A R S E N I J

PRVA SCENA

Vo dvorot na Arhiepiskopijata vo Ohrid. Arsenie-Arhiepiskopotohridski vo utrinska prošetka. Vo racete drži sveta kniga.Povremeno čita od nea. Zabrzano íu priođa velikiot ikonom Por-firij. Saka nešto da mu kažå.

ARSENIJ(Ja kreva rakata.) Ne sega velik ikonomu. Utrovo ne.

PORFIRIJ(Mu ja baknuva rakata. Potoa krstot. Stoi navednat.) Itnosta menuždi presvetol Vladiko vo tvoeto boguprijatno, utrinskorashoždenie mojata dolžnost da ja propnam, pa da poremetam sve-tata ti blagost.

ARSENIJYvirnise vo ezerono. Neka ti stasaat do crnkite očni dalgitepodbeleni gore i onaa modra prelest, kaj manastiron Naumov,neka te gibne do srceto, moj Porfirij. Samo semožniot može daustroi takva krasota. Samo toj do sklad neviden gi doveduvabistrinata od vodata dolu i čistotata na neboto gore. Ne gidvoi, nitu tenka crta razdelima među niv, oti eden e Toj i ednoe seto od Nego podredeno do neslutena milina.

PORFIRIJUšte včera Mustafa-paša donese tvrdo zakanitelno pisanie odVelikiot vezir potpišano i so golemiot mur na Portatapotpečateno... Do tvoeto blaženstvo jest upateno premudarPatriku.

ARSENIJNa kolena rabu božji. (Kleknuva.) Da ne gnevime sevišniot. Odnas, drebnite vo glibot, blagodarstvujušta poniznost seočekuva. Slovo prikladno, vo slava negova, za ubosta neštedimošto ni ja nudi, da progovorime: za maslinkite propupeni, smok-vite dročni, slivite rascuteni, za seto bilje, ušte predmnogaja vekov, golemiot učitel i seznajuštiot vidar, presvetiotKliment, ovde što beše gi rasštrkal. Za seto toa preklopi giracete vo mnoguznačen molk.

PORFIRIJ(Nerado kleknuva.) Kolku snošti probav do tvojata milost dastignam za pismoto vezirovo da ti go predočam i ona koe potoaneštedimo će sledi. Ne mi dadoa. Beše taka da si zapovedal,nikomu da ne može dopušteno da mu bide da ti ja remeti ar-hiepiskopskata ti molitva, večernata bogoslužba i noćnototečenie na na bogu-prikladnite ti misli.

ARSENIJ

Ušte za platnata beleni po vrelata grlo-razladitelni, zaalabasternata oblina na tie koi gi belat, za putta nivna nalikna putta od onaa koja Blagoslovena među ženite beše. Za svjem isvjačim so naslaždenie što ne ispolnuva.

PORFIRIJKolku za toa ne se protivam, taka će da e. Samo što 46.000aspri ili, ako miluva tvojata blaženost, 370 groša kolku utrepred svetoto pladne na portata treba da i isplatime. Mustafa-paša dotogaš će čeka.

ARSENIJBaraj odloženie.

PORFIRIJNepomestim e rokot.

ARSENIJStori što e nužno.

PORFIRIJSe e prodadeno, ako na toa celi tvojata visokostoečkaumstvenost. Seto arhiepiskopsko azno veće damna riznicitestambolski gi krasi. Ušte tronskiot krst, od žeženo zlato iovoj na tvojot svet vrat što visi, ni ostanaa. Samo ušte toa iništo poveće.

ARSENIJZa zaem poprosi gi ohridskite esnafi.

PORFIRIJ(Go otvora tefterot što go nosi pod miški. Go prelistuva.) Nakožarskiot esnaf, ušte od pred šest leta gospodovi, mu borčime9630 aspri, na kujunxiskiot lani vo sečko za da go platime olo-mnanskiot berat mu zedovme 100 taliri i 20 groša zgora,šapkarite ni darile 26 groša i ušte 12 za da ja zazdravimečatijata na Bogorodica Pervileptos i da kupime nova ruglica,oti starata veće beše da se rastočila.

