Ilija Petrovi}

CRNOGORSKA POHARA KU^A

Biblioteka

DOKUMENTA

Ilija Petrovi}CRNOGORSKA POHARA KU^A

Drugo pro{ireno izdawe

Izdava~Kwi`evna zadruga Srpskog narodnog vije}a Crne Gore

Za izdava~aDr Mom~ilo Vuksanovi}

UrednikMiodrag ]upi}

RecenzentiDr Stojan Berber, SomborBoris Petrovi}, Novi Sad

Lektor i korektorElena D. Kapustina

Kompjuterska obrada sloga i prelomNemawa Petrovi}

[tampaAP Print, Podgorica

Tira`500 primeraka

2010

Gde je {toStojan Berber, Kwaz Danilo Petrovi} - skica za patografiju - 9-19

CRNOGORSKA POHARA KU^A - 21-23Pristup - 21

KU^I - 25-45Prostirawe - 25; Granice - 25; Najpre Erdeqanovi} - 25; Potom Du -

~i} - 26; Ko su Ku~i - 27; Ku~i u Brdima - 34; Vojvoda Radowa - 36; Zavist,pa mr`wa - 42; Ku~ka nahija - 44

KU^I I TURCI - 46Jedni protiv drugih - 46

CRNA GORA - 47-54Otkud naziv Crna Gora - 47; Duhovno nije {to i svetovno - 51

KU^I I VLADIKA RADE - 55-80Predislovije - 55; Kwa`evske istine - 55; [ta je prethodilo na -

vod nom ujediwewu - 59; Napad na Podgoricu - 60; Ku~i i Crna Gora - 63;Proturski elementi Tomice Nik~evi}a - 66; Presuda Vuki}u Popovu- 68; Dr`avni~ki zlo~ini - 69; Bez politi~kog jedinstva - 70; Uz da -nak i pla}ena ubistva - 72; Mimo pesme i vladi~anstva - 74; Vladici nijedo pokajawa - 78

KWA@EVSKI BROD U KAMENICI - 81-95Kad oporuka nije svetiwa - 81; Testament vladike Petra II - 85;

Kwa`evski progoni - 88; Stevan Perovi} - 89; Ku}a \ura{kovi}a - 91;\ikni}i - 92; Obe}a im i {to ne iska{e - 92; Zemaqski zakonik - 93; Odakwazu - 95

PIPERSKA POBUNA - 96-103Zate~eni mir nije mu po voqi - 96; [ta javqaju dopisnici - 97; [ta

ka`u zvani~nici - 99; Poruke i tuma~ewa - 99; [ta je tamo stvarnobilo - 101

CRNA GORA PROTIV OMER-PA[E - 104-114Ratom protiv kwa`evstva - 104; Proklamacijom u odbranu - 104; i -

ji su Ku~i - 106; Napad i odbrana - 107; Kwaz i Bjelopavli}i - 111; Kwazopaw kava Ku~e - 112; Marko Miqanov o Omer-pa{inom pohodu - 113

BJELOPAVLI]KA BUNA - 115-144Opro{taji, vite{tvo - 115; Izve{taji s lica mesta - 115; Sveto -

vid - 115; Nezadovoqni Srbski Dnevnik - 116; Opet Svetovid - 117;Srbsk i Dnevnik ponovo - 117; Vuk Popovi} Ri{wanin - 120; Die Presse,iz Be~a - 122; Ne{to kasnije, emigranti - 124; Duka Londrovi} - 125;Simo Popovi} - 126; Marko Vuja~i} - 126; Radoman Jovanovi} - 128; Tomo

Oraovac - 129; Peko Vujovi} - 130; Kwaz be`i da se vra ti - 131; Va`niis to ri~ari druk~ije - 132; Pohod na Bjelopavli}e - 135; O ~emu kwaz ni -je pi sao - 136; U izgonu - 139; Pokajni~ki povratak - 140; Rehabili ta -cija - 142; Za vreme Krimskog rata - 143

POHARA KU^A - 145-266Separatizam ili danak - 145; Probna crnogorska pohara Ku~a - 147;

Jago{ Jovanovi} - 147; Kakva je to pohara bila 1855 - 150; Simonovi},Lon drovi} i drugi - 151; Danilo najavquje poharu - 153; Pohara na Pet -rovdan 1856 - 155; Kako se to i ina~e izve{tava - 156

Agramer Zeitung, Zagreb - 156-161 : Najbli`i crnogorskoj granici -156; Za{titni dogovor s Tur ci ma - 157; Proklamacija Ku~ima - 157;Ku~i bez turske pomo}i - 160; Trojanski magarci - 161

Osservatore Triestino, Trije{}e - 162-164 : S pozivom na zagreba~kenovine - 162

Ostdeutsche Post, Be~ - 164-165 : Studiozniji pristup - 164Die Humorist, Be~ - 165 : Kriza samo prigu{ena - 165Die Presse, Be~ - 165 : Mo`e li kultura sa zapada - 165Svetovid, Be~ - 166-172 : Prevodi i komentari - 166; Da li se Petar I

ugovarao s Ku~ima - 1167; Jo{ o pohari - 169; Ne~ove~ni obra~un - 170;Neposredno po pohari - 171

[umadinka, Beograd - 172-173 : Ku~i kao Ku~ani - 172; Preuzimaali ne veruje - 173

Srbski Dnevnik, Novi Sad - 174-186 : I on prema Agrameru - 174; SaDanilom nema {ale - 175; Prijateqi i neprijateqi - 176; Srpska Spar -ta - 178; Danilo bi da {iri granice - 180; Istina sa zadr{kom -181;Crnogorci ponovo umiruju Ku~e - 183; Zadovoqni i nezadovoqni - 184;Kwaz je pravac samo Ku~i krivac - 185

Sankpeterburgskie vedomosti, Sankt Peterburg -186-188 : Vesti izinostranstva, Turska - 186

Diplomatski spisi - 189-196 : Iz be~kog arhiva - 189 Journale de Toulouse, Tuluz - 200 : Uzgredno o pohodu - 200Svedo~anstvo Marka Miqanova - 201-224 : Marko Miqanov i poha -

ra - 201; Bilo je, dakle, ovako - 204; Kriju}i u Ku~e - 205; U i{~ekivawubratstva i jedinstva - 207; Tragovi Mirko ve pobede - 209; Pohod go r -we vojske - 211; Jedni brane a drugi sijeku - 213; Bezbo{tine i zla sva -kojaka - 215; Odu{evqeno u zlo~in - 216; Sra mo ta i grehota crnogorska -218; Posle pohare - 219; Ku~i bez odbrane cr nogorske - 221; Sramotapade na Ku~e - 222

Crnogorski emigranti - 224-225 : Iz daqine, ali istinu - 224Jovan Erdeqanovi} - 225-226 : Pri~a iz kwa`evske senke - 225Vladan \or|evi} - 226-227 : Sasvim zbuwene pohare - 226Tomo Oraovac - 227 : Sa skup{tinske govornice - 227Du{an Vuksan - 227-230 : O pohari premalo pisao - 227Jago{ Jovanovi} - 231-235 : Kwaz od sporazuma - 231; Pravdawe

Danilovih podviga - 233Tomica Nik~evi} - 235-238; Kwa`eva spletka, ili podvala - 235;

Dru ga pohara - 236Marko Vuja~i} - 238 : Dr`avotvorno u zlo~in - 238Duka Londrovi} - 238-241 : Humana pohara - 238

6 Ilija Petrovi}

Peko Vujovi} - 241-244 : Pobuna u Ku~ima - 241Radoman Jovanovi} - 244-245 : Pohara kao neophodna potreba - 244Branko Pavi}evi} - 245-250 : Opravdati kwaza - 245; @rtve - 248Bo`idar Mili}-Krivodoqanin - 250-253 : Struje u Ku~ima - 250;

Jedan izve{taj o gubicima - 252Miqan Milo{ev Jokanovi} - 253-254 : O pohari, stidqivo - 253@ivko M. Andrija{evi} - 254-265 : Pri~e s me|umre`ja 254; Stav -

qe no u kwige - 260Budo Simonovi} - 265 : Izdajnici i istori~ari - 265

PRIMIRJE, RAZGRANI^EWE - 267-287^iji }e Ku~i biti - 267; Evropske su sile za primirje - 269; Prido -

biti Ku~e - 272; Nemiri i u Vasojevi}ima - 273; Ku~ka afera i daqetiwa - 275; Kako se teritorijalno pro{iriti - 276; Me|unarodna konfe -rencija o razgrani~ewu - 278; Razgrani~ewe - 281; Posle razgrani~ewa -284; Teritorijalni razvoj Crne Gore - 286

POGIBIJA DANILOVA - 288-314Kon~ina - 288; Todor Kadi} - 288; Ne pada iver daleko od klade -

290; Savremenici o Danilovu liku i delu - 292; O Danilu, tuma~i. Pa vi -}evi} - 295; Pejovi} - 296; J. Jovanovi} - 297; Vuksan - 297; Londrovi} - 298;Simono vi} - 298; Opet Pavi}evi} - 300; Da{i} - 302; Mitropolit Amfi -lohije - 302; [ukovi} - 230; Bo`o Vukovi} - 305; Napomene na kraju - 306

Boris Petrovi}, Prva krv - 315-320Izvori i literatura - 321-324Imenoslov - 325-334Bele{ka o sastavqa~u - 335-338

CRNOGORSKA POHARA KU^A 7

Dva pohoda na Ku~e predstavqaju najmra~nijestranice u istoriji kratkovjeke vladavine kwazaDanila (1852-1860).

Nemilosrdnost genocidnog karak te ra koju je,po kwa`evom nare|ewu, naro~ito u drugom po ho du1856. godine, ispoqio wegov brat, vojvoda MirkoPetrovi}, te{ko da ima premca i u svoj crnogor -skoj istoriji.

Budo Simonovi}

Dr Stojan Berber, SomborKwaz Danilo Petrovi} - skica za patografiju Kwaz Danilo Stankov Petrovi} (1826-1860), zbog zelenih

o~iju i niskog rasta nazvan Zeko Ma li, koji je vladao Crnom Go -rom ni nepunu deceniju (1851-1860), ostao je do danas zagonetna iko n tra diktorna li~nost. O wemu su brojni autori ostavili ra z -no li ke zapise i saop{tewa, a ova skica za psi holo{ki portretDanilov (za wegovu medicinsku biografiju) ponajvi{e se osla -wa na pi sa we istori~ara Ilije Pet ro vi}a, rodom iz Ku~a.

Prvi svetovni vladar u dotad teokratskoj srpskoj dr`aviciCrnoj Gori napunio je tek 25 godina kada je priznat za kwaza. Toje postao ne po kakvoj svojoj velikoj zasluzi, vojni~koj ili diplo -matskoj, nego po testamentu svoga strica Rada Tomova, vladikePetra II Petrovi}a Wego{a. Danilu je u nasle|e ostavqeno vla -di~anstvo, jer je prvoizabranik Pavle, sin Pera Tomova, ro|e no gbrata vladi~inog, u me|uvremenu umro. Posledwu voqu vla di ~i -nu, propra}enu napomenom da mladog i neukog Danila u vla dar -ske poslove uvede iskusni Wego{ev brat Pero Tomov, ve}ina Cr -nogo ra ca prihvatila je kao svetiwu. Sa Danilovom odlukom da se proglasi za kwaza (vladi~anstva se svojevoqno odrekao) sagla si -la se mnozina crnogorskih uglednika, ne mare}i za sna`nu opo -ziciju koja je postojala i u samoj ku}i Petrovi}a; protiv je bio~ak i vladi~in brat Pero Tomov, predsednik Senata, odnosno cr -nogorske vlade. Danilo je mo}nu opoziciju savladao uz pomo} ne -kolicine uglednih crnogorskih prvaka, pre svega vojvode Mirka, svoga starijeg brata, tada ve} priznatog junaka, i vojvode NoviceCe ro vi}a, koji je u~estvovao u smaknu}u turskog silnika Smail --ag e engi}a. Ipak, ono {to je najva`nije, Danilo je imao saglas -nost ruskog cara Nikolaja Prvog; wegova carska gramata, uru~e -na Dani lu li~no, davala je mladome kwazu neophodnu sigurnost uvla dawu Crnom Gorom. Uistinu, pravoslavna Crna Gora, jo{uvek pl e me n ski organizovana, sa slabom centralnom vla{}u (ipo red napora prethodnih vladara da je usklade s modernim evrop -skim dr`a vama), bez Rusije se ni do tada nije mogla odr`avati iz -van vlasti turskog sultana.

Odluku da se ne zavladi~i, i time prekine naslednu teokra t -sku vladavinu, Danilo nije doneo slu~ajno. Bi}e da se nije radilo samo o obi~nom ugledawu na moderne evropske dr`ave koje su sve -tovnu vlast odvojile od crkvene, ve} je u pitawu bila i wegovaplotska narav: Danilo nije podnosio mantiju i zahtevni `ivot u

celibatu, {to zna~i da mu nije bilo ni do odricawa od svako dnev -nih qud skih radosti ko jima je bio vi{e nego sklon.

Pismen, ali ne{kolovan i neobrazovan (Wego{ ga je, nakrat -ko pred svoju smrt, poslao da se {koluje u Petrogradu), pod sna`- nim uticajem {est godina sta ri jeg brata Mirka, veoma od lu~an usvojim naumima, osobi to sklon vlastodr`a~koj poziciji u koju jedospeo, ali i zavidno zagledan u svoje wegu{ke prethod ni ke kojisu decenijama vladali nevelikom Crnom Gorom (teri to ri jom oko Cetiwa i delom Brda prema Mora~i), Zeko Mali je odmah u po ~e t -ku pokazao da je spre man da se iska`e kao mo}an i opak vladalac.On se, prema sve do ~ewu ostarelog Vuka Karaxi }a, stare{inamacrnogorskim obra tio vrlo jasnom porukom:

Vidite koli{ni sam mali, ali ako me ne uzaslu{ate, bi}uvam ve}i od Lov}ena: ako mi ne date dobrom da se proslavim, ja }ugledati da se proslavim zlom.

