije za obezbeđenje više stimulansa za Vašu kućnu mačku? Dve ključne reči, oko kojih se većina stručnjaka za ponašanje mačaka slaže, jesu: „raznolikost” i „slučajnost”. Upamtite da kućne mačke, ostavljene same ceo dan, ne čuju glasove svojih ljudi, ne viđaju ih, nema ni posetilaca, ni zvonjave telefona, niti tapšanja po glavi i milovanja. Često, relativno jednostavno rešenje je - nabaviti još jednu mačku! Brinuti o dve mačke nije mnogo teže nego brinuti o jednoj, a one su jedna drugoj najbolje društvo kada su ljudi van kuće. Mogu da se hrvaju, prave poteru jedna za drugom, uređuju jedna drugoj krzno, razgovaraju, spavaju zajedno i t.d.

Još jedno rešenje su - IGRAČKE! Različite igračke, davane sporadično a zatim skrivane izvesno vreme, da ne izgube draž novog, jesu nužnost za kućne mačke. Igračke, naravno, ne moraju da budu skupe. Većina mačaka vole da love zgužvanu aluminijumsku foliju i grickaju plastične slamke za pijenje. Možete da pokušate sa skrivanjem omiljenih igračaka Vaše mačke, pre nego što izjutra iziđete iz stana, omogućavajući joj tako „lov na blago”, koji će da angažuje njenu ljubav prema lovu. (Treba da budete sigurni da je videla kako skrivate bar neke od igračaka!) Nova zanimljiva igračka, ispunjena mačjom mentom zabavljaće je satima.

Probajte sa uključivanjem u određeno vreme dana, kada ste odsutni, televizora (ili video rekordera), na sportskim kanalima ili programima sa životinjama, to će možda Vašoj maci biti zanimljivo (primedba prevodioca: baš danas, na dan prevođenja ovog teksta, bila je gran-pri moto trka, što ja inače ne propuštam, ali sam malo toga video jer je moja Mala Cveta sve vreme lovila motoraše po ekranu ). Ili, neka radio bude tiho uključen nekoliko dana u sedmici. Upamtite - RAZNOLIKOST i SLUČAJNOST!! Takođe pokušajte sa puštanjem Vaše mačke u kupatilo kada niste kod kuće, prethodno uklonite sve opasne i oštre predmete. Ping-pong loptice i druge male lopte u suvoj kadi mogu da predstavljaju veliku zabavu, isto kao i kockice leda, dok se ne otope! Mnoge mačke takođe uživaju u penjanju u kartonske kutije i iz njih. Ako imate malu punjenu životinju koju ste

30

spremni da žrtvujete, pogotovu ako ona ima noge i rep, lako možete da otkrijete kako ju je Vaša mačka usvojila i „neguje” je! Dobro pravilo kod igračaka je da uvek imate jednu igračku za „negovanje” i jednu za „vrebanje i ubijanje”.

Ne možemo da zaboravimo važnost nameštaja za mačke i potrebu Vaše mačke da se penje, istražuje različite visine i površine i t.d. Dobra visoka stelaža za mačku, sa raznim površinama za grebanje, takođe će uvećati kod Vaše mačke osećaj za „teritoriju” i značajno doprineti kvalitetu njenog života. Postavljanje ležaljki u prozore takođe će povećati mogućnost za osmatranje spoljašnjeg sveta, što doprinosi razbijanju monotonije.

Igranje sa mačkom, posebno pred spavanje, može da bude zabava za oboje i da pomogne Vašem noćnom lovcu da se smiri i spava u toku noći! Na kraju, reč opomene u vezi sa igračkama - obezbedite da Vaša kuća bude bezbedna za macu kada se radi o stvarima koje ona može da smatra privlačnim, ali koje su u stvari za nju štetne, kao što su spajalice, gumice za tegle, pera, opruge, ili ma koji drugi predmet koji maca može da proguta. Što se tiče mekih igračaka, neka budu označene kao bezbedne za decu do tri godine, tako ste sigurni da ne sadrže opasnu ispunu.

Upamtite da je Vaša domaća mačka genetski još uvek vrlo blisko povezana sa svojim divljim precima. Dogod je naša obaveza da svoje ljubimce mačiće i mačke sačuvamo zdravim i stoga ih držimo u kući, treba da poštujemo potrebu ovih fantastičnih bića da koriste svoj prirodni instinkt da vrebaju, love, prihvataju izazove, istražuju teritoriju - ukratko, da budu zdrave, srećne i aktivne mačke!

Evo nekoliko jednostavnih igračaka iz domaće radinosti, koje su pored toga i veoma jevtine (čak besplatne):

1) Uzmite staru kasetu za film, ili bočicu za lek (naravno, dobro ispranu), ispunite ih spajalicama za papir i bezbedno zatvorite lepljivom trakom. Vaša mačka će voleti ovu malu, bučnu igračku, laku za ćuškanje.

2) Zatvarači plastičnih boca za napitke takođe mogu da budu veliki pobednik. Mačka ih lako grize i hvata, jednostavni su za bacanje u vazduh i kotrljanje.

3) Kada sledeći put budete imali balon sa helijumom, okačite o njega kanapom otežanu igračku, tako da bude 7 - 8 centimetara iznad poda. Vaše mačke će voleti da prave poteru za igračkom, naročito zbog njenog laganog i glatkog klizanja preko sobe.

4) Nabavite laserski pokazivač, nije skup, a mačke će „poludeti” pokušavajući da ulove malu crvenu tačku (provereno, jurenje do ludila).

PONAŠANJE

Život sa mačkom je uvek avantura, samo ako odvojite vreme za posmatranje, ako razmišljate i pitate se o nekim očaravajućim stvarima u ponašanju, uočenim kod mačeta ili mačke u toku samo jednog jedinog dana. A kada imate više od jedne mačke u svom domu, naravno da tada postoje svi drugi interaktivni oblici ponašanja, koje ćete posmatrati i čuditi im se! U jednu stvar možete da budete sigurni - mačke SVE čine sa razlogom! Ponekad, u ove razloge je možda uključeno nešto što mi ljudi ne opažamo, čujemo ili mu osećamo miris; a ponekad taj razlog može da bude, jednostavno i čudesno, deo genetike i instinktivna „šminka” divne životinje koju zovemo mačka. Evo nekih najuobičajenijih ponašanja koja su mnogi staratelji mačaka opazili i možda se pitali o razlozima koji stoje iza tog ponašanja, kao i o najboljem načinu da se na takvo ponašanje odgovori.

31

UBACUJE OMILJENE IGRAČKE U POSUDU ZA HRANU ILI VODU

Da li je Vaša mačka ikada spustila omiljenu igračku, ili gumenu lopticu u posudu za vodu? Ili, da li ste ikada pošli da joj dopunite posudu sa hranom i pronašli u sred nje neki, mački omiljeni, predmet? To bi moglo da znači da Vaša mačka pokušava da pronađe „sigurno” mesto za svoje omiljene stvari. Često se događa da je predmet koji završi u posudi za hranu ili vodu, onaj isti u kome je mačka koji čas ranije uživala, možda čak zajedno sa Vama. U divljini, mačke često nose svoj plen do svog „legla”, gde ga kriju od grabljivaca. Mačke koje žive u kući nemaju takvo „leglo”, zato često gledaju na posude za hranu i vodu kao na „najsigurnija” mesta u okviru njihove „teritorije”.

MESI VAS ŠAPAMA

Mnogi ljudi shvataju da, kada njihova mačka „mesi” njihov stomak šapama, ona ustvari ispoljava svoju ljubav prema njima. Mačka će pri tom obično imati vrlo poseban, pun ljubavi izraz na svom licu i možda će da prede. Mačka je tada ponovo u kontaktu sa svojim instinktom mačeta, kada je to isto radila sa svojom majkom i ima isto osećanje udobnosti i topline kakvo je imala kao mače kada je bila sa svojom majkom. Mačići često „mese” bradavice svojih majki da bi time podstakli lučenje mleka. Radeći Vam ovo, mačka izražava svoju ljubav prema Vama kao majčinskom liku. Ako Vam je ovo ponašanje neudobno zbog nokata, onda ih skratite (ovo važi samo za mačke koje borave isključivo u kući, napolju su im nokti i te kako potrebni), a možete da imate pri ruci neki peškir koji ćete da podmetnete. Nemojte nipošto da odbijate mačkine izlive ljubavi i nežnosti. Kako se osećate kada se Vama tako nešto dogodi?

IZNENADA ZAŠIŠTI KADA JE MAZITE

Ponekad može da se desi da mačka zašišti na Vas, pa čak pokuša i da Vas ogrebe ili ugrize, očito bez upozorenja, usred nečega što ste smatrali prijatnim maženjem ili milovanjem. Ne znači da Vas mačka više ne voli! Takvo ponašanje je najčešće jedini način koji ona poznaje da bi Vam stavila do znanja da joj je dosta maženja i milovanja - možda je potrajalo mnogo duže nego što ona voli. Po svoj prilici, verovatno ste je mazili mnogo duže nego obično, ili ste počeli da razmišljate o nečemu i to Vas je sprečilo da primetite kako joj je maženje postalo neudobno.

LIŽE ILI ŽVAĆE FOTOGRAFIJE I PLASTIČNE KESE

Ovo ponašanje je teško objasniti, a neke mačke su mu naklonjenije od drugih. Većina stručnjaka za ponašanje mačaka došla je na pomisao da neke mačke nalaze da je laki miris plastike i površine fotogtafija jednostavno neodoljiv.

ODLUČUJE DA SE IGRA SA VAMA U SRED NOĆI

Možda je Vaša mačka slušala mnogo pesama u kojima se kaže „noć je pravo vreme”? Svakako da je neprijatno kada Vam se mačka ovako ponaša. Znajte da je mačkama u divljini noć prevashodno vreme za lov, zato joj instinkt govori da noću treba da bude aktivna. Galopiranje preko nameštaja i udaranje u sve što joj se nađe na putu je možda njen način na koji traži „plen”! Drugi ključni razlog zbog koga se mačka ovako ponaša je da je, kada su članovi njene ljudske porodice ceo dan odsutni, razumno izabrati dan za spavanje i dremku, tako da može da bude budna i aktivna kada je ljudska porodica kod kuće! Mačići i mlade mačke posebno mogu da budu aktivni u toku noći. Potrudite se da provodite sa svojom mačkom vreme pre i posle posla i kad god možete u toku dana. Posebno je dobro zamorite igrom pre spavanja. Ako imate samo

32

jednu mačku i ona insistira na ovakvom ponašanju, razmislite da joj nabavite mačjeg drugara, tako da joj preko dana ne bude dosadno i da može da utroši nešto od energije koju sada čuva za noć.

GREBE ŠAPAMA STAKLO NA PROZORIMA

Na ovaj način Vaša mačka najverovatnije „testira” staklo, da bi se uverila da je ono efikasno odvaja od onoga što kroz njega vidi. Ponekad, ona može da vidi ili čuje stvari koje je svakako zanimaju i koje bi volela da istraži, kao što su druge mačke, druge životinje, potencijalni plen kao leptiri ili ptice, ljudi, automobili, razni pokretni pa i nepokretni objekti. Na ovaj način možda izražava svoju frustraciju što ne može kroz staklo. Kako se kaže, „vredi pokušati”!

„CVOKOĆE” ZUBIMA NA PTICE

Većina mačaka proizvodi ovaj prepoznatljivi zvuk cvokotanja rezervisan, čini se, posebno za situacije kada ugledaju ptice ili sitne životinje, bilo napolju ili na televiziji. Ovo je verovatno povezanije sa instinktom nego što možemo da shvatimo. Mnogi specijalisti za ponašanje mačaka su primetili sličnost ovog zvuka sa posebnim vratnim ugrizom koji koriste mačke u divljini, koji je namenjen za brzo i efikasno ubijanje ptica i sitnih glodara, pre nego što dođu u priliku da se bore. Mačići i mladunci u divljini imaju priliku da vežbaju ovaj ugriz; mačke koje žive u kući mogu samo da pokažu uzbuđenje, ili možda frustraciju (pomešanu sa uzbuđenjem) kada vide potencijalni plen koji ne mogu da dosegnu. Mnogo puta možete da primetite kako rep Vaše mačke postaje nakostrešen, ili se izvija na poseban način, što prati ovaj cvokoćući zvuk.

POKUŠAVA DA ZAKOPA POSUDU SA HRANOM

Ponekad posle jela, ili jednostavno kada joj date posudu sa hranom, Vaša mačka će možda pokušati da Vam stavi do znanja da joj se hrana ne dopada tako što će nastojati da je zakopa! Ovo ponašanje može takođe da se javi zbog nezadovoljstva mestom na koje je posuda stavljena, ali možda i zato što baš i nije gladna pa zato pokušava da „zakopa” svoju hranu (na koju gleda kao na plen), da bi je sačuvala za kasnije.

VIŠE VOLI VODU DIREKTNO IZ ČESME

Nije čudo, mačke takođe vole svežu vodu. Voda koje teče iz česme je vrlo privlačna njihovim čulima sluha i vida, verovatno i čulu mirisa. Čak i ako posuda za vodu Vaše mačke deluje čisto, bakterije mogu vrlo brzo da se skupe, naročito na keramičkim ili plastičnim posudama. Nastojte da uvek koristite posude od nerđajućeg čelika („rostfraj”), kako za hranu tako i za vodu. Takođe, menjajte vodu što češće, pritom posudu vrlo temeljno isperite. Voda koja je odstojala, čak i samo nekoliko časova, gubi kiseonik; mačke su dovoljno bistre da znaju kako sveža voda ima u sebi puno kiseonika, što posebno važi za svežu vodu koje teče iz slavine (naravno, ako nema miris hlora).

TRLJA GLAVU O VAS ILI VAŠU OBUĆU

Vaša mačka ima posebne žlezde koje luče miris, koje su smeštene na raznim delovima njenog tela, uključujući oblasti pod kožom na bradi i oko očiju. Kada se mačka glavom trlja o vas, ona Vas ustvari obeležava svojim mirisom, kao znak drugim mačkama da ste vi njeni! Primetićete da je Vaša mačka, kada se ovako ponaša, u raspoloženju punom ljubavi, miroljubivosti i zadovoljstva. Žlezde na njenom licu oslobađaju ono što se naziva „facijalni feromoni”, zvani još i „hormoni sreće”! Treba da se osećate počastvovanim kada se Vaša mačka ovako ponaša, jer time pokazuje duboka osećanja prema Vama.

33

NAPADA VAM NOGE DOK PROLAZITE

Ovakvo ponašanje ukazuje na mačku kojoj je dosadno! Mačkama je potrebna igra i uvežbavanje lovačke tehnike. Mačka koja živi isključivo u kući (posebno ako je pripadnik aktivne vrste), bez prikladnih igračaka, mačjeg nameštaja i drugih predmeta i situacija koje je stimulišu, može da oseti da ste vi jedina prilika za uvežbavanje ovih veština. Može da započne da razvija lovačke igre skrivanjem iza nameštaja, van Vašeg vidokruga i da sačeka da došetate do njenog skrovišta gde će da Vas zaskoči. Važno je da razumete da Vaša mačka nema nameru da Vas povredi i da je verovatno sasvim nesvesna kada se to dogodi. Mački koja se ovako ponaša potrebno je više grebalica i penjalica i sličnog nameštaja, a takođe joj mogu biti od koristi plišane životinje koje će da povlači uokolo, kao i prikladan mačji krevetac u obliku životinje, koji će da joj stvori utisak društva i sigurnosti koju pruža „mama” ili rođak. Mački, koja ipak nastavi sa ovim ponašanjem, koristio bi pravi mačji drugar, koji će se igrati i odmarati sa njom i pomoći da sagori nešto od energije koju poseduje. Najčešće se ovako ponašaju mužjaci i tu su u pitanju izvesni seksualni impulsi, čak i kada je mužjak sterilisan. Važno je da shvatite da Vaša mačka samo pokušava da Vas uvuče u igru i to prihvatite na pravi način.

ZAKOPAVA VAN KUTIJE SA PESKOM

Ako Vaša mačka grebe pod oko kutije sa peskom, naročito ako to čini neposredno posle upotrebe kutije, najverovatnije pokušava da Vam kaže kako joj se nešto u vezi sa posudom ne dopada; ne dopada joj se kvalitet peska; miris peska; vrsta posude; položaj kutije; ili nešto tome slično. Jedini način koji može da smisli da bi Vam to pokazala je da pokuša da „zakopa” prostor oko kutije, ili samu kutiju. Ako je sa kutijom sve u redu, uskočiće u nju, uraditi što treba, zakopati urin ili fekalije, zatim iskočiti napolje i nastaviti prethodni „posao”.

POKUŠAVA DA SISA ODEĆU ILI PREDMETE

Ovo ponašanje se najčešće opaža kod mačeta, ili mačke, koji su prerano uzeti od majke ili odbijeni od sise. Imajte u vidu da su, kao i ljudi, mačke posebne ličnosti, nekima je zbog emocionalnih razloga potrebno da provedu više vremena sa svojim majkama nego što je to potrebno drugima. Mačke najčešće prerastu ovakvo ponašanje kada su starije; neke, međutim, to nikada ne učine. Možete pokušati da odbijete mačku od takvog ponašanja premazivanjem predmeta koje rado sisa nečim što ima za nju gadan ukus (paprika, sprej za kosu, miris limuna), vodeći računa da ta materija nije štetna za mačku! Čini se da je najbolji način da se prekine, ili bar umanji, ovo sisanje i žvakanje, održavanje mačaka u dobrom raspoloženju i stanju psihičke opuštenosti. Poznato je da napetost dovodi do ovakvog ponašanja. Nipošto ne vičite na mačku kada žvaće predmete, jer to povećava njenu napetost, samim tim i potrebu da žvaće. Obezbedite mački neke igračke koje će moći da žvaće bez ikakve štete. Ponekad glad navede mačku da žvaće stvari, tako zamišlja da stvarno nešto jede. Znajte da je žvakanje električnih kablova i sličnih predmeta najčešće izraz mačkine zabrinutosti zbog toga što se odvajate od nje.

SAKUPLJA SITNE OKRUGLE PREDMETE I STAVLJA IH NA SIGURNO MESTO

Na ovaj način pojedine mačke (neke vrste su mu naklonjenije od drugih) nastoje da zadovolje svoj prirodni nagon za donošenjem. U divljini, mačke love plen, zatim ga donose na sigurno mesto pre nego što ga pojedu. Kod kućnih mačaka, izazov je stvoriti sigurne i smislene načine za „lov” i „donošenje”. Stoga su neke mačke razvile način za uživanje uzimanjem sitnih predmeta kao što su njihove igračke, ali i nakit ili druga svojina čoveka, i donošenjem na određeno mesto.

34

NEPREKIDNO PRAVI BUKU ILI MJAUČE

Neke mačke su, naravno, prave „pričalice” i sve vreme se oglašavaju. Ako je Vašu mačku pregledao veterinar i ona nema nikakvih zdravstvenih problema, a ipak pokušava da Vam privuče pažnju stalnim mjaukanjem, krajnje je vreme da obratite pažnju i da pokušate da shvatite šta to ona pokušava da Vam kaže! Možda je gladna; možda usamljena; možda kutija sa peskom nije dovoljno čista po njenom ukusu; možda u kući, ili u ponašanju ukućana, ima promena koje je uznemiravaju. Upamtite - Vaša mačka takođe ima osećanja, i treba da nastojite da na stvari gledate iz NJENOG ugla, a ne Vašeg.

POLAKO ŽMIRKA NA VAS

Ovo je vrlo zabavno za posmatranje, jer obično znači da je Vaša mačka tog trenutka vrlo zadovoljna i bezbrižna. Poneko sedne tiho i uzvrati žmirkanje i često je to ono poslednje, slatko opuštanje posle koga mačka sasvim zatvara oči, sigurna da joj je ljubav uzvraćena i pada u blaženi san.

UJEDA

Mačići između 3 sedmice i 8 meseci dobijaju i gube zube i imaju vrlo jaku potrebu da grizu. Kao i bebe, mačići se rađaju bez zuba, prve zubiće dobijaju u dobu od 3-4 sedmice, zatim gube ove prve zube i dobijaju stalne zube u uzrastu od oko 8 meseci. Trik nije sprečiti ih da grizu, već im obezbediti prikladne predmete za to. Za naše mačiće koristimo plastične slamke za pijenje i od samog početka ih učimo da su one savršene za griženje, dok su delovi ljudskog tela zabranjeni. Neke mačke počinju da grizu zbog pogrešno usmerene agresije, što je moguće potisnuti dovođenjem mačjeg drugara, obezbeđivanjem više igračaka i zabave, prikladnog mačjeg nameštaja i stvaranjem stimulativnijeg okruženja. Dobar način da mačku odviknete da Vas ujeda je da joj, čim to pokuša, snažno dunete u lice i odmah izgovorite odlučno „NE!”.

VALJA SE NA LEĐIMA I POKAZUJE TRBUH

Vaša mačka Vam stavlja do znanja da Vam potpuno veruje, pošto Vam izlaže najranjiviji deo tela. To ne mora obavezno da znači da hoće češkanje po stomaku, već samo da je sa Vama potpuno komotna. Kod nesterilisanih mačaka, ovo može da znači da je spremna za parenje.

HRČE

Ako hrče dok spava, mačka je potpuno opuštena.

NJUŠI VAS

Mačke u divljini njuše jedna drugu u znak pozdrava i da bi se upoznale. Ako Vam mačka njuši lice, smatrajte to pozdravom i načinom pokazivanja da Vam mačka veruje i da joj se dopadate. Mnogi prijatelji mačaka se spuste na pod i dodirom noseva se pozdravljaju sa svojom ljubimicom.

MAČJA KOMUNIKACIJA

Mačke možda ne mogu da govore ljudskim jezicima, ali zato raspolažu sa mnogo drugih načina na koje mogu da Vam „govore”. Mačke su razumne životinje, probleme rešavaju kao i sve visoko razvijene vrste. Mačke mogu da komuniciraju sa Vama i činiće to ako im

35

dozvolite da se izraze, ako im odgovorite i nastojite da shvatite šta one hoće da kažu. Naučite šta razni signali Vaše mačke znače, tako da Vi i Vaša mačka možete redovno da komunicirate. To će ne samo da unapredi Vašu vezu sa mačkom i Vašu mačku da učini srećnom, već će da Vam omogući da čitate mačkine signale, tako da ćete znati kada Vaša mačka želi da se igra ili pak da bude ostavljena na miru.

REP

Rep je verovatno jedan od najboljih komunikacionih indikatora koji mačke imaju. Možete pročitati gotovo svako mačje osećanje i misao gledajući njen rep.

Rep savijen u luk i naježen: Vaša mačka je uplašena i spremna je da napadne u samoodbrani. Ježenje je instinktivno, pošto čini da mačka izgleda veća.

Rep potpuno uspravljen i naježen: Vaša mačka je naljućena, agresivna i spremna da napadne.

Rep potpuno uspravljen i podrhtava: na ovaj način rep se pokreće kada mačka obeležava teritoriju urinom; međutim, ako Vam je mačka sterilisana, rep će svejedno da pokreće ovako kada je pozdravite, samo što neće biti nikakvog obeležavanja. To je njen način da Vam kaže „zdravo, evo tvoje ljubljene mačke”.

Rep potpuno uspravljen i nepokretan: besramni pozdrav. Tako majka mačka pokazuje mačićima da joj pregledaju zadnjicu.

Rep potpuno uspravljen, ali vrh povijen u stranu: Vaša mačka je veoma zainteresovana za nešto; srećna je i prijateljski raspoložena.

Rep lagano dignut i povijen kao znak pitanja: mačka je uzbuđena.

Rep povijen nadole, a zatim unatrag: mačka Vam je vrlo opuštena i zadovoljna.

Rep miran, ali vrh mu podrhtava ili se trza: Mačka Vam je blago naljućena. Može da napadne ako trzanje postane dovoljno žestoko.

Rep žestoko šiba levo-desno: Mačka samo što ne napadne nešto, ovi pokreti se vide za vreme borbi ili igre. Ovo nije isto kao klimanje repom kod pasa.

Rep stoji postrance: mačka upućuje seksualni poziv (ovo obično čine samo ženke u parenju).

Rep stoji nisko i naježen je: Vaša mačka je snažno uplašena.

Rep stoji nisko i udenut je između zadnjih nogu: mačka pokazuje pokornost, ili poraz.

UŠI

Mačje uši su još jedno sredstvo za izražavanje osećanja.

Uši okrenute napred i pomalo u stranu: Mačka Vam je opuštena i srećna.

Uši vrlo uspravne i okrenute napred: Vaša mačka sluša nešto što je vrlo zanima.

Uši nervozno švićkaju: mačka Vam je uzbunjena i nervozna.

Uši poravnate sa glavom: mačka Vam je preplašena i može da napadne (ovo je instinkt za zaštitu ušiju za vreme borbe).

Uši unazad ili između opomene i defanzivnog položaja: Mačka je agresivna i može da napadne.

Uši okrenute u stranu: mačka Vam je veoma ljuta i neraspoložena.

36

LEĐA / KRZNO

Mačje krzno, uopšteno, je prilično postojano; međutim, ako primetite svoju mačku kako kao luk savija leđa i ježi se, možete biti uvereni da Vam je mačka preplašena i u defanzivi. U ovom trenutku može da napadne.

MJAUKANJE

Mačke mogu da proizvedu preko 100 različitih glasova (psi mogu samo 10). Ovi zvuci uključuju različita mjaukanja, predenja, grgljanja i pištanja, koja se javljaju u različitim tonovima i oktavama, i mogu da znače mnogo stvari. Što više pričate sa svojom mačkom, to će više i ona da uzvraća i da proširuje svoj „rečnik”. Pravi prijatelj će vremenom da nauči šta njegovoj mački znači svaki od ovih zvukova. Slušajući mačku i odgovarajući joj, vremenom možete da počnete pravi razgovor, sa razumevanjem jedno drugog. To će pomoći da se veza između Vas i Vaše mačke razvija, a Vašu mačku će privući da bude još izražajnija.

REŽANJE / ŠIŠTANJE

Režanje i/ili šištanje znači samo jedno - Vaša mačka razmišlja poslovno i želi da odstupite. Ako Vaša mačka reži ili šišti na Vas, ne poguravajte stvar ili ćete biti napadnuti.

ZENICE

Mačje zenice se najčešće menjaju sa količinom svetla u prostoriji. Međutim, ako mačka postane previše uzbuđena, ili pak ljuta, njene zenice će da postanu veoma uvećane, nezavisno od količine svetla.

OČI

Oči Vaše mačke takođe mogu mnogo da Vam kažu o tome šta Vaša maca misli:

Širom otvorene oči: mačka je probuđena i spremna da ode.

Širom otvorene oči koje pomalo cakle: Vaša mačka se oseća pomalo obesno.

Poluzatvorene oči: Vaša maca je opuštena i spremna za „ponjave”. Ovo takođe može da znači da Vam je mačka bolesna, ako joj oči izgledaju ovako čak i kada je razbuđena.

Zatvorene oči: očigledno, spavanje.

Namigivanje/žmirenje: dugo, sporo žmirenje znači da je Vaša mačka zadovoljna i opuštena.

PREDENJE

Jedna od najvećih stvari koju staratelj može da čuje od svoje mačke je predenje. Ta duga, duboka grmljavina stavlja nam do znanja kada su naše mačke zaista srećne, opuštene i zadovoljne. Ili, jesu li? I zašto naša dragocena maca uopšte prede?

Kako mačka prede?

Iako je mnogo istraživanja posvećeno pronalaženju kako to mehanizam za predenje radi, potpun odgovor još uvek ne znamo. Postoji nekoliko aktuelnih teorija o tome kako mačke predu. Ove teorije uključuju postojanje neispravnih glasnih žica, grčenje grlenih mišića i proticanje krvi koje pojačava dijafragma.

Zašto mačka prede?

37

Ljubitelji mačaka su odavno zaključili da mačke predu kada su srećne i zadovoljne. Koji staratelj će da se požali što mu maca prede dok je češka po stomaku? Ali, takođe je poznato da mačke predu kada su povređene, kada trpe bol, za vreme porođaja ili kada su bolesne. Ovo je navelo istraživače na pretpostavku da je mnogo toga povezano sa predenjem, ne samo osećaj blaženstva.

Novorođeni mačići su slepi i gluvi (oči im se obično otvaraju između 5. i 10. dana života, a otprilike u isto vreme počinju i da čuju). Tako se na predenje gleda kao na način na koji majka pomaže svojim mačićima da je pronađu, tako da mogu da sisaju, budu negovani i t.d. Iako mače ne može da vidi ili čuje svoju mamu, može da oseti vibracije njenog predenja. Primećeno je da mačići stari samo jednu sedmicu takođe predu. Mnogi veruju da ovo rano predenje pomaže u uspostavljanju veze između majke i mačića i pomaže im da komuniciraju i da se međusobno povežu. Kako odrastaju, mačke nastavljaju da predu i možete da ih vidite kako predu u raznim prilikama i zbog raznih razloga. Kako je ranije pomenuto, mačke često predu kada su srećne i zadovoljne, ali takođe možete da ih vidite da predu kada su uplašene, povređene ili kada trpe bol.

Rezultati novih istraživanja izloženi u članku Dejvida Harisona pod naslovom „Otkriće: tajna veza predenja i mačjih devet života” mogu da nam daju nove odgovore! U toku proučavanja utvrđeno je da mačke predu frekvencijama između 27 i 44 Hz (herca). Druge, velike mačke (pume, gepardi i t.d.), predu između 20 i 50 Hz. Poznato je da izlaganje frekvencijama od 20-50 Hz pomaže jačanje kostiju i olakšava njihov rast. Stoga predenje može da se smatra mačjim prirodnim „mehanizmom za ozdravljenje”, slično ultrazvičnom tretmanu kome se ljudi podvrgavaju zbog mnogih bolesti. A kako su velike mačke (preci naših domaćih mačaka) morale brzo da se oporave od rana i bolesti da bi preživele u prirodi, predenje je veoma korisna osobina za opstanak, ako je zaista nastalo kao mehanizam za isceljenje. Nije čudo što je ova zadivljujuća osobina zadržana kod mnogih velikih mačaka i čak preneta na naše pripitomljene mačke.

Mačke kao mašine za ozdravljenje?!

Ova nova teorija bi mogla da objasni zašto će kućne mačke koje su povređene, u nevolji ili bolesne, da predu isto kao i one koje su srećne i zadovoljne. Ovo takođe baca novu svetlost na pojavu da majka i njeni mačići predu. Pored toga što im tako pomaže da je pronađu, takođe im pomaže i da rastu jaki i zdravi. A mačići mogu da reprodukuju majčino predenje da pospeše rast sopstvenog tela. Proučavanja su takođe pokazala da staratelji mačaka, posebno starije osobe, imaju niži krvni pritisak i duže žive od onih koji nemaju mačke. Može li predenje naše mačke da pomogne u našem ozdravljenju? Svakako je potrebno izvršiti još istraživanja da bi se potpuno rasvetlila tajna čarobnog predenja i da bi se otkrile sve koristi od predenja. A do tada, održite mačke u dobrom raspoloženju i neka predu, to može da bude od koristi i njima i Vama.

PRVA POMOĆ

Ovaj članak je napisan sa namerom da onima koji su prvi put postali staratelji mačke bude vodič, a iskusnima podsetnik, o osnovnim smernicama za očuvanje zdravlja kod hitnog slučaja. UVEK se konsultujte sa svojim veterinarom pre nego što svojoj maci prepišete bilo koji lek, ili ako samo imate ma kakvu brigu ili pitanje o zdravlju Vaše mace. NIKADA nemojte da dajete mački lekove namenjene ljudima, a da se prethodno ne posavetujete sa veterinarom. Ako Vaša maca ima ili tek dobija hronično stanje poremećaja zdravlja, kao što je mačji dijabetes ili mačja leukemija i t.d., preporučujemo da se vode pisane beleške o svim datim lekovima, kao i sve druge beleške o stanju mačjeg organizma kao što je hidracija, puls, apetit, rad želuca i creva, isto kao i nivo energije i temperament, a isto tako i lično mišljenje o opštem stanju Vaše mace. Ovo neće samo da Vam pomogne da shvatite šta najviše pomaže Vašoj maci, već će da se pokaže neprocenjivim za veterinare koji će sa Vama i Vašom macom da rade u budućnosti.

38

PRIBOR ZA PRVU POMOĆ

Svaka kuća sa mačkom treba da ima jedan ovakav!!! Uverite se kako svaki član porodice zna gde se ovaj pribor nalazi i da takođe zna kako pozvati Vašeg veterinara 24 časa dnevno zbog hitnog slučaja (!). (Moram da Vam kažem da sam ovde, pre nego što sam upoznao profesora Trailovića sa Veterinarskog fakulteta, najčešće imao posla sa veoma važnim likovima do kojih nije bilo lako dopreti ni danju, kamo li noću. Da im je znanje bar približno aroganciji i samoljublju, ne bi čoveku ni bilo krivo.) Evo šta treba da se nalazi u priboru:

- Broj telefona Vašeg veterinara i svi brojevi za hitne slučajeve.- Vata. Najbolje je imati paketić vate i malo tufera.- Gaza u rolni i jastučići od gaze.- Zavoj.- Vodonik peroksid (3% hidrogen za dezinfekciju)- Hidrokortizon mast.- Manje makaze, sa zaobljenim vrhovima.- Sterilni rastvor za ispiranje očiju, neškodljiv za mačke.- Pincete.- Čista, bela pamučna čarapa. Vrlo je korisna da se navuče preko povređene šape,

što pomaže da rana i Vaši podovi ostanu čisti dok se ne zaustavi krvarenje.- Rektalni termometar (preporučujem Vam da nabavite neki od novih termometara koji mere

temperaturu za samo 3 sekunde, jer mace nisu baš strpljive kada treba da im se meri temperatura).- Špricevi (raznih veličina). Vrlo su korisni za davanje oralnih lekova i prisilno

hranjenje mačaka i mačića koji su suviše slabi da jedu sami.- Nekoliko limenki hrane za bebe, po mogućnosti sa ukusom jagnjetine

(najprivlačniji za mačke) (dobro se uverite da ova hrana slučajno ne sadrži crni luk, jer je on otrovan za mačke)- Lek protiv dijareje, za mačke, koji je prepisao veterinar.- Loptasti špric (sisaljka), za usisavanje sluzi iz nosa i usta.- Jaka svetiljka, za pregled mačke.

KAKO DAVATI LEKOVE

TABLETE

Najpre, probajte sa namotavanjem peškira oko grudi Vaše mačke, tako da su joj noge i šape blokirane peškirom. Položite šaku na koren mačkinog nosa, palcem i srednjim prstom obuhvatite njenu njušku, pa ih smestite iza gornjih očnjaka.

Blago joj pritisnite usne na zube da je naterate da opusti vilicu, zatim drugom rukom brzo ubacite tabletu na koren njenog jezika, što dublje možete (verovatno ćete morati malo da pogurate prstom dublje u grlo, inače će tableta da bude izgurana jezikom i ispljunuta). Držite joj usta zatvorenim i nežno joj gladite grlo dok ne vidite da guta. Ako oblizuje nos, znaćete da ste bili uspešni!! Drugi način da se osigurate da mačka proguta tabletu jeste da je prepadnete laganim duvanjem u lice.

(Ovo je tehnika koju ja koristim i do koje sam došao tokom vremena:

Pripremite špric sa 3-5ml vode, u zavisnosti od toga šta mačka treba da proguta. Za kapsulu će Vam trebati svih 5ml. Špric postavite na dlan i obuhvatite ga domalim i malim prstom, tako da palac može lako da potisne klip kada za to dođe vreme. Tabletu držite palcem i kažiprstom. Drugom rukom uhvatite mačku za kožu na vratu i odignite je od podloge da se oslanja samo vrhovima šapa zadnjih nogu, pa joj zabacite glavu unazad tako da su usta okrenuta prema gore. Ako Vam se čini da je ovo grubo, setite se da majka na taj način drži mačiće kada ih prenosi i da je to nešto sasvim normalno. Mačka će vrlo malo da se opire u ovom položaju, jer je on urezan u njenu podsvest, a i usta će da budu delimično već otvorena. Sada samo treba srednji prst ruke u kojoj je tableta staviti između vilica, najbolje blizu ugla usana, pa dodatno njime otvoriti usta u koja ubacite tabletu. Tabletu ubacite što dublje u ždrelo, ako treba malo je i pogurajte kažiprstom, inače će veštim pokretima jezika da bude vrlo brzo izbačena iz usta. Odmah potom sledi stavljanje šprica sa vodom u ugao usana i postupno ubrizgavanje. Vodite računa da svakim pokretom palca ubrizgate samo po 0,5ml vode, jer veća količina lako može da ode u dušnik. Voda koja dospe u grlo mačke trenutno izaziva nagon za gutanjem i tableta biva progutana. Utrošite svu pripremljenu vodu čak iako mačka proguta

39

tabletu već sa prvim gutljajem, zato što će inače ona da zastane u jednjaku. Videćete, vrlo brzo ćete da steknete potrebnu rutinu i osećaj za pravilno ubrizgavanje vode i nadalje neće biti problema.)

Za tablete koje imaju neprijatan ukus ili miris, možete da pokušate sa mrvljenjem tablete i stavljanjem u praznu kapsulu. Neki ljudi izveštavaju o uspehu koji su imali stavljanjem komadića maslaca ili hrane za bebe na kapsulu. Vi i Vaša maca ćete verovatno morati malo da eksperimentišete sa različitim načinima pre nego što dođete do onog koji daje najbolje rezultate.

Posle davanja tablete moraćete da motrite na mačku neko vreme, da se uverite da nije povratila.

TEČNOSTI

Koristite špric koji ćete nežno da stavite u ugao usta mačke, pa ubrizgajte tečnost u usta. Možda će biti potrebno da ovo ponovite nekoliko puta, u zavisnosti od količine tečnosti koju treba da joj date (ako treba da date 2ml, najbolje je to učiniti bar u četiri poteza po 0,5ml). Ako joj odjednom date previše, ona će jednostavno da je ispljune, ili će njen jezik refleksno da izgura višak napolje, a može da ode i u dušnik. Ako je mačka suviše tvrdoglava, možete da probate da „sednete” na nju, da je nežno opkoračite tako da su joj leđa čvrsto uglavljena među Vaše butine i upotrebite jednu ruku da joj otvorite usta, dok drugom stavite špric i ubrizgate lek (Ili probajte „magični zahvat” koji sam Vam malopre preporučio i koji otklanja potrebu za rvanjem ili uvijanjem u peškir).

MALI SAVETI

Ako Vaša mačka posle uzimanja tablete povraća, možete da probate sa davanjem nekog privlačnog zalogaja posle tablete. To će da stavi „dobar ukus” u macina usta i pomoći će joj da zaboravi tabletu.

Možete da nabavite „pištolj za tablete” u lokalnoj prodavnici opreme za ljubimce (na žalost, ja ovo nisam nigde video, Amerika je ipak daleko).

ZNACI UPOZORENJA (NA MOGUĆU BOLEST)

1. KAŠALj

Kod mačaka je kašalj vrlo redak i svaku mačku koja ima kašalj morao bi što pre da pregleda veterinar. Kašalj može da ukaže na srčano oboljenje.

2. KRV U POVRAĆCI ILI URINU

Ovo je znak unutrašnjeg krvarenja.

3. BLEDO RUŽIČASTE ILI BELE DESNI

Pritisnite mačkine desni prstom. Ako odmah po prestanku pritiska usled koga su pobelele ne povrate ružičastu boju, ovo bi moglo da ukaže da je Vaša mačka izgubila veliku količinu krvi i/ili da pati od unutrašnjeg krvarenja.

4. MLITAVOST

Mogla bi da bude znak mnogih bolesti, a takođe i unutrašnjeg krvarenja.

5. UČESTALO PIJENJE I URINIRANJE

6.IZNENADNE PROMENE APETITA

7. ZNATAN GUBITAK TEŽINE, NAGAO ILI POSTEPEN

Anoreksija (gubitak apetita) bi mogla da bude simptom mnogih bolesti, a naročito bi mogla da ukaže na bolest jetre.

40

8. NEOBIČNO KRATAK DAH I UBRZANO DISANJE

9. BILO KAKVA GRUDVA U KOŽI MAČKE

PROVERITE MAČKIN DAH

Miris mačkinog daha ponekad može da ukaže na zdravstveno stanje na koje inače ne biste bili upozoreni. Na primer, ako Vaša mačka ima dah koji miriše na urin, to bi moglo da znači da boluje od bubrežne bolesti. Ako ima slatkast, ili miris na voće, to bi moglo da ukaže da je možda postala dijabetična (ovo je pogotovu tačno ako pije velike količine vode i češće urinira nego obično). Poremećaji jetre se ponekad otkrivaju kada mačka ima dah koji jednostavno „neispravno” miriše, a takođe je združen sa povraćanjem, gubitkom apetita, oticanjem trbuha i žuticom očiju ili desni.

PROVERAVAJTE HIDRACIJU VAŠE MACE

Najlakši način da se proveri hidracija mačke je da se uštine, čvrsto ali nežno, koža između mačkinih lopatica i da se podigne ravno naviše i da se u trenutku puštanja uvrne. Koža koja je dobro vlažna vratiće se natrag za manje od sekunde, gotovo trenutno. Što duže se koža vraća na svoje mesto, to je Vašoj mački potrebno više tečnosti. Kod teško dehidriranih mačaka možete, sa Vašim veterinarom, da odlučite da ubrizgate rastvor (obično 5% glukoza ili Hartmanov rastvor) pod kožu.

PROVERAVAJTE PULS VAŠE MACE

Normalna brzina otkucaja srca za mačke je 110 - 150 otkucaja u minutu, a puls je najlakše pronaći unutar mačkinih butina, gde se noge spajaju sa telom. Naravno, podrazumeva se puls u mirovanju. (Kupite stetoskop, nije skup a najlakše je meriti puls direktnim slušanjem srca. Pošto su obično nestrpljive, mačkama se puls meri na 15 sekundi, pa se izbrojani otkucaji pomnože sa četiri).

VEŠTAČKO DISANJE I KARDIO-PULMONARNO OŽIVLJAVANJE

Veštačko disanje je potrebno kada zbog šoka, davljenja, gušenja, povrede ili bolesti, Vaša mačka prestane da diše. Mnogo puta, kada prestane disanje i srce će uskoro da stane, tako da bi trebalo da znate kako da izvedete veštačko disanje, isto tako i KPO (kardio-pulmonarno oživljavanje) (pročitao sam u nekim dnevnim novinama kako je, negde u Evropi, vatrogasac kardio-pulmonarnim oživljavanjem spasao život mački koju je, bez znakova života, našao u zapaljenoj kući u čijem gašenju je učestvovao).

Šta treba proveriti pre izvođenja veštačkog disanja:

- Diše li još uvek Vaša mačka? To je lako utvrditi posmatranjem grudi koje treba da se dižu i spuštaju. Takođe možete prislanjanjam obraza na mačkin nos da osetite disanje.

- Ima li Vaša mačka puls? To možete da utvrdite opipavanjem femoralne arterije (smeštene u preponi), proverom vratne žile ili osluškivanjem srca.

Upotrebite tabelu da utvrdite šta je neophodno izvesti:

41

Puls - da Puls - ne

Disanje - da Masaža srca

Disanje - ne Veštačko disanje KPO

VEŠTAČKO DISANJE:

1) Položite mačku na ravnu površinu desnom stranom dole.

2) Otvorite joj usta i očistite ih od svih stranih tela, sluzi ili povraćke. Ako je nemoguće dosegnuti smetnju, izvedite Hajmlihov zahvat*.

3) Izvucite jezik napred i zatvorite usta. Držite rukama mačkinu njušku zatvorenom i stavite usta na mačkin nos.

4) Dunite nežno u mačkine nozdrve. Dunite onoliko snažno koliko je potrebno da dođe do dizanja grudi.

5) Dišite u nos životinje brzinom od 15 do 25 udisaja u minutu.

6) Nastavite dok mačka ne počne sama da diše, ili dok srce još radi.

*Ovu tehniku razvio je američki hirurg Henri J. Hajmlih, za isterivanje hrane ili drugih objekata koji blokiraju disanje kod svesne žrtve. Tehnika uključuje pritiskanje abdomena nizom brzih, snažnih zamaha:

1) Kleknite na tlo i držite mačku jednom rukom ispod pazuha i grudi. Mačka bi trebalo da „stoji uspravno” na zadnjim nogama, leđima oslonjena na Vaše grudi.

2) Pesnicu druge ruke postavite tačno ispod zadnjeg rebra, gde je smeštena dijafragma.

3) Brzo potisnite naviše dva-tri puta. To će isterati vazduh u dušnik, isterujući što god da je blokiralo put vazduhu.

KARDIO-PULMONARNO OŽIVLJAVANJE (KPO)

Kardio-pulmonarno oživljavanje je potrebno kada iz razloga kao što je šok, davljenje, zadavljivanje, povreda ili bolest, mački prestane disanje i rad srca. KPO je kombinacija tehnika veštačkog disanja sa tehnikama masaže i pokretanja srca. Uopšteno, kada disanje prestane, uskoro prestaje i rad srca i obratno, stoga je KPO najčešće primenjivana procedura za spasavanje života u takvoj prilici.

KPO može da izvede bilo sama osoba, bilo dve osobe, mada je naravno lakše kada su dve - jedna da izvodi masažu srca, druga veštačko disanje.

Možda ćete posvetiti malo vremena utvrđivanju gde se kod Vaše mace nalazi grudna kost i bedrena arterija, pre nego što nastupi stvarna potreba da to znate?

PITANJA KOJA TREBA POSTAVITI PRE IZVOĐENJA KPO:

Diše li još uvek Vaša mačka? To je lako utvrditi posmatranjem grudi koje treba da se dižu i spuštaju. Takođe možete prislanjanjam obraza na mačkin nos da osetite disanje.

42

Ima li Vaša mačka puls? To možete da utvrdite opipavanjem femoralne arterije smeštene u preponi, proverom vratne žile ili osluškivanjem srca.

TEHNIKA IZVOĐENJA:

Dve osobe:

1) Položite mačku postrance na ravnu površinu.

2) Jedna osoba treba da daje disanje usta na nos.

Prvo očistite usta od svih stranih predmeta, sluzi ili povraćke.Izvucite jezik napolje i zatvorite usta. Rukama držite vilicu zatvorenom.Nežno duvajte u mačkine nozdrve, onoliko snažno koliko je potrebno da vidite

kako joj se grudi dižu i spuštaju.Izdišite u nos brzinom od 15 do 25 puta u minutu.

3) Druga osoba treba da klekne iza mačke u nivou ramena.

Položite vrhove prstiju i palac sa svake strane grudne kosti, otprilike kod petog rebra, tačno iznad i iza pregiba.

4) Pritiskajte grudni koš oko 1,5 do 2cm brzinom oko 60-80 puta u minutu.

5) Ako je moguće, ne prekidajte masažu srca dok izvodite veštačko disanje.

6) Pauzirajte na svaka dva minuta po 10 do 15 sekundi, da proverite puls i pojavu normalnog disanja.

7) Nastavite dok srce ne proradi i mačka počne da diše slobodno, ili dok od prekida rada srca ne prođe svih 30 minuta.

Jedna osoba:

1) Položite mačku stranom na ravnu površinu.

2) Kleknite iza mačke oko nivoa ramena i upotrebite jednu ruku za davanje disanja usta na nos:

Prvo očistite usta od svih stranih predmeta, sluzi ili povraćke.Izvucite jezik napolje i zatvorite usta. Rukama držite vilicu zatvorenom.Nežno duvajte u mačkine nozdrve, onoliko snažno koliko je potrebno da vidite

kako joj se grudi dižu i spuštaju.Izdišite u nos brzinom od 15 do 25 puta u minutu.

3) Prstima druge ruke obuhvatite mačku sa svake strane grudne kosti, otprilike kod petog rebra, tačno iznad i iza pregiba.

4) Pritiskajte grudni koš oko 1,5 do 2cm brzinom oko 60-80 puta u minutu.

5) Ako je moguće, ne prekidajte masažu srca dok izvodite veštačko disanje.

6) Pauzirajte na svaka dva minuta po 10 do 15 sekundi, da proverite puls i pojavu normalnog disanja.

7) Nastavite dok srce ne proradi i mačka počne da diše slobodno, ili dok od prekida rada srca ne prođe svih 30 minuta.

43

TROVANJE

Mnoge stvari koje se normalno nalaze u Vašoj kući su otrovne za Vašu macu. Efekti gutanja otrovnih materija različiti su, zavisno od veličine životinje, šta je i koliko jela ili pila pre gutanja, brzine metabolizma mačke, relativne vlažnosti i stanja uhranjenosti i opšteg zdravstvenog stanja mačke. Ako mislite da je Vaša mačka progutala nešto otrovno ne pokušavajte da izazovete povraćanje, umesto toga zovite odmah svog veterinara ili macu momentalno odvedite u službu hitne pomoći (da li sanjam?), ukoliko nije predaleko.

Nekoliko običnih materija otrovnih za mačke:

AzalejaAntifrizAspirinAcetomenifen (tilenol, paracetamol, n. pr. febricet)Beli lukBenzil alkoholBenzinBenzokain (kožni anestetik, n. pr. lanakain)BojaBršljanVitamini (ako ih nije prepisao veterinar)GvožđeGrožđe (naročito suvo)DifenbahijaDuvanZmajevo drvo (Dracaena draco)Đubrivo (veštačko)Božićna zvezda (Euphorbia pulcherrima)ZelenkadaIbuprofen (brufen)IzbleđivačImelaInsekticidi i pesticidiJerusalimska višnja (Solanum pseudocapsicum)KaktusiKaladijumKukutaListovi paradajzaLukovice (uključujući i crni luk)MakoviMarihuanaParadajz (100 grama svežeg paradajza može da usmrti mačku)Plavi metilen (nekad korišćen kod urinarnih infekcija)Mnogi lekovi za ljudeMotorno uljeNoćna frajlaOlovoČokoladaOrasiOtrov za glodareOtrovni bršljanPastrnakPasuljaste biljke

44

Paukova trava (rod Chlorophytum)PetrolejPečurkePogrešno korišćeni proizvodi protiv buva i krpeljaRododendronSvaki lek, ako Vam ga nije prepisao veterinarSvekrvin jezikSredstva za čišćenje u domaćinstvuTerpentinTilenolTisaUskršnji ljiljanFenazopiridin (koristi se sa sulfa-preparatima za ljude)Fenitoin (n. pr. dilantin, koristi se kod epilepsije i sl.)FilodendronFosforHeksahlorofen (ima ga u nekim sapunima)Hlorisani ugljovodonici (lindan, hlordan i t.d.)CiklameČistač ceviŠafram

Simptomi trovanja:

promene na koži ili boji ustapodrhtavanje mišićadisajne promenepovećano balavljenje, ili suva ustasuvo podrigivanjepovraćanjeletargijauznemirenosttrljanje usta o površinegrebanje po licu ili ustimadijareja ili konstipacija

Tretman:

Ako posumnjate da je Vaša mačka pojela nešto otrovno, pozovite veterinara ili idite i hitnu (veterinarsku) pomoć, ako do tamo možete brzo da stignete. Isto tako, možete da pozovete i policiju (naravno ne u ovoj zemlji, gde policija ne dolazi pre nego što se dogodi ubistvo).

Imajte na umu da iznuđeno povraćanje NIJE dobra ideja ako je Vaša mačka progutala nešto kao čistač cevi ili kiselinu, jer će to da načini više štete nego koristi vraćanjem hemikalije natrag u usta. Zato pozovite veterinara pre nego što ma šta preduzmete. Ako on zatraži da izazovete povraćanje učinićete to, a posle ćete mački da date što više mleka ili vode (možda će biti potrebno da koristite špric).

Mere predostrožnosti:

Sve potencijalne opasnosti sklonite van domašaja. Zapamtite, mačke mogu da skaču i skakaće svuda. Zato, ako je potrebno, zaključajte ormane sa otrovnim materijama.

45

ZADAVLJIVANJE

Mačke mogu da se zadave kada pokušaju da progutaju nešto što je preveliko za njih i što im se zaglavi u grlu. Ako je Vaša mačka bez svesti, primenite KPO. Ako je mačka svesna, možete pokušati sa otvaranjem usta i izvlačenjem predmeta prstima, ili pak sa Hajmlihovim zahvatom, ukoliko je predmet dublje u grlu.

Simptomi:

guranje šape u ustaklonulost

Ako možete da dosegnete zaglavu:

otvorite usta i izvucite jezik napolje, potražite u ustima strani predmet i pokušajte da ga odglavite prstima, kleštima ili pincetama.

Ako na možete da dosegnete zaglavu:

primenite Hajmlihov zahvat (videti „Veštačko disanje”).

AGRESIVNOST

Kada je agresivnog ponašanja dosta? Kućne mačke, iako pripitomljene verzije, još uvek su rođaci „velikih mačaka”, a sa tim su zadržale nešto od agresivnog ponašanja većih i divljih mačaka.

Mnogi staratelji se žale da imaju mačku koja grize i grebe. Njihove ruke i noge pričaju o agresivnoj mački! Šta činiti kada imate mačku koja grize i grebe?

Mačke, uopšteno, ispoljavaju takvo agresivno ponašanje zbog brojnih razloga. Iako to može biti frustrirajuće, ima nade. Upamtite da se Vama ne dopada ponašanje, a ne mačka, zato ne žurite sa otuđivanjem mačke ako je pomalo problematična. Većina problema sa agresivnošću kod mačaka ima vrlo jednostavna rešenja koja, uz malo vremena i energije mogu pomoći Vašoj mački da bude slatka, ljupka maza kakvu želite. Ako osećate da je Vaša mačka prekomerno agresivna i da primena datih saveta ne pomaže, potrebno je posavetovati se sa veterinarom ili pak stručnjakom za ponašanje.

Mačke, kao lavovi, pokazuju znake dominacije i teritorijalnosti prema drugim mačkama u domaćinstvu, pa će dominantna mačka najverovatnije biti i agresor u kući. Nikada ne bi trebalo da pokušate da prekinete hijerarhiju kod vaših mačaka. Međutim, ako Vaša mačka počne da bude previše agresivna prema Vama ili drugoj mački u Vašoj kući, verovatno treba da intervenišete i probate da pomognete agresivnoj mački da se umiri. Upamtite, postoji fina crta između dominantne mačke i prekomerno agresivne mačke. Razliku ćete uočiti po brazgotinama i ujedima na Vama i Vašim ostalim ljubimcima.

Najjednostavniji način za ograničavanje agresivnosti je pomaganje Vašem ljubimcu da ispolji tu agresivnu energiju na drugačiji, zdraviji način, tako što ćete mu pomoći da smanji potrebu za agresivnošću. Vaša mačka može biti agresivna zbog mnogo razloga:

1) Postupate sa svojim mačkama protivno njihovoj već utvrđenoj hijerarhiji2) Teritorijalizam3) Materinski/očinski instinkti4) Vreme parenja

46

5) Dosada/želja za igrom6) Bolest7) Genetska predodređenost8) Nije prikladno socijalizovana9) Strah ili preusmerena agresivnost

10) Nepravilno čitanje mačkinih signala

Hijerarhija:

U kućama sa više mačaka, među njima će biti uspostavljena hijerarhija u dominaciji. To se obično ogleda u tome kako se Vaše mačke postavljaju vertikalno. Uopšteno, Vaša dominantna mačka će zahtevati da sedi na najvišoj mogućoj tački. Morate da se povinujete ovim „zakonima” i da postupate sa mačkama shodno tome. Vodite računa da uvek hranite i mazite najpre dominantnu mačku. Ako samo pričate svojim macama, opet morate prvo da se obratite onoj dominantnoj. Pomalo je uvek favorizujte, ako ikako možete. To možda izgleda nepravedno, ali tako je to u mačjem svetu, a same Vaše mačke su to odabrale. Ako probate da idete protiv ovog sistema i „odaberete” dominantnu mačku sami, a da ona stvarno to nije, pravi dominator neće biti srećan i počeće sa agresivnim ponašanjem da bi održao svoj položaj.

Teritorijalizam:

Mačke su po prirodi teritorijalna bića. To potiče od njihovih predaka, koji su morali da štite svoju teritoriju da bi preživeli. Iako Vaša kućna mačka ne mora to da čini da bi preživela, one će svejedno da ispoljava takvo ponašanje. Obezbedite da Vaša mačka ima svoje sopstvene stvari (posebno ako imate više mačaka). Svaka mačka bi trebalo da ima svoje sopstvene igračke, ležaj, prostor za spavanje i odmor i t.d. Ako mačka oseća da nema odgovarajuću teritoriju ili ako oseća da je njena teritorija prisvojena, može da se javi agresivno ponašanje.

Materinski / očinski instinkt:

Mačka koja tek što je postala majka, ili otac (zavisno od rase), biće VRLO zaštitnički raspoložena prema svojim mladim. Ako se postavite između roditelja i deteta, moći ćete da iz prve ruke vidite malo agresivnog ponašanja!

Parenje:

Mačka u vreme parenja može da postane vrlo agresivna, pošto je njen instinkt da pronađe par po svaku cenu. Ne samo zbog agresivnosti, već i zbog mnogih drugih razloga, trebalo bi da sterilizujete svoje mačke kada su u uzrastu od oko 6 meseci.

Dosada:

Misliti kako su mačke potpuno samodovoljne i da im nismo potrebni ni zbog čega drugog sem hrane, vode i skrovišta, netačno je. Naši ljubimci od nas očekuju podsticaje u obliku igre i razgovora. U divljini možete videti mačke kako se stalno igraju sa drugim mačkama i to je u stvari vrlo važan deo njihovih aktivnosti, pošto im pomaže da nauče da se bore i napadaju plen, podstiče intelektualni razvoj, uči ih prikladnim društvenim veštinama a takođe i koordinaciji i proceni trenutka. Vašim mačkama je takođe potrebno to vreme igranja. Treba da provedete najmanje dva sata dnevno igrajući se sa Vašim ljubimcem (samo vodite računa da ga ne učite grubostima). Što više stimulišete um svoje mačke i učite je da istražuje i igra se, to više će Vaša mačka biti srećna i samodovoljna. Mačke koje nemaju oduške za svoju „kreativnu energiju” mogu da postanu agresivne iz dva razloga. Prvi je da im to pomaže da oslobode tu energiju, a drugi je da im to pomaže da privuku pažnju koju žele od Vas. Ako Vaša mačka ima običaj da vas ogrebe dok prolazite pored nje, ili da skače na Vas i napada Vas bez razloga, možda je to zato što je željna pažnje.

47

Bolest:

Mnoge mačke koje imaju zdravstvene probleme (od buva do bubrežne bolesti), će ispoljavati agresivnost. Ako ne možete da nađete ni jedan drugi razlog za agresivnost Vaše mačke, trebalo bi da je odvedete veterinaru na kompletan pregled.

Genetska predodređenost:

Kao i ljudi i mačke imaju ličnosti za koje imaju genetsku predodređenost. Neke mačke su po prirodi agresivne. Ako imate agresivnu mačku možda ćete poželeti da tu agresivnost umanjite postupajući sa njom kao sa dominantnom, sterilisati je, obezbediti joj dovoljno teritorije i stimulisati je igrom. Ako osećate da ste pokušali sve a još uvek imate prekomerno agresivnu mačku, možete da razmislite o odlasku do veterinara koji će Vašoj mački dati sredstva za umirenje.

Nedovoljno socijalizovana:

Socijalizacija je čin podučavanja mačke kako da postane društvena životinja. Ako je Vaša mačka onaj tip koji ujeda kad god joj priđete, mrzi da je držite ili dodirujete i koja u svakoj prilici sikće na Vas, onda Vi imate loše socijalizovanu mačku. To je verovatno potomak napuštene mačke, beskućnice, koji nije imao pravi kontakt sa ljudima. Takva mačka mora najpre da bude socijalizovana pre nego što postane prihvatljiv ljubimac. Kućne mačke takođe mogu da se vrate takvom ponašanju ako su napuštene, ako se sa njima loše postupa ili su zapostavljene. Socijalizacija nije strašno težak posao ali traži vreme. NE ODUSTAJTE, JER STRPLJENJEM POMAŽETE NESREĆNOM BIĆU, A NAGRADA JE ZNAČAJNA: DOBIĆETE LJUBIMCA KOJI ĆE ZNATI DA VAS CENI.

Strah ili preusmerena agresivnost:

Mnogi staratelji su bili žrtve ovakve vrste agresije, koja se javlja kada je mačka već u stanju preuzbuđenosti ili straha, a čovek se umeša. To se događa kada pokušate da prekinete borbu mačaka, ako ometete mačku dok vreba plen, ili ako je Vaša mačka u borbenom raspoloženju. Najbolje je ne mešati se u ovakve stvari (osim naravno ako osećate da Vam je mačka u opasnosti i da morate da je zaštitite).

Nepravilno čitanje mačkinih signala:

Mačke, kao i ljudi, imaju različita raspoloženja o kojima nas obaveštavaju pomoću ušiju, očiju, repova, položaja tela, glasa i krzna. Ako se Vaša mačka nalazi u raspoloženju u kome ne želi da se igra ili da bude uznemiravana, to će Vam staviti do znanja. Može da šiba repom, povije uši unazad i t.d. Ako ne poštujete to što Vaša mačka govori pa pokušate da je uzmete, ili je pomilujete dok je u lošem raspoloženju, možete da dobijete ćušku, šištanje ili grebanje. Najbolji način da se takve situacije izbegnu je da naučite ono što ona „govori”. Ako to učinite, znaćete kada Vaša mačka želi ljubav i pažnju, a kada samo želi da bude ostavljena na miru.

DOMINACIJA / HIJERARHIJA KOD MAČAKA

Mačke u domovima sa više mačaka će vrlo brzo među sobom da uspostave hijerarhiju. To je opšte prihvaćeno stanje reda u mačjem svetu i u njega staratelji ne treba da se mešaju. U takvoj hijerarhiji jedna mačka će da zauzme vrhovni položaj. Takva mačka će biti poznata kao, da tako kažemo, „alfa vuk”. Mačka sa najnižim statusom poznata je kao „izgnanik” (parija). Ovaj poredak je normalan i u njega se ne treba uplitati.

48

Ovakav sistem se obično uspostavlja kroz nekoliko „borbenih igara” između raznih mačaka u kući. Ova hijerarhija može da se vidi u svakodnevnom životu mačaka. Vaša dominantna mačka biće prva na hranjenju, prva kada se igrate, prva kojoj morate da posvetite pažnju i t.d. Dominantna mačka će da se postavlja na najviše mesto u sobi (visina je u mačjem svetu jednaka poštovanju), dok ostalim mačkama preostaju manje visine. Mnoga današnja prihvatilišta imaju puno kula sa više nivoa i razne objekte različite visine, tako da mačke mogu da ispolje dominaciju dok su u prihvatilištu.

Zapamtite takođe da su mačke bića sklona navikama. Vole rutinu i okruženje sa što manje stresa. Za njih je ova uspostavljena hijerarhija deo njihove rutine i navika. Ako im se ne dozvoli da se ovako ponašaju, biće pod stresom i biće zabrinute. Ne pokušavajte da idete protiv ovog sistema. Vaša dominantna mačka nije zla ili „gazda”, samo poštuje instinktivne zakone. Mada to ponekad može da bude naporno, poštujte hijerarhiju koju su mačke uspostavile. Dominantnu mačku tako i tretirajte, uvek prvo njoj dajte poslasticu ili hranu, prvo nju mazite... Idući protiv sistema nateraćete dominantnu mačku da postane agresivna u pokušaju da povrati svoju ulogu. Mačke čija dominacija je ugrožena mogu da ispolje:

- obeležavanje urinom- probleme sa kutijom sa peskom- ujedanje i grebanje- agresivno ponašanje- šištanje

Dominantnost je jedan od razloga zbog koga uzimanje druge mačke „da bi se igrala sa Vašom prvom mačkom” nije uvek najbolja ideja. Dominantnoj mački neće da se svidi nova mačka u kući i to će da pokaže i Vama i novoj mački. Ovo je posebno teška situacija ako novoj mački ne odgovara položaj „izgnanika”. Ovo je razlog zbog koga mnogi staratelji odjednom primete da njihova stara, uvek prijateljski raspoložena i neproblematična mačka, odjednom počne da urinira van kutije kada u kuću dovedu novo mače! Ako usvajate drugu mačku, neka bude suprotnog pola. Pravilno združene mačke obično prihvate jedna drugu, ali budite spremni i na mogućnost de se to nikada ne desi i da će morati sve vreme da budu razdvojene.

TERITORIJA

Mačke imaju instinkt da omeđe i obeleže teritoriju. Ovo ponašanje je mnogo izraženije kod nesterilizovanih mužjaka i dominantnih mačaka u domaćinstvu; međutim, sve mačke mogu da ispolje teritorijalizam. Postarajte se da Vaša mačka ima svoje sopstvene stvari (posebno ako imate više mačaka). Svaka mačka bi trebalo da ima svoje sopstvene igračke, krevetac, prostor za spavanje i odmor i t.d. Mačke koje ne osećaju da poseduju dovoljno teritorije, ili osećaju da im je teritorija ugrožena, mogu da ispolje agresivno ili dominantno ponašanje i da prskaju urinom. Klasičan primer za ovo je kućna mačka, koja kroz prozor vidi u dvorištu mačku lutalicu. Vaša kućna mačka može da počne da se ponaša teritorijalistički (prska urinom i slično), pošto je videla lutalicu. Teritorijalnost se ispoljava na sledeće načine:

AgresivnošćuGrebanjemObeležavanjemPrskanjem urinomBorbom

Ako kod svoje mačke uočite ovakvo ponašanje, možete da ga umanjite pomažući joj da smanji svoj teritorijalistički instinkt i potrebu za teritorijom. To postižete držeći je u okruženju u kome se oseća sigurnom i udobno, držeći neželjene „provalnike” van kuće i van vidokruga. Uvek neka ima dovoljno hrane, vode i teritorije koja može da se nazove njenom sopstvenom. Takođe, ako imate više mačaka, poštujte hijerarhiju koja je uspostavljena među

49

njima. Uvek tretirajte dominantnu mačku kao „glavu porodice”. Takođe, postarajte se da Vam sve mačke budu sterilisane. Time umanjujete sukobe među njima, a i omogućavate im zdraviji život.

SPORNA KUTIJA SA PESKOM (NEPRIKLADNO PRAŽNJENJE)

Mačke su vrlo čiste životinje koje vole naviku tako da, kada Vaš mali krznati prijatelj počne da obavlja svoje potrebe na mestima drukčijim od kutije sa peskom, možete da budete sigurni da nešto nije u redu. Ovaj problem može da znači ozbiljno oštećenje zdravlja, kao što je infekcija bubrega, gastritis ili rak, pa sve do jednostavnog problema u ponašanju, koji lako može da se ispravi. Ako Vaša mačka ima problem sa kutijom sa peskom (posebno ako istovremeno pokazuje i znakove bolesti) najpre treba da konsultujete svog veterinara, da biste isključili svaki medicinski razlog kao pozadinu problema. Ako je utvrđeno da je mačka zdrava, a ipak pravi „incidente”, onda to možete mirno da svrstate u problematično ponašanje.

Razlozi za neprikladno pražnjenje mogu da budu sledeći:

- Kutija je previše prljava da bi se normalno koristila. Mačke su vrlo čiste i ako je kutija prljava, naći će drugo mesto.

- Kutija je na prometnom mestu. Mačke neće da „idu u WC” na bučna ili zakrčena mesta, zato kutiju držite negde gde je tiho i mirno.

- Kutija je premala/prevelika. Kutija treba da je dovoljno velika (ne prevelika) da mačka može da stane u nju i pomera se u njoj, a pesak ne bi trebalo da bude dublji od 5cm.

- Sam pesak se ne dopada mački. Mačka može da ima sklonost ka određenom kvalitetu peska, a ta sklonost se javlja u mladosti. Ako je u pitanju mačka koju ste nabavili kao već poodraslu, pokušajte da saznate na šta je navikla i da joj udovoljite.

- Kutija je preblizu hrani ili vodi. Mačke neće da se hrane i „idu u WC” na istom mestu, zato razdvojte ove dve oblasti.

- Promenili ste mesto kutiji i Vaša mačka ima problem da upamti to novo mesto. Pošto se mačka jednom navikne na mesto na kome se kutija nalazi, nastojte da ga više ne menjate. Ako morate da menjate mesto, budite strpljivi dok mačka ne navikne na novo.

- Kutija nema dva puta za lako bekstvo. Mačke vole kada mogu da vide dva čista pravca za bekstvo dok su u kutiji, ovo je instinktivno osećanje koje potiče od želje da ne postanu zalogaj i to u neprikladnom trenutku.

- Druge mačke takođe koriste ovu kutiju (u kućama sa više mačaka), a Vaša mačka želi da ima svoju sopstvenu. Opšte pravilo bi bilo da imate po jednu kutiju za svaku mačku u kući.

- Vaša mačka ne voli da urinira i defecira u istoj kutiji. Ako je tako, probajte da imate dve kutije i često ih čistite.

- Vaša mačka traži da se pari pa vrši obeležavanje urinom. Zbog mnogo drugih razloga, pored ovog navedenog, sterilišite (ili kastrirajte) mačku/mačka.

- Mačka vam je previše agresivna i obeležava. Probajte da saznate razlog za preveliku agresivnost i stišajte je. Vaša mačka možda oseća da joj je teritorija napadnuta pa je obeležava. Da li ste možda nabavili novu mačku ili drugog ljubimca? Može li Vaša mačka da vidi druge mačke kroz prozor? Da li se u kući nešto promenilo?

- Vaša mačka obeležava da ispolji svoju dominaciju u kući. Ovo može da se dogodi ako u kuću dođe nova mačka, ili sa Vašom mačkom postupate protivno prirodnoj hijerarhiji u kući.

50

- Vaša mačka ima loše iskustvo sa kutijom i boji se da ide tamo. Ovo je jedan od razloga da ne gurnete nos svoje mačke u „grešku” a zatim je bacite u kutiju. Svako loše iskustvo sa kutijom samo će da doprinese da je mačka još više izbegava.

- U mačkinom životu se javio veliki stres, kao što je preseljenje u novu kuću, ili se u kući pojavilo novo dete, ili je doneta nova mačka. U ovom slučaju takođe može da bude potrebno da mačku ponovo naučite da ide u kutiju.

Ako je Vaša mačka napravila grešku prilikom pražnjenja, NEMOJTE da je odvlačite „na mesto zločina” i da joj njušku trljate u fekaliju ili je na drugi način kažnjavate! Mnogi staratelji vole da posle incidenta stave mačku u kutiju i viču na nju. Osim ako mačku niste „uhvatili na delu”, sva je prilika da ona neće imati pojma zašto je kažnjena, niti će moći da dovede u vezu fleku na tepihu sa upadanjem u probleme ako ne bude koristila kutiju. Sve što će znati jeste da je korišćenje kutije ili „odlazak u WC” jedan opasan trenutak koji dovodi do kazne. Ovo će samo da pojača problem jer će mačka još više da izbegava kutiju.

U većini slučajeva problematično ponašanje, kao u napred navedenim slučajevima, može da se ispravi jednostavnim izmenama na kutiji ili kvalitetu peska. Međutim, ako osećate da ste sve isprobali a Vaša mačka jednostavno neće da koristi kutiju, možda će biti potrebno da je ponovo uvežbate kako da je koristi. Ovo nije teško, ali može da oduzme vreme i strpljenje. Ponovo pokažite mački kutiju i to kako se ona koristi, dajući joj nagrade i poslastice kada „uradi kako treba”. Takođe posmatrajte mačku da uočite znake da hoće „u WC”, pa ako ih vidite odnesite je do kutije i zatim joj dajte poslastice ako kutiju upotrebi. Može takođe da bude potrebno da primenite tehnike odbijanja da biste mačku sprečili da „ide u WC” na nova, omiljena mesta. Potrudite se da dobro očistite takva mesta sredstvom koje odstranjuje miris mačjeg urina, što će verovatno pomoći da se mačka ne vraća „na mesto zločina”, da tako kažemo. Uobičajena sredstva neće da obave posao. Iako prostor Vama možda lepo miriše, ukoliko ne upotrebite prikladno sredstvo on će mački još uvek da miriše na urin. A ako miriše kao kutija za pesak, mačka će vrlo verovatno tako i da ga tretira.