ARSENIJDobro, dobro... Togaš krstot.

PORFIRIJI toj će da e malku.

ARSENIJ(Go vadi krstot od vratot.) Eve go i mojov.

PORFIRIJSose nego ni dopolu ne će možeme da ja podmirime vergijata.Pušti toa, tuku bez krst, bez raspnitelniot sakrament i ti itronot vo poniženie mirakulno će vlezite.

ARSENIJKoe čajre ostanuva, Velik ikonomu?

PORFIRIJMože da će dade ednorodeniot, da se najde nekakvo izbavlenie,ama toa će bide vele trudno Vladiko i posle golema premisla irasuždenie obilno će mora da bide doneseno.

ARSENIJKaži koe?

PORFIRIJSi se šestam dali treba da ti kažam. Toržestvenata tiraspoložba so zbor berbaten da ja smrvam navrapito.

ARSENIJTogaš nemoj.

PORFIRIJEh, da možam dur za navek da pomeram toa što sega da goizgovoram će moram.

ARSENIJNe gnevi me tronski služitelu, toa što moraš iskaži go.(Pottrčnuvajći vleguva Romil.)

ROMIL(Mu ja baknuva rakata na Arsenij. Go baknuva i krstot.) Mu gozele zduvot na Ananija Strumički, čestit Patriku. Mu gootvorile grklanot.

ARSENIJŠto besediš skudoumniku?

ROMILEte toa, krepitelu prestolen, ta linala krv, i pred tebe i predsinot jas grešen, neoti vole nevieno, trigodišno, vo crkvenitedveri, kako da bilo zaklano. Preuhranet toj Ananija, den dopladne puštal duša. Pri Gospoda teško kreval, oti Gospod ne goprimal zarad zlodelata fanariotski počinati, zarad nevestitejadri vo sonot boguprosvetlen prekinati, i ušte po nekojadevstvena do oltar zavedena.

ARSENIJNe huli ništožniku!

PORFIRIJKoj go zaklal?

ROMILNašite.

PORFIRIJKoj od našite?

ROMILKako što dočuv, Paisij bil, egumenot miropomazen. Bosilok,cvećeto Gospodovo da mu cuti vo racete, da dade gorniot. Niz

vosklik katadneven krepka starost da dočeka i vo rajot da sevseli za do desnoto Petrovo koleno da zasedni.

PORFIRIJFalen Isus. (Se krsti.) Tvoja usta božji uši Romile.

ARSENIJZdržete se obajcata, neugodno e ubiec da se slavi, vo voznesradosen smrtta na arhierejot Ananij da se dočeka.

ROMILNe kori ne patriku za radosta naša, boguprikladna e taa kako ismrtta na Ananij fanariotot.

ARSENIJNe pađaj ti ništi duhom vo primka zavedliva za Božjata opsudbada prosuduvaš, oti samo toj znae da gi razluči postapkite zemnina svoeto stado i da kazni kaj e nužno, da daruva kaj e trebno.

PORFIRIJKolku za toa ne protivam, taka će da e... (Na Romil.) Kaži daliima ušte drugo.

ROMILKlirot slavi, a pastvata se veseli. Rastovarenie senarodno sosmrtta na Ananij se zbidna. Go nema veće zlodejot so nametiprekumerni do krv da gi mlzi. Da go tera grcki molepstvija idrugi gramoti da podreduvaa. Vmesto semiwata po poleto mno-gurodno da gi sejat, katehizisot i psaltirot na tuđ jazik, nimnepoznat, na izust da go učat i da delat od ustata za negovata-nezasita.

PORFIRIJA drugite klirici od negovata fela?

ROMILPovećeto se spasile, velat.

PORFIRIJToa ne e dobro. Iz koren da se korni zloto treba. Pak će lajatkučiwata naokolu. So potkupi, vetuvawa goli i darovi sekakvi ćegi huškaat Turcite na nas. Ne će stivnat dur vo plamen ne javivnat eparhijata Strumička.

ROMILĆe krepat i našite, nemalubrojni se tie,no vrli maži među nivse redat, Porfirij, brate po boga.