Ako su poruke Danilove ta~no zapisane, a nema razloga da seu wih sumwa, one su toliko nerazumne i opasne, da je opravdanozapitati se da li ih mo`e izgovoriti mentalno zdrava osoba. Akosu izgovorene kao pretwa, a jesu, wu mo`e izgovoriti samo li~- nost koja ne preza ni od najgoreg zastra{ivawa kako bi ostva ri -la svoje megalomanske namere, li~nost koja misli da ima toli kuvlast i mo} da mo`e da radi {to ho}e! Danilo je tim i takvimpretwama o~ito zastra{ivao ne samo svoje protivnike, nego i sa -radnike i prijateqe, ukoliko bi se drznuli da mu se na bilo kojina~in suprotstave (ako me ne uzaslu{ate); on je tra`io bezu -slo vnu poslu{nost, na na~in kojim su vladali najgori tira ni uistoriji. Istovremeno, te re~i kazuju da je Mali Zeko imao i ose -}aj ni`e vrednosti: nije se to ticalo samo telesne snage (vidite koli{ni sam mali) svojih prethodnika (vladika Rade bio je visokskoro dva metra!), ve} i duhovne (Petar I progla{en je 1834. go -dine za sveca, a Petar II stekao je pesni~ku slavu jo{ za ivota),pa je eqenu silinu pokazivao propiwu}i se snagom tu |ih mi{i -ca, a pre svega svojih oru`anih perjanika. Malome Zeku bilo jeto dovoqno da poku{a nadrasti svoje prethodnike, ili ba r da seizjedna~i sa wima, i odmah je jasno kazao {ta ~eka onog ko mu seusprotivi. To je rekao neposredno po dolasku na vlast, da bi tone{to kasnije i ozakonio, stavqaju}i sebe iznad svoga ZakonikaCrne Gore i Brda.

Ne mo`e se protivre~iti ~iwenici da je kwaz Danilo `ele oda svoju dr`avicu uredi po uzoru na dostignu}a tada{we evrop -ske civilizacije. On se, naravno, ugledao i na dela svojih pret -hodnika iz ku}e Petrovi}a, po{tovanih i mudrih Petra I i Pet -ra II, a podstrek su mu davali i doticaji s mo}nim evropskim

10 Ilija Petrovi}

dvorovima - ruskim, austrijskim, francuskim. U svemu tome netreba zanemariti ni mogu}i uticaj wegove supruge Darinke Kve -ki}, Tr{}anke, gra|anski obrazovane, sa znawem nekoliko jezi -ka, koja je prihvatila da iz velikog grada s evropskom tradicijom do|e da `ivi na kamenitom i siroma{nom Cetiwu, u kome su jo{uvek vladali obi~aji iz nekih biv{ih vremena. Svedo~i o tome iVuk Karaxi}, koji je, po trijumfalnom povratku Danilovom izcarske Rusije 1852. godine, prisustvovao kwa`evskom ru~ku uWegu{ima:

Kad gosti u|u u jednu veliku sobu bez pe}i, odmah ih po~asti hladnom vodom, kafom i rakijom. Kad obed bude gotov, namesti sepored zida jedna duga~ka trpeza od dasaka i po woj trpe`wak (ovaje trpeza gotovo u pola ni`a od ovda{wih stolova ili astala); ipored we s obadve strane metnu se klupe za se|ewe. Meni je biloodre|eno mesto blizu kwaza, koji je seo u gorwe ~elo, ali se menizbog svoje noge u~ini te{ko onde sesti, nego sedem gotovo na dnosofre uza zid. Prvo se jelo donese u ~orbi od mesa ov~ijega po -gust skuvan pirina~. Pred kwazom bili su sudovi dosta gospod -ski ili varo{ki, bilo je i tawira i no`eva i viqu{aka, a gdesam ja sedio, samo su meni doneli no` i viqu{ke; i ovaj se pi -rina~ donese u velikome drvenom ~anku, koji se onamo zove vagan, i svi smo ga amo od kwaza daqe jeli velikim drvenim ka{ikama,kakove su i u Srbiji po selima. Posle pirin~a donese se kuvanoov~ije meso u velikim komadima (gotovo u ~etvrtima), koje je je -dan od gostiju posle sekao na mawe; iza ovoga mesa donese se jag -we}e meso pe~eno, isto onako u velikim komadima, koje je opet je -dan od gostiju sekao u kakav sud pred sobom, a oni, koji su sediliiza mene na kraju, nemaju}i suda nikakvoga, jedan od wih uzgrnetrpe`wak pa ise~e meso na trpezi; iza ovoga pe~ewa donese se{unka, koja se onamo zove pr{ut, a posle we sir. Gde je kwaz se -dio, bilo je i ~a{a podosta, ali mi ovamo daqe pili smo vino stak -letom od oke redom nazdravqaju}i jedan drugome, kao na primer{to se u Srbiji kad{to pije ~uturom.

Da je kwaz Danilo eleo da Crnu Goru i Brda i zakonima u~i -ni modernom evropskom zemqom, Vuk Karaxi} svedo~i slede}imzapisom:

Kad bi se kwazu dosadilo u bilijardi govoriti i govor slu -{ati, on bi izi{ao napoqe da se pro{eta, ali je gomila za wim ioko wega i{la jednako. Po{to bi se po poqu pro{etao, seo bipr ed kakvom ku}om na klupu od kamena, a glavari oko wega, a go -mi la ispred wega i oko wega, gdekoji bi prosti Crnogorci pose -dali po zemqi, a koji su malo daqe, oni bi stajali da ga mogu boqe ~uti i videti, a on bi po~eo razgovor kao i u bilijardi. Koje u bi -

CRNOGORSKA POHARA KU^A 11

lijardi koje u poqu, kwaz je govorio narodu ovo: Ne}emo se vi{e ubijati po kantunima (t.j. po buxacima), ve} ko se osudi na smrt ipogubi, svi Crnogorci vaqa da znadu {ta je skrivio i za {to jepogubqen. Tajne se tu`be vi{e ne}e primati, nego koji {to ka`e na koga, on vaqa onde da ~eka dok se dozove onaj, na kojega on go -vori, da se suo~e. Koji u su|ewu, bio senator ili kapetan ili per -janik, uzme i od koga jednu paru mita, odmah }u ga isterati izslu` be, i nek se ne nada da }e igda vi{e u wu biti primqen. Isto}e tako iz slu`be biti isteran i perjanik, koji bi od qudi, zakoje se {aqe da im {to presudi ili izvidi, uzeo {to vi{e odonoga {to mu je odre|eno, kao {to je jednom pre Ivo Radowi} jo{ s jednim drugom od toga i od toga uzeo nekoliko koza, koje su petputa vi{e od onoga {to je pripadalo. (Kad on ovo izgovori, IvoRadowi}, koji je iza wega podaleko sedio na jednoj klupi, ustanei skinuv{i kapu rekne: Istina je to bila, gospodaru, ali da jeonda ko kazao tako kao {to ti sada govori{, mi onda ne bi smeliu~initi, nego je onda svaki gledao kako }e svoju ku}u boqe napu -ni ti, pa kako su ostali radili, onako sam i ja.) Svakome Crno -gorcu, najsiroma{nijemu kao i najbogatijemu glavaru, da se sudijednako po pravdi, jer su svi Crnogorci jednaki. U ovome da se negleda ni na samu rodbinu moju: ja na Wegu{ima imam ro|enogabrata i sestru i drugu mnogu rodbinu i prijateqe, pa da ~ujem daje kapetan wegu{ki ikome od wih makar najmawe {to presudiodruk~ije nego {to je pravo, odmah bih ga isterao iz slu`be.

Tako je govorio Danilo, da bi 1855. godine doneo i ZakonikDanila Prvog kwaza i gospodara slobodne Crne Gore i Brdah. U95 ~lanova ovog Zakonika ustanovio je red po kom }e se po sad i zavazda unaprijed suditi Crnogorcu i Br|aninu malom i veliko m,bogatom i siromahu, jednako po razlogu da svaki svoju pravicuimati mo`e. U `eqi da se svako samovoqno su|ewe uki ne, dase narodu postojna pravica utvrdi, Danilo prekida do danas sva -ko samovoqno su|ewe, a mjesto toga samovoqnoga po stavqa zako -ni to i pravedno. Ne ustru~avaju}i se da sebe ipak posebno istak -ne i za{titi, on u tre}i ~lan zapisuje: Kwaz kako danas tako iubudu}e za vazda kao Gospodar na{e zemqe ostaje ne prikosno ve -no lice, kao svetiwa svakom Crnogorcu i Br|aninu, i kao tako -vo ga du`an je svaki Crnogorac i Br|anin po~itovati i o wemu ni -{ta zloga ne govoriti, niti koga protiv wega i za{to nagovar ati.No, za svaki slu~aj, u strahu da to svako ba{ i ne}e po~itovati,u ~etvrti ~lan uneseno je drakonsko upozorewe: Koji bi se C r -nogorac i Br|anin usudio li~nost ili dostoin stvo kwaza vri je -|ati, bi}e isto onako kastigat kako i oni, koji samovoqno ~o ekaubije. Otud se i moglo desiti da mu wegova di v qa narav i ozako -

12 Ilija Petrovi}

weno wegovo samovlasno i samo`ivo pona{awe omogu}e da vlada diktatorski i da fizi~ki uklawa sve svoje protivnike.

Zakonik, ina~e, reguli{e odnos vlasti u brojnim spornimde{avawima: strogo presu|uje svakom narodnom izdajniku, ali ilopovu; osveta je mogu}a samo prema pravom ubojici a ne premawegovim ro|acima ili deci; jataci izdajnika i ubica osu|uju sekao da su i sami takvi; sinovi su du`ni da izdr`avaju roditeqe i ne mogu da se dele od roditeqa bez roditeqske saglasnosti; raz -vod mu`a i `ene mogu} je samo po pravilima crkve; mu` ima pra -vo da enu i bludnika ubije ako ih u bludnosti uhvati; zabraweno je za mrtvima se}i per~ine ili obraze grepsti; uvodi se porez zaop{te dr`avne interese, a odre|uje i da su svi gra|ani ravno -pr avni: I ako u ovoj zemqi nema nikakve druge narodnosti do je -dine srbske i nikakve druge vjere do jedine pravoslavne isto~ne,to opet svaki inoplemenik i inovjerac mo`e slobodno `iviti ionu slobodu i onu na{u doma}u pravicu u`ivati kako i svaki Cr -nogorac i Br|anin {to u`iva.

Kada se pa`qivo analizuju Danilova li~nost (re~i, postupci i dela) i vre me u kojem je `iveo, i uzmu u obzir uslovi u kojima jewegov narod opstojavao na granici mo}nog turskog carstva (kome su neka plemena, nesigurna koju vlast da priznaju, bila prinu|e -na da povre meno pla}aju i danak), kada se krv prolivala olako apqa~ka, otima~ina i se~ewe turskih glava i wihovo nabijawe nakolac bili svakodnevna pojava (i sam je Wego{ to dozvoqavao uzsvo ju Biqardu!), kada su pojedinci me|usob no ratovali zbog osve -te ili juna~e}i se eda bi se u{lo u juna~ku guslarsku pesmu (ko upe smu nije u{ao, taj nije junak!), kada su bez preke potrebe i zava -|ena plemena potezala pu{ke, kubure i jata gane, mo`e se zapazi -ti da je kwaz Danilo pokazivao dva lica, upad qivo razli~ita, atako ~esto vi|ena kod prosve}enih vladara i drugih naroda, i Ru -sa, i Francuza, i Nemaca, i Engleza, i drugde. U wemu je, s jednestrane, tiwala `eqa da se civilizacijska svest naroda uzdignena vi{i stepen, da se osna`i narodno i srpsko nacionalno zajed -ni{tvo, da se dr`ava postavi organizaciono na ~vrste temeqe,~e mu su, ne osobito uspe{no, stremili i wegovi prethodnici izku}e Petrovi}a, a s druge strane nije prezao da ugodi sebi kao vla -daru s neograni~enom vla{}u i da prema pro ti v nicima postupabez milosti; ve} iste godine kada se progla si o kwazom, 1852, ne -milosno je, vojnom silom, kaznio Pipere, ko ji su odbijali da pla -}aju porez, pa je ku}e piperskih buntovnika popalio, neke bunto v -ni~ke predvodnike mu{ketao (streqao), a druge prisilio da sespa savaju bekstvom preko turske granice i potra`e uto~i{tekod tu r skog pa{e u Skadru.

CRNOGORSKA POHARA KU^A 13

Danilova bahatost po~iwala je re~ima, a zavr{avala se dra -konskim kaznama. I u pismima nije birao re~i, osim kada bi ihslao diplomatskim predstavnicima velikih sila, koja bi ver o -vat no sro~io obrazovani Milorad Medakovi}, Srbin iz Kraji -ne, sekretar Wego{ev i potom Danilov. Jezik Danilov, izazovani potcewiva~ki prema protivnicima, osobito spram brdskih ple -mena koja su se lomila da li da priznaju wegovu vlast i wegovenaredbe, u{ao je i u pesmu i pri~u. Kod Matije Be}kovi}a, u pe -smi Kadi}i i Petrovi}i, Danilo poru~uje nezadovoqnim Br -|a nima: I nemojte da blejite,/ Jer ako vam tamo do|em,/ Ne}u os -taviti ni kamen na kamenu. A zapravo je ba{ tako pisao Bjelo -pavli}ima koji behu, ne bez razloga, i zbog kwa`eve samovoqe ineprimerenog pona{awa u troji~inskom slavqu pod Ostrogom,spremni na bunu u leto 1854. godine:

^uo sam nekakve zborove, {to se zbori tamo u vas, od kakosam ja u Ostrog bio, ali opet razmi{qam, da nije ni{ta istina od toga, {to sam ~uo, jer kad bi sve to istina bila od vas {to sam~uo, zaista neka bude uvjereno malo i veliko, da bi za vas goribio, nego li {to je bio Omer-pa{a pro{le godine. No nare|ujemvama gospodi kapetanima, da vi prvi umuknete i da dr`ite va{jezik za zubi, ina~e biste se mogli brzo kajati; i ne uzbuwujte mo -ju pravu raju. - I ova moja zapovijed da bude progla{ena na Pren -tinoj Glavici. - A ~uo sam da i Piperi ne{to bleje, i s vama sedru`e, Brankovi}i i li`isahani.

Pa je potom bahato stigao u Bjelopavli}e sa {est hiqada voj -nika, da bi, pred prepla{enim narodom, sa zemqom sravnio ku }eglavnih vo|a, iz bratstva Bo{kovi}a, koji su sa ~itavim fa mi li -jama, da bi spasili glave, prebegli u Tursku, kod skadarskog pa{e,ne prihvataju}i da se mire s postupcima Danilovim. Posebno su mu pamtili nevaqalstvo {to je sa svojim perjanicima po~iniokod manastira Ostroga, kad su se silni~ki poneli prema Br|an -kama iz plemena Bjelopavli}a, silom ih nagone}i na nedoli~neigre, a neke i odvode}i u zasebne prostorije radi obqube.