OBELEŽAVANJE

Mačke u divljini obeležavanje koriste kao način da komuniciraju jedna sa drugom. Proces obeležavanja može da poprimi nekoliko različitih oblika. Mačke najčešće rasprše urin po površini da bi je obeležile. Mačji urin sadrži masnu supstancu koja pomaže da se urin „prilepi” za predmete. Ovo je takođe sastojak koji čini da mačji urin ima svoj poseban i jak miris. Takođe može da se javi obeležavanje fekalijama, mada manje često.

Mačke takođe poseduju žlezde za miris na podbratku, na slepoočnicama, oko očiju, ispod ušiju, oko anusa, u korenu repa i između šapa. Miris takođe može da se izluči iz svih ovih oblasti. Dobar primer za ovo je kada mačka grebe predmete. Ovaj postupak ne samo da ostavlja njihov miris, već takođe stvara i vizuelne oznake drugim mačkama, da ih vide i da znaju.

Mačke oba pola (mada mužjaci češće obeležavaju nego ženke) obeležavaju kao znak drugim mačkama da je izvesna teritorija njihova i da su one dominantne mačke u kraju. Mačka koja je u teranju i mužjak koji joj odgovara puno će da obeležavaju dok su u potrazi za parom.

Prilično je jednostavno odvići mačku od loše navike da grebe (vidite odeljak o grebanju) i da obeležava urinom i fekalijama (oba, međutim, zahtevaju vreme i strpljenje). U većini slučajeva sterilizacija mačke će biti dovoljna da zaustavi obeležavanje. Ako ovo ne reši problem, potrudite se da mačku uverite da joj je teritorija bezbedna i da je njena dominacija (ili položaj u hijerarhiji) sigurna. Ovo znači da ćete morati da otkrijete zbog čega ona obeležava (ima li u kući nove mačke, može li kroz prozor da vidi drugu mačku, da li ste upravo nabavili novog

51

ljubimca, da li dajete prednost drugoj mački koja nije dominantna) a onda da pokušate da se iz tog ugla borite sa problemom.

Ako je vaša mačka makar i malo obeležavala u prošlosti, moraćete da uklonite sve znake obeležavanja upotrebom posebnog rastvora za suzbijanje mirisa (u jednom tekstu sam naišao na tvrdnju da će i deterdžent za pranje rublja sa enzimima da završi posao). Iako Vi možda imate osećaj da ste potpuno očistili prostor i da on lepo miriše, mačke imaju prefinjeno čulo mirisa i vrlo je verovatno da će taj prostor još uvek da smatraju označenim, osim ako niste primenili rastvor za uklanjanje mirisa koji je predviđen za mačji urin i sprej (raspršeni urin). Sve dok prostor ne bude zaista čist, mačka će da odlazi tamo i da ponovo obeležava. Takve proizvode možete da nabavite u prodavnici za ljubimce.

Napomena: Mačke mogu da obeležavaju zbog bolesti. Stoga, pre nego što počnete sa pokušajima da obeležavanje suzbijete posmatrajući ga sa stanovišta mačjeg ponašanja, odvedite mačku veterinaru da biste otklonili svaku sumnju.

PRSKANJE URINOM

Kao što je većini staratelja mačaka poznato, mačji „sprej” je jedan od najneprijatnijih mirisa uopšte. Sprej ustvari nastaje kada mačka pomeša malo urina sa žlezdanim sekretom zvanim feromon. Ovo se događa dok urin prolazi preko genitalne oblasti. Ovo je takođe razlog što mačke imaju veoma uočljiv položaj dok prskaju (stoje uspravno i zadnjice dignu visoko u vazduh, umesto da čučnu, kako to čine dok uriniraju). Ako Vaša mačka ne zauzima takav položaj onda ona možda urinira, a ne prska. Ako je tako, vidite tekst „Neprikladno pražnjenje”.

Razlog broj jedan da mačke prskaju je taj što su u teranju (ženke), ili žele da se pare (mužjaci). Ženke će da prskaju da bi privukle mužjaka. Mužjaci će da označe spoljne granice svoje teritorije, da bi omeđili prostor u kome će da nađu svoj par. U takvom slučaju, sterilizacija Vaše mačke bi trebalo da bude dovoljna da zaustavi prskanje.

Mačke mogu da prskaju i zbog bolesti. Stoga, pre nego što počnete sa ispravljanjem prskanja sa stanovišta ponašanja, treba najpre da odvedete mačku veterinaru i odbacite svaki mogući zdravstveni problem koji bi mogao da bude krivac.

Neki od razloga za prskanje su sledeći:

- Javio se trenutak velike napetosti (stres), koji je uzrujao Vašu mačku(preseljenje, veliko okupljanje u kući, građevinski radovi na kući i t.d.).

- Dominantno ponašanje- Teritorijalističko ili agresivno ponašanje

Klasični primer dominantnog ili teritorijalističkog ponašanja je kada u kuću dovedete novu mačku. Ako Vaša mačka oseti da joj je dominantni položaj ugrožen, može da otpočne da prska (čak i ako je sterilisana), da pokaže ko je gazda i čija je stvarno ta kuća. Druga klasična situacija je kada mačka koja živi u kući počne da kroz prozor viđa slobodne mačke u dvorištu. Osećajući se ugroženom i teritorijalnom, mačka počinje da prska.

U ovakvim prilikama pokušajte da smanjite potrebu Vaše mačke da prska, dovodeći je u uverenje da je njena teritorija bezbedna, da je njen dominantni položaj (ili položaj u hijerarhiji) siguran i nivo napetosti Vaše mačke održavajte što nižim. Na primer, ako ste u kuću doveli novu mačku, možda će da bude potrebno da postojećoj mački pomognete da prihvati novog ljubimca i da shvati da je njen položaj u kući još uvek bezbedan. Ako se zbio neki događaj koji je stvorio napetost (selidba n. pr.), možda ćete morati da ponovo uvežbate mačku da prihvati novo okruženje kao bezbedan, postojan dom, u kome nema napetosti.

52

Takođe će da bude potrebno da uklonite sve tragove mirisa upotrebom specijalnog rastvora za suzbijanje mirisa. (Vidite pasus o uklanjanju mirisa u prethodnom tekstu.)

Mačji urin i sprej sadrže amonijak, snažnog i postojanog mirisa koji se teško uklanja. Uobičajeno čišćenje neće potpuno da ukloni miris, bar ne do onog stepena kada mačka više neće moći da ga oseti (mačke imaju krajnje osetljivo čulo mirisa). U nastojanju da uklonite sve tragove mirisa, biće neophodno da koristite poseban rastvor. Ovakav rastvor razlaže amonijak i druge sastojke zasnovane na belančevinama, koji se nalaze u urinu, u hemikalije koje će Vaša mačka da ignoriše. Vrlo pažljivo sledite uputstvo za upotrebu ovih proizvoda. Mnogo puta će biti potrebno da ponovite tretman dok potpuno ne uklonite miris.

Ako ne možete da utvrdite koja mesta su poprskana urinom, upotrebite ultraljubičastu svetiljku. Pod svetlom ove svetiljke, ta mesta će da imaju svetlo žutu boju. Ovu svetiljku možda možete da iznajmite u lokalnoj prodavnici za ljubimce.

GREBANJE

Mačke ne grebu samo da bi uništile stvari u kući, već zbog više razloga:

- Uklanjaju spoljne korice nokata i turpijaju/oštre nokte.- Ostavljaju miris na predmetima da ih obeleže.- Grebanjem prave vidljive znake tako da ih druge mačke vide.

Ako ne želite da Vam mačka grebe nameštaj morate da joj date odgovarajuću alternativu kao što je za tu svrhu posebno napravljena grebalica, a takođe morate da naučite mačku kako da je koristi. Ona može da se napravi od talasastog kartona, materijala za zastiranje (itison i sl.) i od drveta. Ako Vaša mačka voli da grebe pod, onda joj dajte grebalicu koja može da se prostre po podu, a ako voli da se ispruži na zadnjim nogama, dajte joj visoku kulu na čijem vrhu je grebalica. Ako Vam je mačka nenaviknuta na grebalicu, biće potrebno da je uvežbate tako da radije izabere grebalicu nego nameštaj. To možete da postignete sledećom kombinacijom:

- utrljajte valerijanu na grebalicu da biste privukli mačku- pokažite mački kako da koristi grebalicu, tako što ćete da pravite odgovarajuće

pokrete rukom dok Vas ona posmatra (ne hvatajte je za šape da biste njima grebali, mačke ne vole da budu uhvaćene za šape, tako da time možete samo da je uplašite)

- podignite mačku i odnesite je do grebalice kad god vidite da grebe na pogrešnom mestu

- poprskajte je vodom kad god grebe na pogrešnom mestu, a uvek je nagradite kada to radi gde treba

- prekrijte mesta koja mačka rado grebe dvostrano lepljivom trakom, ili nekim drugim sredstvom, kako je objašnjeno u tekstu o tehnikama odbijanja

Ne razmišljajte o uklanjanju kandži Vaše mačke, jer to je krajnje surovo. Uklanjanjem kandži, pogotovu kod mačke koja slobodno boravi napolju, Vi ćete da:

- uklonite njen glavni odbrambeni mehanizam- uništite njenu sposobnost da brzo pobegne od opasnosti- otežate pa čak i onemogućite skakanje i penjanje- uklanjanje kandži može da ugrozi njenu ravnotežu- mačka može da postane deprimirana jer je izgubila odbranu i nije više tako

dobra u skakanju i trčanju- mačke mogu da imaju probleme sa kutijom sa peskom posle uklanjanja

kandži, jer osećaj peska na šapama može da bude neprijatan- uklanjanje kandži može da bude rizično, pošto mačka mora da bude pod

anestezijom, a postoji i rizik od infekcije dok šape zaceljuju.

53

TRUDNOĆA

U svetu odgajivača mačaka, ženka se obično naziva „kraljica”. Njen ciklus parenja („teranje”) se naučno naziva estrus. Trajanje estrusa i učestanost ciklusa zavisi od mnogih činilaca, kao što su geografski činioci i okruženje (temperatura i trajanje obdanice), starost i opšte stanje zdravlja kao i genetski činioci. Kada kraljica jednom započne teranje, ono može da potraje nekoliko dana, pa do 2-3 sedmice. Neke kraljice, kada jednom dostignu polnu zrelost i otpočnu teranje, ne izlaze više iz ciklusa sve dok se ne spare sa zrelim mužjakom, ili ne budu sterilisane. Većina kraljica će naizmenično da ulaze u ciklus i izlaze iz njega za vreme glavne sezone parenja (decembar do avgusta), dobijajući nagon za parenje približno svake druge sedmice.

Različite kraljice će različito da ispoljavaju znake teranja. Za razliku od kuja, mačke retko pokazuju znake vaginalnog krvarenja za vreme estrusa. Ponašanje im se, međutim, jako menja, pri čemu većina kraljica postaje vrlo govorljiva i glasna i ispoljava pojačane znake osećanja. Mogu da se valjaju uokolo po podu ili ispruže po podu ispred Vas dok hodate; neprekidno žele da budu sa Vama i da budu glađene, a kada ih mazite po leđima podići će visoko zadnji deo i mesiće svojim šapama.

Kako odrediti kada treba pariti ženku? Mnogi odgajivači, kao i veterinari, imaju o tome različite stavove. Uvek je poželjno pustiti da kraljica potpuno odraste i sazri, fizički i emocionalno, pre nego što pokušate da je učinite majkom. Obično se preporučuje da sačekate da Vaša kraljica napuni godinu i da ima dva ciklusa teranja pre nego što je parite. Postoje slučajevi kada nije u njenom interesu, medicinski, da tako dugo čeka na parenje. Činioci kao što je rasa, broj i jačina ciklusa teranja, mogu da igraju značajnu ulogu kod ove kritične odluke. Uzgajivači finih pedigriranih mačaka hodaju po tankoj crti između onog što misle da je najbolje za njihovu kraljicu i nepažljivog stvaranja problema za kraljicu previše se uplićući u ono što bi u prirodi bio normalni splet okolnosti. Neke kraljice, ako ne bi bile parene a imaju tri ili više ciklusa teranja, naročito ako su oni krajnje jaki, mogle bi da postanu podložne stanju koje je poznato kao „cistični jajnici”. Kada se jednom na jajniku stvori cista, takve kraljice obično postaju sterilne i nesposobne da ostanu trudne. Međutim, njih je sve jedno moguće sterilizacijom osloboditi nagona i stvoriti divne ljubimce.

Ženke mačaka su poznate po „indukovanoj ovulaciji”, što znači da sam čin parenja stimuliše njene jajnike da izbace jajne ćelije. Većini ženki je potrebno 3-4 parenja u periodu od 24 časa da bi se javila ovulacija. Ponovo, mnogo činilaca ovde mogu da odigraju ulogu i odgajivač treba da pazi ne samo na dobrobit kraljice, već takođe i na zdravlje i dobrobit mužjaka („pastuva”). Ako se mužjak i ženka dobro slažu, nema hitne potrebe da se razdvoje posle parenja. Mi bismo srećni par ostavljali zajedno sve do sedmicu pre porođaja! Kada kraljica ostane trudna prestaje teranje i mužjak više neće pokušavati da se pari sa njom. Neki uzgajivači ostavljaju kraljicu sa mužjakom 1-2 dana, dok drugi vole da budu sigurniji da je kraljica trudna, pa im daju da budu zajedno po 4 dana.

Trudnoća kod mačaka traje između 60 i 67 dana, prosečno 63 dana. Vrlo je važno na kalendaru obeležiti dan kada ste se osvedočili da se Vaša kraljica sparila sa mužjakom, jer će to za Vas biti primarni način da odredite kada će doći vreme porođaja. Otprilike 3 sedmice posle parenja, trudnica će pokazati izvesne prve fizičke znake trudnoće, kao što su uvećane i ružičaste bradavice i veliko povećanje apetita i uopšte zanimanje za hranu. Vaš veterinar bi trebalo da je u stanju da pažljivo opipa njen trbuh (to se zove palpacija) i da otkrije sve male fetuse (dvojica „mojih” veterinara nisu to mogli ni dve sedmice pre porođaja!). Neke kraljice će imati nekoliko epizoda povraćanja - mačja verzija „jutarnje bolesti”. Većina trudnih kraljica postaće vrlo ljubazna, želeće da sa Vama budu bliske i nastojaće da od Vas dobiju ljubazna uveravanja da će sve da bude u redu!!

Treba da očekujete da će Vaša kraljica tražiti i jesti više hrane za vreme trudnoće i dojenja, nego što je činila prethodno. Jedan od načina da se uverita da dobija dovoljno hrane ja da je učestalije hranite. Potrebna je neverovatna količina hrane da bi se stvorili a zatim i dojili mačići

54

i ako kraljica ne dobija dovoljno hrane hranljivi sastojci će da budu trošeni iz njenih tkiva što će da ugrozi njeno zdravlje. Nekoliko dana pre porođaja, možda ćete poželeti da dodajete malo kalcijuma u njenu vlažnu hranu. Dodatni kalcijum za mačke možete da dobavite u većini velikih prodavnica za ljubimce, kao i većim prodavnicama hrane (!!!)

Trudnim mačkama je potrebno malo posebne nege. Postarajte se da je sve vreme držite u kući i na čistom, bezbednom mestu. Uverite se da joj je kutija sa peskom uvek potpuno čista, da bi se izbeglo širenje zaraze; i možda ćete hteti da pređete na „kraću” kutiju kako njen stomak bude rastao. Obezbedite joj udobna, mekana mesta za odmor, neka se odmara puno i učinite sve što možete u pokušaju da atmosferu oko nje održite mirnom, bez napetosti. Za vreme poslednjih par sedmica trudnoće, a nekad i ranije, buduća majka će obično da potraži bezbedno mesto gde će da donese potomstvo na svet. To je vreme kada treba da joj predstavite „leglo” i porođajno mesto, ako to već niste uradili. Ako vaša kraljica ne prihvati mesto koje ste joj odabrali za porođaj, možda će biti potrebno da je pritvorite u veliki kavez ili kakav ograđen prostor, ili malo kupatilo, veći plakar i t.d. Mnoge kraljice ustvari vole ovaj pritvor gde mogu da se skrase i prepuste svojoj dužnosti. Mesto koje ste joj odabrali treba da bude tiho i usamljeno, daleko od strke i zbrke, a svakako daleko od takmičenja i društvene napetosti koja potiče od blizine ostalih životinja.

Leglo treba da bude dovoljno veliko za Vašu kraljicu, da može da se pokreće i okrene u njemu i da može potpuno da ustane, ali ne toliko veliko da ne izgleda kao privatno, nalik na pećinu, bezbedno sklonište. Kartonske kutije se često koriste i odlična su legla. Prednja strana treba da bude visoka bar 20-25cm, da bi zadržala mačiće unutra, a da ipak omogući kraljici da ulazi i izlazi. Nemojte da koristite plastične kutije, jer bilo je izveštaja o izgubljenom nakotu zbog hemikalija u plastici. Stavite unutar kutije nekoliko slojeva mekih i čistih, dobro upijajućih peškira i pustite kraljicu da kopa po njima i napravi od njih leglo. Kada se mačići rode, lako je izvući gornje, zaprljane peškire, bez velikog uznemiravanja majke i novorođenih mačića.

Imajte pri ruci, sve na jednom mestu tako da Vam bude lako da ih uzmete kada kraljica počne da se porađa, sledeće:

- malu nosiljku, ili kutiju koja se otvara odozgo- tufere natopljene alkoholom- mali hemostat (sredstvo za zaustavljanje krvarenja)- dodatne peškire za presvlačenje posteljine u leglu- beležnicu i olovku- bežični telefon i broj hitne veterinarske službe (!!!)- malu, preciznu vagu- loptastu gumenu sisaljku- jaku svetiljku- doksapram hidrohlorid (stimulans disanja, daje se intravenozno).

POROĐAJ

Svaka ženka, ili „kraljica”, je različita, a čak i ista kraljica može da ima različita iskustva sa svakim nakotom. Kako će njen porođaj da se odvija zavisi od mnogih činilaca, uključujući njenu starost, zdravlje, genetiku, koliko mačića nosi, veličinu i položaj mačića u materici, da li joj je ovo prvi kot i t.d i t.d. Neka kraljica će da postane razdraženija i nemirnija kada počnu rani trudovi; neka će imati lagani sluzavi vaginalni ekskret; a takođe možete da primetite kako mnogo češće pokušava da opere i očisti genitalije. Kada porođaj ozbiljno počne, znaci će obično da budu nervoza i dahtanje. Kraljice često izgube interesovanje za hranu u poslednja 24 časa pre početka porođaja. Takođe im, obično, padne rektalna temperatura ispod 37,8°C. Pad temperature može naizmenično da se javlja nekoliko dana pre porođaja, ali temperatura će obično da bude konstantna u poslednja 24 časa. Kada počne porođaj, neke kraljice

55

će da odu pravo u svoje leglo i da se zakopaju u peškire; neke će da ispuštaju krike i želeće da ostanu pored Vas. Neke kraljice imaju relativno lagane porođaje, dok druge budu zaista ozleđene i kriknu sa svakim rođenim mačetom. Kada primetite da se Vaša kraljica napinje da istisne mače napolje, znači da ima kontrakcije i jake trudove. Ukupno vreme porođaja može da bude od nekoliko časova do 24 časa ili više, pri čemu će majka mačka normalno da ima između mačića nekoliko predaha i odmora od trudova.

Mada većina kraljica porođaj prebrodi bez komplikacija, odgajivači žele da uvek budu na oprezu i spremni da asistiraju svojim kraljicama ako bi im zatrebalo. Ako i ima problema tokom porođaja, to je obično kod kraljica koje se prvi put porađaju. Mačići se obično rađaju sa glavom napred; međutim, porođaji kada se mačetu prvo pojavi rep javljaju se u oko 40% slučajeva i kod mačaka se isto tako smatraju normalnim. Čini se da kratkodlake mačke i rase sa mršavim ili šiljastim tipovima glava imaju lakše i brže porođaje, dok mačke sa većim, zaobljenim glavama uglavnom imaju duže porođaje. Svako mače u kraljici je zatvoreno u njegov sopstveni zaštitni omotač (vodenjak) koji je deo posteljice. Posteljice obično bivaju izbačene posle rođenja mačića.

Ako se porođaj odvija normalno, nekoliko jačih kontrakcija će da istisnu mače napolje; trebalo bi da izađe iz porođajnog kanala u roku od deset minuta od kako se pojavilo (bilo sa glavom ili sa repom napred). Posle svakog rođenja, majka bi trebalo da liže novorođenčetovo lice. Njen oštri jezik pocepaće zaštitni omotač i otkriti mačetova usta i nos. Ovo snažno „kupanje” koje majka obavlja stimuliše cirkulaciju, terajući mače da „zaplače” i počne da diše, a istovremeno pomaže da se novorođenče osuši. Majka mačka će da raskine pupčanu vrpcu tako što će da je pregrize oko 2-2,5cm od tela mačeta. Zatim, verovatno će da pojede posteljicu, koja će obično da izađe ili zakačena za mače, ili pak da bude izbačena posebno. Za majku mačku je normalno da pojede posteljicu, mada to ne čine sve kraljice. Smatra se da posteljica sadrži važne hranljive sastojke, možda laksative, kao i važne hormone koji pomažu da se stimuliše lučenje mleka.

Svako mače, kao što je napomenuto, sa rađa uvijeno u zaštitni omotač, providan i ispunjen tečnošću. Kada mače krene kroz porođajni kanal, ovaj omotač ponekad bude prvi istisnut, tako da kao rezultat nastaje neka vrsta balončića koji se pojavi pre mačeta. Ponekad jačina kontrakcija veoma ispuni balončić tečnošću i spreči normalno napredovanje mačeta kroz porođajni kanal. Desi li se ovo, uštinite balončić između nokata palca i kažiprsta (takođe možete da koristite tanki tufer sa alkoholom ili komad sterilne gaze) da biste nežno probušili omotač. Ovo omogućava isticanje nešto tečnosti i mače bi trebalo brzo da iziđe, pošto je smanjen pritisak balončića.

Normalno je za kraljicu da probije posteljični omotač i očisti mačiće; međutim, majke prvorotke mogu da budu preplašene celokupnim iskustvom i da ne znaju šta da rade. Ako se zaštitni omotač ne ukloni u roku od nekoliko minuta posle porođaja, mače će da se uguši, zato treba da budete pripravni da intervenišete. Mačetovo lice treba da bude obrisano toplom, navlaženom krpom ili čistom gazom, da bi se uklonio omotač i mačetu omogućilo da diše. Zatim snažno istrljajte mače mekim, toplim peškirom (nastojeći da što je moguće više simulirate način na koji bi ga majka normalno „okupala” svojim jezikom), da biste kod mačeta podstakli cirkulaciju i osušili ga. Pupčana vrpca koja spaja mače sa posteljicom treba da se podveže šivaćim ili zubnim koncem i preseče makazama koje su sterilisane alkoholom. Vrpcu treba preseći 2-2,5cm od tela mačeta. Sačekajte nekoliko minuta pošto ste podvezali vrpcu, zatim je pažljivo presecite.

Kada čujete hrapav zvuk koji proizvodi novorođenče dok pokušava da diše, proverite unutar njegovih usta da slučajno nema rascepljena nepca, otvor koji spaja usnu i nosnu duplju. (Ovo stanje je obično praćeno i stvaranjem mehurića vazduha u nosu i nesposobnošću da sisa.) Ponekad, novorođeni mačići mogu da udahnu tečnost u pluća, koju možete da uklonite sledećim postupkom. Prvo, mače treba da držite u šaci sa licem između prva dva Vaša prsta. Glavu treba držati čvrsto ovom rukom, a telo drugom. Ustanite i napravite rukama spor, promišljen pokret naniže, tako da se mače pritom spusti između Vaših nogu, zatim ga ponovo vratite natrag. Gravitacija će da pomogne da tečnost i sluz isteknu iz pluća. Ovaj proces može da se oproba nekoliko puta, dok pluća ne zazvuče čisto. Ako mače dobija dovoljno kiseonika, njegov jezik će da

56

bude između ružičastog i crvenog. Plavičast jezik ukazuje na nedovoljno kiseonika u plućima i postupak treba da se ponovi.

Može da bude od koristi ako pripremite za novorođene mačiće manju, čistu i suvu kutiju („inkubator”), presvučenu toplim peškirom. (Peškir može lagano da se zagreje u mikrotalasnoj pećnici.) Pošto se mače stabilizuje i pupčana vrpca podveže i preseče, treba ga staviti u inkubatorsku kutiju dok majka ne završi porođaj. (Sa iskusnom kraljicom, možda uopšte neće biti potrebe da radite sve ovo, jer ona će znati kako da nastavi sa brigom o novorođenim mačićima, čak i za vreme porođaja.) Toplota je od suštinske važnosti za novorođene mačiće, tako da električni pokrivač, ili topla boca sa vodom može da se postavi ispod kutije. Ako se koristi električni pokrivač, treba ga staviti na najmanju snagu, pokriti peškirom i postaviti ISPOD kutije da se izbegne pregrevanje. Boca tople vode treba takođe da se prekrije peškirom. Zapamtite, novorođeni mačići najverovatnije neće moći da se sklone od izvora toplote pa ih je lako povrediti na ovaj način.

Majku i njen porod bi trebalo da pregleda veterinar u roku od 24 časa posle završenog porođaja. Ova poseta treba da proveri da li je majka obavila potpun porođaj i da proveri novorođenčad. Majka može da primi injekciju (obično oksitocin) za skupljanje materice, izbacivanje bilo kakvog sadržaja zaostalog od porođaja i za stimulisanje stvaranja mleka. Majka će 3-7 dana posle porođaja imati sukrvičavi vaginalni iscedak, što je savršeno normalno. Međutim, ako je iscedak ekstremno jak ili potraje duže od jedne sedmice, obavezno treba da je pregleda veterinar zbog mogućih problema.

Mada je većina porođaja bez problema, ako kraljica ima jake trudove, sa snažnim kontrakcijama i napinjanjem za vreme od jednog časa, ali bez rezultata, definitivno treba de se zabrinete i pozovete veterinara za savet. To može da bude jednostavan problem gde će Vam veterinar posavetovati da mače rukom dovedete u položaj bolji za rađanje. Međutim, ovo može da znači i da je mače preveliko za porođaj, ili je zaglavljeno u porođajnom kanalu, ili to može da znači čak i pocepanu matericu. Ponekad je kraljici potreban i carski rez, a ponekad joj je potrebno više stručne pomoći nego što Vi možete da joj pružite. Porođaj može da se prekine i veterinar će da da injekcije oksitocina i/ili kalcijuma, da bi ponovo pokrenuo kontrakcije. Uzgred, ako bi Vašoj kraljici bio potreban carski rez, pod uslovom da Vaš veterinar ne pronađe ništa loše na samoj materici, inače zdrava i jaka kraljica može da bude veoma sposobna za normalne porođaje u budućnosti, mada bi njene trudnoće trebalo vrlo pažljivo pratiti.

Kraljica može da rađa svoje mačiće u intervalima od približno 15 minuta, ili pak da pauzira čas ili više između dva mačeta. Sve dok izgleda opušteno - ne paničite. Produženi period teških, neproduktivnih trudova zaslužuje paniku. Ako majka ima duge pauze između dva novorođenčeta, stavite po jedno mače za izvesno vreme kod nje, da ga okupa i podoji, ako to želi. Ponekad će prisustvo mačeta koje sisa da pomogne grčenju njene materice i čak olakša rađanje njegovog sledećeg brata ili sestre. Prosfesionalnu pomoć treba razmotriti ako se desi bilo šta od sledećeg:

1) Dvadeset minuta jakih trudova bez rađanja;2) Deset minuta jakih trudova je prošlo od kada se u porođajnom kanalu pojavio

deo mačeta ili mehur ispunjen tečnoću;3) Majka ispolji iznenadnu depresiju ili primetnu letargiju;4) Majčina telesna temperatura premaši 39,4°C mereno rektalno;5) Iz kraljičine vagine curi sveža krv duže od 10 minuta.

Težak porođaj, poznat kao „distocija”, može da se okonča sa ili bez hirurgije. Stanje majke, veličina kota, veličina i položaji mačića su faktori koje iskusni veterinari koriste za donošenje odluke. Ovo je jedan od važnih razloga da ne pustite kraljicu da se bori i potpuno izmori pre nego što zatražite pomoć veterinara.

Moguće ja da majka mačka rodi svoj nakot nekoliko dana prerano. Mačići mogu da budu mali, mršavi i da imaju malo ili nimalo dlake. Moguće je da prežive, ali potrebna im je

57

ogromna količina nege, budući da su izloženi hladnoći i često veoma slabi i nesposobni da gutaju. Neki mogu da sisaju, ali su toliko slabi da ih treba pridržavati pored majke. Mačići koji ne sisaju mogu da se hrane malim špricem, bočicom, ili pomoću creva umetnutog u želudac. Oprema i uputstva za ove postupke mogu da se dobiju od veterinara(?) Nedonoščad treba utopljavati. Majka mačka može da obezbedi dovoljno toplote pod uslovom da im stalno bude blizu, ali na to ne treba da računate i kao dodatnu meru predostrožnosti treba da obezbedite ambijentalno grejanje iz električnog pokrivača podešenog na manju snagu, pokrivenog peškirom i postavljenog ISPOD kutije. Temperaturu u kutiji treba održavati između 29,5°C i 32°C, ali kutija treba da je dovoljno velika da mačići mogu da se udalje od izvora toplote ako im postane neudobno.

Nije neobično da jedno do dva mačeta u kotu budu mrtvorođeni. Ponekad će mrtvorođeno mače da prekine kraljičine trudove i da dovede do distocije. U ostalim prilikama mrtvo mače će da se rodi normalno i kraljica će da nastavi sa rađanjem ostatka svog nakota. Majke mačke instinktivno znaju kada je mače mrtvorođeno i obično ignorišu ovakvo mače da bi sačuvale energiju za brigu o sposobnim potomcima. Iako je vrlo tužno imati mrtvorođeno mače, obično nema načina da se sazna uzrok (osim ukoliko ne postoji očigledna nenormalnost) bez slanja fetusa u laboratoriju za patologiju na kompletnu autopsiju koja obuhvata kulture tkiva i virusne i bakterijske kulture. Čak i tada, ponekad nema odgovora, mada je za odgajivače mir u duši zbog otklanjanja sumnje u urođene defekte i virusne i bakterijske infekcije, često neprocenjiv. Kada se patološka studija vrati bez poznatog uzroka smrti, kraljičini hormonalni nivoi (posebno nivo progesterona) su sledeća moguća oblast gde treba tražiti uzrok rađanja mrtvorođenčeta.

Osim što ćete da uživate u Vašim novim mačićima, pažljivo motrite na majku zbog pojave bilo kakvog neuobičajenog krvarenja ili izlučivanja. Takođe proverite da li prikladno doji. Prvih nekoliko dana mačići će od kraljice da primaju važni „kolostrum”, koji je vodnjikava supstanca puna vitalnih materija i antitela. Posle prvih nekoliko dana kraljica će da dobije mleko koje će da bude primetno u njenim dojkama. Mačići bi trebalo da imaju pune stomačiće i da ne plaču neprekidno, niti da pokazuju druge znake problema. Prvih nekoliko sedmica života mačići bi trebalo uglavnom da sisaju i spavaju. Majka mačka će voditi računa o stimulisanju svojih mačića da uriniraju i da prazne creva i sama će da čisti njihove male zadnjice. Ali, ako se mleko ne pojavi, biće potrebno da pomognete hraneći flašicom, da biste spasli mačiće. Kada se rode, mačići treba da su teški oko 85-110 grama, i svakodnevno treba da dobijaju u težini. Krajem prve sedmice, trebalo bi da su udvostručili težinu sa kojom su rođeni. Ako posumnjate u zdravlje mačića ili majke mačke, UVEK zatražite profesionalnu, veterinarsku pomoć.

MAJUŠNI MAČIĆI (STARATELjSKA BRIGA)

Najbolja moguća majka svakog mačeta je... njegova sopstvena majka! Međutim, postoje trenuci kada ja ljudska intervencija, različitog stepena, neophodna da bi se spasao život mačeta. Ovi trenuci mogu da se jave kada majka mačka (zvana „kraljica”) rodi preveliki broj mačića da bi prikladno mogla da se o svima stara, ili kada nema dovoljno mleka da ih hrani. U nekim slučajevima, kraljica može da dobije neku infekciju, kao što je mastitis zbog koga ne može da doji, ili može čak i da umre. Kada kraljica mora da se porodi carskim rezom, to obično poremeti prirodni tok mleka, a i potrebno je dati joj izvesno vreme da prezdravi pre nego što se mačićima dopusti da sisaju. Ponekad, sami mačići mogu da obole od virusne ili bakterijske infekcije koja poremeti njihov instinkt da sisaju, ili nisu u stanju da sisaju zbog zapušenog nosa, ili ne mogu da namirišu majku ili njeno mleko. (Kamo sreće da sam ovo znao kada mi je trebalo, jer upravo se poslednji od navedenih slučajeva desio mališanima moje sirote Angeline). Retko, kraljica može da napusti svoje potomstvo, ili da odbaci mačiće.

Kada su siročad, ili spašeni mačići, bez svoje prirodne majke, sledeća najbolja stvar za njih je da se pronađe druga ženka koja već doji svoj nakot. Naravno, ovo nije uvek moguće i kada je takav slučaj, VI postajete majka. Vaš krajnji cilj je da obezbedite da mače, ili mačići, izrastu u jaku mačku, zdravu i punu ljubavi. Trebaće Vam mnogo vremena i pažnje da biste

58

postigli ovaj cilj; međutim, Vaša posvećenost će biti nagrađena jednim od iskustava koja najviše obogaćuju život.

Kada podižete Vaše mačiće, biće potrebno da se usredsredite na tri glavne oblasti. Treba najpre da stvorite za njih toplo, suvo, čisto i bezbedno okruženje; treba da ih hranite najzdravijom hranom koju možete da nađete i to u pravilnom količinama i u pravo vreme za njihov optimalni rast i razvoj; i treba da posvetite pažnju svim faktorima koji doprinose da mačići dobiju prikladnu ukupnu negu. Mačićima je potrebna ljubav, i to PUNO ljubavi! Bez svoje majke, oni gledaju u Vas očekujući tu ljubav, kao i vođstvo.

Beležite. Stvarno nam se dopada ideja o vođenju što detaljnijih beležaka o napretku svakog pojedinog mačeta. Bićete strašno zauzeti brigom o njima i beleženje njihovih težina, hidracije, izgleda stolice i opšteg izgleda obezbediće Vam neprocenjive informacije o njihovom rastenju.

MATERIJALI KOJI SU VAM POTREBNI

Treba da budete sigurni da Vam se pri ruci nalaze prave potrepštine. Biće potrebno da napravite inkubator (ili „leglo”); takođe će da Vam bude potrebno električno jastuče; sobni termometar; sterilini tuferi ili gaza; precizna vaga; set za dojenje sa bočicama, cuclama i četkom za pranje; tečnost sa elektrolitima (može n. pr. Hartmanov rastvor); visokokvalitetna zamena za majčino mleko (prah je mnogo ekonomičniji, manje se rasipa, i možete da pripremite svež rastvor kad god Vam zatreba) (Sada i kod nas može da se kupi zamena za mačje mleko, u prahu. Skupo je. Nekada smo morali da pribegavamo sirotinjskom načinu. U poglavlju „Ishrana” prikazan je sastav mleka mačke. To može da posluži kod stvaranja zamene u domaćoj radinosti. Ja lično sam imao dobar rezultat hraneći mešavinom pasterizovanog kravljeg mleka i pavlake (sa 20% masti) - slatke ili kisele, sve jedno - u odnosu dva dela mleka i jedan deo pavlake. Verovatno tu nedostaje dosta bitnih sastojaka, ali mače preživi, a to je najvažnije. Možda nije loše u prah izmrviti vitaminsko-mineralne tablete za mačke, pa dodati u mleko sa pavlakom); i, u slučaju da treba da hranite kroz crevo, trebaće Vam nekoliko špriceva raznih veličina (2,5 do 20ml) i crevo za hranjenje, koje može da se nabavi u veterinarskim klinikama.

PRAVLJENJE INKUBATORA (LEGLA U KUTIJI)

Inkubator, ili kako ga zovemo, leglo u kutiji, treba da je bezbedno, čisto, suvo mesto gde će mačići da dobiju silnu količinu sna koja im je potrebna za rast i razvitak u nekoliko prvih, kritičnih sedmica. Leglo ne mora da bude savršeno, pa upotreba kartonske kutije sasvim lepo vrši posao! Toplota će biti posebno, životno važna u prve dve sedmice života mačića, pošto oni nisu u stanju da drhte, pa ne možete da znate kada im je hladno. Kada koristite električno jastuče postavite ga na najslabije grejanje i dobro ga zamotajte u peškire i nepromočive prostirke. Jastuče postavite ISPOD same kutije, pod jednu stranu ili ugao legla, tako da mačići mogu da se premeste u hladniji deo ako im postane pretoplo.

Leglo treba da bude na tihom, skrovitom mestu, sa stranicama dovoljno visokim da mačiće zadrže unutra i veličinom dovoljnom da omogući malo vežbanja. Obezbedite da mačići ne mogu da se zaglave ispod pokrivača u uglovima legla, ili da ne mogu da se podvuku pod peškire i dospeju direktno na grejno jastuče (zato preporučujemo da ono bude ispod kutije, a ne u njoj). Neki odgajivači preporučuju da se blizu legla postavi otvoreni sud sa vodom, da bi vazduhu obezbedio malo vlažnosti.

Idealna temperatura vazduha za mačiće:

do 7 dana starosti je od 31 do 33°C ;

od 8 do 14 dana između 27 i 29°C ;

od 15 do 28 dana je 27°C ;

59

od 29 do 35 dana je 24°C ,

a od 35 dana nadalje je 21°C .

HRANJENJE POMOĆU BOČICE

Hranjenje mačeta pomoću bočice zahteva posebne bočice i cucle za tu svrhu (Opet nešto što mi možda ne možemo da nabavimo; snađite se, to bar umemo). Nežno stavite cuclu mačetu u usta - najbolje dok se odmara na stomaku - zatim polako povucite bočicu naviše tako da glava mačeta bude malo podignuta a vratić izdužen dok sisa. Gledajte, prema nivou mleka u bočici, da li mače stvarno sisa.

Koliko hraniti? Stvarno je bolje u prvih nekoliko dana da mače bude pothranjeno, nego prehranjeno. Mače koje hranite bočicom obično će i samo da prestane da sisa kada je sito. Ako, međutim, primetite da mu mleko curi iz nosa, znači da je otvor na cucli prevelik. (Ako mače nastavi da ima mehuriće mleka u nosu svaki put kada ga hranite, potrebno je da ga veterinar pažljivo pregleda, da budete sigurni da su mu nepca pravilno razvijena.) Pre davanja mačetu, treba da zagrejete mleko (t.j prikladnu zamenu za mleko), na temperaturu od 38°C (približno temperaturi tela mačke), a to ćete da uradite stavljanjem bočice u toplu vodu, radije nego u mikrotalasnu pećnicu, jer ona može da stvori vrele tačke u mešavini.

Dobar način hranjenja je upotrebom šprica za injekcije (bez igle, naravno!) Za novorođenče, pa do 1. sedmice starosti, koristite špric od 3ml i hranite svaka 2 sata. Sa 1 semicom, spremni su za 6ml svaka 3 sata, a sa 3 sedmice prebacite ih na 12ml i hranite bar na svaka 4 sata. Prosečni obrok za mače staro 3 sedmice može da varira od jednog do tri puna šprica od 12ml, ako je malecni vrlo gladan!!

Posle svakog hranjenja, treba da držite mače prislonjeno na Vaše rame i nežno ga ljuljukškate da podrigne. Druga tehnika je da mače držite tako da su mu leđa oslonjena na Vaše grudi, nežno ga milujući podbratkom dok istovremeno trljate njegov stomačić.

Preporučuje se da mače ravnomerno dobija u težini 10g dnevno, ali nemojte da Vas iznenadi ako mače zastane na nekoj težini dan-dva, a zatim iznenada uznapreduje. Posle hranjenja, podrigivanja i merenja mačeta, proverite da li treba promeniti posteljinu u leglu i da li je temperatura pravilna. Zatim vratite mače u leglo, da može da spava. Pravilno nahranjeno mače obično će da spava do sledećeg hranjenja.

PODSTICANJE PRAŽNJENJA

Mačići će normalno da imaju par čvrstih, žućkastih stolica u toku dana, ukoliko su pravilno hranjeni. Takođe, posle svakog hranjenja, biće potrebno da nežno masirate i stimulišete analnu i genitalnu oblast sterilnom vatom natopljenom toplom vodom. To će navesti mače da urinira i pokrenuće mu pražnjenje creva i vrlo je važno da nastavite sa ovim sve dok mače konačno ne počne samostalno da koristi kutiju sa peskom, čak i ako znamo da većina mačića može da kontroliše stomak u uzrastu od 10 dana. Imajte na umu da Vaše mače creva verovatno neće da prazni redovno posle svakog hranjenja, a ponekad možda preskoči čitav dan. To je u redu sve dok mače raste, dobro jede i ne pokazuje nikakve znake problema, kao i dok urinira.

Mladi mačići moraju da se štite od bolesti!! UVEK perite ruke pre i posle uzimanja mačića i UVEK perite i sterilišite bočice, cucle, četke ili creva za hranjenje, vrelom vodom, posle svake upotrebe!! Ako Vaši mačići nisu primili kolostrum svoje majke (vodnjikavo mleko koje kraljica stvara u prvih par dana posle porođaja), postoji povećani rizik za Vaše mačiće pošto nisu primili antitela koja postoje u kolostrumu. U ovom slučaju, odvajajte ih od ostalih životinja.

60

DIJAREJA / KONSTIPACIJA

Šta znači mekana i žuta stolica? Ovo može da označi blagi slučaj prehranjenosti. Pokušajte sa razređivanjem hrane za 1/3 dok se stolica ne vrati u normalu, zatim postupno pojačavajte hranu do pune jačine.

Šta znači mekana i zelenkasta stolica? Ovo bi bio pokazatelj da se hrana prebrzo kreće kroz probavni sistem mačeta i žuč se ne apsorbuje, a verovatno je u vezi sa umerenom prehranjenošću. Razblažite hranu.

Šta sa stolicama koje izgledaju kao sir? Ili je hrana prejaka, postoji jaka prehranjenost, ili mače možda ima bakterijsku infekciju. Proverite sa veterinarom, koji će Vam možda savetovati da jačinu hrane prepolovite, a možda otpočnete sa antibioticima. Ako je mače ozbiljno dehidriralo, može da primi rastvor glukoze pod kožu.

Mačići sa konstipacijom ili imaju stolicu sa naporom? U ovom slučaju treba da pojačate hranu i da hranite malo manjim količinama, ali češće. Ako mače ima natečen stomak i ako creva nisu pražnjena više od jednog dana, možda treba da mu date da popije mineralno ulje (parafinsko ulje, 10 kapi na 100g telesne težine). (Pazite kada dajete parafinsko ulje, jer je bez mirisa i ukusa, pa ga mačka vrlo lako udahne u pluća, pošto ga ne oseća. U plućima ono može da dovede do veoma teških upala, pošto se uopšte ne razgrađuje u organizmu. Zato se preporučuje da se parafinskom ulju pre davanja daju ukus i miris dodavanjem nekoliko kapi sirupa, možda malo ribljeg ulja i sl. Iz mog iskustva najbolje je riblje ulje, jer se dva ulja potpuno mešaju, što sa uljem i sirupom nije slučaj. Osim toga, miris i ukus ribljeg ulja su tako jaki da je dovoljna vrlo mala količina. Ja sam, u međuvremenu, digao ruke od parafinskog ulja i sada dajem samo laktulozu, dva puta dnevno po 0,75ml/kg telesne mase. Pokazalo se da je to dovoljno.). Sa veterinarom prodiskutujte da li bi trebalo primeniti klistir sa toplom sapunjavom vodom.

HRANJENJE KROZ CREVO

Ponekad je hranjenje kroz crevo jedini način da se spase život mačeta. Hranjenje kroz crevo treba da se primeni samo kao poslednji izlaz da se mače spase i u početku treba da se izvede sa iskusnim veterinarom ili veterinarskim tehničarem, iako je mnogo ljudi ovo naučilo iz tehničkog priručnika sa odličnim ilustracijama. Ponekad su mačići preslabi da sisaju iz bočice, zbog dehidracije, prehlade ili bolesti i potrebno je da se izvede hranjenje kroz crevo. Koristićete istu hranu kao i za hranjenje bočicom, a količina hrane se uglavnom proračunava po obrascu 28ml dnevno na 100g telesne težine.

Kako početi? Položite crevo preko tela mačeta i pronađite mačetovo poslednje rebro. Tu se nalazi želudac mačeta. Označite crevo vodootpornim markerom ili lepljivom trakom, tako da znate koliko treba da ga potisnete da biste dospeli do želuca. Crevo pričvrstite na špric one veličine koja odgovara uzrastu mačeta i zagrejte hranu na 38°C stavljanjem šprica u toplu vodu.

Sedeći korak. Proverite da nema velikih mehurova ili džepova u špricu sa hranom. Mače umotano u mali, čisti i suvi peškir držite uspravno, jednom rukom. Kraj creva navlažite hranom, onda VRLO NEŽNO uvedite crevo preko mačetovog jezika u njegovo grlo. Laganim, sporim ali ustaljenim pokretom ugurajte crevo dok ne dostignete ranije napravljenu oznaku. Pre nego što ubrizgate hranu, potisnite vrlo malu količinu i sačekajte samo nekoliko sekundi. Ako mače momentalno počne da kašlje, crevo ste uvukli u mačetov dušnik umesto u želudac i morate ponovo da pokušate. Kada ste sigurni da je crevo u želucu, ubrizgajte hranu vrlo polako. Kada je hrana ubrizgana presavijte crevo da biste sprečili vraćanje hrane u njega, pa ga polako izvucite iz mačeta. Kada steknete malo iskustva i samopouzdanja, čitav postupak hranjenja pojedinog mačeta trajaće dva do dva i po minuta. Kada mačiće hranite kroz crevo ne morate da ih terate da podrignu, ali svakako možete, ako želite to dodatno dodirivanje i milovanje posle hranjenja.

Hranjenje kroz crevo starijeg mačeta ili bolesnog odraslog. Dobro umotajte mače ili mačku u peškir, da sprečite da Vas ogrebe. Porazgovarajte sa veterinarom o upotrebi cevi od tvrde plastike, koju biste stavili u usta tako da mače ili mačka ne mogu da Vas ujedu. Na ovaj

61

način, crevo za hranjenje možete da uvedete kroz ovu cev, pa zatim dalje kroz grlo životinje, a da životinja ne može da Vas ugrize, niti da pregrize gumeno crevo.

Najčešći problemi. Hranjenje kroz crevo nije tako jednostavno za izvođenje i može da izazove ozbiljne i kobne komplikacije kao što je zapaljenje pluća (ako pogrešite pa hranu ubrizgate u pluća) i aspiracija i konstipacija/blokada creva. Ovo je krajnji izlaz, ali je često veoma efektan način da se pokuša spasavanje mačeta.

UVOĐENJE ČVRSTE HRANE

Mačići čak i iz istog kota mogu da se široko razlikuju u tome kada će početi da prihvataju čvrstu hranu (proces odbijanja od dojenja). U starosti od oko četiri nedelje, većina mačića ispoljava neko zanimanje za čvrstu hranu. Postarajte se da ovo odbijanje od dojenja tretirate kao pozitivno iskustvo, tako da mače ne bude uplašeno. Počnite tako što ćete malo hrane da stavite na prst. Ako mače ne počne da je liže, onda treba da natrljate njome njegova usta, pazeći da hranom ne zatvorite nos i onemogućite disanje. Mače će sigurno da se obliže i na taj način da uzme hranu.

Važno je upamtiti koliko je probavni sistem mačeta nežan i kako lako može da se poremeti. Vrlo sporo, upotrebom prsta, nastavite da radite na novoj veštini mačeta da uzima čvrstu hranu, ohrabrujući mače da liže hranu sa Vašeg prsta. Sledeći korak je da dodate malo blago zagrejane hrane za bebe u mačetovu hranu, praveći tako od nje kašu. Neki od vas su možda čuli da je hrana za bebe opasna za mačiće zbog sušenog luka koji se nalazi u njoj; većina proizvođača hrane za bebe je izbacila taj sastojak (ali ipak proverite za određenu vrstu hrane da li je to tačno). Hrana za bebe je pogodna zbog mirisa koji prija mačićima i ohrabruje ih da jedu, kada su mladi ili bolesni pa ne mogu dobro da osete mirise, ili nisu svesni gladi.

Budite strpljivi. Neki mačići ne ispoljavaju zanimanje za čvrstu hranu sve do starosti od sedam sedmica... ovo je krajnost, ali može da se dogodi. Nastavite rad sa mačetom najmanje četiri puta dnevno istovremeno ga hraneći bočicom ili špricem da budete sigurni da mače dobija dovoljno hrane. Kako mače polako otpočne sa prihvatanjem čvrste hrane, taku mu postepeno uvodite u ishranu onu hranu kojom ćete da ga hranite ubuduće. Takođe se postarajte da mačetu obezbedite visokokvalitetnu suvu hranu koja će da mu bude UVEK dostupna. Neki mačići će da daju prednost suvoj hrani i uživaće da češkaju zubiće i da krckaju hrskave komadiće.

DRUGE PREPORUKE

Proveravajte da Vaše mače nije dehidrirano. Najlakši način da se proveri hidracija mačeta je da se uštine, čvrsto ali nežno, koža između mačetovih lopatica i da se podigne ravno naviše i da se u trenutku puštanja uvrne. Koža koja je dobro vlažna vratiće se natrag za manje od sekunde, gotovo trenutno. Što duže se koža vraća na svoje mesto, to je Vašem mačetu potrebno više tečnosti. Kod teško dehidriranih mačića možete, sa Vašim veterinarom, da odlučite da ubrizgate rastvor (obično 5% glukoza ili pak Hartmanov rastvor) pod kožu.

RAZVITAK MAČETA

Prvih dvanaest nedelja u životu mačeta su vrlo važne kada se govori o razvitku. Za vreme ovog perioda ceo nakot bi trebalo da ostane zajedno sa majkom, tako da mogu da nauče pravila o tome kako biti mačka! Ovaj tekst će Vas provesti kroz faze kroz koje mače prolazi.

Odmah po rođenju i prva sedmica

Mačići se rađaju slepi i gluvi, tako da moraju da se oslone na čulo mirisa da bi našli majku i sisali. Nekoliko prvih dana po rođenju glavni zadatak mačeta je da jede, spava i da ga

62

majka neguje. U ovom periodu treba mačiće da prepustite majci, nema potrebe da ih uzimate i čak treba da se trudite da ih ne uzimate osim ako nije apsolutno neophodno. Između petog i desetog dana života oči mačića će početi da se otvaraju i oni će početi da posmatraju svoj novi svet. Mogu da pokušaju da hodaju kada progledaju, ali biće vrlo trapavi; ovo je normalno. Ne brinite za čišćenje materinske kutije, ni samih mačića, majka će to da radi. Mačići treba da su pri rođenju teški oko 85-110 grama i treba da napreduju između 85 i 140 grama sedmično. Moguće je da majka počne da seli mačiće po stanu ako je nezadovoljna položajem materinske kutije. Ovo je instinktivno nastojanje majke da obezbedi mačićima sigurnost. Ako počne ovo da radi, NE VRAĆAJTE mačiće u kutiju. Ovo će samo da uzruja majku, jer će pomisliti da su joj mačići nestali! Popustite majčinim željama.

Druga i treća sedmica

Do ovog trenutka mačići bi trebalo da su sposobni da gledaju, a počeće i da čuju. Počeće da lutaju i šetaju okolo, ali biće vrlo nestabilni. Ne brinite, brzo će da napreduju u tome. Sledite majčine želje, ali ćete verovatno moći da uzimate mačiće. Ne preterujte u tome i ako se majka ikada naljuti na Vas zbog preteranog diranja njenih beba, odmah prestanite. Mačići još treba da sisaju kod majke i da od nje dobijaju sve što im je potrebno.

Treba da razgovarate sa veterinarom o čišćenju od parazita i o vakcinaciji (pročitajte tekst o vakcinaciji). Mačići koji su jako zaraženi crevnim parazitima mogu da umru. Mnogim mačićima je potrebno nekoliko čišćenja, zato obavezno o planu čišćenja razgovarajte sa veterinarom.

Četvrta i peta sedmica

Do ovog vremena mačići će da nauče da vrlo lepo hodaju, a možda će početi i da koriste kutiju za pesak. Potrudite se da za mačiće nabavite odgovarajuću kutiju (pliću i manju od majčine); ovu kutiju možete da držite negde u blizini materinske kutije. Majka bi trebalo da nauči decu kako se kutija koristi. Pustite je da to sama radi i samo održavajte potpunu čistoću kutije.

Neka zubići počnu da rastu! Mačići će početi da dobijaju zube u ovom periodu. Majci ovaj rast neće da se dopadne, pošto ih još doji, pa će da smanji vreme dojenja. Stavite malo hrane i činiju sa vodom za mačiće blizu materinske kutije. Samo nemojte da budu pored kutije sa peskom. Mačiće treba da hranite kvalitetnom hranom, specijalno izrađenom za njih.

Šesta i sedma sedmica

Do kraja ovog perioda svi mačići bi trebalo da su već odbijeni od dojenja i da jedu hranu iz svojih činija. Svako mače bi trebalo da je teško oko 400-500 grama. Do dvanaeste sedmice mačići bi trebalo da pređu na potpunu ishranu suvom (ili kakvom drugom) hranom posebno proizvedenom za mačiće.

Mačići će sa majkom da otpočnu uvek važno igranje. Igra je vrlo važna za pravilnu socijalizaciju mačića, zato ih pustite da se igraju i istražuju! Kao i deca, što više se igraju i istražuju, to više će da napreduju, mentalno i intelektualno! Nastavite da uzimate mačiće samo onoliko koliko majka dopušta. To će da im pomogne da se naviknu na svoje ljudske partnere i postanu bolji ljubimci.

Osma i deveta sedmica

Mačići će da nastave sa učenjem i istraživanjem i biće tipični „mačići” - znatiželjni za sve i ulaziće svuda. Pustite ih da istražuju, igraju se i dirajte ih onoliko koliko majka dozvoli. Počećete bolje da shvatate kako će mačići da izgledaju kada odrastu. Boja očiju i krzno postaće do ovog trenutka onakvi kakvi će verovatno i konačno da ostanu.

63

Mačići i dalje mnogo uče od majke i zato ih još ne treba odvajati. Mnogi uzgajivači nastoje da prodaju mačiće pre 12 sedmica starosti. Nemojte kupovati mačiće ovog uzrasta. To nije dobro za mače, a kako mače nije potpuno socijalizovano, može da se desi da imate više problema sa njegovim ponašanjem nego ako ga nabavite u uzrastu od 11-12 sedmica. Druga je stvar ako usvajate mače iz prihvatilišta. U tom slučaju ne oklevajte ni trenutak, jer sirotanu je očajnički potrebna pomajka pa će Vas da prihvati u toj ulozi.

Deseta do dvanaesta sedmica

Mačići će početi da postaju nezavisniji jedni od drugih, kao i od majke. Moguće je da im je potrebna neka završna vakcinacija, ali uglavnom su već vakcinisani, zdravi i potpuno socijalizovani. U ovom periodu i samo tada, možete da razmotrite prelazak mačeta u novi dom.

VAKCINISANJE I ČIŠĆENJE OD PARAZITA

Sve mačke treba vakcinisati, čak i one strogo kućne. Mačke mogu da pobegnu. Neke bolesti koriste miševe, buve ili druge insekte kao prenosioce i nije im potrebno prisustvo drugih mačaka. Prirodne nepogode, zemljotres i sl., mogu da ostave mačku van kuće. Čišćenje od crevnih parazita se takođe podrazumeva. Stoga se preporučuje sledeće:

3 sedmice fekalni pregled

6 sedmica fekalni pregled

9-10 sedmica FHV/FCV/FPV* vakcinaELISA test na FeLVFeLV vakcinafekalni pregled

12-14 sedmica FHV/FCV/FPV vakcinaFeLV vakcinavakcina protiv besnilafekalni pregled

6 meseci FeLV vakcina i fekalni pregled

12 meseci fekalni pregled

16 meseci FHV/FCV/FPV vakcina (ponavljati godišnje)FeLV vakcina (ponavljati godišnje)vakcina protiv besnila (ponavljati prema propisima)fekalni pregled

*FCV = mačji kalicivirus

FHV = mačji herpes virus (ranije zvan mačji rinotraheitis virus)

FPV = mačji panleukopenia virus

FeLV = mačji leukemija virus

FIP = mačji infektivni peritonitis. Vakcinacija je godišnja, ali njegna efikasnost i bezbednost su pod znakom pitanja. Razgovarajte sa veterinarom.

FHV/FCV/FPV injekcija za mačke obično sadrži i vakcinu protiv hlamidije, što je još jedna bolest disajnih organa. Izbegavajte ovu kombinaciju, jer vakcina protiv hlamidije može da stvori komplikacije koje su mnogo teže od same (inače blage) bolesti. Uočite da se ovde i ne preporučuje vakcina protiv hlamidije (zbog pomenutog razloga). Takođe, FHV/FCV vakcina sme

64

da se daje samo potpuno zdravim mačkama, kada ste sigurni da mačka već nije zaražena nekim od ovih virusa. U protivnom, mogu da nastanu veoma ozbiljne komplikacije.

VAŽNA NAPOMENA: Kada je vakcinacija u pitanju, treba znati da je bilo slučajeva pojave sarkoma izazvanih vakcinacijom (između 1 i 4 slučaja na 10000 vakcinisanih). Do ove pojave dolazi prvenstveno kod vakcinacije protiv besnila i protiv virusne leukemije. Zašto do nje dolazi nije poznato. Na mestu davanja vakcine obično se javi otok, koji normalno nije veći od par centimetara. Otok se povuče za najviše jedan mesec. Ako je otok previše veliki, ili traje duže od mesec dana, obavezno posetite veterinara. Ovi sarkomi brzo deluju i vreme je dragoceno. U roku od 12 sedmica posle davanja vakcine (ako sa stvorio sarkom) treba ukloniti sarkom i okolno tkivo. Prethodno treba uraditi biopsiju i dobiti patološki nalaz, da bi se utvrdilo da li je tumor sarkom, ili eventualno benigna vrsta. Do ovakvih pojava je dolazilo nezavisno od proizvođača vakcine. Dakle, treba dobro (u dogovoru sa Vašim veterinarom) izvagati korist od vakcine i potencijalnu opasnost. Da li ja mačka lutalica ili živi samo u kući, da li dolazi u kontakt sa drugim, eventualno zaraženim životinjama? Ovo su pitanja od kojih će zavisiti odluka o vakcinaciji.

(Poslednjih godina, vacinacija svake godine našla se pod velikim znakom pitanja. Mnogi stručnjaci osporavaju potrebu za godišnjim vakcinisanjem, pa čak tvrde i da je štetno. Uostalom, ni kod ljudi se vakcinacija ne vrši svake godine - obavi se u ranom detinjstvu i gotovo. Imunitet stečen protiv virusa obično traje tokom celog života, dok je protiv bakterijskih oboljenja potrebna periodična revakcinacija, ali ne svake godine)

STERILIZACIJA

Zbog problema prenaseljenosti kućnih ljubimaca, sterilizaciji svojih maca pribegava veći broj ljudi nego ikada ranije. U Sjedinjenim Državama svake godine eutanazijom biva usmrćeno preko 10 miliona pasa i mačaka, zato što za njih ne može da se nađe dom. A ogromna većina ovih životinja su savršeno zdrave, prijateljski raspoložene i mlade. Zbog ovoga mora da se posveti velika pažnja sprečavanju neplaniranog razmnožavanja, ili razmnožavanja ako nema već spremnih domova koji čekaju na bebe. Najbolje rešenje ovog problema je sterilizacija ljubimaca.

Postoje dodatne prednosti za staratelja ljubimaca koji je primenio ovu proceduru na svoje ljubimce: ove prednosti uključuju, u većini, duži i zdraviji život ljubimaca; poboljšano ponašanje i veću vezanost za njihovu ljudsku porodicu; povećanu bezbednost, jer sterilisani ljubimci su manje naklonjeni tumaranju ulicama, gde bivaju povređeni ili čak izgube život u traganju za parom; nema neželjenih mačića; manja težnja sterilisanih ljubimaca da „obeležavaju” ili oštećuju nameštaj, kao i značajno smanjenje mnogih medicinskih problema kao što su rak dojke i materične infekcije, koji su prilično uobičajeni kod nesterilisanih mačaka.

Jednostavno rečeno, sterilizacija uklanja sposobnost životinje da se razmnožava. Sterilizacija ženki uključuje hirurško uklanjanje ženkine materice i jajnika. Kod mužjaka, uklanjaju se testisi. Oba zahvata se izvode pod potpunom anestezijom i smatraju se relativno sigurnim, rutinskim i bezbolnim (čuvajte se Petrujkića, profesora na Veterinarskom fakultetu, kod njega je ova operacija sve samo ne sigurna). Obično se životinja oporavi u roku od jednog dana od operacije.

KORISTI OD STERILIZACIJE VAŠE MAČKE

Postoje mnoge koristi zbog kojih bi valjalo sterilisati mačku. Kod ženki, sterilizacija će da ih spreči da prolaze kroz nove cikluse „teranja”. Nesterilisane ženke normalno ulaze u teranje nekoliko puta godišnje, a ovi ciklusi mogu da traju od nekoliko dana do nekoliko sedmica i uključuju takvo ponašanje kao što je prskanje urinom (da, i ženke takođe mogu da prskaju), obeležavanje urinom, zavijanje (urlikanje) kao i neka druga nerado viđena ponašanja. Sterilizacija mužjaka pre nego što postigne zrelost gotovo uvek sprečava razvoj ponašanja vezanog za parenje, što uključuje prskanje urinom i obeležavanje teritorije i želju da tumara naokolo tražeći partnerku (što se tiče obeležavanja, moje iskustvo je da sterilizacija mužjaka ne daje baš uvek željeni rezultat). To

65

samo po sebi dovodi mačku u veliku opasnost da se povredi, ili čak izgubi život (od udarca autom, n. pr.); da postane predmet ljudske surovosti; da se zarazi od drugih mačaka, pogotovu u borbi.

STERILIZACIJA ŽENKI

Najčešće, preporučuje se da se ženski mačići sterilišu u uzrastu od šest meseci, pre prvog teranja. Operacija, zvana „ovariohisterektomija”, uključuje anesteziju, posle koje veterinar pravi rez kroz koji uklanja jajnike i matericu. Hirurški rez se zatim zatvara ili neapsorbujućim šavom (koji zatim mora da se ukloni posle 7-10 dana); ili potkožnim šavom koji se sam postepeno razlaže u telu. Postoji još jedan zahvat, koji se zove „podvezivanje jajovoda”, koji ženku čini sterilnom, ali je ne sprečava da ulazi u teranje i privlači mužjake. Zbog tog razloga, podvezivanje jajovoda nije posebno popularno!

Često nas pitaju da li ženka može da se steriliše iako je u sred ciklusa teranja. Dok većina veterinara voli da izvede operaciju na mačkama koje nisu u teranju, neki će da je sterilišu i tada. Često se to dodatno naplaćuje, jer je za operaciju potrebno više vremena i pažnje zbog povećanog snabdevanja materice krvlju za vreme ciklusa teranja. Ipak, sterilizacija za vreme teranja je mnogo bolja od čekanja i možda nastajanja neželjenih posledica po mačku, kao što je neželjena trudnoća, bolest ili povreda dobijena od drugih mačaka dok luta u potrazi za mužjakom.

STERILIZACIJA MUŽJAKA

Drugi naziv za sterilizaciju mužjaka je kastracija.

Mužjaci se obično sterilišu u uzrastu između 5 i 9 meseci, pre nego što otpočne sa običajem da prska urinom. Sterilizacija uključuje uklanjanje izvora polnih hormona i ćelija sperme, a to su testisi. Dva zaseka su obično tako mala da šavovi nisu ni potrebni. Naravno, mačak se šalje kući istog dana.

STERILIZACIJA PROTIV VASEKTOMIJE

Postoji još jedan postupak za sprečavanje plodnosti kod mužjaka, a to je „vasektomija”. Iako ostavlja mužjaka sterilnim, ona ne utiče na nivo testosterona, sve dok je spermatička arterija netaknuta. Drugim rečima, mačak na kome je primenjena vasektomija može da se pari, ali ne može da stvara mačiće. Ovaj postupak se retko koristi kod mužjaka domaćih mačaka, zato što je takav mačak i dalje teritorijalan, bori se, luta i još uvek prska urinom koji ima veoma jak miris. Vasektomija je valjan način za kontrolu naseljenosti u kolonijama mačaka lutalica.

KOJI UZRAST JE NAJBOLJI ZA STERILIZACIJU?

Najbolje vreme je pre nego što životinja dostigne zrelost. Mnogi stručnjaci tvrde da je uzrast od šest meseci idealno vreme za sterilizaciju. Međutim, izvršena su mnoga proučavanja koja pokazuju da zdravi mačići, sterilisani već u uzrastu od šest sedmica, sasvim dobro to podnose. Oporavak ovako mladih mačića je vrlo brz i do sada nisu utvrđene nikakve značajne štetne posledice. Sterilizaciju zdravih mačića i štenaca još u ranoj mladosti odobravaju mnoge humanitarne, ali i stručne organizacije, uključujući „Humanitarno društvo Sjedinjenih Država”, „Američko veterinarsko udruženje”, „Američko humanitarno udruženje” i „Udruženje ljubitelja mačaka”.

Neki ljudi ipak osećaju da mače treba da bude veće i jače pre nego što se podvrgne potpunoj anesteziji koja je neophodna da bi se operacija izvela, kao i da dopuste više vremena za razvoj urinarnog sistema. Posavetujte se sa svojim veterinarom i drugim profesionalcima iz oblasti

66

veterine kojima verujete, da Vam pomognu da utvrdite pravo vreme za sterilizaciju Vašeg mačeta ili mačke. A kada govorimo o mačkama, osim ako Vaša mačka nema zdravstveni problem, sterilizacija se smatra bezbednom u SVAKOM uzrastu!

JOŠ RAZLOGA ZA STERILIZACIJU

Mnoge porodice bi volele da njihova deca iskuse čudo rađanja tako što će da puste da njihova ljubljena maca ima još jedan kot. Međutim, kada milioni porodica ovako postupe, gledamo ogroman broj mačaka koje bivaju usmrćene eutanazijom zbog narastajuće prenaseljenosti. Vaša biblioteka i televizija su veliki izvori ove vrste naobrazbe, a takođe, pronađite poznate odgajivače pa vidite hoće li da dozvole Vašoj deci posetu kada ima mladih mačića.

NOVE TEHNOLOGIJE

Postoji postupak sterilizacije koji se trenutno široko koristi u Evropi, ali retko u Sjedinjenim Državama. Ova ekonomična metoda se zove „sterilizacija na levom boku”, a uključuje pravljenje malog reza kroz bočni trbušni zid mačke. U osnovi, ova tehnika uključuje ulazak kroz bok životinje, nasuprot želudačnog predela životinje. Životinji se izbrije levi bok, a veterinari u Engleskoj i Francuskoj su otkrili da je ovaj postupak mnogo jeftiniji, kraći i za mačku bezbedniji. Ova tehnika je originalno razvijena za primenu na mačkama lutalicama, koje je trebalo pustiti u divljinu u roku od 48 časova posle operacije.

Za mužjake postoji nova tehnologija zvana „hemijska sterilizacija”, koja izgleda veoma obećavajuće. Patentirani hemijski sterilizator zove se „Neutersol” i injekciona je supstanca, koja se sastoji od neutralizovanog cink arginina. Jednom ubrizgan, preparat mačka čini sterilnim neprekidno za vreme od sedam dana, bez bola, problema ili neželjenih pojava. Preparat se već koristi sa uspehom van Sjedinjenih Država, ali za upotrebu u Sjedinjenim Državama još ga nije odobrila FDA (Uprava za hranu i lekove).

PERUT

Iako ovo nije tako česta pojava, mačke mogu da imaju perut. Perut može da bude znak nadražaja kože, suve kože, alergije, infekcije, ili ozbiljnije bolesti tako da, ako Vaša mačka ima perut, možda želite da je odvedete veterinaru na kompletan pregled. Ako sa Vašim veterinarom isključite sve zdravstvene razloge, onda Vaša mačka verovatno ima običnu staru perut! Ako je tako, postoji nekoliko stvari koje pomažu da se perut svede na minimum.

- Održavajte vlažnost kože i krzna Vaše mačke. Možete povremeno da joj date MALO ulja od tune, svakih par sedmica.

- Svakodnevno četkajte mačku, ili bar nekoliko puta sedmično. Mačke imaju blizu korena dlake lojne žlezde, koje luče masnoću. Češljanjem pomažete da se ova masnoća razastre po celom krznu.

– Kupajte mačku. Ima šampona za mačke, predviđenih za suvu kožu i protiv peruti. Kupajte je jednom sedmično (ili koliko često Vam dozvoli).

67

PROBLEMI SA ZUBIMA

Jedna od najboljih stvari koje staratelj mačke može da učini da bi se uverio u opšte zdravlje svog ljubimca jeste da rutinski proverava zube, desni i usnu duplju. Mačke su, budući da ne mogu kao mi da čiste same svoje zube, izložene brojnim problemima sa zubima.

Mače počinje da dobija mlečne zube u uzrastu od 2-4 sedmice. Kada ovi postanu dovoljno oštri da povrede majku za vreme dojenja (oko četvrte sedmice), ona će početi da odbija mačiće. Zatim ove zube zamenjuju trajni, u uzrastu od 3-4 meseca. Zdrava odrasla mačka će imati 30 zuba - sekutića, očnjaka, pretkutnjaka i kutnjaka. Mačke kojima su zubi zapušteni patiće od sledećih problema:

- naslage na zubima (plak)- karijes- gubitak ili lomljenje zuba- gingivitis (bolest desni)- parodontoza- rak usne duplje

Iako neki od ovih problema ne zvuče opasno, dokazano je da bakterije iz mačjih usta prodiru u krvotok oštećujući bubrege, srce i jetru ako se ne tretiraju kroz dugi period vremena (znamo da isto važi i za ljude).

Naslage na zubima su osnovni uzročnik bolesti desni i prvi korak ka dentalnim problemima. One se sastoje od ostataka hrane, pljuvačke i bakterija. Zalepe se za povšinu zuba i mogu da se uklone jedino mehaničkim sredstvima. Ako se ne uklone pretvoriće se u zubni kamenac (kalcifikacija) već u roku od 48 časova. Kamenac može da ukloni jedino veterinar. Stoga je najbolje da uklonite naslage pre nego što postanu kamenac.

Naslage koje zaista čine štetu zubima i desnima nalaze se ispod linije desni. Bakterije u naslagama se razmnožavaju i napadaju desni i kost, pa kako infekcija nagriza ležište zuba, ovaj postaje raskliman. Mačke od slomljenih ili izgubljenih zuba mogu da dobiju gnojenje ili infekcije.

Najbolji način za izbegavanje problema sa zubima je da započnete redovno sedmično čišćenje zuba. Takođe nastojte da od samog početka (pošto je odbijeno od dojenja) hranite mače suvom hranom.

Ako posumnjate na bilo koji problem sa zubima (ili desnima), odvedite mačku veterinaru. Ako je sve u redu, bar može da obavi profesionalno čišćenje zuba.

Simptomi:

zadahgubitak apetitagubitak težinežuto/smeđe/crni zubiotečene, crvene desninedostaje zub, ili je slomljen

Tretman:

Ako ne čistite redovno zube svoje mačke, ili to nikada niste ni radili, trebalo bi da je odvedete veterinaru na prvi pregled. On će možda da je stavi pod anesteziju. Nažalost, mačke ne umeju da budu mirne za vreme čišćenja zuba. Veterinar će da očisti mački zube i ukloni sve naslage i kamenac i pregledaće joj zube i desni tražeći bilo kakve nepravilnosti.

68

Kod kuće, trebalo bi da očistite mački zube jednom sedmično. Trebalo bi da otpočnete sa ovim još dok je mačka mlada i činite to vrlo lagano, kako bi se ona navikla na čišćenje.