PORFIRIJ(Na Arsenij.) Svetilniku naš, prečesen Arhiepiskopu i Patrikuna prvata Justinijana Ohrid, Gospodov mileniku, Arsenij, izdajukaz od tvojata blagoslovena raka so zelem murakip napišan inaznači go Romila, ovoj kreposnik ovde, eve sega, po milostBožja za Episkop Strumički. I ušte tvrde zakani za onomu koj neće ja isliša zapovedta tvoja so anatema i izopštenie odcrkvata, našata sveta roditelska.

ARSENIJNe Porfirij, Romil, ne.

PORFIRIJZošto Patriku?

ARSENIJZarad prgavosta negova i mladeškite mu godini.

PORFIRIJSo seto počitanie kon tvojata vele-učenost i madrost iznimna,toa ne će da e zadovolitelno objasnenie.

ARSENIJKako Varava, što go podbucnuvaše narodot izraelski so meč iogan da se kreni i vo grev neoprostim da se lizni, taka i Romilpo Strumičkata eparhija će pali i žari.

PORFIRIJA kako poinaku Patriku?

ARSENIJSo milost duševna i reč probrana će treba da se preobratatzabluždenite, da se vratat na patot ispraven vo zakrilataIsusova. Oti kako što toj prorekuvaše pred narodot galilejski:<Blaženi će bidat mirotvorcite, zošto tie će se narečat sinovibožji", taka treba da se najde Episkop vo slovoto pomiritelnovičen.

PORFIRIJI da mu se dopušti na Fanariotite i Unijatite da ne zgromat.

ARSENIJSamo so krstot načelen i besedata srce-trogatelna će sevozdigneme, nebare sveti serafimi vo nebesata, nad ovienečestivi iskušenija koi od našite neprijateli ni idat.

PORFIRIJMožebi taka će da bide, no otkako će ni ja strošat slavnataohridska stolica.

ARSENIJNedobližima e taa, ti ne boj se, nema takov pa makar i đavolubil pobratim, što će se drzne da go pofti tronot na prvataJustinijana.

ROMILNe e eden, plipot se nakotija, mnoguleten gospodov Gospodine.Site istočni diecezi snemoženi se od fanariotskata zaraza. Iovde gi imaš izobilno. Pri prestolot ti se priplateni, tvoeblaženstvo, a toj veće damna se poreva.

ARSENIJNepotrebna griža grižiš za Stolicata naša, a ne ti e ni vosvojstvo. Sega možeš da odiš.

PORFIRIJOdi Romile, samo znaj do smračka će go imaš Ukazot, a od utre iStrumičkata dieceza.

ARSENIJKako toa?(Romil mu ja baknuva rakata na Arsenij, potoa krstot, izaminuva.)

PORFIRIJArsenij, Mustafa paša samo ušte noćeska, kako što ti rekov, prikir Domentijan, prvenecot ohridski, će konači. Ako utre, otkakosonceto će go premosti zenitot, kon Stambol toj so prazni racesi pojde, ne samo tronot tuku i glavata na ramena nesigurna ćeti bide.

ARSENIJKaži go spasot.

PORFIRIJPrvo Ukazot, po red kanonski narisaj go, posle će ti kažam.

ARSENIJVelik ikonomu, Bogohulno e tvoeto povedenie. Svojot patrik poducena da go držiš?!

PORFIRIJSe što treba za da go vrazumam.

ARSENIJNeka odi pašata, ukaz nema da ima. I jas će odam da ne trpamhulewevo. (Trgnuva.)

PORFIRIJPodzastani, slepo starče!

ARSENIJ(Zastanuva. Se zavrtuva.) Anatema! Anatema!

PORFIRIJNe deri se, plitkoumen, nema koj da te čue, dvorov prazen, acrkvava veće damna triž poprazna ti e. Tuku i da e, nikoj zerezdravo ne te prima... (Arsenie stoi zbunet)... Mustafa-paša,sladostrasnik i ništožnik nasrčen, se nameračil na Natalija,tvojata prislužnička. Će odložel veli plaćaweto, kako znael iumeel, za mesec, za dva duri, ako mu ja podademe.