Neobuzdani kwaz, sklon jarostima, prilikom upada u Bjelo -pavli}e svojom je rukom zapalio ku}u svoga zeta, sestrinog mu`a,uglednog popa Rista Bo{kovi}a, pa je ~ak i wegovo dvoje malo -letne dece dogra bio da baci u vatru jer {tenad treba poklati da od wih ne ostane ku~adi; usprotivila se tome ne samo sestra Ja -na, nego i piper ski serdar Jole Pileti}, ali to je bio samo zastoj u zlonaumu, jer su naredne no}i deca otrovana belim hlebom kojije samo Danilo koristio.

Svoju surovost pokazao je Danilo i 1855. i 1856. godine, pri -likom udara na Ku~e koji su odbili da pla}aju porez cetiwskom

14 Ilija Petrovi}

Gospodaru (nijesmo ga dobrovoqno nikad davali ni Turcima, paza{to da ga dajemo Crnogorcima), a on pohode pravdao navodnim pqa~kama koje Ku~i ~ine susedima i neprihvatawem Gospoda re -vih nare|ewa. Vojsku je oba puta predvodio kwa`ev brat vojvodaMirko, koji nije bio ni{ta mawe drakonski raspolo`en. Prviput, posle kratke pohare, vojsku je povratio na intervenciju ve -li kih sila, a na drugom pohodu, s vojskom koja je brojala oko 6.000vojnika, nemilosno je po harao Ku~e, narediv{i da se na licu me -sta streqa dvanaest seoskih glavara (unapred progla{enih kri -vim za ot por poreskim davawima, isto onako kao {to su to u slu -~a ju kakve krupnije neposlu{nosti ~inili Turci), da se sve uni -{ti i spa li, da se niko ne {te di, pa ni `ene ni deca u kolevci.

Posle kratko traj nog ku~kog otpora postupilo se po nare -|e wu, a bilo bi jo{ i gore da Danilovu (i Mirkovu) zlo~ina~kuna redbu ni su pre~u li vojvoda Novica Cerovi} i neki drugi ju -na~niji glavari, pa i po jedini razlo`niji crnogorski vojnici,oso bito piperski. Tada je, po ne kim zapisima, stradala 131 glava(243, pi{e Marko Miqa nov), tri `ene, desetoro dece i pet devo -ja ka, a popa qeno je 13 sela i opqa~ kano 800 ku}a!

Znao je Zeko Mali da se `estoko obra~una i s pojedina~nimprotivnicima, koji su mu osporavali pravo na neprikosnovenost re~i i dela, ili smatrali da ne mo`e da bude svetovni vladar kadmu je Wego{ testamentom ostavio vladi~anstvo, ili nisu pri -sta ja li na wegovu tursku bahatost. Takve je on mu{ketao, palioim ku}e ili progonio preko granice, zbog ~ega su wegovi verniper janici sejali strah gde god se pojave, poput opri~nika ruskogca ra Ivana Groznog.

Svoga brata od tetke i politi~kog protivnika Stevana Pe -r o vi}a Cucu, serdara i pesnika, poku{ao je da ukloni nasilno,ali je Stevan, sp a savaju}i glavu, usko~io preko granice u austrij -ski Dub rov ni k, a uz intervenciju austrijskog cara Frawe Josifai po po zivu Da ni lovom, opet se vratio u Crnu Goru, da bi nakonuka za nih po ~a sti bio 1853. godine natovaren na kowa i proteranza jedno s ocem An dri jom, ujakom Perom Tomovim (bratom Wego -{evim, kwa`evim veli kim oponentom, koji je slede}e godine iumro) i jo{ nekim is taknutim glavarima; na kraju ga je sustiglaDanilova produ ena ruka u Carigradu i usmrtila.

Progawao je Danilo i glasitu ku}u serdara Filipa \ura{k o -vi}a, koju je rasku}io jer se serdar zalagao da vladi~anstvo i da -qe ostane u Crnoj Gori kao vrhovna vlast, ba{ onako kako je iWego{evim testa mentom bilo predvi|eno.

Ostarelom bjelopavli}kom prvaku Stevanu \ikni}u prire -dio je ono {to su i stari Grci smatrali najve}om nesre}om - da

CRNOGORSKA POHARA KU^A 15

umre posle svojih sinova: iako su optu`be bile la`ne, naredio je da mu ubiju oba sina i da se na javnom mestu obese i ostave da visena dve nedeqe, u letwim danima, kao opomena ostalim nezadovo q -nicima, ne samo u Bjelopavli}ima.

Uglednom narodnom prvaku Suli Radovu, poznatom po mudro -sti, oduzeo je kapetanstvo samo zbog re~i da ne mo`e brod u ka -menicu, {to je zna~ilo da ne mo`e kwa`evstvo u Crnu Goru.

Tako je Danilo (sa bratom Mirkom) skidao sa vlasti dotada -{we prvake, a na wihova mesta postavqao svoje qude.

[ta je radio Bjelopavli}ima Todoru Kadi}u i Puni{i Pa vi -}evi}u, posebna je pri~a, nedovoqno razja{wena, koja je zapravodeo de{avawa u manastiru Ostrogu 1854. godine. Tada je Zeko Ma -li primorao najlep{u enu, mladu Danicu Pavi}evi}, ro|enu Ka -di}, zvanu Vilajeta, da vreme provede s wim, a posle je naredio damu je dovedu i na Cetiwe. Istovremeno, Zeko je zatra`io od To d o -ra Kadi}a, wenog brata a svog ~oveka, da ubije zeta Puni{u, kwa -`evog politi~kog protivnika, i tako sestru u~ini udovicom, e dabi lak{e nastavio da u`iva u woj. Todor je izbegao da ispuni na -log, pa je, spasavaju}i se, zajedno sa zetom prebegao u Tursku. Akwaz, zasitiv{i se Danice, prepustio je svome perjaniku Ki}unu Martinovi}u, {uraku vojvode Mirka, da se, i pored `ivog mu`a,s wom ven~a, {to se do tada u Crnoj Gori nije de{avalo. Sve to do -{lo je glave Ki}unovom bratu, konzulu crnogorskom u Cari gra -du, kome je Todor smrtno presudio, a 1860. godine, u Kotoru, i sa -mom kwazu, u koga je isti taj Todor ispalio smrtonosne kur{ume.

Iako nema detaqnijih zapisa o svakodnevnom pona{awu Da -n i lovom, niti o wegovom li~nom ivotu pre i posle ustoli~ewaza kwaza, mo`e se iz portreta koji su ura|eni za `ivota, mi -{qewa koja su o wemu iznosili wegovi saradnici i protivnici,iz pisama i naredbi koje je slao, na osnovu Zakonika koji je pot -pisao, te istra`ivawa istori~ara, izvesti pribli`no ta~an psi -holo{ki portret ovog dr`avnika.

Kako je Zeko Mali izgledao strancu, neka posvedo~i i izve -{taj francuskog diplomate Ijasenta Ekara nakon posete Ceti -wu aprila 1855. godine:

Danilo je ~ovjek malog rasta, ~ije lice odaje inteligenciju. Voli civilizovan na~in opho|ewa, mnogo dr`i, naro~ito otka -ko se o`enio, do svoje kwa`evske titule i tra`i da se oslovqavasa Presvijetlo Viso~anstvo. Mislim da je veoma sujetan, vrloose tqiv na laskawa i naro~ito da `eli da se o wemu govori. Za -mjerali su mu da je bio prije enidbe razvratnik, rasipnik i gwe -van, ali mu se priznaje, isto tako, da je energi~an i da mnogo volireforme. Zahvaquju}i wemu, putevi su sigurni, nema nikakve kra -

16 Ilija Petrovi}

|e i austriske granice se po{tuju. Ovo je postigao primjenomtje lesne kazne. Ova kazna, koje se Crnogorci pla{e vi{e negosmrti, za koju ne mare, i uzimawe kwa`evske titule, stvorili sumu dosta neprijateqa, naro~ito me|u sve{tenstvom. Ono mu pra -vi stalno opoziciju, po{to je nekoliko puta poku{avalo da za -uzme vlast i da jednog od svojih postavi na ~elo nacije. Danila nevole, ali ga se pla{e.

Nizak rastom, kako svi svedo~e, ali ~vrste gra|e i okretan,on na portretima koji postoje, ima kratku i gustu kosu, visoko~elo, jasan pogled, istaknut nos, tanke usne i jamicu na bradi koju je brijao, a ostavqao je, kasnije, samo tanke br~i}e. Grudi su muprekrivene kolajnama i odlikovawima, kako bi i na taj na~in po -kazao svoj zna~aj, polo`aj i vlast, i ko ga podr`ava, jer je vidqivoda su ta odlikovawa uglavnom dobijena od careva, pre svega ru -skog. itav izgled mladog kwaza na tim portretima svedo~i o sa -mo svesti da je on, glavom, svemo}ni i nedodirqivi Gospodar Cr -ne Gore i Brda.

Da je bio `ivahan, inteligentan i odlu~an, ali i osvetoqu -bi v, svedo~e brojni zapisi. Da je bio druk~iji, tuwav i tupav, za -sigurno ga ni vladika Rade, dr`avnik, pesnik i filozof, ne biizabrao za svoga naslednika nakon {to je prvi izabranik, PavlePerov Petrovi}, mlad preminuo. Dr`ao se evropskih obi~aja,znao je italijanski jezik, slu`io se i ruskim, a kazuje se da je uzsuprugu Darinku u~io i francuski. U naponu adolescentne mu -{ke snage, samodopadqiv, sa vla{}u koju je posedovao, bez moral -nih ko~nica, lako je mogao biti razvratnik, rasipan i gwevan.I afera sa Danicom Kadi}evom, udatom Pavi}evi}, dok je biomomak, deo je takve neobuzdane i nei`ivqene li~nosti, neretkouo~ene kod pojedinaca kod kojih nizak rast biva podstrek da seizjedna~e sa li~nostima mo}ne i umne i fizi~ke snage. Ta aferaje samo kulminacija Danilovog neodgovornog pona{awa, koje jebilo ~esto u tada{wih gospodara u srpskom narodu (kneza Mi -lo{a, Hajduk-Veqka, Milenka Stojkovi}a i drugih), pa i kod po -je dinih vladara u civilizovanijim zemqama; naravno, takvi uzo -ri ne uma wuju odgovornost Danilovu.

Na osionost kwa`evu mogla je da zna~ajno uti~e i podr{kakoju mu je bezuslovno pru`ao brat Mirko, vojvoda crnogorski, uvi{e bojeva s Turcima hrabar ratnik, a u dr`avnoj upravi pred -sednik crnogorskog Senata. I sam vrlo prek, ~astoqubiv i silo -vit, prakti~no je bio savladar bratu Danilu, ~ije je naloge od -lu~no sprovodio vojnom silom. O svojim juna~kim podvizima ipodvizima drugih crnogorskih i br|anskih junaka vojvoda Mirko je sa~iwavao i epske pesme i uz gusle ih ve{to kazivao; u wima je

CRNOGORSKA POHARA KU^A 17

veli~ao Srpstvo i brata Danila kao srpskoga kwaza, a Crnogor -ce i Hercegovce kao zavetne Srbe; tvrdio je da je sve istina jer jebio svedok de{avawima, pa je 1864. godine, u ranoj fazi nominalne vl a davine svo ga sina Nikole (1841-1860-1921), tako|e kwi`evni -ka, {tampao pesmozbirku Ju na~ ki spomenik.

Pove}ani broj perjanika, profesionalnih gardista, sa ~eti -ri stotine, koliko ih je bilo u po~etku vladavine, na hiqadu prikraju, tako|e je podizalo Danilov ose}aj sigurnosti u vlast imo} kojima raspola`e.

Sigurnost mu je ipak ponajvi{e dolazila od za{titne rukemo}noga ruskog cara, ~ija se re~ po{tovala ne samo me|u Crno -gorcima, ve} i na evropskim dvoro vima i u turskom carstvu.

Uspe{no ustanovqewe kwa`evstva, primawe i podr{ka nakoje je nailazio ne samo u Petrogradu, nego i u Be~u i Parizu, istrah kojim je vladao u Crnoj Gori i Brdima, bespogovorna po -slu {nost pot~iwenih plemenskih glavara (mnogima od wih on jedarovao taj polo`aj), pozivawe na juna~ku pro{lost srpskogna roda koju treba i osvetiti i povratiti, uz wegovu ujedini teq -sku li~nost, davali su mu i ose}aj mesijanstva; obe}avao je podOstrogom da }e jednoga dana biti i car Balkana.

Ima svedo~anstava da je na politiku Danilovu uticala i we -gova supruga, obrazovana i ambiciozna, atraktivna a nelepa Da -rinka Kveki}. Ova Srpkiwa iz Trsta, austrijska dr`avqanka,mladica slobodnijeg pona{awa, zasigurno mu je mogla pomo}i ida se boqe sna|e u dru{tvenoj etikeciji s evropskim dvorovima.Wen uticaj nije dovoqno ispitan, ali je izvesno da je posle weno gdolaska na Cetiwe, Danilo po~eo da pravi otklon prema ruskojpolitici i da se pribli`ava Be~u i Parizu. To je naro~ito do -{lo do izra`aja posle poraza Rusije u Krimskom ratu, u kome sujoj protivnice bile Turska, Francuska, Velika Britanija i Sar -dinija, uz podr{ku Austrije. Kako je posle toga Rusiji odre~enopra vo da {titi pravoslavno stanovni{tvo u Otomanskom car -stvu, kwaz Danilo je u zna~ajnom delu crnogorskog javnog mwewa(ne{to preko sto hiqada stanovnika) izgubio dotada{wi ugled.Doprinelo je tome i privremeno ukidawe ruske materijalne po -mo}i, koja je predstavqala polovinu crnogorskog buxeta. Stawese popravilo posle izgla|enih odnosa sa Rusijom i sjajne pobedenad turskom vojskom kod Grahova 1858. godine, {to je naredne go -dine dovelo, uz pristanak i prisustvo velikih evropskih sila, do zvani~nog razgrani~ewa sa Turskom.

