POJAM DOKAZIVANJAMitic Ivan br. Indeksa: 39340

Dokazivanje (argumentatio, demonstratio) je procesna delatnost suda I stranaka uz sudelovanje I nekih dugih ucesnika u postupku radi pravilnog I potpunog utvrdjivanja cinjenicnog stanja da bi se obezbedila pravilna podloga za sudsku odluku.Proverava se istinitost cinjenicnih navoda stranaka o cinjenicama koje su bitne za primenu pravaProverava se I postojanje cinjenica o kojima sud mora da vodi racuna po sluzbenoj duznosti.

1.cinjenice o kojima sud vodi racuna po sluzbenoj duznosti2.nesporne cinjenice na kojima stranke zasnivaju svoje zahteve3.sporne cinjenice cija se istinitost proverava putem dokazivanja.

Dokazivanje obuhvata niz operacija. Elementi dokazivanja su:Dokazna tema, dokazna sredstva, ponuda dokaza, izvodjenje dokaza, dokzni osnov, dokazna snaga I ocena dokaza.

Inicijativa za dokazivanje moze da potekne od stranke ili od suda.Vrste dokazivanja: moze biti FORMALNO kada su zakonom obuhvacene I predvidjene radnje suda I stranaka koje se preduzimaju u tacno propisanoj formi I po odredjenom redosledu da bi se u postupku doslo do valjanog dokaznog rezultata. A NEFORMALNO postoji da bi sudija na brz I pogodan nacin I bez propisanih formalnosti stekao uverenje o odredjenim okolnostima da bi mogao da donese izvesne procesne odluke- saznaje cinjenice o kojima se vodi racuna po slulzbenoj duznosti.Dokaz je obavestenje o nekoj pravno relevantnoj cinjenici.Vrste dokza: Glavni dokaz- dokaz koji predlaze stranka da bi dokazala cinjenicu na kojoj se zasniva njen zahtev.Protivdokaz- dokaz koji predlaze stranka da bi dokazala da nije istinit protivnikov cinjenicni navod na kome on zasniva svoj zahtev.Dokaz o protivnom- je glavni dokaz kojim se pobija protivnikov cinjenicni navod I istovremeno se iznosi suprotna cinjenica ili se pokazuje da su neistinite one cinjenice za koje govori notorna cinjenica ili javna isprava.Dokaz prima facie- dokaz na prvi pogled je dokaz pomocu koga se do saznanja pravno relevantne cinjenice dolazi logickim zakljucivanje o uzrocno-posledicnoj vezi na osnovu pravila zivotnog iskustva.Potpun dokaz- je dokaz koji je u stanju da na nesumnjiv nacin uveri sud u istinitost odredjene cinjenice jer dovodi do izvesnosti.Nepotpun dokaz- je dokaz koji nije u stanju da na nesumnjiv nacin uveri sud u istinitost odredjene cinjenice I time se stvara verovatnost o tacnosti te cinjenice.Zajednica dokazaDokazivanje je interesu obeju stranaka I zato postoji zajednica dokaza bez obzira na to koji je od parnicara ponudio odredjeno dokazno sredstvo. Zato se stranke ne mogu saglasiti da se dokaz ne izvodi, niti se mogu odreci ponudjenog dokaza, ako je vec sud odlucio da se taj dokaz izvede.

1. ponuda I predlaganje dokaza- cim stranka iznese jedan cinjenicni navod, duzna je da ponudi sudu dokaz, a kao parnicna radnja stranaka ona se cini na usmenoj raspravi. Tuzilac nudi, cak, dokaze jos I u tuzbi.2. ponuda dokaza do koga je stranka dosla na nedopusten nacin- ono se moze upotrebiti u postupku jer se njegovom upotrebom utvrdjuje istina.3. naredjivanje dokaza po sluzbenoj duznosti- sud je ovlascen da utvrdjuje cinjenice koje stranke nisu predlozile.

Predmet dokazivanja je tvrdjenje stranke o postojanju ili nepostojanju cinjenice koja je od znacaja za odlucivanje.Predmet dokazivanja mogu da budu samo SPORNE PRAVNO RELEVANTNE

CINJENICE.Sprone su one o kojima su stranke iznele suprotna tvrdjenja, kao I one o kojima se protivna stranka uopste nije izjasnila.Predmet dokazivanja mogu biti I stavovi iskustva.Notorne cinjenice I priznate cinjenice, kao I cinjenice utvrdjene presudom krivicnog suda nisu predmet dokazivanja.

U subjektivnom smislu:1. ko sta tvrdi, on treba I da dokaze; teret dokazivanja pogadja onog ko nesto tvrdi, a ne onog ko nesto porice.2. ako tuzeni istice prigovore, duzan da dokazuje istinitost cinjenice na kojima zasniva svoje prigovore, kao da je tuzilac.3. ako tuzilac ne dokaze istinitost svog tvrdjenja, sud nece moci da usvoji njegov zahtev I tuzeni ce uspeti u parnici.

Ako pored primene opsteg pravila o teretu dokazivanja u subjektivnom smislu, odredjene pravno relevantne cinjenice ne budu dokazane, primenjuju se pravila o teretu dokazivanja u objektivnom smislu:1. stranka koja tvrdi da ima neko pravo, snosi teret dokazivanja cinjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava, ako zakonom nije drugacije odredjeno.2. stranka koja osporava postojanje nekog prava, snosi teret dokazivanja cinjenice koja je sprecila nastanak ili ostvarivanje prava ili cinjenice usled koje je prestalo pravo da postoji, ako zakonom nije drugacije odredjeno.