ARSENIJNe nea!

PORFIRIJTokmu nea, Natalija pomamna.

ARSENIJ

O ćerki Erusalimski, zarem će me lišat so Natalija, vo nedela,na trpeza, da ne delam ribja ikra, putir vino vo blagoslovdozreano, sočna smokva... Taa mi e u starosta potporata, uneola utehata, u bolesta ponadata.

PORFIRIJPo mesec, dva, će ti ja vrati pašata zdrava i čitava... (Sepotsmava.) Može malku narazena, no toa za oko čovečko nevidimoće e.

ARSENIJO Sevišen, o Semožen, prizni od nebesa pa da vidiš tvomenamesniku na zemjata koja zloba mu ja krojat. Kako na starecotZosima se što ima so drzost na Lukavogo prinadležna, muodzemaat.

PORFIRIJAjde, ajde, kon predpotopno voznemirenie ne kloni se. Ćenajdume druga da ja odmeni Natalija. Dosta od niv naokolu sesnovaat.

ARSENIJNe sakam druga.

PORFIRIJDobro togaš- nema, posamuvaj troa vreme.

ARSENIJTi ne slušaš drzniku, Natalija ne ja davam!

PORFIRIJNe teraj me poinaku rabotata da ja redam. Pomiri se sonužnosta. Treba da se spasi Stolicata, a i seto drugo naokolu,od fanariotskata naezda.

ARSENIJŠto će ni e spasenie ako morame momi plotni, stavom jadri,licem jasni, na turčinot kako vo grloto nebespečno, vo postelada mu podavame.

PORFIRIJEdna moma, Natalija.

ARSENIJDali edna ili site, grevot isto golem.

PORFIRIJNe besedi za grevovi Arsenij tuku odi, so dikat tebe znaen,potspremi ja Natalija za Mustafa-paša. Časot zaden, vreme malkuni ostana.

ARSENIJNe, ne odam.

PORFIRIJBeri um Patriku! (Vadi nož od pazuva.)

ARSENIJ(Včudonevideno.) Zarem na svojot glavatar ti će trgneš?!

PORFIRIJToa e poslednoto što će go storam, ako moram... Da odime. (Gofaća pod raka. Izleguvaat.)

VTORA SCENA

Vo prestolnata odaja. Marija i Natalija nešto potspremaat naokolui se smeat.

NATALIJA(Krupna i ubava mlada žena vo kaluđerska obleka.) Ete toazlatna sestro, ne možam niz dvoron da pominam od Nestorakowušaron,samo bleni koga vrvam. Sednat taka na kamenon dobunaron, so nožeto nešto delka i se yveri. Sa den mira ne midava. (Se smee.) Će me goltne sose drei, dripavion.

MARIJAA ti ne gledaj go, ne davaj mu pozor nikakov.

NATALIJAEh da možam. Ama pusto, koga projdam tik do nego i go slušnamkako fuči, nešto ovde mi se kreva. Lažičkata kako stara geta mise prevrtuva. (Se smee.) Neznam što e.

MARIJAZar ne znaeš?

NATALIJA

Ne znam, ne znam.

MARIJA(Se smee. Ja potštipnuva.) More znaeš bludnice Erusalimska.Nestor ličen, vlaknest, golem, da te fati perepende će testori, pesijazol će te vrzi. Će propištiš ti pod nego, ćezajačiš očaklena da se čue dur do Stambol. Kowska narav uNestora.

NATALIJAOd kaj znaeš?

MARIJAPa se gleda.

NATALIJADa ne e drugo?

MARIJAKakvo drugo?

NATALIJANeznam kakvo. Tuku i kon tebe ne e laden. I vo tebe sal sepuli, onaka pod oko, namčorečki, što se veli.

MARIJAAjde begaj.

NATALIJAKaži, ima nešto.

MARIJAŠto da ima, Natalija? Koj me gleda mene vakva, do nad grlozabradena, zatutulena vo crnina.

NATALIJAI jas sum takva.