Mere predostrožnosti:

Redovno (sedmično) čistite mački zube. Četkica mora da bude mekana. Nabavite pastu koja nema (za mačkino shvatanje) neprijatan miris. Odlično sredstvo za čišćenje je soda-bikarbona sa malo vode. Naviknite mačku na četkicu tako što ćete da kapnete malo soka od ribe (iz konzerve, na primer) na četkicu, pa je pustite da to njuši i liže. U početku, čišćenje zuba neka traje samo nekoliko sekundi, dok ne stekne naviku. Kada mačka navikne na čišćenje zuba, pređite posle čišćenja na masažu desni. To podstiče proticanje krvi kroz desni i održava ih u dobrom zdravlju.

Koristite specijalnu, suvu hranu, jer ona se mnogo manje zadržava na zubima.

STRES

Mačke ne vole napete situacije i slabo se snalaze u njima. Za vreme velike napetosti one su mnogo podložnije bolestima (i podložne vraćanju napada bolesti od koje trenutno boluju) i mogu iznenada da počnu da ispoljavaju sledeće ponašanje:

Prskanje urinomNeprikladno pražnjenjeProblemi sa kutijom za pesakAgresivno ponašanjeGrebanjeObeležavanjeUjedanjeSkakanjeDepresija ili osamljivanjeLoše lične higijenske navike

Pokušajte da izbegnete ili da Vašem ljubimcu bar umanjite stresnu situaciju. Ponekad sama situacija ne može da se izbegne (n. pr. selidba), ali možete da umirite ljubimca za to vreme. Evo liste uobičajenih situacija koje mačkama stvaraju napetost:

PreseljenjeOdmor (mačka je svesna Vašeg odsustva i zabrinuta je)PrazniciSkupoviDeca u kućiGostiDruge životinje u kućiVeliko spremanjeRenoviranje kućePut do veterinara, ili drugo putovanjeGlasna muzika

TRAVA

Kao i ljudima, mačkama je ponekad potrebno nešto oporo da im pomogne da održe probavni sistem u zdravlju. Zbog ovog razloga mačke uživaju da povremeno jedu travu i zeleniše. To čine i kada žele da podstaknu povraćanje kojim izbacuju dlake nakupljene u želucu prilikom

69

uređivanja krzna. Omiljena im je vlaknasta trava, dugih listova, kao kod mlade pšenice. Morate mnogo da pazite da Vaša mačka, tražeći travu koju će da gricka, ne naiđe na onu koja je poprskana pesticidima, ili pak na neku od mnogobrojnih biljnih vrsta koje su otrovne za mačke.

Najbolje je da, ako ikako možete, odvojite jedan deo bašte (ili saksiju u stanu) i zasejete travu koju će Vaša mačka da gricka, a koja je za nju bezbedna. Pogodan za sejanje je ovas, koga možete da zasejete i zimi, u saksije, tako da Vaša ljubimica i preko zime ima potreban zeleniš.

MACINA MENTA

Poznato je da jedna vrsta mente („mačja menta”, Nepeta cataria) natera mačke da „polude” (slično korenu valerijane)... Pa, kako ona to deluje?

Mačja menta je trava iz prirode, iz familije mente, koja deluje kao halucinogen. Nije onda čudo što mačke „poblesave”! Ne brinite, ne stiče se zavisnost. Ako se koristi previše često, izgubiće uticaj na mačku.

Neke mačke ne ispoljavaju zanimanje za mačju mentu; međutim, većina mačaka je voli! Ako uspete da nabavite seme ove mente, možete da je uzgajate u uglu svog dvorišta. To će pomoći da Vaša maca manje luta po susedstvu, jer će biti privučena mačjom mentom i želeće da se što više zadržava pored nje.

NOSILjKE

Postoje razni tipovi nosiljki za mačke, uključujući kartonske, meke i čvrste nosiljke. Kartonske mogu da posluže jednokratno, ili za retko prenošenje. Mada ekonomične, nisu tako jake i udobne kao one druge.

Ako često prenosite Vašu mačku, verovatno bi trebalo da investirate u jači, čvrsti ili meki model. Tako Vaša mačka može da stekne naviku na istu nosiljku; a ta nosiljka će biti stabilnija i udobnija za Vašu malenu. I čvrste i meke nosiljke obezbeđuju puno „prozora” tako da mačka može da razgleda okolo. Moguće je da će Vam dozvoliti da na ovaj način mačku prevozite i autobusom.

Kada birate veličinu nosiljke, neka bude jedan i po put veća od Vaše mačke. Treba omogućiti mački da lepo legne, da se uspravi i da se okrene. Kada nabavite nosiljku, ostavite je da mačka može da je onjuši i navikne se na nju. Možete da stavite neke igračke, ćebence ili druge poznate mirise u nosiljku. Što god da uradite, neka ima za cilj da se Vaša mačka u nosiljci oseti sigurnom i „kod kuće”. Ako nabavite korišćenu nosiljku, obavezno je operite antibakterijskim sapunom i toplom vodom.

KREVETIĆI ZA MAČKE

Spavanje je definitvno mačji prioritet, jer mačke spavaju u proseku 16 časova dnevno. Zato ćete možda želeti da investirate u plišani i udobni krevetac za Vašu omiljenu macu. Naravno, mačke su ćudljive pa mogu jednostavno da „dignu nos” na lep i skupocen krevet. Međutim, većina mačaka uživa da se izležava na udobnom krevetu, danju i noću. Uočite gde Vaša mačka voli da se izležava tokom dana (i noći, ukoliko ne spava sa Vama), pa postavite novi krevet na to mesto. Svi su izgledi da će Vaša mačka voleti svoje novo mesto za spavanje.

70

Kada nabavljate krevet, neka bude mek, plišan i dovoljno veliki da Vaša mačka može potpuno da se sklupča ili pak ispruži u njemu. Mačke, za razliku od pasa, vole krevete koji imaju visoke ivice i pokrivke, gde lepo mogu da se sklupčaju.

OGRLICE

Mačke bi, kao i psi, trebalo da nose neku vrstu ogrlice sa priveskom za raspoznavanje, čak i mačke koje žive stalno u kući. Nikad se na zna kada kućna mačka može iznenada da pobegne iz kuće kroz otvorena vrata ili prozor. Tada je teško očekivati povratak mačke.

Izaberite ogrlicu i privezak koji su vrlo lagani. Ako je ogrlica teška, mačka će mrzeti ovaj novi „nakit” i verovatno će nastojati da ga na svaki način skine.

Uverite se da ogrlica pristaje mački. Ako je labava, mačka će verovatno da pronađe način da je skine, ako je tesna biće neudobna. Dobro je ako možete da umetnete dva prsta između ogrlice i vrata mačke.

Privezak treba da sadrži sledeće informacije: ime mačke (naročito ako ona zna da je to njeno ime), Vaše ime, broj telefona i adresu. Obavezno koristite ogrlicu za mačke, ne za pse. Ogrlice za mačke su napravljene tako da mačka, u slučaju da se zakači za nešto (grana drveta, ograda i sl.) može da se izvuče iz ogrlice, dok pseća uvek stoji čvrsto. Ako nameravate da kupite ogrlicu protiv buva, proverite da li je možda Vaša mačka alergična na nju (ili je možda njeno delovanje zasnovano na preparatu koji nije preporučljiv za primenu kod mačaka, jer je za njih otrovan! Vidite poglavlje „Buve i krpelji”).

TEHNIKE ODVRAĆANJA

Protivno popularnom verovanju, mačke je vrlo lako uvežbati, tako da svoje mačke možete naučiti i koja mesta u kući su van dozvoljene granice. Probajte neki od datih saveta i sa nešto truda i strpljenja Vaša mačka može biti uvežbana bolje nego bilo koji pas koga znate! Napomena: ako nastojite da zaustavite prskanje urinom, probleme sa posudom za nuždu, ili grebanje, pogledajte odgovarajuće odeljke.

1) Ako Vaša mačka skače na mesta koja smatrate neprikladnim (police, stolovi...), postavite pitanje „Da li moja mačka ima dovoljno visokih mesta?”. Možda je to zato što nema dovoljno visokih mesta na koja može da ide. Mačkama su potrebna visoka mesta za sedenje. Ako nemate mačju kulu, ili visoku grebalicu, nabavite jednu i vidite da li možete da naučite mačku da je koristi kao novo mesto za skakanje.

2) Uputite mački odlučno „ne” kada se ponaša na neželjen način. Nikada ne kažnjavajte mačku, niti prekomerno vičite ili je plašite. Ovo će samo naučiti Vašu mačku kako ste Vi vrlo „živčano” biće koga treba da se kloni i da ga ne voli. Ako često niste kod kuće ovaj metod neće biti uspešan, jer nećete uvek zateći mačku na delu, stoga neće konstantno ni dobijati odbijajuću poruku.

3) Upotrebite bočicu (neškodljivog) spreja da poprskate mačku svaki put kada se ponaša na neželjen način. Loša strana ovog postupka je što mačka može Vas povezati sa gadnim mlazom koji dobija.

4) Bacite neki predmet (lagano! Vi samo pokušavate da stavite mački do znanja da je njeno ponašanje pogrešno, ne želite da je prekomerno uplašite ili povredite), kao što je smotana čarapa, blizu mačke. To će je blago uplašiti i pomoći joj da shvati da je ponašanje koje je upravo

71

sprovela strogo zabranjeno. To istovremeno dovodi u vezu` pljusku po glavi sa čarapom, a ne sa Vama.

5) Postavite dvostranu lepljivu traku preko površine koja je nedozvoljena mački. Mačka će mrzeti taj osećaj pod šapama i prestaće da odlazi tamo.

6) Postavite aluminijumsku foliju preko zabranjene površine. Mnoge mačke mrze taj osećaj pod nogama.

7) Postavite naopako okrenute mišolovke po zabranjenoj zoni, pa ih prekrijte komadom voštane hartije ili nečim sličnim. Kada mačka pređe preko voštane hartije, biće neočekivano uplašena. Posle izvesnog vremena shvatiće da ta oblast donosi mnogo više nevolja nego što zavređuje. Ovaj metod može da bude nezgodan, zato budite pažljivi da se mačka slučajno ne uhvati u mišolovku

8) Dobro očistite oblast rastvorom koji neutrališe mirise, ako pokušavate da zadržite mačku dalje od mesta koje je označila urinom. To će ukloniti sav miris, pa mesto neće više biti zanimljivo za mačku

Upotrebom nekog od ovih trikova Vaša mačka će prestati da odlazi „preko crte” za nekih 4 - 6 sedmica. Ako ove metode ne deluju, biće potrebno da konsultujete specijalistu za ponašanje, ili Vašeg veterinara, za pomoć.

KAKO ODABRATI VETERINARA

Izbor pravog veterinara igraće vrlo važnu ulogu u budućem životu Vaše mačke. Primenite ove kriterijume koji će da Vam pomognu da odaberete pravog:

Istraživački akreditivi - Nemaju svi veterinari isti nivo znanja, ni zaleđe. Proverite gde je Vaš veterinar pohađao školu, kakav je student bio i koji način rada primenjuje, odnosno koje konferencije posećuje da bi ostao u toku sa medicinskom naukom.

Da li je Vaš veterinar ličnost - Da li objašnjava stvari? Da li je lako razgovarati sa njim, je li uglađen, pun znanja i savremen? Ne bojte se da pitate. A ako Vaš veterinar ikada izazove nelagodnost kod Vas kada treba nešto da pitate, razmotrite odustajanje od njega.

Ima li ordinacija Vašeg veterinara 24 časovno dežurstvo - Mačke se ne razboljevaju uvek od 7-15 časova, zato proverite da li je Vaš veterinar spreman da Vam pruži ovu vrstu usluge.

Da li je veterinar blizu Vaše kuće - Najgore što može da Vam se desi je da morate da idete na dugu vožnju (što može da odnese dragoceno vreme) da biste stigli do veterinara. Kada se javi hitan slučaj, ono što želite ja da Vašu mazu što pre odvedete veterinaru.

Koliki su troškovi - Ima li Vaš veterinar razumne cene? Obično dobijete onoliko koliko platite, zato se čuvajte previše jeftinih usluga. Međutim, potrebno je da pritom nađete veterinara koga možete da platite.

Kakva je sama ordinacija - Posetite ordinaciju i proverite da li je čista, organizovana i da li su tamo ljubazni. Ako osetite neprijatnost, znajte da će da je oseti i Vaša maca!

Politika - Kakva je politika Vašeg veterinara u pogledu dozvole boravka u ordinaciji za vreme pregleda i poseta ljubimcu pre i posle operacije. Dozvoljava li da posmatrate operacije? Dopušta li da uzmete učešće u negovanju i ozdravljenju ljubimca? Kakva mu je politika u vezi sa eutanazijom (neki veterinari olako predlažu eutanaziju, drugi pokušavaju sve pre nego što

72

napuste životinju) i da li se ovakva politika poklapa sa onim što Vi osećate? Sve ovo mogu da budu veoma važna pitanja na koja ćete jednom morati da odgovorite.

Pribavite reference - Pitajte prijatelje, kolege i familiju za preporuke. Ako neko kome verujete veruje određenom veterinaru, postoje izgledi da ćete i Vi moći da mu verujete.

ZNACI UPOZORENJA

Kada posetiti veterinara?

Nažalost, naši ljubimci ne mogu da nam kažu kada se loše osećaju, niti mogu sebi da zakažu pregled kod lekara. Stoga je na staratelju da uoči znake koji upozoravaju na bolest i da, ako je potrebno, odvede životinju veterinaru. Imajte na umu da su mačke veoma vešte u prikrivanju znakova bolesti. Vrlo često, dok Vi primetite da je mačka uopšte bolesna, bolest može da postane ozbiljna.

Ako se pitate da li treba da vodite mačku veterinaru, uvek je bolje pogrešiti težeći preteranoj sigurnosti. Mnoge bolesti, koje počinju kao beznačajni problemi, mogu da se preobrate u opasnost po život ako nisu tretirane blagovremeno i pravilno. A ako brinete zbog cene veterinarskog pregleda... Biće mnogo jevtinije ako mačku odvedete veterinaru blagovremeno, na prve znake bolesti, nego da čekate da se ozbiljno razboli i da se jave komplikacije.

Potrebno je da znate šta je za Vašu mačku „normalno”. Vodite računa o tome koliko često voli da jede i da pije, koliko često ide u kutiju sa peskom, da li voli da bude u rukama, da li je normalno „pričljiva” i da li često prede... Svaka mačka je različita i ono što je za jednu normalno, ne mora da bude normalno i za drugu. Poznajući normalno ponašanje svoje mačke, možete da budete sigurni da ćete uvek moći da uočite vanredno ponašanje i znake da nije sve u redu. Na primer, ako je Vaša mačka fanatično čista kada koristi kutiju sa peskom, pa iznenada počne da pravi „incidente”, možda pokušava da Vam time nešto kaže. Normalno nežna i ljubazna mačka može, kada je bolesna, da postane agresivna i obratno. Mačka koja normalno defecira jednom dnevno, može da počne to da čini svega nekoliko puta sedmično, ili može da ima malo krvi u stolici. Svaka fina promena ličnosti, ponašanja, običaja u održavanju lične higijene, igranju, hranjenju ili pražnjenju creva, koja pokazuje odstupanje od uobičajenog, može da bude znak da je Vašoj mački potrebno da je pogleda veterinar.

Da bi sve bilo teže, mačke su veoma dobre u prikrivanju znakova bolesti. Mačke mogu da prežive sa samo 1/3 bubrežnih funkcija. Takođe, mogu da prežive sa samo 20% normalnih funkcija jetre. Uobičajen simptom, koji može da prođe neproveren, je gubitak telesne težine ili apetita (obavezno nabavite tačnu vagu, prikladnu za merenje mačke i redovno kontrolišite macinu težinu). Za razliku od ljudi, mačke ne drže dijetu tako da, ako maca mršavi, nešto sigurno nije u redu. Mačka koja ne jede, počinje da razgrađuje sopstvene zalihe masti. Nažalost, mačji metabolizam je u tome loš, pa u ovakvom slučaju lako može da dođe do vrlo ozbiljne bolesti jetre, hepatičkog lipidozisa (zvanog „masna jetra”). Često mačka počne da mršavi zbog jednostavnog problema kao što je infekcija gornjih respiratornih puteva ili konjunktivitis, a pogotovu gingivitis (koji, nažalost, baš i nije jednostavan), ali ako se ovo ne proveri, mačka može da završi sa hepatičkim lipidozisom koji može da bude opasan po život.

Znaci upozorenja na moguću bolest

Gubitak apetita ili telesne težinePovećan apetit ili telesna težinaSmanjena aktivnostRazdražljivostLetargijaPojačana žeđ

73

Smanjena žeđPojačano mjaukanje ili režanjeSkrivanje i nedruštvenostBilo kakva promena ličnosti u odnosu na normalnuBilo kakva promena ponašanja u odnosu na normalnoŠepanje, ili očigledan bol dok se krećeBol od dodiraDezorijentisanostDehidracijaPromena u širenju zenica ili čudno ponašanje zenicaProblem pri korišćenju veštine kretanjaSuzne ili vodnjikave očiIzraženi treći kapciTvrd i napregnut stomakNos curiLoš zadahBuve ili krpeljiKijanjeTeško disanje ili kašaljPovišena temperatura (preko 39,4°C)Dijareja (proliv)Konstipacija (zatvor)Krv u urinuKrv u stoliciPojačano uriniranjeNapor pri uriniranju ili defekacijiJak miris urinaNeprikladno pražnjenjeRanice na kožiBlede desni i/ili ušiPovraćanjeMa kakvo gnojenjeRana koja se zagadila, ili ne prestaje da krvariGubitak krzna ili njegov loš izgledIsto važi i za povrede ili rane zadobijene u borbi, udarac automobilom i tako dalje.

ALERGIJE NA MAČKE

Alergija je možda najraširenije hronično stanje zdravlja u svetu, prema Enciklopediji Britanika, i smatra se da jedan od četvoro ljudi hronično pati od alergije. Alergija je preosetljivost, ili nenormalna reakcija, na materije koje nisu štetne za većinu ljudi. Alergija je krajnje ozbiljan zdravstveni problem, koji naglo narasta u razvijenom svetu. Materije koje izazivaju alergije zovu se alergeni ili antigeni. Činjenica je da imuni sistem uvek biva umešan, u pokušaju da nas odbrani od ovih, obično bezopasnih, materija koje čine razliku između alergijske reakcije i ma kog drugog tipa reakcije.

Osnovni biološki mehanizam iza svake alergijske bolesti je skoro identičan. Alergije mogu da se unesu u telo na četiri različita načina: kroz nos, grlo i pluća (kao kod materija nošenih vazduhom, koje udišemo); preko usta i sistema za varenje (kao kod hrane, tečnosti i lekova koje gutamo); preko materija i hemikalija koje dolaze u dodir sa našom kožom (kao biljke, kozmetika, deterdženti i t.d.) i preko tkiva pod kožom (kao što su ubrizgane vakcine, medikamenti, životinjski ujedi ili ubodi insekata).

74

Ponovljeno izlaganje alergenu prouzrokuje oslobađanje antitela, koja se prikačinju za površinu posebnih ćelija nazvanih mast ćelije (mast ćelije su te koje su odgovorne za alergijske reakcije).

Mast ćelije reaguju oslobađanjem niza hemikalija koje izazivaju širenje krvnih sudova, dok se vazdušni putevi u plućima skupljaju.

Ova vrsta imunog odgovora zatim poziva napadačke ćelije da unište materiju koja „navaljuje” na telo, koja, u stvari, uopšte NE ČINI stvarnu štetu telu.

Tako najvažnije napadačke ćelije izazivaju upalu, u nastojanju da odbrane telo od alergena, ili uočenog „napadača”. Ovaj odgovor sasvim dobro deluje kada je „materija agresor” stvarno štetna, ali je veoma opasan kada se odnosi na alergen potpuno bezopasan za nealergične osobe.

TIPOVI ALERGENA

ŠUGARCI IZ KUĆNE PRAŠINE (GRINJE): Kapi koje proizvode milioni ovih sićušnih bića, koja dele naše domove sa nama, mogu da izazovu probleme alergičnim ljudima, kao što mogu biti i najvažniji aktivator astme. Ovi paraziti posebno bujaju u spavaćim i dnevnim sobama, pošto vole tople, vlažne uslove, a žive na odbačenim ćelijama kože koje svakodnevno rasipamo.

PLESNI: Razbacujući spore u atmosferu, plesni mogu da budu isto tako i u vezi sa astmom, kao i da izazivaju polensku groznicu čak i po završetku sezone polena.

POLEN: Polenska groznica je stanje izazvano najverovatnije alergijom na polen. Od proleća do jeseni trave, drveće i korov oslobađaju stotine vrsta polena. Geografski faktor ima značajnu ulogu, kao i faktor okoline, kao što je globalno zagrevanje.

HRANA: Alergije na hranu su mnogo manje uobičajene nego što možda pretpostavljate; međutim, kod nekih ljudi mogu da prouzrokuju vrlo opasne reakcije. Posebno su kikiriki, jaja, mleko i riba poznati kao izazivači problema kod alergičnih ljudi.

LJUBIMCI: Sva toplokrvna stvorenja rasipaju alergene koji lakše od ostalih mogu da izazovu simptome astme ili rinitisa.

DODATNI UZROČNICI: Vrlo mali procenat ljudi je toliko osetljiv na izvesne ubode pčele ili ose da može da ispolji po život opasne reakcije, pa moraju potpuno da izmene način života. Ostali mogući alergeni za ljude sklone alergiji su izvesni medikamenti, hemikalije, metalni nakit, biljke, pa čak i sunčeva svetlost.

Ko i zašto dobija alergije?

Čini se da je primarni određujući faktor da li će osoba da razvije alergiju ili ne istovremeno genetski i posledica okruženja. Ako imate bliske rođake koji pate od alergije ma koje vrste, velika je verovatnoća da potičete iz „atopijske” porodice (atopija je tip preosetljivosti koju karakteriše trenutna fiziološka reakcija, sa prelaskom tečnosti iz krvnih sudova u tkiva, pod dejstvom alergena). Ovo znači da ste nasledili potencijal da proizvodite IgE (imunoglobulin E, materija koju oslobađaju pomenute mast ćelije) nivoa viših od normalnih, kao odgovor na dodir sa alergenom.

Jedini način da postanete alergični na neku supstancu je da budete izloženi toj supstanci. Često se misli da prvih nekoliko meseci života mogu da budu posebno važni u ovom smislu, isto kao i to gde odrastate. Primer koji se ponekad navodi je da će ljudi u Sjedinjenim Državama mnogo lakše da budu alergični na kikiriki, pošto je maslac od kikirikija vrlo uobičajena hrana u ovoj zemlji, dok će ljudi rođeni u Švedskoj verovatnije da budu alergični na lososa, koji se tamo jede u velikim količinama. Postoje dokazi da genetički osetljivi ljudi rođeni u sezoni polena

75

mnogo češće pate od polenske groznice. Posebno je važno za bebe iz „atopijskih” porodica da budu dojene, pošto majčino mleko štiti od razvoja alergije.

Kod naučnika postoji jasno izražena razlika između izvora alergije i izvora nadražaja. Niko, međutim, ne zna potpunu priču o tome zašto se svaka od njih razvija i o raznim oblicima koje poprimaju.

Šta su alergije na ljubimce?

Osetljivost na životinje je jedna od najčešće viđenih alergija. Mačke su te koje prouzrokuju najviše alergijskih reakcija, ali bilo koja životinja sa krznom ili perjem takođe može da postane „okidač” za simptome kao što su crvene, svrbeće, vodnjikave oči; zapušen nos; svrab u nosu; kijanje; otežano disanje; hronična upala grla, ili svrab u grlu; kašalj, teško disanje, ili svrab kože.

Smatra se da je alergen na koji osetljivi ljudi najčešće reaguju supstanca Fel d 1, koja se stvara u lojnim i pljuvačnim žlezdama mačke (Fel d 1 skraćeno od Felis domesticus, t.j. domaća mačka). Perut, koju životinje neprestano rasipaju u okolni prostor, sastoji se od sićušnih, mikronskih čestica koje se lepe na nameštaj, zavese i tapete i mogu da stvore problem alergičnim ljudima. Čestice Fel d 1 koje lebde u vazduhu iste su veličine kao kapi lekova za bronhije koje stvaraju inhalatori sa ciljem da prodru u bronhijalne membrane... tako da nije nikakvo čudo što alergija na mačke može da dovede do astme!! Fel d 1, koja dolazi od masnih sekreta (loj), može da se zadrži mesecima, pa i godinama nakon što je mačka napustila određeni prostor. Zanimljivo je da ženke rasipaju MANJE količine alergena nego mužjaci, a opet kastrirani mužjaci rasipaju znatno manje alergena od nekastriranih. Novija istraživanja su pokazala da, nezavisno od rase ili pola mačke, mnogo više ljudi reaguje na mačke tamne dlake.

Kako živeti sa alergijom?

Pretpostavlja se da je posedovanje ljubimca dobro za Vas... Na kraju, istraživanja su pokazala da staratelji ljubimaca žive duže od drugih ljudi, verovatno zato što briga o ljubimcu umanjuje napetost svakodnevnog života. Naučnici su postigli dramatičan napredak u razumevanju i tretmanu alergena nošenih vazduhom. Važno je zapamtiti da su alergije kumulativne; znači, izgrađuju se. Ljudi mogu da imaju različite stepene osetljivosti na različite alergene. Prašina, plesan, polen, boja, parfemi, kozmetika i mnoge druge supstance mogu da pokrenu reakciju, a da li osoba ima ili nema simptome, zavisi od toga koliko mnogo ovih alergena postoji u njenom okruženju u određenom trenutku. Upamtite da je ovo faktor koji se stalno menja, koji zavisi od mnoštva uslova koji postoje u kućnom ambijentu.

Ima smisla, dakle, da se smanji izlaganje ostalim alergenima koji pokreću napade kod ljudi koji su alergični na svoje ljubimce. Svaka alergična osoba ima prag tolerancije koji je jedinstven za nju, a iznad koga se javlja akutna alergijska reakcija. Sve dok je Vaša ukupna izloženost ispod tog praga, nećete imati reakciju. Ponekad je posedovanje ženke, ili kastriranog mužjaka, dovoljno da održi alergen ispod praga osetljivosti. Mnogi ljudi alergični na mačke vremenom su postali „imuni” na alergijske simptome koji potiču od njihovih sopstvenih mačaka; međutim, i dalje su alergični na ostale mačke.

Stvari koje možete da uradite u kući da biste smanjili izloženost: Obzirom da se alergeni koji potiču od mačaka raznose kroz vazduh i prodiru svuda po kući, možete da uradite nekoliko stvari koje će smanjiti rezervoare alergena. Smanjite količinu tepiha u kući, posebno u spavaćoj i sobi za boravak... naučite da volite drvene podove! Prekrijte dušeke i jastuke nepropusnim prekrivačima i smanjite broj presvučenog nameštaja, posebno u spavaćoj sobi. Neka neko drugi usisava prostorije, ili koristite usisivače sa efikasnim filterima.

Šta sa lekovima protiv alergije? Postoje mnogi novi lekovi (bez neprijatnih uzgrednih efekata), kao što su steroidni sprejevi za nos, koji smanjuju alergijske upale u nosu i pomažu smanjenju bronhijalnih upala koje dovode do kašlja, teškog disanja i stezanja u grudima.

76

Plus, sada postoji i nekoliko proizvoda koji se primenjuju na same mačke, koji smanjuju perutanje i rasipanje alergena.

Injekcije

Mada ne kod svakog, primećuju se značajna poboljšanja kod oko 80% ljudi koji se podvrgnu imunoterapiji. Nedostatak je što je ovaj postupak naporan, jer se injekcije daju dva puta sedmično u periodu od šest meseci, zatim na svake tri do četiri sedmice u toku tri do pet godina. Nažalost, zbog prirode terapije, česte su neželjene reakcije, mada su ozbiljne neželjene reakcije veoma retke. Ovo je zbog toga što je serum koji dobijate u injekcijama sačinjen od ekstrakta materija na koje ste alergični. Stoga, mada ova imunoterapija nije lek za alergije, smatra se da je efektna jer tretira uzrok alergijske reakcije, ne samo simptome.

Kupajte mačku! Nova studija, načinjena u Centru za astmu i alergijske bolesti Univerziteta Virdžinije (u Šarlotsvilu), ukazuje da često kupanje mačke umanjuje rasipanje alergena (Fel d 1). Kupanje treba obavljati svake dve do četiri sedmice. Kupanje sapunom i vodom, gde mačku polivate, smanjuje za 44% protein koji izaziva alergiju, dok kupanje tako što je mačka cela u vodi smanjuje ovaj protein za 79% u sedmici posle kupanja.

Sintetička epitopska* vakcina: Vakcina se sastoji od dva peptida amino kiseline 27, dobijenih iz Fel d 1. Većina pacijenata u studiji (71%) pokazala je poboljšanje, a naknadna studija je pokazala da je 75% ovih ispitanika to poboljšanje zadržalo tokom perioda od sedam i po meseci.

Molekularni biolozi su klonirali mnoge glavne alergene i identifikovali su specifične T-ćelijske epitope koji su u vezi sa čovečjim imunim reakcijama. Ovo je rezultovalo povećanim razumevanjem alergijskih reakcija i uloge koju T ćelije igraju u ovim reakcijama. Epitopska vakcina predstavlja novi pravac i nadu u terapiji protiv alergija.

*Epitop: materija koja određuje antigen (trodimenzionalni šablon na delu površine antigena). Prepoznaju ga limfociti.

ZOONOZE

Zoonoze, takođe zvane i „zoonotičke bolesti”, su bolesti koje mogu da budu prenete sa životinja na čoveka. Većina bolesti su specifične za pojedine vrste. Ljudi ne mogu da se zaraze mačjim gripom, uprkos legendama koje tvrde suprotno. Većina zoonotičkih bolesti može da se izbegne dobrom higijenom - dezinfekcija zagađenih površina, pranje ruku posle dodirivanja zagađenog materijala (i samih mačaka) i nošenje gumenih rukavica da bi se sprečilo prodiranje zaraznih materija kroz rane na koži. Većina ovih bolesti nisu ozbiljna pretnja za čoveka i lekar ih jednostavno tretira. Nekolicina je opasnija, naročito za osobe slabog imunog sistema, dok je samo mali broj nesporno opasan, na primer besnilo.

Uobičajeni primeri zoonoza su toksoplazmoza (protozoa), psitakoza (virus) i dermatofitoza (gljivica). Toksoplazma je protozoa koja sa mačaka, ali i mnogih drugih izvora, može da se prenese na ljude. Trudnica koja dobije toksoplazmozu rizikuje da rodi bebu sa urođenim nedostacima. Psitakoza je infekcija gornjih disajnih puteva, koja se obično dobija od papagaja. Infekcija hlamidijom kod ptica, kod ljudi može da izazove zapaljenje pluća. Mada se kod zdravih odraslih osoba jednostavno leči, zapaljenje je opasno za vrlo mlade, vrlo stare i one čiji imuni sistem je slab. Psitakoza takođe kod mačaka izaziva hlamidijske infekcije očiju i disajnih organa. Dermatofitoza je gljivično kožno oboljenje koje je za većinu ljudi pre razdražujuće nego li opasno, mada može da izazove i krastavost (zbog stalnog češanja) i može da bude značajno kod osoba slabog imuniteta.

Ovo je kratak i jednostavan vodič kroz zoonotičke bolesti koje mogu da se prenesu sa mačke na čoveka, koji je namenjen starateljima. Više informacija o svakoj od ovih infekcija

77

možete dobiti pretraživanjem Interneta. Ako ste zabrinuti, Vaši veterinar i lekar daće Vam informacije. Opasne zoonoze su ipak vrlo retke! Mnogi staratelji su verovatno imali neke zoonotičke bolesti, uopšte ne primećujući simptome.

GLJIVIČNE INFEKCIJE

Gljivične infekcije ljudi su začuđujuće uobičajene: ustobolja, atletsko stopalo i t.d. U ovom članku, zanima nas samo gljivično oboljenje dermatofitoza, koje može da se prenese sa mačke na čoveka.

Dermatofitoza

Ovo je verovatno najuobičajenija zoonoza mačaka. Veterinari koji tretiraju mačke sa ovom bolešću navikli su da viđaju staratelje sa crvenim, krastavim, svrbećim flekama na koži. Mada se ova bolest još naziva i „prstenasti crv” (engleski ringworm), nije u pitanju crv već gljivica; ona normalno izaziva kružne krastave ozlede (koje često svetle fluorescentnim svetlom pod ultraljubičastom lampom). Neke vrste ne svetle, pa moraju da se rasejavaju u laboratoriji da bi se dobila dijagnoza. Na nesreću (staratelja), čak do 40% mačaka može da ima ovu gljivicu, ne pokazujući ikakve simptome.

Velika je neugodnost iskoreniti spore iz domaćinstva. Tretman mačke sprovodi se obično tabletom (ponekad prskanjem tečnošću, ili kupanjem). Tretman ljudi je obično kremama protiv gljivica. Ljudska verzija se verovatno od strane staratelja često pogrešno zamenjuje za ekcem, pa ostaje netretirana.

BAKTERIJSKE INFEKCIJE

Bakterije su obično sekundarni infektivni uzročnici koji prate virusne ili mikobakterijske infekcije. Bakterije mogu da se nađu u dijareji, koja je efikasno sredstvo za prenošenje zaraze (čvrste stolice zakopane u pesku su manje zarazne). Uobičajene zoonotičke bakterije uključuju vrste kampilobakter, streptokoke i stafilokoke; uglavnom reaguju na antibiotike. Međutim, neki odgajivači mačaka sada rutinski daju svojim mačkama antibiotike, u pokušaju da umanje bolesti u uzgajivačnici. Ovo vodi u stvaranje vrsta bakterija koje su otporne na antibiotike. Sa problemima otpornih bakterija već su se sreli u industrijskoj proizvodnji stoke i živine, izazvanim prevelikim brojem životinja na premalom prostoru i davanjem „preventivnih” antibiotika.

Mačji konjunktivitis može da bude izazvan mnogim stanjima, uključujući bakterijske ili virusne infekcije; konjunktivitis izazvan stranim telom može da vodi u sekundarnu bakterijsku infekciju. Pošto neke od ovih klica takođe mogu da zaraze i ljude, mudro je razmotriti osnovnu higijensku predostrožnost kada ste u dodiru sa mačkom koja ima konjunktivitis. Većina slučajeva se lako tretira, kako kod mačaka tako i kod ljudi, kapima ili mastima za oči koje često sadrže isti aktivni sastojak!

Uporne streptokokne infekcije kod mačaka mogu kod staratelja da izazovu tonzilitis i faringitis.

Pasterela (Pasteurella) je verovatno najuobičajenija bakterijska zoonoza, koju u ustima nosi i do 75% mačaka. Rane od ujeda mačke uvek treba pažljivo očistiti antiseptikom ili antibiotičkim sredstvom, pa namazati antibiotičkom mašću. Ma koji znak upale rane, trajnije oticanje ili temperaturu, treba prijaviti lekaru, jer mogu da budu potrebni oralni antibiotici. Većina zdravih odraslih osoba podneće ujed bez tretmana; ali Vi ne želite da rizikujete zdravlje.

Salmonela (Salmonella) je više prisutna u fekaliji mačaka hranjenih sirovim mesom, ili onih koje love divlje ptice. Infekcija sledi put fekalija-usta (čistite kutiju za pesak i počešete usnu ne perući prethodno ruke).

78

Bartoneloza

Zove se još „bolest mačjeg grebanja”. Izaziva je bakterija Bartonella henselae (ranije zvana Rochalimaea henselae). Bakteriju prenose mačje buve. Izaziva ozlede limfnih čvorova i može da bude vrlo ozbiljna kod osoba sa slabim imunitetom. Kod zdravih mladih ljudi terapija antibioticima obično dovodi do izlečenja, bez komplikacija. Čišćenje bakterija kod zaraženih mačaka može da zahteva dugotrajnu primenu antibiotika, a mačka može beskrajno da bude stalno ili povremeno zaražena. Proučavanja u Sjedinjenim državama pokazala su da 20-40% mačaka nose ovu bolest. Ovaj procenat će biti drugačiji u drugim zemljama, zahvaljujući tome kakvi su običaji u držanju mačaka. Bolest je prvi put opisana 1950. godine i pobudila je značajnu pažnju u sledećih dvadeset godina, sa stotinama prijavljenih slučajeva u medicinskoj literaturi. Rani pokušaji da se utvrdi uzročnik bolesti su bili neuspešni i dijagnoza je pravljena na kliničkim kriterijumima, kao što je limfadenopatija i istorija kontakta sa životinjom, pozitivni rezultat testa kože, negativni laboratorijski nalazi za druge uzroke limfadenopatije i/ili karakteristična histopatologija biopsije limfnih žlezda. Kod zdravih ljudi, bolest se obično svodi na samoograničenu infekciju i obično se dijagnoza postavi prekasno da bi se preduzela ma kakva akcija (t.j. telo već drži stvar pod kontrolom u vreme kada doktor uzme uzorke).

Postoji bar osam vrsta bakterije Bartonella od kojih se za četiri (B. bacilliformis; B. elizabetbae; B. henselae i B. quintana) zna da izazivaju bolest kod ljudi. B. henselae se smatra uzročnikom „bolesti mačjeg grebanja”, mada francuske studije ukazuju i na B. quintana. Bartonella je uspešan parazit velikog broja sisara utoliko što obično ne izaziva efekat bolesti kod domaćina. Bolest se vidi samo kada dospeju u pogrešnog domaćina (t.j. u čoveka). Teško da su mačke jedini izvor zaraze. Drugi mali sisari nose Bartonella bakteriju, ali ljudi češće imaju kontakt sa mačkama nego sa drugim nosiocima tako da krivica uglavnom pada na mačke. U 10% slučajeva bolesti, nije bilo kontakta sa mačkom.

Heliobacter pylori

Heliobacter pylori nalazi se takođe i kod mačaka. Ovaj organizam izaziva želudačne čireve kod ljudi i spona mačka-čovek izazvala je paniku među starateljima mačaka sredinom 1990. Nalazi se u želucu. Nagoveštava se da može da se prenese na ljude ako mačka šeta po površini za pripremanje hrane, a ne izvrši se dezinfekcija pre nego što se hrana priprema. Preporučuje se jednostavna higijena, uključujući zadržavanje mačaka dalje od stolova i sl., mada nije poznato koji procenat mačaka nosi ovu bakteriju.

Campylobacter

Campylobacter jejuni je normalna crevna flora kod mnogih mačaka, koja buja kada su prisutni crevni paraziti, posebno kod mačića. Glavni izvor zaraze i za ljude i za mačke je preko nedokuvanog živinskog mesa. Mada retko ozbiljna kod ljudi, za decu predstavlja veću opasnost, kao i za starije i osobe sa smanjenim imunitetom. Simptomi su: dijareja (uvek); temperatura, drhtavica, a može da se javi i povraćanje. Preventiva se sprovodi nošenjem rukavica kada se radi sa mačjim fekalijama, i sprečavanjem dodirivanja oblasti lica telima sumnjivih mačića. Tretman je retko potreban, ali ako primetite simptome, obratite se lekaru.

PROTOZOE

Mačje vrste kokcidije i đardije ne čine se zaraznim za ljude. Đardija izaziva dijareju kod mačaka i treba biti normalno predostrožan kada se obavlja čišćenje; mačke i ljudi se normalno zaražavaju sa istog izvora (zagađene vode), a ne jedni od drugih. Pažnja medija je ponekad usmerena na toksoplazmu, vrstu protozoe koja može da izazove ozbiljne nedostatke kod još nerođenih beba. Toksoplazmozu, bolest mačaka i drugih vrsta sisara, izaziva protozoa Toxoplasma gondii. Protozoe su jednoćelijske životinje i, mada je infekcija toksoplazmom prilično česta,

79

stvarna bolest koju ovaj parazit izaziva je relativno retka. Toksoplazmoza je detaljno opisana u poglavlju „Crevni paraziti”.

MIKOBAKTERIJE

Tuberculosis

Mikobakterija tuberculosis i njoj srodne mikobakterije koje izazivaju tuberkulozu mogu da zaraze mačke i da se prenesu na ljude. To je posebno opasno za ljude sa slabim imunim sistemom, n.pr. sa sidom (virus HIV). Pošto kod mačaka nema potpuno efikasnog tretmana, preporučuje se eutanazija, da bi se smanjio rizik za ljude. To je, međutim, kod mačaka retka bolest.

VIRUSI

Većina virusa su krajnje specifični za vrstu. Mačji virus gubitka imuniteta, mačji infektivni peritonitis i virus mačje leukemije ne mogu da izazovu bolest kod ljudi. Mačka ne može da dobije čovečju kijavicu, mada postoje indicije da pseća infekcija koronavirusom može kod mačaka da podstakne infektivni peritonitis, a čovečji grip može da zarazi mačke. Kao i besnilo, postoji nekoliko mačjih virusnih infekcija koje mogu da izazovu bolest kod ljudi.

Rotavirusi izazivaju dijareju kod brojnih vrsta; infekcija je obično prolazna i izlečiva lekovima protiv dijareje. Rotavirusi mogu da prelaze sa vrste na vrstu i mada se pogođene mačke ne smatraju zaraznim za ljude, trebalo bi nositi gumene rukavice, dezinfikovane zbog predostrožnosti, kada se čiste površine zagađene dijarejom.

Besnilo

Besnilo je virusna infekcija koja se širi putem pljuvačke, t.j. preko ugriza ili preko pljuvačke koja dospe na otvorenu ranu. Napada centralni nervni sistem izazivajući mnoge simptome (uključujući promene u ponašanju) i skoro uvek je kobno. Dokumentovani slučajevi oporavka kod ljudi su krajnje retki. Nosioci postoje, ali su neuobičajeni. Postoje vakcine za mačke i za ljude, ali takođe se zahteva i tretman posle izlaganja zarazi. Divljim životinjama mogu da se daju oralne vakcine, da bi se ograničilo širenje među sisarima. Zaražena životinja koja je ujela čoveka mora da se ubije i donese na nekropsiju, da bi se utvrdilo da li je bila zaražena besnilom. Zaražene mačke uglavnom ispoljavaju pasivni oblik bolesti i retko počinju da ujedaju u besu (klasična slika bolesti), stoga prenošenje sa mačke na čoveka nije uobičajeno.

Mačja leukemija

Potencijalna prenosivost ovog virusa rasvetljena je 1994. na univerzitetu Kembridž, u radu koji je u vezi sa virusima izazivačima raka. Kod mačaka, virus mačje leukemije izaziva leukemiju, limfomu (rak), anemiju i slabljenje imuniteta. Većina mačaka umire zbog slabljenja imuniteta. Prema veterinarskim podacima iz 1989. godine, u Velikoj Britaniji je oko 18% bolesnih i 5% zdravih mačaka bilo pozitivno na ovaj virus.

Postavljeno je pitanje da li je limfoblastična leukemija kod dece bila izazvana ovim virusom. Činjenice su sledeće: prvo, virus se među mačkama prenosi bliskim kontaktom. Drugo, virus u laboratorijskim uslovima može da zarazi i da se razmnožava na ćelijama drugih vrsta - u laboratoriji, virus je bio sposoban da se razmnožava u čovečjim ćelijama koštane srži. Treće, prijavljeni su mnogi slučajevi raka ili leukemije kod ljudi i istovremeno kod njihovih ljubimaca. Virus se u velikim količinama nalazi u pljuvačci, krvi i urinu zaraženih mačaka. Zarazan je među mačkama koje žive u bliskom kontaktu, a prenosi se lizanjem, grebanjem i ujedima. Mačke takođe mogu da ližu, ogrebu ili ugrizu čoveka, izlažući ga tako virusu. Može li virus da se razmnožava u čovečjem tkivu van laboratorije?

80

Postoje tri vrste, ili podgrupe, virusa mačje leukemije: A, B i C. 1993. je demonstrirano da podgrupe B i C mogu da rastu u ćelijama čovečje koštane srži. Među mačkama, virus se širi preko podvrste A. Podvrste B i C se javljaju mutacijom ili rekombinacijom podvrste A, ali nisu lako prenosive među mačkama. Mada su ova dva tipa (B i C) u petrijevim posudama naterana da pređu barijeru među vrstama, oni su relativno nezarazni i nema dokaza da do zaraze može da dođe u prirodi.

Slučajevi jednovremenog oboljevanja od limfoma ljudi i njihovih ljubimaca smatraju se koincidencijom. Imunološki (serološki) testovi nisu pružili dokaze o prenosivosti virusa sa mačke na čoveka, niti su pacijenti sa različitim malignim tumorima imali antitela za ovaj virus.

Sva ova ispitivanja imala su mali broj uzoraka, ali kada se posmatraju zajedno, nema dokaza da virus mačje leukemije može da zarazi ljude.

Mačji virus gubitka imuniteta (mačja sida)

Ovaj virus se od humanog virusa razlikuje virološki, patološki i epidemiološki. Mada nema dokaza da ovaj virus može da zarazi ljude, preporučuje se da osobe sa potisnutim imunitetom smanje kontakt sa zaraženim mačkama. Rizik se, ipak, smatra krajnje malim i za većinu pacijenata koristi od druženja sa mačkom daleko prevazilaze ma koji rizik.

Hlamidija i psitakoza

Kod mačaka hlamidija izaziva konjunktivitis i, ređe, simptome respiratornih (disajnih) poremećaja. Kod ljudi može da izazove zapaljenje pluća; međutim, infekcija kod ljudi (psitakoza) je uglavnom od papagaja i ostalih ptica u kavezima.

Boginje

Mačje kravlje boginje (Vaccinia) su neobičan virus, koji kod mačaka izaziva ozlede kože. Ne postoji vakcina i tretman se sastoji od primene antibiotika zbog sekundarnih bakterijskih infekcija. Mačke su izvor gotovo polovine svih zaraza kravljim boginjama kod ljudi; u Velikoj Britaniji godišnje ima dva do tri prijavljena slučaja kravljih boginja. Prenošenje sa mačke na čoveka može da se spreči osnovnim higijenskim merama. Kod ljudi se infekcija obično ograniči na pojedinačnu ozledu na ruci ili licu (posle diranja zaraženom rukom).

SPOLJAŠNJI PARAZITI

Izvesni paraziti mogu da se prenesu sa mačke na čoveka. Najuobičajenije su buve. Neki ljudi su osetljiviji na ujede buva od drugih. Krpelji, za razliku od buva, ne napuštaju mačku za koju su zakačeni.

CREVNI PARAZITI

Larve nekih crevnih parazita mogu da prodru u organizam čoveka. Larve gliste Toxocara cati mogu da prodru u organe, a larve gliste Ancylostoma prodiru pod kožu, gde izazivaju upale.

SLOBODNJAK ILI KUĆNA MAČKA?

Ne možemo da poreknemo da mnoge mačke uživaju napolju (dok neke mrze spoljni svet, a druge za njega ne pokazuju zanimanje). Mačke, koje kretnja uzbuđuje, vole da sede i

81

posmatraju ptice koje preleću, gledaju bube kako se kreću, travu i drveće koji se lelujaju na vetru, da se sunčaju, a ko još može da zaboravi mnoštvo mirisa koji postoje napolju? Niko neće da porekne da mnoge mačke procvetaju napolju, jer spoljni svet je mesto gde je akcija. Sa druge strane, ne može da se porekne da ima ne malo opasnosti koje vrebaju slobodnjaka. A suočeni sa ovim opasnostima, moramo da se zapitamo da li je mačkama zaista potrebno da budu napolju i da li ono što dobijaju od spoljnog sveta ima veću težinu od opasnosti?

Mada o mačkama često mislimo kao o minijaturnim „divljim životinjama”, rođacima lavova i tigrova koji mogu da se brane u spoljnom svetu, treba da shvatimo da smo pripitomili obične domaće mačke. Njihovo pripitomljavanje nije trajalo onoliko dugo kao pripitomljavanje pasa, zato u našim kućnim mačkama još uvek možemo da vidimo ostatke „velikih mačaka”, ali kroz godine pripitomljavanja odgajili smo mačke koje su izgubile mnoge „divlje osobine”, kako bi postale bolji ljubimci. Ovim su naše mace ljubimice izgubile mnoge prirodne instinkte potrebne za preživljavanje u spoljnom svetu. Pogledajte na primer lovački instinkt. Ljudi često misle da je njihovim kućnim mačkama, kao i divljim, potrebno da lutaju ili love. Divljim mačkama, pravim grabljivcima, potrebno je lutanje da bi lovile i ubijale, ali one ubijaju jedino ono što će da pojedu. Pripitomljene mačke lutaju iz zabave i zbog igre, a kada love onda veoma retko, ako uopšte to čine, pojedu svoj plen. To je znak da su, mada uživaju u lutanju i lovu, izgubile instinkt ili „potrebu” za tim.

Kućne mačke su takođe izgubile mnogo od svog prirodnog imuniteta prema izvesnim bolestima kojih ima u spoljnom svetu. Dovoljno je zanimljivo da mnoge velike mačke u Africi imaju pozitivne testove na FIV („mačja sida”), ali retko, ako je to uopšte i moguće, vidite veliku mačku koja pati od posledica virusa ili bolesti. Zašto? Zato što su se njihova tela prilagodila životu sa virusima, tokom stotina i hiljada godina življenja sa njim u divljini. Pa zašto je FIV tako veliki problem za naše kućne mačke? Zato što su izgubile otpornost prema ovom virusu u procesu pripitomljavanja. Uočite, molim Vas, da se FIV najčešće viđa kod slobodnjaka, zato što se prenosi putem krvi (uglavnom preko rana od borbi).

Postoji razlog što kućne mačke žive u proseku 12-15 godina, dok slobodne žive prosečno samo dve godine. Ove se sreću sa opasnostima da nestanu, budu izložene obesti ljudi i dece, automibilima na ulici, klopkama, otrovnim materijama ili biljkama koje mogu da pojedu ili popiju, drugim mačkama i drugim životinjama sa kojima mogu da se bore. Kod slobodnjaka, srećemo se sa najčešćom pojavom bolesti kao što su virusni gubitak imuniteta („mačja sida”), infektivna leukemija i infektivni peritonitis, a ovo su bolesti od kojih nema leka. Iako su neki slobodnjaci srećni da požive do svojih desetak godina, to nažalost nije pravilo, pa većina slobodnjaka umre u mladosti, bolnom smrću od povreda, bolesti ili trovanja.

Pogledajmo, međutim, drugu stranu medalje: zagovornici držanja mačaka napolju protestuju kako je surovo držati mačke unutra gledajući ih kako zure kroz prozor, želeći da budu napolju gde ima tako puno zabave. A i da je neprirodno držati ih unutra. Ali medicinske, faktičke i statističke činjenice pokazuju da, iako držanje mačke napolju ima jednu moguću prednost (zabavu kroz igru napolju), ima i bezbroj nedostataka, a takođe nema ni dokaza koji bi poduprli tvrdnju da je mačkama iz bilo kog razloga potrebno da budu napolju. Nalazi takođe pokazuju da većina mačaka toliko uživa da bude napolju zato što je unutra prilično dosadno (a mnogi staratelji ne provode dovoljno kvalitetno vreme sa svojim ljubimcem), a ne zbog prirodne potrebe. Stoga se potrudite da Vaša kuća mački bude podjednako zanimljiva kao što bi joj bilo napolju. Igrajte se sa njom bar 2 časa dnevno i neka uvek bude pri ruci puno igračaka, kula za penjanje i grebalica, tako da mačka može da se zabavlja i kada se ne igrate sa njom.

Postoji razlog zbog koga se većina stručnjaka za mačke, veterinara i ljubitelja mačaka slažu da je držanje mačke u kući ukupno bolje za zdravlje i sigurnost životinje. Prvi neprirodni korak bio je pripitomljavanje mačke, a sada kada smo ih pripitomili, treba da snosimo odgovornost za njih, kao što činimo sa psima. Ali šta sa mačkom koja izgleda zaista uživa u izlascima, ili starateljem koji kaže da je njegova mačka drugačija i da joj je potrebno da bude

82

napolju? Postavimo ovo pitanje: „Da li držanje mačke unutra znači da ona nikada ne može da uživa u spoljnom svetu?” Svakako ne!

Jedan kompromis je da se napravi ograđeni prostor unutar dvorišta, tako da to postane bezbedna, ograđena luka. Upamtite da je glavni problem sa puštanjem mačke da tumara uokolo taj što će da se susreće sa opasnostima od drugih životinja, bolesti, povrede, ljudi i automobila. Stoga, ako je dvorište ograđeno tako da mačka ne može da ga napusti, a ni druge životinje ne mogu da uđu, Vi imate savršeni kompromis. Vaša mačka sada može da uživa u čarima spoljnog sveta, a pri tom je bezbedna i zdrava. (Po vrhu ograde treba postaviti pletenu žicu nagnutu prema unutrašnjosti pod uglom od 45 stepeni, na isti način je treba postaviti oko drveća koje je blizu ograde, da mačka ne bi mogla da ode koristeći drvo za preskakanje.)

Takođe, ako imate balkon, možete da postavite neke biljke (vodite računa da nisu otrovne), macinu travu, igračke i kulu za penjanje, stvarajući tako mini dvorište za Vašeg ljubimca. Ovo će da joj omogući da na bezbedan način onjuši mirise, proširi vidike i da se sunča.

Na kraju, ako živite u stanu, pa nemate dvorište a ni balkon, možete mačku da izvodite u šetnje parkom. Možete da je naučite da šeta sa „amovima”. A ako zna svoje ime i uvek je spremna da dođe kad je pozovete, možete da je šetate i bez amova. Vodite računa da ne naleti na druge životinje, posebno pse!

Da podvučemo: postoje faktički i statistički dokazi da ima previše opasnosti koje potiču od dopuštanja mački da luta uokolo kad poželi, bez pratnje i kontrole, da bi bilo vredno biti slobodnjak. Baš kao što ne biste pustili dete da besni po gradu sa ljudima koje slučajno sretne, ali puštate ga na okupljanje u kući bliskog prijatelja, tako isto možete da pustite mačku u šetnju ako će to da bude po bezbednom prostoru kao što je dobro ograđeno dvorište, balkon, ili da je Vi sami izvedete u šetnju po parku. Kao staratelj, morate da shvatite da su mačke pripitomljene i da Vi snosite odgovornost za njihovu bezbednost, dugovečnost i zdravlje, isto kao i za njihovu sreću. Iako bismo u savršenom svetu mogli da pustimo naše mačke da uživaju u slobodnom tumaranju i činjenju što im je drago, moramo da budemo realistični i da shvatimo opasnosti od takvog postupanja, tako da pronađemo kompromis koji ih čini srećnim i bezbednim.

KAKO ODREDITI POL MAČETA

Jedno od osnovnih pitanja koje ljudi postavljaju kada nabave mače (osim ako ga nisu nabavili u prodavnici ljubimaca gde im je to rečeno), jeste da li je u pitanju dečak ili curica! Pa, kako da odredite pol mačeta?

Najlakši način je da pokušate da uočite testise. Ako ih vidite, jasno je da je to momak! Međutim, ako je mače vrlo mlado, možda se oni još ne vide. Stoga je najbolji način za utvrđivanje pola da se izmeri rastojanje između dva otvora (anus/vagina ili anus/penis).

Vagina kod ženke će biti više vertikalni prorez nego što je to otvor za penis kod mužjaka i biće dosta bliži anusu. Penisov otvor će biti okrugliji i biće dalje od anusa. Stoga mužjakovi delovi izgledaju kao : (dvotačka) i prilično su udaljeni, dok ženkini izgledaju kao ; (tačka-zarez).

KAKO ODREDITI STAROST MAČETA

Starost mačića možete vrlo približno da odredite na nekoliko načina. Ako još uvek imaju svoju pupčanu vrpcu, verovatno su stari između 1 i 3 dana. Ako su im oči još uvek zatvorene, stari su verovatno manje od 10 dana. Sa 10 dana oči bi trebalo da su otvorene. Otvorite

83

im usta i pogledajte zube. Vidite li vrškove koji se pomaljaju? Oko 2 sedmice. Pokušavaju li da stoje? Verovatno 2 do 3 sedmice. Počinju li da se igraju? Starost im procenite na 4 sedmice.

POREĐENJE STAROSTI MAČKE I ČOVEKA

Mačke, nažalost, žive kraće od nas. Videli ste, verovatno, da se u nekim tekstovima u ovoj knjižici pominje da prosečni život kućnih mačaka traje 16-17 godina. Najduže je poživela jedna šarena gospođa maca, mislim da je to bilo u Velikoj Britaniji, i to pune 34 godine!

Imajući ovo u vidu, sigurno ste se bar nekada zapitali koliko bi to godina imala Vaša maca „prevedeno” u čovečje godine. Čuli ste od mnogih da jedna mačja godina vredi 7 čovečjih. Pošto stvar nije tako jednostavna, evo tabele koja Vam pomaže da odredite ljudske godine Vaše mace (isto važi i za pse). Podatke je obezbedio kalifornijski univerzitet „Dejvis”, a zasnovani su na činiocima koji su povezani sa starošću, kao što su rast zuba i kostiju i polna zrelost.

Starost mačke ili psa Odgovarajuća starost čoveka

3 meseca 5 godina

6 meseci 10 godina

1 godina 15 godina

2 godine 24 godine

Za svaku sledeću godinu ... ... dodati 4 godine

18 godina 88 – 91 godina

20 godina 91 – 96 godina

21 godina 96 – 106 godina

MALE ZANIMLJIVOSTI

Čulo mirisa mačke je 14 puta jače od našeg.U svojim telima mačke imaju 244 kosti, oko 40 više nego čovek.U svakom uhu mačka ima 32 mišića.Mačkama se znoje samo jastučići na šapama.Mačke nisu lovci po prirodi. Tome ih uče njihove majke.Ženke mogu da dostignu zrelost za samo 5 meseci, mužjaci za 9 do 12.Mačke razlikuju boje, ali znatno slabije od čoveka.Brkovi mački služe da proceni da li je prolaz dovoljno širok za nju.Najveći broj novorođenih mačića u jednom nakotu iznosio je 19.Mačka i čovek u mozgu imaju identične oblasti odgovorne za emocije.Naučno je dokazano da milovanje mačke snižava krvni pritisak.Ako je mačka uplašena, smirićete je stavljajući joj ruku preko očiju i ušiju.

84

85

BUVE I KRPELJI

BUVE

ŽIVOTNI CIKLUS, ANATOMIJA I PRENOŠENJE BOLESTI

Buve su insekti koji pripadaju redu Siphonaptera, što znači da su beskrilni. U svetu postoji preko 2000 vrsta buva. Vole odvojeni život i ne ukrštaju se. Buve imaju veliki uticaj na životinje (i ljude) zbog bolesti koje prenose. Neke od najvažnijih vrsta su:

Xenopsylla cheopis je poznata kao pacovska buva i prenosilac je bubonske kuge. Poznata kao „crna smrt”, bubonska kuga je u srednjem veku usmrtila 200 miliona ljudi. Ime „pacovska buva” znači da je pacov najomiljenija hrana, ali može to da bude i Vaš pas, ili Vi. Ni mačke nisu bezbednije.

Echidnophaga gallinacea je poznata i kao tropska kokošja buva. Gozbe najradije priređuje na pticama, ali takođe zna da obeduje i na životinjama.

Pulex irritans je čovečja buva. Malo je čudno, ali voli i svinje. Međutim, ako joj nisu dostupni ni ljudi ni svinje, gozbu će da napravi na psima i mačkama.

Ctenocephalides felis je buva domaćih mačaka, ali ustvari više voli pse. Ovo je najčešća buva kod pasa i mačaka.

Ctenocephalides canis je pseća buva. Uprkos imenu, takođe se hrani na ljudima, mačkama i drugim životinjama.

Sve ove buve imaju omiljene domaćine, ali takođe će da se hrane i na psima i mačkama. Sa tako ogromnim nizom buva koje mogu da napadaju pse i mačke, lako je razumeti zašto je teško kontrolisati njihov broj.

Anatomija i životni ciklus buve

Buve su insekti, dugi 2-8mm, čije je telo podeljeno u tri dela: glava, grudi i stomak. Na grudni deo su pričvršćena tri para nogu. Nemaju krila. Najuočljivija je njihova smeđa do mahagoni boja i bočno spljošteno telo.

Nešto su manje od zrna susama. Vratimo se nogama; zadnji par je znatno uvećan što im daje fantastične skakačke sposobnosti.

Buve imaju oči i antene koje registruju toplotu, vibracije, ugljen dioksid, senke i promene u strujanju vazduha, što sve nagoveštava da je u blizini mogući obrok.

Ženke i mužjaci hrane se krvlju životinja. Mogu nekoliko meseci da žive bez hrane.

U razvitku buve postoje četiri faze: jaja, larve, pupe i odrasle. Mužjak i ženka se spare i posle dva dana ženka počne da polaže jaja. Jaja često polaže na životinji, ali pošto nisu lepljiva, padaju u okolni prostor. Pored jaja, ženka ostavlja velike količine izmeta („buvlje smeće”). Kada se navlaži, on se rastapa u crvenu boju; to je stoga što je prvenstveno svarena krv.

86

Buva snese 30-50 jaja dnevno, uglavnom u grupama od 3 do 15. Buva u toku života (nekoliko meseci do dve godine, zavisno od vrste) može da proizvede 400-1000 jaja.

Pošto vrlo brzo dostižu polnu zrelost, 25 odraslih ženki buve mogu da proizvedu četvrt miliona buva za samo trideset dana!

Dva dana (ili više, zavisi od temperature) pošto je jaje položeno ono se izleže i larva, koja izgleda kao mali crv, počinje da se hrani izmetom koji je ostavila majka. Larva prolazi kroz nekoliko faza razvitka za oko nedelju dana. U to vreme larve počinju da proizvode čauru i nazivaju se pupa. Čaura je lepljiva i često biva prekrivena finom prljavštinom ili peskom i može da se nađe duboko u tepihu ili u pukotinama. Za nedelju dana pupa se razvija u odraslu jedinku i napušta čauru kada oseti vibracije, ugljen dioksid ili toplotu, što im govori da je životinja domaćin u blizini. Za ceo životni ciklus treba 15 dana, ali pupa može da ostane uspavana pod negostoljubivim uslovima (n. pr. hladnoća) i da produži ciklus na preko jedne godine. Ovo je važno upamtiti kada se planira kontrola buva.

Simptomi koje izaziva buva i dijagnoza zaraze buvama

Sami ujedi buve mogu da se ne primete na nekim životinjama, kod drugih mogu da izazovu laki nadražaj, ili da proizvedu jak svrab, crvenilo, gubitak dlake pa čak i gnojenje kod treće grupe. Ove velike ozlede izaziva preosetljivost prema buvljoj pljuvačci i naziva se dermatitis izazvan alergijom na buve (FAD, engleska skraćenica, prihvaćena i od većine naših veterinara).

Veliki broj buva može da izazove malokrvnost, naročito kod mačića. Poznato je da su neke životinje umrle zbog velike anemije.

Dijagnoza zaraze buvama može da se postavi ako se na životinji pronađu odrasle buve, ili „buvlje smeće” (opisano ranije).

Bolesti koje prenose buve

Buve mogu da prenesu sledeće bolesti:

1) Pantljičaru Dipylidium caninum (pseća pantljičara)2) Hemobartonelozu (Haemobartonellosis), koja napada crvena krvna zrnca3) Parazita (nematodu) Dipetalonema reconditum4) Kugu, koju izaziva bacil Yersinia pestis5) Tifus, koji izaziva Rickettsia typhi6) Tularemiju, koju izaziva Francisella tularensis

Dermatitis od alergije na buve

Proučavanja su pokazala da u pljuvačci buve postoji preko 15 alergena. Svaki od njih je sposoban da kod osetljive mačke izazove alergijski odgovor. Uprkos napretku u kontrolisanju buva, alergije na buve još uvek predstavljaju čest problem.

Pošto jednom razviju alergiju, mačke (i psi) retko postaju ponovo neosetljivi. Mačke koje nisu osetljive na buve retko dobijaju oštećenja usled alergije, ali često se ujedu tamo gde ih je buva ugrizla. Rasa ili pol nisu od značaja za postojanje osetljivosti.

Simptomi:

Alergija na ujed buva je sezonska, pogoršava se leti, kada su buve na vrhuncu. Mačke sa alergijskim dermatitisom mogu da imaju širok spektar simptoma, uključujući „sočivasti” dermatitis koga karakterišu sitne crvene kraste, simetrični gubitak dlake (alopecija), eozinofilske naslage i linearne granulome.

87

Dijagnoza:

Dijagnoza može da se postavi na osnovu vidljivih znakova kombinovanih sa prisustvom buva, ili putem intradermalnog testa. Ovo je vrlo efikasna alatka za dijagnostiku za ovu alergiju, mada mogu da se jave neki lažni negativni rezultati. Neke mačke sa alergijskim dermatitisom nemaju pozitivan intradermalni test.

Tretman:

Tretman pre svega uključuje preduzimanje mera da buve ne dođu u dodir sa mačkom. Preduzima se i smanjenje osetljivosti, za ovo je potreban veterinar - dermatolog. Ne čini se da je ova mera naročito efikasna, jer za ovo nema dovoljno dobrih proizvoda.

Suzbijanje buva i prevencija

Kada je reč o buvama, ključ uspeha je prevencija. Pitajte bilo koga ko je imao problem sa buvama - on je sada zdušni zagovornik prevencije (i ja sam među njima). Kontrolisanje i eliminisanje već postojećeg problema sa buvama iziskuje mnogo vremena i napora, a može i da postane vrlo skupo ako se previdi ma koji od potrebnih koraka.

Pokušaj da se kontroliše broj buva na našim mazama je proces u više koraka. Odrasle buve provode većinu vremena na životinji, ali buvlja jaja, larve i pupe nalaze se u mnoštvu u okruženju, kao što su tepisi, ćilimi, posteljina a i trava. Ne postoji uspešan program za kontrolu buva koji ne obuhvata i okruženje. Da bismo imali uspešan program za kontrolu buva, moramo da:

- odstranimo buve iz unutrašnjeg okruženja,- odstranimo buve iz spoljašnjeg okruženja,- uklonimo buve sa ljubimaca,- zadržimo buve daleko od nas.

Kontrola buva je otežana činjenicom da postoje mnoge divlje životinje koje služe kao „rezervoari” buva. Mačje buve mogu da zaraze preko 50 životinjskih vrsta širom sveta. Lisice, šakali, neki glodari, tvorovi i lasice su vrste na kojima buve nalaze utočište. Kontrola buva je dodatno otežana i činjenicom da su neke buve razvile otpornost prema nekim proizvodima za njihovu kontrolu, naročito organofosfatima.

Možete da pomislite kako ste uklonili sve buve, kada se one iznenada ponovo pojave. To ne mora da bude zato što ste bilo šta uradili pogrešno. To može da bude zato što se izlegao izvestan broj pupa koje su bile uspavane. Upamtite, pupe buva mogu da budu uspavane mesecima, zaštićene čaurom, otporne na većinu insekticida. Biće Vam potrebno da tretirate okruženje i životinju sve dotle dok se te pupe ne izlegu.

Sastojci u proizvodima za kontrolu buva mogu da budu različiti i da sadrže otrove za odrasle jedinke, hemikalije koje ubijaju nezrele oblike, regulatore rasta insekata / potiskivače razvoja, ili kombinacije pomenutih. Izbor proizvoda treba da zavisi od stepena zaraženosti buvama; rasom, zdravstvenim stanjem i starošću ljubimca; okruženjem; prisustvom drugih ljubimaca; posebnim porodičnim potrebama (mladi, astmatičari ...).

Kontrola buva u unutrašnjem okruženju

Kontrola buva unutar stana obuhvata mehaničko uklanjanje svih faza u razvitku buve, ubijanje svih zaostalih odraslih jedinki i sprečavanje nezrelih oblika da se razviju.

1) Da mehanički uklonite sve faze buve, usisajte stan temeljno, vrećicu iz usisivača stavite u plastičnu vrećicu i bacite je (još bolje, spalite je). Usisavanje mora da bude sistematično - svakodnevno prometne oblasti, nedeljno ostale. Procenjuje se da usisavanje može da ukloni svih

88

50% buvljih jaja. NEMOJTE da u usisivač dospeju kuglice protiv moljaca ili ogrlice protiv buva, pošto mogu da se jave otrovna isparenja.

2) Upotrebite otrov za odrasle jedinke da ubijete preostale odrasle buve. On može da bude u obliku praška za tepih, dima ili spreja. Ponekad moraju da se upotrebe kombinacije ovih proizvoda. Dimna sredstva su posebno dobra za velike otvorene prostore. Sprejevi mogu da dostignu mesta koja dimna sredstva ne mogu. Pažljivo odaberite proizvod koji koristite, uzimajući u obzir prisustvo dece, riba, ptica, osoba sa astmom i t.d. Veterinar može da Vam pomogne u izboru prikladnog proizvoda (meni je veterinarka „hladno” prodala permetrinski prašak protiv buva, a videćete kasnije da je permetrin (piretroid) ZABRANJEN za mačke).

3) Da sprečite razvoj nezrelih oblika biće potrebno da koristite sprejeve i dimna sredstva, koji sadrže regulator rasta insekata. Mnogi sprejevi i dimna sredstva sadrže i otrove za odrasle i regulatore rasta.

4) Ne zaboravite da nedeljno operete posteljinu Vaše maze i da prostor obradite regulatorom rasta insekata, a po mogućnosti i otrovom za odrasle.

5) Ne zaboravite, takođe, da očistite i obradite Vaš automobil, nosiljku za mačku, garažu i podrum i svako drugo mesto gde Vaša maza provodi vreme.

Sprovedeno je istraživanje koje je pokazalo da tromesečna primena preparata „Frontline” na ljubimcima u domaćinstvu, bez ikakvog dodatnog tretmana, uspešno dovodi do uništavanja buva i u unutrašnjem okruženju. Kako? Dovoljno je da buve, koje su se u međuvremenu izlegle iz jaja ili pupa skoče na ljubimca i odmah budu zatrovane i uništene! Kada sam čitao brošuru o tome, u vreme kada se „Frontline” pojavio kod nas, mislio sam da je u pitanju preterana reklama. Kasnije sam se lično uverio da je to tačno i stoga Vam ovaj preparat preporučujem od sveg srca.

Kontrola buva u spoljašnjem okruženju

Kontrola buva u spoljašnjem okruženju obuhvata obradu dvorišta i prostora oko boravišta ljubimaca. Buve vole vlažne prostore, tople i senovite i gde ima organskog materijala. Biće posebno tamo gde ljubimci provode većinu svog vremena. Usredsredite se na takva mesta. Sakupite sve organske materije kao što je lišće, slama, trava, reznice i t.d. da biste rasturili buvlja boravišta i omogućili da sredstva protiv buva i krpelja nesmetano prodiru.

Prilikom odabiranja sredstva treba, kao i uvek, voditi računa da ne sadrži hemikalije koje su opasne za mačke. Zato može da Vam bude od koristi kratki prikaz hemikalija najčešće korišćenih za suzbijanje buva i krpelja. Pogledajte šta sadrži sredstvo koje želite da koristite, pa u prikazu proverite da li je ono bezopasno za mačke. Ako sredstvo sadrži hemikalije za koje ne znate da li su bezopasne, NE KORISTITE GA.

Kontrola buva na Vašem ljubimcu

Postoji više načina da na Vašem ljubimcu primenite proizvod za kontrolu buva i krpelja, uključujući one koji se koriste jednom mesečno, sprejeve, praškove, šampone, ogrlice, ili oralne, odnosno injekcione proizvode.

Normalno je videti žive buve na ljubimcu odmah posle primene sredstva. Kod svakog proizvoda koji se primenjuje direktno na ljubimca, neophodno je da buve prošetaju kroz krzno da bi došle u dodir sa insekticidom. Tada će da skoče sa ljubimca i da uginu u travi, ili na podu. Pojavljivanje buva može da se nastavi čak i mesecima posle primene sredstva, zavisno od buvlje populacije.

Sredstva za primenu jednom mesečno: Ovi insekticidi se nanose na malu površinu na vratu životinje i verovatno su najjednostavniji proizvodi za primenu, a uopšte najduže traju. Neki ubijaju buve i krpelje, dok drugi samo buve. Neki pored insekticida sadrže i regulatore rasta, zato proverite etiketu. Primeri: BioSpot, Advantage, FrontlineTopSpot.