Dokazno resenje je odluka suda o upravljanu parnicom kojom sud odredjuje koji ce se dokazi izvoditi ili kojom odbija predlog zaizvodjenje dokaza. Ono se redovno donosi na predlog stranke, sa samo izuzetno po sluzbenoj duznosti.Sud moze da odbije da izvede one dokaze koje ne smatra vaznim ili suvisnim ili kad smatra da to nije celishodno.Protiv resenja, nije dopustena posebna zalba.Od sprovodjena dokaznog resenja sud moze odustati kada je to nemoguce ili kada kod obaveznog davanja predijuma za podmirenje troskova buducih radnji ne bude polozen predijum u roku koji je sud odredio.Izvodjenje dokaza nije posebna faza u postupku, ali je moguce zakazati od strane suda posebno rociste za to, ili izuzetno kod posrednog izvodjenja dokaza pred zamoljenim sudijom.U izvodjenu dokaza sudeluju: sud, stranke I clanovi veca.O izvodjenju dokaza se sastavlja zapisnik.

Ako postoji potreba za izvodjenjem dokaza van sudskog podrucja, dokazi se izvode POSREDNIM putem.Zamoljeni sudija zakazuje rociste za izvodjenje dokaza na koje poziva potrebna lica. Zamoljeni sudija pored poverenog izvodjenja odredjenog dokaza, on moze da izvede I druge dokaze ako smatra da je to celishodno.Odredjeni sudija, izuzetno se poverava izvodjenje dokaza predsedniku veca, kada se sudi u kolegijalnom sastavu, da izvrsiuvidjaj, da vestaci ako se izvodjenje dokaza obavlja van sudnice, kao I da saslusa bolesnog svedoka van sudske zgrade.Zamolnica je pismeno koje parnicni sud upucuje zamoljnom sudu kojim trazi da zamoljeni sud preduzme odredjenu parnicnu radnju – da izvede dokaze.Zamolnica sadrzi: podatke iz predmeta, sadrzinu dokaznog resenja I naznacenje o kojim okolnostima zamoljeni sud treba da narocito vodi racuna prilikom izvodjenja dokaza.

Ocena dokaza je slozena misaona I logicka operacija u kojoj sud uporedjuje dokazanje rezultate za dokaznom temom I na osnovu uporedjenja cinjenicnog navoda sa predstavom koju je dobio izvodjenjem dokaza zakljucuje da li je dokaz uspeo ili nije- da li je jedna cinjenica dokazana ili nije.Ocena dokaza se vrsi posle izvodjenja dokaza.Ocena dokaza je aktivnost suda kojom on ocenjuje rezultat dokazivanja.Sud ispituje: prvo- pouzdanost dokaznog sredstva kao izvora informacije u dokazivanju(da li je isprava prepravljana); drugo- utvrdjuje vrednost informacije; trece- sud rekonstuise celinu dogadjanja I po SLOBODNOJ OCENI ocenjuje rezultate dokazivanja tako sto sam odlucuje koje ce cinjenice uzeti kao dokazane. Konacno, utvrdjuje koliki je stepen uverenja o istinitosti na njega ostavio odredjeni dokaz. I zatim sudija , ocenjuje da li je cinjenica dokazana ili nije.Ocena dokaza podleze ponovnom ispitivanju od strane viseg suda I njegovoj kontroli.

1. pojam: Obezbedjenje dokaza je utvrdjivanje cinjenica izvodjenjem dokaza pre pokrenutog postupka I u toku njega, ali pre no sto izvodjenje dokaza dodje na red, I to kad postoji OPRAVDANA bojazan da se neki dokaz nece moci izvesti ili da ce njegovo docnije izvodjenje biti otezano. Postupak za obezbedjenje dokaza je HITAN.2. pretpostavke za obezbedjenje dokaza:-da postoji predlog za obezbedjene dokaza,-da postoji bojazan da dokaz kasnije nece moci da bude izveden ili da ce njegovo kasnije izvodjenje biti znatno otezano,-da preti opasnost da dokazivanje odredjenih cinjenica nece biti mogucno ili ce biti otezano,-da je stranka osnovaano zatrazila da se sprovede postupak za obezbedjenje dokaza.3. odluku o predlogu sud donosi ne cekajuci izjasnjenje protivnika jer postoji opasnost od odlaganja.4.troskovi postupka za obezbedjenje dokaza prethodno snosi predlagac, a posto ulaze u parnicne troskove, mogu se konacno ostvariti kao deo parnicnih troskova prema pravilima o njihovom konacnom snosenju.

Ovim dokazima mogu se koristiti obe parnicne stranke u istoj ilikasnijoj parnici, kao I u nekoj kasnijoj parnici sa nekim drugimlicem.Tri situacije- kada se stranka u parnici poziva na dokaz koji je obezbedjen:1. sud moze da zakljuci da se ne radi o pravno relevantnoj cinjenici I u tom slucaju on donosi resenje kojim se odbija ponudjeni dokaz,2. ako stranka predlozi da se izvede dokaz koji je obezbedjen, asud zakljuci da dokazno sredstvo jos uvek postoji I da se dokaz moze izvesti bez teskoca, sud ponovo, I neposredno, izvodi taj dokaz.3. sud moze da zakljuci da se radi o pravno relevantnoj cinjenici I da su se raniji dokazi izgubili I da odluci da se iskoriste obezbedjeni dokazi. On naredjuje da se izvedu obezbedjeni dokazitako sto ce se na raspravi procitati zapisnik koji je sacinjen upostupku obezbedjenja. Ovaj dokaz parnicni sud slobodno ceni.