MARIJATi si drugo. Tebe povikot neodoliv od pod ruvo ti izbiva. Mažotprepoznava, znae. Toj ja duška pohotata zatskriena pod dreite,preku plotot. Nakanata ženska v časum ja dofaća i ja sledinetremice.

NATALIJATi Marija mnogu si znajna za maškite raboti.

MARIJATikvi znajna. Samo taka od slušawe.

NATALIJANe će da e samo taka. (Se smee.) Tajno žarče potpalimo.

MARIJAAjde čisti, ne kažuvaj preku mera. V čas će dojde drtavion i ćese gnevi.

NATALIJAMnogu mi e gajle.

MARIJATebe ne ti e, ama mene mi e. Kon tebe popustliv e lagotisevozmožni.

NATALIJAMore neka se vitosa, i so toa dosaduva.

MARIJAKamo kon mene da e takov.

NATALIJAPonesrećna sum jas od tebe, sestro Marijo. Se što dava jas goplaćam poinaku, so poniznost i drugo.

MARIJAZnam, znam, samo Gospod gleda i će kazni kaj što treba, kogatreba. (Vleguva Arsenij. Sednuva na Arhiepiskopskiot prestolzamisleno. Marija i Natalija se pravat deka ne go gledaat,zaneseni vo čisteweto.)

ARSENIJNatalija dojdi vamu. Ti Marija možeš da si odiš. (Natalija odikon nego, a Marija izleguva.) Sedni ovde. (Natalija sednuva donegovite noze.) Ima nešto za što će moram sega tebe da temolam, a Gospoda, Semožniot naš pastir, da go prosam ti da nego prifatiš mojot zahtev.

NATALIJAKaži oče Vladiko.

ARSENIJKako da ti kažam, koga grlo ne mi dava glas da puštam, da bigrlo rana otvorena, da bi usta mi se isušila.

NATALIJANe mači se, kaži. Što i da e jas će slušam i poslušam.

ARSENIJNemoj Natalija. Sega što od tebe će baram toa ti ne smeeš da gostoriš.

NATALIJANe razbiram.

ARSENIJKoga će čueš, će razbereš.

NATALIJAAjde, kaži.

ARSENIJTi go znaeš Porfirie, Velikiot ikonom?

NATALIJAGo znam, kako ne sum go znaela, zloradiot.

ARSENIJEte toj utrinava, koga niz dvorot se rashoždav i Bogu seobraćav, molepstvija sveti i pofalbi sevozmožni, jas ponizen donego praćav, koga i se divev na ubosta od cesarskata negovaraka širum rasposlana, ete togaš, mi pristapi Porfiriezlovodniot, i mi kaža gadotii, kaj po mene i po tebenepovolni...

NATALIJANe mači me sveti oče, kaži ednaš što i da e.

ARSENIJ(I ja klava rakata na glavata.) Mustafa-paša od Stambol prinašava Stolica včera stignal da donesi Hati- Šerif od Velikiotvezir, do mene ispraten. Vo raspisot toj si bara arač golem sogodini što mu borčime. Mnogu pari, Natalija, povolnice, 46.000aspri. A pak u nas, ko što znaeš, nitu groš, ni marijaš, praznayviri riznicata.

NATALIJANo što možam jas tuka, zrno pesok sred ezero.

ARSENIJTi strpi se, pomno slušaj... Koga došol Mustafa, neznam kade,no te videl tebe...

NATALIJAZnam jas kade, na bunaron koga crpev voda. Cel vo svila tojpovijan, a bečvite navezani ko u moma košulata. Mi pobara vodada polokal. Tuku ne mu beše za lokawe, me izmeri od glavata pase dodolu.

ARSENIJEte, bezbili togaš poganiot ti se nameračil, pa mu rekol naPorfirij ako sakame da odložel plaćaweto, za mesec- dva, za toavreme ti pri nego, pri Mustafa da konačiš, će trebalo. Na dofatda mu bideš na nečastivion inoverec.

NATALIJAKako toa?

ARSENIJEte taka, će te nosel vo Carigrad, na sarajot negov, voharemot. Sade susam zašećeren, suvo grozje i tatlija će teranel. Tri alajki će naredel da ti se pri raka, za da tepotspremaat koga će te poftel.