Siguran u sebe, mada je ve} pre`iveo neke poku{aje atenta -ta, svestan da mora odr`avati pri~u o li~noj hrabrosti (madaima i druk~ijih svedo~ewa!) i uveren da ga perjanici i austrijska

18 Ilija Petrovi}

policija dobro za{ti}uju, Danilo se i u Kotoru leta 1860. godi -ne, dok je pratio suprugu na bawawe, kretao slobodnije no {tona la`u takve prilike. To je omogu}ilo wegovom protivniku iprognaniku Todoru Kadi}u, pristiglom iz emigracije, da mu 12.avgusta uve~e neopa`eno pri|e i da ga dobro napuwenom kuburomsmrtno rani; kwaz je umro slede}eg jutra. Vi{e pojedinosti o to -me saznajemo iz ispovesti Kadi}eve u austrijskoj tamnici, iz go vo -rene pred sve{tenikom i nekolicinom oficira, uo~i izvr {e wasmrtne presude ve{awem, oktobra meseca:

Ja sam se ispovijedio najprije Bogu, pa sudijama, a sad }u va -ma: Sada pokojni crnogorski kwaz Danilo Petrovi} htio je da mi oduzme ivot, jer sam odbio da poslu{am wegove krvni~ke nared -be. To moje odbijawe po{tedjelo je `ivot mnogim nevinim qudi -ma. Primoran sam bio da ostavim otaxbinu, stare roditeqe, mla -du suprugu i dva nevina sina da bih sa~uvao glavu. Po naredbiKwa evoj pobijeno je pet ~lanova moje rodbine, konfiskovanamoja imovina i prisiqena moja sestra da se preuda iza jo{ `ivo -ga mu`a koji je bio prisiqen da bje`i zajedno. Moj boravak u Au s -triji vlasti nijesu trpjele, nijesam mogao dobiti paso{ za Rusi -ju da bih se kod Svetog sinoda potu`io na pretrpqenu sramotuzbog preudaje svoje sestre. S jedne strane gonio me kwaz, a s drugefrancuski konzul u Skadru. Obojica su tra`ili moju glavu. Prisvim tim gowewima, i pored nagovarawa drugih, nikad se ne bihodlu~io da ubijem Kwaza. Ali kad sam doznao da je Kwaz na mojuglavu postavio varvarsku ucjenu od 500 forinti, rije{ih se danaplatim svoj `ivot za cijenu mnogo vi{u, da ga ubijem gdje gabudem zatekao.

Tako je svoj kratak `ivot i nedugu vladavinu zavr{io Dani -lo Stankov Petrovi}, prvi kwaz Crne Gore i Brda, mladi} hra -bar i drzak, preke naravi a prosve}enih htewa. Nesumwivo, on jezna ~ajan dr`avnik u istoriji Crne Gore: uspe{no se nosio saspoq nim neprijateqima i izdejstvovao je prihvatawe svoje malezemqe kao druge srpske kwa`evine, kojoj je pro{irio granice,uveren da osloba|a i konsoliduje Srpstvo. Istovremeno, to je ili~nost puna ishitrenih i nerazumnih reagovawa, sve do sadi -sti~kih i paranoi~nih reakcija; tako to ~esto biva s osobama ko -je imaju veliku vlast i, nesi gurni u sebe, raspeti izme|u mo}i inemo}i, izme|u neznawa i prenapregnutih `eqa, razdirani neu -roti~nim mesijanstvom i neutoqivim plotskim bi}em, isti~u tu vlast vi{e no {to je to potrebno i tro{e je na nesre}u onih ko -jima vladaju.

Uo~i Mihoqa dne 2008.

CRNOGORSKA POHARA KU^A 19

CRNOGORSKA POHARA KU^APristup. Godinama je jedan priro|eni P odgori~anin, ma -

l o Piper a malo Ku~, Dr e kalovi}, poodavno ro|en na Kosoru, sa -stavqa~a ov e kw i ice tero ri sao pitawem za{to ve} jednom nepo~ne da pi{e o cr no go r skoj po ha ri Ku~a iz 1856. godine, nego seuporno bavi te mama iz raz ne srpske istorije po Vojvo dini Srp -skoj i {ire. Kao odgovor na to, uvek se moglo ~uti sastav qa ~e vopravdawe da u cetiw skom arhivu nema vrednih i istinitih do -ku me nata o tom stra{nom zlo~inu, da li zbog toga {to su uklo -we ni jo{ za `ivo ta kwaza Danila, da li mo`da i zbog toga {to suos lo bodioci i nova narodna vlast posle Dru gog svetskog ra tauni {ti li ogro m ne koli~ine arhivske gra|e izu zetno va`ne nesa mo za istoriju br d skih i crnogorskih plemena, ve} i za srpsku is to riju u celini. Ia ko je to ~iweno pod vidom da se uklawawem sta re hartije ra {~i{}ava sa mra~nom pro{lo {}u, revo lu -ci o nar ni zanos bi o je motivisan ideolo{kom e qom da se za t rusrp ska obele`ja cr nogorske povesnice; upravo tada ro|ena je ipo~ela da se od ga ja apokrifna (podmetnuta) crnogorska nacija,ali se ne mo`e sma trati bezna~aj nom ni neskrivena potreba da setemeq lep{oj i svetlijoj bu du } no sti gradi na kultu upravo samo -na met nutih vo|a i wihove bez bo ni~ke misli; na isti na~in kao{to se od polovi ne 19. veka, od kwa za Danila ka wegovom nasled ni -ku, gradio kult vla darske ku}e ce tiwskih Petrovi}a.

A kad su isto pitawe po~eli da postavqaju i jo{ neki sasta v -qa~evi znanci, da li po dogovoru ili svaki za sebe, vi{e nije bi louz mica wa; na ro~ito se tako ne{to ni je moglo desiti po{to su usrp skoj pe ri odici iz 19. veka, sa~uvanoj u Matici srpskoj, u No -vom Sa du, ot krivena dva dnevna lista ([umadinka iz Beo gra da i Sr b ski Dnevnik iz Novog Sada) s kra}im izve{tajima i ko me n ta -rima o crnogorskoj po hari Ku~a, na Petrovdan 1856. godine.

Iz tih se tekstova moglo saznati da je crnogorska pohara Ku -~a uzburkala evropsku javnost, te da su o woj pisali, vaqda, svi ko -ji su dr`ali do svog novin(ar)skog ugleda. Po{to pomenute no vi nenisu imale svoje dopisnike sa Cetiwa (sa crnogorske gra nice,kako je to stajalo u vrhu svih izve{taja), one su pre no sile ono {t oje pisano na drugim stranama, u zagreba~kim nema~kim novinamaAgra mer Ze it un g, tr{}anskom li stu Osservato re Tri estino i be~komgl asilu Ost Deutch Post; ~ini se da su se i ova dva po sled wa po {ta -pala onim {to je pisano u Zagrebu.

Kako su u srpskim vestima pomiwani francuski, engleski iaustrijski konzuli u Skadru i ruski u Dubrovniku, bilo je pri -rod no {to se sastavqa~ ove kwi`ice upustio u potragu za wiho -

vim izve{tajima svojim vladama. Blagodare}i svojim dobrona -mer nim vezama, on je jedino uspeo da do|e do nekih diplomatskihspisa iz Be~a, dok su oni drugi, iz raznih razloga, do kraja ostalinedo stupni.

Najzabavnije je bilo pitawe ruskog dr`avnog arhiva, posta v -qeno po sl e vi{emese~nih poku{aja da se dopre do wega, da li supreci potencijalnog istra`iva~a bili u ruskoj konzulskoj slu` -bi. Negativan odgovor na to diplomatsko pitawe, jer druk ~ijinije ni mogao biti, bio je dovoqan da se arhivska vrata ~ak i neod{krinu, zbog ~ega }e ova kwi`ica ostati bez svedo~ewa jed nogsavremenika koji je o crnogorskoj pohari Ku~a mo`da znao ne{t ovi{e od onoga {to je nudio cetiwski dvor.

Po prirodi stvari, najsigurniji i najiscrpniji izvor ovojkw i`ici bilo je svedo~ewe crnogorskog (ali ne ku~kog!) vojvode Mar ka Miqa no va Popovi}a, Ku~a, Drekalovi}a, u kwizi PlemeKu~i u narod noj pr i~i i pjesmi I (pisanoj pre 1893, a prvi put ob -javqenoj 1904. godine u Beogradu). To je sve do ~ewe preuzeto izkri ti~kog izdawa Crnogorske akademije nauka i um je t no sti iNo vinske or ga ni za cije Pobjeda, iz Podgorice, goto vo u celosti,najve}im delom u ne prekinutom nizu, a mesti mi ~no iz dvojeno, edabi se neki od za pisa sa strane mogli preko we ga po t vr |ivati iliosporavati.

Ipak, ono {to je kqu~no za ovaj pristup, jeste sastavqa~evaodluka da jezi~ke osobenosti svih preuzetih srpskih tekstova (i z[umadinke i Srbskog Dnevnika mestimi~no, iz ostalih gdegde, atekst Marka Mi qa nova mnogo ~e{}e) prilagodi dana{woj jezi~- koj praksi: na mnogo mesta, naro~ito umesto apostrofa, unesenasu nedostaju}a sl ova, a poje di ne re~i prevo|ene su onima ko -je se danas upotre b qavaju u obi ~ nom govoru.

Na vrlo ozbiqne stru~ne zamerke da tekst Marka Miqanova ni je uputno prevoditi, jer bilo kakav prevod ne bi vi{e izra`a -vao wegovu slikovitu misao, ovaj sastavqa~ odgovorio je zapa`a -wem da bi i autori pojedi nih tekstova objavqenih na bilo kom od stra nih jezika mogli prigo varati odstupawu od originala. Ili,zar nije nesumwiva istina da se i tekstovi starijih srpskih au -tora, `itija svetih, primera radi, prevode na savremeni srpskijezik, a vrlo se ~esto ~uju za htevi da se i kwige ne toliko starihsrp skih spisateqa prevedu, ili prepevaju, na jezik lako razum -qiv dana {wem srpskom ~itaocu.

Sve to imaju}i u vidu, ovaj sastavqa~ opredelio se da kwiguo pohari ne pi{e samo za ~itaoce iz Ku~a, ve} i za ~itaoce s osta -lih srpskih prostora; ponajvi{e za ove druge, jer im je tema po t -puno nepoznata, mada se ni dana{wi Ku~i ne mogu ba{ pohvaliti

22 Ilija Petrovi}

da ne{to o woj znaju. Nisu o pohari mnogo znali ni Ku~i iz pret -hodna dva -tri nara{taja, po{to se ~ak i u ku}ama najve{tijih inajpriz na tijih ku~kih pripoveda~a o woj ponajvi{e }utalo; iMa r ko Miqanov pi{e da se o pohari govoriti otvoreno ne smije,ali se prije ni ovoliko nije smjelo.

Da je prevod zaista potreban kazuje i ~iwenica da su Ku~ikoji su se posle Drugog svetskog rata preselili u Vojvodinu Srp -sku, uglavnom u Zmajevo, kod Novog Sada (odakle su tokom pret ho d -nih {ezdesetak godina uspeli da se rasele i u mesta koja su i wi ho -vim bli`im precima do tada bila potpuno nepoznata), u na j ve }em de lu zabora vi li na ijekavski govor, dok wihove sinove i unu ke,~esto i pra unuke, sa Crnom Go rom i Ku~ima vezuje samo porodi~- no predawe da su im preci do {li otud: govore ekavski, ku~ka im je leksika nepoznata, a srpsk i je zik Marka Miqanova zastareo i,kao takav, neupotrebqiv u govornom i pisanom op{tewu.

Zbog svega toga, i u uverewu da }e poneki primerak ove kwi -`ice biti ponegde, kod ponekoga, sa~uvan i za neke daleke potom -ke, wenom sastav qa ~u ~ini se da taj prevod ne}e biti na {tetuosnovne Markove na mere da od zaborava sa~uva pesme i pri~e oku~koj pro{losti, po narodnim dokazima, po kojima se mo`e do -znati prava istina, naro~ito ona o crnogorskoj pohari Ku~a i oqudskim `rtvama u woj.

r Onima koje pomiwe sam Marko: 243 posje~ene glave qudi idjece... skupqene na uqa nik popa Luke i pobodene na motke u og -radi oko uqanika, kako bi ih vojvoda Mirko mogao pregledati ividjeti koliko ih je;

r Onima koje pomiwu austrijski izvori: odred gorwe vojskeNovice Cero vi}a pobio je wih ~etrdeset , a bi}e da se wihoveglave nisu na {le na ogradi oko uqanika popa Luke;

r Onima koje pomiwe pismo iz Trije{}a: u Ko}ima je za kla -no 200 Turaka bez razlike starosti i ro da, me |u wi ma nekoli komladih `ena i dece.

^iwenica da je Marko Miqanov svoje podatke saop{tio jo{dok je bilo ivih svedoka o tom stra{nom zbitiju, te da ih niko, ~ak ni iz cetiwske dinastije, nije osporavao, potvr |uje da Markoni u ~emu nije preterao; zbog toga se `rtvama koje on priznajemogu pri brojiti i one koje nalazimo u drugim izvorima.

***Dopisujemo, na kraju, blagodarnost Srpskom narodnom vije}u

iz Podgorice i wegovom predsedniku dr Mom~ilu Vuksa no vi}u,Dre kalovi}u, Ku~u, {to su ovu kwi`icu uvr stili u Dokumentasvo je Kwi ev ne zadruge, i {to se sada odlu~uju da objave i ovodru go, pro{ireno izdawe.

CRNOGORSKA POHARA KU^A 23

24 Ilija Petrovi}

KU^IProstirawe. Ku~i, staro srpsko pleme, jedno su od ve}ih brd -

s kih plemena u sastavu dana{we Crne Gore. Plemenska oblastKu~a ~ini geografsku celinu, ome |e nu od okolnih plemena viso -kim planinama i dubokim re~nim do linama. Zemqi{te se od jugaka severu stepeni~asto pewe i pre la zi u visoravan, gde je plani -n a @ijevo sa mnogim ograncima. Ovaj ju`ni deo plemenske obla -sti je sedi{te plemena. Tu je zemqi{te sastavqeno od kre~wakai predstavqa jedan od najdivqa~nijih predela na{eg karsta. Use vernom delu je planina Kom. Oblast oko Koma je bogata vodom,{umama i dobrim pa{wacima. U woj nema stalnih naseqa, slu`ikao letwe pasi{te. Terase ju`nih Ku~a imaju primorsku klimu;tu ra|aju smokve, {ipci i vinova loza. Na visoravni oko @ijevai Koma klima je o{trija (55, 512-513).

Sredinom 19. veka Ku~i su br ojili oko 15.000 du{a, od ~ega ok o 2.750 sposobnih za vojni ~ ku slu`bu (32, 187-201).

Granice. Granice srpskog plemena Ku~a dajemo ovde u poje -di nostima, onako kako su to u~inili etnolog Jovan Erdeqanovi} (Pan~e vo, 1874 - Beograd, 1944) i etnograf Stefan Du~i} (Du~i -}i/Ku~i, 1874 - Podgorica, 1918). .