89

Sprejevi: Sprejevi za kontrolu buva i krpelja mogu da budu u obliku aerosola ili bočica sa pumpicom. Većina mačaka više voli bočice sa pumpicom, jer šištanje aerosola može previše da zvuči kao šištanje druge mačke. Ako morate da koristite aerosol, biće korisno ako prvo poprskate krpu, a onda mačku natrljate tom krpom. Kada koristite sprej, nije potrebno da ljubimca natopite njime, već samo da poprskate sve delove tela. Oko očiju i ušiju nanosite sprej primenom loptice od vate koju najpre poprskate. Koliko često ćete da koristite sprej zavisi od proizvođačkog uputstva. Radite na dobro provetrenom mestu.

Praškovi: Jednostavni su za upotrebu, ali mogu da naprave nered. Ako Vi ili Vaš ljubimac imate astmu, praškovi možda nisu najbolji izbor, pošto mogu de se udahnu. Koristite ih u dobro provetrenom prostoru.

Kupke: Primenjuju se na celu životinju. Imaju izvesno produženo dejstvo. Vodite računa da ne dospeju u uši i oči. Sve u svemu, nisu baš pogodni za mačke, jer je njihova „sklonost” prema kupanju nadaleko poznata.

Šamponi: Važi isto što i za kupke.

Ogrlice: Mogu da budu efikasne, ali moraju da se pravilno upotrebe. Da bi se dobio pravi stepen udobnosti, treba da možete da provučete dva prsta između ogrlice i vrata Vašeg ljubimca. Posle pravilnog postavljanja, otsecite sav višak. U protivnom, sam ljubimac ili druge životinje mogu da pokušaju da žvaću ovaj kraj. Pročitajte uputstvo da vidite trajnost ogrlice, jer mnoge gube efikasnost ako se ukvase i slično. Proveravajte da li se ispod ogrlice javlja nadraženost kože. Da li ogrlica sadrži preparat koji je dozvoljen za mačke? Možda ćete morati da odaberete neki drugi proizvod.

Oralni i injekcioni proizvodi: Proizvod koji sadrži sredstvo za suzbijanje razvitka insekata dostupan je u obliku tableta i kao injekcioni. Tablete sa daju jednom mesečno; injekcija se daje svakih 6 meseci. Upamtite, ovi proizvodi ne ubijaju odrasle buve, tako da ako ima buva (a ne samo jaja i larvi), MORATE da upotrebite nešto što će da ih ubije.

Češljevi za buve: Ljudi ih često previđaju kao koristan alat za uklanjanje buva. Potpuno su neotrovni pa su najbolje sredstvo za upotrebu na bolesnim, trudnim ili mladim ljubimcima. Odaberite češalj sa bar 12 zuba po centimetru. Očešljajte ljubimca, a zatim sakupljene buve istresite u vodu sa deterdžentom, koji će da ih pobije. Nedostatak ovog metoda je što zahteva puno vremena, a nije efikasan kod mačaka koje su preosetljive na ujed buve.

PREVENCIJA PREVENCIJA PREVENCIJA

Najbolji način za kontrolisanje buva je prevencija. Hemikalije koje imaju osobinu da odbijaju buve su piretrini i permetrin (permetrin, t.j. piretroidi, NE SMEJU da se upotrebljavaju na mačkama). Korišćenje proizvoda koji sadrže ove insekticide zadržaće buve na odstojanju i sprečiti nastajanje problema.

Redovna upotreba regulatora rasta insekata smanjiće rizik od pojavljivanja i naseljavanja buva.

Ako se Vaš ljubimac igrao sa drugim životinjama, ili je bio na mestima gde može da se pretpostavi da ima buva, posle igre ga odmah treba očistiti od buva koje je možda tom prilikom nakupio.

Potpuno eliminisanje buva kod ljubimaca koji se slobodno kreću i redovno borave van kuće je teško. Kod ovakvih slučajeva jedino efikasno sredstvo su preparati koji se jednom mesečno nanesu na kožu na vratu mačke (najbolji su oni na bazi fipronila, n.pr. „Frontline”), koji će dovoljno da štite mačku, ali neće sprečiti donošenje buva u kuću.

90

KRPELJI

ŽIVOTNI CIKLUS, ANATOMIJA I PRENOŠENJE BOLESTI

Krpelji nisu insekti kao buve, muve ili vaške, već su aranidi, kao pauci. Na svetu postoji približno 850 vrsta krpelja. Naučnici su krpelje na osnovu njihove strukture klasifikovali u dve familije. Familija Argasidae sadrži krpelje argaside, koji su mekog oklopa. Njihovom telu nedostaje tvrda ljuska, koja je spoljni zaštitni prekrivač koga neki krpelji imaju. Argasidi takođe imaju glavu sa donje strane i kada se gledaju odozgo glava ne može da im se primeti.

Druga familija krpelja zove se Ixodidae i ovi krpelji imaju tvrd spoljni pokrivač.

Anatomija i životni ciklus krpelja

Svi krpelji imaju tri para nogu u nezreloj fazi života i četiri kad odrastu. Oni gamižu, ali ne mogu da lete. Krila ne postoje. Krpelji poseduju čulni aparat zvan Halerov organ. Ova struktura oseća miris, toplotu, vlažnost - i Vas. Eto kako krpelji pronalaze izvor hrane. Oni se penju na visoku travu i kada osete životinju u blizini, uspuzaju se na nju.

Ishrana krpelja se sastoji od krvi i samo krvi. Vaše krvi, pseće krvi, mačje krvi, i što više krvi. Krpelj usadi delove svoje vilice u kožu životinje (ili vašu kožu) i sisa krv. Osim za ishranu jaja, krpelju je krv potrebna za napredovanje u svakoj fazi u nizu u njegovom životnom ciklusu.

Većina krpelja su ono što nazivamo „krpelj tri domaćina”, to jest, za vreme njihovog razvitka koji traje dve godine hrane se na tri različita domaćina. Svi krpelji imaju četiri faze životnog ciklusa: jaje, larva, nimfa i odrasli. Pogledajmo životni ciklus jelenjeg krpelja, kao primer.

Odrasle ženke jelenjeg krpelja u proleće polažu jaja na zemlju. Svaka ženka krpelja položi približno 3000 jaja. Kasnije u leto (zavisno od vlage i temperature), jaja se izlegu u larve. Larve, koje su manje od tačke na kraju ove rečenice, pronađu životinju (prvi domaćin, obično ptica ili glodar), žive od njegove krvi nekoliko dana, onda se otkače i padnu natrag na zemlju. Kod jelenjeg krpelja ovo se obično događa u avgustu. U zemlji dobro uhranjena larva prelazi u drugu fazu, koja se zove nimfa.

Nimfe ostaju neaktivne tokom zime i u proleće se aktivnost nastavlja. Nimfa sada nalazi životinju (drugog domaćina - glodara, kućnog ljubimca, čoveka) i ponovo se hrani. Jednom dobro nahranjena, nimfa se otkačinje i pada nazad na zemlju. Ovde se preobražava u odraslu jedinku. I mužjak i ženka sada nalaze novu životinju (trećeg domaćina - glodara, jelena, kućnog ljubimca ili čoveka), hrane se krvlju i pare se. Dobro uhranjeni padaju opet na zemlju. Mužjak umire, dok ženka preživljava zimu i u proleće polaže jaja, upotpunjujući ciklus.

Ako odrasli ne mogu da nađu životinju domaćina da se hrane u jesen, preživeće u trulom lišću do sledećeg proleća, kada će se hraniti, pariti i proizvesti jaja.

Druge vrste krpelja mogu da imaju drugačiji sezonski raspored aktivnosti nego jelenji krpelj, koji je uzet samo kao jedan primer.

Bolesti koje prenose krpelji

Krpelji mogu da prenose sledeće bolesti:

1) Babeziozu (piroplazmozu)2) Citozoonozu3) Erlihiozu

91

4) Hemobartonelozu5) Hepatozoonozu6) Lajmsku bolest7) Tularemiju

Uklanjanje krpelja

Da biste uklonili pričvršćenog krpelja, upotrebite par pinceta finog vrha (ili specijalni instrument za uklanjanje krpelja). Ovo Vam omogućava uklanjanje krpelja bez gnječenja njegovog tela. Ovo je važno jer ne želite da smrvite krpelja i naterate štetne bakterije da napuste krpelja i pređu u krvotok.

Uhvatite krpelja za glavu ili delove vilica baš tamo gde prodiru u kožu. Ne hvatajte krpelja za telo.

Povucite čvrsto i ravnomerno, bez trzanja, direktno napolje. Ne uvrćite krpelja dok ga povlačite.

Primena metoda kao što je vazelin, vrela šibica ili alkohol NEĆE da natera krpelja da „odstupi”. U stvari, ovi nadražaji mogu da nateraju krpelja da izluči još više zarazne pljuvačke u ranu.

Posle uklanjanja krpelja, uronite ga u alkohol, da biste ga ubili. Krpelji se NE UBIJAJU puštanjem u toalet.

Očistite ugriznu ranu dezinfekcionim sredstvom. Ako želite, možete da upotrebite i mast sa kombinovanim antibioticima.

Dobro operite ruke.

Ne koristite prste za uklanjanje ili bacanje krpelja. NEMOJTE da gnječite krpelja prstima. Sadržaj krpelja može da bude uzročnik bolesti.

Posle uklanjanja krpelja nije neobično da se javi reakcija na koži. Malo spreja sa hidrokortizonom pomoći će da se ublaži nadraženost, ali može da prođe sedmica, pa i više, dok mesto ne zaceli. U nekim slučajevima ujed krpelja može da postane neprekidni ožiljak, ostavljajući ćelavu površinu. Ovaj nadražaj kože potiče od razorne pljuvačke krpelja. On nije posledica otkidanja glave krpelja. Ne brinite zbog glave krpelja koja ostaje u koži; to se retko dešava. Oteklina nastaje zbog otrovne pljuvačke, ne zbog otrovne glave.

SASTOJCI U PROIZVODIMA ZA KONTROLU BUVA I KRPELJA

Verovatno ni jedna oblast veterine nije toliko naglo napredovala kao kontrola buva i krpelja. Buve su postale otporne na mnoge proizvode, a sa eksplozijom broja buva, potrebni su ogromni napori da bi se uspostavila kontrola. Krpelji mogu da prenesu mnoge bolesti, tako da kontrola krpelja takođe dobija sve više pažnje. Današnji insekticidi za kućne ljubimce su načinili veliki napredak i otkriven je veliki broj raznih smesa. Cilj ovog članka je da objasni neke uobičajene aktivne sastojke koji se nalaze na etiketama raznih šampona, kapi, sprejeva, pudera i t.d.

Piretrini

Piretrini su najčešće korišćeni insekticidi u današnjim proizvodima za kontrolu buva i krpelja, a koriste se kao insekticidi preko 100 godina. Piretrini su prirodni ekstrakti napravljeni od cvetova biljaka roda hrizantema. Ove biljke rastu u prirodi na Srednjem istoku, Evropi, Japanu i

92

najvažnije, u Keniji. Postoji šest različitih piretrina: piretrin I i II, cinevin I i II i jasmolin I i II. U proizvodima za kontrolu buva i krpelja se uopšteno nazivaju „pyrethrin” t.j. „piretrin”.

Način delovanja: Piretrini deluju na nervni sistem insekata što ima za rezultat ponovljeno i produženo paljenje nerava. To se postiže delovanjem na protok natrijuma izvan nervnih ćelija.

Primena: Piretrini se koriste za kontrolu krpelja, buva, vaši i komaraca. Uglavnom se nalaze u proizvodima koji se direktno primenjuju na ljubimca. Proizvodi za domaćinstvo obično sadrže ili piretrine, kombinaciju piretrina i permetrina, ili piretrine plus sinergist. Sinergisti su hemikalije koje pospešuju delovanje drugih lekova. Sinergist najčešće korišćen sa piretrinima je piperonil butoksid.

Bezbednost: Hidroliza i razlaganje svih piretrina stomačnom kiselinom je lako, tako da je otrovnost koja sledi usled gutanja od strane ljubimaca vrlo niska. Trovanja, mada retka, ipak se javljaju. Mačka (ili pas) zatrovana piretrinima će obično da balavi, drhti, povraća i možda da se ukoči. Znaci trovanja će uglavnom da nestanu posle 24 časa. Ni posle niza godina upotrebe u jednoj velikoj veterinarskoj bolnici (u kojoj rade autori teksta - prim. prev.) nije bilo ni jednog slučaja trovanja piretrinom, tako da se smatra da su piretrini najbezbedniji sastojci koji postoje. Ako treba tretirati mlade, dojilje ili trudne životinje, treba se opredeliti za smesu na bazi piretrina.

Piretroidi (n. pr. permetrin)

Piretroidi su sintetičke piretrinske smese. To znači da su proizvedeni u laboratoriji i nisu ekstrakti prirodnog bilja. Tri uobičjena sintetička piretrina su aletrin (allethrin), rezmetrin (resmethrin) i permetrin (permethrin). Prva dva se obično koriste za ubijanje letećih insekata, dok se permetrin koristi za kontrolu buva i krpelja. Permetrin sporije deluje od prirodnih piretrina, ali ima duže dejstvo.

Način delovanja: Piretroidi, kao i piretrini, utiču na nervni sistem insekata, prouzrokujući ponavljana paljenja nerava.

Primena: Koriste se za kontrolu buva, krpelja, vaši i komaraca. Kao dodatak uništavanju ovih parazita, takođe deluju odbijajuće. Zbog toga što permetrini duže traju od piretrina, obično se nalaze u sprejevima i drugim proizvodima namenjenim sporijem, ali dugotrajnijem dejstvu. Permetrini se rastvaraju u uljima, ali ne i u vodi. To se koristi za pospešivanje raznošenja piretroida po telu životinje i za produžavanje njegove aktivnosti, n. pr. jednomesečna kapaljka za pse. Piretroidi NE SMEJU de se koriste na mačkama, pogotovu mačićima.

Piretroid koji se često koristi kod zaštite okruženja od buva je fenvalerat.

Bezbednost: Piretroidi se teže razgrađuju od piretrina, što njihovu otrovnost, mada je mala, čini većom od otrovnosti piretrina. Kao i kod bilo kog pesticida, neke životinje mogu da ispolje privremenu osetljivost tamo gde je proizvod primenjen. Pacijent sa trovanjem piretroidom će da balavi, drhti, povraća i možda da se koči. Ako se ovo desi, konsultujte svog veterinara.

Kada se primenjuju na spoljnom okruženju, piretroidi su vrlo bezbedni jer ih tlo ne upija. Svetska zdravstvena organizacija tvrdi da će fenvalerat „izazvati problem jedino u slučaju prosipanja”.

Organofosfati ( i organokarbamati)

Organofosfati su još jedna klasa hemikalija koje imaju široku primenu kao insekticidi, u poljoprivredi ali i kod ljubimaca. Obično korišćeni organofosfati i organokarbamati obuhvataju dihlorvos, citioat, diazinon, malation, karbaril (sevin), fention i prolat.

93

Način delovanja: Organofosfati deluju blokiranjem inhibicije nerava, t.j. kada je prisutan organofosfat nerv koji je upaljen će nastaviti da bude upaljen.

Primena: Organofosfati se koriste za kontrolu termita i imaju mnoge primene u poljoprivredi, uključujući kontrolu parazita kod stoke. Ima ih i u proizvodima za kontrolu mrava. Organofosfati i organokarbamati NE SMEJU da se koriste na mačkama.

Bezbednost: Organofosfati i organokarbamati su klasa insekticida koji će najverovatnije da izazovu toksične reakcije kod ljubimaca. Ako se na životinju primene na nivou koji izaziva toksičnost (ili ih ona proguta), životinja će da doživi nervnu poremećenost. Takva životinja će da balavi, drhti, tetura se, možda da se koči. Postoji protivsredstvo za suzbijanje ovih efekata.

Imidakloprid

Ovo je još jedan novi insekticid koji je u drugačijoj klasi hemikalija. Proizvod Advantage sadrži imidakloprid.

Način delovanja: Kao većina insekticida, imidakloprid utiče na rad nervnog sistema. On blokira nervne prijemnike. Uništava buve, ali na krpelje nema uticaj.

Primena: Najčešće se koristi kao insekticid za jednomesečnu upotrebu kod mačaka i pasa. Meša se sa uljnim nosačem i smešta se u koren dlake, odakle se polako oslobađa.

Bezbednost: Spada u bezbedne hemikalije, ali kao i kod ostalih insekticida, neki ljubimci mogu da razviju osetljivost na ovaj proizvod.

Arilheterocikli (n. pr. Fipronyl)

Fipronyl je najčešće korišćeni proizvod u ovoj relativno novoj grupi sintetičkih insekticida, kao što je Frontline TopSpot.

Način delovanja: Arilheterocikli blokiraju prolazak hlora kroz ćelije nervnog sistema insekata i ovo rezultuje paralizom.

Primena: Fipronyl se obično koristi kao jednomesečni insekticid na mačkama i psima, za uništavanje buva i krpelja. Fipronyl se uglavnom meša sa uljnim nosačem a supstanca se sakuplja u korenu dlake, odakle se postupno oslobađa.

Bezbednost: Kao i kod ma kog pesticida, neke životinje mogu da pokažu privremenu osetljivost na mestu primene proizvoda. Neke životinje mogu da razviju mnogo snažniju osetljivost i ako je tako, treba konsultovati veterinara.

Frontline se danas smatra jednim od najbezbednijih preparata, zato ga preporučuju i na Veterinarskom fakultetu u Beogradu. Piretrini su, naravno, najbezbedniji, ali teško da ćete kod nas uspeti da nađete i jedan proizvod zasnovan na piretrinima, osim toga piretrini ne pružaju produženu zaštitu kao Frontline (1 mesec). Nažalost, Frontline je za naše prilike relativno skup (pakovanje za mačku, od 0,5ml, košta oko 5 evra). Šta ako imate veći broj mačaka? Evo saveta: kupite pakovanje za najvećeg psa (4,02ml, sastav proizvoda apsolutno identičan sa onim za mačke) i jedan pravi insulinski (zbog izuzetne preciznosti) špric sa iglom. Probušite iglom foliju na zgodnom mestu, usisajte 0,5ml preparata, skinite iglu i na preporučeno mesto (koža na vratu) istisnite preparat. (Naravno, zadržite mačku izvesno vreme, jer ako je odmah pustite ona će snažnim trešenjem glave da otrese nešto preparata.) Ponovite postupak za ostale mačke. Na ovaj način ste „namirili” 8 mačaka po ceni od oko 8,5 evra, jer ovo ogromno pakovanje košta samo toliko! Ako imate manje od 8 mačaka, slobodno rupicu napravljenu iglom zalepite selotejpom, pa preparat sačuvajte za idući mesec.

Regulatori rasta i potiskivači razvitka

Ovo su relativno nove komponente proizvoda protiv buva i krpelja. Regulatori rasta obuhvataju metopren, fenoksikarb i piriproksifen. Potiskivači razvitka obuhvataju lufenuron i diflubenzuron.

94

Način delovanja: Ove supstance se razlikuju od tradicionalnih sastojaka proizvoda protiv buva u tome što je njihova glavna aktivnost protiv nezrelih oblika buve. Supstance iz prve grupe imitiraju mladalačke hormone rasta buve. Ovaj hormon sprečava buvu da se razvije u zreliji (viši) oblik. Kada se nivo mladalačkog hormona rasta smanji, oblik larve sazreva. Supstanca sprečava sazrevanje i tako nezreli oblici ne mogu da se preobraze, pa nastupa smrt.

Potiskivači razvitka sprečavaju sintezu supstance zvane hitin. Hitin je neophodan za formiranje tvrdog spoljnog omotača buve. Bez hitina, nema ni buve.

Primena: Primetili ste da ove supstance ne uništavaju odrasle buve, tako da za potpunu delotvornost treba da se koriste zajedno sa proizvodom koji ubija odrasle buve. Ako postoji mali rizik od zaraze buvama, ove supstance mogu da budu dovoljne za sprečavanje te zaraze. Međutim, ako problem buva već postoji, ili je rizik visok, najbolje je koristiti takođe otrov za odrasli oblik.

U ovom trenutku nema efikasnih regulatora rasta i potiskivača razvitka koji bi delovali na krpelje.

Bezbednost: Pošto ove hemikalije imitiraju hormone insekata i menjaju proces koji isključivo postoji kod insekata, one su krajnje bezbedne.

Amitraz

Amitraz je sastojak koji se koristi u kapaljci, protiv šuge. Takođe se pokazao visoko efikasnim kada se koristi kao sastojak u psećim ogrlicama protiv krpelja. Ima malo, ili nikakvo, dejstvo na buve, tako da se koristi samo protiv krpelja.

Način delovanja: Amitraz pripada grupi medikamenata zvanih formamidini i sastojak je u preventivnim ogrlicama. Formamidini ubijaju krpelje delovanjem na njihove nerve.

Primena: Amitraz se pokazao sposobnim da ubije krpelje koji su postali otporni na tradicionalnije smese, kao što su organofosfati. Amitraz se dobro rasprostire po celoj koži, čak i kod velikih pasa. Većinu krpelja amitraz usmrti pre pričvršćenja, ili ako se zakače, bivaju usmrćeni u roku od 24 časa, sprečavajući na taj način prenošenje lajmske bolesti. Ogrlice protiv krpelja koje sadrže amitraz mogu da se koriste istovremeno sa mnogo drugih proizvoda protiv buva i krpelja, samo najpre treba proveriti šta piše na etiketama ovih proizvoda.

Bezbednost: Ogrlice koje sadrže amitraz su vrlo bezbedne ako se koriste pravilno. Ogrlica mora da se postavi tako da možete da stavite dva prsta između ogrlice i vrata životinje - ni manje ni više. Višak koji preostane morate da odsečete.

Selamektin

Način delovanja: Selamektin uništava insekte blokiranjem prenosa nervnih signala. Preparat ulazi u krvotok kroz kožu. Tu se zadržava, štiteći od bolesti srčanog crva, prolazi do gastrointestinalnog trakta gde može da usmrti neke crevne parazite, pa prelazi u lojne žlezde i zatim na dlaku i kožu, gradeći zaštitu protiv buva i izvesnih kožnih parazita i krpelja.

Primena: Selamektin je lokalni insekticid koji se koristi za tretman i prevenciju buva, ušnog šugarca, nekih unutrašnjih parazita i nekih vrsta krpelja i za prevenciju bolesti srčanog crva. Preko 98% buva na ljubimcu biva usmrćeno u roku od 36 časova posle primene.

Bezbednost: Selamektin je bezbedan za upotrebu na mladim mužjacima i ženkama i trudnim ženkama i dojiljama. Ne koristite ga na štencima i mačićima koji su stari manje od 6 nedelja. Oprezno ga koristite na bolesnim, slabim ili omršavelim životinjama, ili životinjama sa oštećenom ili nadraženom kožom.

95

Nitenpiram

Nitenpiram je dopušten za uništavanje buva kod pasa i mačaka.

Način delovanja: Nitenpiram utiče na rad provodnika nervnog sistema insekata, blokirajući nervne prijemnike (receptore).

Upotreba: Dopušta se za upotrebu kod pasa i mačaka starijih od 4 nedelje i težih od 900 grama. Nitenpiram počinje da ubija odrasle buve koje su na životinji u roku od 30 minuta. Vršni efekat po primeni sredstva je oko 3 sata za psa i oko 4 sata za mačku. To je vrlo korisno u nekim okolnostima, kao pre operacija. Takođe pomaže da ljubimci ne donesu buve sa izložbi, ili izleta do parka. Ljubimcu može da se da tableta pre odlaska u park, ili pre povratka kući sa udaljene izložbe. Sve buve na Vašem ljubimcu biće mrtve u roku od nekoliko časova. Preparat se izlučuje iz tela u roku od 24 časa.

Bezbednost: Preparat se pokazao veoma bezbednim. Bezbedan je za štenad i mačiće stare 4 nedelje ili više, teške 900 grama ili više, isto kao i za trudne kuje ili dojilje.

96

97

CREVNI PARAZITI

Moram da se izvinim čitaocima zbog naziva nekih parazita. Svi nose latinska imena (jer tako je i u tekstovima koje sam prevodio), dok neki pored toga nose i nazive kakve imaju na engleskom, samo što su ovi prevedeni (na primer „kukičaste gliste”). Žao mi je ako ovi nazivi ne odgovaraju domaćim, ali ja domaće nazive nisam uspeo da saznam. Odatle nazivi koji su samo prevedena engleska imena. Izdvojene su dve posebne grupe parazita - nematode (oble gliste) i cestode (pantljičare), jer se sa njima najčešće i srećemo.

NEMATODE

U klasifikaciji živog sveta to izgleda ovako (prema "Encyclopaedia Britannica", na nekom drugom mestu ćete možda da nađete drugačiju klasifikaciju):

Carstvo Animalia (životinje)Potcarstvo Eumetazoa

Kolo AschelmintesKlasa Nematoda

Potklasa SecernenteaRed Ascaridida

Rod ToxocaraVrste: Toxascaris leonina

Toxocara canis Toxocara cati

Red StrongylidaRod Ancylostoma

Vrste: Ancylostoma tubaeformeAncylostoma brasilienseAncylostoma caninum

Familija StrongyloididaeRod Strongyloides

Vrste: Strongyloides tumefaciensisStrongyloides stercoralis

Potklasa AdenophoreaRed Enoplida

Rod TrichinellaVrste: Trichinella spiralis

Rod TrichurisVrste: Trichuris vulpis

Trichuris campanulaTrichuris serata

Ovako su klasifikovane oble gliste sa kojima vodimo borbu za zdravlje svojih ljubimaca, ali i ljudi koji su u dodiru sa njima.

98

VALJKASTE GLISTE

(Toxascaris leonina, Toxocara cati, Toxocara canis)

Valjkaste gliste, često zvane „askaride”, su najčešći paraziti probavnog trakta mačaka i pasa. Postoje 3 vrste valjkastih glista koje napadaju mačke ili pse i sve imaju domaćine-prenosioce.

Vrsta Primarni domaćin Domaćin-prenosilac

Toxascaris leonina

(lavlja valjkasta glista)

Pas, mačka, lisica i drugi divlji mesojedi

Mali glodari

Toxocara cati

(mačja valjkasta glista)

Mačka Mali glodari, bube, gliste iz zemlje

Toxocara canis

(pseća valjkasta glista)

Pas, lisica Mali glodari

Sve ove valjkaste gliste su široko rasprostranjene. Od velikog su značaja za mlade životinje i u odgajivačnicama. Pošto mogu da izazovu bolest kod ljudi, takođe su veoma važne i za naše zdravlje.

Čak i ptice i gmizavci mogu da imaju valjkaste gliste, mada su one drugačijeg roda i vrsta nego što su one kod mačaka i pasa. Odrasle valjkaste gliste žive u tankom crevu domaćina i njihova jaja su veoma sličnog izgleda. Sve valjkaste gliste su plodne i zaražena životinja može svakodnevno da sa fekalijama izbacuje milione jaja. Valjkaste gliste se, međutim, razlikuju svojim životnim ciklusima. Ove razlike su vrlo važne kada se radi o uništavanju ovih parazita kod naših ljubimaca.

T. leonina: Od svih valjkastih glista, ova ima najprostiji životni ciklus. Pošto životinja proguta zarazna jaja, ona se izlegu i larve sazrevaju unutar tankog creva i njegovih zidova. Odrasla ženka gliste polaže jaja koja se izbacuju sa fekalijama. Jaja postaju zarazna pošto provedu u spoljnoj sredini bar 3-6 dana. Životinje se zaražavaju tako što pojedu nešto što je zagađeno zaraznim fekalijama.

Miševi mogu da odigraju ulogu domaćina prenosioca. Glodar proguta jaja, ona se izlegu i larve se sele kroz tkiva glodara. Ako mesojed pojede glodara, larve se oslobađaju u probavnom sistemu mesojeda i razvijaju se u odrasle gliste unutar tankog creva.

T. cati: Ove gliste imaju mnogo složeniji životni ciklus i vrlo delotvoran način za prenošenje svoje vrste sa generacije na generaciju. Pogledajmo.

Životinja može da se zarazi sa T. cati na nekoliko načina: gutanjem jaja, gutanjem domaćina-prenosioca ili preko larvi u mleku.

Gutanjem jaja: Pošto je mačka progutala jaja, ova se izlegu i larve prodiru u zid tankog creva. Larve se sele kroz sistem krvotoka i odlaze ili u respiratorni sistem, ili u druge organe i tkiva tela. Ako prodru u telesna tkiva, mogu da se učaure (okruže se zidom i postanu neaktivne). U tkivima mogu da ostanu učaurene mesecima pa i godinama. Ova seoba se najčešće viđa kod starijih mačaka. Kod vrlo mladih mačića, larve se sele iz krvotoka u respiratorni sistem, odakle bivaju iskašljane i zatim progutane i tako se vraćaju u želudac. Tamo larve sazrevaju u odrasle jedinke. Odrasle gliste polažu jaja koja iz životinje bivaju izbačena sa fekalijama. Jajima T. cati je potrebno da ostanu u spoljnoj sredini 10 - 14 dana pre nego što postanu zarazna.

99

Gutanjem domaćina-prenosioca: Ako mačka proguta domaćina-prenosioca, kao što je glista iz zemlje ili buba, koje imaju u sebi učaurene larve, seoba larvi je slična kao kada su progutana jaja. Larve se oslobađaju iz domaćina-prenosioca pošto je ovaj progutan. Larve ulaze u krvotok i prelaze bilo u razna tkiva, bilo u respiratorni sistem. Isto važi i ako mačka pojede domaćina-prenosioca kao što je miš.

Larvama preko mleka: U vreme pre porođaja uspavane larve majke mogu da počnu sa seobom u mlečne žlezde i mleko. Mačići mogu da se zaraze preko mleka dok su dojeni. Progutane larve sazrevaju u crevu mačeta. Ako larve budu izbačene sa fekalijama mačeta pre nego što sazru, one mogu da zaraze majku dok liže mladunca.

Otprilike 4 nedelje pošto je mačka pojela zarazna jaja, odrasla glista je zrela u crevu životinje i pojavljuje se nova generacija jaja.

T. canis: Životni ciklus T. canis je sličan životnom ciklusu T. Cati. U dodatku seobi u mlečne žlezde, larve koje su bile uspavane u majčinim tkivima mogu da se presele preko materice i posteljice i zaraze fetus štenca. Ovo se zove prenošenje in utero. Larve ulaze u pluća fetusa. Kada se štenac rodi, iskašljaće larve i one će sazreti u njegovom crevu. Zbog toga tako mnogo štenaca ima valjkaste gliste - zaraženi su pre rođenja!

Upamtite, za sve valjkaste gliste, jaja moraju da ostanu u tlu, ili drugoj sredini, danima pa i nedeljama pre nego što postanu zarazna. Larve učaurene u domaćinovim tkivima mogu da ostanu uspavane čitav domaćinov život.

Tabela sažima načine na koje se razne valjkaste gliste prenose:

Vrsta glisteJajima, putem

gutanjaLarvama, preko

mlekaLarvama, preko

posteljiceLarvama, preko

prenosioca

T. leonina Da Ne Ne Da

T. cati Da Da Ne Da

T. canis Da Da Da Da

Odrasle gliste su dugačke obično 7-10 cm, mada neke gliste T. canis mogu da budu dugačke i do 18 cm. Odrasle mogu da se vide u fekalijama ili povraćci. Gliste su na poprečnom preseku okrugle i pomalo liče na špagete.

Ženka T. canis može da proizvede 200.000 jaja dnevno.

Jaja se prepoznaju u fekalijama. Za izdvajanje jaja iz ostatka stolice koristi se rastvor u kome ona isplivaju i uzorak se mikroskopski ispita. Vrlo mala razlika u izgledu jaja tri vrste valjkastih glista omogućava iskusnim osobama da ih razlikuju.

Iznenađenje! Može da se desi da jaja T. cati nađemo u psećoj stolici. Kako je to moguće? Pas je počinio „poharu” mačje kutije sa peskom i pojeo fekalije (da, ponekad znaju to da urade). Jaja prolaze kroz sistem za varenje psa i nađu se u stolici.

Simptomi:

U crevu domaćina valjkaste gliste apsorbuju hranljive materije iz hrane koju je životinja pojela, utiču na varenje i mogu da oštete crevo. Životinje blago zaražene valjkastim glistama možda uopšte i ne pokažu ma kakve znake bolesti. Životinje sa težim zarazama mogu da oslabe, dobiju ispošćeno krzno i postanu trbušaste. Neke mogu da budu anemične i da povraćaju, ili pak imaju dijareju ili konstipaciju. Ređe, kod težih zaraza, valjkaste gliste mogu da izazovu oštećenje creva. Kod nekih životinja može da se primeti kašalj zbog seobe larvi u respiratorni sistem. Kod mladih životinja selidba larvi T. canis može da dovede do zapaljenja pluća. (Ako se

100

veliki broj larvi nakupi u plućima ona počinju da luče veliku količinu sekreta, koji se izlučuje u usnu i nosnu duplju. Mačka jako intenzivno kašlje i kija, izbacujući kapi ovog sekreta na sve strane i to može da Vas zavara i navede na pomisao da je u pitanju jaka kijavica. Oči su pri tom upaljene i pune suza. Ne gubite vreme, odmah pristupite lečenju Vašeg ljubimca od crevnih parazita.)

Tretman:

Postoji veliki broj preparata koji ubijaju valjkaste gliste. Većina, međutim, ubija odrasle gliste a ne deluje na larve koje se sele, ili su učaurene. Zbog toga većina proizvođača ovih preparata preporučuje da se postupak čišćenja od parazita ponovi 2-4 nedelje posle prvog tretmana. Do tog vremena većina larvi, koje su se selile za vreme prvog tretmana, vratila se u crevo gde sada mogu da budu ubijene drugim tretmanom. Uobičajeni preparati i njihova delotvornost protiv valjkastih glista prikazani su na kraju poglavlja.

Mere predostrožnosti:

Jaja valjkastih glista su krajnje otporna prema uslovima u okruženju i u zaraženom tlu mogu da opstanu mesecima, pa i godinama. Ljubimce treba onemogućiti da progutaju zemlju ili ma šta drugo zaraženo jajima ovih parazita. Zbog zoonotičkog potencijala valjkastih glista, a i da biste zaštitili svog ljubimca i ostale, treba ukloniti sve izvore zaraze. Diskusija o čišćenju okoline data je malo kasnije.

T. canis i T. cati predstavljaju značajnu opasnost po zdravlje ljudi. Samo u Sjedinjenim državama hiljade ljudi budu zaražene svake godine. Kako se ljudi zaraze? Zaraze se gutanjem zaraznih jaja iz tla ili sa svojih ruku ili nekog drugog objekta. Velika količina jaja može da se nakupi u zemljištu gde se mačkama i psima dozvoljava defekacija. Jaja su lepljiva, pa mogu da se nakupe na rukama i pod noktima ljudi. Deca i ostale osobe sa nedovoljno higijene su najizloženiji zarazi.

Upamtite, jajima Toxocare je potrebno da budu u zemlji oko dve nedelje pre nego što postanu zarazna, tako da direktni kontakt sa zaraženom životinjom uglavnom ne dovodi do prenošenja zaraze. Mladi, međutim, mogu neprestano da zagađuju celi prostor oko kutije sa peskom i čak da imaju zarazna jaja zalepljena za krzno.

Ako čovek proguta jaja Toxocare, larve koje će da se izlegu mogu da se sele kroz tkiva. Larve se najčešće sele u jetru, pluća i mozak. One mogu da izazovu teška zapaljenja i mehanička oštećenja ovih organa. Ova bolest zove se „visceral larva migrans”. Znaci bolesti uključuju uvećanu jetru, povremenu temperaturu, gubitak težine i apetita i uporni kašalj. Mogu da se razviju astma ili zapaljenje pluća.

Jedinstveni oblik ove bolesti je „ocular larva migrans”. Larve se sele u oko i mogu da izazovu gubitak vida pa i potpuno slepilo. Obično se javljaju kod dece starosti 7-8 godina, dok se seoba u druge organe javlja kod dece starosti 1- 4 godine. Razlog zbog koga se javlja ova razlika u uzrastima je nepoznat.

Da bi se sprečilo zaražavanje ljudi, krajnje je važna higijena. Učite decu, posebno, da peru ruke posle igranja i pre jela. Ne dozvolite im da se igraju na mestima gde psi i mačke mogu da defeciraju. Ne dozvoljavajte životinjama da peščanike ili bašte koriste umesto kutija sa peskom. Čistite ljubimce od parazita prema preporukama, održavajte čistoću okoline i kontrolišite populaciju glodara.

Za sve odgajivačnice (ali i domaćinstva sa velikim brojem mačaka) trebalo bi utvrditi dobar program za kontrolu valjkastih glista. Glavni izvori zaraze su larve kod dojilja, jaja u okruženju i larve u tkivima domaćina-prenosilaca. Sve ovo treba uključiti u dobar program kontrole.

101

Medicinski tretman i izolacija: Vrlo teško je ukloniti učaurene larve iz ženki u nastojanju da se spreči prenošenje na potomstvo. Budući da mačići mogu da budu zaraženi tokom dojenja ali ne in utero, zaraze po rođenju mogu da se spreče blagovremenim uklanjanjem crevne infekcije majke.

Tretman okoline: Kavezi treba da su nepromočivi tako da su lakši za čišćenje. Sav fekalni materijal bi trebalo ukloniti, jer organski materijal smanjuje dejstvo rastvora za čišćenje. 10% rastvorom izbleđivača bi trebalo poprskati, ili sunđerom oprati prostor. Ovo bi trebalo raditi bar jednom nedeljno. Isto važi za kutije sa peskom. Rastvor izbleđivača ne ubija jaja, već skida njihov lepljivi spoljašnji sloj i omogućava njihovo lakše uklanjanje.

Sve fekalije koje se nalaze napolju treba svakodnevno sakupljati. Ako tlo postane zagađeno, skoro jedina alternativa je njegovo uklanjanje i zamena, ili prevrtanje do dubine od 20-30 cm.

Zbog toga što miševi i ostali sitni glodari mogu da budu izvor zaraze, treba ih uništavati.

KUKIČASTE GLISTE

(Ancylostoma – Uncinaria)

Kukičaste gliste (ankilostome) su među najčešćim crevnim parazitima pasa i mačaka (posebno štenaca i mačića) i mogu da izazovu teške bolesti uključujući anemiju i ozbiljnu dijareju. One imaju strukture nalik na zube, ili pak pločice-sekače, kojima se pričvršćuju za crevni zid i hrane se krvlju životinje. Uobičajena imena kukičastih glista i životinje koje one zaražavaju dati su u tabeli:

Latinski naziv Prevedeni naziv Zaraženi domaćin

A. tubaeforme Mačja kukičasta glista Mačka

A. braziliense Mačja i pseća kuk. glista Pas, mačka, lisica, čovek

U. stenocephala Severna pseća kuk. glista Pas, mačka, lisica

A. caninum Pseća kukičasta glista Pas, lisica, čovek (creva)

Ovi paraziti mogu kod čoveka da izazovu kožnu bolest zvanu larva migrans.

Kukičaste gliste su široko rasprostranjene, mada je A. braziliense uobičajenija u suptropskim i tropskim predelima, a U. stenocephala na hladnijem severu. Njihov životni ciklus ima neobičan preokret - životinje mogu da se zaraze gutanjem larvi, ali i zaraženim tlom i vodom; jedenjem zaraženog domaćina-prenosioca; pomoću larvi koje prodiru kroz kožu i larvi koje zaražavaju fetuse ili mladunce preko materice, odnosno mlečnih žlezda.

Odrasle gliste žive u tankom crevu gde se pričvršćuju i hrane domaćinovom krvlju. Odrasle legu jaja koja odlaze napolje sa fekalijama. Za 1-3 nedelje jaja se izlegu i oslobađaju se larve. One su odlični plivači koji putuju preko kišnih kapi ili rose na lišću i čekaju da mačka naiđe. Larve prodiru u domaćina bilo tako što ih ovaj proguta, bilo ukopavanjem u domaćinovu kožu.

Preko kože: Larve koje ulaze kroz kožu sele se preko krvotoka u pluća i traheje i bivaju zatim iskašljane i progutane. Pričvršćuju se za crevni zid i tako zaokružuju svoj životni ciklus.

Putem gutanja: Larve mogu da budu progutane sa zaraženom hranom ili vodom, sa vlažnih površina, ili preko domaćina-prenosioca koji je zaražen larvama. Većina progutanih

102

larvi obično odlazi u creva gde i ostaju. Izvestan broj, međutim, može da se seli kroz telesna tkiva i na kraju u traheje, odakle bivaju iskašljane i progutane. Neke larve će da prekinu seobu i da se učaure u mišićima.

Putem materice i mleka: Larve koje se učaure u mišićima mogu kasnije da se presele u matericu trudne životinje i zaraze fetuse. Takođe mogu da pređu i u mlečne žlezde dojilje i zaraze mačiće koji sisaju.

Simptomi:

Kukičaste gliste mogu da izazovu teška oboljenja. Hraneći se krvlju domaćina koja prenosi kiseonik, kukičaste gliste mogu da izazovu jaku anemiju. Sluzokoža, n.pr. desni, postaće bleda, životinja će postati slaba i ponekad će se javiti crna, kao katran spolica. Rast mladih životinja je ometen a krzno može da postane slabo i suvo. Životinje mogu zbog infekcije da oslabe i eventualno umru.

Kukičaste gliste u svojoj pljuvačci proizvode antikoagulant (materiju koja sprečava zgrušavanje krvi) tako da se na mestu gde je kukičasta glista prikačena domaćinova krv ne zgrušava. Ako se glista pomeri, da bi se zakačila na drugom mestu, prvo mesto može da nastavi da krvari, ponekad ozbiljno.

Dijagnoza se postavlja nalaženjem jaja u fekalijama. Kod vrlo mladih životinja može da se javi jako oboljenje pre nego što zrele gliste počnu da polažu jaja. Dijagnoza tada mora da se postavi procenjivanjem znakova bolesti.

Odrasle gliste su male, dugačke su 12-18 milimetara i retko se primećuju u stolici zbog svoje veličine i sposobnosti da se čvrsto prikače za crevni zid.

Ove gliste mogu da zaraze i čoveka. Mogu da prodru kroz površinu kože čoveka (obično preko bosih stopala) i zatim se sele kroz nju izazivajući kožno oboljenje. Javljaju se oštećenja u obliku crvenih linija pod kožom, ponekad se rasprskavajući na površini kože. Ova oštećenja izazivaju jak svrab. Larve će obično da uginu posle nekoliko nedelja i stanje bolesti će da nestane. U težim slučajevima larve mogu da naprave prolaz kroz kožu i prodru u dublja tkiva. Mogu da izazovu oboljenje pluća i bol u mišićima.

Prijavljeni su slučajevi ljudi koji su dobili crevnu infekciju psećim kukičastim glistama. Uglavnom, ovi zaraženi ljudi ne pokazuju kliničke znake bolesti.

Tretman:

Uobičajeni preparati za uništavanje crevnih parazita i preporuke kada i kako tretirati prikazani su na kraju ovog poglavlja.

Mere predostrožnosti:

Da bismo sprečili zarazu kukičastim glistama, treba da upamtimo da se životinje zaražavaju ili preko zagađenog zemljišta i vode, ili preko svojih majki.

Tretman okoline: Larve kukičastih glista mogu da žive nekoliko nedelja u hladnoj, vlažnoj zemlji, ali brzo uginu prilikom zamrzavanja ili u vrelim i suvim uslovima. Dvorišta i kutije sa peskom treba svakodnevno čistiti. Ako na površinama ima fekalnog materijala, treba ga ukloniti, jer organski materijal umanjuje dejstvo sredstava za čišćenje. Rastvor izbeljivača (10%) je dobro sredstvo za čišćenje.

Sve fekalije u dvorištu svakodnevno treba sakupljati. Spaljivanje površinskog sloja zemlje može da uništi larve.

103

Medicinski tretman i izolacija: Kao i kod svake infekcije, životinje zaražene kukičastim glistama treba držati odvojeno od ostalih, sve dok se njihova infekcija ne izleči.

Pregled stolice treba sprovesti u vreme kada mačići prestanu da sisaju, 4-8 nedelja posle poslednjeg tretmana, za vreme redovnog godišnjeg pregleda i kod ženki pre parenja. Neki vlasnici se opredeljuju za redovno čišćenje od crevnih parazita. Mnogi veterinari preporučuju da se životinje čiste od parazita bar jednom godišnje.

Da bi se sprečilo zaražavanje ljudi, krajnje je značajna dobra higijena. Posebno naučite decu da peru ruke posle igranja i pre jela. Ne dozvoljavajte deci da se igraju na mestima gde psi i mačke možda defeciraju. Ne dozvoljavajte mačkama da koriste peščanike ili baštu umesto kutije sa peskom. Osobe koje imaju dodir sa tlom, posebno kroz duži vremenski period, na primer vodoinstalateri ili električari koji postavljaju podzemne instalacije, treba između sebe i tla da postave nepropustan materijal. (Zaraza kukičastim glistama kod ljudi često se naziva „vodoinstalaterski svrabež”).

Osobe koje se sunčaju, posebno one koje leže na vlažnom pesku ili zemlji takođe su izložene velikom riziku da budu zaražene. Životinjama ne treba dozvoljavati da defeciraju na plažama, a ljudi ne bi trebalo da bosonogi šetaju po pesku.

KONČASTE GLISTE

(Strongyloides)

Končaste gliste su paraziti mesojeda i čoveka. Strongyloides tumefaciensis je mačji parazit a S. stercoralis može da zarazi mačke i pse. Misli se da svaka vrsta domaćina, to jest mačka i pas, biva zaražena različitom vrstom ili varijetetom parazita. Znamo, međutim, da S. stercoralis može da se prenese sa čoveka na psa i sa psa na čoveka.

Ime končaste dolazi odatle što su ove gliste, iako relativno dugačke (2mm), debele svega 0,035mm. Ovo je neobična glista. Postoje dva njena oblika: parazitski i oblik zvani „slobodno živeći”, to znači da može lepo da živi i razmnožava se i izvan domaćina. Drugi jedinstveni aspekt končastih glista je da su parazitski oblici isključivo ženke. Jesmo li pobudili Vašu pažnju?

Različite vrste končastih glista zaražavaju konje, svinje, preživare kao što su krave i jeleni, gmizavce i druge divlje životinje. Ima ih i u Africi, gde zaražavaju zebre i babune.

Ženka gliste živi u crevu domaćina, gde polaže jaja. Značajno je da jaja mogu da se razvijaju čak i ako ih nije oplodio mužjak. U stvari i nema odraslih mužjaka. Jaja se izbacuju sa fekalijama ili se izlegu u larve u crevu, pa onda izbacuju napolje. Ove larve mogu da se razviju bilo u zarazne parazitske larve, bilo u slobodno živeće gliste ma koga pola. Zarazne larve ulaze u novog domaćina tako što ih on proguta, ili pak kroz kožu. One se zatim sele u pluća, putuju do traheja i bivaju iskašljane pa progutane. Slobodno živeće gliste se pare, ali ne stvaraju nove slobodno živeće larve, već samo zarazne larve koje moraju da uđu u domaćina da bi preživele.

Veruje se da jačina i trajanje zaraze, vrsta i starost domaćina i stanje domaćinovog imunog sistema utiču na razvitak larvi.

Neke larve koje se sele mogu da ostanu u tkivima psa. Kod kuje, ove larve mogu da nađu put do mlečnih žlezda i zaraza može da bude preneta direktno na štence, preko mleka. Ovo je jedan od razloga što štenci i kao vrlo mladi mogu da imaju jake zaraze.

104

Simptomi:

S. tumefaciensis kod mačaka uglavnom ne izaziva oboljenje, već kod nekih jedinki mogu u debelom crevu da se stvore beli čvorići. Ako se ovo desi, može da se razvije hronična dijareja.

Većina zaraza kod pasa nije očigledna, ili izaziva samo blagu dijareju. Zaraze kod mladih štenaca mogu da postanu krajnje ozbiljne, pa i kobne. Kod njih može da se javi dijareja ili znaci respiratornih bolesti, uključujući jako zapaljenje pluća.

Dijagnoza se postavlja tako što se u fekalijama, mikroskopskim pregledom, nađu jaja ili, mnogo češće, larve. Pokretljive larve se često najbolje vide tako što se uzorak fecesa jednostavno nanese na pločicu i pogleda kroz mikroskop. Rastvori koji se koriste za rutinski pregled fekalija deformisaće larve i učiniti ih teško prepoznatljivima. Na uzorku fecesa moguće je izvesti poseban postupak za koncentrovanje larvi, što olakšava opažanje. Ovo se naziva Baermanova tehnika.

Tretman:

Do nedavno najčešći lek za tretman zaraze končastim glistama bio je tiabendazol, mada nije odobren za mačke od strane FDA (Uprava za hranu i lekove). Danas se preporučuje tretman fenbendazolom i ivermektinom, mada ni njih FDA nije odobrila. Preporučuje se da se ivermektin (1% rastvor) da oralno, u dozi od 0,8 mg/kg (četiri puta više od uobičajene doze). Ovaj tretman možda mora da se ponovi. Uglavnom, ovi lekovi nisu korisni za uklanjanje larvi koje su učaurene u tkivima.

Mere predostrožnosti:

Larve končastih glista ubijaju niske temperature ili suva okolina. Imperativ je da se životinje drže u suvom i čistom. Kao i kod drugih parazita koji se prenose fekalijama, dvorište i kutiju sa peskom treba održavati čistim. Osobe koje su u dodiru sa fekalijama treba strogo da se pridržavaju pravila higijene.

BIČASTE GLISTE

(Trichuris vulpis ...)

Bičaste gliste (Trichuris vulpis, Trichuris campanula) su uobičajene kod pasa i ima ih širom sveta. Trichuris serata se javlja kod mačaka, ali retko. Bičaste gliste su ime dobile zbog oblika, sličnog biču. Prednji deo gliste je veoma tanak, zadnji je zadebljan. Bičaste gliste žive u debelom crevu i slepom crevu.

Pas ili mačka se zaražavaju tako što konzumiraju hranu ili vodu zagađenu jajima bičaste gliste. Pošto su progutana, jaja se izlegu i kroz tri meseca larve sazru u odrasli oblik u slepom i debelom crevu, gde usta ukopaju u zid creva i hrane se krvlju. Odrasle gliste polažu jaja koja se izbacuju sa fekalijama. Jaja moraju da provedu u zemljištu oko 1 mesec da bi sazrela i postala sposobna da izazovu zarazu.

Simptomi:

Znaci zaraze se menjaju u zavisnosti od broja glista u crevu. Mali broj glista ne izaziva znake, ali veći broj može da dovede do zapaljenja crevnog zida. Upaljeno crevo stvara veliku količinu sluzi. Ponekad se javlja krvarenje u crevu, koje može da dovede do anemije. Životinje mogu da imaju dijareju i da gube težinu.

105

Kod vrlo teških zaraza gliste mogu da probiju zid creva i zapaljenje koje usled toga nastupa dovodi do prirastanja creva za telesni zid. Životinje koje imaju ovo stanje mogu učestano da ližu svoj desni bok, gde se dešava prirastanje.

Bilo je slučajeva zaražavanja ljudi sa T. vulpis. Češća zaraza kod ljudi je vrstom T. trichuria, čovečjom bičastom glistom.

Dijagnoza se postavlja nalaženjem jaja u fekalijama. Ova jaja treba razlikovati od jaja gliste koja zaražava bešiku (Capillaria plica) i C. aerophila, parazita respiratornog sistema, ali čija jaja mogu da se nađu u fekalijama.

Tretman:

Za preparate, videti tabelu na kraju ovog poglavlja.

TRIHINELA

(Trichinella spiralis)

Bolest izazvana Trichinell-om spiralis nije značajna kod ljubimaca, mada se javlja. Trihineloza može da bude značajna bolest kod ljudi i zato je uključen ovaj kratki prikaz.

Odrasla glista trichina živi u tankom crevu. Ona ne stvara jaja, već žive larve koje prolaze kroz crevo i sele se po telu. Larve često svoj put završavaju u mišićnom tkivu gde stvaraju zid oko sebe (učaure se) i tu mogu da ostanu godinama, uspavane ali žive. Životinja se zarazi jedući mišiće (meso) ili druge organe zaražene životinje. Uglavnom su svinje izvor zaraze za životinje i ljude. Učaurene larve u svinji mogu da žive i do 11 godina.

Simptomi:

Znaci bolesti se uglavnom ne vide, ni kod domaćih, ni kod divljih životinja. Ljudi, pak, mogu da postanu teško bolesni i čak umru. Kada su odrasle gliste u crevu, osoba može da povraća, ima dijareju, povišenu temperaturu i bude utučena. Kada se larve sele izazivaju upalu krvnih sudova. Može da se javi hemoragija (krvarenje) pod korenom nokata i beonjačama. Kada se larve učaure u mišićima dolazi do jakih zapaljenja, bola i slabosti. U najtežim slučajevima mogu da se jave zapaljenje pluća, zapaljenje mozga (encefalitis) i otkazivanje srca.

Trihinoza ljudi se najčešće otkriva za vreme perioda kada su larve učaurene u mišićima. Simptomi koji su sa ovim povezani uglavnom dovode ove osobe lekarima. Dijagnoza se obično postavlja analizom krvi, koja bi ukazala na zapaljenjske procese i dokazala oštećenje mišića.

Tretman:

Nekoliko lekova je efikasno u uništavanju larvi u mišićima, uključujući mebendazol (koji se i inače koristi za uništavanje nematoda).

Trihinele ima širom sveta. Bila je mnogo češća pedesetih godina. 1950. je otkriveno da se svinje zaražavaju jedući otpatke u kojima ima sirovog mesa. Povedena je kampanja za obrazovanje stanovništva, koja naročito ukazuje na važnost kuvanja mesa, posebno svinjskog, na temperaturi (u unutrašnjosti mesa) od bar 70°C.

Zamrzavanje može da uništi larve T. spiralis. Komade mesa tanje od 15 cm treba zamrznuti na temperaturi od -15°C bar 20 dana da bi se larve ubile.

106

CESTODE

Cestode (pantljičare) su gliste klase Cestoda u okviru kola Platyhelminthes. Ova klasa se deli na dve potklase, Cestodaria i Eucestoda, a ovoj drugoj pripadaju rodovi koji parazitiraju kod sisara.

Pantljičare su pljosnate, segmentirane gliste. Sastoje se od glave, vrata i segmenata. Glava obično ima sisaljke ili mišićne kanale koji omogućavaju pantljičarama de se pričvrste za crevo životinje.

Svaki segment pantljičare ima svoje sopstvene organe za razmnožavanje. Novi segmenti se neprestano stvaraju u predelu vrata, dok oni sa repa bivaju odbačeni kad sazru. Ovi zreli segmenti sadrže veliki broj jaja koja su često grupisana u pakete. Segmenti mogu često da se primete blizu anusa psa ili mačke. Ovi segmenti mogu da se pokreću ako su nedavno izbačeni ili, ako su osušeni, izgledaju kao zrna nekuvanog pirinča ili semenke krastavca. Infekcije pantljičarom se obično primećuju kada se ovi segmenti pronađu na životinji.

Sve pantljičare mačaka i pasa imaju životne cikluse koji uključuju domaćina-posrednika. To su obično buve, ribe i domaće životinje kao ovce i svinje. Svi odrasli oblici ovih pantljičara žive u probavnom sistemu mačke ili psa. Zanimljivo je da same pantljičare nemaju probavni sistem, već apsorbuju hranljive materije kroz kožu.

Najuobičajenije pantljičare mačaka i pasa:

Dipylidium caninum (pseća pantljičara)

Vrste Taenia (tenija)

Echinococcus granulosus i E. Multiocularis (ehinokokus)

Diphyllobotrium latum (deverikina pantljičara)

Spirometra mansonoides (spirometra)

PSEĆA PANTLJIČARA

(Dipylidium caninum)

Odrasli oblik D. caninum živi u mačkama, psima, lisicama i možda u ljudima. Nalazi se širom sveta. Domaćini-posrednici su buva ili vaška.

Odrasla glista, koja može da bude dugačka do 50 cm, živi u tankom crevu. Segmenti puni jaja se izbacuju sa fekalijama. Dok su topli, segmenti su aktivni, ali kako se suše oni se raspuknu i oslobađaju jaja iz svoje unutrašnjosti. Vaška ili buva pojedu ta jaja. Unutar insekta jaja se razvijaju u nezreli oblik. Kada pas ili mačka pojedu insekta, nezreli oblik se razvije u odraslu glistu i životni ciklus je dovršen.

Simptomi:

Kod teških zaraza, možemo da primetimo bol u trbuhu ili nervozu kod životinje. Životinja može da povraća i ponekad da ima grčeve. Smatra se da grčevi potiču od otrova koje pantljičara stvara. Aktivni segmenti oko analnog predela mogu životinju da nateraju da ih liže, ili da trlja ovaj predeo po podu.

Obično su deca ta koja se zaraze ovom pantljičarom tako što progutaju larvu buve ili odraslu vašku. Uglavnom, kod ljudi se simptomi viđaju retko. Kod jakih zaraza mogu da se jave bol u trbuhu, dijareja i svrab u analnom predelu.

107

Dijagnoza zaraze D. caninum se postavlja pronalaženjem pokretnih segmenata, osušenih segmenata ili opažanjem jaja u fekalijama ukoliko je segment pukao.

Tretman:

Najčešći tretman je prazikvantelom. Doza se određuje u miligramima po kilogramu telesne mase. Ne može da se koristi kod trudnih životinja. Takođe je delotvoran epsiprantel, ali ne može da se koristi kod štenaca i mačića mlađih od 7 nedelja. Mebendazol ne deluje. Više detalja dato je na kraju ovog poglavlja.

Mere predostrožnosti:

Najvažnije mere predostrožnosti su kontrola buva i vaši. Na tržištu ima dosta proizvoda koji u ovu svrhu mogu da se koriste. Preporučuje se tretman ne samo životinja, već i okoline, da bi se uništilo što više buva i njihovih larvi.

VRSTE TENIJA

(Taenia)

Postoji 9 glavnih vrsta pantljičare tenija, od kojih 7 imaju za konačne domaćine pse i mačke.

Životni ciklusi raznih vrsta tenije su slični. Plodni segmenti gliste izbacuju se sa fekalijama psa ili mačke. Često se jaja oslobađaju iz segmenata pre izbacivanja. Domaćin-posrednik proguta ova jaja koja su odmah zarazna. U domaćinu-posredniku se u tankom crevu oslobađa embrion i nezreli oblik se seli kroz telo u razne organe, zavisno od vrste tenije. Nezreli oblik formira malu kesu ispunjenu tečnošću, zvanu „bešika”, koja ga okružuje i obezbeđuje ishranu. Kada „bešiku” proguta konačni domaćin oslobađa se glava pantljičare koja se pričvršćuje za zid creva, raste i segmentira se.

Latinsko ime Domaćin Domaćin-posrednik

T. saginata Čovek Stoka

T. solium Čovek Svinja

T. hydatigena Pas, medved Ovca, koza, svinja, marva, jelen

T. krabbei Pas Irvas

T. multiceps Pas Ovca

T. ovis Pas Ovca, koza

T. pisiformis Pas Kunić, glodari

T. serialis Pas Kunić, zec

T. taeniaformis Mačka Glodari

Psi ili mačke mogu da ostanu zaraženi godinu ili duže i pantljičara može da dostigne dužinu do 2 metra.

Simptomi:

Čak i kod jakih zaraza, malo je znakova zaraze sem pruritisa (svraba) oko analnog predela i pronađenih segmenata prilepljenih za krzno životinje. Retko se javljaju crevne smetnje. Uglavnom, domaćin-posrednik pokazuje mnogo više znakova bolesti od krajnjeg domaćina.

108

Zbog toga što se jaja često oslobađaju iz segmenata pre nego što se segmenti izbace sa fekalijama, glavna metoda za postavljanje dijagnoze je mikroskopski fekalni pregled. Sva jaja tenija su slična, a identična su jajima ehinokokusa.

Tretman:

Vrste tenije su mnogo prijemčivije na antihelmintike od ostalih vrsta pantljičare. Efikasni tretmani uključuju prazikvantel i epsiprantel, kao i mebendazol.

Mere predostrožnosti:

Prevencija mora da se zasniva na zabrani mačkama i psima da jedu sirovo meso i iznutrice i da love divlje životinje. Nezreli oblici u domaćinu-posredniku se uništavaju zamrzavanjem ili kuvanjem. Važna je kontrola glodara.

EHINOKOKUS

(Echinococcus granulosus, E. multiocularis)

Psi i divlji kanidi služe kao konačni domaćin za E. granulosus. Biljojedi, kao što su ovce, su domaćini-posrednici. Lisice, mačke i psi su konačni domaćini za E. multiocularis, a leminzi i tekunice su domaćini-posrednici. Ljudi takođe mogu da služe kao domaćini-posrednici za obe vrste ehinokokusa. Zaraza kod ljudi izaziva tešku, ponekad smrtonosnu bolest zvanu ehinokokoza.

Domaćin-posrednik proguta jaja ehinokokusa koja su izbačena sa fekalijama konačnog domaćina. Jaja se izlegu i nezreli oblik prodire u zid creva domaćina-posrednika i seli se u razne organe, obično u pluća i jetru. Razvijaju se velike ciste, prečnika 5-12,5 cm, koje sadrže hiljade zaraznih, granulastih oblika.

Kada konačni domaćin proguta ciste, svaki od zaraznih oblika koji se nalazio u cistama može da se razvije u odraslu pantljičaru koja je obično dugačka manje od 7 mm. Odrasle gliste se pričvršćuju za tanko crevo gde mogu da žive do dve godine.

Simptomi:

Kao i kod pantljičara Taenia, konačni domaćin retko pokazuje znake bolesti, osim ako pantljičare nisu prisutne u velikom broju. Obično ni domaćin-posrednik ne pokazuje znake zaraze.

Jaja ove pantljičare se ne izbacuju ravnomerno sa stolicom. Ako se pronađu jaja, prosto je nemoguće razlikovati ih od jaja Taenia, koja je mnogo češća pantljičara.

Tretman:

Prazikvantel u dozama od 5 mg/kg se obično koristi za tretman mačaka i pasa zaraženih ehinokokusom. (Domaći proizvođač „Zdravlje” iz Leskovca svoj proizvod „Helmivet” (mebendazol) deklariše kao efikasan protiv ehinokokusa). Više informacija o preparatima za tretman naći ćete na kraju ovog poglavlja.

Mere predostrožnosti:

Kontrola ehinokokusa zasniva se na sprečavanju mačaka i pasa da jedu delove ili pak cele domaćine-posrednike. Životinje ne smeju da se hrane iznutricama ili nekuvanim mesom. Mora da se kontroliše populacija glodara.

109

Ljudi postaju slučajno zaraženi tako što pojedu namirnice zaražene jajima ehinokokusa. Ovo može da se dogodi konzumiranjem zagađenog bilja kao što su lešnici, jagode i slično. Ruke mogu da se zagade baštovanskim poslovima, ili na drugi način, od zemlje koju su zagadile mačje, ili pak pseće, lisičje ili fekalije drugih kanida. Dobro operite voće i povrće, a ruke obavezno sapunom.

Znaci zaraze mogu da ne budu primetni sve dok ne prođu godine od gutanja zaraznih jaja.

Ljudi, za razliku od životinja, često ispoljavaju znake zaraze ehinokokusom i znaci su različiti, zavisno od zaraženog organa. Parazitski tumori mogu da se razviju u mozgu, srcu, plućima i jetri. Ako bi ovi tumori kod čoveka prsli, mogao bi da se javi anafilaktički šok. Kod ljudi zaraženih ehinokokusom, operacija je najčešći tretman. Novije terapije lekovima kao što je albendazol i albendazol sa prazikvantelom često se primenjuju zajedno sa hirurgijom, ili samostalno ukoliko hirurgija nije opcija.

DEVERIKINA PANTLJIČARA

(Diphyllobotrium latum)

Kao i druge pantljičare, D. latum živi u tankom crevu konačnog domaćina, što uključuje mačke, pse, lisice, medvede, ostale mesojede i čoveka. Za razliku od ostalih već opisanih pantljičara, ona ima dva domaćina-posrednika.

Odrasle gliste, koje mogu da dostignu dužinu od 10 metara, nalaze se u tankom crevu konačnog domaćina. Umesto da odbacuje segmente pune jaja, jaja D. latum se izbacuju kroz male „materične pore” koje ima svaki segment. Segmenti koji su izbacili sva jaja često se odbacuju u lancima, umesto pojedinačno.

Pošto su jaja položena, potrebno je da ostanu u vodi 8 dana pre nego što postanu zarazna za prvog domaćina-posrednika, jednu vrstu slatkovodnih ljuskara. Unutar ovih domaćina embrioni D. latum se razvijaju u drugostepene larve.

Sitne ribe često progutaju ove ljuskare, pa se u njima razvija treća faza larvi. Velike ribe zatim pojedu male pa se trećestepene larve premeštaju u njihova tkiva. Konačni domaćin se zarazi tako što pojede neku od ovih riba, sitnih ili krupnih, svejedno.

Iako odrasla pantljičara može da poraste vrlo velika, kod mačaka i pasa ima minimalnih znakova zaraze.

U ljudima, odrasla pantljičara može da živi i do 20 godina. D. latum iz crevnog sadržaja apsorbuje veliku količinu vitamina V12. Rezultat je nedostatak vitamina V12 kod nekih ljudi. Vitamin V12 je neophodan za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca, pa njegov nedostatak može da dovede do kobne anemije.

Simptomi:

Jako zaraženi ljudi takođe mogu da imaju dijareju, oštećenja creva i žučnih kanala i ponekad mogu da imaju simptome trovanja.

Diajgnoza se uglavnom postavlja nalaženjem jaja u fecesu. Mora da se vodi računa jer postoji sličnost sa jajima pantljičare spirometre, kao i plućnog parazita Paragonimus kellicotti.

110

Tretman:

Tretman prazikvantelom je često pravi izbor kod mačaka i pasa. Iako ga FDA nije odobrila za ovu svrhu, uobičajena je i prihvaćena praksa da se ovaj lek koristi u ovu svrhu. Doze koje se preporučuju variraju. Ljudi se tretiraju prazikvantelom i niklozamidom.

Mere predostrožnosti:

Prevencija se sprovodi sprečavanjem životinja da jedu svežu ili nedokuvanu ribu.

PROTOZOE

KOKCIDIJA

(Coccidia)

Kokcidija su protozoe (jednoćelijski organizmi) koji se razmnožavaju u crevnom sistemu pasa i mačaka, najčešće kod mačića i štenaca mlađih od šest meseci, kod odraslih životinja čiji imuni sistem je oslabljen ili kod životinja koje su na drugi način izložene pritisku (promena vlasnika, prisustvo druge bolesti).

Kod pasa i mačaka, većina kokcidija je roda Isospora. I. felis i I. rivolta su najčešće vrste kod mačaka. Nezavisno od toga koja vrsta je prisutna, o bolesti uglavnom govorimo kao o kokcidiozi. Kako mače odrasta, ono razvija prirodni imunitet prema dejstvu kokcidije. Kao odrasla jedinka, može da nosi kokcidiju u svojim crevima, izbacuje ciste (učaurene larve) sa svojim fekalijama, ali da ne oseća nikakvo dejstvo.

Mače se ne rađa sa kokcidijom u svojim crevima. Međutim, pošto je rođeno, mače je često izloženo fekalijama svoje majke i ako ona izbacuje sa njima zarazne ciste, mlade životinje će verovatno da ih progutaju i kokcidija će da se razvije u njihovim crevima. Pošto mladi mačići, obično oni mlađi od šest meseci, nemaju imunitet prema kokcidiji, organizmi će da se reprodukuju u velikom broju i parazitiraće u crevima mlade životinje. Ovo često ima opasne efekte.

Od izlaganja kokcidiji u fekalijama do razvitka bolesti treba oko 13 dana. Većina mačića koji boluju od kokcidije su stoga stari dve nedelje, ili više. Iako je većina infekcija rezultat prenošenja sa majke, ovo nije uvek slučaj. Svako zaraženo mače je zarazno za druge mačiće. U odgajivačnicama, prihvatilištima, bolnicama za životinje i t.d. razborito je izolovati te koji su zaraženi od onih koji nisu.

Simptomi:

Prvi znak da životinja pati od kokcidioze je dijareja. Ona može da bude između blage i veoma jake, zavisi od stepena zaraze. Mogu da budu prisutni krv i sluz, posebno kod slučajeva koji su jako napredovali. Životinje koje su jako pogođene mogu takođe da povraćaju, izgube apetit, postanu dehidrirane i, u nekim slučajevima, umru od ove bolesti.

Većina zaraženih mačića koje su autori sretali bili su u starosnoj grupi od četiri do dvanaest nedelja. Mogućnost kokcidioze treba uvek uzeti u obzir ako se u ovoj starosnoj grupi jave retke stolice ili dijareja. Mikroskopskim pregledom stolice treba da se pronađu ciste, što potvrđuje dijagnozu.

Iako su mnogi slučajevi uglavnom blagi, nije neobično videti da jake, krvave dijareje prouzrokuju dehidraciju pa čak i smrt. Ovo je najčešće kod životinja koje boluju, ili su zaražene, od drugih parazita, bakterija ili virusa. Kokcidioza je veoma zarazna, posebno među

111

mladim mačićima. Čitava uzgajališta mogu da postanu zaražena, sa mačićima raznih starosnih grupa koji su istovremeno pogođeni.

Tretman:

Treba pomenuti da napetost igra ulogu u razvoju kokcidioze. Nije neobično da naizgled zdravo mače stigne u svoj novi dom i posle nekoliko dana dobije dijareju, sa dijagnozom kokcidije. Ako je mače bilo u novom domu kraće od trinaest dana, onda je imalo kokcidiju pre dolaska. Upamtite da je period inkubacije oko trinaest dana. Ako je mače sa novim vlasnikom bilo nekoliko nedelja, onda je kokcidiji bilo izloženo po svoj prilici posle dolaska u novi dom. Autori ovo naglašavaju jer su bili umešani u sudske sporove oko toga ko je odgovoran za troškove lečenja, odgajivač ili vlasnik. Obično je kokcidija bila prisutna, da bi se ispoljila za vreme perioda privikavanja na novi dom.

Na sreću, kokcidija se leči. Lekovi kao sulfadimetoksin i trimetoprim-sulfadijazin su efikasni u lečenju i prevenciji kokcidije. Pošto ovi lekovi ne ubijaju ove organizme, već pre suzbijaju njihovu sposobnost razmnožavanja, odstranjivanje kokcidije iz creva nije brzo. Zaustavljanjem protozoine sposobnosti da se reprodukuje, mladunčetu se omogućava da razvije sopstveni imunitet i ukloni organizme. Obično je potreban tretman lekovima od pet ili više dana.

Mere predostrožnosti:

Zbog toga što se kokcidija prenosi putem fekalija životinje nosioca, veoma je važno sprovoditi strogu sanitaciju. Sav fekalni materijal mora da bude uklonjen. Hrana i voda nipošto ne smeju da budu zagađeni fekalijama. U svako doba treba da bude obezbeđena čista voda. Većina sredstava za dezinfekciju ne deluje uspešno na kokcidiju; sagorevanje fekalija i čišćenje parom, potapanje u ključalu vodu ili 10% rastvor amonijaka su najbolji načini za ubijanje kokcidije. Kokcidija podnosi zamrzavanje.

Bubašvabe i muve mogu mehanički da prenesu kokcidiju sa jednog mesta na drugo. Miševi i slične životinje mogu da nose kokcidiju i, kada ih mačka ulovi i pojede, bude zaražena. Stoga je kontrola insekata i glodara veoma važna u prevenciji kokcidioze.

Pseće i mačje vrste kokcidije ne mogu da zaraze čoveka.

ĐARDIJA

(Giardia cati)

Đardija su protozoe koje žive u tankim crevima pasa i mačaka. Nalaze se u mnogim delovima sveta. Infekcija đardijom se naziva đardijaza.

Mnoge stvari o ovom parazitu ne znamo. Stručnjaci se ne slažu oko toga koliko vrsta đardije postoji i koja od njih napada koje životinje. Veterinari se čak ne slažu ni oko toga koliko su infekcije đardijom uobičajene i kada ih treba tretirati. Uglavnom, smatra se da je infekcija đardijom uobičajena, ali bolest je retka. Mnogo toga o životnom ciklusu još ne znamo.