NATALIJAA ti blažen Vladiko, kakov odvet na Porfirie ti mu dade?

ARSENIJŠto će bide neka bide, jas mu rekov, samo Natalija ne ja davam.

NATALIJAŠto će bide?

ARSENIJNe znam, zlatno čedo, ne znam...Može da ni ja strošatStolicata, a pak mene vo zandana da me frlat da vekuvam, kakoJovan Krstitelot, Irod, izraelecot, što beše go okoval, etetaka.

NATALIJAPodumaj se ušte malku, Patriku, ne nosi ja odlukata navrapito.Dva meseci pri Mustafa ne će da e bolest od koja se umira.Žrtvata mošne mala, nasproti dobivkata pregolema.

ARSENIJTi sakaš da odiš?

NATALIJANitu na sone ne bi mi došlo kaj Mustafa, od sakawe jas dapojdam.

ARSENIJTogaš što e?

NATALIJAAko možam jas ponizna da pomognam da se spasi Tronot,svetilnikot presvet na verava naša risjanska.

ARSENIJSpas može će mu nema, samo odloženie izvesno.

NATALIJAI toa e dosta. Može će dade Gospod da se najdat pari za toavreme.

ARSENIJNe će puštam ništoverna raka da te pomiluva, nekrstim vopregratka da te drži. Će te sprži dopirot negov Natalija, a jasovde dur će čekam, će presvisnam od što će storam delo Bogumrsko. Sade Lukaviot, ete samo toj će likuva.

NATALIJAGospod sevidim će vidi koja nužda te prinudi da me puštiš priMustafa i će ti prosti.

ARSENIJMože da dade Gospod da mi prosti, samo što jas nema da siprostam, i će postam do smrt, adska maka sebe će si odredam,ako te dadam.(Vleguva Porfirie. Toj očigledno go prisluškuval celiotrazgovor. Vo racete nosi hartija, mastilo i pero.)

PORFIRIJZa ženite se veli <Dolga kosa, pamet kusa". Kaj naša Natalija ikosata i pametta isto dolgi. Duri slušav od zad vrata, vopotajum čudom sum se čudel, vednaš primi, a bez trunka

kolebawe, kako treba i što treba da se čini, Natalija, umomsvetla. Blagoslovi ja Patriku i odnapred grevovite prosti i gišto gi storila i će gi stori, duri e na vekov.

NATALIJANe će treba ti da go učiš Otecot što da pravi toj so mene. Ćeme blagoslovi i miropomazanie će mi dade, pred da odam za damožam, duhom nenačnata, od Mustafa da se vratam.

ARSENIJNikakvo odewe i od nikogo kaj pašata nema da ima!

NATALIJA(Se navednuva i mu gi baknuva nozete na Arsenie.) Dopušti miArhiepiskopu sviden, jas nedostoima delo golemo, vo vremetoidno što će se prikažuva, za verata da napravam... A i ne etaka strašno, nitu pak Mustafa izgleda osobeno nebespečno:Licem ličen, racem nežen i nagizdan ko mladinec pred venčavka.

PORFIRIJEte gledaš Arsenie, Natalija soglasima, ušte ti da popuštiš.

ARSENIJ(Dlaboko razmisluva.) Dva meseca, samo veliš?

PORFIRIJI pomalku, se si mislam.

NATALIJAJas će odam za pašata da se strosam, podsuredam i odmijam. Nopred toa blagoslovi me Vladiko i prosti mi, kako Isus što iprosti na Marija Magdalena sred hramot erusalimski.

ARSENIJO, Arhangeli višni, o sedmočislenici, što se moram jas dastoram za da ja prikrepam Stolicata... Ne, bez blagoslov iproštenie ti će odiš oti ništoverec tebe te čeka da bludničiš.Duri koga će se vratiš jas će možam da ti dadam prošteniegrehom. (Natalija izleguva. Pauza...)

PORFIRIJ(Mu gi podava hartijata i peroto.) Sega ukazot potpiši go, zaRomil ušte večerva da moži da trgne kon Strumica.