Najpre Erdeqanovi}. Na istoku se granica ku~ke oblastip o klapa uglavnom sa dr av nom granicom, samo na tri mesta pre -la zi weno zemqi{te ma lo vi{e i preko te granice: prvo na jugo -is toku, gde Arbanasi pre de la Zatrijep~a imaju svoje pa{wake ipre ko reke Cijevne, na strana m a wene doline; dru go, na istoku od Hotskih Korita imaju Ar ba nasi svoje katune na mestu Gr e~i; tre -}e lepa dolina Vu~ina Po to ka, Velipoqe, i daqe na severu od weprostrano pasi{te Poq a nice svojina su celog plemena Ku~a osimje d nog dela u Poqani ci, koji pripada od starine samo Lediwani -ma iz Fun dane...

Severo-isto~na i severna granica odvaja se od politi~ke kod[ka le Drekalove i silazi izme|u klimena~ke planine Mojana iku~kog Sumo ra k reci Peru}ici. Odatle se granica pewe k seve rui odvaja Ku~e od oblasti susednog plemena Vasojevi}a. Trepe t -li{ ostaje Ku~ima, Bat la n Vasojevi}ima, a zatim ide me|a pre -ko Borova Poda na prvi vrh pla nine Komova, na Bajvan, spu{tase u duboku presedlinu izme|u oba glav na grebena komovska, pre -seca vrh Ku~ki Kom i silazi lagano k planini Rogamu. Daqe obu -hvata granica katuni{ta Turjak i ]uru, preseca reku Opasanicui okre}e na jug...

Na zapadu prolazi me|a najpre zapadnom stranom Crne Pla -nine, zatim prelazi reku Veru{u i pewe se na visoki breg \ebe -zu. Po{to do dirne u severo-zapadnom pravcu planinu Planinicui si|e u dolinu re ke Brskuta, po~iwe granica odvajati Ku~e oddr ugog susednog plemena, Bratono`i}a. Reka Brskut do svogau{}a u Malu Rijeku i zatim sama Ma la Rijeka sa svojom dubokom,ka wonskom dolinom ~ine o{tru granicu izme|u ova dva plemena. A od u{}a Male Rijeke u Mora~u ~ini ova druga reka sve do blizu svoga sastava sa Zetom isto tako o{tru granicu prema plemenuPiperima.

Ju`na granica ome|ava najpre ku~ku svojinu u ravnici Do -qa nima i na reci Ribnici prelaze}i mestimice i dr`avnu gra -nicu (prema Dino {i), a zatim se nastavqa u dr`avnoj granici doZatrijp~a (21, 6-7).

Potom Du~i}. Tako Erdeqanovi} o ku~kim granicama, dokDu ~i} pre ciz nije opisuje unutra{we granice ku~ke oblasti:

Zbog toga {to je ju`ni i zapadni dio ku~ke oblasti ni`i israz me r no topliji, samo su u wemu stalna ku~ka sela. e{}e se mo -`e ~uti, da Ku~i taj svoj stalno naseqeni predio nazovu ime nomzimnica za raz li ku od katuna, na kojima qetuju. - Drugi dioku~ke oblasti (a to je ne {to vi{e od polovine), onaj na is toku ina sjeveru, ~ine same planine i pa {waci sa letwim sta ni{ti ma(katunima). Wega zovu Ku~i op{tim ime nom Ku~ka Pla nina.

Dio ku~ke oblasti u kome su stalna naseqa (zimnicu) di je -le Ku ~i na ~etiri predjela. Najdaqe na jugozapadu je Ku~ka @u -pa, koja je zai sta najju`niji ku~ki predio. Daqe je na sjeveru, dove likog stjenovitog otsjeka {to se di`e vi{e naseqa Ubala iUbaoca (imena su im: Ubli i Ubalac - IP), predio Podawe, a sje -verno od wega sve do najsjevernijeg ku~kog naseqa Brskuta, Povr -{je (ili Povr{e). Jugoisto~ni pak, kraj ku~ke zimnice zove seZatri je ba~ ili Ku~ka Krajina.

Glavnija stalna ku~ka naseqa po~ev{i s jugozapada pa daqena sje ver i na sjeveroistok dolaze ovim redom. Najdaqe su na ju -gozapadu Do qani, Novo Selo i Omerbo`ovi}i. - Na sjeve ro -zapadu od Doqana su: Zlatica, Krwan, Sjenice, Cvarin, Vidijewe,Kupusci, Bio~e (sa pose li com elom) i Mazanica (du` Mora~e). - Sjeveroisto~no od Fundane je najprije mali arbana{ki predioKo}i i zatim veliki arbana{ki pre dio Zatrijeba~ (arbana{ki:Trije{i) sa {est sela: Nikmara{i, Mu`e ~ ka, Stjepohi (srpski:[}epova), Bawkani (arbana{ki: Benkai), Deqani (arbana{ki:Delai) i Budza. - Sjeverno je od Zatrijep~a srpsko naseqe Ora -ho vo i zapadno od wega opet sve srpska ku~ka naseqa: Bezihovo

26 Ilija Petrovi}

(ili Bezijovo), Du~i}i, Lije{ta, Kosor, Ubli, Krivi Do, Ra}e si,Ubalac i Zagreda. - Daqe su pak ka sjeveru i sjeveroistoku Mom -~e, Kr`awa, Ptikaq, Brezojevice, Strav~e, Mila~i}i, i, najda -qe na sjeveru veliko naseqe Brskut.

Ku~ku Planinu dijeli narod u Ku~ima na tri dijela: DowePla nine su najdaqe na jugu i zaista obuhvataju najdowe, najni`e,ku~ke planine i pa {wake; po~ev{i od Hotskih Korita na jugo -is toku pa do visoravni Strav~e na sjeverozapadu; Sredwe Pla -ni ne, koje se prote`u od visoke pla nine @ijevo pa na sjever isjeveroistok do Komova (tu su osim @i jeva jo{ znatnije planinei visoravni: Mala i Veqa Ko{tica, Rikavac, Momowevo, Jeze -ra, [irokar i Magli~); i Gorwe Planine u kojima je glavnoKu~ki Kom, a u wegovu oblast spada i nekoliko mawih planinaod wega: Crna Planina, Kozeq, Kurlaj, Binxa i dr (20, 4-5).

Du~i}evim i Erdeqanovi}e vi m navodima ni danas se ne mo`e ni{ta bitno ni dodati ni oduzeti. Od wihovog vremena dr`avnagranica izme |u Crne Gore i Arbanije pretrpela je od zetske rav -nice do Mojana samo neke sitnije promene i to uglav nom na on ompro storu koji je naseqen iskqu~ivo arbana{kim sta novni {tvom.

Ko su Ku~i. Pri~a o Ku~ima i o poreklu Drekalovu, rodo na -~elniku brat stva Drekalovi}a u Ku~ima, izuzetno je va`na zasrp sku istoriju u celini, naro ~ito zbog toga {to se kroz wu mogu najlak{e sagledati brojne slabo sti zvani~ne tako zvane srpskeistoriografije. Za razlo`ne ~i ta o ce, ili slu{a oce, naga|awa o navodnoj neposrednoj vezi srp skog plemena Ku~a sa susednim Ar -banasima otvaraju mo`da naj lep{u mogu}nost da se krene u ras -pravu s istorijskim, geopo liti~kim, lingvisti~kim, logi~kim i mnogim drugim stavovima velikih nau~nih imena poniklih istasalih u nordijskoj (germanskoj, berlinsko-be~koj) {koli. Jer,samo ovla{an osvrt na Arbanase i wihovo mesto u isto riji, upu -}uje nas na istinu da su se Arbanasi naselili na Srpsku Zemqu,na wen deo ko ji se da nas zove Arbanija, tek 1043. godine, a da su Ku -~i na istoj toj Zemqi `iveli odvajkada.

Ili, kako to pi{e Jovan Dereti}, doga|aji koji su prouz -rokovali dolazak Arbanasa u Srbiju bio je rat izme|u Vizantijei Srbije u jesen 1042. godine. Romeji su sa velikom vojskom napa -li Srbiju i borbe su vo|ene na prede lu Novog Epira, odnosno da -na {we teritorije Albanije. U dve velike bit ke Srbi su stra{nopora zi li Romeje i to je prouzrokovalo nemire u Vizantiji. Jedanod pobuwe nika bio je vojskovo|a \or|e Mani jakis, koji je koman -dovao vizantijskom voj skom na Siciliji i u ju`noj Italiji. Po -{to su ga bez razloga sme nili, odlu~io se na pobunu i krenuo da

CRNOGORSKA POHARA KU^A 27

uzme vlast u Carigradu. Poveo je vizan tijsku vojsku koju je imaopod svojom komandom i jedan deo kav ka skih Arbanasa, odnosnoAl banaca kako su ih tada zvali, kao po mo }ne ~e te. S Arbanasimai{le su i wihove porodice, kako je to bio obi~aj u tom vremenu.Manijakis se sa svojom vojskom iskrcao u Dra~u po~etkom mar ta1043. godine. Na putu za Carigrad, on se kod Ostrova, blizu Doj -ra n skog jezera, sukobio s romej skom vojskom vernom Carigradu; u toj je borbi i poginuo, a wegova se vojska predala. Ove doga|ajeopisao je vi zan tijski istori~ar Miha i lo Ataliota (Michael Ata- li ota, Corpus, scrip to rum historiae Byzanti nae, Weber, Bonn 1844, Tome II, page 121), savremenik tih doga|awa.

Vizantinci su prihvatili Manijakisove vojnike koji su sepreda li, ali nisu hteli da prime Albance koji su bili stranci.Wih su potisli na teritoriju Srbije. Ovi nisu mogli da se vratenatrag na Siciliju, jer su la|e sa kojima su do{li bile zaple we -ne. Molili su Srbe da im do zvo le da se negde nasele, pa kako su on i tradicionalni sto~ari, gaji}e stoku i za sebe i za srpsku vlaste -lu. Knez Stefan Vojislav (koga romejski - vizantijski - izvorina zivaju Srbinom, Travuwaninom i Dukqaninom, 1036-1051 - IP)dozvolio im je da se nasele u Ra banu, jednom malom i slabo nase -qe nom mestu na podno`ju planine Jablanice. Ko li ko je bio br o -jan taj narod nije poznato, ali prema proceni nije ih bilo maweod pet hiqada ni vi{e od dvadeset hiqada. U Srbiju su stigla sa -mo ~etiri albanska plemena: Gege, Toske, Jape (Liape) i [amide. Gege su Gosk ili Gog kod jermenskih geografa. [a mi de suazij ski [umi k si. Ova dva posledwa plemena su bila ma la, mo`dasamo delovi plemena, pa su se utopili u prva dva plemena.

Po Rabanu mi smo ih nazvali Arbanasima, stranci ih zovuAl ban ci ma, a oni sami sebe nazivaju [}ipetarima, {to na wiho -vom jeziku zna ~i Br|ani. Turci su ih zvali Arnautima. To jearapski naziv koji zna ~i - oni koji se nisu vratili (iz Srbije na Siciliju - IP)... U trinaestom veku Arbanon se prosti rao iz me -|u reka Ma}e na severu i [kumbe na jugu, bez Dra~a i oko line.

Pored pitawa kome pri pada ilirsko i tra~ko na sle |e napro storu Helmskog ili Bal kanskog polu ostrva (koje nordijska{kola ni pod kojim uslovom ne `eli da dovede u vezu sa Srbi ma),takva istina o Arbanasima povla~i i pitawe kakva mo`e bitiwihova veza s Ku~ima.

Na pitawe ko su Ku~i, svoj odgovor dali su mnogi, a mi }emoovde navesti samo neke od wih:

r Marjan Bolica, Kotoranin, latinski pesnik i pisac, u opi -su Skadarskog sanxakata iz 1614. godi ne veli da su Ku~i kato li -ci i Arbanasi;

28 Ilija Petrovi}

r Krajem 19. veka, austrijski konzul Ipen u Skadru tako|e ihsm a t r a Ar banasima i katolicima;

r Pavlu Rovinskom nije te{ko da zbuni svoje ~itaoce:a. Ne-Drekalovi}i su najstarija bratstva u Ku~ima, ali su za -

to, vremenom, Drekalovi}i postali najja~e bratstvo i od star o -sedelaca, koji su se tome veoma suprotstavqali, preuzeli (ilipreoteli) vojvodska ovla{}ewa;

b. Iz stava da su Ne-Drakalovi}i nesumwivo najstarije ple -me u Ku~ima za ko jim su se, poslije pa da Srpskoga carstva, nase -lili Srbi iz dru gih krajeva i, kao i svud, po tisli starosjedioce,kako su kasnije i wih pritijesnili Drekalovi}i, moglo bi sezakqu~iti da je me|u tim novim dobegli ca ma poslije pada Srp -skog carstva bilo mnogo naroda iz Alba ni je, mada mu nije jasnoda li su se oni u Ku~ima asimi li rali sa lokalnim srpskim sta -novni{tvom. Razumqivo je {to mu to nije jasno, jer mu se ni je da -lo da mnogo naroda iz Albanije odmah pre pozna kao iz be g leSrbe... iz drugih krajeva... poslije pa da Srpskoga carstva, zbog ~e -ga nije siguran ni u svoje naga|awe da li bi se odnos sta rose de -la~kog i prido{log stanovni{tva, sr pskog i jednog i dru gog,mogao nazvati asimilacijom. U svom ka snijem domi{qawu, on }epriznati da je to uglavnom srpski `i vaq sa primjesama iz Al -banije, ali }e tome dodati, oslawaju}i se vaqda na bratstve ni~- ko predawe o \ur|u Kastriotu kao wihovom pretku, da su Dreka -lovi}i po sledwi do se qenici direktno iz Albanije, te da se topleme asi milovalo sa Srbima iz Ku~a;

v. I pored tolikih nedoumica, on nije mogao izbe}i zakqu~akda osnovu ovoga plemena (ku~kog - IP) ~ini srpski elemenat.