Đardija se razmnožava deobom. Mačka postaje zaražena jedući cistični oblik parazita. U tankom crevu cista se otvara i oslobađa aktivni oblik koji se naziva trofozoit. Ovaj poseduje flagele, strukture nalik na dlaku, koje se kao bič pokreću levo-desno, omogućavajući im da se kreću unaokolo. Prikačinju se za zid creva i razmnožavaju deobom na dva. Posle neznanog broja deoba, u nekom stupnju, na neznanom mestu, ovaj oblik stvara oko sebe zid (pretvara se u cistu) i prelazi u fekalije. Đardija u fekalijama može da zagadi okolinu i vodu i zarazi druge životinje i ljude.

112

Simptomi:

Većina infekcija đardijom su asimptomatične. U retkim slučajevima u kojima se bolest javlja, uglavnom su zaražene mlađe životinje i uobičajeni znak je dijareja. Dijareja može da bude akutna, povremena ili hronična. Zaražene životinje obično ne gube apetit, ali mogu da gube težinu. Fekalije su obično nenormalne, blede, lošeg mirisa i deluju masno. U crevima đardija sprečava pravilnu apsorpciju hranljivih materija, oštećuje fino tkivo creva i utiče na varenje.

Dijagnostika:

Đardijaza je vrlo teška za dijagnostiku zbog toga što su protozoe toliko male a i ne prenose se sa svakom stolicom. Često je potrebna serija testova stolice (jedan test dnevno, tri dana). Posebni dijagnostički testovi, pored rutinskog pregleda stolice, neophodni su za identifikaciju đardije. Postupci koje koristimo za identifikaciju oblih (Toxocara) i kukičastih glista (Ancylostoma, Uncinaria), ubijaju aktivni oblik đardije i koncentrišu cistični oblik.

Da bi se video aktivni oblik, može na mikroskopskoj pločici da se pomeša sa vodom mala količina stolice i pregleda sa velikim povećanjem. Pošto ovaj oblik ima flagele, možete da ih vidite kako se pomeraju unaokolo. Aktivni oblici se mnogo češće pronalaze u retkoj stolici. Ako ikada imate priliku da pod mikroskopom vidite aktivni oblik đardije, iskoristite je! To je stvorenje zanimljivog izgleda. Kruškastog je oblika i njegova anatomija doprinosi da liči na lik iz crtaća, sa očima, nosem i ustima. Kada se jednom vidi, ne zaboravlja se.

Ciste se mnogo češće nalaze u čvrstim stolicama. Za odvajanje cisti od ostatka stolice koriste se specijalni rastvori. Deo rastvora koji sadrži ciste se zatim ispituje mikroskopski.

Testovi koji utvrđuju prisustvo antigena đardije u fekalijama su sve dostupniji. Mnogo teže se izvode, skuplji su, a njihova preciznost može da ne bude veća od drugih metoda. U budućnosti će ovi testovi, nadamo se, biti savršeniji tako da ćemo mnogo tačnije moći da postavimo dijagnozu infekcije đardijom.

Sada treba protumačiti rezultate testa. To za Vašeg veterinara može da predstavlja dilemu. Ono što vidite (ili ne vidite), nije uvek tačna predstava onog što imate. Negativan test može da znači da životinja nije zaražena. Takođe može da znači da ima premalo đardije u uzorku stolice koja je ispitana. Negativni rezultati testa su uobičajeni kod zaraženih životinja. Ako se javi negativan test, veterinar će često da sugeriše ponavljanje ispitivanja stolice bar još dva puta, na različitim uzorcima uzetim različitih dana. Ponovljeni testovi su često neophodni za konačno pronalaženje organizma.

Šta sa pozitivnim testom? Đardija može da se nađe kod mnogih mačaka, sa i bez dijareje. Ako pronađemo đardiju, da li je ona uzrok dijareje, ili je samo koincidencija da smo je pronašli? Životinja može zaista da ima dijareju prouzrokovanu bakterijskom infekcijom, dok smo đardiju (u ovom slučaju bezopasnu) sasvim slučajno pronašli. Rezultate testova uvek treba tumačiti u svetlosti znakova, simptoma i istorije bolesti.

Tretman:

Evo nas opet; tretman je takođe kontroverzan. Pitanje je kada tretirati. Ako je đardija nađena kod mačke koja nema simptome, treba li je tretirati? Pošto ne možemo da znamo da li G. cati može da zarazi čoveka, često nastupamo sa oprezom i tretiramo asimptomatički zaraženu životinju da bismo sprečili mogući prelazak na ljude.

Ako jako sumnjamo na infekciju đardijom, ali ne možemo da nađemo organizam, treba li u svakom slučaju da tretiramo? To se često čini. Pošto je često teško utvrditi postojanje đardije u fekalijama mačaka koje imaju dijareju, ako nema drugih očitih uzroka dijareje, često tretiramo životinju za đardijazu.

113

Postoji nekoliko tretmana za đardijazu; neki od njih nisu odobreni od strane FDA (američka Uprava za hranu i lekove) za tretman đardijaze kod mačaka. Jedan od njih je metronidazol, ali on je stara praksa. Dobra stvar u vezi sa ovim lekom je da takođe ubija neke tipove bakterija koje mogu da izazovu dijareju. Tako, ako je dijareja izazvana bakterijama a ne đardijom, mi ipak ubijamo uzročnika i eliminišemo simptome. Na žalost, metronidazol ima neke nedostatke. Utvrđeno je da nije 100% efikasan. Sumnja se da je teratogen, zato ne sme da se daje trudnim životinjama. Na kraju, ukus mu je veoma gorak tako da mnoge životinje odbijaju da ga piju, posebno mačke.

Hinakrin hidrohlorid je korišćen ranije, ali nije baš efikasan i može da proizvede neželjene efekte kao što je letargija, povraćanje, anoreksija (gubitak apetita) i povišena temperatura.

Furazolidin se koristi efikasno u tretmanu đardijaze kod mačaka. Može da izazove povraćanje i dijareju i ne sme da se koristi kod trudnih mačaka.

Noviji lek, albendazol, pokazao se 50 puta efikasnijim od metronidazola i 10 - 40 puta efikasniji od hinakrin hidrohlorida, prilikom ubijanja đardije u laboratoriji. Nije odobren za mačke. Primećeni su neki ozbiljni neželjeni efekti albendazola, uključujući oštećenje koštane srži. Pošto takođe može da izazove urođene defekte, ne sme da se koristi kod trudnih životinja.

U novom malom proučavanju, fenbendazol se pokazao efikasnim u tretmanu đardijaze kod pasa, ali nije odobren za primenu kod mačaka.

Sada dolazimo do još jedne nepoznanice. Moguće je da ovi tretmani samo uklanjaju ciste iz fekalija a ne ubijaju svu đardiju u crevima. Ovo znači da je, čak iako je fekalni pregled posle tretmana negativan, organizam još uvek prisutan u crevima. Ovo je posebno tačno kod starijih tretmana. Stoga tretirane životinje još uvek mogu da budu izvor zaraze za ostale.

Tabela sažima prethodne informacije:

Preparat Doza Primena kod trudnih mačaka, ili mačića

Metronidazol 12-25mg/kg dvaput dnevno, 5 dana Ne

Hinakrin hidrohlorid 6,5mg/kg dvaput dnevno, 5 dana Ne

Albendazol 25mg/kg dvaput dnevno, 2 dana Ne

Furazolidin 4,5mg/kg dvaput dnevno, 5-10 dana Ne

Mere predostrožnosti:

Ciste mogu da žive nekoliko nedelja do nekoliko meseci izvan domaćina u vlažnoj i hladnoj okolini. Stoga travnjaci, parkovi, štenare i druge površine koje mogu da budu zaražene životinjskim fekalijama, mogu da budu izvor zaraze za Vašeg ljubimca. Treba da držite svog ljubimca podalje od prostora zagađenog fekalijama drugih životinja. To nije uvek lako.

Kao i kod drugih parazita sistema za varenje, prevencija širenja đardije se usredsređuje na testiranje i tretman zaraženih životinja i na primenu sanitarnih mera za smanjenje ili ubijanje organizama u okruženju. Rastvor lizola, izbleđivača ili amonijaka su efikasni protiv đardije.

Na kraju, može li đardija da zarazi čoveka? To je još jedna nepoznanica. Postoje mnoge vrste đardije i stručnjaci ne znaju da li one zaražavaju samo specifične domaćine. Izvori nekih infekcija kod ljudi povezani su sa dabrovima i drugim divljim i domaćim životinjama. Dok

114

ne spoznamo drugačije, razumno je smatrati zaražene životinje sposobnim da prenesu đardiju na ljude.

Možda ste čuli o epidemijama đardije koje su se javile zbog pijenja zagađene vode. Zaraza gradskih izvora vode obično se dovodi u vezu sa divljačkim izlivima čoveka. U seoskim sredinama, dabrovi se najčešće okrivljuju za zagađivanje jezera i potoka. Epidemije đardije su se takođe javljale u dnevnim boravcima, sa decom koja su imala higijenske navike ispod optimalnih.

TOKSOPLAZMA

(Toxoplasma gondii)

Toxoplasma gondii se nalazi širom sveta i može da zarazi gotovo svaku toplokrvnu životinju ili pticu kao i ljude. Infekcija ovim parazitom, zvana toksoplazmoza, kod ljudi može da bude vrlo ozbiljna. Toxoplasma gondii može da se prenese sa trudne žene na njen fetus i izazove abortus ili urođene nedostatke.

Kod dece i odraslih može da izazove druge znake i ponekad je kobna. Može da izazove teške bolesti kod osoba sa slabim imunim sistemom, kao što su one koje su podvrgnute hemoterapiji ili zaražene virusom HIV. Razmatranja u SAD pokazuju da je zaraženo 30% mačaka i 25-50% ljudi (infekcija bez, ili sa vrlo malo simptoma).

Mačke su jedini primarni domaćin T. gondii; one su jedini sisari kod kojih se Toxoplasma prenosi fekalijama. Kod mačke, reproduktivni oblik T. gondii živi u crevu i oociste (jajoliki nezreli oblici) izlaze iz tela sa fekalijama. Oociste moraju da budu u okruženju 1-5 dana pre nego što postanu zarazne. Važno je upamtiti ovo kada raspravljamo o prevenciji zaraze. Mačke prenose T. gondii u svojim fekalijama nekoliko nedelja pošto su zaražene. Oociste mogu da prežive i nekoliko godina u okruženju i otporne su na većinu dezinfekcionih sredstava.

Domaćin-posrednik, kao što su glodari ili ptice, ili druge životinje kao pas ili čovek, proguta oociste i one se sele u mišiće i mozak. Kada mačka pojede zaraženi plen-posrednika (ili deo neke veće životinje, na primer svinje), parazit se oslobađa u mačkinom crevu i životni ciklus može da se ponovi.

Kod ma kog toplokrvnog domaćina T. gondii takođe može da se prenese in utero (preko posteljice) i preko mleka.

Sve u svemu, glavni izvori zaraze za mačku su nekuvano meso (obično svinjsko), zaraženi plen, ili in utero odnosno kao mače preko mleka. Ljudi, psi i ostali sisari obično se zaraze preko mesa, nekuvanog mleka od zaraženih koza ili slučajnim gutanjem dela mačjih fekalija sa ruku ili namirnica.

T. gondii može da izazove bolest kod pasa i mačaka; mnogo češće se primećuje kod mačaka. Znaci toksoplazmoze kod ljubimaca su nespecifični: groznica, gubitak apetita, potištenost. Sledeći znaci mogu da se jave u zavisnosti od toga da li je zaraza akutna ili hronična i gde se T. gondii nalazi u telu: u oku može da izazove upalu; u plućima zapaljenje pluća; u srcu aritmije; u probavnom sistemu povraćanje, dijareju, bol u trbuhu i žuticu; u nervnom sistemu padavicu, paralizu i gubitak nervnih funkcija; u mišićima ukočenost i atrofiju. Mačići mogu da se rode mrtvi ili bolesni.

Kod životinja, kao i kod ljudi, bolest je češća kod onih sa oslabljenim imunim sistemom. Mačke sa toksoplazmozom treba ispitati na zaraze takvim virusima kao što je mačja leukemija, virus gubitka imuniteta („mačja sida”) i mačji infektivni peritonitis. Kod pasa, uznemirenost može da izazove gubitak imuniteta i omogući T. gondii da se razvije.

Toksoplazmoza može da bude značajan izazivač abortusa kod ovaca.

115

Merenje antitela prema T. gondii u krvi je najbolji način postavljanja dijagnoze. Ponekad u fekalijama mogu da se nađu oociste, ali one su toliko slične nekim drugim parazitima da ovo ne može da bude pouzdan metod za dijagnostiku. Osim toga, mačke izbacuju oociste samo na kratko (oko 2-3 nedelje), a često se dogodi da ih ne izbacuju kada pokazuju znake bolesti.

Za tretman toksoplazmoze koristi se antibiotik klindamicin. Među lekovima koji se još koriste su pirimetamin i trimetoprim/sulfadijazin.

Oko 60% ljubimaca koji boluju od toksoplazmoze mogu da se oporave zahvaljujući tretmanu. Oporavak je manje izvestan kod životinja koje su mlade ili imaju jako oslabljen imuni sitem.

Bubašvabe i muve mogu da posluže kao domaćini-prenosioci T. gondii, noseći mačji fekalni materijal u svojim telima. Kontrola ovih napasti može da pomogne u sprečavanju širenja T. gondii.

Životinje ne bi trebalo hraniti sirovim mesom ili kostima niti im treba dozvoliti da preturaju po smeću. Pošto T. gondii može da se nađe u nepasterizovanom kozjem mleku, ljubimcima ne treba dozvoliti da ga piju. Mačke kojima se dopušta da tumaraju okolo, mogu da se zaraze preko ulovljenog plena kao što su miševi i ptice, tako da je najbolje mačke držati u kući.

Fekalije treba uklanjati iz posude sa peskom svakodnevno i prikladno ih uništiti. Posude za pesak redovno perite vrelom vodom. Psima ne treba dozvoliti pristup posudama sa peskom za mačke.

Ljudi mogu da se zaraze bilo in utero (u materici), bilo slučajnim gutanjem oocisti. Ako se T. gondii prenese na fetus preko materice zaražene trudne žene rano u trudnoći, vrlo je moguć spontani pobačaj. Ako se zaraza javi u kasnijem periodu trudnoće (10-24 nedelje), dete može da ima ozbiljne ili čak kobne urođene poremećaje uključujući hidrocefalus, slepoću i mentalnu zaostalost. Većina zaraženih trudnica nema simptome. Približno 60% zaraženih trudnica će da prenese zarazu na svoje fetuse.

Ljudi zaraženi preko progutanih oocisti mogu da postanu utučeni i da imaju groznicu, uvećane limfne čvorove i, ređe, upalu srca.

Dijagnoza se uglavnom postavlja serološkim (krvnim) testovima.

Odgovori na neke nedoumice:

Vlasnici mačaka, kao ni veterinari, nemaju značajno veći rizik od zaraze T. gondii nego što ima ostatak populacije.

U SAD, mnogo je verovatnije da ljudi postanu zaraženi jedući sirovo meso, nego od baratanja mačjim fekalijama. Takođe se zaražavaju jedući neoprano voće i povrće. Ne usredsređujte se samo na mačke!

Nije verovatno da ćete da se zarazite milujući zaraženu mačku. Oociste se ne lepe za krzno kao jaja valjkastih glista. Mačka će, uređujući krzno, uglavnom ukloniti sve oociste pre nego što postanu zarazne.

Nije verovatno da možete da se zarazite mačjim ugrizom ili grebanjem.

Ma kako čudno izgledalo, zdrava mačka koja je na testu pozitivna na T. gondii je verovatno bezbednija od one koja je negativna. Da objasnimo ovo. Mačke koje su pozitivne bile su izložene toksoplazmozi. Razvile su jak imunitet prema T. gondii, što znači da je vrlo malo verovatno da ponovo postanu zaražene i počnu da izbacuju oociste, ukoliko bi bile ponovo izložene zarazi u toku godine nakon prve zaraze. Preko polovine mačaka koje su bile zaražene imaju imunitet čak do 6 godina. Negativne mačke, međutim, nemaju imunitet ili zaštitu protiv zaraze T. gondii. Ako se zaraze, izbacivaće oociste koje mogu da zaraze ljude i druge životinje.

116

Trudnice bi trebalo da zapamte da je, na primer u SAD, izlaganje T. gondii preko hrane mnogo češće nego preko mačjih fekalija, međutim, oba su moguća. Trudnice i one koje planiraju trudnoću trebalo bi da sa svojim lekarima odluče da li je potrebno obaviti testove na T. gondii.

Prevencija toksoplazmoze:

Ne jedite nekuvano i nedovoljno kuvano meso. Meso treba da bude kuvano bar 20 minuta na temperaturi (u unutrašnjosti) od 70°C.

Ne pijte nepasterizovano mleko.Ne jedite neoprano voće i povrće.Posle rada sa sirovim mesom perite toplom sapunicom ruke i površine na kojima se

priprema hrana.Kada radite u bašti nosite rukavice, posle toga operite ruke.Pre jela operite ruke (naročito deca).Peščanike za decu pokrivajte.Ne pijte vodu iz prirode, osim ako je prokuvana.Ne hranite mačke sirovim ili nedovoljno kuvanim mesom. Takođe im nemojte

davati nepasterizovano mleko.Ne dozvolite mačkama da love ili tumaraju uokolo.Ne dozvolite mačkama da baštu ili prostor za igru dece koriste umesto kutije sa

peskom.Svakodnevno uklanjajte fekalije iz kutija sa peskom i perite kutije vrelom vodom.Kontrolišite populaciju glodara i ostalih potencijalnih domaćina-posrednika.Trudnice i osobe sa oslabljenim imunitetom ne treba da čiste kutije sa peskom.

MANJE ZNAČAJNI PARAZITI

GNATOSTOMA

(Gnathostoma)

Jaja napuštaju telo sa fekalijama, ali im je potrebno da budu u vodi da bi se razvila u larve. Jaje se izleže i larva pliva unaokolo dok je malena vodena buva ne pojede. Larva se razvija u vodenoj buvi dogod ovu ne pojede riba. Samo malo, nismo još ni blizu završetka! Larva se u ribi razvija u konačni nezreli oblik. Ribu zatim pojede nešto veće i larva biva oslobođena i može da se seli kroz tu životinju. To može da traje i traje. Konačno, mačka pojede životinju koja sadrži larvu i ova je ponovo slobodna. (Parazitolozi sa univerziteta Kornel opisuju slučaj psa koji je zaražen gnatostomom jedući mrtvu tropsku ribu iz akvarijuma). Ali čekajte, ona ne ostaje u želucu već prolazi kroz želudačni zid i seli se u jetru, mišiće, vezivna tkiva. Posle tri meseca larva se vraća u želudac, gde se kao odrasla jedinka kači na želudačni zid.

Za vreme selidbe zrele larve kroz tkiva mesojeda mogu da nastanu velika oštećenja. U želucu oko zrele gliste mogu da se stvore čvorovi. Oni narastaju, mogu da puknu i sadržaj želuca može da se izlije u stomačnu duplju. Ovo izaziva jako zapaljenje koje se zove peritonitis i koje može da bude kobno.

Tretman:

Tretman gnatostome je nepoznanica, mada postoje neki izveštaji koji ukazuju da albendazol može da bude efikasan.

117

Može li gnatostoma da zarazi čoveka? Larve koje se sele nađene su pod kožom gde stvaraju tunele koji se razvijaju u gnojna zapaljenja. Larve takođe mogu da se sele do oka ili mozga, izazivajući ogromna oštećenja.

FIZALOPTERA

(Physaloptera)

Vrste fizaloptere nalaze se širom sveta i zaražavaju tako različite životinje kao što su ježevi, golubovi i majmuni. Odrasla fizaloptera izgleda kao skraćena verzija valjkaste gliste i to je ono što stvara izvesnu zabunu. Ako se nađe u psećoj ili mačjoj povraćci, lako može da se pomisli da je valjkasta glista. Jaja fizaloptere kao i valjkastih glista se nalaze u fekalijama, ali se razlikuju po izgledu.

Odrasla glista se prikačinje za želudačni zid mačaka i pasa i njena jaja odlaze u fekalije. Bube progutaju jaja koja sadrže larve. Pas ili mačka koji pojedu insekta postaju zaraženi.

Ne smatra se da je fizaloptera ozbiljan uzročnik oboljenja, ali u nekim slučajevima može da izazove krvarenje u želucu. Kod jakih zaraza može da dođe do povraćanja, gubitka apetita i pojave crne, kao katran, stolice. Nema poznatog tretmana, međutim, noviji preparati kao fenbendazol mogu da budu efikasni.

ČIŠĆENJE OD PARAZITA

KOLIKO ČESTO

Strateško čišćenje je praksa koju preporučuje Američko udruženje veterinara parazitologa (AAVP) i Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).

* Štenci

Otpočnite tretman sa 2 nedelje, ponovite ga u 4, 6 i 8 nedelja starosti. Posle toga upotrebite preventivni lek protiv srčanog crva, koji je takođe efikasan protiv kukičastih i oblih glista.

* Mačići

Kod mačića, pošto se ne javlja prenatalna infekcija, izlučivanje jaja počinje kasnije nego kod štenaca i u nekim područjima rizik od valjkastih i kukičastih glista kod mačaka je srazmerno manji; čišćenje mačića može da otpočne sa 6 nedelja starosti i treba da se ponovi sa 8 i 10 nedelja.

Dojilje

Tretirati jednovremeno sa mladima.

Odrasli psi i mačke

Tretirati redovno zbog preventive. Motrite na parazite u okolini i uklanjajte ih.

Novousvojene životinje

Tretirati odmah, zatim nakon 2 nedelje i potom prema gornjim preporukama.

118

Fekalni pregled

Fekalni pregled bi trebalo izvesti odmah po odbijanju mačića od dojenja, 4-8 nedelja posle poslednjeg tretiranja zaraze, u vreme redovnog godišnjeg pregleda i pre parenja ženki.

*Autori ovih tekstova preporučuju vlasnicima novousvojenih mačića i štenaca da pribave istoriju čišćenja od parazita svog novog ljubimca i da kontaktiraju svog veterinara u vezi sa dodatnim čišćenjem, ako je potrebno.

PREPARATI ZA ORALNI TRETMAN CREVNIH PARAZITA

Sastojak Deluje na Minimalna starost/težina

Dihlorofen/toluen V, K, T, P > ili = 1,1 kg

Dihlorvos V, K, T, P > ili = 1,1 kg

Febantel/prazikvantel V, K, B, T, P > ili = 0,9 kg

Fenbendazol V, K, B, T nema granice

Mebendazol V, K, B, T nema granice

Soli piperazina V > ili = 6 nedelja

Pirantel pamoat/prazikvantel V, K, T, P > ili = 4 nedelje ili 0,7 kg

Prazikvantel T, P > 6 nedelja

Epsiprantel T, P > 7 nedelja

Značenje oznaka u koloni „deluje na”:

V - valjkaste gliste (Toxocara)

K - kukičaste gliste (Ancylostoma, Uncinaria)

B - bičaste gliste (Trichuris)

T - pantljičare tenija (Taenia)

P - pseća pantljičara (Dipylidium caninum)

119

KRV, LIMFNI I IMUNI SISTEM

Limfni i imuni sistemi su vrlo tesno povezani. Da bi funkcionisali, oba zahtevaju onaj drugi. Limfni sistem filtrira i uklanja otpatke iz tela. Imuni sistem je najveći deo odbrambenog sistema tela, i proizvodi ćelije i izvesne proteine zvane antitela, za borbu protiv infekcije.

Krv se sastoji od nekoliko različitih tipova ćelija i proteina. Crvene krvne ćelije (krvna zrnca) daju krvi boju a odgovorne su za transport kiseonika i ugljen dioksida u i iz tkiva tela. Drugi sastavni deo krvi su bele krvne ćelije (zrnca), koje služe za borbu protiv infekcije. Ćelije trećeg tipa, trombociti, kruže krvotokom. Oni su odgovorni za zgrušavanje. Crvena i bela krvna zrnca i trombociti se stvaraju u koštanoj srži. U dodatku ćelijama, krv se još sastoji i od tečnog dela bogatog proteinima, koji se zove plazma.

LIMFNI SISTEM

Jedan od načina na koji se telo bori protiv bolesti je limfni sistem, koji filtrira i uklanja otpatke iz tela. Male, okrugle žlezde, zvane limfni čvorovi, odgovorne su za glavninu rada limfnog sistema. Limfni čvorovi su međusobno povezani nizom „cevi” (limfni sudovi) nazvanih limfatici, koji grade veliku mrežu po celom telu. Slezina, veliki organ smešten u trbušnoj duplji, takođe je povezana sa limfaticima. Limfni sudovi sakupljaju neke od masnih produkata varenja. Takođe sakupljaju tečnosti koje su iz krvnih sudova „pobegle” u tkiva. Ovi produkti i tečnosti se zajednički nazivaju limfa. Limfa se prenosi u sve veće i veće sudove, dok se sve zajedno ne okupe u grudima i unesu limfu u velike vene koje vode ka srcu.

Tečnosti sakupljene po tkivima u telu se filtriraju kroz limfne čvorove dok ne produže dalje u limfatike i izmešaju se sa masnim produktima varenja u velikim limfnim kanalima. Limfni čvorovi filtriraju ćelijske otpadne proizvode i strani materijal u tečnosti, uključujući potencijalno opasne infektivne čestice kao što su bakterije i virusi.

IMUNI SISTEM

Imuni sistem je sistem opstanka i odbrane tela. On prepoznaje strane supstance (one koje ne pripadaju telu t.j. viruse, bakterije, polen) prema njihovim molekularnim svojstvima i odstranjuje ih iz tela.

DVA FUNKCIONALNA DELA IMUNOG SISTEMA

Imuni sistem može da se podeli na dva funkcionalna dela, na osnovu toga koliko su specifične njihove funkcije. Ta dva dela su nazvana urođeni imuni sistem i adaptivni (prilagodljivi) imuni sistem.

120

Urođeni imuni sistem: Svi organizmi, čak i drveće, imaju nešto što bi moglo da se smatra urođenim odbrambenim sistemom. Za drveće to bi bila njegova kora, za pse i mačke njihova koža, a za bakteriju to bi bio ćelijski zid oko nje.

Urođeni imuni sistem je prva linija odbrane. On je nespecifičan, znači stvoren je da manje ili više zadrži sve napolju. On je i neprilagodljiv, znači da se njegova delotvornost ne menja sa ponovljenom izloženošću stranoj materiji. Kao dodatak koži, stomačna kiselina, sluz u respiratornom sistemu i specijalne hemikalije u pljuvačci, takođe su deo ovog urođenog sistema. Postoje takođe izvesne ćelije u telu, zvane fagociti (žderači) u koje spadaju ćelije zvane monociti i makrofage (doslovce, veliki žderači!) i one pripadaju urođenom imunom sistemu. Ove ćelije će da jedu sve strano što im se nađe na vidiku.

Srednjevekovni zamak bi bio dobra analogija sa urođenim imunim sistemom. Visoki zid zamka i šanac oko njega su napravljeni da skoro sve zadrže napolju. Igraju istu ulogu kao koža, sluz i stomačna kiselina. U šancu imamo aligatore, koji će kao makrofage u telu, pojesti skoro sve.

Adaptivni imuni sistem: Kao dodatak urođenom imunom sistemu, psi, mačke i ostale životinje, uključujući čoveka, imaju adaptivni (prilagodljivi) imuni sistem. Ovaj sistem štiti telo od specifičnih stranih napadača, gradeći različite taktike prema različitim napadačima. Delovi adaptivnog sistema komuniciraju jedan sa drugim i razvijaju pamćenje o raznim napadačima sa kojima se sukobljavaju.

U našoj analogiji sa zamkom, adaptivni sistem bi se sastojao od streličara, kopljanika, tobdžija i mačevalaca. Svi oni koriste različita sredstva i štite od onih napadača za koje su najbolje opremljeni. Pamte prethodne bitke i mogu da unaprede brzinu i efikasnost kojom brane zamak.

Zajednički rad: Urođeni sistem je prva linija odbrane. Ako je napadač zaustavljen urođenim sistemom, neće da se javi nikakva bolest. Ako, međutim, napadača ne može da zaustavi urođeni sistem, aktivira se adaptivni sistem. Ako je on uspešan, telo će da se oporavi. Adaptivni sistem će takođe da zadrži sećanje na napadača. Tako, ako bude ponovo izložen napadu istog, adaptivni sistem će da pokrene veću i bržu odbranu, obično predupređujući bolest. Ako ni urođeni ni adaptivni sistem nisu efikasni, može da dođe do smrti.

ĆELIJE IMUNOG SISTEMA

Što bolje naučimo o tome kako radi imuni sistem, to bolje ćemo da razumemo igrače. Ćelije imunog sistema sve polaze iz koštane srži, ali sazrevaju na različitim putevima.

Od granulocita, neutrofili i eozinofili imaju sposobnost da gutaju strane ćelije i druge materije, dok od agranulocita tu osobinu imaju monociti.

Oni su fagociti (žderači). Kao deo urođenog imunog sistema, razgrađuju i ubijaju strane napadače. Takođe mogu da služe i kao deo adaptivnog sistema predstavljanjem delova napadača (antigeni) ostalim ćelijama adaptivnog sistema, upozoravajući ih na prisustvo napadača.

Limfociti imaju životni ciklus sličan životinjskom. „Rađaju” se u koštanoj srži. Kako sazrevaju, tako se „obrazuju”. Neki od njih odlaze u žlezdu timus (različitu od tiroidne žlezde) i tamo se obrazuju. Ovi se nazivaju T ćelije (T od timus). T ćelije aktiviraju ostale ćelije odbrambenog sistema.

Ostali limfociti se obrazuju u različitim oblastima. Kod pticae oblast naziva „bursa”, pa se takvi limfociti zovu B (be) ćelije. Bursa je modifikovani deo creva. Sisari ovaj deo nemaju, pa umesto u njega ćelije odlaze u zametkovu jetru ili ostaju u koštanoj srži gde se obrazuju. Tako „B” kod B ćelija može da bude i namesto „bone marrow” - koštana srž (eng.). Ove ćelije proizvode antitela.

121

Jednom naobrazovani, B i T limfociti se zatim zapošljavaju i kreću se kroz telo tamo gde ima posla. Imaju tendenciju da se okupljaju u limfnim čvorovima i slezini. O naobrazbi limfocita biće više reči napred.

IMUNI ODGOVOR

Šta su antigeni? Antigeni su molekularne strukture na površini takvih čestica kao što su bakterije, virusi i polen. Antigene telo prepoznaje kao „strano” i oni ga podstiču da se od njih brani. Antigeni imaju različite veličine i oblike. Takođe imaju i posebnost. To znači da će sve bakterije, ili virusi, ako su istog tipa imati iste, ili skoro iste antigene. Virus na svojoj površini uglavnom ima nekoliko različitih vrsta antigena. Isto važi za bakterije, parazite i t.d.

Naobrazba limfocita i prepoznavanje antigena: Svaki limfocit, bilo B ili T tipa, obrazuje se za prepoznavanje jednog posebnog antigena, koji ima izvesni oblik i veličinu. Obrazovane B i T ćelije koriste receptore (prijemnike) antigena na svojoj površini za prepoznavanje antigena. Antigen i receptor se uklapaju kao brava i ključ. Neki limfociti, na primer, imaće samo receptore za određeni antigen (nazovimo ga A1) na parvovirusu. Drugi limfociti će imati samo receptore za hipotetički antigen A2 na parvovirusu. (Telo može da raspozna mnogo antigena na jednom napadaču i da odgovori na svaki od njih.) Druga populacija limfocita ima receptore za specifične antigene na bakteriji salmonela. Treći jedino raspoznaju određeni antigen na polenu trave. Kada razmislite o tome, zaista je zapanjujuće. Na svetu ima miliona antigena, a tela sisara proizvode različite limfocite koji prepoznaju svaki od njih.

Ćelije životinjskih tela takođe sadrže antigene. B i T ćelije su naučene da ih ignorišu i da ih smatraju za „svoje”. Različite krvne grupe kod ljudi: A, B, AB i 0 proističu iz različitih antigena na crvenim krvnim zrncima. Tako će B i T ćelije ljudi sa krvnom grupom B prepoznati antigen „A” koji se nalazi na crvenim krvnim zrncima grupe A kao strani.

B-ćelijski odgovor antitelima i imunost telesnih tečnosti: Kada receptor B ćelije prepozna i prikači se za antigen „za koji je napravljen” (opet ćemo upotrebiti hipotetički A1), to je znak B ćeliji da počne da gradi odbranu. B ćelija proizvodi molekule zvane antitela (koja su proteini) za borbu protiv bolesti. B ćelije koje proizvode antitela takođe se nazivaju i „plazma ćelije”. Ponekad se antitela označavaju kao „imunoglobulini”. Antitela na sebi imaju prijemne površine koje će da se povežu sa antigenima A1. Na svakom antitelu postoje dva takva mesta, koja se nazivaju „spojke za antigen”. Spoj antigena i antitela se naziva „imuni kompleks”.

Spojke za antigen nisu 100% specifične. Ovo znači da iako je antitelo stvoreno u odgovor na jedan antigen, u ovom slučaju antigen A1, ono će biti sposobno da se prikači i na drugi antigen, n.pr. antigen A2. Možete da shvatite kako to sve može da se događa ako ste ikada sastavljali slagalicu. Možete obično da nađete po nekoliko komada koji se skoro uklapaju, ali samo jedan se uklapa potpuno. Receptori antigena ponekad mogu da se povežu sa antigenima koji se skoro uklapaju, umesto sa onim antigenom za koji su stvoreni. Kada se dogodi, ovo se naziva „unakrsna reakcija”.

Unakrsne reakcije mogu da budu problem prilikom izvođenja laboratorijskih analiza. Recimo da analizirate krv životinje da biste utvrdili da li ima antitela za naš hipotetički A1. Recimo takođe da će antitela za antigen koji ćemo nazvati B1 (koji je iz savim različitog organizma), takođe da se povežu sa A1. Ako krv naše životinje ima antitela za A1, test će biti pozitivan, ali ako krv ne sadrži antitela za A1, a sadrži antitela za B1, test će takođe da izgleda pozitivan. U ovom slučaju lažno pozitivan.

U telu povezivanje antigena i antitela može da ima za rezultat :

- neutralizovanje otrova, ako je antigen bio na otrovu

- deaktiviranje virusa, ako je antigen bio na virusu

122

- aktiviranje niza proteina (zvanog „komplement”) za ubijanje ćelija; antitelo i komplement zajedno mogu da razlože bakterije i tako ih unište.

- prikazivanje antigena (i ono na šta je on prikačen) mnogo privlačnijim za fagocite. Ovo se naziva opsonizacija. Antitelo povezano sa antigenom je kao senf na hrenovkama - fagocite će ih jesti sa većim uživanjem!

T-ćelijski odgovor i ćelijski imunitet: Kada se receptor na T ćeliji poveže sa antigenom on aktivira T ćeliju. Neke T ćelije će da se prikače na stranog napadača koji nosi taj antigen i razoriće ga. Druge T ćelije će da postanu aktivne i stvaraće materije zvane limfokini. Ovo su hemijski glasnici za makrofage i ostale fagocite, koji ih dozivaju da dođu na jelo.

Memorija: Bilo da je odgovor tela prvenstveno tečnostima (preko antitela) ili ćelijski, izvesne T i B ćelije postaju „memorijske ćelije”. Ove ćelije pamte izlaganje određenim antigenima koji su bili na stranoj materiji. Ovo je mehanizam pomoću koga vakcinacija pomaže u zaštiti tela od bolesti. Ako mačka na primer primi kombinaciju vakcina koja sadrži panleukopeniju, rinotraheitis i kalicivirus, biće stvorene 3 grupe memorijskih ćelija: jedna grupa pamtiće antigene panleukopenije, druga rinotraheitisa i treća kalicivirusa.

Ove memorijske ćelije pomažu telu da odgovori mnogo brže i jače, ako ikada ponovo bude izloženo antigenu za koji ima memoriju. Na primer, ako je mačka vakcinisana protiv panleukopenije, a zatim posle 3 - 4 nedelje ponovo vakcinisana protiv panleukopenije, odgovor tela na drugu vakcinaciju biće mnogo veći i mnogo brži nego posle prve vakcinacije. Ovaj brži i jači odgovor se naučno naziva „sekundarni odgovor”. Za ovaj efikasniji odgovor treba zahvaliti memorijskim ćelijama. Ove memorijske ćelije nisu proizvedene trenutno. Vremenski period između izlaganja antigenu (bilo vakcinacijom ili putem infekcije) i stvaranja memorijskih ćelija je 2-3 sedmice.

Memorijske ćelije stvorene protiv nekih bolesti žive dugo, dok ćelije za neke druge bolesti mogu da imaju vrlo kratak vek. Pošto memorijske ćelije ne žive zauvek, u nekim slučajevima potrebno je da revakcinišemo životinju da bismo proizveli novu generaciju memorijskih ćelija. Za neke bolesti to je svake godine, za druge 3 godine ili duže. Kada govorimo o trajanju imuniteta (vreme za koje je životinja zaštićena), mi zapravo govorimo o tome koliko živi dovoljan broj memorijskih ćelija i koliko dugo ostaju antitela tako da je životinja još uvek zaštićena.

DVA NAČINA DA SE STEKNE IMUNITET - AKTIVNI I PASIVNI -

Postoje dva načina na koje životinja može da stekne imunitet, aktivni i pasivni način.

Aktivni imunitet: Kada su ljudi ili životinje na prirodan način ili vakcinacijom izloženi organizmu koji izaziva bolest, antigeni na organizmu stupaju u interakciju sa ćelijama imunog sistema životinje. B ćelije stvaraju antitela da unište organizam. T ćelije se aktiviraju i takođe pomažu u uklanjanju organizma. Kada jedinka ima imuni sistem koji je sposoban da je efikasno zaštiti od organizma koji izaziva bolest, kaže se da poseduje imunitet na taj organizam. Kada sopstveni imuni sistem životinje obezbeđuje tu zaštitu, govorimo o „aktivnom imunitetu”.

Pasivni imunitet: Kada životinja primi odbrambene mehanizme druge životinje (antitela i/ili limfocite), pre nego da razvije sopstveni odbrambeni sistem, govorimo o „pasivnom imunitetu”. Primeri pasivnog imuniteta uključuju antitela koja fetus prima preko posteljice, antitela koja novorođenče prima od majke preko kolostruma*, protivotrove za tretman zmijskog ujeda i presad koštane srži koja pomaže u zameni limfocita.

Nedostatak pasivnog imuniteta je u tome što telo životinje nema sposobnost da je obnovi (osim u slučaju presada koštane srži). Kako se antitela koja je životinja primila troše kroz

123

prirodno starenje, ili bivaju iskorišćena uništavanjem organizma koji izaziva bolest, telo životinje ne može da ih zameni.

Međutim, u slučaju aktivnog imuniteta, kada imuni sistem ponovo dođe u dodir sa istim organizmom, proizvede se još više antitela. Aktivni imunitet je večit, dok pasivni nije.

*Kolostrum: prvo mleko, postoji samo 36 - 48 sati po rođenju. Visokokoncentrovana mešavina molekula antitela, vitamina, elektrolita i hranljivih materija.

ABNORMALNOSTI IMUNOG SISTEMA

Imuni sistem ne funkcioniše uvek pravilno. Ponekad reaguje na pogrešnu stvar (autoimunitet), drugi put reaguje prejako (preosetljivost), a nekad jednostavno uopšte ne reaguje (potiskivanje imuniteta i nedostatak imuniteta).

Autoimunitet: Kod autoimuniteta imuni sistem greškom vidi neki deo sopstvenog tela kao strani i počinje da ga napada. Obe vrste ćelija, T i B, mogu da budu umešane u autoimunitet. Šta izaziva autoimunitet?

Kod razvijanja nekih tipova autoimuniteta ulogu može da igra genetika. Neki lekovi mogu da izmene molekularni izgled ćelija. Neki lekovi se kače za crvena krvna zrnca, čineći da zrnce izgleda „strano”. Tada telo napada crvena krvna zrnca izazivajući autoimunu hemolitičku anemiju.

Kao sa nekim lekovima, u nekim slučajevima kompleksi antigen - antitelo mogu da se vežu za ćelije i izazovu isti fenomen - telo napada ćelije pošto izgledaju kao strane. U nekim slučajevima ubijanje ovih ćelija može da prati veliki broj upala. Smatra se da ovaj tip autoimune reakcije doprinosi reumatoidnom artritisu.

Greške u „naobrazbi” T i B ćelija mogu da ih učine nesposobnim za razlikovanje „stranog” i „svog”.

Autoimune bolesti su svrstane u dva tipa: one kod kojih su antitela usmerena na određeni organ i one kod kojih je napadnut veći broj oblasti.

Preosetljivost: Preosetljivi imuni sistem je onaj koji preterano reaguje na nadražaj. Kao dodatak T i B ćelijama, razne druge ćelije mogu takođe da budu aktivirane za vreme imunog odgovora. Ove ćelije proizvode hemikalije kao što su histamini, koji mogu da oštete mnoge delove tela. Kod preosetljivosti, telo proizvodi previše antitela, pogrešnu vrstu antitela, veliki broj kompleksa antigen - antitelo, ili antitela za protein koji nije stvarno stran. Kao dodatak, može da bude aktiviran preveliki broj ćelija za proizvodnju histamina i drugih hemikalija. Postoje četiri glavna tipa preosetljivosti.

Potiskivanje imuniteta i nedostatak imuniteta: Izvesni lekovi i organizmi koji izazivaju bolest mogu da potisnu imuni sistem. Kod presađivanja organa i u nekim slučajevima autoimunih bolesti mi želimo da potisnemo imuni sistem, pa koristimo razne lekove za postizanje tog cilja. Kod nekih infekcija parazitima, kao što je malarija, trihineloza ili lajhmanijaza, strani organizam može da potisne imuni sistem preko različitih mehanizama, omogućavajući organizmu da raste i množi se u čoveku ili životinji. Nedostatak imuniteta može da se javi kao rezultat genetske greške kod različitih rasa mačaka i pasa. Neke virusne infekcije (n.pr. mačji virus gubitka imuniteta) mogu takođe da izazovu gubitak imuniteta. Novorođenčad koja nisu primila dovoljne količine kolostruma imaju nedostatak imuniteta i u velikoj su opasnosti da budu ozbiljno zaražena mnogim bolestima. Loša ishrana, koja dovodi do nedostatka vitamina A i E i selena, kao i ograničene količine belančevina i kalorija, mogu da dovedu do potiskivanja imunog sistema.

124

ZAKLJUČAK

Imuni sistem je neverovatan odbrambeni mehanizam koji štiti telo od mnogo vrsta uzročnika koji izazivaju bolesti uključujući bakterije, viruse, otrove i parazite. Urođeni deo imunog sistema, uključujući kožu, je prva linija odbrane, nespecifičan je i obezbeđuje zaštitu od mnogih stranih napadača. Adaptivni (prilagodljivi) deo imunog sistema je mnogo specifičniji, reaguje na jedinstvene molekule zvane antigeni i koristi antitela i ćelijski imunitet da oslobodi telo stranih materija. Adaptivni deo imunog sistema može da „upamti” prethodna izlaganja stranoj materiji i da reaguje brže i jače kod ponovnog izlaganja. Telo može da stekne imunitet prenosom sa druge životinje (pasivni imunitet), ili sopstvenim izlaganjem i reagovanjem na stranu materiju (aktivni imunitet). Ponekad imuni sistem može da radi pogrešno i da ili napada sopstveno telo (autoimunitet), pretera u reakciji (preosetljivost), ili da reaguje nedovoljno (nedostatak imuniteta ili potisnutost).

KRV I ANALIZE KRVI

Bilo da je u pitanju čovek, pas, mačka, ili čak i ptica ili lasica, kada je bolestan, njegovi lekari obično vade uzorak krvi i vrše neke analize da pomognu u određivanju dijagnoze. Ove analize su uglavnom jednog od dva tipa. Prvi tip je krvna slika, koja određuje broj i tipove prisutnih krvnih zrnaca (ćelija). Nauka koja se bavi ovim, ćelijskim delom krvi, zove se hematologija. Drugi tip analize je biohemijska analiza koja meri količine različitih elektrolita, enzima ili hemijskih jedinjenja u tečnom delu uzorka. Ponekad ove analize pribavljaju malo informacija o slučaju, ali mnogo tipičnije, one su najbrži i najbolji alat za dijagnostiku koji je dostupan doktoru.

SASTOJCI KRVI

Krv se sastoji od tečnog dela plus različitih krvnih ćelija. Njena uloga je da prenosi hranljive materije i kiseonik do ćelija; otpatke i ugljen dioksid do organa odgovornih za njihovo uklanjanje ili razlaganje; takođe i da brani telo od bakterija, virusa i drugih organizama.

Tečni deo krvi naziva se plazma, ako krv nije zgrušana, a serum ako jeste. Ovaj tečni deo, bez ćelija, je uglavnom boje slame ili svetlo-žute boje. Tečni deo krvi se koristi u hemijskim analizama.

Svaka kap krvi sadrži doslovno milione krvnih ćelija. Mada uzorak uzet za krvnu sliku može da izgleda mali, on sadrži tako ogroman broj ćelija da je odličan i tačan pokazatelj ukupnog broja ovih ćelija nađenih u krvotoku. Krvna slika se odnosi na količine i tipove crvenih i belih krvnih ćelija (zrnaca) i trombocita.

Crvene krvne ćelije (zrnca)

Pogledajmo najpre crvena krvna zrnca. Ona su sićušni tegleći konji zaduženi za prenos kiseonika do tkiva. Ona sadrže molekule hemoglobina. Kiseonik koji je unet u naša tela se povezuje sa hemoglobinom dok crvena krvna zrnca prolaze kroz pluća. Crvena krvna zrnca zatim isporučuju kiseonik svim ostalim ćelijama u telu, a ugljen dioksid vraćaju natrag do pluća. Crvena krvna zrnca se stvaraju u koštanoj srži. Koštana srž stalno proizvodi nova crvena krvna zrnca pošto je njihov životni vek samo oko 90 dana (kod mačaka, kod ljudi je 120 dana). Telo može brzo da odgovori da bi održalo broj crvenih krvnih zrnaca prisutnih u krvnim sudovima. Telo meri njihov broj jednostavnim proračunavanjem količine kiseonika koji se isporučuje tkivima. Ako nema dovoljno kiseonika, onda telo to vidi kao potrebu za još crvenih krvnih zrnaca.

Ako je brzo potrebno više crvenih zrnaca, onda će u krvotok iz koštane srži da bude oslobođeno više nezrelih ćelija (zvanih retikulociti). Ako je, međutim, prisutan odgovarajući broj ćelija, to će da uspori oslobađanje novih.

125

Hematokrit: Kod krvne slike određujemo broj crvenih zrnaca na nekoliko načina. Najbrži i najlakši (i najslikovitiji ) način zove se hematokrit, koji je poznat i kao zapremina grupisanih zrnaca. Krvni uzorak se stavlja u malu epruvetu i unosi u centrifugu. Ova naprava vrti epruvetu nekoliko hiljada obrtaja u minutu. Ćelije su teže od plazme pa se grupišu na dnu epruvete. Tada se određuje procenat udela ćelija u ukupnoj količini krvi u epruveti. Normalna vrednost za mačke je 29 - 50%.

Ako je zapremina grupisanih zrnaca mala, ima manje crvenih zrnaca u telu nego što bismo očekivali. Ovo stanje je poznato kao anemija. Kod jakih slučajeva anemije, životinja bi verovatno imala blede desni i sluzokožu u ustima i izgledala slabo i umorno jer bi njeno telo dobijalo manje kiseonika nego što mu je potrebno. Anemije su dalje klasifikovane kao regenerativne i neregenerativne. Kod prvih, ako je broj crvenih zrnaca manji od normalnog, telo odgovara oslobađanjem novih retikulocita u krvotok. Kod neregenerativne anemije, ima vrlo malo, ili nimalo, nezrelih crvenih zrnaca u uzorku i telo nastavlja sa gubljenjem crvenih zrnaca, a nova ne proizvodi. Neregenerativna anemija je vrlo, vrlo ozbiljna i brzo postaje pretnja po život.

Ako je zapremina grupisanih zrnaca veća od 55, kaže se da je uvećana. Ovo se viđa kod dehidriranih životinja, pošto njihova krv postaje koncentrovanija. To se primećuje i u drugim uslovima, kao što su neki slučajevi šoka, reakcija na veliku visinu (vazduh je ređi pa je manje kiseonika, stoga se više crvenih zrnaca pušta u opticaj), plućnih bolesti i t.d. Upamtite, sve što umanjuje količinu kiseonika koji stiže u tkiva, dovešće do povećanja broja crvenih krvnih zrnaca.

Broj crvenih krvnih zrnaca: Možemo takođe da merimo stvarni broj crvenih krvnih zrnaca u datoj količini krvi. Ovo je mnogo teže izvesti nego hematokrit. Daje se kao stvarni broj ćelija u jednom mikrolitru. Normalna vrednost je, prosečno, 6.1 - 11.9 x 106 (znači miliona) crvenih krvnih zrnaca u mikrolitru, odnosno 6.1 - 11.9 x 1012 (biliona) u litru, zavisi od toga kako koja laboratorija prikazuje.

Hemoglobin: Konačan način za procenu krvne slike je određivanje prisutnog hemoglobina. Kod nekih anemija broj crvenih zrnaca može da ne bude nizak, ali ako krvna zrnca sadrže manju količinu hemoglobina od normalne, znaci anemije mogu da budu sasvim jaki. Normalni nivo hemoglobina je 90 - 156 g/l.

Bele krvne ćelije (zrnca)

Drugi najveći tip krvnih ćelija su bele krvne ćelije (zrnca), koje su takođe poznate kao leukociti. Ima ih mnogo manje nego crvenih zrnaca. Na svaki leukocit prisutan u uzorku biće normalno 600 do 700 crvenih zrnaca. Glavna uloga belih zrnaca je da brane telo od napadačkih organizama kao što su bakterije, virusi i gljivice. Postoje različiti tipovi leukocita i broj belih krvnih zrnaca je zbir svih tih različitih vrsta. Normalni broj belih zrnaca kod mačke je 5500 - 19500 u mikrolitru, odnosno 5,5 – 19,5 x 109 (milijardi) u litru. Broj leukocita se normalno poveća kada se telo bori protiv jakih infekcija ili kada je opterećeno metaboličkim otrovima (pacijent sa akutnim bubrežnim oboljenjem, sa otpadnim materijama koje mu se gomilaju u telu će normalno imati uvećani broj leukocita). Kao dodatak ovome, kada je krajnje uzbuđena (ako preterano uzbudimo ili uplašimo životinju kada uzimamo uzorak krvi) bela krvna zrnca će da budu oslobođena u krvotok i nivo će da im poraste. Broj leukocita će da bude manji ako je životinja oslabljena dugom, iscrpljujućom bolešću, ili kod nekih virusnih infekcija.

Bela krvna zrnca se dele u dve grupe u zavisnosti od toga kako reaguju sa nekim bojama koje se koriste za njihovo bolje uočavanje pod mikroskopom. Postoje granulociti (imaju granule koje apsorbuju boju) i agranulociti. U granulocite spadaju neutrofili, eozinofili i bazofili, dok su agranulociti limfociti i monociti.

126

Granulociti

Neutrofili: Neutrofili se takođe stvaraju u koštanoj srži. Zrele ćelije imaju višestrano jezgro i nazivaju se „segmentirane ćelije”, dok nezrele ćelije imaju jednostrano jezgro i nazivaju se „štapićaste”. Štapićasti neutrofili su, dakle, mlađi od segmentiranih. Ove ćelije funkcionišu tako što u stvari gutaju bakterije koje izazivaju bolesti, kao i druge sitne čestice. U prisustvu bakterijske infekcije njihov broj u periferijskoj krvi raste, koštana srž oslobađa u krvotok više mladih ćelija i procenat štapićastih raste u odnosu na segmentirane. Normalan broj zrelih neutrofila je između 2500 i 12500 u mikrolitru. Normalno za štapićaste je približno 100 do 300 u mikrolitru.

Kada ukupni broj neutrofila naraste, to je obično znak bakterijske infekcije ili nekog oblika ekstremne napetosti. Ako broj štapićastih drastično naraste u poređenju sa segmentiranim, to se smatra jačom reakcijom jer telo oslobađa sve više i više nezrelih ćelija u krvotok da bi se odbranilo od infekcije. Kod većine virusnih infekcija ukupni broj neutrofila se smanjuje.

Eozinofili: Eozinofila normalno ima manje nego neutrofila. Oni se takođe stvaraju u koštanoj srži i njihov normalan broj je 100 do 1200 u mikrolitru. Takođe imaju sposobnost da gutaju strane čestice. Njihov broj u krvotoku se povećava kada životinja pati od infekcije parazitima, ili ima alergije. U uslovima koji prouzrokuju ekstremno ili produženo opterećenje (stres), broj eozinofila se smanjuje.

Bazofili: Poslednji od granulocita su bazofili. Ovo su najmanje uobičajeni od svih leukocita. U mnogim uzorcima uopšte ih nema. Funkcija im je nepoznata, a takođe nastaju u koštanoj srži.

Agranulociti

Limfociti: Od svih agranulocita, najobilniji su limfociti. Normalno ih ima 1500 - 7000 u mikrolitru. Stvara ih i oslobađa u krvotok limfoidno tkivo, kao što su limfni čvorovi, slezina i t.d. Nisu sposobni da jedu ili gutaju organizme, ali svoju funkciju odbrane tela ispunjavaju na druge načine. Limfociti mogu da se po svojim funkcijama podele u dve veće grupe - B (be) ćelije i T ćelije, ali jedni od drugih ne mogu da se razlikuju pod mikroskopom. B ćelije proizvode antitela, koja su proteinski molekuli koji se kače na napadačke organizme i tako ih uništavaju. T ćelije aktiviraju druge ćelije i pomažu im da uništavaju viruse i drugi strani materijal. Kada se broj limfocita smanji to se naziva limfopenija i često se opaža u početnim stadijumima infekcija, ili posle upotrebe kortikosteroida kao prednizon. Postoje i druge situacije kada se javlja smanjeni broj limfocita, ali one su prilično neuobičajene. Povećanje broja limfocita ne događa se tako često kao što bi se očekivalo, ali je primećeno kod produženih bolesti. Primer za ovo bio bi kada se bakterijska ili virusna infekcija jako produže, ili kod izvesnih autoimunih bolesti. Uobičajeni uzrok povećanja broja limfocita je leukemija, što je rak sistema za proizvodnju krvnih ćelija, koji je obično fatalan.

Monociti: Monociti se razvijaju i skladište u slezini i koštanoj srži. Normalno ih ima svega 0 do 850 u mikrolitru. Takođe imaju sposobnost da gutaju strane materije, kao što su infektivni organizmi. Oni dodatno izlučuju razne proteinske molekule koji pomažu u pročišćavanju upaljenih i nadraženih tkiva. Njihov broj se ne menja bitno osim ako nije u pitanju stanje kancerozne leukemije koja utiče na njihove ćelije.

Trombociti

Poslednja komponenta koju pominjemo kada govorimo o krvnoj slici su trombociti. Oni igraju vitalnu ulogu u formiranju ugrušaka. Da bismo shvatili njihov značaj, zamislimo veliku posekotinu koja bi mogla da krvari do smrti ukoliko se ne bi stvorio ugrušak. Mi u stvarnosti stalno krvarimo. Mikroskopski krvni sudovi u našim telima često pucaju, ali mi to ne primećujemo zato što se u roku od nekoliko sekundi formira ugrušak i gubitak krvi je beznačajan. Trombociti i belančevina zvana fibrinogen su odgovorni za popravke svih oštećenih krvnih sudova. Čak i ako nikada ne bi bilo posekotina na površini naših tela, bez trombocita i fibrinogena koji zajednički deluju, mi bismo zbog unutrašnjih krvarenja iskrvarili do smrti u roku od nekoliko dana. Ako bi

127

broj trombocita bio snižen, to bi moglo da znači ili da je telo iskoristilo veliki broj njih za formiranje ugrušaka, ili da im je broj mali pa je životinja u velikoj opasnosti ako bi do krvarenja došlo u bliskoj bubućnosti.

NORMALNE HEMATOLOŠKE VREDNOSTI KOD PASA I MAČAKA *

Jedinica Pas Mačka

Hematokrit % 40 - 59 24 - 45

Hemoglobin g/l 140 - 200 80 - 150

Crvena k. z. x106 /µl 5,6 - 8,7 5 - 10

Bela k. z. /µl 6.000 - 17.000 5500 - 19500

Neutrofili /µl 3.000 - 12.000 2500 - 12500

Limfociti /µl 530 - 4.800 1500 - 7000

Monociti /µl 100 - 1.800 0 - 850

Eozinofili /µl 0 - 1.900 100 - 1200

Bazofili /µl <100 <100

Trombociti /µl 145 - 440 300 - 800

*Normalne vrednosti mogu da se donekle razlikuju od jedne laboratorije do druge. Ove vrednosti su prema laboratoriji Veterinarskog fakulteta u Beogradu.

BIOHEMIJSKE ANALIZE

U tekstu ćete da vidite jedinice ka što je mg/dl i, shodno tome, vrednosti sasvim različite od onih u tabeli. To je zato što se kod nas (i u Evropi) koriste drugačije jedinice (na primer, mmol/l) nego u Americi.

Biohemijske analize uključuju analizu velikog broja hemijskih sastojaka u jednom uzorku. Količine ovih hemikalija mogu da pokažu mnogo stvari o raznim organima. Većina biohemijskih analiza u veterini proveravaju elektrolite u krvi i tragaju za oboljenjima jetre, bubrega i pankreasa.

Krv je kombinacija krvnih ćelija i tečnosti. Krvna slika se odnosi na ćelijski deo krvi i određuje količine različitih vrsta crvenih i belih krvnih zrnaca, trombocita i hemoglobina. Biohemijska analiza se odnosi na tečni deo krvnog uzorka, iz koga su uklonjene ćelije. Da bi se dobio tečni deo, ćelije se puste da se zgrušaju u epruveti a zatim se ova vrti u centrifugi. Ugrušak se tako staloži na dnu a tečni deo ostaje pri vrhu. Tečnost koje ostaje po uklanjanju ugruška zove se „serum”. Ovaj deo se koristi za biohemijske analize.

Manje analize pojedini veterinari mogu da izvedu i u svojim ordinacijama, ako poseduju odgovarajuće veštine. Potpune analize vrše se u laboratoriji, često u humanoj zdravstvenoj ustanovi. Ovde se mala količina seruma unosi u aparaturu, gde se delići ovog seruma analiziraju na sadržaj raznih komponenata. Rezultati svih testova se objedinjavaju i štampaju na jedinstvenom obrascu. Da bi se olakšalo razumevanje, obrazac obično sadrži i očekivane normalne vrednosti za određene vrste.

Tipična veterinarska biohemijska analiza meri sledeće:

glukozu u krviureu i azot u ureikreatinin

128

kalcijumukupne belančevinealbuminglobulinukupni bilirubinalkalne fosfatazeholesterolnatrijumkalijumSGPT (ALT)SGOT (AST)CKP (CK)

Lepo bi bilo reći da su svi veterinari veliki dijagnostičari. Istina je da ih mnogo puta svake godine biohemijska analiza spasava. Ona nas često odvede do dijagnoza koje nismo ni pomislili da razmatramo u okviru svoje liste mogućih poremećaja. Ponekad je moguće da veterinar ispituje Vašeg ljubimca svaka dva sata u roku od tri dana a da nema nikakav trag za razumevanje problema. U ovakvoj situaciji biohemijska analiza ima nesumnjivu vrednost. Ponekad su njeni rezultati od male koristi u procesu postavljanja dijagnoze ali ovo je vrlo, vrlo retko.

Opisi pojedinačnih analiza

Glukoza u krvi: Kada telo troši ugljene hidrate, ono ih pretvara u glikogen, koji se skladišti u jetri. Kad je jedinki potrebna energija, glikogen se pretvara u glukozu, koja ulazi u krvotok i prenosi se kroz telo. Stoga je glukoza u krvi mera nivoa ishrane životinje, ali mnogo češće se koristi za proveru metabolizma i fizioligije. Ako je rezultat niži od očekivane normalne vrednosti, životinja ima nizak nivo šećera i kaže se da je hipoglikemična. Ako je rezultat viši, životinja pati od hiperglikemije.

Malo povišen šećer u krvi često se javlja kod životinje pod stresom, ili ako je vrlo uzbuđena zbog uzimanja uzorka krvi. Ovo se naročito javlja kod mačaka, kod kojih smo često viđali rezultate preko 160 samo zbog uzbuđenja. (Odlazak veterinaru je za mačku vrlo stresna situacija. Stoga se smatra da vrednost do 10 mmol/l pre ukazuje na stres nego na hiperglikemiju.) Međutim, ako je rezultat izrazito visok (>180mg/dl), to je znak da ima problema. U ovom trenutku, u radu bubrega dolazi do prekoračenja praga. (Dok bubrezi filtriraju krv, oni treba da spreče gubitak glukoze preko urina. Međutim, kad se jednom dostigne ovako visok nivo, sposobnost bubrega da zadrže glukozu biva prevaziđena i šećer se preliva u urin.) Najčešći uzrok ovoga je dijabetes. Puno ime ove bolesti je diabetes mellitus. U ovim okolnostima telo ne proizvodi dovoljno insulina, koji je potreban da bi glukoza mogla da prodre u ćelije. Kod nedovoljne proizvodnje insulina, glukoza ostaje u krvi.

Urea i azot u urei: Belančevine koje životinje koriste u svojoj ishrani su veliki molekuli. Uzgredni proizvod njihovog razgrađivanja u organizmu je smesa urea, koja sadrži azot. Ona nije od koristi organizmu i izlučuje se kroz bubrege. Ako bubreg ne radi pravilno i ne prečišćava krv od ove smese, ona će se nagomilati do visokog nivoa. Kada se ovo dogodi ljudima, kaže se da su „uremični” i verovatno će biti poslati na dijalizu.

Kada je rezultat azota u urei visok, to je pokazatelj da azotni otpaci belančevina nisu uklonjeni iz tela. Mada je oboljenje bubrega glavni razlog za proučavanje nivoa azota u urei, mogu da postoje i drugi uzroci ovog povišenja. Značajna povišenja azota u urei vidimo kada je pacijent dehidriran, pošto u organizmu nema dovoljno tečnosti za pravilan rad bubrega. Dodatno, ako bilo šta izazove smanjen dotok krvi u bubrege, oni ne mogu da izvrše odgovarajuće prečišćavanje krvi, pa će azot u urei da se povisi.

129

Niži nivoi azota u urei od normalnog primećuju se kod oboljenja jetre. Ovaj organ je jedno od prvih mesta gde se razgrađuju belančevine. Ako do ovog razgrađivanja ne dođe, azotni otpaci će imati nivo niži od normalnog.

Kreatinin: Kreatinin se takođe koristi za merenje sposobnosti prečišćavanja koju imaju bubrezi. Jedino bubrezi luče ovu materiju i ako se ona nagomila do nivoa višeg od normalnog, to je znak smanjene ili oštećene funkcije ovih organa.

Kalcijum: Kalcijum je mineral koji se u postojanom nivou nalazi u krvotoku. Za vreme trudnoće ili dojenja, nivo kalcijuma može da postane ozbiljno snižen kod bolesti zvane eklampsija. Dodatno, izvesni lekovi, tumori i t.d. mogu da utiču na nivo kalcijuma. Važno je uočiti da nenormalni nivo kalcijuma u krvi brzo dovodi do ozbiljnih srčanih i mišićnih poremećaja.

Ukupne belančevine: Nivo ukupnih belančevina je kombinovana mera za dva molekula belančevina, albumin i globulin. Albumin normalno proizvodi jetra. Često vidimo snižen nivo albumina kada životinja dobija neprikladnu ili siromašnu ishranu, ili posle hroničnih infektivnih bolesti kod kojih su njihove zalihe iskorišćene a nisu još zamenjene.

Termin „globulini” uključuje imunoglobuline koje stvara imuni sistem, kao deo odbrane tela od bakterija i virusa. Kod izvesnih bolesti, kao mačji infektivni peritonitis, mogu da se jave povišeni globulini.

Povišeni nivo belančevina obično je znak dehidracije.

Bilirubin: Bilirubin je uzgredni proizvod razlaganja hemoglobina. Hemoglobin je molekul u sastavu crvene krvne ćelije, odgovoran za prenos kiseonika do tkiva. Kada krvne ćelije umru, ili budu uništene, hemoglobin se oslobađa i brzo razlaže u jetri odakle biva izlučen kao bilirubin. Stoga, nivo bilirubina može da bude viši od normalnog kada se razlaže preveliki broj crvenih krvnih zrnaca ili ako je jetra bolesna i nesposobna da očisti krv od bilirubina. Ako postoji začepljenje u jetri ili žučnom kanalu, pa bilirubin ne može da se odvede u creva, nivo u krvi će takođe da se povisi.

Alkalna fosfataza (AP): Serumska alkalna fosfataza pripada klasi smesa pod imenom enzimi. Ovo su molekuli belančevina čija funkcija je da pomažu u različitim hemijskim reakcijama. Mada nivo alkalne fosfataze varira kod različitih vrsta životinja, alkalna fosfataza ima viši nivo kod nekih oblika raka i nekih mišićnih i bolesti jetre.

SGPT (ALT): Serumska glutaminska piruvinska transaminaza (SGPT), takođe se naziva „alaninska aminotransferaza” (ALT). To je enzim važan za rad jetre. Uvećanje obično znači da se ćelije jetre iz nekog razloga razgrađuju. Jetra može da bude kancerozna, da ima u sebi infekciju, da bude zagušena sa previše krvi (kao kod slabog srca), da otkaže ili bude iscrpena kao kod ciroze, ometena u radu tako da otpadne materije i toksini koje ona čisti iz krvi ne mogu da budu uklonjeni iz tela kroz žučni kanal i t.d. U osnovi, sve što oštećuje jetru ili njenu sposobnost da radi pravilno će da povisi SGPT. Mada se ALT nalazi i u nekim drugim organima (bubrezi, srce, mišići i pankreas), do njegovog uvećanja najčešće dolazi zbog oštećenja jetre.

SGOT (AST): Serumska glutaminska oksaloacetatska transaminaza (SGOT), takođe se naziva „aspartatska aminotransferaza” (AST). To je enzim koji se nalazi u jetri, srcu, skeletnim mišićima, bubrezima, pankreasu, slezini, plućima, crvenim krvnim zrncima i mozgu. Određivanje nivoa AST pomaže pre svega u dijagnostici oboljenja jetre. U slučaju bolesti ili povrede dolazi do uništavanja ćelija i AST se oslobađa u krv. Količina AST je u direktnoj vezi sa brojem oštećenih ćelija, a rezultat zavisi od toga kada se test obavlja. Do porasta dolazi 8 časova posle oštećenja, vrhunac se dostiže nakon 24-36 časova, dok nakon tri do sedam dana dolazi do povratka na normalu. Ako je oštećenje ćelija hronično, AST će da ostane uvećana.

CKP (CK): Kreatinska fosfokinaza, naziva se još „kreatinska kinaza” (CK), je enzim koji se uglavnom nalazi u srcu, mozgu i skeletnim mišićima. Kada je njen nivo povećan, to obično znači povredu ili stres jedne ili više ovih oblasti. Merenje nivoa ovog enzima se koristi za

130

dijagnostiku srčanog udara, utvrđivanje uzroka bola u grudima, utvrđivanje obima oštećenja mišića, otkrivanje ranog dermatomiozitisa i polimiozitisa i otkrivanje nosilaca distrofije mišića.

Amilaza i lipaza: Enzimi pankreasa. Njihov nivo u krvi ukazuje na stanje pankreasa. Ukoliko je uvećan, znači da je pankreas oboleo.

Holesterol: Holesterol nema istu konotaciju kao što je ima u humanoj medicini. Otvrdnjavanje i ometanje krvnih sudova srca nije uobičajen problem u medicini mačaka. Odstupanje holesterola od normale je pre znak nekih drugih bolesti. Životinje kod kojih tiroidne žlezde ne rade pravilno često imaju povišen holesterol. Životinje koje su izgladnele mogu da imaju niži holesterol od očekivanog.

Natrijum i kalijum: Nivoi natrijuma i kalijuma se tumače zajedno. Njihovi nivoi mogu da budu ozbiljno poremećeni kod bolesti adrenalnih žlezda, srca ili bubrega, usled raznih lekova i t.d. Obrnuto, promene u njihovim nivoima mogu da dovedu do vrlo ozbiljnih sekundarnih problema kao što je sprečavanje pravilnog rada srca, nerava i bubrega.

Zaključak

U poređenju sa krvnom slikom, koja posmatra ćelijske komponente krvi, biohemijska analiza često nudi više informacija u vezi sa specifičnim dijagnozama. Napred navedeni testovi omogućavaju direktnu procenu zdravlja jetre, bubrega, adrenalnih žlezda, imunog sistema i t.d. Takođe, kao dodatak pomoći pri postavljanju dijagnoze, biohemijska analiza je od koristi u određivanju prognoze. U nekim slučajevima, međutim, do dijagnoze se dolazi posmatranjem promene raznih parametara tokom nekog vremenskog perioda.

Kao i krvna slika, biohemijska analiza je samo slika pacijentovog tela u jednom vremenskom trenutku. Očitavanja u toku 24 sata mogu da budu veoma različita, pa čak i u toku jednog sata. Veterinar uvek mora da uzme u razmatranje sve što utiče na pacijenta i, takođe, kako to može da utiče na rezultate analiza.

BIOHEMIJSKE ANALIZE -NORMALNE VREDNOSTI-

Sastojak Jedinica Normalno

Glukoza mmol/l 3 - 6,7

Urea mmol/l 3,3 - 10

Kreatinin µmol/l 70 - 140

Ukupni bilirubin µmol/l 0 – 8,55

ALT Jedinica/l 10 - 50

AST Jedinica/l 26 - 59

AP Jedinica/l do 90

CK Jedinica/l 59 - 527

Pankreasna amilaza Jedinica/l nema dijagnostički značaj

Ukupni holesterol mmol/l 1,8 – 3,9

Trigliceridi mmol/l 0,6 - 1,3

Ukupni proteini g/l 55 - 75

Albumini g/l 21 - 32

Globulini g/l 19 - 48

131

NAPOMENA: Normalne vrednosti su date prema tabeli koja se koristi na Veterinarskom fakultetu u Beogradu.

132

BOLESTI

UPAMTITE DOBRO:

NIKADA NEMOJTE OLAKO DA DAJETE MAČKI LEKOVE PREDVIĐENE ZA LEČENJE LJUDI, A DA SE PRETHODNO O TOME NE KONSULTUJETE SA VETERINAROM U KOGA IMATE POVERENJE!

MNOGI LEKOVI IZ HUMANE MEDICINE SU SMRTONOSNI ZA MAČKE (na primer aspirin koji, ako se da u dozi na kakvu ste navikli kod ljudi, može da usmrti mačku)!

Pošto će na narednim stranicama da budu pominjani uzročnici bolesti smatram da je, radi boljeg razumevanja, poželjno u najkraćim crtama opisati osnovne među njima.

BAKTERIJE

Bakterije su takozvani prokariotski jednoćelijski mikroorganizmi (koji nemaju ćelijsko jezgro obavijeno membranom i organele).

Prema obliku, dele se na tri grupe:koke (sferne)bacili (štapićaste)spirohete (zakrivljene)

Prema reagovanju na boju koja služi za izdvajanje bakterija od podloge (Gramova boja, koja ustvari ukazuje na razlike u strukturi površine ćelije bakterije), dele se na dve grupe:

gram pozitivnegram negativne

Prema sredini u kojoj žive i razmnožavaju se dele se na dve grupe:aerobne (žive u sredinama gde ima kiseonika)anaerobne (žive u sredinama bez kiseonika)

Postoje i drugi kriterijumi podele, ali kada se govori o bakterijama, uglavnom se koristi neki od ova tri.

PROTOZOE

Protozoe su takozvani eukariotski jednoćelijski organizmi (sa jasno određenim ćelijskim jezgrom). Postoji preko 65000 vrsta, od čega su više od polovine fosili. Oko jedne trećine živih vrsta protozoa su paraziti. U biološkom smislu, protozoe nisu prirodna grupa gde su organizmi povezani međusobno, već su pre zbirka organizama.