ARSENIJPak ti za ukazot. Ta razberi božji stvore, jas ne sakam da javabam zlokobata, da go puštam Romil so skiptarot glavi da krši.Toa svrši, nema veće klirot međusebe da se trebi.

PORFIRIJUšte salam ne počnalo Patriku. Tuku ako ne nie, tie nas se doeden i posleden će ne spržat. Ne samo Romil vo Strumica, uštevo mnogu drugi diecezi će moraš nivni da smeniš i naši danaznačiš.

ARSENIJ

Smiluvaj se, ostavi me vo mir sam da posedam, da poblenam jasvo prazno, belkim će go stopam mrazot što me ladi v gradi.

PORFIRIJDobro, te ostavam. Po obedot pladneven će se vratam za da goskončame rabotite. (Izleguva.)

ARSENIJ(Sedi izvesno vreme molčejći.) Gospode, ti što obituvaš vosferite eterični, Sozdatelu na se što zemjom hodi, nebom leta,vodom pliva, Tatko, eve sum sam, nikoj nema, daj mi kaži vomilosta tvoja nevidena kade zgrešiv, ti pregrešiv, što me morišmorom hudom. Dali grev e, rasvetli mi, da ja sakam Natalija,jas starec kostobolen i kašličav, nemam ništo osven smrtta štome čeka ene onde, negde v tremon i milosta kon nea, skritapredlaboko. Ništo drugo, samo qubov od tvojata propovednaučena, bez dopiri, miluvawa, ete taka od prikraja, grehomskraja. I toa mi go zede, a zgora mi podade da potpišamukazite, se da storam za da go pottiknam koleweto, naokolupaleweto. Pa da gledam kaj što gori seto sveto: manastiri ikašteli, vo ćelii kaluđeri, zad oltari božji prislužnici igoltari. I da slušam kaj što pišti narodecot, se previva kakozmija v procep i se ništi među sebe od zabludi nerazlučimipreopsednat. Mnogu breme mi obremi na pleškive lesno lomni. Zarne će e ponajdobro da me zemeš ti pri sebe, oti slutam što mečeka mošne skoro.

MARIJA(Vleguva.) Postavena e trpezata tvoe blaženstvo. Te čekaat zamolitva, Bogu falba.

ARSENIJKade e sestra Natalija, Marija?

MARIJAVo svojata ćelija, se gotvi.

ARSENIJKaži i neka dojde da go podelime jadeweto.

MARIJAGrev e toa Sveti oče. Redovnica so Patrikot da ručala, kaj sečulo.

ARSENIJGrev e drugo, a ne toa. Odi vikni ja da ja pogledame ušte troa,da i se iznapulime, oti taa dovečera nadaleku će zamine.

TRETA SCENA

Vo kućata na Kliment, ribarot. Kliment i Romil sedat na trinožnicido sofra.

KLIMENTRano v zori, oče Romile, kon Kališta jas si pojdov, da giiskaram mrežite, da soberam što mi dalo ezeroto. A toa mirno,nitu dalga da potkreni, sade mazno, kako u mome nedoprenolicenceto, kako u dete pelenarče gazenceto, golem merak imilina da te fati, što se veli. Arno ama pusto, ne bi zamašala. Koga dojdov do mrežite vednaš vidov deka ne e češitrabotata: predlaboko tie potopeni, od težina duri do dnovotnati. Aj si rekov, može da mi se posrećilo, pa da e plenotgolem i obilen... I si trgnav da sobiram, ama tamu, vo mrežite,vednaš skraja se zapletkalo nešto mazno i golemo, sosem crno,da mi prostiš nebare kowska koledačka. Ponataka ušte edno,podolu ušte dve- tri. Seta mreža načičkana so ažderi kako crvjekolku krosno, more pogolemi. Edni usti ozabeni, sade goltat ime pulat pravo v oči... Sum se stresol, se prepaliv, pravo dati kažam i na časot gi bataliv mrežištata i se fativ za veslatada doveslam što pobrgu kon navaka... Sega mreži nemam, a bezalat pusto što će pravam, treba da se prehrani čeladijata... Tisi oče mnogu pean i gramoten, pa te molam, ako možeš da girastolmačiš znamewata, Gospon zlaten što ni gi praća.