r Konstantin Jire~ek, [afarikov unuk (po majci), ne komen -tari{e Boli~ine i Ipe no ve sta vove, {to bi se moglo protu ma ~i -ti kao da se sa wima potpu no sla`e;

r Milo{ Milojevi}, tragaju}i za sta rim srpskim obele`ji -ma, na re |ao je i stotinak ~isto srp skih imena koja su u dana -{woj Rumu ni ji postojala mnogo pre dolaska Rimqana u Dakiju, ame|u wima i mesto Ku~i;

r Marko Miqanov ni je u nedo u mici: u Ku~ima ive Dreka lo -vi }i, direktni po t omci \ur|a Kas triota, i ostali, Staro ku -~i, od Mrwav ~e vi}a; Srbi i jedni i drugi, jer, da nije tako, kakobi se mogla tuma~iti wegova pitawa {ta se to desilo po sli jepro spine Mrwav~i}a i poslije Kastri otove razure i ko ja subrdska i crnogorska plemena u srodstvu, naro~ito posle kon sta -ta cije da su se i u Staru Sr biju razbje`ivali... te se neki tur ~i o,a neki latinio odnosno katoli~io;

CRNOGORSKA POHARA KU^A 29

r Quba Kova~evi}, istori~ar, glavni sekretar Srpske kra -qev ske akademije, u predgovoru za kwigu Marka Miq a nova o Ku -~i ma (1904), prihvata stav da bi to pleme moglo biti etni~kime{anog porekla, naro~ito najve}e wegovo bratstvo Drekalo vi -}i, dok bi stari Ku~i vrlo verovat no bili naslednici nekogarbana{kog bratstva ili sela koje se postupno {irilo na okol -na srpska i arbana{ka se la u dana{wim plemenskim granicama. Na drugom mestu ~itamo da on smatra neistinitim predawe po ko -me Ku~i poti~u delom od Kastrioti}a a delom od Mrwav~evi}a,po{to je uv e ren da ove tradicije pokazuju, da su dana {wi Ku ~ipo stali od starijeg, srpskog, i mla |eg, arbana{kog sta nov ni -{tva, koje se, ve }inom, doselilo, po {to su Ku~i potpali pod Tur -sku. I, da neko ne bi protiv re~io wegovoj tvrdwi o arbana {komporeklu ku~koga plemena, on se poziva i na sopstveno sa znawe(mo`da po zajmqeno od nekoga) da je na po~etku 17. veka me |u Ku ~i -ma bilo mno go vi{e A r banasa ne go tri veka ka snije. Uza sve to,Kova~evi} sma tra da je i sam na ziv ku~kog pleme na arban a {kogpo rekla, jer ku~ na arba na skom jeziku zna~i crven. Tu je teo ri -ju najpre, jo{ u 19. veku, obrazlo`io Nemac Gustav Majer, ali jewu nedavno argumentovao demantovao albanski lingvist IdrizAjeti, koji je ukazao na vrlo va`nu fonetsku ~iwenicu da na{ (srp -ski) ob lik Ku~ (sa afrikatom ~) nije mogao postati od albanskog pala talnog Kuq, jer u albanskom jeziku, pa i u albanskim govo ri -ma u dijaspori u Gr~koj i ju`noj Italiji, postoji apelativ kuc, uzna~ewu vrsta zemqanog suda sa dve ru~ke, a metafori~ki ozna -~a va i dolinu, udolinu. Ajeti, dakle, smatra da se mikroetnikKu~ mo e povezati s ovim albanskim geografskim terminom, pase, isto kao i Branislav \ur|ev, pita za{to se Ku~i nisu nazva -li Gora ni (jer se wihova stani{ta nalaze visoko, kao na oboduzemqa nog lonca - IP). Profesor Milivoj Pavlovi}, me|utimovu os novu smatra keltskom (srpskom, dakle, iako to ne ka`e,po{to su Kelti bili voj ni~ki red u srpskom narodu - IP) i po -vezuje je sa zna~ewem visoko, kamenito mesto.

r Jovan Erdeqanovi}, etnolog, rodom iz ju`nog Banata, tvr -di da Ku~i nisu posrbqeni Arbana si ve} me{avina novodo{lihSlovena-Srba i zate ~enog ilir sko -roma n skog stanovni{tva, teda su, kao i o s tali Srbi u Zeti sredweg ve ka, u plemenskoj or ga -niza ci ji `iveli od doseqewa do XV veka;

r Henrik Bari} (1888-1957), Dubrov~anin, istaknuti arba -no log me|u Srbima, tvrdi da je podru~je sjeverno od Crnog Dri -na (Drima - IP) do al b a n skog gorskog sklopa Prokle tija tvori -lo u sredwem vijeku va n re d no zanimqiv pojas etni~ke simbioze, u kojem se pastirski ar ba na ski i rumuwski elemenat stapao s po -

30 Ilija Petrovi}

qo djelskim slovenskim `i v qem. Stara rumuwska ple mena do -sta su brzo asimilirana. Am al gamizacioni proces izme |u Sr bai Arbanasa nasuprot tra je jo{ i danas. Najtipi~niji mu je slu ~ajonaj plemena Ku~i... koje je u 17. vijeku (1614. godine - IP) bilojo{te arbanasko a danas je srpsko.

Za Bari}a kao da je sve jasno: Sloveni su zemqoradni~ki i -vaq, dok se sto~ari proizvode iz rumunskih i arbana{kih re do -va! Rupe u wegovom znawu javqaju se tek kad zakqu~i da su stararumunska plemena dosta brzo asimilirana, a da amalgami zaci -oni proces izme|u Srba i Arbanasa jo{ uvek traje, {to je naj -vidqivije kod Ku~a, ~ije je pleme po~etkom 17. veka bilo jo{tearbanasko a danas je srpsko. Asimilaciju navodnih rumunskihplemena on je nekako i progutao, ali mu je bilo mnogo te`e da tou~ini s Ku~ima, za koje tvrdi da su bili Arbanasi. Jednostavnijebi mu bilo da je pastirski arba na ski i rumuwski elemenat pri -hvatio kao vla{ki, odnosno pastirski, te da je iz toga izvukao za -kqu~ak da su ti vlasi zapravo bili slovenski ivaq odnosno Srbi; posle toga ne bi trebalo ni obja{wavati kako se i za{to taj`ivaq brzo i neosetno asimilovao u srpske Ku~e. [to }e re }i:Ku~i su bili Sr bi i kad su se bavili zemqoradwom, i kad su bilipastiri, i kad su kao vla{ki ivaq opkoqavali i posrb qa valietni~ke Vla se (odnosno Arbanase).

r Branislav \ur|ev, istori~ar, ro|en u Sremskim Karlovci -ma, veli da pleme Ku~i, sli~no osta lim cr nogorskim i arbana -{kim plemenima... nastaje teri to rijalizaci jom katuna i stapa -wem katuna i sela u upe, {to bi, posredno, moralo zna~iti da jepredawe o zajedni ~ kom pretku starih Ku~a bez stvarnog osnova.On jo{ veli da je `upa organizacija izrazito slo ven skog po rek -la, a Sloveni su na Balkan do{li kao zemqoradnici, pa }e se upoku{aju da jo{ pone{to objasni, i sam odmah zapi tati ot kud dase Ku~i ne nazovu Gorani, kad su Srbi u toj obla sti imali Gorsku`upu kao svoju teritorijalnu organi zaci ju. Imali su Ku~i, ka eon, i Komsku upu, a malo je verovatno da su se pod Ko mom bavi -li samo zemqoradwom; ba vili su se, vaqda, i sto~ar stvom, ~im tvr -di da su se etni~ki Vl a si (odnos no Arba na si) po arbana{kimkatunima posrbqavali u oblasti gde su bi li op ko qeni vla -{kim (odnosno sto~arskim srpskim) i srp skim (od no s no zemqo -radni~kim) `ivqem;

r Vaso ^ubrilovi}, Hercegovac po ro|ewu, u uvodnom delusvog rada o postan ku ple mena Ku~a nare|ao je neke od neza obilaz -nih od govora na to pitawe. Uz napomenu da Ilire ne smatra srp -ski m ple me nom niti Ili roromane me{avinom srpsko-roman sko m,on na svoje pitawe da, ako Ku~i nisu sta ro srp sko pleme, onda ko

CRNOGORSKA POHARA KU^A 31

ga je osnovao, odgovara da to nisu izvorni stanovni ci na podru ~- ju koje danas naseqavaju, niti sp a daju u onaj slovenski svet do -se qen u ranom sredwem veku. Te{ko je pratiti ubri lo vi}evadomi{qawa o doseqenom slovenskom svetu i zaosta lom ilir -sko -romanskom stanovni{tvu, naro~ito zbog toga {to se, kakoka`e, po sa ~uvanoj toponoma stici, koja poti~e od starih Iliraili Ilir o romana, ne mo`e znati {ta je starije: da li ilirskoili ono {to su sobom doneli tamo doseqeni sred wovekovni vla -si i Arba na si; svi, dakle, samo ne Srbi, iako su, ka`e on, namno gobrojno sto ~a r sko stanovni{tvo srpsko nai{li Arbanasiu drugoj polo vi ni 14. i u 15 veku, kad su po~eli prodirati premaseveru i kad se Arbanasi u Ku~ima re tko spo miwu. Kad ka`eda su se me|u arbana {kim bratstvima koja se od druge polovine14. veka kre}u prema seve ru nalazili i Ku~i, to samo mo`e zna -~iti da su oni jedino i is kqu~ivo Arbanasi, na ro ~ito zbog toga {to se na vi {e mesta po dana{woj Arbaniji sr e }e toponim Ku~i,ali i zbog toga {to se prezime Ku~ javqa... po red jo{ nekih pre -zimena iz ve denih iz bratstveni~kih arbana {k ih naziva. Ka eba{ tako, ali se ne dose}a da se na mnogim stranama Srpske Zem -qe sre}u toponimi u ~ijoj se osnovi nalazi re~ ku~: Ku~aj (plani -na u Srbiji i selo kod Ogulina), Ku~evo, Ku~ajna (selo kod Ku ~e -va), Ku~evi{te (selo kod Skopqa), Ku~ica i Ku~ilat (sela kod[tipa), ^evoK~evo (kod Cetiwa), mo`da i Go~ (selo i plani -na kod Vrwa~ke Bawe), a Ko}i (u Malesiji) sasvim sigurno. Taj je toponim, videli smo, Milo{ Milo jevi} na{ao u dana{woj Ru mu -niji, a postoji i u Indiji, zapadno od oblasti Vindije, odnosno Sr -bije. I propu{taju}i, vaqda kao neva`no, da prepozna bar nekood prezimena s istom osnovom, ko jih je pun ceo slovenski pro -stor na kome Arbanasa nikada nije bi lo, on se, kao i svi ostalilingvisti, etnolozi i istori~ari, ne dose}a da srpski na rod unekim krajevima re~ju ku~ ozna~ava vuka; otud, za psa, kao maweopasnog od vuka, naziv ku~ak, s izve denicom ku~e.

^ubrilovi}eve okvirne stavove prema poreklu ku~koga ple -me na pri li~no je te{ko pratiti, naro~ito zbog toga {to nije umogu} no sti da raza zna koliko je u ra nom sredwem veku bilo do se -qe no g slo ve nskog sveta a koliko zaostalog ilirsko -ro manskogstano v ni {tva, {to ne mo`e odgovoriti na pitawe da li je ta mo -{wi ze m qopisni imenoslov ilirski ili su ga sobom doneli do -seqeni sr ed wovekovni vlasi i Arbanasi, i {to ne pomi{qa dasavremene Srbe predstavi kao naslednike ilirskog plemena.

Iako }e re}i da je stanovni{tvo oblasti Ku~a bilo do po -lo vine XIV veka pre te nim delom slovensko-srpsko u upama, doksu u planinama `iveli sto~a ri vlasi, te da se do tada u Ku~ima

32 Ilija Petrovi}

retko spomiwu Arbanasi, wemu ni{ta ne smeta da postavi prvoi jedno od najva`nijih pitawa: ako Ku~i nisu sta ro srp sko pleme, onda ko ga je osnovao? Koliko uti~u na wegovo stvarawe sre d wo -vekovni vla{ki katuni, koliko sela iz `upa, a kakav udeo imajuAr banasi?

Wegovi odgovori na to najva`nije pitawe, dati na osnovusrpskih sredwovekovnih poveqa, ne ostavqaju mesta sumwi:

1. U planinskim predelima dana{wih Ku~a `iveli su u sred -wem veku slavizovani vla{ki sto~ari, dok je u `u pa ma `ivelostaro srp sko zetsko stanovni{tvo;

2. O Arbanasima severno od Cijevne nema pomena, isto kao{to nema o wima mnogo vesti u XIII i XIV veku ni u oblasti oko Prokletija... (gde) wihova kolo ni zacija... uzima pun zamah tekposle smrti Du{anove, pri ~emu posle skoro vek i po zama -{ne kolonizacije, broj Arba nasa u Ku~ima nije dostigao ni jed -nu petinu ukupnog ukupnog ta mo{weg `ivqa.

Po{to jo{ objasni da nahija Ku~i, objediwuje etni~ki dvanaroda, naseqena vi{e u sto~arskim naseqima nego u ratar skim, ^ubrilovi} izvla~i svoj nesumwivo najva` ni ji zakqu~ak: Ku~isu bili i ostali srpsko pleme. I daqe, za razliku od onih kojislovensko, odnosno srpsko stanovni{tvo smatraju zemqoradni ~- kim, on sasvim ta~no zapa`a da zemqi{te plemena Ku~a maloima povr{ina pogodnih za ratar stvo, te da su bo gate zimske ilet we ispa{e, najpo go d nije za po lunomadsko sto~arewe i u 15.veku i docnije, pru`ale uslo ve za izdr`avawe mnogobrojnog sto -~ar skog stanovni{tva brdskih ple me na Ku~a, Vasojevi}a, Brato -no`i}a i Pipera. A onda ka`e da su na mno gobrojno sto ~a r skostanovni{tvo srpsko nai{li Arb a nasi u drugoj polo vi ni XIV i u XV veku, kad su po~eli prodirati prema severu, te da, zbog toga{to starosedeoce nisu mogli po tisnuti najpre sa pa{waka akasnije iz sela, kako su to uradili iz oblasti Prokletija... ar -bana{ki katuni i{~ezavaju ukoliko su dubqe bili prodrli, a os -taju samo srpska naseqa. Ba{ tako: u Ku~ima dru ge polovine 14.i celog 15. veka postoje samo srpska naseqa!

Svoj stav o srpskoj prirodi ku~kog pl e mena ubrilovi} pot -v r|uje i vremenski prili~no neodre|enom konstatacijom da seku~ko bratstvo Drekalovi}a ja v qa prili~ no dockan, kon cemXVI i po ~e t kom XVII veka. We gov pr aotac bio je vojvoda Dre ka -le, po narodnom pre dawu porek lom od \ur|a Ka strioti}a. Od we -govog sina vojvode Lala Dr e ka lova poti~e celo bratstvo Dreka -lo vi}a... Ono {to je su {tin sko u ce loj stvari, jeste da se ovobrat stvo javqa i {iri u srp skom delu Ku~a i da je tako bilo od sa -mog po~etka (107, 313-333).