133

VIRUSI

Virusi nisu ni biljke, ni životinje, ni prokariotske bakterije. Klasifikovani su kao zasebno carstvo. Oni su najmanji organizmi, toliko mali da mogu da zaraze čak i bakterije! Ustvari, čak i ne mogu da se smatraju organizmima, u tom smislu da ne mogu ni da se razmnožavaju niti da imaju metaboličke procese bez učešća domaćinove ćelije. Da bi postojali, potreban im je domaćin, odnosno domaćinove žive ćelije. Svaki virus se sastoji od nukleinske kiseline i proteina. Infektivni, vanćelijski oblik virusa zove se virion. Virus koji napada koristi nukleotide i amino kiseline domaćinove ćelije za stvaranje sopstvenih nukleinskih kiselina i proteina. Infektivni deo virusa je, ustvari, njegova nukleinska kiselina, dezoksiribonukleinska (DNK) ili ribonukleinska kiselina (RNK), ali nikada obe. Virusi obično leže uspavani u ćelijama domaćina, a njihova DNK može, u pogodnom trenutku, da se integriše u DNK hromozoma domaćinove ćelije. Replikacija genoma ćelije u ovom slučaju dovodi do replikacije virusove DNK, tako da nova ćelija od početka sadrži DNK virusa.

Virusi su podeljeni u 20 familija, od čega je 7 familija DNK virusa i 13 familija RNK virusa. DNK virusi svoju DNK integrišu u DNK domaćinove ćelije, dok RNK virusi posle aktiviranja u napadnutoj ćeliji najpre pretvaraju svoju RNK u DNK koristeći za to enzim zvani reverzna transkriptaza, pa onda ovu DNK integrišu u DNK ćelije domaćina.

ALERGIJE KOD MAČAKA

Mačke mogu, kao i ljudi, da budu alergične. Mogu da budu alergične na buve, hranu, proizvode iz okruženja ili čak da im alergija bude u vezi sa stresom. Koji god da je alergen, te se alergije ispoljavaju kao crveni osip koji svrbi (alergije na hranu mogu da se ispolje istovremeno kao osip na koži i kao upala organa za varenje). Prvi korak u oslobađanju od alergije, ili stavljanju ove pod kontrolu, je pronalaženje na šta je Vaša mačka alergična. Ovo, naravno, može da bude vrlo varljivo.

Izazivači alergija kod mačaka:

- buve i ostali paraziti - ogrlice protiv buva- plesni- polen- biljke - trava- hemikalije u domaćinstvu- hemikalije u šamponu- životinjske belančevine iz hrane- konzervansi iz hrane- hormonska neravnoteža

Simptomi:

- stalno češanje- crvena, upaljena koža- gubitak dlake- infekcija- krastava ili šugava koža

134

Tretman:

Najbolja stvar koju možete da učinite ako posumnjate da Vaša mačka ima alergiju je da je odvedete veterinaru ili veterinaru-dermatologu (utorkom i četvrtkom, popodne, na Veterinarskom fakultetu), koji može da izvede niz alergijskih testova. Kada jednom izolujete alergen, Vaša mačka može ili da bude podvrgnuta otklanjanju osetljivosti, ili da jednostavno izbegavate alergen.

(Videti takođe: Dermatitis )

ANEMIJA

Hemolitička anemija je opšte stanje kod koga je sposobnost krvi da prenosi kiseonik smanjena. Crvena krvna zrnca poseduju komponentu za prenos kiseonika zvanu hemoglobin. Ako se broj crvenih krvnih zrnaca u telu smanji, smanjiće se takođe i količina hemoglobina. Ovo stanje zove se anemija i ono lišava ćelije kiseonika koji im je potreban za preživljavanje.

Životni ciklus crvenog krvnog zrnca je sledeći: crvena krvna zrnca se stvaraju u koštanoj srži, a zatim se oslobađaju u krvotok. Tamo obavljaju svoje funkcije i posle oko tri meseca umiru i zatim se sakupljaju u slezini gde se uništavaju. Kada se ovaj proces prekine ili promeni (bilo kada u životnom ciklusu), može da nastane anemija.

Mnogo je razloga zbog kojih mačka može da postane anemična, uključujući rak koštane srži ili smanjenje proizvodnje u koštanoj srži, unutrašnje krvarenje, infekciju, autoimuni poremećaj, endo (crevne) i ekto (kožne) parazite, nedostatak gvožđa, vitamina V9 i V12 i t.d..

Simptomi:

- letargija- smanjenje apetita- gubitak težine- blede ili bele desni (desni su, uopšte, ružičaste)- dehidracija- dijareja- nekontrolisano uriniranje- ubrzano ili teško disanje

Tretman:

Ako Vaša mačka ima ma koji od gornjih simptoma, odmah je odvedite veterinaru zbog tretmana. Veterinar treba da utvrdi uzrok anemije i zavisno od uzroka tretman može da bude u rasponu od antibiotika do primene dijetetskih dopuna, pa i do transfuzije krvi.

Mere predostrožnosti:

Mačke koje žive u kući, koje su mnogo manje u dodiru sa bolešću ili parazitima, imaju mnogo manji rizik od anemije. Držanje mačke u kući i pravilna ishrana su najbolje mere predostrožnosti protiv anemije.

Mačja infektivna anemija je krvna bolest koju izaziva bakterija familije Rickettsiaceae, Haemobartonella felis. H. felis se kači za mačkina crvena krvna zrnca. Tada mačkino telo raspoznaje ova zrnca kao nenormalna i počinje da ih uništava u slezini. Rezultat je taj da mačka ima veliki gubitak crvenih krvnih zrnaca i stoga jaku anemiju.

Nije konačno dokazano kako mačka dobija ovu bolest; međutim, postoji nekoliko teorija. Trenutno se ova bolest smatra veoma zaraznom i smatra se da većina mačaka koje imaju

135

ovu bolest, imaju je od rođenja, ili su je dobile putem ugriza, ogrebotine, ili nekim drugim prenošenjem krvi od zaražene životinje. Mačka takođe može da dobije bolest ako je ujede buva, komarac, krpelj ili kakav drugi parazit koji ovu prenosi.

Mnogo „normalnih” mačaka ima parazita hemobartonelu na malom broju crvenih krvnih zrnaca. To ne ukazuje da one obavezno imaju infektivnu anemiju. Uopšteno, ako mačka samo jednom ima stres na neki način (druga infekcija, druga bolest, preseljenje u novu kuću, novi ljubimac u kući), parazit može da bude aktiviran. Izgleda da postoji visoka prijemčivost na ovu bakteriju u slučajevima mačaka koje imaju infektivni peritonitis ili virusnu leukemiju, pa ako Vaša mačka ima bilo koju od ovih bolesti i izgleda posebno letargična, možda želite da je testirate na infektivnu anemiju.

Simptomi:

- letargija- depresija- gubitak težine- smanjen apetit- blede ili bele uši ili desni- žutica- dehidracija- dijareja- nekontrolisano uriniranje- ubrzano ili teško disanje

Tretman:

Ako sumnjate da Vam mačka ima infektivnu anemiju, veterinar bi trebalo da izvadi krv i obavi test na prisustvo hemobartonele. Hemobartonela kruži krvotokom u ciklusima, tako da je možda nećete videti samo jednim testom. Od trenutka infekcije do prvog pokazivanja u krvi, parazitu je potrebno 8-23 dana, posle toga kruži krvotokom u intervalima. Stoga testiranje može da bude varljivo, a poslednja stvar koju želite da radite anemičnoj mački je da joj vadite još krvi, pošto je ona već i sama dovoljno uništava.

Pošto je jednom utvrđeno da Vaša mačka ima infektivnu anemiju, biće joj određena terapija antibiotikom iz grupe tetraciklina i, verovatno, prednizon ili drugo sredstvo za suzbijanje imunosti (zbog autoimunosti). Mački će možda biti potrebna jedna ili više transfuzija krvi, zavisno kada je bolest primećena i koliki je broj crvenih krvnih zrnaca Vaše mačke. Mački će takođe možda trebati da se da tečnost (glukoza 5%), potkožno ili intravenozno, ukoliko je dehidrirala. Najmanje što treba da uradite je da se uverite da Vaša mačka pije puno vode, dok se oporavlja od infektivne anemije. Ako se bolest uoči dovoljno rano, procenat uspeha je vrlo visok.

Imajte na umu da, ako Vaša mačka ima hemobartonelu, nikada je se neće osloboditi. Uvek će biti nosilac i uvek treba da imate u vidu da može da zarazi i druge mačke, a možda i da prođe kroz ponovljene epizode infektivne anemije. Da je zaštitite od budućih novih napada bolesti, biće potrebno da mačku držite u kući, dajete joj zdravu hranu, sve druge zdravstvene probleme tretirate što je brže moguće i redovno je vakcinišete.

Mere predostrožnosti:

Pošto se ova bolest smatra zaraznom sa krvi na krv, držite mačku podalje od opasnosti borbe sa nepoznatim mačkama. Takođe održavajte mačku u dobrom zdravlju i, ako Vaša mačka ima ma koji zdravstveni problem (grip, buve i t.d.) odvedite je veterinaru. Obezbedite da Vaša mačka ima kvalitetnu uravnoteženu ishranu i uvek čiste činije kao i posudu sa peskom.

NAPOMENA: Infektivna anemija je kod nas (prema Dr. Radmili Resanović, profesorki na katedri za bolesti mesojeda na Veterinarskom fakultetu) veoma retka bolest.

136

ARTRITIS

Artritis je degenerisanje sastava skeleta (zglobova). Između svake dve kosti se nalazi materija zvana hrskavica, koja ih podmazuje i ima ulogu „jastuka” među njima. Kada se hrskavica izliže do krajeva kostiju, mogu da se pojave koštani šiljci i zadebljanje kosti. To će izazvati bol, oteklinu, upalu i ukočenost u zglobovima.

Kao i kod ljudi, kod mačaka postoje dva tipa artritisa. Osteoartritis je degenerativno stanje hrskavice koja prekriva krajeve kostiju. Ovaj tip artritisa javlja se sa godinama i upotrebom zglobova. Osteoartritis se uglavnom javlja kod starijih mačaka, ali može da se javi i kod mlađih, do sredovečnih mačaka, ukoliko je mačka imala ozbiljnu bolest ili kakav lom zglobova. Reumatoidni artritis je autoimuno stanje kod koga telo napada sopstvene zglobove i tkivo, što se pretvara u artritis. Mada retko, ovo stanje može da se vidi kod mačaka svih doba starosti.

Simptomi:

- nevoljno hodanje- smanjeno kretanje- hramanje, ili favorizovanje jedne strane tela- letargija- povišena temperatura- gubitak apetita- očigledan bol i nelagodnost

Tretman:

Tretman će zavisiti od toga da li Vaša mačka ima osteoartritis ili reumatoidni artritis. Mogu da joj budu prepisani steroidi, lekovi protiv upale, ili antibiotici. Međutim, NIKADA nemojte davati mački aspirin, acetaminofen ili ibuprofen (brufen)! Ovi lekovi, mada se obično koriste za lečenje artritisa kod ljudi, mogu da budu SMRTONOSNI za mačke.

Mere predostrožnosti:

Nastojte da održite mačku u dobrom zdravlju i da bude aktivna. Prevelika težina je opterećenje za zglobove i kosti.

ASTMA

Astma je hronično zapaljenjsko disajno oboljenje, izazvano stezanjem vazdušnih puteva u plućima. Tačan uzrok mačje astme nije poznat.

Obolele mačke mogu da prolaze kroz periode krajnje teškog disanja i mnoge imaju periode teškog kašlja. Astmatički napadi se obično vraćaju i teško ih je, gotovo nemoguće, predvideti. Između napada može da prođe mnogo meseci, ali mogu da se jave i više puta dnevno.

Vaš veterinar mora da ispita Vašu mačku, da pokuša da utvrdi alergen koji izaziva astmu. U većini slučajeva nije moguće otkriti alergen. Ako bi bilo moguće utvrditi alergen, onda bi se učestanost napada mogla smanjiti sklanjanjem mačke dalje od alergena. Alergeni mogu da uključuju zagađivače, prašinu, dim i slično.

Simptomi:

- teško disanje- suvi kašalj

137

Tretman:

Potreban je pregled da bi se utvrdilo koji je uzrok astme. Iako astma nije izlečiva, može da se tretira injekcijama na bazi steroida, ili tabletama, koje pomažu u otvaranju bronhijalnih cevi. Vaš veterinar će odrediti tok aktivnosti na smanjenju učestanosti napada. Ako Vaša mačka ima jak napad astme, posebno starija mačka, hitno je odvedite veterinaru.

Mere predostrožnosti:

Održavajte kuću čistom, pokušavajući da smanjite količinu prašine, polena i dima sa kojima bi mačka došla u dodir. Povećavanje vlažnosti takođe može da koristi. Ako Vaša mačka ima respiratornu infekciju, NEMOJTE da je ostavite bez tretmana. Hronični bronhitis može da dovede do astme. Na prvi znak astmatičnog napada odvedite mačku veterinaru na ispitivanje i tretman.

BESNILO

Besnilo je akutna virusna infekcija centralnog nervnog sistema. Obično je prenose divlje životinje uključujući tvorove, šakale i lisice. Virus se viđa u pljuvačci i drugim telesnim tečnostima. Stoga mačke najčešće dobijaju besnilo kada ih ugrize ili ogrebe zaražena životinja, ili ako imaju otvorenu ranu koju zaražena životinja liže. Virus će tada da putuje od rane do mozga i centralnog nervnog sistema. Infekcija i upala centralnog nervnog sistema je ta koja izaziva tipične simptome besnila.

Mačka će uglavnom da počne da pokazuje znake besnila oko četiri do osam sedmica pošto je zaražena. Najpre će da se ponaša vrlo čudno u odnosu na normalno ponašanje. U početku može da postane vrlo nemirna, razdražena i moguće ja da će da se izoluje na dug period. Zatim će da uđe u vrlo bolnu fazu telesnih grčeva (uključujući grč grla dok pokušava da pije, odatle dolazi izraz „hidrofobija”), jaku agresivnost i moguću paralizu. Za besnilo nema leka.

Simptomi:

- padavica- grčevi- delirijum- bol- jaka žeđ- grčevi grla kada pokuša da pije- nezainteresovanost za hranu- čudno ponašanje

Tretman:

Najbolji tretman je preventiva. Ako posumnjate na besnilo, vodite mačku odmah veterinaru.

Mere predostrožnosti:

Vaš ljubimac treba da se vakciniše protiv besnila u uzrastu od 3 do 6 meseci. Posle toga revakcina može da se daje godišnje ili trogodišnje. (Obratite pažnju na tekst o opasnostima od pojedinih vakcina.)

138

BOLESTI JETRE

Jetra je veoma važan organ u telu. Ona je jedan od najvećih organa kod mačke i smeštena je iza donjih rebara sa desne strane tela. Jetra je povezana sa tankim crevom preko žučnog kanala koji prenosi žuč (koja se stvara u jetri) do creva. Sva krv koja napušta želudac i creva mora da prođe kroz jetru, pre nego što stigne do svog cilja u ostalim delovima tela. Tako na jetru može da se gleda kao na glavni industrijski centar koji prerađuje hranljive materije i krv u oblike koji su za ostale delove tela jednostavniji za upotrebu.

Sama po sebi, jetra ima izuzetne rezervne mogućnosti, isto kao i deo mogućnosti regeneracije. Ove dve osobine su divna stvar koja održava Vašu mačku zdravom uprkos bolesti, ali istovremeno to znači da, kada jednom primetite problem, možda je već oštećeno 70 do 80% jetre. Stoga, već na prvi znak problema, vodite mačku veterinaru na pregled.

Jetra ima brojne funkcije u telu, uključujući:

- Proizvodnju krvnih enzima, krvnih belančevina i koagulanata- Proizvodnju žuči i metabolizam žučnih soli- Metabolizam holesterola i belančevina- Skladištenje glikogena i drugih hranljivih materija- Održavanje koncentracije šećera u krvi- Aktiviranje B vitamina- Hormonsku regulaciju

Mačke mogu da dobiju pet različitih bolesti jetre.

Holangitis ili holangiohepatitis karakteriše infekcija ili upala žučnih kanala i/ili jetre. Ova upala može eventualno da dovede do oštećenja jetre. Ova bolest jetre se obično javlja u sprezi sa drugim bolestima, kao što je mačji infektivni peritonitis, „mačja sida” i mačja virusna leukemija. Postoji nekoliko razloga za pojavu holangitisa:

- Infektivna bolest (infektivni peritonitis, „mačja sida” )- Parazitski uslovi (n. pr. toksoplazmoza)- Bakterijska infekcija jetre ili žučnih kanala- Pankreatitis- Metabolička bolest

Hepatički lipidozis ili „bolest masne jetre” se javlja kada se u jetri nakupe masne naslage. Ovo se obično javlja kada mačka iz nekog razloga prestane da jede (ovo se obično događa u sprezi sa nekom drugom bolešću). U ovom trenutku telo će da otpočne sa korišćenjem svojih masnih naslaga. Na nesreću, mačke nisu građene za uspešno korišćenje masnih naslaga pa stoga može da dođe do gomilanja masti u jetri. Hepatički lipidozis se obično ne javlja kao primarni problem, već kao reakcija na neki drugi poremećaj. Ovo je najčešći poremećaj jetre kod mačaka. Prosečna starost u kojoj se javlja je 8 godina, mada je bilo slučajeva oboljenja kod mačaka starih samo 1 godinu. Najvećem riziku su izložene debele mačke, mačke koje dobiju anoreksiju (na primer usled napetosti), kao i one koje usled neke bolesti dobiju hroničnu anoreksiju.

Mačke jako bolesne od hepatičkog lipidozisa moraju da budu hospitalizo-vane. U ostalim slučajevima, daleko bolja je kućna nega, ali ona zahteva veliki trud. Najpre treba otkloniti sve razloge napetosti (koja doprinosi anoreksiji) i sprovoditi neprekidno hranjenje i tečnu terapiju. Visoko hranljiva ishrana na bazi velike količine belančevina, koja zadovoljava mačkine energetske potrebe, je neophodna.

Oštećenje otrovom nastaje kao posledica trovanja, dejstvom bakterijskih toksina ili zbog nedostatka krvi u jetri. Simptomi ovakvog oštećenja javljaju se naglo i neophodna je trenutna reakcija.

139

Portalni šantovi (mostovi) se javljaju kada cirkulacija u jetri nije potpuno funkcionalna. Ovo može da nastane kada se formiraju nepravilni spojevi između arterijske i venske krvi (tzv. portalna vena spaja jetru sa crevima, odatle naziv poremećaja ). Kada do ovoga dođe, krv ne odlazi u jetru već prolazi pored nje i stoga jetra ne može pravilno da obavlja svoje funkcije. Ovo je obično urođeno stanje.

Rak jetre takođe može da se javi, mada je kod mačaka redak. Postoji nekoliko vrsta raka kod mačaka koji imaju tendenciju da se prošire na jetru, uključujuči rak pankreasa.

Simptomi:

- žutilo kože i beonjača- natečen trbuh ispunjen tečnošću- dijareja- povraćanje- vrlo žut urin- gubitak apetita- gubitak težine- letargija- razdražljivost- padavica

Tretman:

Ako Vaš veterinar posumnja na bolest jetre, uradiće analize krvi (insistirajte na njima), da bi proverio nivoe:

ALT (alaninska aminotransferaza). Do porasta dolazi kada su ćelije jetre oštećene dovoljno da dolazi do curenja kroz ćelijske membrane i oslobađanja ovog enzima. Do ovoga može da dođe zbog akutnog napada na jetru otrovima, bakterijskom infekcijom, nedovoljnim snabdevanjem krvlju, oštećenjem žučnih kanala ili zbog hepatičkog lipidozisa.

AST (aspartatska aminotransferaza). Njen porast, u sprezi sa ALT može da pomogne u potvrđivanju da postoji bolest jetre. U osnovi, potrebno je da postoji blokada žučnih kanala koja izaziva odumiranje ćelija jetre, da bi se oslobodila AST. Test na ovaj enzim može da pomogne u ukazivanju na uzrok oštećenja jetre i pokaže da li postoji odumiranje ćelija u sprezi sa oštećenjem ćelija.

AP (ALP, SAP: alkalna fosfataza u serumu). Ovaj enzim se obično nalazi u sprezi sa oštećenjem žučnih puteva. (Pogledajte objašnjenje analiza u poglavlju „Krv, limfni i imuni sistem”.)

Bilirubin. Ovo je pigment žuči i njegovi uvećani nivoi mogu da ukažu na problem sa jetrom ili nemogućnost jetre da pravilno razgrađuje bilirubin.

Nivoe glukoze, uree, albumina, globulina i žučne kiseline.

Funkcija jetre može da se oceni primenom testa reakcije na žučnu kiselinu. Rentgen i ultra-zvuk mogu da ukažu na veličinu jetre i da daju uvid u specifična oštećenja jetre ili žučne kese. Naravno, biopsija jetre je jedini potpuni način za utvrđivanje bolesti jetre.

Tretman je različit i zavisi od posebnog tipa bolesti jetre i njene jačine. Ako Vaša mačka ima holangitis, tretman će se verovatno sastojati od antibiotika i potporne terapije, kao što je dehidroholna kiselina, ako su nivoi bilirubina visoki. Često se daju stimulansi apetita (kod mačaka se najčešće koristio diazepam), a mnogi veterinari takođe preporučuju primenu kortikosteroida, ili drugih imunosupresivnih (za potiskivanje imuniteta) lekova. Važno je da se pokuša sa utvrđivanjem uzroka holangitisa, ako je to moguće, pošto promene u ishrani mačke mogu da budu od pomoći, što zavisi od tačnog uzroka problema sa jetrom.

140

Pošto kortikosteroidi mogu da budu veoma opasni za mačke sa hepatičkim lipidozisom, vrlo je važno da se pre početka tretmana uradi biopsija jetre. Ako Vaš veterinar ne izvodi ovaj postupak, zamolite ga da Vas uputi specijalisti za interne bolesti mačaka (Veterinarski fakultet). Dobra praksa je da se uvek pre biopsije urade analize krvi i rentgensko snimanje, da bi bili sigurni da nema drugih faktora koji doprinose stanju mačke.

Mačkama sa holangitisom mnogo bolje prija ishrana kvalitetnim belančevinama i u manjim količinama. Svim mačkama sa obolelom jetrom treba davati male, ali što češće obroke.

Mačke koje su teško obolele od hepatičkog lipidozisa moraju da budu hospitalizovane. Kućna nega je ipak kod ove bolesti najdelotvornija, ali zahteva veliki stepen posvećenosti i napora. Najpre treba otkloniti sve razloge koji stvaraju napetost (što izaziva anoreksiju) i sprovoditi vrlo redovno hranjenje, združeno sa tečnom terapijom (obično 250 mililitara fiziološkog rastvora dnevno). Dijetalna terapija je glavno sredstvo za tretman ove bolesti i za cilj ima preokretanje anoreksije i same bolesti jetre. Ishrana bogata belančevinama i energijom treba da zadovolji mačkine energetske potrebe. Za stimulisanje apetita, kao i kod holangitisa, koristi se obično diazepam. Kod mnogih mačaka sa „masnom jetrom” povraćanje je tako veliki problem da mora hirurškim putem da se umetne crevo (tuba) u želudac, da bi se omogućilo hranjenje. Postoje tri tipa creva, a sva prolaze kroz jednjak; prvo prolazi kroz nos, drugo kroz vrat a treće kroz abdomen. Ako na vreme primetite znake bolesti, tuba možda neće da bude potrebna. Svakih nedelju - dve treba kontrolisati stanje bolesti pomoću krvnih analiza, a svakodnevno pratiti težinu mačke. Povećanje težine ukazuje na oporavak. Napredak bi trebalo da se primeti dve do tri nedelje posle započinjanja tretmana.

Mere predostrožnosti:

Najbolja mera je održavanje normalne težine mačke pomoću zdrave ishrane. Mada ne postoji jasna, 100% veza, debele mačke imaju veću sklonost prema problemima sa jetrom, naročito ako u nekom trenutku pretrpe nagli gubitak težine. Zato, ako je Vaša mačka debela i želite da je podvrgnete dijeti, činite to vrlo oprezno i strpljivo. Mačka sme da gubi najviše 1,5% svoje težine nedeljno.

Izbegavajte izlaganje Vaše mačke napetim situacijama, koje bi mogle da dovedu do gubitka apetita i naglog mršavljenja (imajte u vidu da je mačka krajnje osetljivo biće i njena predstava o napetosti je daleko složenija nego naša; za mačku može da predstavlja veliko uzbuđenje ono na šta se mi ljudi i ne osvrnemo).

BRONHITIS

Bronhitis je upala bronhija (vazdušnih puteva u plućima). One mogu da dobiju upalu zbog mnogo razloga uključujući respiratornu infekciju, alergene ili nadražujuće materije.

Bronhitis može da se javi u dva različita oblika. Akutni bronhitis uopšteno izaziva virusna infekcija, javlja se brzo i obično je kratkotrajan, ako se pravilno tretira. Mačke sa akutnim bronhitisom imaće nadražajni, suvi, bolni kašalj, koji je istrajan i proizvodi žuto-zelenu pljuvačku. Takođe mogu imati osrednje povišenu temperaturu. Hronični bronhitis će, obično, da se javi posle ponovljenih napada akutnog bronhitisa. Simptomi su slični onima kod akutnog bronhitisa, ali ovaj tip će da traje mnogo duže. Pogoršavaju ga duvanski dim i teški uslovi u okruženju, kao što su vazduh zagađen hemikalijama i prašina.

Zbog opterećenja koje hronični bronhitis stvara respiratornom sistemu, zidovi bronhija mogu da zadebljaju. To će da učini da mačka bude mnogo prijemčivija za druge infekcije i može da dovede do astme, emfizema ili upale pluća.

141

Simptomi:

- kašalj- teško disanje- kijanje- žuto-zeleni ispljuvak- povišena temperatura- letargija- gubitak apetita

Tretman:

Ako posumnjate na bilo koju respiratornu infekciju ili bronhitis, odmah vodite mačku veterinaru. Mački će najviše da prija da bude u toploj sobi sa navlaženim vazduhom, sa čestim inhalacijama pare iz isparivača. To će da pomogne u omekšavanju inficirane sluzi u bronhijama. Takođe mogu da budu prepisani antibiotici, da zaštite od svake trenutne ili potencijalne infekcije. Posle napada akutnog bronhitisa, morate da pazite na sve kasnije prehlade ili respiratorne infekcije, ili ma kakve promene u pljuvačci.

Mere predostrožnosti:

Mačku čuvajte u kući i u toplom, posebno zimi. Nastojte da svedete na najmanju meru prašinu, polen, alergene i dim. Ako posumnjate na ma kakvu respiratornu infekciju, odmah vodite mačku veterinaru.

BUBREŽNE BOLESTI

Bubreg je organ od najvećeg značaja u telu. Njegov glavni posao je da filtrira krv i izdvaja otpadne metaboličke proizvode iz tela (urin, ureu i kreatinin), da uklanja otrove iz tela, da reguliše vodu i elektrolite u telu (Na, K, Mg, Cl, HCO3, PO4), da proizvodi eritropojetin (stimuliše proizvodnju crvenih krvnih zrnaca u koštanoj srži) i da proizvodi renin (enzim krvnog pritiska). Ako iz bilo kog razloga bubreg ne funkcioniše pravilno, otrovi će brzo da se nagomilaju u telu. Mačka može da postane anemična i da ima probleme sa elektrolitima ili krvnim pritiskom. Može da bude preplavljena nakupljenim otrovima. Bolest bubrega može da bude ili akutna ili hronična.

Bubrežni problemi su uobičajeniji kod izvesnih rasa mačaka (persijske ili bengalske), kao i kod starijih mačaka. Ako imate stariju mačku, možda ćete poželeti da otpočnete sa redovnim godišnjim pregledima zbog hroničnog otkazivanja bubrega, kao i da je hranite hranom posebnog sastava, koja pospešuje zdravlje bubrega i urinarnog trakta.

AKUTNO OTKAZIVANJE BUBREGA

Akutno otkazivanje bubrega se javlja kada dođe do akutnog ometanja bubrežne funkcije. Osnovna jedinica građe bubrega je nefron i kod akutnog otkaza nefroni iznenada odumiru, pa u tom slučaju bubreg nema vremena da kompenzuje nastalu štetu. Takva nagla oštećenja mogu da nastanu zbog gutanja izvesnih lekova ili otrova (na primer antifriza), smanjenja dotoka krvi u bubreg zbog dijabetesa ili blokade bubrežnih arterija, infekcije bubrega ili drugih infektivnih bolesti, ili povrede bubrega. Ovo je vrlo ozbiljan poremećaj. Ako se ne leči, mačka će umreti, međutim ako se tretira brzo i agresivno moguće je povratiti neke od bubrežnih funkcija.

142

HRONIČNO OTKAZIVANJE BUBREGA

Ovo je, nažalost, vrlo čest i ozbiljan poremećaj kod mačaka. Hronično otkazivanje bubrega je progresivna bolest kod koje nefroni bivaju polako razarani. U ovom slučaju bubreg će lagano da kompenzuje ovaj gubitak; međutim, ovo je dugotrajna i kobna bolest kod mačaka. Uzroci hroničnog otkazivanja bubrega mogu da budu brojni, od starosti, ili genetičke predodređenosti, do tumora bubrega. Ako Vaša mačka ima ovaj poremećaj, biće potrebno da se postarate da joj kvalitet života održite što višim, što je moguće duže. Mačke mogu da žive mesecima, pa i godinama sa ovim poremećajem, uz pravilan tretman, medicinsku pažnju, ljubav i brigu.

Imajte u vidu da mačke mogu da prežive sa samo 1/3 funkcije bubrega. Tako je moguće da do trenutka kada primetite problem Vaša mačka već pretrpi značajno oštećenje bubrega. Stoga, već kod prvog znaka problema, odvedite mačku veterinaru na pregled.

Simptomi:

- gubitak apetita i težine- povećana žeđ- pojačano uriniranje- nekontrolisano uriniranje- povraćanje- dijabetes- visok krvni pritisak- zadah iz usta- letargija

Tretman:

Veterinar će da postavi dijagnozu uzimanjem uzorka krvi i urina. Biohemijska analiza će da pokaže eventualno visoke nivoe azota u urei, kreatinina i fosfora. U urinu će da bude potražena ma kakva infekcija, gubitak proteina i sposobnosti koncentrovanja (nesposobnost koncentrovanja urina je dobar pokazatelj bubrežnih problema). Veterinar će možda poželeti da načini i rentgenski ili ultrazvučni snimak, da pogleda same bubrege, jer bubrezi sa problemima su obično smanjeni i nepravilnog oblika.

Tretman bubrega koji su otkazali je obično trostruk. Prvi cilj je da se održe niski nivoi otrova (kreatinina i uree). Najbolji način da se ovo postigne je putem terapije tečnostima i promenom ishrane, odnosno obezbeđivanjem ishrane koja stvara manje otpadnih materija prilikom varenja. Tečnosti će da omoguće bolje ispiranje postojećih otrova. Mačke mogu da primaju tečnost bilo intravenozno, bilo potkožno; učestanost ovakve terapije zavisi od razvoja bolesti. Počinje da preovlađuje dijaliza, mada je još uvek skupa i nije široko dostupna. Drugi cilj je da se ograniči nivo fosfora u telu, jer on komplikuje problem. Postoje lekovi koji vezuju fosfor u crevima i oni se obično preporučuju. Treći cilj je sprečavanje stomačnog čira koji može da se javi u slučaju povišenih uremičkih otrova.

Zavisno od sekundarnih problema sa kojima se mačka suočava (anemija, visok krvni pritisak) može da bude prepisana odgovarajuća terapija.

Mačke koje primaju kombinovanu terapiju tečnostima i lekovima mogu da žive srećno, od više meseci do godina, posebno ako je bolest uočena na vreme, zato motrite na svoje mačke (posebno one starije). Na ma koji znak problema sa bubrezima, vodite mačku veterinaru.

Mere predostrožnosti:

Najbolja odbrana je dobra ishrana. Neka Vaša mačka jede kvalitetnu hranu, posebno napravljenu za zdravlje bubrega i urinarnog trakta (one sadrže manje soli i fosfora) (Za hranjenje

143

svojih starijih mačaka ja koristim Royal Canin "Mature", pa je preporučujem i Vama). Neka uvek bude puno sveže vode. Ako je mačka starija od 8 godina, svake godine je vodite na kontrolu bubrega.

GASTRITIS

Gastritis je zapaljenje ili oštećenje tkiva želuca. Ovo može da bude razultat delovanja ma koga od sledećih uzroka:

- infektivna bolest- gutanje stranog tela (n.pr. igračke)- alergija na hranu- dijetetska netolerancija (n.pr. nepodnošenje laktoze)- jedenje pokvarene hrane- unošenje otrova ili lekova

Ako Vaša mačka ima gastritis, odmah je vodite veterinaru. Gastritis može da bude pokazatelj mnogo ozbiljnijeg problema i ako ostane neproveren može da dovede do čira, hroničnog gastritisa i poremećaja želuca.

Simptomi:

- povraćanje- krv u povraćci ili stolici- gasovi- podrigivanje- smanjen apetit- smenjeno pijenje vode- dijareja- grčenje- uznemirenost- razdražljivost- letargija- gubitak apetita

Tretman:

Vaš veterinar će da ispita mačku uzimanjem uzorka krvi ili urina, a može da se uradi i rentgensko snimanje, da bi se videlo ima li u želucu gasova ili stranog tela. Zavisno od uzroka gastritisa, veterinar će da prepiše nešto od sledećeg: 1) tečnosti, za borbu protiv dehidriranosti, 2) antibiotike, 3) anti-emetike protiv povraćanja, 4) sredtvo protiv bolova. Takođe može od Vas da zatraži da za 24-36 časova obustavite davanje hrane, dok se želudac ne vrati u normalu.

Mere predostrožnosti:

Mačku hranite ustaljeno, zdravom hranom, izbegavajte promene u ishrani. Takođe izbegavajte da mačku izlažete stresu. Nastojte da sve materije koje mogu da budu otrovne za mačku držite van njenog domašaja. Posude za hranu i vodu redovno dezinfikujte.

144

GINGIVITIS

Plazmacitno-limfocitni stomatitis je kod mačaka hronično stanje koje rezultuje ekstremnim gingivitisom i gubitkom zuba. (Gingiva je ivica desni, koja okružuje zube, gingivitis je njeno zapaljenje). Postoji nekoliko stvari koje izazivaju ovu bolest, ali krajnji rezultat je uvek isti. Mačke sa stomatitisom često imaju u ustima pokvaren zadah, jako balave i otežano jedu. Hronični bol u ustima rezultuje smanjenjem apetita i gubitkom težine. Pregled zuba i desni otkriva krajnje jak gingivitis, posebno oko gornjih zadnjih kutnjaka. Desni će da izgledaju ogrubelo i otečeno i lako će da krvare. Kako bolest napreduje, desni će da se odvajaju od korena zuba i koren će početi da se razgrađuje, što dovodi do gubitka zuba. Biopsije oštećenog tkiva desni otkrivaju plazma ćelije i limfocite, odatle i ime bolesti. Ove ćelije su prisutne u slučajevima hronične upale i otkrivaju ne posebnu bolest, već pre nekontrolisanu imunu reakciju. Kada se javi ovaj stepen upale, sekundarna invazija bakterija je vrlo uobičajena. Bakterijska infekcija stvara pokvareni zadah i može da dovede i do navale bakterija na krvotok, preko koga dolazi do infekcije drugih organa kao što su bubrezi, srce i jetra.

Istraživači nisu bili u stanju da izoluju ni jedan uzrok ove bolesti, mada je u mnogim od ovih slučajeva izolovan kalicivirus. Infekcije kalicivirusom kod mačića izazivaju male plihove na jeziku i desnima. Sumnja se da su mnoge mačke hronično zaražene ovim virusom, sa povratnim infekcijama koje izazivaju ekstremni gingivitis.

Bolesti koje izazivaju potiskivanje imunog sistema mogu da dovedu do hroničnog stomatitisa. Mnoge mačke sa infekcijom mačje virusne leukemije i mačjeg virusa gubitka imuniteta (FIV, „mačja sida”) takođe imaju i ekstremni gingivitis. Takođe postoje i mnogi nepoznati činioci koji bi mogli da igraju ulogu kod ove bolesti, kao što je jaka reakcija na bakterije koje postoje u plaku (naslage organskih materija na zubima). Jake ozlede koje se viđaju kod mačaka sa ovom bolešću nagoveštavaju da je u njenoj osnovi najverovatnije kombinacija dva ili više napred navedenih činilaca.

Limfocitno-plazmacitni stomatitis se javlja kod mladih odraslih i kod starijih mačaka. Mačići razvijaju mladalački gingivitis koji izaziva zadah iz usta i zapaljene desni, ali sa agresivnom kućnom negom većina mačića će da preraste ovaj gingivitis u roku od 2 godine. Izvešteno je o nekoliko slučajeva razvoja mladalačke parodontoze. Ova bolest počinje pre uzrasta od 9 meseci i, za razliku od mladalačkog gingivitisa dovodi do stvaranja prekomernog plaka i tartara, koji se talože na zubima.

Simptomi:

- upala desni- odbijanje hrane- zadah iz usta

Tretman:

Za tretman hroničnog stomatitisa korišćeni su različiti metodi, sa različitim rezultatima. Na žalost, na duge staze, odgovor na tretman je slab. Kamen temeljac svakog pristupa tretmanu je potpuno čišćenje zuba pod anestezijom. Važno je dospeti ispod linije desni i postaviti dugotrajni gel za dezinfekciju. Terapija antibioticima daje privremeno olakšanje i kontrolisaće najezdu bakterija na tkivo desni. Terapija kortikosteroidima, protiv upale, korišćena je sa mešovitim rezultatima. Imunostimulans, kao imunoregulin, takođe je korišćen sa nekim uspehom.

Vađenje svih pretkutnjaka i kutnjaka čini se kao jedini tretman koji obezbeđuje dugotrajno olakšanje ovim mačkama. Važno je da svi koreni budu odstranjeni, da bi se uklonila mogućnost zapaljenja. Ova opcija se primenjuje kada su svi napred pomenuti tretmani omanuli. Važno je upamtiti da ove mačke imaju jake bolove i da odbijaju da jedu; obezbeđivanje prikladne

145

prehrambene potpore je od osnovnog značaja. Postoji na tržištu nekoliko vrsta visokokalorične meke hrane, koja obezbeđuje ovu ishranu.

Mere predostrožnosti:

Pošto je odgovor na tretman slab, ima smisla kontrolisati hronični gingivitis preventivnim merama. Pošto se kalicivirus javlja kao mogući činilac koji doprinosi ovoj bolesti, važno je u kući kontrolisati infekcije gornjih respiratornih puteva. Mačiće treba vakcinisati protiv kalicivirusa u 6 sedmica, 9 i 12 sedmica starosti i treba ih odvajati od ostalih mačića i odraslih dok se vakcinacije ne završe. Sve odrasle u kući takođe treba redovno vakcinisati protiv kalicivirusa. Kao dodatak, treba obaviti testove na mačju leukemiju i FIV. Svaku pozitivnu mačku treba izolovati.

Sve odrasle koji imaju hronični gingivitis, ili stvaraju potomstvo koje kasnije razvija hronični gingivitis, treba sterilisati. Ako se gingivitis javio, onda je rani agresivni tretman važan za kontrolu bolesti. Zube treba pregledati sedmično, pošto gingivitis počinje da se javlja u uzrastu od 12 sedmica. Posebnu pažnju obratite na pretkutnjake i kutnjake. Ako je gingivitis prisutan, treba započeti agresivnu kućnu negu sa antiseptičkim gelom za površinsku primenu. Takođe treba primeniti i antibiotike, ako postoji zadah ili bol u ustima.

GOJAZNOST

Gojaznost je, među bolestima koje potiču od ishrane, bolest broj jedan. Približno 40% (američkih) mačaka je medicinski gojazno. Gojaznost se definiše kao telesna težina koja je 20%, ili više, iznad idealne. Najbolji način da utvrdite da li je Vaša mačka gojazna, jeste da joj opipate rebra. Treba da budete u stanju da, dodirujući bokove mačke, osetite svako pojedino rebro, pod kožom i tankim slojem sala ispod nje. Takođe treba da budete u stanju da ispratite svako rebro do kičme. Ako ne možete da napipate mačkina rebra, ili da ih ispratite do same kičme, Vaša mačka je debela.

Prevelika težina dovodi ljubimca u opasnost od mnogih bolesti, kao što je dijabetes, kardiovaskularne bolesti, bolesti disajnih organa, jetre, povećan je rizik od anestezije prilikom eventualnih hirurških zahvata i rizik od skeltno-mišićne disfunkcije. Mačke dnevno jedu izvestan broj kalorija. Takođe vežbaju (igraju se i t.d.) da bi sagorele izvestan broj kalorija. Ako unesu više kalorija nego što potroše, dobiće u težini. Pošto je teško mačku podvrgnuti dijeti (posebno ako imate više mačaka u kući), uvek je lakše ne dopustiti ljubimcu da postane gojazan.

Gojazne mačke su takve zbog jednog ili više navedenih razloga:

- prejedanje, ili neprikladno hranjenje- nedostatak vežbe- nasledne predispozicije- hormonska neravnoteža

Ako mislite da Vaša mačka ima hormonski poremećaj, kao hipotiroidizam, koji izaziva problem sa težinom, treba da je odvedete veterinaru zbog dijagnoze.

Simptomi:

- nemogućnost da se na dodir osete rebra- naslage sala na leđima, repu, grudima i kičmi- odsustvo prepoznatljivog struka- nema nabora na stomaku

146

Tretman:

Ako je Vaša mačka povećala težinu zbog hormonskih ili medicinskih razloga, veterinar će propisati tretman bolesti, što će pomoći i kod problema sa težinom.

Ako je Vaša mačka gojazna jednostavno zato što se prejeda, ili nedovoljno vežba, onda je vreme za dijetu! Imajte na umu da treba da konsultujete svog veterinara pre nego što otpočnete bilo kakav dijetalni program. Evo nekih dijeta na koje možete da stavite svog ljubimca: 1) Niskokalorična kabasta dijeta. Ovo će da popuni želudac Vašeg ljubimca, dok dobija manje kalorija. 2) Dajte mu manje obroke. Ovo može da bude otežano ako imate veći broj mačaka, ili ako praktikujete metod samohranjenja (hrana je uvek dostupna, jede koliko kome treba ). 3) Ukinite poslastice i davanje otpadaka sa stola. Ako baš želite da date poslasticu, neka to bude nešto niskokalorično. Baš kao što ljudi, koji su na dijeti, vole ponekad poslasticu, tako isto je vole i mačke! 4) Postarajte se da Vaša mačka dobije dovoljno vežbe i vremena za igru. Možda je potrebno da joj date i malo dodatne vežbe i igranja, da pomogne u sagorevanju još malo te masti i tih kalorija!

Vodite računa o tome da ne dolazi u obzir rigorozna dijeta i naglo smanjenje telesne težine! Mačka sme da slabi najviše 1,5% sedmično. Znači, mačka od 6 kilograma za jednu sedmicu sme da oslabi najviše 90 grama.

Mere predostrožnosti:

Najlakše je ako Vaša mačka nikada ne dobije težinu veću od idealne, zato pokušajte da ja sve vreme zadržite na toj težini. Hranite je kvalitetnom, ne previše kaloričnom hranom, sa puno celuloze i potrudite se da uvek ima dovoljno prilike za vežbu.

DERMATITIS

Dermatitis je opšti naziv za predstavljanje ma koje vrste upale kože. Tip upale može da se kreće od svrabne kože do osipa, peruti, pa sve do jako inficirane i oštećene kože.

Dermatitis može da se razloži u nekoliko opštih grupa. Alergijski dermatitis je nadražaj kože zbog alergijske reakcije. Ima mnogo alergena na koje mačka može da bude alergična, od šampona do hrane. Ako je Vaša mačka alergična na nešto, može da ima i više od same nadraženosti kože. Vaša mačka može da počne da ispoljava disajne probleme (kašalj ili kijanje) koji su povezani sa alergijom. Kontaktni dermatitis se javlja kada mačka dođe u dodir sa nečim što nadražuje kožu. To može da bude bilo šta, od tečnosti za čišćenje do ogrlica protiv buva. Parazitski dermatitis je tip dermatitisa koji se razvija usled navale parazita. Neke mačke su stvarno alergične na tu napast, ali većina će stvoriti dermatitis zbog češanja u nameri da uklone napast. U ovom slučaju dermatitis je simptom većeg problema, pre nego što je problem sam po sebi. Ako utvrdite da Vaša mačka ima dermatitis, jedan pogled na kožu trebalo bi da Vam omogući da utvrdite ima li Vaša mačka neku vrstu parazita (buve ili slične), ili jednostavno ima nadraženu kožu. U svakom slučaju, što pre treba da je pogleda vetrinar.

Bez obzira koji je uzrok dermatitisa, kod mačke će obično da se razvije svrabni osip koji se sastoji od crvene, natečene kože. Ako mačka češa ove delove, može da ozledi kožu stvarajući otvorenu ranu koja može da se inficira. Mačke mogu toliko snažno da se češaju da neće da povrede samo kožu, već će i okolna dlaka da im otpadne. Kada osip jednom postane inficiran, Vašoj mački počinju da prete mnogo ozbiljniji problemi. Parazitski dermatitis, ako se ne tretira, može da dovede do anemije.

Simptomi:

- prekomerno češanje/lizanje

147

- češanje/lizanje neprekidno istog predela- češanje/lizanje dok ne prokrvari- nadraženost- perut- gubitak dlake- letargija (neki paraziti sisaju mački krv ostavljajući je anemičnom)

Tretman:

Ako sumnjate da Vaša mačka ima ma koji od gornjih tipova dermatitisa, odmah je vodite veterinaru (posebno ako imate mače). Dermatitis može da vodi u infekciju i anemiju, ako ostane neproveren. Ako Vaša mačka ima alergijski, ili kontaktni dermatitis, može da joj bude dat krem ili kupka, koji će da umanje svrab i bol i, moguće je, antibiotici, da je zaštite od bilo koje infekcije kože. Veterinar će Vam takođe pomoći da ustanovite alergen, ili drugi uzrok reakcije. Tada ćete morati da pokušate da umanjite izloženost toj supstanci.

Ako Vaša mačka ima parazitski dermatitis, veterinar će Vam verovatno dati neku vrstu šampona protiv buva, ili drugi preparat koji će pobiti parazite i njihova jaja.

Mere predostrožnosti:

Nastojte da Vam mačka bude dobro negovana i čista. Ako imate mačku koja boravi van kuće, možda bi trebalo povremeno da joj proverite krzno i češće da je kupate zbog zaštite od parazita. Čak i mački koja živi u kući dobro čini kada je negovana. Takođe održavajte kuću čistom i bez potencijalnih alergena, ili materija koje mogu da izazovu nadražaj kože kod Vaše mačke. To uključuje toksične i korozivne materije. Koristite samo veterinarski potvrđene šampone i ogrlice.

DERMATOFITOZA

Ovo je gljivično oboljenje. Potiče od gljivice koja živi na keratinu (koji se nalazi u koži, dlaci i noktima). Tri vrste ovih gljivica obično zaražavaju mačke. To su Microsporum canis (ova je daleko najčešći uzrok infekcije kod mačaka), Trichophyton mentagrophytes (dobija se obično preko glodara) i Microsporum gypseum/fulvum (dobijaju se najčešće kontaktom sa sporama u tlu).

Zaraza se uglavnom širi putem kontakta sa drugom zaraženom životinjom, ili kontaktom sa sporama gljivice (artrospore). Spore su veoma otporne i mogu da žive u okruženju i do 18 meseci. Zato tretman mora da uključi i temeljno čišćenje kuće, da bi se uklonile spore koje mogu ponovo da zaraze Vas ili mačku. Ovo može da se uradi čišćenjem razređenim hlornim (0,5%) izbleđivačem. Mora da se očisti sav nameštaj, prostirke i t.d. Temeljno usisavanje (a zatim uništavanje filterske vrećice iz usisivača) takođe dosta pomaže. Ako možete, bacite svu macinu posteljinu na kojoj je spavala kada je bila zaražena.

Dermatofitoza je najčešća zoonotička bolest, što znači da može da se prenese sa životinje na čoveka, a brzina njenog širenja raste. Zato povedite računa o ličnoj zaštiti.

Mačke mogu da budu asimptomatički prenosioci pa, ako imate više mačaka od kojih jedna ima dermatofitozu dok ostale izgledaju bez simptoma... možda želite da i njih testirate, za svaki slučaj.

Dermatofitoza se uglavnom viđa kod mačića pre nego što im se imuni sistem potpuno razvije, ili kod odraslih kojima je iz nekog razloga oslabio imunitet (bolest, stres ili poremećaj).

148

Simptomi:

- gubitak dlake u obliku krugova- gubitak dlake u nepravilnim oblicima- krastava koža- crvenilo ili svrab- deformisani nokti

Tretman:

Ovo je često bolest koja sama prestaje, u toku od nekoliko meseci. Međutim, ovo nije uvek slučaj (posebno ako Vaša mačka nema zdrav imuni sistem) i stoga se daje lek da pomogne telu da se zaleči brže i da pomogne da se zaustavi širenje gljivice.

Ako posumnjate da Vaša mačka ima dermatofitozu, odmah je odvedite veterinaru. On može da primeni test Vudsovom lampom, u kome se malo zaražene dlake/kože/nokta stavi pod lampu. Površine zaražene sa M. canis će da svetle. Takođe, može da pregleda dlaku i kožu pomoću mikroskopa. To je brz i lak način da se utvrdi da li mačka ima ovu infekciju, međutim, to zahteva malo više stručnosti od ispitivača pošto su delići gljivice mali i ponekad teški za raspoznavanje. Najpouzdaniji način da se uverite da Vaša mačka ima ovu infekciju je da se uzme komadić kože i na njemu uradi gljivična kultura.

Tretman se obično sprovodi primenom antigljivičnih rastvora za spoljnu upotrebu, ili davanjem oralnih lekova. Aktuelna otkrića pokazuju da oralni lekovi, bez obzira koliko je zaraza jaka, daju bolje rezultate. Budite, u svakom slučaju, strpljivi. Ako Vaša mačka ima ovu infekciju, mogu da budu potrebne sedmice, pa i meseci, dok je se Vaš ljubimac ne otarasi. Jedini način da budete sigurni da je to postignuto je da Vaš veterinar na kraju tretmana ponovo obavi test.

Mere predostrožnosti:

Najbolja preventiva je držanje ljubimca u čistom okruženju i podalje od ostalih životinja koje bi mogle da imaju dermatofitozu. Ako je mačka već inficirana, temeljno čistite kuću zbog spora, a takođe testirajte (i po potrebi tretirajte) sve ostale životinje u kući.

DEHIDRACIJA

Zdrave životinje zahtevaju sve vreme veliku količinu vode u svojim telima. Slično čoveku, voda sačinjava 60 - 70% mačkine telesne mase. Ova voda održava njihova tkiva vlažnim i prenosi bitne hranljive materije kroz telo. Minerali kao kalijum i natrijum prenose nervne impulse kroz telo i gubitak ovih elektrolita može da izazove ozbiljne probleme. Dehidracija nastaje kada mačka izluči više vode nego što unese u organizam.

Mačka može da dehidrira iz mnogo razloga uključujući bolest, povišenu temperaturu, infekciju, povraćanje, dijareju, dijabetes i problem sa bubrezima. Možete da kažete kada Vam je mačka dehidrirala ako uradite test „štipanje”. Uhvatite deo kože na mačkinim leđima i odignite je, pritom je malo uvrnuvši, zatim je pustite i posmatrajte koliko je koži potrebno da se vrati u normalan položaj. Koža treba da bude krajnje elastična i da se trenutno vrati natrag. Ako joj je potrebno sekund ili dva, Vaša mačka je verovatno dehidrirala.

Simptomi:

- suv nos- suva usta ili oči- test „štipanje”- jaka žeđ

149

- letargija

Tretman:

Ako Vam je mačka dehidrirala, odvedite je veterinaru da utvrdi uzrok dehidracije. Ako dehidracija nije ozbiljna može da se tretira jednostavnim davanjem mački više vode. Ako je dehidracija izazvana prethodnim stanjem ili bolešću, Vaš veterinar može to da utvrdi i uputi Vas kako da zbrinete to stanje. Uvek treba da brinete o tome da Vaša mačka pije dovoljno tečnosti i neka uvek ima u blizini činiju sveže i čiste vode.

Mere predostrožnosti:

Motrite da li Vaša mačka pije dovoljno vode. Ne pretopljavajte kuću. Opšte stanje zdravlja Vaše mačke treba uvek da bude dobro.

DIJABETES

Diabetes mellitus (grčki diabainein = „prolaziti kroz” i latinski mellitus = „zaslađen medom”) je hormonalni poremećaj kod koga pankreas ne proizvodi insulin pravilno. Insulin je neophodan za varenje glukoze koja je ćelijama u telu potrebna za pravilan rad. Jednostavna analiza krvi ili urina, koja meri nivo glukoze, dovoljna je da utvrdi da li mačka ima dijabetes.

Postoje dva tipa dijabetesa. Tip I, ili od insulina zavisni dijabetes, je najozbiljniji oblik i napada do 75% mačaka sa dijagnozom dijabetes. Ovaj tip dijabetesa je uzrokovan nesposobnošću pankreasa da proizvodi insulin. Za ovu bolest nema leka. Stoga insulin mora da se daje injekcijama. Tip II dijabetesa, ili dijebetes nezavistan od insulina, je manje ozbiljan od tipa I. Najčešći uzrok ove bolesti je neprekidno konzumiranje previše šećera (ugljenih hidrata), tokom dužeg vremenskog perioda. Stoga je ovaj tip uopšte povezan sa starijim mačkama prekomerne težine, pa može da se kontroliše putem smanjenja težine, odgovarajućom dijetom i, možda, oralnim lekovima. Procenjuje se da 25% mačaka sa dijabetesom pati od ovog tipa dijabetesa. Ne postoji pouzdan, praktični test za utvrđivanje kom tipu pripada Vaša mačka. Zato se mačka tretira početnom dozom glipizida ili gliburida i prati se nivo glukoze u krvi, pa se procenjuje da li je došlo do odgovora na terapiju ili ne. Ako je došlo do odgovora, tretman se nastavlja (ponekad i godinama), sve dok je delotvoran. Jedan od problema sa oralnim tretmanom je taj što neke mačke imaju samo privremeni odziv.

Dva tipa su različita, ali je rezultat isti. Kod tipa I nemate uopšte insulin, dok kod tipa II imate previše usporeno lučenje insulina. U oba slučaja završavate sa nivoima šećera u krvi koji su previsoki. Oba su vrlo ozbiljne bolesti koje iziskuju medicinsku pažnju i, ako ostanu nelečene, obe mogu da dovedu do oštećenja bubrega, slepila, kome i smrti.

Simptomi:

- gubitak težine- veoma povećan apetit- povećano pijenje vode- pojačano uriniranje

Tretman:

Zavisno od tipa i jačine dijabetesa, Vašoj mački će trebati insulinske injekcije, lekovi za regulisanje glukoze ili promene u ishrani i načinu života. Vaš veterinar može da Vas poduči kako da dajete insulinske injekcije ukoliko bude neophodno.

150

Možda će Vaša mačka morati da smanji težinu i prebaci se na ishranu sa više vlakana a manje kalorija. Možda će biti potrebno da se mačka hrani u ciklusima, samo u određeno doba dana, što će pomoći da se nivo glukoze održava stabilnim tokom dana i noći.

Mere predostrožnosti:

Neka Vaša mačka bude uvek zdrava i ima normalnu težinu. Hranite mačku hranom sa više vlakana a manje kalorija. Motrite na mačkinu težinu, pogotovu da se ne poveća.

Ukoliko Vas dijabetes posebno zanima, obratite mi se (moju e-mail adresu imate). O dijabetesu posedujem tekstove mnogo sadržajnije od ovog (o insulinu, tehnika davanja injekcija i sl.), ali sam smatrao da je ovaj dovoljan da posluži osnovnoj svrsi ove knjižice.

DIJAREJA

Dijareja se javlja kada ima viška tečnosti i vode u probavnom sistemu. Stoga stolica postaje tečna. Dijareja obično nije problem sama po sebi, već je simptom većeg problema.

Dijareja može da se javi iz mnogo razloga uključujući:

- uzimanje pokvarene ili bakterijama zagađene hrane- iznenadne promene u ishrani- trovanje hranom- infektivne činioce u telu (virusni, bakterijski ili gljivični)- laktozu ili drugu nepodnošljivu hranu- parazitsku infekciju- lekove u sistemu (steroidi, antibiotici i t.d.)- otrove u telu (veštačko đubrivo i t.d.)- ozbiljnu bolest kao oboljenje jetre, bubrega, upala organa za varenje,

hipertiroidizam, bolest pankreasa, panleukopenija i rak- stres

Debelo crevo će normalno da absorbuje vodu iz stolice dok ova prolazi kroz njega. Ako stolica prolazi prebrzo, ili ako probavni trakt luči tečnost, mačka može da ima dijareju. Ako primetite da Vam mačka ima dijareju, treba da je odvedete veterinaru i, možda, da ponesete uzorak stolice sa sobom, ako je moguće.

Simptomi:

- tečna stolica- letargija (zbog gubitka tečnosti i elektrolitskog debalansa)- dehidracija- krv u stolici

Tretman:

Prvi korak je da se utvrdi koji je uzrok dijareje. Veterinar može da uzme uzorak krvi i obavi analize da utvrdi prisustvo virusa i bakterija. Takođe može da analizira uzorke stolice i urina zbog eventualnih drugih bolesti koje bi mogle da izazivaju dijareju.

Ako je Vaša mačka dehidrirala zbog dijareje (mačići i neke mačke vrlo brzo mogu da dehidriraju zbog gubitka vode kod dijareje), veterinar može da joj da tečnost, intravenozno ili potkožno.

151

Ako je Vaša mačka u svakom drugom pogledu zdrava, veterinar može da Vam predloži da obustavite obroke na 24 ili 36 časova, a onda da date jedan mali obrok. Ako je dijareja prošla, onda je verovatno bila zbog stresa, prežderavanja ili prostog nepodnošenja određene hrane.

Mere predostrožnosti:

Održavajte mačku i njeno okruženje čistim koliko god je moguće. Neka joj posude budu očišćene od bakterija. Takođe, vodite računa da mačka jede uravnoteženu ishranu i da što manje bude izložena stresu.

ENDOKRINA ALOPECIJA

Endokrina alopecija je poremećaj kože kod koga dolazi do velikog opadanja dlake. U normalnim okolnostima vlasi krzna će rasti i eventualno otpadati, u kom slučaju nove vlasi izrastaju kao zamena za izgubljene. Kod alopecije (ćelavosti) nove vlasi ne izrastaju kada stare otpadnu. Tada ćete videti kako se pojavljuju ćelava mesta. Takav gubitak dlake se obično viđa na trbuhu, butinama i donjoj strani repa. Gubitak dlake je simetričan.

Endokrini sistem je kontrolni centar tela. Ovaj sistem kontroliše hormone koji se oslobađaju u telo. Onda hormoni regulišu razne funkcije tela. Izvesni hormoni endokrinog sistema su u vezi sa rastom dlake. Kada se jave nenormalni nivoi ovih hormona dolazi do ove vrste ćelavosti, poznate kao endokrina alopecija.

Postoji takođe sličan poremećaj koji se zove psihogena alopecija. Ovo stanje izaziva ćelavost na sličan način kao i endokrina alopecija, međutim, uzrok je sasvim različit. Psihogena alopecija je opsesijom iznuđeni poremećaj nastao usled nekog stresa ili brige u životu mačke. Uzrok stresa može da bude bilo šta, od preseljenja u novu kuću do dovođenja u kuću nove životinje. Ovaj stres izaziva pojačano uređivanje krzna (lizanje) do pojave ćelavosti.

Simptomi:

- simetrična ćelavost na trbuhu, butinama i repu

Tretman:

Endokrina alopecija je dijagnoza koja se obično postavlja pošto su isključeni svi drugi mogući uzroci. Tretman se obično sastoji od hormonske terapije, antidepresanata ili lekova protiv zabrinutosti.

ŽELUDAČNI POREMEĆAJI

Želudac je šupalj organ nalik na vreću, koji se nalazi između jednjaka i tankog creva. U želucu se zadržava hrana dok se obavlja varenje želudačnim sokovima. Svarena hrana se zatim apsorbuje u telo. Ono što se ne absorbuje u želucu šalje se u creva da bi se ili absorbovalo, ili izlučilo iz tela.

Mačke mogu da imaju razne želudačne probleme:

- infekcije- čireve (kod mačaka su retki)- rak (redak)- mučninu (obično simptom druge bolesti)- povraćanje (obično simptom druge bolesti)

152

Ako posumnjate da Vaša mačka ima ma kakav želudačni problem, treba da je odvedete veterinaru na pregled. Mačke mogu da imaju infekciju želuca, ali u većini slučajeva simptomi želudačnog problema će da budu znaci većeg problema.

Simptomi:

- nedostatak apetita- povraćanje- dijareja- gubitak težine

Tretman:

Vaš veterinar će da primeni rentgensko snimanje sa barijumom, ili gastroskop, da bi potražio ma kakve nenormalnosti na tkivu želuca, čir ili neko oštećenje. Takođe može da bude neophodna i biopsija želuca, da bi se isključila svaka vrsta raka.

Mere predostrožnosti:

Starajte se da Vaša mačka dobija uravnoteženu i zdravu ishranu, visokog kvaliteta. Takođe, redovno perite posude za hranu i vodu, zbog bakterija.

ZAPALJENJE GRLA I KRAJNIKA

Zapaljenje grla (faringitis) se obično javlja kao deo virusne infekcije gornjih respiratornih puteva, pa se primenjuju mere koje su tamo opisane.

Zapaljenje krajnika (tonzilitis) je veoma retko, izuzev kao deo "mačjeg gripa", odnosno infekcije gornjih respiratornih puteva.

ZAPALJENJE PLUĆA

Zapaljenje pluća je infekcija pluća izazvana bakterijama, virusom ili gljivicama. Obično se dobija udisanjem sitnih kapi koje sadrže štetne viruse ili bakterije. Stoga je zapaljenje pluća mnogo puta komplikacija usled neke druge bolesti, kao što je virusna leukemija, ili FIV („mačja sida”). Zapaljenje pluća se obično viđa kod mačića, odraslih kojima je smanjen imunitet, ili starijih mačaka.

Zapaljenje pluća je obično znak da Vaša mačka ima infekciju pluća, prehladu ili kakvu drugu bolest koja se proširila na pluća. Ako sumnjate da Vaša mačka ima zapaljenje pluća, odmah je vodite veterinaru.

Simptomi:

- kratak dah- kijanje- teško disanje- temperatura (preko 39,4° S)- kašalj koji proizvodi žuto-zelenu pljuvačku- kašalj koji proizvodi krv

153

Tretman:

Vaš veterinar će da postavi dijagnozu snimanjem pluća i grudi rentgenom, slušanjem mačkinog disanja i ispitivanjem uzorka pljuvačke iz grudi. Ako mačka ima zapaljenje pluća, tretman će da zavisi od toga šta ga je tačno izazvalo. Tada će Vaša mačka da bude tretirana antibioticima i možda nekim drugim medikamentom, zavisno od uzroka. Biće joj potrebno što više ležanja, pošto pluća treba rasteretiti. Probajte da mački odredite sobu odvojenu od ostalih, jer zapaljenje pluća je zarazno. Oporavak je spor proces, pa mački može da treba šest do devet sedmica pre nego što se vrati u normalu.

ZAPALJENJE ORGANA ZA VARENJE

Malo je stvari koje mogu da frustriraju više nego kada Vaša mačka pati od hroničnih napada povraćanja i dijareje. Povraćanje i dijareja izazivaju dehidraciju, a ako ostane netretirana, ona može da postane opasna po život. Stoga, svaku mačku koja ispoljava takve znake bi trebalo da pregleda veterinar. Mnogo je mogućih uzroka povraćanja i dijareje, ali zapaljenje organa za varenje je kod mačaka uobičajen gastrointestinalni problem. Mada mogu da budu pogođene mačke svih starosnih doba, sredovečne i starije su mnogo prijemčivije na ovaj poremećaj.

Zapaljenje organa za varenje opisuje grupu hroničnih gastrointestinalnih poremećaja. Bolest mikroskopski karakteriše prodiranje zapaljenskih ćelija u tkivo (sluzokožu) digestivnog trakta (sistema za varenje). Uzrok bolesti je nepoznat, ali mikroskopske promene u tkivima (histopatologija) ukazuju da imunološki faktor igra značajnu ulogu.

Naučna imena data raznim oblicima ove bolesti lome jezik, ali ona ustvari opisuju svojstva bolesti. Na primer, najuobičajeniji oblik bolesti kod mačaka zove se limfocitno-plazmacitni enterokolitis. Prevedeno, ovo znači da su primarni tipovi zapaljenjskih ćelija prisutnih u sluzokoži limfociti (tip belih krvnih ćelija) i plazma ćelije (ćelije koje stvaraju antitela). Manje uobičajeni oblici zovu se eozinofilni, neutrofilni i granulomatozni, zavisno od toga koje zapaljenjske ćelije dominiraju. Enterokolitis se odnosi na zapaljenje tankog i debelog creva, koje se javlja kod ovog oblika bolesti. U slučajevima gde se zapaljenje javlja samo u tankom crevu, bolest se zove enteritis (karakteristična za enteritis je t.zv. dijareja tankog creva – stolica je tečna ali bez ikakvog neprijatnog mirisa, obično ima miris hrane koju mačka jede, jer je u pitanju potpuno nesvarena hrana); u slučajevima kada oboli samo debelo crevo, zove se kolitis; gastritis u onim slučajevima gde preovladava zapaljenje želuca.

Da bi isključio ostale uzroke gastrointestinalnih bolesti, Vaš veterinar će da sprovede dijagnostički test koji može da uključi krvnu sliku, biohemijske analize krvnog seruma, nivo tiroksina u serumu, test na virus leukemije i „mačje side”, analizu urina, fekalni pregled zbog parazita i bakterijskih uzročnika, dijetetsku proveru i radiografiju i/ili ultrazvuk trbuha. (Imao sam slučaj enterititsa, sa dijarejom tankog creva. Moj tadašnji veterinar je nekoliko dana davao injekcije sulfonamida – koji se uglavnom smatra zabranjenim za mačke – sve dok nije došlo do teške alergijske reakcije, zatim je odustao od bilo kakve terapije. Analize? Izvinite, šta su to analize? Mačku mi je na kraju izlečio profesor Trailović i to preko telefona! Predložio mi je terapiju koja je navedena na kraju ovog teksta i ona je bila delotvorna – već pri kraju prve sedmice došlo je do prestanka dijareje, iako je pre toga trajala čitav mesec!)

Konačni sud daje se na osnovu mikroskopskog pregleda malog komada crevnog tkiva (biopsija sluzokože). Uzorci tkiva mogu da se dobiju hirurškim putem (laparotomija), ili prilikom endoskopije. Mada oba postupka iziskuju potpunu anesteziju, izbor jednog od njih zavisi od brojnih faktora, uključujući dostupnu opremu.

Simptomi:

- povraćanje

154

- dijareja- gubitak težine- normalan/povećan apetit- krčanje creva- podrigivanje- crna, kao katran stolica- zadah iz usta- pojačana žeđ- bol u trbuhu

Kod teških slučajeva, gubitak težine može da bude ogroman. Prilikom povraćanja, retko ima ostataka hrane, već se povraćka obično sastoji od sluzi pomešane sa žučnim sokom.

Tretman:

Kod većine mačaka, kombinacija dijete i medicinske terapije će uspešno da reši problem zapaljenja organa za varenje. Pošto ne postoji jedinstven, najbolji tretman, Vaš veterinar će možda da isproba nekoliko različitih kombinacija sa ciljem da utvrdi najbolju za Vašu mačku.

DIJETA:

Osetljivost na antigene u hrani doprinosi kod nekih mačaka gastrointestinalnim zapaljenjima, tako da promene u ishrani često donose simptomatično olakšanje. Efikasna dijetetska terapija za mačke sa limfocitno-plazmacitnim enterokolitisom sastoji se od domaće hrane sastavljene od belančevina i ugljenih hidrata. Komercijalne, hipoalergijske dijete nisu efikasne.

Potrebno je pažljivo sačiniti dijetetsku istoriju, da bi se utvrdilo koje sastojke je mačka tokom života jela. Tada može da se sastavi ishrana od onih sastojaka koje mačka nikada nije jela. Za vreme dijetetskih proba (idealno pet do šest sedmica), mačka ne sme da konzumira ništa osim te specijalne hrane i vode. Ako se stanje za ovo vreme popravi, možete da pokušate sa prelaskom na komercijalnu hranu zasnovanu na belančevinama koje su isprobane.

Dodavanje ishrani više celuloze može da bude od koristi, popravljanjem balansa tečnosti u crevima i smanjenjem dijareje.

MEDICINSKA TERAPIJA:

Za tretiranje zapaljenja organa za varenje kod mačaka uobičajeno je da se koriste kortikosteroidi. Ovi lekovi imaju jako dejstvo na zapaljenja, a takođe potiskuju prejak imuni odgovor. Dodatno, kortikosteroidi mogu da stimulišu apetit i pojačaju apsorpciju natrijuma i vode u crevima. Najčešće se koriste oralni prednizon i prednizolon, zbog kratkog trajanja dejstva i dobavljivosti u obliku tableta prikladnih veličina. Ako je neophodno, mogu da se koriste i injekcioni kortikosteroidi, ako mačka teško prihvata tablete ili previše povraća.

Ako se koristi samo prednizolon, napredak bi trebalo da se primeti u prvih nedelju - dve dana terapije. Većini mačaka sa limfocitno-plazmacitnim enterokolitisom biće potrebna doživotna prednizolonska terapija da bi se sprečilo ponavljanje bolesti.

Antibiotici, kao metronidazol ili tilozin, mogu da budu korisni u kombinaciji sa kortikosteroidima. Kod malih doza, neželjeno dejstvo metronidazola nije uobičajeno, ali može da se javi gubitak apetita i povraćanje. Jako balavljenje se javlja kao dosta česta reakcija posle progutane tablete, verovatno zbog neprijatnog ukusa leka. Ako je dominantni problem zapaljenje debelog creva (kolitis), često se koristi lek sulfasalazin.

Terapija koja se najčešće preporučuje (za prosečnu mačku od 4,5 kg) je sledeća:

1) Oralni prednizon („Pronizon” tablete - „Galenika”), prve 2 sedmice dva puta dnevno po 5mg (1/4 tablete), zatim sledeće 2 sedmice jednom dnevno 5mg, potom 4 sedmice svakog drugog dana po jedna doza od 5mg.

155

2) Oralni metronidazol („Orvagil” tablete - „Galenika”), dva puta dnevno po 60mg (1/4 tablete od 250mg), u trajanju od 2 do 4 sedmice, prema potrebi.

INFEKCIJE UHA

Infekcije uha su vrlo uobičajene kod mačaka. Mačke mogu da dobiju nekoliko različitih tipova infekcije uha. Mogu da dobiju infekcije od bakterija ili gljivica; ovaj tip se uopšteno naziva Otitis Externa. Takođe mogu da dobiju infekcije izazvane kvasnim ćelijama u uhu.

Uopšteno, infekcija uha se javlja kada bakterija spolja prodre u već oslabljen ušni kanal. Kanal može da bude oslabljen i da izgubi sposobnost da se bori protiv infekcije iz mnogo razloga uključujuću alergije, kožnu bolest, strana tela u uhu, parazite, tumore, infekciju srednjeg uha, vlagu, ili povredu od grebanja ili ujeda.

Simptomi:

- tamno voštano lučenje- neprijatan miris- krv ili gnoj- upala ili crvenilo - često češanje- prekomerno trešenje glave

Tretman:

Vaš veterinar će najpre da ispita izlučevinu iz uha, da bi eliminisao ušne parazite kao uzrok infekcije. To će da učini primenom otoskopa. Svaki dati lek treba da dosegne koren problema, zato je prvi korak čišćenje što je moguće više naslaga i ušne masti. Ako je toga previše, možda će biti potrebna potpuna anestezija. Tada će uši da budu očišćene dezinfikujućim rastvorom. Mačka će da dobije kapi za uši i antibiotike za oralnu primenu.