CRNOGORSKA POHARA KU^A 33

^ubrilovi} gre{i pri hvataju}i ovo predawe: Dreka le poti ~eiz isto~ne Srbije, sa severnih obronaka planine Rtaw, iz CrneRe ke, iz onog dela srpskog sto~arskog plemena koje je po sle 1485.a pre 1497. go dine u Ku ~ima oformilo katun Petrovi}i. Dreka lo -vo prezi me (i pre na stanka budu}eg porodi~nog prezime na we go vihpoto ma ka po Pe t ru Ilikovu, unuku Lalevu a prau nu ku Dre kalo -vu), glasilo je Ptrovi}, od nosno Petro vi}, u ku~ ko m pre dawuPt rovi}, onako kako dana {wim Petrovi}ima- Dre ka lo vi}imanije po voqi da se wihovo prezi me izgovara (108, 282-285).

Ku~i u Brdima. Brda, u koja spadaju Bjelopavli}i, Piperi, Ku ~i, Bratono`i}i, Rovca, Mora~a i Vasojevi}i, sve do vre menakw aza Nikole uzimana su ne samo kao jedan geografski, ne g o i et -nografski pojam, koji u odnosu na Crnogorce ~ini zaseban indi -vi dualitet. Otuda se vladike i kwaz Danilo (pa i kwaz Ni ko la prvih godina svoje vlade) potpisuju kao gospodari crno go r ski ibrdski. U Zakoniku Petra I od 18 oktobra 1798 godine uz i ma ju sedva pojma za gra|ane dr`ave: Crnogorac ili Br|anin. Is to takou Zakoniku kwaza Danila od 1855 godine taj dualizam dr`ave jenagla{en (Svaki Crnogorac i Br|anin jednak je pred sudom)...Br|ani su u daqoj pro{losti ozna~avali sedam ple me n skih jedi -ni ca, potpuno zasebnih i nezavisnih od Cetiwa. Or ganizacija po -jedinog plemena sastojala se u tome, da pleme sa~u va {to vi{e svo -ju samostalnost i ra{iri svoje pa{wake komune na {tetu dru -goga plemena ili Turaka, zatim pleme je iz svoje sre dine biralosebi stare{ine i organizovalo narodni sud za pre st u pe. U jedno movakvom ure|ewu mo`e se potpuno nazreti prvi oblik dr`ave, aiz odnosa plemena prema plemenu na}i dosta sli~ nosti u moder no mme|unarodnom `ivotu i odnosu pojedinih dr a va (40, 122-123).

Pri~a o brdskoj zasebnosti i nezavisnosti od Cetiwa u da -qoj pro{l o sti smi{qena je u uslovima koji vode ra~una iskqu -~ivo o posto ja wu Crne Gore kao dr`ave u ~ijem se sastavu nalazei Brda, i je di no ima za ciq da istakne zavisnost u kwa`evskimvremeni ma. Taj stav obja{wava se lo gikom po kojoj misao odno s -no pokre t o jedinstvu svih brdskih plemena, iako je bila jedanputistaknu ta za vrijeme ku~kog vojvo de Radowe guvernadura svih Br -da, ni je imala nikada dovoqno predstavnika, jer te{ko je bilozamisl i ti centar vlasti u jed nom plemenu, onda kada je plemen -ski ose}aj bio u potpunosti na gla{en. Druk~ije re~eno, Crna Go -ra, sasta v qena od ~etiri na hi je teritorijalno mnogo u`e od brd -skih ple me na, mogla je biti centar vlasti za te nahije i Brdaizvan wih, vaqda samo zbog toga {to je ona uspela da grubom si -lom ostvari jedinstvo jed nih i drugih.

34 Ilija Petrovi}

A ta ista logika ne dopu{ta Brdima da ih jedno od wih ob je -dini, kao {to su to poku{ali, ne samo vojvoda Radowa Petrov,~u kununuk Drekalov, i sin mu Ilija Radowin Petrovi} Dreka -lo vi}, vojvo da ku~ki i guvernadur brdskih plemena, prvo Ku -~a, Klimenta, Va sojevi}a, Bratono`i}a, Pipera, Bjelopavli}a, Hota, Kastra ta, vasego predjela zeckago osob sultanskago carst -vi ja, ve} i Ivan Ilikovi} i brat mu pop Vukoslav, jo{ tokom dru -ge polovine 17. veka; svedo~e o tome ne samo grb i pe~at vojvodeIlije Radowina iz 1756. godine, na kojima je ugravirana tvr|a vaMedun i iznad we kruna sa krstom i dva ma~a (41, fotografija iza192. strane), ve} i pismo koje je 30. juna 1686. godine, tokom vojnihpriprema Sulejman-pa{e skadarskog za napad na mleta~ke snageu Srpskom primorju, stiglo iz Brda kotorskom providuru, od me -ne vojvode Ivana Ilikovi}a, popa Vukosava, Petra Ilikovi}a,Dra{ka, Prela, Qaka i Stanka - sve Ilikovi}a i od svih osta li hbrdskih glavara (41, 62). Ovo pismo kazuje da su Br|ani ozna~ili Ivana Ilikovi}a i brata mu Vukosava (trebalo bi da stoji: Vu -ko slava) kao svoje stare{ine, {to zna~i da su Ku~i, odnosno Dre -kalovi}i, i tokom voj vodovawa Ivana Ilikovi}a (pre 1658 -1691)i brata mu Petra Ili kovi}a (1691-oko 1712), oca vojvode Radowe, objediwavali delovawe brdskih plemena.

I kod Erdeqanovi}a ~itamo da je doba od 1688. do 1768. go d i -ne ujedno i najsjajnije vreme ku~ke pro{losti. Ku~i su se za to vr e -me tako osna`ili (imali su ve} po~etkom 17. veka 3000 ratni ka),da je wihov vojvoda Radowa Petrov Drekalovi} uspeo stvoritisavez od tri srpska plemena: Ku~a, Bratono`i}a i Pipera. Na`alost taj je savez trajao samo kratko vreme, do smrti vojvodine1737. godine. Vredno je pomenuti, da je vojvoda sa 7000 svojih Br -|a na u{ao u pomo} austriskoj vojsci, koja je ratovala s Turcima u dana{woj Srbiji... Odmah druge godine, 1738, Ku~i su s pomo}uBratono`i}a i Klimenata odr`ali slavnu pobedu nad Turcimakod Veqeg Orqeva.

U ovo slavno doba ku~ke pro{losti po~eli su i prvi odnosiplemena Ku~a sa Rusijom. Vojvoda Radowa je i{ao u Rusiju a posle i wegov sin, vojvoda Ilija. U jednom pismu, kojim su crnogorski

CRNOGORSKA POHARA KU^A 35

GrbPetrovi}aKosorskih

S pe~ataiz 1756.

Grb Petrovi}aKosorskih

Po heraldi~kim pra vi lima izradioMir ko Stojni} (1929), arhitekta i heral di -~ar iz Novog Sada.

glavari (i brdski! - IP) molili rusku caricu Jelisavetu za po -mo }, 1742. godine, potpisan je i ku~ki vojvoda Ilija Radowin Dre -kalovi}, koji se kao i wegov otac Radowa nazivao vojvoda svijehBrda ili vojvoda i guvernadur (8, 62).

Vojvoda Radowa (41, 31, 130-165). Krajem 1707. godine, kad je Ku -~ima i Kli men tima zapretila opasnost od Turaka, vojvoda Pe -tar Ilikov Dre kalovi} (ro|en verovatno oko 1635, vojvoda odpre 1684, umro posle 1712) uputio je u Kotor svoje predstav ni ke,me|u wima i sta rijeg sina Radowu, da tra`e praha i olova, is -tovremeno izra avaju}i i uverewe da ih Mle~ani ne}e ostavitina cedilu. Mle ci su, naime, bili vrlo zainteresovani za dobre od -nose sa Br |a nima, posebno s Ku~ima, jer su znali da se ska darskiTurci ne}e usuditi da im ugroze granicu ako ima ju Ku~e protiv sebe. Mo gli bi se Ku~i, pi{e vojvoda Petar Ilikov u pis mu mle -ta ~ kom pogla varu u Ko tor u (providuru), pokoriti i Tur ci ma i zato biti bo ga to nagra|eni, ali mi ne}emo prihvatiti ni je dan wi -ho v pred log ni ponudu, jer smo sa Vama du{om i srcem i slu`imoVas sa `eqom da zavisimo od voqe Republike.

S prole}a 1712. Br|ani i Crnogorci u{li su u vojni sukob sTurcima, oslawaju}i se u tome na preporuku vladike Danila I(Petrovi}a, 1700-1735) i obe}awa ruskog izaslanika Mihaila Mi -loradovi}a, poreklom Hercegovca, da }e im turski poraz u ratuprotiv Rusije, zapo~etom 1710. godine, doneti slobodu, ne samowima ve} i ostalim Srbima na Balkanu.

Me|u glavarima koji su od kotorskog providura zatra`ilipomo} u prahu i olovu, nalazio se i Radowa Petrov (ro|en vero -vatno oko 1670, vojvoda od pre 1712, po{to se na jednom pismu ko -torskom providuru iz te godine, umesto svog oca Petra Ilikova,on pot pisuje), ali se sve to okon~alo na srpsku {tetu. Najpre,Mle ~ani su, nezadovoqni {to su se u wihovom neposrednom su -sedstvu po ~eli motati Rusi, od bi li da pru`e pomo}, a potom jeturski sul tan, shvataju}i kakve bi posledice po wegovo carstvomogao ima ti {irok srpski vojni pokret u Brdima, Hercegovinii Crnoj Gori, nalo`io bosanskom veziru da s pa{ama iz Skadra i Hercegovine skupi vojsku i kazni odmetnike. Tako i bi: vezir je s vojskom od oko 20.000 qudi lako stigao na Cetiwe, vladika Dani -lo i Miloradovi} pobegli su sa Cetiwa, a Katuwani su, po{tosu od wih uzeti taoci, obe}ali da }e se predati bez otpora i da sevi{e ne}e buniti.

Ne zna se koliko je i kakvo bilo ku~ko u~e{}e u tom sukobu,ali pismo vladike Danila, poslato vojvodi Petru Ilikovu (kojije tada bio u dubokoj starosti) po{to su se Turci povukli s C eti -

36 Ilija Petrovi}

wa, svedo~i da vi nama nijeste mogli pomo}i, jer ste po plani na maimali sra`enije (bojeve - IP) sa Turcima i Malisorima. Isto -vremeno, vladika mu poru~uje da se Ku~i i daqe dr`e juna~ ki, kao i do san sega i bi}e Bog u pomo}i i Vama i nama i po zdravqa sveku~ke vitezove, kao vazda slobodne i svoje gospodare, koji su umje -li ~u vati svoju srpsku slobodu.

Prema tuma~ewu istori~ara Rastislava V. Petrovi}a, akosu Crn o gorci u li~nosti vladike Danila imali smelog i velikog pre ga oca koji }e ostaviti sna`an pe~at na daqi razvitak CrneGo re, Ku~i su, a sa wima i ostali Br|ani, dobili u vojvodi Ra do -wi, si nu Petra Ilikova, osobu koja }e svojim pregala{tvom i do -sti g nu}ima prevazi}i i svoje prethodnike i svoje savreme ni ke.

Kad je 1714. Turska objavila rat Mle~i}ima, kotorski pro -vi dur obratio se Ku~ima za pomo}, tra`e}i da, zajedno s ostalimBr|anima, budu pripravni na otpor skadarskom pa{i. Odgovorvojvode Radowe na tu ponudu, pisan na samom po~etku 1715. godi -ne, kazuje da su stare{ine Ku~a, Klimenata i ostalih Br|ana,zate~eni na okupu da bismo se dogovorili kako treba da se pona -{amo prema sada{wem pa{i, iskazale radost {to }e im bitipru`ena prilika da svoju vrednost poka`u kad za to do|e vreme.

Taj skup dokazuje bar tri stvari: Br|ani su se tada dr`aliza jedni~ki, pismo vojvode Radowe potvr|uje da su ku~ki pred vod -nici bili ovla{}eni da s kotorskim vlastima, kao najbli`impredstavnicima Mleta~ke Republike, pregovaraju ne samo u svo -je ime ve} i u ime ostalih Br|ana, a vojvodu Radowu ve} tada supod jednako uva`avali i Ku~i i ostali Br|ani.

Tokom iste te godine (1715), Mle~ani kao da su zaboravilina Ku~e, vaqda zbog toga {to nije bilo ni vojnih okr{aja izme|uwih i Turaka. Kako je bilo sve izglednije da }e Turci napasti naKu~e, a mleta~ka pomo} skoro da nije pristizala, vojvoda Radowa bio je vrlo zabrinut. Br|ani se wega jesu dr`ali, jer su mu vero -vali, ali je wegova vera u Mletke postepeno spla{wavala. Izjednog wegovog pisma s kraja 1715. godine, upu}enom u Crnu Goru,vidi se da gospoda mnogo obe}avaju, a malo daju. Kada nas trebajudaju po ne{to, a kada nismo potrebni prestaju sa davawem, tako dase pla {im da ponovo ne}emo uspeti... Ja ho}u da se dogovorim sasvim stare{inama Br|ana, da me ne bi posle prokliwali, jerako se do govorim ~vrsto sa Presvetlom Gospodom (Mleta~kom Re -publikom - IP) i na~inimo ugo vor, oni - stare{ine ho}e da sezakrve sa Turcima i poka`u svoju vre d nost, ali prethodno ho}e da znaju za{to to rade... Ja moram da ob jasnim sve stare{inama koji se u svemu oslawaju na mene. Ta ko moram da uradim da bi me po -{tovali.

CRNOGORSKA POHARA KU^A 37

Vojvoda Radowa, kako se vidi iz ovog pisma, bio je ~ovek od -me ren i nije se lako odlu~ivao za rat protiv Turaka. Bio je si gu -ran u sebe, ali kao da nije mnogo verovao u svoje dotada{we mle -ta~ke saveznike; naslu}ivao je da mleta~ka vojna mo} nije ravnatur skoj, pa je i to bio jedan od krupnih razloga zbog kojih je nast o -jao da mu i wegovi Br|ani veruju u odluke koje je morao donositiu posledwoj instanci.