Ako se infekcija ne suzbije blagovremeno, može da dovede do oštećenja bubne opne. Ovo može da izazove infekciju srednjeg uha, gluvoću i probleme sa ravnotežom. Stalno trešenje glave može da izazove stvaranje krvnog podliva u ušnoj školjci, koja mora da se ukloni hirurški.

Mere predostrožnosti:

Čistite uši Vašoj mački (ali ne previše, jer prekomerno čišćenje može da stvori predispoziciju za Otitis externa). Takođe vodite računa da ušni kanali budu dobro osušeni posle svakog kupanja. Na kraju, pošto su jedan od primarnih uzroka ušnih infekcija alergije, starajte se da Vaš ljubimac bude odmah lečen od svake alergije, čim počne da se češa.

Na kraju jedna stvar, ne čistite uši preduboko bilo kakvim predmetom. Mačke imaju sklonost ka naglim pokretima, pogotovu kada im neko čeprka po ušima, a Vi svakako ne želite da oštetite svom ljubimcu unutrašnje uho ili ušni kanal. Radije koristite lopticu vate.

INFEKCIJE GORNJIH RESPIRATORNIH PUTEVA

Infekcije gornjih respiratornih puteva su kod mačaka krajnje uobičajene, a većina ovih infekcija u današnje vreme potiče od herpes virusa i kalici virusa. Na ovoj listi postoji i pridošlica koji naglo narasta, a to je Chlamydia psitacci (nalikuje bakteriji). Ove infekcije se

156

ponekad nazivaju „mačji grip” ili „mačje zapaljenje pluća”; međutim, ovo nisu ispravni nazivi za ove infekcije.

Ove infekcije su krajnje zarazne i veoma uobičajeno za sve mačke u kućama sa više mačaka je da postanu zaražene. Dok mačji herpes virus u okruženju može da se održi 18 časova, a kalici virus 10-18 dana, oni u mačjem respiratornom sistemu opstaju vrlo dugo. Često virus nestaje pa se ponovo vraća pošto čak za 80% mačaka koje su se oporavile od akutne upale respiratornih puteva postoji verovatnoća da će da postanu hronični nosioci i moći će da zaraze osetljive mačke i mačiće. Pritom, nosioci mačjeg kalicivirusa predstavljaju veću pretnju od nosilaca herpes virusa.

Simptomi:

- kijanje- suzne oči- nos curi- kašalj- teško disanje- čir na usni (ponekad)- konjunktivitis

Tretman:

Na sreću, većina mačaka koje dobiju ove infekcije se potpuno oporave ako dobiju trenutnu i potpunu veterinarsku negu. Mnoge mačke primaju antibiotike da bi se zaštitile od sekundarnih bakterijskih komplikacija. Za vlasnika je važno da pažljivo motri na mačku, da bi reagovao ako primeti da mačka ne jede ili ne pije, pošto ove infekcije veoma smanjuju sposobnost mačke da namiriše i da oseti ukus hrane. Kao poslednju meru, neki odgajivači su počeli da koriste proces zvan „nebulizacija” (nebula = oblak), koji raspršuje lek kroz vazduh, odakle se duboko inhalira u namučena pluća mačke.

Mere predostrožnosti:

Nastojte da zadržite mačku dalje od onih mačaka za koje sumnjate da imaju infekciju. Za većinu ovih infekcija postoje vakcine, a neke studije pokazuju da intra-nazalna (kroz nos) vakcina može da pruži najbolju zaštitu. (Bilo je, međutim, nekih ozbiljnih problema u vezi sa upotrebom nekih intranazalnih vakcina, pa ih treba koristiti samo uz preporuku veterinara, a i tada uz veliku predostrožnost.) Same vakcinacije neće, međutim, potpuno da eliminišu nastupe infekcija.

KATARAKTA

Katarakta se često javlja kod životinja i može da pogodi ljubimce ma kog doba. Kataraktu ćete prepoznati kao plavo-sivu obojenost sočiva (sočivo je normalno tamno i čisto). Sočivo se nalazi u zaptivenoj kapsuli. Kada stare ćelije odumiru, bivaju zarobljene u kapsuli. Vremenom, ćelije se nagomilaju, čineći da sočivo izgleda zamagljeno i neprozirno. Zbog toga slike koje mačka vidi izgledaju zamrljane i magličaste. Katarakta ne izaziva nikakav bol, ali će da smanji sposobnost mačke da vidi jasno, pogotovo noću, i može da dovede do kratkovidosti (to je suprotno od onog kako mačke normalno vide).

Katarakta se obično javlja sa godinama, ali takođe može da bude izazvana poremećajima metabolizma, kao što je dijabetes, ili da bude posledica nasleđene sklonosti ili degenerativne bolesti mrežnjače.

157

Simptomi:

- plavo-sivo zamućenje sočiva

Tretman:

Kataraktu može hirurški da ukloni veterinar-oftalmolog. To će popraviti vid Vaše mačke.

Mere predostrožnosti:

Većinom se katarakta javlja jednostavno sa godinama, međutim, možete da pomognete u prevenciji ako mačku držite u kući, da biste smanjili povrede oka u borbama. Takođe brinite o mačkinom opštem zdravlju i pravilnoj ishrani. Katarakta i dijabetes su obično povezani.

KOLITIS

Kolitis je zapaljenje debelog creva. Mogu da ga prouzrokuju bakterije, stres, paraziti i t.d. Međutim, obično nema uočljivog uzroka zapaljenja. Većina mačaka nema ozbiljan zdravstveni rizik. Rektalni pregled, uz biopsiju zida debelog creva, uglavnom će da potvrdi dijagnozu. Fekalni pregled, zbog parazita kao što je đardija ili kokcidija, treba obaviti u svakom slučaju.

Simptomi:

Većina mačaka sa kolitisom izgledaju i osećaju se normalno. Jednostavno, često imaju sluz i povremeno mrlje krvi u fekalijama. U težim slučajevima može da se javi povraćanje. Neke mačke mogu da imaju jak bol prilikom defekacije, zbog zapaljenja, pa mogu da pokušaju da zaustave defekaciju, što dovodi do konstipacije. Može da sa javi ili dijareja ili konstipacija, ali bez razlike proces defekacije nije normalan.

Tretman:

Blage dijete će da pomognu da se debelo crevo odmori i zaleči. Ponekad, mačka mora da bude na blagoj, lako svarljivoj dijeti do kraja svog života. Kod bakterijskih uzročnika pomoći će antibiotici. Kod hroničnog kolitisa može da se pribegne dugotrajnoj primeni sulfa-preparata (sulfasalazin). Kod mačaka mogu da se primene i steroidi, kao što je prednizolon, koji smanjuju zapaljenje („Merck” preporučuje metronidazol i prednizon).

KONJUNKTIVITIS

Konjunktivitis je infekcija u epitelu ili sluznici očnog kapka (konjunktiva). Gornji, donji i treći očni kapak imaju konjunktivu. Kod zdrave mačke konjunktiva neće biti vidljiva, međutim, inficirana konjunktiva će da postane crvena, upaljena i otečena. Oko može veoma da suzi i luči iscedak, koji će biti bistar pa do žute boje, a gustina ove tečnosti će da se menja od prilično tečnog do gustog. Ako ovo stanje potraje, oko će da se skori stvrdnjavanjem te tečnosti.

Uzroci konjunktivitisa:

1) Nadražujuće materije, povrede (t.j. borba mačaka) i strana tela izazivaju iznenadnu pojavu konjunktivitisa. U većini slučajeva tretman je jako efikasan, pošto se ukloni uzročnik.

158

2) Najuobičajeniji uzroci konjunktivitisa kod mačaka su infektivni činioci. Ovi mogu da budu virusi, (obično neki od virusa „mačje prehlade” - mačji herpes virus, takođe zvan i mačji rinotraheitis virus, i mačji kalici virus), bakterije i grupa organizama koji nalikuju na bakterije (najčešće hlamidija).

3) Bolesti zasnovane na imunoj reakciji. Ove bolesti su kod mačaka retke, ali zato su teške za lečenje. Delovanje na simptome je često jedina realistična opcija.

Konjunktivitis može da se tretira prikladnim lekovima (kapi ili mast, koji sadrže antibiotike i medikamente protiv upale), ali ako se ostavi neizlečen infekcija može da se proširi na drugo oko, organe za disanje i druge delove tela. U ekstremnim slučajevima neizlečeni konjunktivitis može da izazove ozbiljno oštećenje oka ili slepilo. Konjunktivitis je takođe zarazan, tako da ako imate druge mačke u kući, one takođe imaju rizik od dobijanja konjunktivitisa.

Ako je uzročnik konjunktivitisa hlamidija, onda će simptomi najverovatnije da se jave najpre samo na jednom oku, a kasnije će da se prošire i na drugo. Ako je uzročnik kalici virus, ili herpes virus, simptomi će jednovremeno da se jave na oba oka.

Konjunktivitis takođe može da bude simptom ozbiljnijih infekcija kod mačke, stoga, ako primetite ma koji od pobrojanih simptoma, odvedite mačku veterinaru na ispitivanje.

Simptomi:

- oko suzi- iscedak iz oka- crvenilo i upala oka- gnojenje oka

Tretman:

Veterinar će prepisati odgovarajući tretman, za početak verovatno deksametazon-neomicin kapi i/ili rastvor borne kiseline. Ako je uzrok konjunktivitisa hlamidija, tretman će verovatno biti injekcionim ili oralnim antibiotikom (tetraciklin ili hloramfenikol).

Mere predostrožnosti:

Mnogi mačići dobijaju konjunktivitis zbog kontakta sa bakterijama u majčinoj materici. Mada je ovakav konjunktivitis kod mačića možda neizbežan, možete da smanjite učestalost kod odraslih držanjem mačke u kući i u čistom okruženju.

KONSTIPACIJA

Mačke, kao i ljudi, ponekad mogu da dobiju konstipaciju. Konstipacija može da bude simptom mnogo većeg problema, uključujuću rak creva, rak debelog creva, smanjenu funkciju jetre, hipotiroidizam i drugo. Naravno, Vaša mačka može da ima starinski zatvor zbog jednostavnog nedostatka biljnih vlakana u ishrani, loptica krzna ili dehidracije.

Kao opšte pravilo, mačke defeciraju jednom dnevno. Svaka mačka ima svoju sopstvenu definiciju šta je to „redovno”. Ako primetite da se, kada je u pitanju posuda sa peskom, običaji Vaše mačke razlikuju od normalnih, odvedite je veterinaru, kako bi eventualno odbacio sve što bi bilo ozbiljnije od jednostavne konstipacije.

Simptomi:

- uznemirenost

159

- nadimanje- nadraženost- gubitak apetita- povraćanje- očigledan nedostatak defekacije

Tretman:

Vaš veterinar će pregledati mačku, kako bi utvrdio ima li ozbiljnijeg problema koji bi izazivao konstipaciju. Ako mačka ima staromodni zatvor, veterinar može da prepiše neku vrstu vlaknaste (celulozne) dopune, ili može da razmotri mačkinu ishranu pokušavajući da prirodno poveća sadržaj vode i vlakana u ishrani. Postoje komercijalne zamene za vlakna, a i davanje 3ml maslinovog (ili parafinskog) ulja svakog drugog (pa čak i trećeg) dana može da pomogne (lično iskustvo). Naravno, uvek pre nego što date neki domaći lek, konsultujte veterinara. (Pogledajte napomenu u tekstu MAJUŠNI MAČIĆI (STARATELJSKA BRIGA), odeljak DIJAREJA/KONSTIPACIJA, strana 61)

Mere predostrožnosti:

Uverite se da Vaša mačka pije puno vode. Kao što svi znamo, mačke mogu da budu vrlo izbirljive, zato posudu za vodu održavajte uvek čistom i punom. Mnoge mačke ne vole ukus plastike, zato gledajte da hranu i vodu držite u porcelanskim ili staklenim posudama. Takođe, vodite računa da se Vaša mačka hrani dobrom i zdravom hranom (videti: Ishrana). Hrana mora obavezno da sadrži biljna vlakna.

Mačke takođe dobiju konstipaciju zbog loptica progutanih dlaka, zato dobro negujte i redovno češljajte mačku. Vežba, ako mačke žive stalno u kući, će pomoći zdravlju njihovih trbuha, zato nastojte da svakodnevno omogućite mački neku vrstu vežbe.

MAČJA VIRUSNA LEUKEMIJA

Virus mačje leukemije je RNK virus iz familije retrovirusa (Retroviridae) i danas je najveći uzročnik smrtnosti kućnih mačaka. Virus mačje leukemije specifično zaražava ćelije koštane srži, crvena krvna zrnca i limfocite.

Mačji virus leukemije (u daljem tekstu FeLV) se izlučuje sa telesnim tečnostima (pljuvačka, suze, možda urin i fekalije). Virus leukemije na preživljava dobro van tela, tako da je potreban dodir sa telesnim tečnostima (deljenje posuda za hranu, pesak i sl.) zaražene mačke, da bi mačka i sama postala pozitivna na virus. Mnoge mačke, iako izložene virusu, postaju imune na njega i čak ga ne nose u svojoj krvi ili koštanoj srži. Druge mačke prenose virus (i na testu će se pokazati pozitivnim), ali ne postaju bolesne. One mogu da prožive dug i zdrav život kao prenosioci virusa. Međutim, one su prenosioci i mogu da zaraze ostale mačke u kući. Obično takve mačke, izuzev pod dejstvom stresa ili poremećaja imuniteta, nikada ne pokažu znake bolesti. Mačka, kod koje se javila bolest, može da preživi nedelje, mesece pa i duže, uz pravilan tretman. Oko 30% mačaka koje dođu u dodir sa virusom, pokazaće znake bolesti. Mačke zaražene virusom FeLV mogu da dobiju tri primarne bolesti: 1) leukemiju ili rak belih krvnih zrnaca, 2) limfosarkome ili rak limfoidnoe materije i 3) bolesti koje su u vezi sa poremećenim imunim sistemom (anemije, respiratorne infekcije i t.d.). Ne postoji lek za infektivnu leukemiju ali možete, uz napor, ljubav i pažnju, da pomognete svojoj mački da živi lep i zdrav život duži vremenski period.

Do sada nije poznato da FeLV može da se prenese na čoveka i čini se da nema povezanosti između bolesnika od AIDS-a i FeLV. Međutim, ovo nije konačno dokazano tako da, ako imate AIDS možda ćete želeti da budete vrlo pažljivi kada dodirujete mačku sa FeLV.

160

Simptomi:

- letargija- depresija- gubitak težine- smanjen apetit- dijareja- krv u stolici- nekontrolisano uriniranje- povraćanje- uvećani limfni čvorovi- disajne tegobe- pojačano pijenje- pojačano uriniranje- sekundarna infekcija- hronične bolesti- rak- bolest jetre/bubrega- žutica- neurološki problemi

Tretman:

Veterinar će izvaditi krv Vašoj mački i uraditi odgovarajuću analizu, ili više njih (u našim uslovima, jedino Veterinarski fakultet). Ako se na testu pokaže da je Vaša mačka negativna, to može da znači da je virus još uvek u vrlo ranom stadijumu, ili da je virus u takvoj fazi da se nije video u krvi u vreme testa. Stoga, ako Vaša mačka ima sve simptome i ako su oni neobjašnjivi drugom bolešću, a na testu je bila negativna, možda ćete poželeti da je kasnije ponovo testirate.

Trenutno, nema leka za ovu bolest. Ako imate mačku koja je pozitivna na FeLV treba da budete vrlo marljivi pri tretiranju svih sekundarnih infekcija i simptoma. Ovo će pomoći da mačku održi zdravom, jakom i da joj produži život. Neke terapije koje se koriste za direktnu borbu sa virusom, su hemoterapeutski preparati i antivirusni lekovi (uključujući interferon). Pronađeno je da ovo, u nekim slučajevima, dovodi do privremenog popuštanja. Nekim mačkama može da koristi terapija steroidima (prednizon), pošto ovo može da smanji broj belih krvnih zrnaca i nenormalnih ili kanceroznih krvnih zrnaca i da potisne imunu reakciju zasnovanu na ćelijama. Drugi lekovi koji se koriste za tretman FeLV (neki su polemični) uključuju AZT (antivirusni lek koji se koristi da smanji navalu virusa), imunoregulin (stimuliše ćelijski odgovor imunog sistema) i stafilokokal A (stimulans imunog sistema koji može ali ne mora da bude od koristi). Najbolji pristup danas je, čini se, tretiranje svih sekundarnih infekcija, dok se istovremeno daju interferon i prednizon.

Mere predostrožnosti:

Za FelV postoji vakcina, za koju je utvrđeno da je razumno uspešna. (Pročitajte tekst o vakcinaciji, da biste se obavestili o opasnostima koje neke vakcine donose). Čini se da je ona najbolja odbrana koja danas postoji. Pre nego što unesete u kuću neku novu mačku, testirajte je i vakcinišite. Godišnje možete da dajete revakcine - pojačivače. Osim toga, ako možete držite mačku u kući, da biste smanjili mogućnost dolaska u dodir sa FeLV pozitivnom mačkom.

Pošto je FeLV zarazna bolest, ako imate FeLV pozitivnu mačku, želećete da zaštitite ostale mačke u kući. Najbolja stvar je da sve one budu vakcinisane, a FeLV pozitivnu držite odvojeno od ostalih. Pošto ćete imati kontakt sa obe grupe, pazite da ne prenesete bolest. Perite ruke kad god prelazite od bolesne mačke do zdravih. Vodite računa o pljuvačci koja može da Vam se nađe na odeći. Takođe treba rutinski dezinfikovati kuću sredstvom koje će ubiti sve viruse koji se nalaze slobodno u kući.

161

MAČJI VIRUS GUBITKA IMUNITETA (MAČJI AIDS)

FIV (engl.-mačji virus gubitka imuniteta) je RNK virus iz grupe lentivirus, familija retrovirusa. Kada virus FIV napušta ćeliju domaćina, on je ubija.

FIV specifično napada CD4+ T ćelije (postoji više tipova T ćelija) i makrofage, koje su ćelije koje proizvode ćelijski imuni odgovor u telu. Nakon početne infekcije FIV-om, stvara se veliki broj viriona i shodno tome veliki broj T ćelija i makrofaga biva ubijen. Ovo će kod mačke da stvori simptome nalik na grip (povišena temperatura i uvećani limfni čvorovi). Imuni sistem će da prepozna ovaj virus u telu i proizvodiće antitela i razne tipove T ćelija da bi ga ubio. Posle bitke, koju imuni sistem obično „dobije”, preostaće samo mali procenat T ćelija zaraženih virusom u latentnom (uspavanom) stanju. Mnogi vlasnici mačaka čak i ne primete ovu fazu bolesti, zato što kratko traje i uglavnom prolazi sama od sebe. U ovom trenutku mačka će da bude asimptomatična (i ovakva može da ostane mesecima, pa i godinama). Virus se tada polako premešta u druge delova tela (obično u limfne čvorove), polako se razmnožavajući i ubijajući T ćelije. Za ovo vreme Vaša mačka može tu i tamo da dobije poneku infekciju, ali ništa toliko strašno. Svaki put kada mačka dobije infekciju, T ćelije će da se umnože da bi se borile protiv nje, a pošto se virus FIV integrisao u DNK T ćelija, on će takođe da se razmnožava. Tako mačka ulazi u neku vrstu „kvake 22”. Što više infekcija mačka dobije, to više T ćelija se aktivira, što stvara više virusa, koji ubija više T ćelija. Kako T ćelije u telu polako nestaju, mačka je sve prijemčivija na veće infekcije. Kada jednom nivo T ćelija padne ispod izvesne tačke, mačka se smatra obolelom od mačjeg AIDS-a. Kada se ovo dogodi, ona obično padne kao žrtva sekundarne bolesti protiv koje telo ne može da se bori.

Trenutno se smatra da se FIV prenosi jedino putem ujeda, pošto se zna da zaražene mačke virus raznose svojom pljuvačkom. Ne smatra se da virus sa jedne mačke na drugu može da se prenese slučajno (lizanjem, deljenjem hrane, dodirivanjem nosevima, zajedničkim kutijama za pesak). Mada je tačno da je „bolje biti siguran nego žalostan”, pa zato treba držati FIV pozitivnu mačku zasebno. FIV je, mada se ponaša slično kao i HIV, genetički i strukturno različit od HIV i ne može da bude prenet na ljude.

FIV se sreće kod mačaka svih starosti i rasa. Međutim, najčešće se sreće kod mužjaka lutalica, koji dolaze u dodir sa mnogo drugih mačaka i često ulaze u borbe (ovo ima smisla, pošto se smatra da se ova bolest prvenstveno prenosi ujedima).

Simptomi:

- hronična infekcija kože- hronična infekcija bešike- hronična infekcija gornjih disajnih puteva- hronična bolest desni- hronični konjunktivitis- ma kakva sekundarna infekcija koja ne prolazi- slabo krzno- uvećani limfni čvorovi- povišena temperatura- gubitak težine- letargija- dijareja- neurološki znaci

Tretman:

Test koji se izvodi za pronalaženje bolesti se zove ELISA test i traži prisutstvo antitela. Ovaj test je oko 90% pouzdan, a može da da lažno negativan rezultat. Stoga, ako Vaša

162

mačka ima sve simptome, ali se sa ELISA testa vrati kao negativna, ipak je verovatno da ima FIV. Možete da zatražite da se izvrše dodatni testovi (n. pr. IFA). Ovakvi testovi su, uglavnom, mnogo tačniji, ali su i mnogo skuplji a potrebno je i više čekati na rezultat.

Ako je mačka jednom dobila virus, imaće ga uvek. U ovom trenutku nema leka. Glavni metod lečenja je tretman sekundarnih infekcija. Mačke mogu da požive veoma dug i sadržajan život, zavisno od toga koliko je bolest jaka i koliko se o njima starate. Dobra ishrana, minimalna napetost, čista kuća (što manje bakterija u okruženju) i terapija lekovima biće deo ukupnog nastojanja da Vaša mačka ostane što zdravija, kroz što duži period vremena. Upamtite, ako Vaša mačka ima FIV, najveći problem sa kojim ćete da se suočavate je taj što je njen imuni sistem oslabljen. Živeći sa tim, nastojte da mačku sklonite od svega što može da izazove njenu bolest, a ako se to ipak dogodi, tretirajte bolest što pre možete. Takođe, pošto je FIV veoma zarazna bolest, držite Vašu mačku u kući, kako ne bi mogla da zarazi druge mačke, a samim tim ni one neće moći njoj da prenesu bilo koju zarazu.

Kod ljudi sa HIV-om, postoje mnoge terapije lekovima koje se obično koriste, uključujući antivirusne (ograničivači reverzne transkriptaze, ograničivači proteaze) i antiretrovirusne (hidroksiurea). Nije potpuno poznato da li ovi lekovi mogu da budu od koristi mačkama sa FIV-om. Mnogi vlasnici koriste kombinacije nekih od ovih lekova i imaju sa njima veliki uspeh. Neki drugi polemični lekovi za tretman FIV-a uključuju imunoregulin (stimuliše imuni odgovor zasnovan na ćelijama) i acemanan (ekstrakt biljke Aloe vera - aloja, za koji se pokazalo da stimuliše imuni sistem).

Mere predostrožnosti:

Osigurajte mački kvalitetnu ishranu bogatu belančevinama. Sačuvajte je od učešća u borbama i od nepoznatih životinja. Ako možete, držite je u kući, gde su šanse da bude zaražena nikakve.

MAČJI INFEKTIVNI PERITONITIS

Mačji infektivni perironitis (u daljem tekstu FIP - prim. prev.) izaziva korona virus (RNK klasa virusa). FIP virus se integriše u ćelije organizma (bolest je nazvana po infekciji belih krvnih zrnaca u peritoneum-u - trbušnoj maramici). Pošto je jednom zaraženo, telo će da stvara ćelijski imuni odgovor. Takav odgovor uključuje makrofage, citotoksične T ćelije i ostale koje razaraju ćelije koje sadrže virus. Ako takav odgovor ne ukloni sa uspehom virus iz sistema, znatno smanji količinu virusa ili omogući mački da postane imuna tako da može da preživi i sa virusom u telu, mačka će da pokrene odgovor antitelima. Kod takvog odgovora će biti stvorena antitela, da traže i uništavaju virus i ćelije koje ga sadrže. Odgovor antitelima je taj koji ustvari izaziva simptome bolesti i čak može da ubije mačku. Stoga mačke koje mogu da pokrenu efikasan ćelijski odgovor i tako izbegnu odgovor antitelima, obično mogu da žive sa bolešću, ili da je pobede, dok životinje koje dođu do tačke kada se pokreće odgovor antitelima obično pokazuju znake bolesti. Kod prosečne mačke, ako će bolest uopšte da se razvije, simptomi bolesti će se razviti u toku dve nedelje. Najčešće će samo vrlo mlade, vrlo stare, izložene stresu ili imuno poremećene mačke postati bolesne usled izlaganja virusu.

Trenutno se javljaju mnoga razmatranja o tome kako se virus prenosi i širi. Poznato je da mačke izlučuju virus u pljuvačku i fekalije. Tokom mnogo vremena mislilo se da se virus prenosi slučajnim kontaktom sa pljuvačkom ili fekalijama, ili sa majke na mačiće. Stoga se smatralo da u odgajivačnicama, ili kućama sa više mačaka, mogu da se zaraze sve životinje. Međutim, nova proučavanja pokazuju da to možda uopšte ne može da bude slučaj. Ta proučavanja sugerišu da se FIP dobija kroz mutacije drugih korona virusa u FIP virus. Ove hipoteze su zasnovane na brojnim studijama koje pokazuju da FIP virus nije mnogo stabilan u okruženju i da pod dejstvom hemikalija za čišćenje biva snažno deaktiviran, da strogo kućne mačke koje su bile

163

testirane kao FIP negativne, iznenada mogu da postanu FIP pozitivne i da je infekcija mačaka u kućama sa više mačaka u kojima postoji jedna FIP pozitivna sporadična i ograničena (broj mačaka koje postanu FIP pozitivne odgovara broju mačaka koje bi i onako postale zaražene zbog mutacije). Naravno, dok se konačna proučavanja ne završe, najbolje je FIP pozitivnu mačku držati odvojeno.

Postoje dva tipa FIP-a, vlažni i suvi. Obe bolesti će da utiču na više organa u telu (bubrege, jetru, oči, mozak, pluća, stomak, nervni sistem) i mnogi simptomi mogu da budu nespecifični i da variraju od jednog slučaja do drugog. Vlažni je vrlo progresivan i karakteriše ga sakupljanje tečnosti u raznim delovima tela (plućima, grudima, stomaku). Zaražena mačka može da ima otečen trbuh i otežano disanje. Suvi oblik karakterišu nespecifični simptomi kao povišena temperatura, gubitak apetita, letargija i neurološki problemi. Takve mačke mogu da imaju problem sa hodanjem ili pokretanjem i mogu da imaju deformaciju oka kod koje se jedna zenica raširi i tako ostane.

Simptomi:

- povišena temperatura (većina veterinara se slaže da je FIP najveći uzročnik hronične povišene temperature nepoznatog porekla)

- letargija- depresija- gubitak težine- ogrubelo krzno- povraćanje- dijareja- otečen trbuh (kod vlažnog FIP-a)- deformacija oka (jedna zenica potpuno raširena)- teško hodanje ili pokretanje- nekontrolisano uriniranje- teško disanje- anemija- neurološki problemi (padavica, paraliza, promene ponašanja, problem sa

ravnotežom)- problemi sa bubrezima (otkazivanje)- problemi sa jetrom (otkazivanje)

Dijagnoza:

Nažalost, testovi za FIP su u najboljem slučaju nepouzdani. Zato je vrlo važno tretirati simptome, ne test. Stoga, ako Vaša mačka ima sve simptome FIP-a i ne postoji drugo objašnjenje za njenu bolest, čak iako su testovi negativni, tretirajte ja kao za FIP. Mačke koje su testirane kao negativne, mogu to da budu iz više razloga:

1) mačka nije ni bila izložena virusu2) mačka ima bolest ali antitela su aktivna u pokušaju da ubiju virus3) imuni sistem je toliko slab zbog bolesti da više ne proizvodi antitela4) antitela su trenutno u rast/propadanje fazi i nema ih u velikom broju. Slično

tome, ako je Vaša mačka testirana i pokazalo se da je FIP pozitivna, a ipak nema simptome, nemojte da je smatrate bolesnom i nemojte da je tretirate kao bolesnu. Vaša mačka možda jeste bila izložena FIP-u i ima antitela, ali nema bolest, ili možda ima antitela za FECV (Feline Enteric Corona Virus - stomačni korona virus), blagi virus koji izaziva dijareju. Standardni test za FIP (test na antitela u serumu) jednostavno proverava postojanje antitela za korona virus, ne posebno samo za FIP. Rezultat takvog testa biće u obliku relacije (na primer 1:4000). Ovo znači da toliko puta možete da razredite serum na pola i još uvek da vidite prisustvo virusa. Što je veći drugi broj, to je

164

više antitela prisutno. Drugi načini testiranja FIP-a, koji ponekad mogu da budu tačniji, uključuju, ali nisu ograničeni samo na njih:

- Test imunooksidaze - pronalazi ćelije zaražene virusom u tkivu, radije nego samo slobodni virus ili antitela za virus.

- Lančanu reakciju polimeraze - test prisustva virusa, ne antitela. Međutim to je test prisustva korona virusa uopšte.

- Nivoe proteina u serumu - visoki nivoi ukupnih proteina u serumu i mali A:G odnos (odnos albumina prema globulinima) mogu da budu znak da mačka ima FIP, jer ovo izaziva svega nekoliko bolesti.

- Analizu trbušne i grudne tečnosti - ako Vaša mačka ima vlažni FIP, ili suvi sa nešto akumulirane tečnosti, ispitivanje određenih karakteristika tečnosti može da naznači jaku kandidaturu za FIP.

- Rentgensko snimanje grudi i trbuha - ovo može da potvrdi prisustvo tečnosti kod FIP-a.

- Broj belih krvnih zrnaca - kako se bela krvna zrnca stvaraju u imunom odgovoru, za borbu sa FIP-om, visok nivo BKZ može da nagovesti da je FIP jedna od mogućnosti (mnoge mačke, međutim, imaju normalan nivo BKZ dok imaju FIP).

Tretman:

Većina veterinara će da Vam kaže da je FIP skoro uvek fatalan i da ništa ne možete da učinite sem eutanazije. Mada je FIP često fatalan, postoje tretmani koje možete da probate da biste pomogli svom ljubimcu da natera virus da popusti, ili da stvori simbiozu sa virusom, tako da oboje žive sasvim srećno, ili da jednostavno živi kvalitetnim životom mesecima, pa i godinama posle dijagnoze. Cilj tretmana bi trebalo da bude da pojača ćelijski imuni odgovor i potisne imuni odgovor antitelima. I dok potiskivanje bilo kog dela imunog sistema čini mačku prijemčivom za mnoge bolesti, morate da nastojite da Vam mačka bude što je moguće više zaštićena i zdrava za ovo vreme, kako ne bi dobila koju drugu bolest. Takođe smanjite stresove u mačkinom životu, održavajte je srećnom i hranite je kvalitetno. Možda će biti preduzete i mere protiv nekih simptoma izazvanih FIP-om, kao što je anemija ili problemi sa bubrezima. Lekovi koji mogu da se koriste da bi se postigao gornji cilj uključuju interferon, prednizon ili druge kortikosteroide, antibiotike, citostatike i antivirusne medikamente.

Mere predostrožnosti:

Postoji vakcina za FIP; međutim, ova vakcina je vrlo protivrečna i nije bila odobrena, jer može da izazove mnogo teže slučajeve FIP-a. U ovom trenutku ne možemo da zastupamo upotrebu takve vakcine.

MAČJI UROLOŠKI SINDROM

Mačji urološki sindrom (raniji naziv, sada se naziva poremećaj donjeg urinarnog trakta kod mačaka) je opštiji naziv za zbir problema koji uključuju:

- cistitis (upala bešike)- uretritis (upala uretre)- rak urinarnog trakta (tumor bešike ili uretre)- traumu urinarnog trakta (udar kolima, pad i t.d.).- uretralna začepljenja, koja se sastoje od mekanih materijala koji su podložni

raznim uticajima a sadrže minerale, ćelijske otpatke i belančevine. Mnoge stvari svojim

165

sadejstvom proizvode začepljenja: virusi, bakterije, fizička neaktivnost, napetost, način ishrane, smanjeno pijenje vode, gustina urina i pH faktor urina.

- kamenje u uretri/bešici (uroliti), koje se stvara ako se dovoljno dugo talože kristali ili minerali. Ovo kamenje se uglavnom sastoji od magnezijum amonijum fosfata (struvit), ili kalcijum oksalata. Ovo kamenje nadražuje tkivo uretre ili bešike i može delimično ili potpuno da blokira urinarni trakt.

Ova bolest može da se javi kod mačaka ma kog doba, mada su starije mnogo prijemčivije. Poznato je da se ovaj sindrom javlja kod gotovo 30% domaćih mačaka u toku njihovog života. Takođe, mužjaci su veći kandidati za pojavu sindroma od ženki, zahvaljujući anatomiji ženke, t.j. dužoj i tanjoj uretri (stoga bakterije spolja teže mogu da prodru). Mužjaci su kandidati i za ponavljanje blokade. Ponekad može da dođe do taloženja materijala duž uretralnog zida, što dovodi do neprekidnog sužavanja kanala. Ovakve mačke mogu da budu kandidati za operaciju nazvanu „perinealna uretrostomija”. Ovo treba da bude poslednji izlaz, jer kada je operacija urađena, mnogo su lakše infekcije urinarnog trakta zbog smanjenja razmaka između anusa i novog uretralnog otvora.

Utvrđivanje uzroka poremećaja urinarnog trakta je ključ za tretman; međutim, veoma je teško otkriti pravi uzrok bolesti. U stvari, u 50% slučajeva pravi uzrok se ne pronađe. Za takve mačke se kaže da imaju idiopatski poremećaj donjeg urinarnog trakta.

Nije 100% jasno zašto mačke dobijaju bilo koji od pobrojanih problema. Misli se da je jedan od uzroka način ishrane. Smatra se da hrana bogata magnezijumom pomaže stvaranje mineralnih naslaga. Bazna sredina kod urinarnog trakta (suprotno od kisele) pogodna je za stvaranje struvita. Danas se mnoge vrste hrane za mačke prave tako da održavaju pH faktor urina niskim, kao i nivo magnezijuma u telu. U koncentrovanom urinu se lakše stvaraju mineralne naslage. Stoga budite sigurni da Vaša mačka pije dosta sveže vode (zato se potrudite oko kvaliteta, svežine i ukusa vode - prim. prev.), da bi urin bio razređen. Misli se da je napetost (stres) još jedan od potencijalnih uzroka. U stvari, proučavanja su pokazala da prethodna napeta situacija ima i te kako veze sa nastalim poremećajem urinarnog trakta.

Ne oklevajte da zovete veterinara ako posumnjate na ma koju vrstu uretralne blokade (pogledajte donje simptome). Ako mačka ne može da urinira, bubrezi postaju nesposobni da izluče otrove iz krvi i održe ravnotežu tečnosti i elektrolita. Kada se ovo dogodi, mačka može da umre u roku od 48 časova, zbog previsokog nivoa toksina u krvi ili elektrolitske neravnoteže (što dovodi do otkazivanja rada srca).

Simptomi:

- odbija da urinira- otežno uriniranje- često uriniranje, sa malo urina- uriniranje izvan kutije sa peskom- tvrda ili puna bešika- lizanje genitalnog predela- krv u urinu

Tretman:

Ako posumnjate na urinarni sindrom, odmah vodite mačku veterinaru. On će uzeti uzorak urina (samo na Veterinarskom fakultetu - prim. prev.), proveriće prisustvo kristala i odrediće pH faktor. Može da se uradi i rentgenski snimak, zbog kamenja ili blokada.

Ako Vaša mačka ima poremećaj, može da joj bude potrebna kateterizacija ili hirurški zahvat za uklanjanje blokade. Ako je mačka dehidrirala ili ima neravnotežu elektrolita, primiće terapiju sa tečnošću (obično 5% rastvor glukoze), bilo potkožno ili u venu. Lekovima će da se zakiseli urin, boriće se protiv bakterijske infekcije, ublažiće se bol i povratiti funkcija

166

bubrezima. Verovatno će da bude prepisana i dijeta koja treba da obezbedi dobro zdravlje urinarnog trakta.(Imam lično iskustvo sa nekoliko slučajeva cistitisa nepoznatog porekla kod mojih kastriranih mužjaka, od kojih je jedan bio izuzetno jak, tako da je doveo do potpunog prekida uriniranja. Ovde moram da zahvalim svom veterinaru Vojkanu Trudiću za obavljeno punktiranje bešike, čime je mom ljubljenom mačku Mazi spasao život! Mogu da Vam posavetujem upotrebu velikih doza oralnog prednizona - „Pronizona”- od čak 15mg dnevno podeljenog u dve doze, za vreme od bar 7 dana, za saniranje izuzetno jake upale koja dovodi do blokade urinarnog sistema. Takođe treba da Vam napomenem da „Merck-Merial” tvrdi da, kada se koristi specijalna hrana za podršku urinarnom traktu, ne treba koristiti dodatna sredstva za zakišeljavanje urina, jer ih ova hrana već sadrži. Posedujem veći broj tekstova o ovim problemima, pa ako Vam je potrebno možete da zatražite da ih prevedem i pošaljem Vam ih).

Mere predostrožnosti:

Čini se da je najbolje održavati zdravlje urinarnog trakta načinom ishrane. Hranite mačku samo visokokvalitetnom hranom, sa malim sadržajem magnezijuma (i sa dodatkom DL-metionina za zakišeljavanje urina). Vodite računa da Vaša mačka pije puno vode. Takođe, kutije sa peskom moraju da budu čiste, kako bi se smanjila mogućnost bakterijske infekcije.

Dva najčešća poremećaja urinarnog trakta su cistitis (upala mokraćne bešike) i uretritis (upala uretre, kanala kojim se mokraća izbacuje iz bešike) i oni su posebno opisani.

CISTITIS

Cistitis je opšti naziv koji se odnosi na nadražaj mokraćne bešike. Pod uticajem visokog nivoa bakterija i kristala (najčešći kristali prisutni u urinu zovu se struviti), tkivo bešike postaje upaljeno. Ovi kristali mogu da naprave kamenje, ili mogu da postanu dovoljno veliki da blokiraju uretru. U takvim slučajevima mačka može da umre zbog otkazivanja bubrega, usled visokog nivoa toksina u telu. Međutim, ako se rano otkrije i pravilno tretira, većina mačaka neće da dospe do ovog stanja. Cistitis može da bude znak bolesti donjeg urinarnog trakta, pa ako primetite ma kakve promene u uriniranju Vaše mačke, odmah je vodite veterinaru.

Simptomi:

- često uriniranje sa malom količinom urina- krv u urinu- uriniranje van posude sa peskom- nelagodnost za vreme uriniranja (mjaukanje, krici)- povišena temperatura

Tretman:

Većina slučajeva cistitisa lako se tretiraju antibioticima. Veterinar će uzeti uzorak urina i analizirati ga na prisustvo bakterija i kristala. Zavisno od toga šta je pronašao, odabraće terapiju. U retkim slučajevima Vašoj mački će trebati hirurški zahvat da bi se uklonile blokade, ili popravila šteta na uretri. Međutim, ovo je retko.

Mere predostrožnosti:

Vodite računa da Vaša mačka pije puno vode, jer će to pomoći u izbacivanju bakterija. Odaberite posudu za vodu koja neće imati nikakav ukus koji bi mačku odvraćao. Posudu sa peskom držite što je moguće čistijom, bez bakterija. Ne samo da time ograničavate širenje bakterija, već je poznato da mnoge mačke zadržavaju urin ako im posude nisu čiste, a to takođe može da dovede do infekcije. Za zdravlje urinarnog trakta, hranite mačku zdravom hranom, koja ujedno sadrži što manje magnezijuma (magnezijum učestvuje u stvaranju urinarnog kamena struvita).

167

URETRITIS

Uretritis je upala uretre, cevi koja vodi urin iz bešike van tela. Većina slučajeva uretririsa je izazvana infekcijom uretre, ali uretritis takođe može da bude izazvan traumom ili jakim nadražajem uretre.

Većina slučajeva uretritisa biće rešena pravilnim tretmanom antibioticima. Ako Vaša mačka ima ma kakav problem sa uriniranjem, odvedite je veterinaru, da bi utvrdio da li se radi o uretritisu ili težem problemu sa kamenom u bešici, cistitisom ili kakvim drugim poremećajem.

Simptomi:

- odbija da urinira- otežano uriniranje- često uriniranje, sa malo urina- bolno uriniranje- uriniranje izvan kutije sa peskom- krv u urinu

Tretman:

Veterinar će da proveri uzorak urina zbog eventualne infekcije ili kristala. Prisustvo kristala može da bude pokazatelj da Vaša mačka ima cistitis ili urološki sindrom. Pošto se utvrdi uretriris (a cistitis bude odbačen), Vašoj mački će biti određena terapija antibioticima koja će da poništi infekciju.

Mere predostrožnosti:

Budite sigurni da Vaša mačka pije puno vode, pošto to pomaže da se speru sve bakterije koje mogu da budu u sistemu. Mačke mogu, kao što znamo, da budu krajnje izbirljive, zato neka im posude za vodu uvek budu potpuno čiste i napunjene. Mnoge mačke mrze ukus plastike, zato nastojte da im posude za vodu (i hranu) budu od rostfraja ili stakla (porcelan ima lošu osobinu da isprska, pa se u pukotinama zadržavaju bakterije i neprijatni mirisi). Kutija sa peskom neka je uvek čista. Tako bakterije ne mogu da se šire, sem toga mnoge mačke zadržavaju urin, jer ne vole da ulaze u nečiste kutije. Hranite mačku samo visokokvalitetnom hranom, koja ima niski sadržaj magnezijuma i doprinosi snižavanju pH faktora urina (zakišeljavanje urina, obično se za to koristi Dl-metionin).

NEKONTROLISANO URINIRANJE

Ovo može da znači bilo malo kapanje posle uriniranja u kutiji, bilo kapanje urina tokom celog dana. Vaša mačka čak može i da ne bude svesna da urinira, kada se ovo dogodi. Ovo je različito od pojačanog uriniranja, obeležavanja ili prskanja.

Poremećaj može da se javi zbog raznih razloga, od kojih je jedan starosno doba. Kako mačka stari, stezni mišići oko uretre slabe i tako može da se javi kapanje. Razlog može da bude i povreda, stres, bolest ili infekcija urinarnog trakta, kamen u urinarnom traktu, povreda kičmene moždine, povreda mozga ili drugi neurološki problemi.

Ako posumnjate na nekontrolisano uriniranje, odmah odvedite ljubimca veterinaru. On će prvo da potraži eventualnu bolest koja uzrokuje ovu pojavu, a isto tako će da proveri nije li u pitanju i prekomerno uriniranje ili infekcija urinarnog trakta.

168

Simptomi:

- kapanje urina

Tretman:

Zavisno od uzroka, veterinar može da propiše različit tretman: hirurški zahvat za popravku uretre, uklanjanje kamena ili blokade, lek protiv zapaljenja ili infekcije uretre, ili tretman neurološke povrede.

Mere predostrožnosti:

Hranite mačku kvalitetno, hranom koju je preporučio veterinar. Mačku držite u okruženju bez stresa, posebno oko kutije sa peskom. Na kraju, ako Vaša mačka ima bilo koju vrstu infekcije bešike ili problem sa urinarnim traktom, odmah je vodite veterinaru. Čak i obična infekcija gornjih respiratornih puteva može da dovede do nekontrolisanog uriniranja ako se ne tretira pravilno i blagovremeno.

OČNI HERPES

Očni herpes je infekcija oka izazvana mačjim herpesvirusom. Herpesvirus je obično uzrok ponovljenih slučajeva konjunktivitisa i/ili postojanih gnojenja rožnjače (rožnjača je prozirni, kružni i sferično ispupčeni prednji deo oka, koji štiti sočivo i zenicu).

Slično herpesu kod ljudi, kada mačka postane zaražena herpesvirusom, nikada više ne može da ga se otarasi. Stoga će Vaša mačka, jednom zaražena, uvek da bude nosilac virusa. To znači da će moći da zarazi druge mačke koje nisu na njega imune, a takođe može uvek nanovo da se i sama razboljeva. Virus će obično da ostane uspavan u telu i stvaraće bolest samo u vreme kada je mačka pod stresom, već bolesna, ili sa imunitetom oslabelim na neki način. Ovaj virus može ne samo da zarazi oko, već i da izazove bolest (gornjih) disajnih organa (mačji virusni rinotraheitis) i mnogo drugih bolesti (uključujući i oboljenje pankreasa).

Očni herpes stvara iste simptome i vrstu bolesti kakva se viđa kod bakterijskog konjunktivitisa. Ako Vaša mačka ima konjunktivitis na koji uobičajeni antibiotici ne deluju i ako ima stalne navale konjunktivitisa koji, čini se, nikako ne prolazi, možda je zaražena mačjim herpesvirusom. Glavna razlika između konjunktivitisa izazvanog bakterijama i konjunktivitisa izazvanog virusom je ta što je virusni konjunktivitis teže tretirati (antibiotici deluju na bakterije, ne na viruse), nikada stvarno ne prolazi i obično se javlja kao hronična bolest.

Napomena: mačji herpesvirus je specifičan za mačke, tako da ne možete da se zarazite.

Simptomi:

- oko suzi- izlučevina iz oka- crvenilo i upala oka- gnojenje u oku- zamućenje oka

Tretman:

Očni herpes je teško tretirati. Najviše zbog toga što tretman mačku ne oslobađa virusa. Pošto nije neuobičajeno da se za vreme prisustva herpesvirusa jave i sekundarne bakterijske infekcije, Vaš veterinar će Vašoj mački možda da prepiše i antibiotike. Stoga možete da uočite

169

nekakav početni napredak zbog tretmana antibiotikom, međutim, ovaj napredak je kratkog veka, ukoliko i virus nije takođe pobeđen. Možda će biti prepisani i antivirusni lekovi.

Mere predostrožnosti:

Najbolji način za sprečavanje infekcije ja držanje mačke u kući i redovno vakcinisanje. Takođe, ako u kuću donesete novu mačku, pre nego što je pustite da se druži sa starom uverite se da je zdrava.

PADAVICA

Padavica je iznenadno, nekontrolisano i često veoma snažno bacakanje tela. Mnogo određenije, padavica je nevoljno grčenje telesnih mišića. Padavica je znak da je nešto vrlo loše u vezi sa telom i, ako Vaša mačka ima makar samo jedan takav grč, treba je odmah odvesti veterinaru. Ako Vaš veterinar ne poseduje znanje u vezi sa padavicom kod mačaka, potražite drugog veterinara, najbolje nekog ko je specijalizovao neurologiju.

Mačke mogu da dobiju padavicu zbog raznih razloga koji obuhvataju: povredu glave, bolest, zarazu, tumor, alergiju, epilepsiju i trovanje. Zato je važno dopreti do razloga za pojavu padavice, pošto većina uzroka padavice može i treba da se tretira. Padavica je opasna i sama po sebi, pošto za vreme napada životinja može da se uguši ili povredi.

Postoji mnogo različitih vrsta padavice. Možete da pomognete veterinaru da odredi vrstu padavice i tako mu omogućite da pronađe uzrok, tako što ćete da mu kažete što više možete o padavici i o istoriji Vaše mačke. Kada Vaša mačka ima padavicu, potrudite sa da upamtite (ili zabeležite) svaki detalj, uključujući:

- kako biste opisali pokrete tela za vreme napada- da li se telo uvijalo (ako jeste, koji udovi)- da li su se mišići trzali (ako jesu, gde)- koji delovi tela su se pokretali- koliko su udovi bili ukrućeni za vreme napada- da li su oči bile raširene i da li su se pokretale- da li je mačka balavila ili penila na usta- koliko je napad trajao- da li je gubljena svest- kako je mačka disala za vreme napada- da li je bilo gubitka kontrole nad bešikom/crevima

Tretman:

Vaš veterinar bi trebalo da obavi urološki pregled, kao i neke analize krvi zbog bolesti kao infektivni peritonitis, virusna leukemija, „mačja sida” i toksoplazmoza i da proveri funkcionalnost jetre. Padavica i epilepsija su kod mačaka retke, stoga mnogim veterinarima nisu mnogo bliske. Ako izgleda da Vaš veterinar ne zna puno o padavici, pronađite drugog, najbolje specijalistu.

Na osnovu uzroka padavice, Vaš veterinar će prikladno da tretira razlog koji je u korenu ove pojave. Ako je razlog idiopatska epilepsija (epilepsija nepoznatog porekla), onda će da prepiše lekove za umirenje (mnogim mačkama se prepisuje fenobarbital).

170

PANKREATITIS

Pankreas je žlezda koja je kod pasa i mačaka smeštena ispod želuca i duodenuma (dvanaestopalačno crevo, prvi deo tankog creva). Pankreas ima dve funkcije: 1) egzokrinu - da stvara enzime potrebne za varenje hrane i 2) endokrinu - da stvara hormone, uključujući hormon insulin, koji olakšavaju preuzimanje i skladištenje glukoze (šećer) i amino kiselina (belančevine).

Pankreatitis je zapaljenje pankreasa, koje izaziva isticanje enzima za varenje, dok pankreas bukvalno počinje da „vari sebe samog”. Naime, enzimi pankreasa nalaze se u neaktivnom obliku. Do njihovog aktiviranja dolazi kada dospeju u crevo, međutim, usled poremećaja mogu da se aktiviraju u samom pankreasu. Pankreatitis može da bude akutni (iznenadan) ili hronični (koji se događa za vreme dužeg perioda). Oba oblika su vrlo ozbiljni i mogu da predstavljaju pretnju za život, posebno akutni oblik.

U većini slučajeva, uzrok bolesti nije poznat. Pankreatitis može da se javi i kod mačaka i kod pasa, ali je uobičajeniji kod pasa, posebno akutni oblik. Mačke mnogo češće imaju hronični oblik, stvarajući upalu koja sporo napreduje i neodređene znake bolesti. Postavljanje dijagnoze može da bude teško. Smatra se da kod mačaka obolelih od pankreatitisa nema bola u trbuhu. Većina mačaka sa pankreatitisom pati od gubitka apetita, gubitka težine i različitih nedostataka energije. Mnoge uriniraju mnogo češće nego obično. Takođe, abnormalnosti u krvnim analizama kod mačaka sa pankreatitisom nisu tako postojane kao što su kod pasa, što otežava postavljanje dijagnoze. Mada tačni uzroci nisu poznati, postoje identifikovani faktori rizika. Evo nekih potencijalnih faktora rizika:

- hiperlipidemija (visok sadržaj masnoće u krvi)- masna hrana (okidač za hiperlipidemiju)- gojaznost (posebno kod pasa)- trauma (n. pr. udarac automobilom)- druga bolest, koja pogoduje nastanku - t.j. kušingova bolest, dijabetes- zagađena hrana ili voda- izvesni lekovi ili otrovi - t.j. neke vrste diuretika, antibiotika i organofosfatnih

insekticida- bakterijska ili virusna infekcija

Vaš veterinar će da oceni istoriju bolesti Vašeg ljubimca (t.j. da li je išao u smeće, jeo mnogo „ljudske hrane” i t.d.), obaviće temeljni fizički pregled i verovatno će uraditi analizu krvi, da bi isključio druge bolesti i proverio enzime pankreasa (test pankreasne amilaze). (Prof. D. Trailović ističe da pankreasna amilaza kod mačaka ima mali, gotovo nikakav, dijagnostički značaj.) Takođe je moguća radiografija ili ultrazvučni pregled, kojima se isključuje strano telo u želucu ili crevima, kao i druge gastrointestinalne bolesti odnosno stanja. Pankreas pod zapaljenjem obično je uvećan i okružen tečnošću.

Simptomi:

Simptomi mogu da variraju od blagog stomačnog poremećaja do kolapsa i smrti. Većina životinja ispoljava znake stomačnih poremećaja, kao što su:

- povraćanje- odbijanje hrane- bol u stomaku (?)- povišena, ili pak snižena telesna temperatura- dijareja- potištenost- dehidracija, koja se procenjuje po upalim očima, suvim ustima i suvoj koži (test

„štipanje”)

171

Ovi znaci nisu specifični za pankreatitis i mogu da se vide kod mnogih poremećaja organa za varenje. Svi, ili samo neki od njih, mogu da budu primećeni kod pojedinog pacijenta sa pankreatitisom. Mačke mogu da budu posebno teške za postavljanje dijagnoze zbog neodređenih znakova koje ispoljavaju kod hroničnog pankreatitisa - potištenost i slab apetit se redovno viđaju, a gastrointestinalni znaci kao povraćanje, dijareja i/ili bol viđaju se povremeno.

Tretman:

Tretman za ovu bolest je potporni, znači da obično nema direktnog uzroka i leka, već se životinji daje potpora dok se oporavlja od bolesti. Veterinari će da se pobrinu o potrebama životinje za hranom i tečnošću i pokušaju da preduprede druge bolesti (infekcija, dijabetes i t.d.) dok pankreas ostavljaju na miru da se sam oporavi. Ključ je u odmaranju pankreasa i gastrointetinalnog sistema, a to znači bez hrane i vode 24-36 časova (za to vreme životinja mora da prima fizioliški rastvor - najbolje Hartmanov rastvor - zbog tečnosti i elektrolita, obično pod kožu, mada postoji mišljenje da je delotvornije intravensko davanje, ali to je dodatna muka za Vašeg ljubimca). Ovo zavisi od ozbiljnosti pojedinog slučaja.

Verovatno će da bude potrebno propisati dijetu sa malo masnoće i dosta celuloze, koja će da pomogne u oporavku Vašeg ljubimca i sprečavanju kasnijih ponovnih pojava pankreatitisa.

Mere predostrožnosti:

Jedna od mera predostrožnosti bila bi ishrana sa kontrolisanim sadržajem masnoće (masnoće mora da bude, zbog esencijalnih masnih kiselina - linoleinske i arahidonske). Opštije mere predostrožnosti, zbog mnogo nepoznanica u vezi sa ovom bolešću, teško je propisati.

PANLEUKOPENIJA

Mačja panleukopenija je takođe poznata i kao mačji infektivni enteritis. To je veoma zarazna bolest, izazvana virusom iz familije parvovirusa, koji se prenosi kroz telesne sekrete i tečnosti i može da preživi sedmicama pa i mesecima izvan tela. Virus panleukopenije napada mačkinu koštanu srž, limfoidno tkivo i tkivo creva. U telu može da izazove različite probleme, uključujući sekundarnu infekciju, anemiju, oštećenje imunog sistema i infekciju ili oštećenje gastrointestinalnog sistema.

Panleukopenija uglavnom napada jedino mačiće, životinje oštećenog imuniteta i vrlo stare. Panleukopenija je bolest koja se brzo razvija, tako da samo mačke kod kojih je rano otkrivena mogu da prežive. Međutim, virus mačku može da ubije vrlo brzo pa je, ako sumnjate da Vaša mačka ima ovu bolest, odmah odvedite veterinaru.

Simptomi:

- depresija- gubitak apetita- gubitak težine- vrzmanje oko posude sa vodom, bez pijenja- temperatura- letargija- povraćanje- dijareja- dehidracija

172

Tretman:

Vaš veterinar će da uradi analizu krvi da bi potvrdio prisustvo virusa i smanjenje broja belih krvnih zrnaca (panleukopenija). Tretman je ograničen na podršku, da bi se pomoglo mački da ojača sopstveni imuni sistem i sačuva ga dovoljno za borbu protiv virusa. Trenutno nema lekova za ubijanje samog virusa.

Pošto ne možete da ubijete virus, najbolje što možete da učinite je da pomognete mački da ubije ma kakvu sekundarnu infekciju i podržite imuni sistem da se izbori sa virusom. Tako će Vaša mačka verovatno da prima tečnosti, transfuziju krvi (zavisno od toga da li je malokrvna) i antibiotike za borbu protiv sekundarnih infekcija.

Ako Vaša mačka ima panleukopeniju, moraćete da dezinfikujete kuću kako joj ne biste pogoršali stanje, ili zarazili druge mačke u kući. Zaražena mačka treba da bude odvojena od ostalih mačaka u kući. Na nesreću, većina dezinfekcionih sredstava ne ubija panleukopeniju. Biće Vam potrebno sredstvo za čišćenje sa izbeljivačem (aktivni hlor) da biste prikladno ubili virus.

Mere predostrožnosti:

Najbolja preventiva protiv ove bolesti je vakcinacija. Takođe, nastojte da mačku držite u kući i tako ograničite izlaganje nevakcinisanim ili zaraženim mačkama.

PROBLEMI SA ANALNIM ŽLEZDAMA

Povlačenje ili trljanje analnog predela po tepihu ili podu obično je izavano jednim od dva razloga - pantljičarama, ili problemom sa analnim kesama.

Analne kese su dve male žlezde koje se nalaze na suprotnim stranama anusa. Povezane su sa anusom preko malih kanala i luče tamnu materiju neprijatnog mirisa. Kese su u samom anusu i slične su žlezdama za lučenje mirisa kakve ima tvor. Misli se da su te žlezde nekada imale ulogu u obeležavanju pomoću mirisa. Domaće mačke, mada su zadržale analne kese u manje razvijenom obliku, su izgubile sposobnost da ih prazne po želji. Mačke prazne svoje analne kese nevoljno, kada prazne creva (defeciraju). Kada se analne kese ne prazne pravilno, može da se javi problem.

Simptomi:

- trljanje anusa- prekomerno lizanje anusa- izgrebana oblast repa

Tretman:

Smatra se da se analne kese poremete tako što dođe do zapušavanja, usled čega se materijal unutar njih zgusne i stvrdne. To će izazvati nadraženost i upalu, što izaziva bol i svrab u analnom predelu. Tretman se sastoji u pražnjenju kesa rukom i odstranjivanju stvrdnutog materijala.

Kako se stvrdnuta materija povećava i začepljenje nastavlja, u kesama se razmnože bakterije. To može da dovede do infekcije kesa, što može da bude vrlo bolno. Vaš veterinar mora da isprazni inficirane kese. Kao dodatak intervenciji, moraju da se prepišu i antibiotici, da prekinu infekciju.

Ako se infekcija produži može da se javi zagnojenost. Ako Vaša mačka ima zagnojeni čir na analnoj kesi, ovaj može da se provali tako da ćete blizu mačkinog anusa videti

173

gnoj, možda i krv. Zagnojena kesa može da bude krajnje bolna. Biće potrebno drenirati čir hirurški, uz pražnjenje žlezda i prepisivanje antibiotika. Kod mačaka koje imaju hroničan problem sa ovim kesama, možda će biti potrebno da se one odstrane hirurški.

RAK

Ćelije raka su bile normalne ćelije koje su, iz nekog razloga, postale nemormalne. Ove ćelije, za razliku od normalnih, nastoje da rastu i ubace se u okolna tkiva. Za ćelije raka koje se šire na druge oblasti preko sistema krvotoka, ili limfnog sistema, kaže se da su metastazirale.

Rak kod životinja postaje sve češći (pošto naši ljubimci sve duže žive) i može da se javi u ma kom dobu. Kod životinja rak najčešće napada pluća i jetru, pa se bolest koja je nastala na nekom drugom mestu, često širi na ove organe. Rak može da poprimi oblik tumora koji mogu da se vide ili osete, ali su oni često u telu, ili napadaju limfni sistem.

Rak može brzo da se širi i zato rano otkrivanje može značajno da doprinese tretmanu. Zavisno od toga gde je rak, možda možete da osetite grumen negde na telu. Ako bilo kada otkrijete grumen koji je nov, ili koji se povećao, morali biste da odvedete mačku veterinaru na pregled. Nije jasno šta izaziva rak, ali mnogo uticaja ima okruženje, ishrana, radijacija i genetska predodređenost.

Simptomi:

- grumen koji se vidi ili može da se oseti- grumen koji vremenom menja veličinu, oblik ili boju- gubitak apetita- letargija- povraćanje- gubitak težine- promene na krznu- promene u stolici ili urinu- dijareja- nekontrolisano uriniranje- otežano disanje- zadah- slabost- nenormalno curenje iz očiju, nosa, ušiju ili usta- rane koje ne zarastaju

Tretman:

Ako posumnjate na rak, odmah odvedite mačku veterinaru. On će proveriti da li je zaista. Prvi korak u dijagnozi je analiza krvi. Veterinar će obratiti pažnju na sve nenormalnosti koje ste naveli i, zavisno od analize krvi, predložiće dalje analize. Uobičajena sredstva za dijagnostiku su rentgen, ultrazvuk i biopsija. Ako mačka zaista ima rak, zavisno od vrste i od stepena bolesti, tretman varira i može da uključi: terapiju lekovima, hirurški zahvat za uklanjanje mase, hemoterapiju, zračenje. Neki veterinari takođe mogu da preporuče imunoterapiju. Treba da porazgovarate sa svojim veterinarom o promenama u ishrani koje treba učiniti. Ako se bolest rano uoči, stepen preživljavanja kod mačaka je vrlo dobar i čini se da mačke ne primaju tretman (hemoterapija i zračenje) tako teško kao ljudi.

174

Mere predostrožnosti:

Preventiva kod raka je teška, pošto uzrok mnogih vrsta bolesti nije poznat. Najbolje što se može ja da se mačka održava u dobrom zdravlju i dobro da se hrani. Rak može da bude i genetički, pa treba proveriti i istoriju majke.

SRČANA OBOLJENJA

Mačke retko imaju tipične „srčane napade” sa kojima smo mi ljudi tako bliski. Međutim, mačke mogu da imaju ono što se naziva kardiomiopatije ili bolesti srčanog mišića. One uključuju:

1) Hipertrofičnu kardiomiopatiju (najčešći mačji problem sa srcem) - kada se delovi srčanog mišića (najčešće leva komora) uvećaju i zadebljaju.

2) Kongestivnu (nagomilanu) slabost srca - kada srce ne može da pumpa krv dovoljno efikasno za funkcionisanje tela.

3) Srčane aritmije ili nepravilne otkucaje srca - kada srce tu i tamo „preskoči” otkucaj.

4) Tromboembolijsku bolest - kada se tromb (krvni ugrušak) otkači i putuje krvotokom.

Srčanoj bolesti obično treba nekoliko nedelja do nekoliko meseci da bi se razvila do ozbiljnog stepena. Prvih nekoliko nedelja Vaša mačka će da izgleda i ponaša se potpuno normalno. Eventualno, počećete da opažate kako je letargična, ili ima slab apetit. Pred kraj razvoja bolesti, mačka će da ima problematično disanje i biće izložena riziku od krvnih ugrušaka koji mogu da se zaglave u krvnim sudovima po celom telu. Najčešće mesto gde se zaglavljuju je tamo gde se aorta deli pre nego što pređe u zadnje noge. Mačka može da izgleda paralizovana ili kao da ima slomljenu nogu, ali stvarnost je da u nogu ne odlazi dovoljno krvi i kiseonika. Ako mačka ima ugrušak, oštećena oblast neće imati puls i postaće hladna i plavičasta.

Niko nije siguran zbog čega mačke dobijaju srčane bolesti. Neki misle da možda postoji genetska predispozicija i da su izazvane nasleđenim genetskim poremećajem. U prošlosti, kardiomiopatije su sasvim često viđane zbog nedostatka taurina (esencijalna amino kiselina). Međutim, sve komercijalne vrste hrane danas su obogaćene taurinom, da bi se izbegao ovaj problem.

Simptomi:

- letargija- slab apetit- ubrzano disanje- kratak i "plitak" dah- ubrzan rad srca- neaktivnost- paraliza nogu (zbog ugruška)

Tretman:

Kongestivna slabost srca je hronični poremećaj i stoga, ako ga uočite rano i rano ga tretirate, Vaš ljubimac može da proživi dug i srećan život. Većini mačaka dijagnoza će biti uspešno postavljena jednom od sledećih tehnika: rentgen, ehokardiogram, elektrokardiogram, sonogram, ili analiza krvi. Ako se sumnja da Vaša mačka ima oboljenje srca, verovatno će biti

175

izvršene i druge analize, da se isključe drugi uzroci bolesti srca, kao što je bolest bubrega, hipertiroidizam ili bolest jetre.

Ako Vaša mačka ima srčano oboljenje, može da se primeni jedan od sledećih tretmana (tretmani se veoma široko razlikuju, zavisno od individualnih simptoma koje mačka ima): 1) lek za srce da poboljša rad srca (beta blokatori ili blokatori kalcijum kanala) 2) diuretici za mačke sa kongestivnom slabošću srca 3) lekovi za smanjenje krvnog ugruška. Verovali ili ne, mačke mogu da imaju čak i pejsmejkere.

Ako mislite da Vaša mačka možda ima problem sa srcem, što pre posetite svog veterinara. Danas postoje mnoge opcije za mačke sa kardiomiopatijama, ali bolest morate da uočite rano i da je što pre tretirate.

Mere predostrožnosti:

Vodite računa da se Vaša mačka zdravo hrani i da često vežba. Maca u dobroj formi će mnogo teže da dobije srčane smetnje, čak i ako za početak ima slabo srce. Ako sami spremate hranu, ili kupujete hranu slabijeg kvaliteta, pokušajte da obezbedite potrebni taurin, da biste sprečili pojavu kardiomiopatije usled nedostatka taurina.

UŠNI ŠUGARAC

Ušni šugarci, sićušna stvorenja nalik na pauka, takođe poznata kao Otodectes Cynotis, su spoljašnji paraziti uobičajeni kod pasa i mačaka. Ovaj tip parazita je veoma zarazan i može da se širi sa jednog na drugog ljubimca u kući putem dodira.

Ušni šugarac živi zakopan u ušni kanal. Mačkino uho će da odgovori na ovaj nadražaj proizvodnjom više ušne masti. Pošto se parazit hrani ušnom mašću, ovo samo dalje proširuje problem. Paraziti izazivaju jak svrab i stoga će Vaša mačka da trese glavu i neprestano da se češa; u stvari, toliko jako da će da napravi gnojave kraste i dalju infekciju.

Paraziti se obično pojavljuju kod mačića dok njihov imuni sitem nije još dovoljno jak da stvori otpornost prema njima. Međutim, mačke svih doba starosti mogu da dobiju ove parazite. Vrlo je važno tretirati ih što je pre moguće. Ako se ne iskorene, mogu da izazovu ozbiljne probleme kao što je sekundarna bakterijska infekcija i gluvoća.

Simptomi:

- često češanje- prekomerno trešenje glave- češanje pri čemu se ušna školjka trlja preko uha- crveno - smeđa ili crna voštana naslaga u uhu- neprijatan miris

Tretman:

Veterinar treba najpre pod mikroskopom da pregleda iscedak iz uha, ili da pogleda uho otoskopom. Takođe će da proveri postoje li sekundarne infekcije ili ranice u uhu. Ako se utvrdi postojanje parazita, potrebno je uši temeljno očistiti kiselim rastvorom i lekovima protiv parazita. Za ovo čišćenje će možda biti neophodna potpuna anestezija. Dobićete kapi za uho, ili lekove koji se koriste oko 2 do 3 nedelje. Ako Vaša mačka ima bilo kakvu sekundarnu infekciju, dobiće lekove i za nju.

Imajte na umu da se pomenuti paraziti mogu naći i slobodni, u okruženju. Ako Vam je kod mačke utvrđeno postojanje parazita, najbolje je da sve ostale ljubimce tretirate istovremeno,

176

da biste bili sigurni kako ste uklonili sve parazite. Protiv buva i ovih parazita treba da tretirate i ljubimce i okruženje (dobro čišćenje tepiha i nameštaja).

Mere predostrožnosti:

Kuća mora da bude što čistija, bez naslaga finih komadića tepiha, mebla i sličnog. Ako bilo koji Vaš ljubimac ima buve ili druge parazite, temeljno očistite kuću od njih. Pošto mnogi paraziti mogu da žive ne samo na Vašim ljubimcima, već slobodno u kući, samo oslobađanje Vaše mačke od parazita može da ne bude dovoljno. Dobro usisajte kauče i tepihe. Možda je dobro da hemijskim sredstvima uništite parazite u kući (pri tom dobro vodite računa da su hemikalije koje ćete da koristite uglavnom smrtonosne za mačke, zato mačke morate privremeno da sklonite na sigurno!).

Možda ćete želeti da jednom nedeljno kupate mačku šamponom protiv buva, naročito ako ona boravi van kuće i dolazi u kontakt sa drugim mačkama.

HIPERTIROIDIZAM

Hipertiroidizam se definiše kao previše aktivna tiroidna žlezda (t.j. proizvodi suviše tiroidnog hormona). Tiroidna žlezda se nalazi u vratu, blizu traheje (dušničke cevi) i ako je uvećana može da se oseti. Bolest može da se javi kao rezultat tumora (benignog ili malignog) na tiroidnoj žlezdi, ili kao rezultat povećanja žlezde. Nejasno je zašto se sama tiroidna žlezda uveća. Ovo je jedan od najuobičajenijih endokrinih poremećaja kod mačaka, isto kao što je jedna od bolesti koje preovladavaju kod starijih (preko 8 godina).

Tiroidna žlezda kontroliše metabolizam u telu. Tako, ako Vaša mačka ima hipertiroidizam, njen metabolizam je ubrzan. To samo po sebi i nije problem, ali može da dovede do drugih zdravstvenih problema kao što je zamor srca, povišeni krvni pritisak, kardiomiopatija (srčana bolest), otkazivanje bubrega, aritmije i ubrzan rad srca.

Simptomi hipertiroidizma su slični onima kod nekih vrsta raka, bolesti bubrega ili dijabetesa - koji su svi ozbiljni problemi. Stoga, ako Vaša mačka ima ma koji od donjih simptoma, odvedite je odmah veterinaru zbog tačne dijagnoze. Tiroidni problem može lako da se dijagnosticira jednostavnom analizom krvi.

Simptomi:

- povraćanje češće nego jednom sedmično- gubitak težine- pojačana žeđ- pojačano uriniranje- dijareja- pojačan apetit- prevelika aktivnost

Tretman:

Trenutno postoje tri načina za tretiranje hipertiroidizma:

1) Tretman radioaktivnim jodom. Ovo je zapanjujuće jednostavan postupak, koji zahteva samo injekciju pod kožu. Hiperaktivne ćelije u tiroidnoj žlezdi apsorbuju radioaktivnu materiju koja ih uništi. Približno normalne ćelije ostaju neoštećene. Uspešnost je 90 do 95% posle jednog tretmana. Ovaj metod počinje da preovladava, mada je još uvek skup (750 do 1000 USA $) i izvodi se samo u nekim gradovima.

177

2) Hirurški zahvat za uklanjanje nenormalnog tiroidnog tkiva i oštećenih režnjeva tiroidne žlezde. Ovo može da bude težak postupak, posebno za starije mačke koje nisu tako dobri kandidati za anesteziju. Hirurška opcija se često čini uspešnom na početku, ali bolest kasnije može da se ponovi.

3) Oralni medikament (metimazol), koji blokira proizvodnju tiroidnog hormona, ali ništa ne čini po pitanju uzroka. Ovaj lek može da se daje dva puta dnevno, do kraja mačkinog života. Najveći problem sa ovim lekom je taj što mnoge mačke teško podnose neželjene efekte. Ova opcija može da izgleda kao najjevtinije rešenje, ali tokom vremena troškovi nabavke leka se nagomilavaju i mogu da prevaziđu cenu tretmana radioaktivnim jodom.

Hipertiroidizam je bolest koja može da se kontroliše, ako se rano primeti i pravilno tretira. Ako ne tretirate mačku, umreće od komplikacija.

Mere predostrožnosti:

Pošto se smatra da je hipertiroidizam nasledan, nema stvarnih mera predostrožnosti protiv ove bolesti. Stoga je najbolja mera rano otkrivanje bolesti.

HIPOTIROIDIZAM

Hipotiroidizam se definiše kao smanjena aktivnost tiroidne žlezde i kod mačaka je krajnje redak. Dijagnoza može da se postavi jednostavnom analizom krvi.

Simptomi:

- gubitak dlake- suva koža- povećanje telesne težine- letargija i zamor- razdražljivost

Tretman:

Mačkama sa hipotiroidizmom daju se dodatni hormoni. Ovo uglavnom popravlja problem.

Mere predostrožnosti:

Važi isto što i za hipertiroidizam.

HLAMIDIOZA

Infekcija organizmom Chlamydia psittaci, koji nalikuje na bakteriju, u poslednje vreme postaje sve češći uzrok konjunktivitisa kod mačaka. Dijagnoza hlamidioze se obično zasniva na kliničkim simptomima, isto kao i na medicinskoj istoriji mačke. Nekoliko testova može da otkrije Chlamydia psittaci u izlučevini mačjeg oka i da potvrdi dijagnozu. Uzorak se uzima komadom vate ili gaze, sa sluzokože oka. Inače, simptomi konjunktivitisa se kod hlamidioze obično javljaju najpre samo na jednom oku, a tek kasnije se prošire i na drugo.

Bris oka: uzorak se boji specijalnom bojom, koja služi za razlikovanje struktura unutar jezgra ćelija zaraženih bakterijom. Ove strukture su najbrojnije tokom prvih 4-7 dana kliničke bolesti.

178

Bakterio-kultura: (ćelije rastu u posebnoj sredini, tako da bakterije mogu da se identifikuju) može da se izvede, ali teško je razlikovati C. psittaci od normalnih bakterija respiratornog trakta.

Imunofluorescentni ogled (IFA test): koristi posebne proteine označene fluorescentnim hemikalijama za utvrđivanje antigena C. psittaci. Ako su prisutni antigeni, ima i bakterija.

Diferencijalna dijagnoza: Klinički simptomi hlamidije su slični onima kod drugih infekcija gornjih respiratornih puteva. Stoga treba razlikovati sledeće:

- Mačke sa infekcijom kalici virusom obično imaju ulcerativni stomatitis (zapaljenje usta koje izaziva gnojenje na jeziku i usnama) i veoma je verovatno da imaju upalu pluća. Pošto je izazvana virusom a ne bakterijom, ne reaguje na antibiotike. Simptomi konjunktivitisa se obično javljaju istovremeno na oba oka.

- Mačke sa rinotraheitisom (herpes virus) obično imaju jaku kijavicu (za razliku od povremenog kijanja), mnogo jači razvoj konjunktivitisa i gnojni keratitis (zapaljenje rožnjače - prozirnog, kružnog i sferično ispupčenog prednjeg dela oka, koji štiti sočivo i zenicu). Takođe ne reaguje na antibiotike, pošto je izazvan virusom. Simptomi konjunktivitisa se, kao i kod kalici virusa, obično javljaju istovremeno na oba oka.

Neke mačke sa simptomima gornje respiratorne infekcije mogu da imaju zapaljenje pluća koje je izazvano drugom vrstom bakterija, što bi trebalo da bude prepoznatljivo na rentgenskom snimku pluća.

Simptomi:

- konjunktivitis- slaba kijavica

Tretman:

Hlamidioza je obično dovoljno blaga da može da se tretira antibioticima u vanbolničkom lečenju. Za tretiranje infekcije obično se prepisuje tetraciklin (ili hloramfenikol) mast za oči. Mada je hlamidija osetljiva na ove antibiotike, mačke uglavnom treba tretirati nekoliko sedmica, ponekad čak 6 sedmica. U domovima sa više mačaka, moguće je da sve treba da budu tretirane. Oči i nozdrve mačke treba čistiti od izlučevine.

Zaražene mačke treba izdvojiti od ostalih, da bi se sprečilo širenje infekcije.

Neki veterinari preporučuju vakcinisanje zaraženih mačaka. Vakcina ne sprečava pojavu bolesti, ali može da smanji njenu jačinu i trajanje kada se ova javi, ali neke mačke mogu da ispolje negativnu reakciju na vakcinu, koja je obično ozbiljnija od same bolesti. Sem toga, hlamidija izaziva samo oko 5% infekcija gornjeg respiratornog sistema. (Stoga se u Americi vakcinisanje protiv hlamidije više ne preporučuje.)

Mere predostrožnosti:

Mačke koje žive u domovima sa većim brojem mačaka treba da budu vakcinisane. Mačke treba vakcinisati prilikom prve posete veterinaru, a zatim godišnje. (Da li vakcinisati ili ne, odlučite sami, imajući u vidu prethodnu napomenu).

Veterinari uglavnom preporučuju da se mačke koje žive same u kući (i ne lutaju) ne vakcinišu, jer je pojava bolesti u tom slučaju krajnje retka.

179

HORNEROV SINDROM

Hornerov sindrom je poremećaj nervnog sistema, koji izaziva simptome na očima. Ovaj poremećaj se obično javlja posle oštećenja simpatičkog nerva koji vodi do oka. Ovo može da bude posledica povrede nerva, virusne infekcije, tumora ili kakve druge mase koja vrši pritisak na nerv, ili zapaljenja nerva. Pošto nerv putuje od mozga niz vrat, pa preko grudi do oka, povreda mozga, grudi ili vrata može da dovede do Hornerovog sindroma.

Zahvaljujući ovom specifičnom oštećenju, oči počinju da primaju nenormalne nervne signale. Zahvaljujući, pak, ovim signalima, mogu da se jave neki od ovih simptoma: prekomerno smanjenje ili kontrakcija zenica oka (miozis), zenice različite veličine, vidljiv treći očni kapak, opušteni očni kapci ili očne jabučice tonu u orbitalnu duplju (enoftalmos). Ovi simptomi se obično vide samo na jednoj strani, mada i obe mogu da budu pogođene.

Hornerov sindrom sam po sebi nije opasan po život i obično sam nestane.

Simptomi:

- skupljanje zenice- zenice različite veličine- vidljiv treći očni kapak- opušteni očni kapci- tonjenje očne jabučice u orbitalnu duplju

Tretman:

Tretman Hornerovog sindroma se obično oslanja na tretiranje uzroka koji je u osnovi povrede nervnog sistema. Zavisno od uzroka povrede, ovo može da uključi stvari kao što je smanjenje oticanja nerava, uklanjanje mase koja utiče na nerve, tretiranje virusne infekcije koja utiče na nerve i t.d. Ako sumnjate da Vaša mačka ima Hornerov sindrom ili ma koji drugi problem sa očima, posetite veterinara zbog pregleda i tačne dijagnoze.

ČIR

Čir može da se definiše kao otvorena ranica na telesnom tkivu. Čir može da se javi u ustima (desni), na tkivu želuca ili sistema za varenje. Kao i svaka otvorena ranica na telu, čir brzo postane nadražen, upaljen i bolan, ukoliko se ne tretira. Može da se javi zbog mnogo razloga od alergija do kontaktnog dermatitisa, infekcije parazitima ili bakterijom.

Čir u ustima može da bude težak za otkrivanje, pošto većina ljudi ne pregleda svakodnevno usta svojih mačaka. Međutim, ako primetite ma kakvu promenu u ponašanju svoje mačke, posebno promene u jedenju i pijenju, pogledajte u usta.

Čirevi u digestivnom traktu mogu da budu nemogući za otkrivanje, međutim, ako Vaša mačka ima čir na želucu ili digestivnom traktu, njen način ishrane će da se promeni. Ako posumnjate na čir, odmah konsultujte veterinara. Čir brzo postane dodatno nadražen, a ako je virusnog ili bakterijskog porekla može i da se proširi na druge delove tela.

Simptomi:

- promene u načinu jedenja i pijenja- letargija- očigledan bol- razdražljivost

180

Tretman:

Većina čireva može da se tretira promenom ishrane i antibioticima ili drugim lekovima. U vrlo retkim slučajevima može da bude potrebna hirurgija za uklanjanje čira.

Mere predostrožnosti:

Držite mačku u čistom okruženju, bez parazita. Hranite je zdravom i uravnoteženom hranom. Posude treba da su uvek čiste. Ako mačka dobija alergije, sklanjajte je od potencijalnih alergena.

ZNACI UPOZORENJA

Ovaj tekst nalazi se i u poglavlju "Nega", ali pošto smatram da je izuzetno važan, evo ga i ovde, jer prirodno pripada poglavlju o bolestima.

Kada posetiti veterinara?

Nažalost, naši ljubimci ne mogu da nam kažu kada se loše osećaju, niti mogu sebi da zakažu pregled kod lekara. Stoga je na staratelju da uoči znake koji upozoravaju na bolest i da, ako je potrebno, odvede životinju veterinaru. Imajte na umu da su mačke veoma vešte u prikrivanju znakova bolesti. Vrlo često, dok Vi primetite da je mačka uopšte bolesna, bolest može da postane ozbiljna.

Ako se pitate da li treba da vodite mačku veterinaru, uvek je bolje pogrešiti težeći preteranoj sigurnosti. Mnoge bolesti, koje počinju kao beznačajni problemi, mogu da se preobrate u opasnost po život ako nisu tretirane blagovremeno i pravilno. A ako brinete zbog cene veterinarskog pregleda... Biće mnogo jevtinije ako mačku odvedete veterinaru blagovremeno, na prve znake bolesti, nego da čekate da se ozbiljno razboli i da se jave komplikacije.

Potrebno je da znate šta je za Vašu mačku „normalno”. Vodite računa o tome koliko često voli da jede i da pije, koliko često ide u kutiju sa peskom, da li voli da bude u rukama, da li je normalno „pričljiva” i da li često prede... Svaka mačka je različita i ono što je za jednu normalno, ne mora da bude normalno i za drugu. Poznajući normalno ponašanje svoje mačke, možete da budete sigurni da ćete uvek moći da uočite vanredno ponašanje i znake da nije sve u redu. Na primer, ako je Vaša mačka fanatično čista kada koristi kutiju sa peskom, pa iznenada počne da pravi „incidente”, možda pokušava da Vam time nešto kaže. Normalno nežna i ljubazna mačka može, kada je bolesna, da postane agresivna i obratno. Mačka koja normalno defecira jednom dnevno, može da počne to da čini svega nekoliko puta sedmično, ili može da ima malo krvi u stolici. Svaka fina promena ličnosti, ponašanja, običaja u održavanju lične higijene, igranju, hranjenju ili pražnjenju stomaka, koja pokazuje odstupanje od uobičajenog, može da bude znak da je Vašoj mački potrebno da je pogleda veterinar.

Da bi sve bilo teže, mačke su veoma dobre u prikrivanju znakova bolesti. Mačke mogu da prežive sa samo 1/3 bubrežnih funkcija. Takođe, mogu da prežive sa samo 20% normalnih funkcija jetre. Uobičajen simptom, koji može da prođe neproveren, je gubitak telesne težine ili apetita (obavezno nabavite tačnu vagu, prikladnu za merenje mačke i redovno kontrolišite macinu težinu). Za razliku od ljudi, mačke ne drže dijetu tako da, ako maca mršavi, nešto sigurno nije u redu. Mačka koja ne jede, počinje da razgrađuje sopstvene zalihe masti. Nažalost, mačji metabolizam je u tome loš, pa u ovakvom slučaju lako može da dođe do vrlo ozbiljne bolesti jetre, hepatičkog lipidozisa (zvanog „masna jetra”). Često mačka počne da mršavi zbog jednostavnog problema kao što je infekcija gornjih respiratornih puteva ili konjunktivitis, a pogotovu gingivitis (koji, nažalost, baš i nije jednostavan), ali ako se ovo ne proveri, mačka može da završi sa hepatičkim lipidozisom koji može da bude opasan po život.

181

Znaci upozorenja na moguću bolest

Gubitak apetita ili telesne težinePovećan apetit ili telesna težinaSmanjena aktivnostRazdražljivostLetargijaPojačana žeđSmanjena žeđPojačano mjaukanje ili režanjeSkrivanje i nedruštvenostBilo kakva promena ličnosti u odnosu na normalnuBilo kakva promena ponašanja u odnosu na normalnoŠepanje, ili očigledan bol dok se krećeBol od dodiraDezorijentisanostDehidracijaPromena u širenju zenica ili čudno ponašanje zenicaProblem pri korišćenju veštine kretanjaSuzne ili vodnjikave očiIzraženi treći kapciTvrd i napregnut stomakNos curiLoš zadahBuve ili krpeljiKijanjeTeško disanje ili kašaljPovišena temperatura (preko 39,4°C)Dijareja (proliv)Konstipacija (zatvor)Krv u urinuKrv u stoliciPojačano uriniranjeNapor pri uriniranju ili defekacijiJak miris urinaNeprikladno pražnjenjeRanice na kožiBlede desni i/ili ušiPovraćanjeMa kakvo gnojenjeRana koja se zagadila, ili ne prestaje da krvariGubitak krzna ili njegov loš izgled

Isto važi i za povrede ili rane zadobijene u borbi, udarac automobilom i tako dalje.

182

LEKOVI

UPAMTITE DOBRO:

NIKADA NEMOJTE OLAKO DA DAJETE MA KI LEKOVE PREDVI ENE ZA LE ENJEČ Ć Č LJUDI, A DA SE PRETHODNO O TOME NE KONSULTUJETE SA VETERINAROM U KOGA IMATE POVERENJE!

MNOGI LEKOVI IZ HUMANE MEDICINE SU SMRTONOSNI ZA MA KE!Č

ANTIBIOTICI

AMINOPENICILINI (AMPICILIN, AMOKSICILIN)

Pregled

Aminopenicilini su veoma bezbedni antibiotici, koji se često daju kod infekcija nepoznatog porekla, ili dok se čeka na laboratorijske rezultate. Moraju da se daju bar 7 - 10 dana, zbog efikasnosti; ako se daju kraće vreme, infekcije lako mogu da se ponove. Davati jedino ako je prepisao veterinar i to tačno prema uputstvu.

Zajednički nazivi (generička imena)

Ampicilin, Amoksicilin, Ciklacilin, Hetacilin, Bakampicilin

Tip leka

Klasa penicilinskih antibiotika. Postoje 4 klase penicilina, prema njihovoj sposobnosti da ubijaju različite tipove bakterija. To su:

Prirodni penicilini i penicilini otporni na penicilinazuAminopeniciliniPenicilini proširenog spektraPojačani penicilini

Oblik i skladištenje

Kapsule, sirup i injekcije.Čuvati na sobnoj temperaturi. Pošto je sirup pripremljen (prah je razmućen u vodi),

čuvati u frižideru do 14 dana. Pošto je injekcija pripremljena, čuvati u frižideru do 12 meseci, ili na sobnoj temperaturi do 3 meseca.

183

Indikacije

Tretman osetljivih bakterijskih infekcija.

Opšta informacija

Penicilini su ubitačni za bakterije. Aminopenicilini, takođe zvani i penicilini širokog spektra, ili ampicilinski penicilini, imaju povećanu aktivnost prema mnogim vrstama gram negativnih aerobnih bakterija, koje ne ubijaju prirodni penicilini, ili penicilini otporni na penicilinaze. Nisu tako korisni protiv anaerobnih bakterija kao što su to prirodni penicilini. Amoksicilin i ampicilin su često prvi izbor kod nepoznatih infekcija, ili dok se čeka na bakteriološki nalaz. Aminopenicilini nisu efikasni protiv bakterija koje proizvode penicilinazu ili beta-laktamazu.

Doziranje i način primene

Ampicilin: Psi i mačke 22 - 33 mg/kg svakih 8 časova oralno.

Amoksicilin: Psi i mačke 11 - 22 mg/kg svakih 12 - 24 časa, oralno. Dužina tretmana zavisi od uzročnika i odgovora na tretman.

Oralni amoksicilin se bolje apsorbuje od strane gastrointestinalnog trakta nego ampicilin. Za bolju apsorpciju ampicilina davati 1 čas pre jela ili 2 časa posle. Može da se daje sa hranom, ako se želi smanjenje neželjenih efekata kao što je povraćanje.

Amoksicilin može da se daje sa hranom.

Neželjeni efekti

Nedostatak apetita, pojačano lučenje pljuvačke, povraćanje ili dijareja. U slučaju alergijske reakcije, može da se javi osip, groznica, promene kod krvnih ćelija, uvećani limfni čvorovi, gubitak koordinacije, ubrzano ili otežano disanje, oticanje lica ili udova.

Kontraindikacije/Upozorenja

Osobe preosetljive na peniciline ili beta-laktam antibiotike, kao što su cefalosporini, ne smeju da rukuju penicilinima, pošto alergijske reakcije mogu da se jave i od samog dodira.

Ne primenjivati kod pacijenata preosetljivih na peniciline ili beta-laktam antibiotike, kao što su cefalosporini.

Penicilini prolaze kroz posteljicu, pa nije preporučljivo da se koriste kod trudnih životinja, mada nisu uočena štetna dejstva na fetus.

Neki penicilini mogu da izazovu elektrolitske promene posebno kod vrlo malih životinja, koje mogu da dehidriraju ili da imaju bubrežne ili srčane poremećaje.

Interakcije sa hranom i lekovima

Nisu za upotrebu sa bakteriostatičkim lekovima, kao što je eritromicin ili tetraciklini, pošto ove vrste lekova zaustavljaju rast bakterija, koje treba da rastu da bi penicilini mogli da ih ubiju.

Koristite oprezno sa antikoagulantima.Ampicilin može da umanji efikasnost atenolola (leka za srce).Ampicilin može da izazove lažne pozitivne rezultate glukoze u urinu.

Predoziranost/Trovanje

Može da se javi povraćanje ili dijareja. U slučaju alergijske reakcije koriste se steroidi.

184

CEFALOSPORINI

Pregled

Cefalosporini si bezbedni i uobičajeni antibiotici. Često su prvi izbor za tretman bakterijskih infekcija. Neželjeni efekti su retki, iako oralni oblici mogu da poremete stomak. Ubija mnoge različite tipove bakterija.

Zajednički naziv (generičko ime)

Cefalosporin

Tip leka

Baktericidni antibiotik.

Oblik i skladištenje

Tablete, kapsule, sirup i injekcijeTablete i kapsule: čuvati na sobnoj temperaturi u zaptivenoj kutijiSirup: čuvati u frižideru do 14 dana

Indikacije

Tretman gram pozitivnih i gram negativnih bakterijskih infekcija kože, urinarnog trakta, respiratornog trakta, kostiju i zglobova. Često se koristi kod kritično bolesnih životinja, ili za tretman infekcije u očekivanju bakterijskog nalaza.

Opšta informacija

FDA* odobrava upotrebu nekih cefalosporina kod pasa i mačaka, ali ne svih. Cefalosporini prve generacije najčešće se koriste kod pasa i mačaka. Ceftiofur se koristi samo za velike životinje. Cefalosporini si baktericidni; ne koristiti ih sa bakteriostatičkim antibioticima.

Doziranje i način primene

Psi i mačke: cefaleksin: 11 - 33 mg/kg svakih 8 - 12 časova, oralno. Dužina tretmana zavisi od uzročnika i odgovora na tretman.

Neželjeni efekti

Retki. Može da se javi nedostatak apetita, povraćanje ili dijareja. Ređe se javljaju osipi, svrab, otežano disanje, promene na krvnim ćelijama, ili alergijska reakcija. Može da izazove balavljenje, snažno disanje, uzbuđenost kod pasa ili groznicu i povraćanje kod mačaka. Intramuskularne (IM) injekcije mogu da prouzrokuju bol na mestu davanja i sterilne čireve. Intravenozna (IV) injekcija može da prouzrokuje upalu vene na mestu davanja.

*FDA (Food i Drug Admimistration) – Uprava za hranu i lekove

Kontraindikacije/Upozorenja

Ne koristiti kod životinja preosetljivih (alergičnih) na njih. Ne koristiti kod životinja preosetljivih na peniciline jer mogu da reaguju na oba.

Osobe preosetljive na oba tipa leka ne smeju da rukuju njima.Mada nisu dokumentovane nenormalnosti fetusa, ne koristiti ako je moguće kod

trudnih životinja ili dojilja, jer cefalosporini prolaze do fetusa i prelaze u mleko.

185

Interakcije sa hranom i lekovima

Ne koristiti sa drugim lekovima koji deluju na bubrege pošto istovremena primena povećava rizik njihovog oštećenja.

Koristiti oprezno kod životinja koje primaju antikoagulante.Ne koristiti sa bakteriostatičkim antibioticima, pošto oni smanjuju rast bakterija, a

cefalosporinima je potrebno da bakterije rastu da bi ih ubili.Izvesni neželjeni efekti mogu da se smanje ako sa daje sa malom količinom hrane.

Predoziranost/Trovanje

Može da se javi povraćanje ili dijareja. Kod velikih doza pri dugoj upotrebi, može da dođe do oštećenja jetre ili bubrega, poremećaja krvi, ili oštećenja nervnog sistema. Predoziranost ili duga upotreba mogu takođe da izazovu pozitivan rezultat testa za bolesti izazvane imunitetom.

ENROFLOKSACIN

Pregled

Relativno nov antibiotik koji se koristi za tretman mnogih tipova bakterijskih infekcija. NE KORISTITI kod pasa koji rastu, trudnih životinja ili dojilja, pošto štetno deluje na razvoj zglobova. Neželjeni efekti kod odraslih su retki.

Zajednički naziv (generičko ime)

Enrofloksacin

Tip leka

Hinolonski (fluorohinolonski) antibiotik.

Oblik i skladištenje

Tablete, injekcije, kapi za očiČuvati na sobnoj temperaturi u zaptivenim kutijama, zaštićeno od svetla.

Indikacije

Tretman osetljivih gram pozitivnih i gram negativnih bakterijskih infekcija, posebno urinarnog trakta, prostate, gastrointestinalnog sistema, jetre i pluća. "Bajtril" kapi za uho se koriste za tretiranje osetljivih infekcija uha kod pasa.

Doziranje i način primene

Psi: 5 - 20 mg/kg oralno, svaka 24 časa; može da se daje kao jedna doza, ili podeljeno u dve doze na 12 časova.

Mačke: 3.9 - 5 mg/kg dnevno, oralno; može da se daje kao jedna doza, ili podeljeno u dve doze na 12 časova. NE PREKORAČIVATI dozu 5 mg/kg dnevno kod mačaka!

Napomena: Ne mrvite tabletu, jer je veoma gorkog ukusa.

Neželjeni efekti

Može da se javi nedostatak apetita, povraćanje, dijareja, padavica kod životinja sa poremećajem centralnog nervnog sistema, alergijske reakcije ili zbunjenost.

186

Kontraindikacije/Upozorenja

Ne koristiti kod životinja koje su preosetljive (alergične) na ovaj, ili druge hinolonske antibiotike.

NE PREKORAČIVATI dozu 5 mg/kg dnevno kod mačaka! Veće doze mogu da dovedu do poremećaja u vidu ili čak slepila.

Može da dovede do problema u razvitku kostiju i zglobova mladih životinja koje još rastu, posebno pasa. Ne koristiti kod trudnica ili dojilja, iz istog razloga.

Ne koristiti kod životinja sa poremećajem centralnog nervnog sistema, jer može da dovede do padavice.

Ne dozvolite da životinja postane dehidrirana, jer to može da dovede do formiranja kristala u urinu.

Bajtril kapi: Nije potvrđena bezbednost kod pacijenata sa puknutim bubnim opnama.

Minimalna aktivnost protiv anaerobnih (koje rastu u odsustvu kiseonika) bakterija.

Interakcije sa hranom i lekovima

Ne koristiti bar 2 časa posle davanja lekova protiv kiseline ili sukralfata, zato što će da bude smanjena apsorpcija.

Ne davati sa vitaminsko-mineralnim preparatima. Ne davati sa hranom.

Predoziranost/Trovanje

Može da se javi nedostatak apetita, povraćanje ili dijareja.

ERITROMICIN

Pregled

Eritromicin je antibiotik koji se koristi za tretman izvesnih tipova dijareje, kožnih infekcija i infekcija prostate. Obratite se svom veterinaru ako Vaš ljubimac dobije dijareju, povraćanje ili izgubi apetit dok prima eritromicin.

Zajednički naziv (generičko ime)

Eritromicin

Tip leka

Antibiotik

Oblik i skladištenje

Tablete, kapsule, sirup i injekcijeČuvati na sobnoj temperaturi u dobro zatvorenoj kutiji, zaštićeno od svetla. Sirup

čuvajte u frižideru.

Indikacije

Tretman osetljivih bakterijskih infekcija.

187

Opšta informacija

FDA je odobrila samo injekcije za upotrebu kod pasa i mačaka, mada je uobičajena i prihvaćena praksa da se takođe koriste i ostali oblici. Postoji nekoliko hemijski različitih oblika eritromicina. Obično je bakteriostatičan, ali u visokim dozama može da bude i baktericidan.

Doziranje i način primene

Psi i mačke: 5 - 20 mg/kg oralno, svakih 8 časova. Dužina tretmana zavisi od razloga za tretman i odgovora na tretman.

Neželjeni efekti

Može da se javi gubitak apetita, povraćanje ili dijareja.

Kontraindikacije/Upozorenja

Ne koristiti kod pacijenata koji su na njega osetljivi.Ne koristiti kod trudnih životinja ili dojilja.Koristiti oprezno kod pacijenata sa bolešću jetre.

Interakcije sa hranom i lekovima

Ne koristiti u kombinaciji sa klindamicinom, linkomicinom, hloramfenikolom ili penicilinom.

Može da izazove narastanje nivoa teofilina ili digoksina do granice toksičnosti, i može da poveća nivoe terfenadina tako da može da izazove jake srčane smetnje.

Vreme krvarenja može da se poveća ako se koristi sa varfarinom.Može da umanji metabolizam metil-prednizolona (steroida).Fenitoin može da uveća nivoe eritromicina.Hrana umanjuje apsorpciju eritromicina, ali može da bude potrebno davanje manjih

obroka zajedno sa lekom, da bi se smanjili neželjeni efekti.

Predoziranost/Trovanje

Nisu uobičajeni. Može da se javi nedostatak apetita, povraćanje ili dijareja.

PENICILINI PROŠIRENOG SPEKTRA

Pregled

Penicilini proširenog spektra su ređe korišćeni antibiotici. Prepisuju se za izvesne bakterijske infekcije kada su drugi antibiotici neefikasni. Postoje mnogi oblici penicilina, tako da doziranje uveliko varira. Uvek primenu i doziranje penicilina kod Vašeg ljubimca proverite kod svog veterinara. Neprikladne doze i vreme tretmana, ili predoziranost, mogu da izazovu značajne probleme.

Zajednički nazivi (generička imena)

Alfa-karboksipenicilini: karbenicilin, tikarcilinAcilaminopenicilini: piperacilin, azlocilin, mezloksilin

Tip leka

Klasa penicilinskog antibiotika.

188

Oblik i skladištenje

Tablete i injekcije

Indikacije

Tretman osetljivih bakterijskih infekcija.

Opšta informacija

FDA ih nije odobrila za primenu kod pasa i mačaka, ali se koriste u nekim slučajevima kada drugi antibiotici nisu efikasni (n. pr. infekcije pseudomonasom). Drugi penicilini se mnogo češće koriste. Penicilini su baktericidni. Penicilini proširenog spektra tretiraju slične infekcije kao aminopenicilini, ali imaju dodatnu aktivnost protiv većeg broja gram negativnih bakterija. Osetljivi na umrtvljivanje od strane bakterija koje stvaraju penicilinazu i beta-laktamazu.

Doziranje i način primene

Kontaktirajte veterinara.

Neželjeni efekti

Može da se javi gubitak apetita, balavljenje, povraćanje ili dijareja. U slučaju alergijske reakcije, može da se javi osip, groznica, promene na krvnim ćelijama, uvećani limfni čvorovi, gubitak koordinacije, ubrzani rad srca, ubrzano disanje, otežano disanje ili oticanje lica i udova.

Kontraindikacije/Upozorenja

Osobe preosetljive (alergične) na penicilin ili betalaktam antibiotike ne smeju da rukuju penicilinima jer su alergijske reakcije moguće od samog kontakta.

Nije za upotrebu kod pacijenata preosetljivih na penicilin ili beta-laktam antibiotike.Penicilini prolaze kroz posteljicu, pa se savetuje da se ne koriste kod trudnih

životinja, iako nisu prijavljene štetne posledice po fetus.

Neki penicilini mogu da izazovu elektrolitske promene, posebno kod vrlo malih životinja koje mogu da dehidriraju ili imaju poremećaje bubrega ili srca.

Karbenicilin je kod ljudi doveden u vezu sa problemima sa krvarenjem.

Interakcije sa hranom i lekovima

Nije za upotrebu sa bakteriostatičkim lekovima, kao što je eritromicin ili tetraciklini, pošto ovi lekovi zaustavljaju rast bakterija, koje treba da rastu da bi ih penicilin ubio.

Probenicid može da uveća nivoe penicilina u serumu.Koristiti oprezno sa antikoagulantima, kao što je heparin.Za najbolju apsorpciju, davati 1 čas pre jela ili 2 časa posle. Može da se da sa

hranom ako je potrebno da se smanje neželjeni efekti, kao povraćanje.

Predoziranost/Trovanje

Može da se javi povraćanje, ili dijareja. U slučaju alergijske reakcije koristi se epinefrin ili steroidi.

189

GENTAMICIN

Pregled

Gentamicin je injekcioni antibiotik koji se koristi za tretiranje težih infekcija. Može da bude toksičan za uši, vestibularni sistem (sistem za ravnotežu) i bubrege.

Zajednički naziv (generičko ime)

Gentamicin

Tip leka

Aminoglikozidski antibiotik

Oblik i skladištenje

Injekcije. Čuvati na sobnoj temperaturi.

Indikacije

Tretman osetljivih bakterijskih infekcija.

Opšta informacija

FDA ga je odobrila za upotrebu kod pasa i mačaka. Aminoglikozidi su baktericidni. Obično se daje u bolničkom lečenju, pošto je injekcioni. Koristi se za tretman gram negativnih aerobnih bakterija. Koristiti sa oprezom, pošto se razvija otpornost na gentamicin.

Doziranje i način primene

Psi i mačke: 2,2 - 4,4 mg/kg svakih 8 časova, kao intrevenozna, intramuskularna ili potkožna injekcija. Neki veterinari daju veće doze jednom dnevno. Dužina tretmana zavisi od razloga za tretman i od odgovora na tretman.

Neželjeni efekti

Može da dođe do oštećenja bubrega, gubitka sluha, ili poremećaja ravnoteže. Takođe može da se javi oticanje lica, bol na mestu davanja, alergijske reakcije, povraćanje, dijareja, krvni poremećaji ili poremećaji jetre.

Kontraindikacije/Upozorenja

Ne koristiti kod životinja preosetljivih na aminoglikozide.Neefikasan protiv većine anaerobnih (koje žive bez kiseonika) bakterija.Ne koristiti kod životinja kojima je sluh važan za obavljanje njihovog posla (vojni

psi, policijski psi, psi osmatrači, psi čuvari i td.), pošto slabljenje ravnoteže ili sluha može da bude nepovratno.

Ne koristiti kod životinja sa obolelim bubrezima, pošto ova grupa lekova može da pogorša bolest.

Nije za primenu kod trudnih životinja ili dojilja.Nije za upotrebu kod životinja sa miastenijom gravis ili drugim neuro-muskularnim

poremećajima.Nije za upotrebu kod životinja sa groznicom ili dehidracijom.Rani znaci toksičnosti uključuju gubitak sluha i ravnoteže.

190

Interakcije sa hranom i lekovima

Ne koristiti sa diureticima, pošto to povećava rizik od oštećenja bubrega.Ne koristiti u kombinaciji sa drugim aminoglikozidima.Ne koristiti sa drugim proizvodima koji mogu da izazovu gubitak sluha, bolest

ravnoteže ili bubrežnu bolest.Ne koristiti sa opštim anesteticima.Nisu poznate interakcije sa hranom.

Predoziranost/Trovanje

Rani znaci toksičnosti uključuju gubitak sluha i ravnoteže i povraćanje. Mogu da se jave simptomi bubrežne bolesti, uključujući povećano ili smanjeno pijenje vode, gubitak apetita, povraćanje, depresiju, komu i smrt.

NAPOMENA: Gentamicinski proizvodi su takođe navedeni kao lekovi za oko, uho i kožu.

KANAMICIN

Pregled

Kanamicin je antibiotik koji se najčešće koristi kao sastojak lekova za dijareju. Veće doze mogu da dovedu do slabljenja sluha i ravnoteže i oštećenja bubrega.

Zajednički naziv (generičko ime)

Kanamicin

Tip leka

Aminoglikozidski antibiotik

Oblik i skladištenje

Sirup, tablete i injekcije, čuvati na sobnoj temperaturi.

Indikacije

Tretman osetljivih bakterijskih infekcija.

Opšta informacija

Odobren od strane FDA za primenu kod pasa i mačaka. Kanamicin je baktericidan. Koristan u tretmanu mnogih gram pozitivnih i gram negativnih bakterija. Otpornost na kanamicin se sporo razvija.

Doziranje i način primene

Psi i mačke: 5,5 mg/kg svakih 12 časova, najbolje kao potkožna injekcija. Ne tretirati duže od 5 dana.

Neželjeni efekti

Može da izazove bol na mestu ubrizgavanja, pogotovu ako se daje intramuskularno. Bizmut subkarbonat koji se koristi u nekim kombinacijama može da izazove zatamnjenje jezika i

191

stolice, što može da se protumači kao melena (krv u stolici). Produžena oralna upotreba bizmutovih soli kod drugih vrsta je dovedena u vezu sa encefalopatijama, sa simptomima koji mogu da uključe nedostatak apetita, trzanje mišića, konfuziju, grčeve i komu.

Kontraindikacije/Upozorenja

Ne koristiti kod pacijenata preosetljivih na aminoglikozidske antibiotike.Ne koristiti kod pacijenata podvrgnutih opštim anesteticima.Ne koristiti kod pacijenata sa bubrežnim oboljenjem ili dehidracijom.Ne koristiti kod životinja kojima je sluh važan zbog posla koji obavljaju, jer

oštećenja sluha i ravnoteže mogu da budu trajna.Nije za primenu kod trudnih životinja ili dojilja.Rani znaci trovanja uključuju gubitak ravnoteže i povraćanje.Pacijente ispod 2,5 kilograma, ili vrlo mlade kučiće ili mačiće tretirajte oprezno, jer

preporučena doza može da dovede do oštećenja bubrega ili sluha.Tretiranje crevnih infekcija Salmonelom može da rezultuje produženim

odbacivanjem mikro-organizama.

Interakcije sa hranom i lekovima

Ne koristiti u kombinaciji sa drugim aminoglikozidima.Ne koristiti sa drugim proizvodima koji mogu da izazovu gubitak sluha, bolesti

sistema za ravnotežu ili bubrežne bolesti.Ne koristiti sa diureticima jer to povećava rizik od bubrežnih oboljenja.

Predoziranost/Trovanje

Rani znaci trovanja uključuju gubitak ravnoteže i povraćanje. Mogu da se jave simptomi bubrežnih oboljenja, uključujući povećano ili smanjeno pijenje, zatim gubitak apetita, povraćanje, depresija, koma i smrt.

TETRACIKLIN ANTIBIOTICI (VIBRAMICIN, TERAMICIN)

Pregled

Tetraciklini su antibiotici dostupni u mnogo oblika. Ne ubijaju bakterije, već usporavaju njihov rast. Ne koristiti kod trudnih keruša, dojilja ili kučića.

Zajednički nazivi (generičko ime)

Doksiciklin, Oksitetraciklin, Tetraciklin

Tip leka

Bakteriostatički antibiotik

Oblik i skladištenje

Tablete, kapsule, sirup, prah za injekcije i kao kapi za oko. Ukoliko proizviđač nije odredio drugačije, proizvod treba čuvati u zaptivenoj kutiji, zaštićen od svetlosti, na sobnoj temperaturi. Nakon što je prah razmućen u destilisanoj vodi, treba ga čuvati na sobnoj temperaturi najduže 12 časova, za koje vreme ga treba utrošiti.

192

Indikacije

Tretman spiroheta (organizmi kao kod lajmske bolesti), hlamidije, rikecije (kao erlihioza) i gram pozitivnih i gram negativnih bakterija. Neke bakterije razvijaju otpornost na tetracikline. Tetraciklin se sa promenljivim razultatima koristio za smanjenje facijalnih suznih mrlja, iako nije odobren za ovakvu upotrebu.

Opšta informacija

Tetraciklini su od strane FDA odobreni za primenu kod pasa i mačaka. Oksitetraciklin je odobren za krupne životinje. Doksiciklin nije odobren za upotrebu u veterinarskoj medicini, ali je uobičajena praksa da se oksitetraciklin i doksiciklin koriste kod pasa i mačaka. Tetraciklini su bakteriostatički, što znači da utiču na ciklus rasta bakterije, obezbeđujući telu vreme da se bori protiv infekcije.

Doziranje i način primene

Mačke: Oksitetraciklin i tetraciklin 20 mg/kg svakih 8-12 časova, oralno. Doksiciklin 4,5 mg/kg svakih 12 časova, oralno. Tip i trajanje tretmana zavise od bolesti koja se tretira i odgovora na tretman.

Neželjeni efekti

Može da se javi povraćanje, dijareja ili gubitak apetita. Mačke imaju veće probleme sa podnošenjem tetraciklina i takođe mogu da pokažu znake bola u stomaku, groznice, gubitka dlake i depresije. Ređe se javlja osetljivost na svetlost, oštećenje jetre i poremećaji krvi.

Kontraindikacije/Upozorenja

Ne koristiti kod životinja preosetljivih na njih.

Ne koristiti kod trudnih životinja ili dojilja, ili životinja koje rastu, jer može da uspori rast kostiju i oboji zube mladih životinja.

Koristiti oprezno kod životinja sa bolestima jetre ili bubrega, ili kada se koriste drugi lekovi koji ugrožavaju ove organe.

Interakcije sa hranom i lekovima

Proizvodi koji se daju oralno, kao antacidi, vitamini, minerali... mogu da umanje apsorpciju tetraciklinskih antibiotika. Proporučuje se davanje ovih proizvoda bar 3 časa pre ili 2 časa posle tetraciklina.

Kod ljudi, tetraciklin je uzrokovao povećanje nivoa digoksina (leka za srce) u serumu, što može da traje i nekoliko meseci posle prestanka korišćenja tetraciklina.

Oksitetraciklin i tetraciklin se najbolje apsorbuju na prazan stomak. Doksiciklin se apsorbuje čak i sa hranom u stomaku.

Neželjeni efekti mogu da se umanje ako se daje sa hranom.

Predoziranost/Trovanje

Nije oubičajeno posle oralnih predoziranja. Može da se javi povraćanje, nedostatak apetita ili dijareja.

193

DOZIRANJE POJEDINIH LEKOVA

OBJAŠNJENJA NEKIH LATINSKIH SKRAĆENICA KOJE SE OBIČNO KORISTE U FARMAKOLOGIJI:TM - telesna masaIM - „intramuskularno” - daje se u mišićIV - „intravenozno” - daje se u venuSC - „subkutano”- daje se pod kožuPO - „peroralno” - daje se kroz usta, t.j. pije sesid - jednom dnevnobid - dva puta dnevnotid - tri puta dnevnoqid - četiri puta dnevnoq - na svakih ... (na primer „q12h” znači „na svakih 12 časova”)qod - svakog drugog dana

NAPOMENA: dati nazivi su t.zv. generička imena lekova i pod ovim imenima oni su poznati u celom svetu. Trgovački nazivi zavise od proizvođača (n.pr. „Galenika“ cefaleksin prodaje pod imenom “Palitreks”).

LEKOVI PROTIV INFEKCIJA

Amikacin5-7 mg/kg TM IM, IV, bid (Boothe, 1996) (5-7mg na kilogram telesne mase, u mišić ili venu, dva puta dnevno)15 mg/kg TM IM, IV sid (Boothe, 1996)

Amoksicilin11-22 mg/kg TM PO q12h (Kinsell, 1986)11 mg/kg TM IM, SC sid (Kinsell, 1986)11-22 mg/kg TM IM, PO, SC q8-12h (Boothe, 1996)7 mg/kg TM SC sid (Flecknell, 1996)

Amoksicilin klavulanat13,75-20 mg/kg TM PO bid, tid (Boothe, 1996)

Amfotericin B0,25-0,5 mg/kg TM 2-3 puta nedeljno, naizmeničnih dana, sporo IV, sa 5% dekstroze i vode (Kinsell, 1986)

AmpicilinAmpicilin natrijum: 6,6 mg/kg TM IV, IM q8-12h (Kinsell, 1986)Ampicilin trihidrat: 6,6-17,6 mg/kg TM IM, SC q8-12h ili 22-66 mg/kg TM PO q8-12h (Kinsell, 1986)22 mg/kg TM IV, PO, SC tid (Hawkins, 1996)5-10 mg/kg TM IM, IV, SC tid (Boothe, 1996)10-50 mg/kg TM PO tid (Boothe, 1996)

Cefazolin15-25 mg/kg TM IM, IV, SC q4-8h (Boothe, 1996)

Cefotaksim20-80 mg/kg TM IM, IV qid (Boothe, 1996)

Cefoksitin10-30 mg/kg TM IM, IV, SC qid (Boothe, 1996)

Cefaleksin35 mg/kg TM PO q12h (Kinsell, 1986)20-40 mg/kg TM PO tid (Hawkins, 1996)10-30 mg/kg TM PO q6-8h (Boothe, 1996)10 mg/kg TM SC sid (Flecknell, 1996)

194

Cefalotin40-80 mg/kg TM dnevno IM, IV, podeljeno u doze q8-12h (Kinsell, 1986)20-40 mg/kg TM IM, IV, SC tid (Hawkins, 1996)15-35 mg/kg TM IM, IV, SC q6-8h (Boothe, 1996)

Hloramfenikol palmitat33-44 mg/kg TM PO q8-12h (Kinsell, 1986)25-50 mg/kg TM PO bid (Carr, 1997)50 mg/cat PO q4-6h (Booffie, 1996)

Hloramfenikol sukcinat10 mg/kg TM IM, IV q12h (Kinsell, 1986)50 mg/cat IM, IV, SC q4-6h (Boothe, 1996)

Ciprofloksacin5,2 mg/kg TM PO bid (McKellar, 1996)5-15 mg/kg TM IV, PO bid (Boothe, 1996)

Klindamicin (Klindamicin)11 mg/kg TM PO bid (Boothe, 1996)

Doksiciklin5-10 mg/kg TM PO bid (Hawkins, 1996)

Enrofloksacin2,5-5 mg/kg TM PO q12-24h (McKellar, 1996)2,5-5 mg/kg TM IM, SC kao udarna doza (McKellar, 1996)5 mg/kg TM SC sid (Flecknell, 1996)5 mg/kg TM IV bid (Hardie, 1995)

Eritromicin11-22 mg/kg TM PO q8h (Kinsell, 1986)

Gentamicin4,4 mg/kg TM IM, SC q12h prvog dana, onda sid (Kinsell, 1986)2,2 mg/kg TM SC tid (Senior, 1996)6 mg/kg TM IV sid (Hardie, 1995)

Grizeofulvin20 mg/kg TM PO sid u toku 6 sedmica, ili 140 mg/kg po jednom svake sedmice u toku 6 sedmica (Kinsell, 1986)

Hetacilin25 mg/kg TM PO tid (Senior, 1996)

Imipenem/cilastatin3-10 mg/kg TM IM, IV q6-8h (Boothe, 1996)2-7,5 mg/kg TM IM, IV tid (Boothe, 1996)

Kanamicin5-7,5 mg/kg TM IM, IV, SC tid (Boothe, 1996)5,5 mg/kg TM SC q12h (Kinsell, 1986)

Ketokonazol10-20 mg/kg TM PO q8-12h (Kinsell, 1986)

Linkomicin22 mg/kg TM PO q12h ili 15 mg/kg TM PO q8h (Kinsell, 1986)10 mg/kg TM IM q12h (Kinsell, 1986)11-22 mg/kg TM sporo IV u 5% glukozi ili normalnom fiziološkom rastvoru (Napomena: terapiju ne produžavati preko 12 dana, može da izazove pseudomembranski kolitis) (Kinsell, 1986)

Marbofloksacin2 mg/kg TM PO, SC sid (McKellar, 1996)

Metronidazol10 mg/kg TM PO tid (Boothe, 1996)

195

Minociklin5-12,5 mg/kg TM PO bid (Boothe, 1996)

Neomicin11-15,5 mg/kg TM PO q6-24h (Kinsell, 1986)

Nitrofurantoin2,2-4,4 mg/kg TM PO q8h sa hranom (Kinsell, 1986)

Norfloksacin22 mg/kg TM PO bid (McKellar, 1996)

Orbifloksacin2,5-5 mg/kg TM IM sid (McKellar, 1996)

Oksitetraciklin20 mg/kg TM PO tid (Carr, 1997)

PenicilinPenicilinn G, prokain: 40,000 J/kg TM IM q24h (Kinsell, 1986)

Sulfametazin50 mg/kg TM PO, IV q12h 12,5% rastvor (Kinsell, 1986)

Tetraciklin22-55 mg/kg TM PO q8-12h (Kinsell, 1986)22 mg/kg TM PO tid (Carr, 1997)

Tikarcilin75-100 mg/kg TM IV q6-8h (Boothe, 1996)

Tobramicin2 mg/kg TM IM, IV, SC tid (Boothe, 1996)

Trimetoprim/sulfadijazin11 mg/kg TM sid (Kinsell, 1986)15 mg/kg TM IM, PO bid (Hawkins, 1996)

Tilozin2,2-11 mg/kg TM IM q12-24h (ne mešati ni sa jednim drugim rastvorom) (Kinsell, 1986)22- 4 4 mg/kg TM dnevno, PO podeljeno na 3- 4 doze (Kinsell, 1986)

ANALGETICI I SEDATIVI

Acepromazin0,1-0,2 mg/kg TM IM, SC (Kinsell, 1986)1,1-2,2 mg/kg TM PO prn (Kinsell, 1986)

Alfaksalon/alfadolon9 mg/kg TM IM (Flecknell, 1987)

Antipirin100 mg/kg TM IM, IP, SC (Borchard et al., 1990)500 mg/kg TM PO (Borchard et al., 1990)

Aspirin10 mg/kg TM PO q48h (Jenkins, 1987)

Buprenorfin0,005-0,01 mg/kg TM SC, IM q12h (Flecknell, 1985; Jenkins, 1987)0,005-0,01 mg/kg TM IV, SC q8-12h (Flecknell, 1996)

Butorfanol0,4 mg/kg TM SC q6h (Jenkins, 1987)0,22 mg/kg TM IM (Short, 1997)0,4-1,5 mg/kg TM PO q4-8h (Hansen, 1996)0,4 mg/kg TM SC q3-4h (Flecknell, 1996)

196

Butorfanol i acepromazin (respektivno)0,1-0,4 mg/kg TM IM, IV i 0,02-0,05 mg/kg TM IM, IV (Raffe, 1995)

Karprofen4 mg/kg TM IV, SC (Flecknell, 1996)

Hlorpromazin1-2 mg/kg TM IV, IM q12h (Kinsell, 1986)

Dijazepam1 mg/kg TM IV do maksimalnih 5 mg (Kinell, 1986)

Fentanil25-µg flaster za telesnu masu veću od 3 kg (Hansen, 1996)

Fluniksin1 mg/kg TM PO, IV q24h (Haskins, 1987)0,3 mg/kg TM IM (Kinsell, 1986)

Ibuprofen5 mg/kg TM PO q24h (Haskins, 1987)

Ketamin10-30 mg/kg TM IM, IV (Kinsell, 1986)

Ketoprofen1-2 mg/kg TM IM, IV, SC sid (Hellyer i Gaynor, 1998) 1 mg/kg TM PO posle prva 24 h koji slede injekciju (Hellyer i Gaynor, 1998)

Meklofenaminska kiselina2,2 mg/kg TM PO q24h (Haskins, 1987)

Medetomidin10-40 µg/kg TM W (Ko et al., 1997)40-80 µg/kg TM IM (Ko et al., 1997)

Meperidin2-10 mg/kg TM SC, IM q2h (Jenkins, 1987)2-4 mg/kg TM IM, SC (Kinsell, 1986)

Midazol i ketamin (respektivno)5-10 mg/kg TM IM i 0,2 mg/kg TM IM (Mama, 1998)

Morfijum0,1 mg/kg TM SC, IM q4-6h (Flecknell, 1985; Jenkins, 1987)0,1 mg/kg TM IM, SC q6-7h; koristiti oprezno (Kinsell, 1986)

Morfijum i acepromazin (respektivno)0,2-0,5 mg/kg TM IM i 0,02-0,05 mg/kg TM IM, IV (Raffe, 1995)

Nalbufin1,5-3 mg/kg TM IV q3h (Flecknell, 1996)

Oksimorfon0,4-1,5 mg/kg TM SC, IM, IV (Jenkins, 1987)0,2 mg/kg TM IM, IV, SC (Short, 1997)

Oksimorfon i acepromazin (respektivno)0,05-0,15 mg/kg TM IM, IV i 0,02-0,05 mg/kg TM IM, IV (Raffe, 1995)

Pentazocin2-3 mg/kg TM SC, IM, IV q4h (Jenkins, 1987)8 mg/kg TM IP q4h (Flecknell, 1985)1-3 mg/kg TM SC, IM, IV; IV trajanje 2-4 h (Kinsell, 1986)

Pentobarbital natrijum2-4 mg/kg TM IV za sedaciju (Kinsell, 1986)

197

Fenilbutazon15 mg/kg TM IV q8h (Haskins, 1987)10-14 mg/kg TM PO q12h (Kinsell, 1986)

Ksilazin1,1 mg/kg TM IV (Kinsell, 1986)2,2 mg/kg TM IM, SC (Kinsell, 1986)

ANESTETICI

Hlorni hidrat300 mg/kg TM IV (Borchard et al., 1990)

Hloraloz75 mg/kg IV (Borchard et al., 1990)

Fentanil i metomidat (respektivno)0,02 mg/kg TM IM i 20 mg/kg TM IM (Flecknell, 1996)

Ketamin i acepromazin (respektivno)20 mg/kg TM IM i 0,11 mg/kg TM IM (Flecknell, 1996)

Ketamin i medetomidin (respektivno) (nije za veće hirurške zahvate)7 mg/kg TM IM i 80 µg/kg TM IM (Flecknell, 1996) 2-3 mg/kg TM IV i 30-50 µg/kg TM IV (Ko et al., 1997)3-5 mg/kg TM IM i 40-80 µg/kg TM IM (Ko et al., 1997)

Ketamin i midazol (respektivno)10 mg/kg TM IM i 0,2 mg/kg TM IM (Flecknell, 1996)

Medetomidin i butorfanol (respektivno) (nije za veće hirurške zahvate)30-50 µg/kg TM IV i 0,1-0,2 mg/kg TM IV (Ko et al., 1997)40-80 µg/kg TM IM i 0,1-0,2 mg/kg TM IM (Ko et al., 1997)

Metoksifluran3% da izazove; 0,5% inhalacijom za održavanje (Kinsell, 1986)

Pentobarbital natrijum30 mg/kg IV za izazivanje anestezije (Kinsell, 1986)

Safan (alfadolon i alfaksalon)9 mg/kg TM IV inicijalno, praćeno višestrukim dozama od 3 mg/kg TM IV, ako je potrebno za održanje anestezije (iz informacije o proizvodu)18 mg/kg TM IM inicijalno, praćeno višestrukim dozama od 3 mg/kg TM IV, ako je potrebno za održanje anestezije (iz informacije o proizvodu)

Tiletamin/zolazepam7,5 mg/kg TM IM i 7,5 mg/kg TM IM (Flecknell, 1996)

LEKOVI PROTIV PARAZITA

Bunamidin25-50 mg/kg TM PO; jednokratna doza, daje se na prazan stomak (Kinsell, 1986)

Dihlorvos11 mg/kg TM PO (Kinsell, 1986)

Dietilkarbamazin55-110 mg/kg TM PO jednom, za askaride ponavljati 10-20 dana (Kinsell, 1986)

Fenbendazol33 mg/kg TM PO sid tokom 5-7 dana (Kinsell, 1986)

Ivermektin400 µg/kg TM SC (Clyde, 1996a)

198

Metronidazol10 mg/kg TM PO tid (Boothe, 1996)

Piperazin (adipat i citrat)1,9 g/kg TM PO; ponoviti kroz 10-21 dana (Kinsell, 1986)

OSTALI LEKOVI

Acetilcistein140 mg/kg TM IV jednom, zatim ponavljati q6h 70 mg/kg TM IV ili PO do 7 tretmana (Kore, 1997)

Alkuronijum0,1 mg/kg TM IV (Flecknell, 1996)

Aloksan750 mg/kg TM PO (Borchard et al., 1990)

Alprazolam0,1 mg/kg TM tid (Dodman, 1995)

Aminofilin10 mg/kg TM IM, IV q8-12h: za IV primenu, rastvoriti u 10-20 ml fiziološkog rastvora ili 5% rastvoru dekstroze u vodi i ubrizgati polako (Kinsell, 1986)

Amitriptilin5-10 mg ukupne doze PO (Borchard et al., 1990)2-4 mg/kg TM sid-tid (Dodman, 1995)0,5-1 mg/kg TM PO sid, bid (Shanley i Overall, 1995)

Atenolol6,25-12,5 mg/kg TM PO q12-24h (Anonymous, 1994)

Atipamezol0,3-0,5 mg/kg TM IV, SC (Flecknell, 1996)

Atrakuronijum0,2 mg/kg TM IV (Flecknell, 1996)0,2-0,25 mg/kg TM IV početna doza; 0,1-0,15 mg/kg TM IV ponovljene doze (Lukasik, 1995)0,25 mg/kg TM IV udarna doza praćena sa 3-8 µg/kg TM/min IV infuzijom (Lukasik, 1995)

Atropin0,05 mg/kg TM IM, IV, SC q6h (Kinsell, 1986)

Bretilijum15 mg/kg TM IV (Borchard et al., 1990)

Buspiron2-4 mg/kg TM PO bid (Dodman, 1995)0,5-1 mg/kg TM PO sid (Shanley i Overall, 1995)

Katopril0,5-2 mg/kg TM PO tid (Anonymous, 1994)

Hlorpromazin1-2 mg/kg TM IV, IM q12h (Kinsell, 1986)

Cisaprid0,1-1 mg/kg TM PO bid, tid (Washabau i Hall, 1997)

Klomipramin1-1,5 mg/kg TM PO sid (Dodman, 1995)0,5 mg/kg TM PO sid (Shanley i Overall, 1995)

Deksametazon0,125-0,5 mg sid ili podeljen u doze IV, IM, PO (Kinsell, 1986)

Deksametazon natrijum fosfat1-5 mg/kg TM polako IV (Schultz, 1989)

199

Dietilstilbestrol0,05-0,1 mg dnevno PO (Kinsell, 1986)

Diltiazem7,5 mg/kg TM PO tid (Anonymous, 1994)

Difenhidramin4 mg/kg TM PO q8h (Kinsell, 1986)1,1 mg/kg TM IV (smatra se velikom dozom, Kinsell, 1986)

Doksapram5-10 mg/kg TM IV; može da se ponovi posle 15-20 min (Kinsell, 1986)

Edrofonijum0,5 mg/kg TM IV (Lukasik, 1995)

Esmolol0,25-0,5 mg/kg TM IV sporo davati; 50-200 g/(kg min) infuzija (Anonymous, 1994)

Fluoksetin0,5 mg/kg TM PO sid (Shanley i Overall, 1995)

Furosemid2 mg/kg TM IV q12h do maksimalne ukupne doze od 5 mg (Kinsell, 1986)2-4 mg/kg PO q8-12h (Kinsell, 1986)

Galamin1 mg/kg TM IV (Flecknell, 1996)

Glikopirolat11 µg/kg ili 0,55 ml/10 kg TM IM

Heparin1 mg/kg TM IV (Kinsell, 1986)

LevalorfanVaži za svaku vrstu: dati 1 mg levalorfana (do maksimalnih 0,5 mg/kg TM) za svakih 50 mg datog morfijuma (Green, 1982)

Metilprednizolon1 mg/kg TM IM sedmično (Kinsell, 1986)

Metoklopramid0,2-0,5 mg/kg TM PO tid (Washabau i Hall, 1997)

Mineralno ulje2-6 ml PO (Kinsell, 1986)

Nalorfin1 mg/kg TM IM, IV, SC; ne više od 5 mg po dozi (Kinsell, 1986)

Nalokson0,04 mg/kg TM IM, IV, SC (Short, 1997)

Naltrekson2-4 mg/kg TM sid (Dodman, 1995)

Neostigmin40-60 µg/kgTM IV (Lukasik, 1995)

Omeprazol0,7 mg/kg TM PO sid (Washabau i Hall, 1997)Ne preporučuje se (Kore, 1997)

Oksitocin5-10 J IM, IV, SC (Kinsell, 1986)

200

Pankuronijum0,06 mg/kg TM IV (Flecknell, 1996)0,03-0,1 mg/kg TM IV početna doza; 0,015-0,05 mg/kg TM IV ponovljene doze (Lukasik, 1995)0,1 mg/kg TM IV (Borchard et al., 1990)

PrednizolonZa produženu primenu, 2-4 mg/kg TM PO qod (Kinsell, 1986)Za potiskivanje imuniteta, 3 mg/kg TM IM, PO q12h (Kinsell, 1986)Za alergiju; 1 mg/kg TM IM, PO q12h (Kinsell, 1986)NAPOMENA: prednizolon je prirodni metabolit prednizona, tako da su ova dva kortikosteroida praktično ista stvar, dakle ono što važi za prednizolon važi i za prednizon.

Propranolol0,5-1 mg/kg TM PO tid (Jacobs, 1996)

Ranitidin1-2 mg/kg TM IV, PO bid, tid (Washabau i Hall, 1997)1-2 mg/kg TM IM, PO bid, tid (Hall i Washabau, 1997)2,5 mg/kg TM IV bid (Kore, 1997)3,5 mg/kg TM PO bid (Kore, 1997)

Sukcinilholin0,06 mg/kg TM putem neprekidne IV infuzije (Kinsell, 1986)

Sukralfat250 mg na životinju PO bid, tid (Kore, 1997)

Suksametonijum0,2 mg/kg TM IV (Flecknell, 1996)

Tubokurarin0,4 mg/kg TM IV (Flecknell, 1996)

Vekuronijum0,1 mg/kg TM IV (Flecknell, 1996)0,01-0,1 mg/kg TM IV početna doza; 0,005-0,04 mg/kg TM IV ponovljene doze (Lukasik, 1995)

Vitamin B kompleks1-2 ml IM, IV, 1-2 puta nedeljno (Kinsell, 1986)

Vitamin C100 mg/day PO (Kinsell, 1986)25-75 mg IM, IV, SC (Kinsell, 1986)100 mg PO q8h za zakišeljavanje urina (Kinsell, 1986)

Vinstrol-V (Stanozolol)10-25 mg IM sedmično (Kinsell, 1986)

201

SADRŽAJ

PREDGOVOR.............................................................................................................1O POGLAVLJIMA.....................................................................................................................2

UVOD........................................................................................................................7MAČKA......................................................................................................................................7ISTORIJA..................................................................................................................................7ANATOMIJA I OSOBINE.........................................................................................................8

ISHRANA.................................................................................................................11HRANA KAO GORIVO..................................................................................................................11PROMENA ENERGIJE.................................................................................................................12DRUGE HRANLJIVE MATERIJE................................................................................................12BELANČEVINE.............................................................................................................................12MASTI............................................................................................................................................12UGLJENI HIDRATI......................................................................................................................13VLAKNA........................................................................................................................................13VITAMINI......................................................................................................................................13MINERALI....................................................................................................................................14NEKLASIFIKOVANE HRANLJIVE MATERIJE..........................................................................14POTREBE SVOJSTVENE MAČKAMA.........................................................................................14VODA.............................................................................................................................................15PRIRODNA ISHRANA..................................................................................................................15PRIRODNA ISHRANA MAČETA.................................................................................................16POSEBNI ZAHTEVI......................................................................................................................17DNEVNE POTREBE......................................................................................................................17FABRIČKI PROIZVEDENA HRANA............................................................................................19SVEŽA HRANA.............................................................................................................................20

NEGA......................................................................................................................23PRIPREMITE SE ZA SVOG NOVOG LJUBIMCA..................................................................23

KAKO KUĆU UČINITI BEZBEDNOM ZA MAČE ILI MAČKU...................................................23POTREPŠTINE NABAVITE NA VREME.....................................................................................24KORISTITE NOSILJKU ZA PREVOŽENJE MACE.....................................................................24KUĆNA ATMOSFERA MORA DA BUDE MIRNA.......................................................................24

VAŠ NOVI ZAJEDNIČKI ŽIVOT............................................................................................25OSIGURAJTE DOMAĆINSTVO OD OTROVNIH MATERIJA....................................................25HRANA I VODA............................................................................................................................26VODA ZA PIĆE..............................................................................................................................27POSUDE........................................................................................................................................27SIMPTOMI DA JE MAČKA PROGUTALA STRANO TELO I ŠTA ČINITI..................................27

MLEKO I MAČKE...................................................................................................................27PODSTICANJE APETITA.......................................................................................................28ZABAVA I IGRAČKE..............................................................................................................29PONAŠANJE...........................................................................................................................30

UBACUJE OMILJENE IGRAČKE U POSUDU ZA HRANU ILI VODU.......................................31MESI VAS ŠAPAMA......................................................................................................................31IZNENADA ZAŠIŠTI KADA JE MAZITE.....................................................................................31LIŽE ILI ŽVAĆE FOTOGRAFIJE I PLASTIČNE KESE................................................................31ODLUČUJE DA SE IGRA SA VAMA U SRED NOĆI....................................................................31GREBE ŠAPAMA STAKLO NA PROZORIMA.............................................................................32„CVOKOĆE” ZUBIMA NA PTICE.................................................................................................32POKUŠAVA DA ZAKOPA POSUDU SA HRANOM.....................................................................32VIŠE VOLI VODU DIREKTNO IZ ČESME..................................................................................32TRLJA GLAVU O VAS ILI VAŠU OBUĆU....................................................................................32NAPADA VAM NOGE DOK PROLAZITE....................................................................................33ZAKOPAVA VAN KUTIJE SA PESKOM......................................................................................33POKUŠAVA DA SISA ODEĆU ILI PREDMETE..........................................................................33SAKUPLJA SITNE OKRUGLE PREDMETE I STAVLJA IH NA SIGURNO MESTO.................33NEPREKIDNO PRAVI BUKU ILI MJAUČE................................................................................34POLAKO ŽMIRKA NA VAS..........................................................................................................34

202

UJEDA..........................................................................................................................................34VALJA SE NA LEĐIMA I POKAZUJE TRBUH...........................................................................34HRČE............................................................................................................................................34NJUŠI VAS....................................................................................................................................34

MAČJA KOMUNIKACIJA......................................................................................................34PREDENJE.............................................................................................................................36PRVA POMOĆ.........................................................................................................................37

PRIBOR ZA PRVU POMOĆ..........................................................................................................38KAKO DAVATI LEKOVE..............................................................................................................38

ZNACI UPOZORENJA (NA MOGUĆU BOLEST)..................................................................39VEŠTAČKO DISANJE I KARDIO-PULMONARNO OŽIVLJAVANJE.................................40TROVANJE.............................................................................................................................43ZADAVLJIVANJE...................................................................................................................45AGRESIVNOST.......................................................................................................................45DOMINACIJA / HIJERARHIJA KOD MAČAKA...................................................................47TERITORIJA..........................................................................................................................48SPORNA KUTIJA SA PESKOM (NEPRIKLADNO PRAŽNJENJE)......................................49OBELEŽAVANJE....................................................................................................................50PRSKANJE URINOM.............................................................................................................51GREBANJE.............................................................................................................................52TRUDNOĆA............................................................................................................................53POROĐAJ...............................................................................................................................54MAJUŠNI MAČIĆI (STARATELJSKA BRIGA).....................................................................57

MATERIJALI KOJI SU VAM POTREBNI....................................................................................58PRAVLJENJE INKUBATORA (LEGLA U KUTIJI)....................................................................58HRANJENJE POMOĆU BOČICE.................................................................................................59PODSTICANJE PRAŽNJENJA....................................................................................................59DIJAREJA / KONSTIPACIJA......................................................................................................60HRANJENJE KROZ CREVO........................................................................................................60UVOĐENJE ČVRSTE HRANE......................................................................................................61DRUGE PREPORUKE...................................................................................................................61

RAZVITAK MAČETA..............................................................................................................61VAKCINISANJE I ČIŠĆENJE OD PARAZITA.......................................................................63STERILIZACIJA.....................................................................................................................64

KORISTI OD STERILIZACIJE VAŠE MAČKE.............................................................................64STERILIZACIJA ŽENKI..............................................................................................................65STERILIZACIJA MUŽJAKA.........................................................................................................65STERILIZACIJA PROTIV VASEKTOMIJE..................................................................................65KOJI UZRAST JE NAJBOLJI ZA STERILIZACIJU?...................................................................65JOŠ RAZLOGA ZA STERILIZACIJU............................................................................................66NOVE TEHNOLOGIJE.................................................................................................................66

PERUT....................................................................................................................................66PROBLEMI SA ZUBIMA........................................................................................................67STRES.....................................................................................................................................68TRAVA....................................................................................................................................68MACINA MENTA...................................................................................................................69NOSILJKE..............................................................................................................................69KREVETIĆI ZA MAČKE.........................................................................................................69OGRLICE................................................................................................................................70TEHNIKE ODVRAĆANJA......................................................................................................70KAKO ODABRATI VETERINARA..........................................................................................71ZNACI UPOZORENJA............................................................................................................72ALERGIJE NA MAČKE..........................................................................................................73

TIPOVI ALERGENA.....................................................................................................................74ZOONOZE...............................................................................................................................76

GLJIVIČNE INFEKCIJE...............................................................................................................77BAKTERIJSKE INFEKCIJE..........................................................................................................77PROTOZOE...................................................................................................................................78MIKOBAKTERIJE........................................................................................................................79VIRUSI..........................................................................................................................................79SPOLJAŠNJI PARAZITI..............................................................................................................80CREVNI PARAZITI......................................................................................................................80

203

SLOBODNJAK ILI KUĆNA MAČKA?....................................................................................81KAKO ODREDITI POL MAČETA...........................................................................................82KAKO ODREDITI STAROST MAČETA.................................................................................83POREĐENJE STAROSTI MAČKE I ČOVEKA.......................................................................83MALE ZANIMLJIVOSTI........................................................................................................83

BUVE I KRPELJI.....................................................................................................85BUVE.......................................................................................................................................85

ŽIVOTNI CIKLUS, ANATOMIJA I PRENOŠENJE BOLESTI.....................................................85PREVENCIJA PREVENCIJA PREVENCIJA............................................................................89

KRPELJI.................................................................................................................................90ŽIVOTNI CIKLUS, ANATOMIJA I PRENOŠENJE BOLESTI.....................................................90

SASTOJCI U PROIZVODIMA ZA KONTROLU BUVA I KRPELJA......................................91CREVNI PARAZITI..................................................................................................97

NEMATODE............................................................................................................................97VALJKASTE GLISTE....................................................................................................................98KUKIČASTE GLISTE...................................................................................................................101KONČASTE GLISTE...................................................................................................................103BIČASTE GLISTE........................................................................................................................104TRIHINELA................................................................................................................................105

CESTODE..............................................................................................................................106PSEĆA PANTLJIČARA...............................................................................................................106VRSTE TENIJA...........................................................................................................................107EHINOKOKUS............................................................................................................................108DEVERIKINA PANTLJIČARA...................................................................................................109

PROTOZOE...........................................................................................................................110KOKCIDIJA.................................................................................................................................110ĐARDIJA......................................................................................................................................111TOKSOPLAZMA..........................................................................................................................114

MANJE ZNAČAJNI PARAZITI.............................................................................................116GNATOSTOMA............................................................................................................................116FIZALOPTERA............................................................................................................................117

ČIŠĆENJE OD PARAZITA.....................................................................................................117KOLIKO ČESTO...........................................................................................................................117PREPARATI ZA ORALNI TRETMAN CREVNIH PARAZITA....................................................118

KRV, LIMFNI I IMUNI SISTEM..............................................................................119LIMFNI SISTEM...................................................................................................................119IMUNI SISTEM.....................................................................................................................119

DVA FUNKCIONALNA DELA IMUNOG SISTEMA...................................................................119ĆELIJE IMUNOG SISTEMA......................................................................................................120IMUNI ODGOVOR......................................................................................................................121DVA NAČINA DA SE STEKNE IMUNITET - AKTIVNI I PASIVNI -........................................122ABNORMALNOSTI IMUNOG SISTEMA...................................................................................123ZAKLJUČAK................................................................................................................................124

KRV I ANALIZE KRVI..........................................................................................................124SASTOJCI KRVI..........................................................................................................................124NORMALNE HEMATOLOŠKE VREDNOSTI KOD PASA I MAČAKA *...................................127BIOHEMIJSKE ANALIZE...........................................................................................................127BIOHEMIJSKE ANALIZE -NORMALNE VREDNOSTI-...........................................................130

BOLESTI................................................................................................................131BAKTERIJE.................................................................................................................................131PROTOZOE..................................................................................................................................131VIRUSI........................................................................................................................................132

ALERGIJE KOD MAČAKA...................................................................................................132ANEMIJA..............................................................................................................................133ARTRITIS..............................................................................................................................135ASTMA..................................................................................................................................135BESNILO...............................................................................................................................136BOLESTI JETRE...................................................................................................................137BRONHITIS..........................................................................................................................139BUBREŽNE BOLESTI..........................................................................................................140

AKUTNO OTKAZIVANJE BUBREGA........................................................................................140HRONIČNO OTKAZIVANJE BUBREGA....................................................................................141

204

GASTRITIS............................................................................................................................142GINGIVITIS..........................................................................................................................143GOJAZNOST.........................................................................................................................144DERMATITIS........................................................................................................................145DERMATOFITOZA...............................................................................................................146DEHIDRACIJA......................................................................................................................147DIJABETES...........................................................................................................................148DIJAREJA.............................................................................................................................149ENDOKRINA ALOPECIJA...................................................................................................150ŽELUDAČNI POREMEĆAJI.................................................................................................150ZAPALJENJE GRLA I KRAJNIKA........................................................................................151ZAPALJENJE PLUĆA............................................................................................................151ZAPALJENJE ORGANA ZA VARENJE................................................................................152INFEKCIJE UHA..................................................................................................................154INFEKCIJE GORNJIH RESPIRATORNIH PUTEVA..........................................................154KATARAKTA.........................................................................................................................155KOLITIS................................................................................................................................156KONJUNKTIVITIS................................................................................................................156KONSTIPACIJA.....................................................................................................................157MAČJA VIRUSNA LEUKEMIJA..........................................................................................158MAČJI VIRUS GUBITKA IMUNITETA (MAČJI AIDS)......................................................160MAČJI INFEKTIVNI PERITONITIS.....................................................................................161MAČJI UROLOŠKI SINDROM.............................................................................................163

CISTITIS......................................................................................................................................165URETRITIS.................................................................................................................................166

NEKONTROLISANO URINIRANJE....................................................................................166OČNI HERPES......................................................................................................................167PADAVICA............................................................................................................................168PANKREATITIS....................................................................................................................169PANLEUKOPENIJA..............................................................................................................170PROBLEMI SA ANALNIM ŽLEZDAMA...............................................................................171RAK........................................................................................................................................172SRČANA OBOLJENJA..........................................................................................................173UŠNI ŠUGARAC....................................................................................................................174HIPERTIROIDIZAM.............................................................................................................175HIPOTIROIDIZAM...............................................................................................................176HLAMIDIOZA.......................................................................................................................176HORNEROV SINDROM.......................................................................................................178ČIR.........................................................................................................................................178ZNACI UPOZORENJA..........................................................................................................179

LEKOVI..................................................................................................................181ANTIBIOTICI........................................................................................................................181

AMINOPENICILINI (AMPICILIN, AMOKSICILIN)..................................................................181CEFALOSPORINI.......................................................................................................................183ENROFLOKSACIN.....................................................................................................................184ERITROMICIN............................................................................................................................185PENICILINI PROŠIRENOG SPEKTRA......................................................................................186GENTAMICIN.............................................................................................................................188KANAMICIN...............................................................................................................................189TETRACIKLIN ANTIBIOTICI (VIBRAMICIN, TERAMICIN)...................................................190

DOZIRANJE POJEDINIH LEKOVA....................................................................................192LEKOVI PROTIV INFEKCIJA....................................................................................................192ANALGETICI I SEDATIVI..........................................................................................................194ANESTETICI...............................................................................................................................196LEKOVI PROTIV PARAZITA......................................................................................................196OSTALI LEKOVI.........................................................................................................................197

205