Po{to su u me|uvremenu Mle~ani u{li u savez s Austrijom,a ona aprila 1716. u rat s Turskom, vojvoda Radowa je procenio datom savezu, uz jasno utvr|ene me|usobne obaveze, treba da se pri -kqu~e i Srbi. I tako, decembra iste godine, posle vi{e pret hod -nih dvostranih sporazuma, u Kotoru su se sastali pred stavnici Ku~a, Pipera, Klimenata, Kastrata i Crne Gore, da bi odatle,po dogovoru, u Veneciju zajedno otputovale dve delega ci je, najve -rovatnije obe tro~lane; jedna iz Ku~a, a druga iz Crne Gore.

U predstavci mleta~kom Senatu, Radowa Petrov je 17. febr u -ara 1717. godine napisao da su Ku~i, ~uveno pleme... od brana ikruna cele Crne Gore koju oni {tite... Ovaj narod koji broji trihiqade qudi (pod oru`jem)... okru`en je sa svih strana Turcima,a bi }e prvi da poka`e svoju vrednost prolivaju}i krv za qubavRepublike. Ku~i, dakle, okru`eni Turcima, {tite Crnu Goru!

Razgovori u Veneciji okon~ani su mleta~kim dukalom (sve -~a nim ak to m) po kome su Ku~i, iako samo jedno neveliko srpskopleme, priznati za ravnopravne saveznike u jednom ratu koji }emorati da se zavr{i mirovnim ugovorom, ~ime su stekli pravoda se po zavr{etku rata i pri zakqu~ewu primirja pozivaju na us -po stavqene me|usobne odnose i da tra`e re{ewe koje im najvi -{e odgovara. (Ku~i od toga nisu imali kori sti, budu}i da je naj -va`niji mleta~ki ciq bio da sa~uva kotorski kraj od ska darskogpa{e; turska vojska nije ni kretala na tu stra nu, iskqu ~ivo u stra -hu od vojnih aktivnosti srpskih Brda, pre svih Ku~a, a Po`a re -va~ki mir iz 1718. godine uglavnom se ti cao austrijskih terito -rijalnih dobitaka u Posavini, Podunav qu i Vla {koj i mle ta~kihgubitaka na Kritu i u primorju ju`no od Neretve).

Pored toga {to je priznat za serdara, svojom diplomatskomve{tinom vojvoda Radowa izborio se za status kakav wegovi pret -hodnici u Ku~ima nisu uspeli da dosegnu. Naime, kao opipqivizraz svoje saradwe sa Mlecima, vojvode ku~ke Ivan Ilikov ibrat mu Petar Ilikov do`ivotno su primali platu od Mletaka(prvi od 1658. do1691, a drugi od 1691. do najverovatnije 1712), ali je tek vojvoda Radowa uspeo da, pored plate, stekne i priznawekao gospodar vazalne dr`ave, makar to bilo i samo je dno pleme. Kako ka`e R. V. Petrovi}, to mu je priznala strana sila koja

38 Ilija Petrovi}

je u`i vala, bez obzira na sve wene slabosti, veliki ugled u me |u -narodnim odnosima.

A to priznawe, po prilici, dovelo je do toga da Radowa Pet -rov Ilikovi}, kao ku~ki vojvoda, bude izabran za guvernadurabrd skog, i to ne samo Ku~a, Pipera, Bjelopavli}a, Bratono`i}a, Ro vaca, Mora~e i Vasojevi}a, nego i arbana{kih plemena Kli -me na ta, Hota, Gruda i Kastrata (poznatih kao Gorwa Brda - IP)... Tako se vojvoda Radowa uzdigao do velikog polo`aja, ve}eg negoiko pre wega, i to ne samo me|u Ku~ima nego i me|u ostalim Br -|anima i Crnogorcima, od kada je Zeta potpala pod tursku vlast.

Narednih desetak godina, iako nije bilo krupnijih geopo -liti~kih doga|aja, Ku~i su se natezali malo s Turcima a vi{e saCrnogorcima. U jednom pismu kotorskom vanrednom providuru,pisanom krajem novembra 1722. godine, Radowa Petrov ali se ne samo na stalne turske napade na Ku~e zbog wihove saradwe saMle cima, nego i na Crnogorce iz Qe{anske, Rije~ke i Katunskenahije, od kojih ne mogu da pro|u kad im je neophodno da stignu u Kotor. Prepiska iz narednih godina pokazuje da su Mle~ani za -hvaqivali Ku~ima za pro{la i najvernija dela, a vojvoda Rado -wa ih je uveravao da su, iako se nalaze u turskoj dr`avi, uvek pri -pravni da ih slu`e... sa sabqom u ruci.

Kada se saznalo da se bosanski pa{a sprema za napad na svekoji nisu voqni da mu pla}aju hara~, posebno na Ku~e, da bi im seosvetio zbog poraza koji su mu naneli za vreme Miloradovi}a,vojvoda Radowa je od kotorskog providura zatra`io savet {ta da radi ako bude napadnut. Mo`da providur nije ni stigao da odgo vo -ri na Radowinu molbu, a beglerbeg rumelijski Topal-pa{a uda -rio je 1731. godine na provinciu Piperiu, gde Piperi tada uzpo mo} Radowe Drekalovi}a, vojvode ku~kog, koji im je u pomo}pri sko~io s 1.500 Br|ana, Turke slavno razbi{e i od svojih gra -nica s velikim stidom progna{e.

Vest o tom turskom stidnom porazu brzo je stigla u Kotor,a s wom i glas da }e sultan izdati ferman da se Ku~i i Piperi na -padnu i istrebe. Znaju}i za opasnost koja se nadnela nad wim iplemenom, vojvoda Radowa se obratio za pomo} onima kojima jebio veran (i) zbog kojih se i izlo`io opasnosti, ali se sve za vr -{ilo na prepisci izme|u kotorskog providura, vojvode Radowe i mleta~kog Senata. Mleci su brinuli o svojoj granici s Turcima,strogo pa ze}i da, ako Br|anima pomognu, Turke ne navuku na sebe, isto vremeno trude}i se da vojvodu Radowu, ~ak i kad mu uskra}uju po mo}, qubaznim re~ima zadr`e uz sebe.

Na sre}u, napada na Ku~e nije bilo, verovatno zbog nekihturskih me|usobica u Skadru, Ulciwu i Podgorici, tako da su se

CRNOGORSKA POHARA KU^A 39

Radowini odnosi sa Mlecima zadr`ali samo na prepisci: akove} nije bilo mleta~ke vojne pomo}i, barem im se aprila 1732. go -dine moglo prigovoriti zbog vi{egodi{weg uskra}ivawa nov ~a -ne pomo}i. Zamoliv{i providura da to pismo prosledi Sena tu,vojvoda Radowa je preneo i svoja saznawa da se Turci u`urbanopripremaju za rat, da ve} mobili{u vojsku po gradovima i da }epre ulaska u rat, poku{ati da vojnom silom savladaju brdska ple -mena, pre svih Ku~e.

Radowina strahovawa obistinila su se s jeseni 1735. godine,kad je do{lo do rata izme|u Turske i Rusije, ali u isto vreme i doturske pohare Vasojevi}a. O~ekivana kaznena ekspedicija pro -ti v Ku~a izostala je, po{to je u me|uvremenu, u samom Skadru,izbio gra |anski rat, a i neka susedna arbana{ka plemena upusti -la su se u me|usobne nemilosrdne obra~une.

Na drugoj strani, u Austriji, koja je devet godina ranije sRusijom sklopila sporazum o me|usobnoj pomo}i za slu~aj rata sTurcima, 15. juna 1737. godine objavqen je manifest austrijskogca ra kojim se balkanski hri{}ani pozivaju na ustanak, uz obe}a -we da }e on pravoslavne hri{}ane primiti u svoje okriqe, datiim slobodu veroispovesti, a onima koji se ukqu~e u ustanak i po -sebne povlastice. Vidnog u~e{}a u pripremama budu}eg ustankaimao je patrijarh pe}ki Arsenije IV Jovanovi} [akabenta (1698 --1725-1748), koji je mesec-dva ranije uveravao be~ki dvor da }e sesvi oni do kojih dopire wegova arhipastirska re~ di}i na usta -nak. Tim povodom, patrijarh je ubrzo odr`ao jedan tajni sastanaksa srpskim prva ci ma iz Stare Srbije, na kome je odlu~eno da se po -digne ustanak ~im Austrija u|e u rat s Turskom. Za na{u pri~u otim pripre mama zna~ajan je podatak da je izvesni Radi} Rake ti},haramba{a srpske milicije od vitanova~ke kompanije, ra~una ju -}i vaqda na poznanstvo s vojvodom Radowom, obe}a vao austrijskomdvoru da }e u rat protiv zajedni~kog neprijate qa po vesti Vaso -jevi}e, Drekalovi}e, Pipere, Bjelopavli}e, Brato no i}e, Rov -~a ne, Pje{ivce i Lutovce, kojima je glavar Radowa Petro vi}.

Budu}i da je vojvoda Radowa, prisan i preduzimqiv sarad -nik patrijarhov, ~etiri-pet godina ranije najavio da }e se odvo -jiti od Mletaka ako od wih ne dobije pomo} u odbrani od Turaka,i da }e se okrenuti Austriji, koja je, u savezu s Rusijom, delovalakao mnogo sigurniji saveznik. Wemu su, naime, bile poznate pri -vilegije koje su Srbi dobili posle Po`areva~kog mira, a do we -ga je stigao i carski manifest koji je tako|e puno obe}avao.

I tako, kad je polovinom jula 1737. godine po~eo rat, i kad je,prema jednom Radowinom pismu vladici Savi (Petrovi}u, 1735 --1781, sinovcu vladike Danila), austrijska vojska po~ela da na -

40 Ilija Petrovi}

pre duje kroz tursku zemqu kao bujica, oko 1.500 Br|ana i Arba -nasa-katolika (500 Ku~a, 80 Bratono`i}a, po 200 Pipera, Vaso -je vi}a, Klimenata i Hota, 100 Gruda), zaputilo se prema NovomPazaru; na wihovom ~elu nalazio se vojvoda Radowa Petrov; nijepoveo sve svoje plemenike koji su bili raspolo`eni da mu se pri -kqu~e, jer ih je ostavio da ~uvaju Ku~e ako ih napadnu skadarskiili podgo ri~ki Turci, ili i jedni i drugi zajedno.

(Ne{to kasnije, iz mesta Inazza, koje srpska istorijska na -uka nije uspela da prepozna a pretpostavqa da se nalazilo blizuNi{a, patrijarh Arsenije pozvao je i Crnogorce da se dignu naustanak, ali je sve ostalo bez odjeka; Crnogorci su poslu{ali sa -vet mleta~kih vlasti da u teku}em ratu ostanu po strani).

Dok su se Br|ani okupqali, austrijska vojska napredovala jeu tri pravca: prema Bosni, prema Vidinu i po Srbiji (deo kaVaqevu i [apcu, a deo k Ni{u i Novom Pazaru). U me|uvremenu,Turci iz Hercegovine i s Kosova dobili su nare|ewe da krenu kNovom Pazaru, tamo zaustave Br|ane i onemogu}e im da se sretnus austrijskom vojskom. Mada je deo brdskih ustanika krenuo u na -pad na Spu` i Nik{i}, eda bi se tako turske snage rasturile navi{e strana, ratna sre}a okrenula je le|a Austrijancima: 4. av -gusta oni su bili te{ko pora`eni kod Bawe Luke. Brojne pobed -ni~ke turske snage odmah su se zaputile prema Novom Pazaru, oda -kle su se Austrijanci povukli i pre wihovog dolaska. Lokalniaustrij ski komandant tada je izdao proglas srpskim ustanicima,kojim je stavio do znawa da se ratne operacije na ovom podru~juobu stavqaju po nare|ewu zapovednika austrijske vojske grofaSe kendorfa, zato {to interesi rata zahtevaju da se glavne snageupute prema Vidinu, gde treba da se sastanu s ruskom vojskom.

U takvim uslovima, vojvoda Radowa je sa svojim ratnicima bez velikih borbi stigao u napu{teni Novi Pazar, odakle je,shvataju}i svu te`inu novonastalih prilika na rati{tu, s jo{os moricom Ku~a i jednim Vasojevi}em, oti{ao u Ni{, u glavni{tab austrijske vojske; tamo je, u pisanoj formi, od grofa Seken -dorfa zatra`io pomo} od 3.000 vojnika s kojima bi neprijateqahristijanskog zaustavio i prognao.

Na alost, Radowini planovi bili su bezizgledni, po{to jeu me|uvremenu austrijska vojska do`ivela potpun poraz i povuk -la se sa boji{ta. Ali su zato iz Dubrovnika, dotada{weg pouz -da nog saveznika be~kog dvora, turskom pobedniku poslati mi -lo dari (svila, limun i {e}er) i izaslanik s porukom da Vam bu -det qubit od na{e strane plemenite skute i prikazat na {e po -sebno u`ivawe poradi slavnieh diela Va{ega visokoga ra zuma inedohitne hrabrosti.

CRNOGORSKA POHARA KU^A 41

Nekako u isto vreme, po{to se iz Ni{a vratio svojim ratni -cima u Stari Vlah, vojvoda Radowa Petrov Ilikovi} Dreka lo -vi}, u samrtnoj muci i svestan da su wegove nade nepovratnopropale zbog poraza Austrijanaca, izdiktovao je svoju posled -wu poruku starom prijatequ Nikoli Bolici iz Kotora: zatra -`io je od wega da kod mleta~kog du`da izdejstvuje brigu za Ku~e i za sina mu Iliju, koga je ostavio na vladi, ali koji je jo{ uvekneiskusan i mlad.

Upokojio se u Starom Vlahu, septembra 1737. godine, dok jegovorio otvorenih ustiju a rukama nije se mogao slu`iti.

Tako je okon~ao `ivot jedan od najznamenitijih Ku~a, jedanod vo|a ustanka srpskog naroda protiv Turaka, ~ovek koji je skla -pao ugovore sa dr`avama - Mleta~kom Republikom i Austrijom(mo`da i s Rusijom - IP), iako je bio samo vojvoda jednog ple -mena, odnosno predvodnik brdskih plemena koja su pripadalatre}oj sili - Turskoj Imperiji. On nije imao ni svile ni limuna,a ni {e}era, da po{aqe Ali-pa{i ili nekom drugom Tur~inu zamilost. Umesto toga, on je u ~asu kad je ose}ao dah smrti smogaosnage da moli Mle~ane za pomo} koju treba da pru`e wegovom si -nu i plemenu u daqoj borbi protiv Turaka.

Ku~i i ostali Br|ani nisu mogli da nose sa sobo