ROMILŠto i da e brate Klimente, arno ne e... Veliš crno crvje vomrežite?

KLIMENTCrni i golemi. Kolku znam i sum slušal takvi spodobija,ohriđani i drugi ne pametat da gi bilo.

ROMILKako sega, drug pat, kalna dalga nad Ohrida, nad nas site i nebila. Toa Bog, Sevidimiot naš Sozdatel, aber ni praća, neodvraća od patot grešen po koj sme trgnale, ne uči da sesozememe, za da ja zememe verata naša i sudbinata ni v race.

KLIMENTMora da e taka, nema drugo. Se ti e Božja rabota i znameweBožjo.

ROMILEte i od toa treba da sfatime mošne brzo, v časum, sega da japrifatime zadačata i voljata Gospodova, pa da se udrime iscelo,čelo v čelo so Fanariotite i so drugite koi vo besna kimka nigotvat primka za site da se podavime. Crno crvje... Tuku što gonema Porfirij. Mi obeti večerva da mi go donese ukazot.

KLIMENTĆe dojde Porfirij, što ti vetil će ispolni. Toj znae soPatrikot da se spravi. Milom, silom, kako bilo, će iskubi štonameril od starecot.

ROMIL

Tvrdokoren e Arsenij, čudno misli i deluva. Vo nas mnogu malkutoj veruva. Se se trudam da odgatnam koi mu se namerite.

KLIMENTNe trudi se, toj i sam ne znae kaj da trgne, sega kaj e. Segrbelka malku so nas, malku so niv.

ROMILAko misli deka taka može da se spasi sebe, lagom veljom toj selaži. Ednaš jasno neka kaži što smeri, kon na kade rabotata jatera.

KLIMENTZasega, kolku može da proceni mojava skuda pamet, nam ni enaklonet. Samo što golem strav od grkomanite ima nasobrano irazni otstapki i vo crkovnite i vo svetovnite raboti im pravi.Site prvenci na esnafite se fanarioti. Cel Ohrid go držat podsebe. Toj možeše barem na dva pati kaj ćurkčiite i kajšapkarite raka da klaj pri izborot na vodačot na cekata, ama setrgna ponastrana. Go isplašija so kletvi i zakani.

ROMILEte toa me vlnuva Klimente, toa što ne nahožda rs vo sebe za dazastani dujmen vo potkrepa na našata rabota. U nego e mastilotoi pečatot, ako so dikat, prepredeno i lukavo so niv rakovodi,ne će mine celo leto gospodovo i se na svoeto mesto će si seustroi.

KLIMENTTuka prav si... (Vleguva Marija.) Bujrum sestro, vlezi,zapovedaj.

MARIJAOče Romile, Klimente, me prati Porfirij, Velikiot ikonom da vi kažušte troa da go pričekate. So Patrikot teški dumi si dumaat.

ROMILVo kavga se fateni?

MARIJAHramot Božji yuni od nivnoto nategawe. Kako da se prostapastva, nedovetna, na at pazar dva xambazi za kowski zabiraskarani, se najgrdo eden drugomu si velat.

KLIMENTĆe se vivne bruka. Će zakuka kukavica nad nas.

ROMILNe popušta Arsenij, veliš sestro Marija?

MARIJANitu toj, nitu ikonomot. V kostec neotpustim se vpletkani.

ROMILZnači ne go potpišuva Ukazot?

MARIJANe, zasega.

ROMILA za Natalija što odluči?

MARIJASo teško srce dade izim, ušte večerva taa da mi pojde priturčinot, da go sladi.

ROMILOd što moral se soglasil. Poinaku Mustafa-paša utre rano će gotureše v zandani toj da gnie.

KLIMENTA što da pravime sega nie? Kako da delame ponataka? Uči Romilešto može, koga sme pritegnati od dve strani, da se spoluči.

ROMILDa go dočekame bratot Porfirij, da vidime toj što duma. Nego goimame za glavatar na našava rabota.

KLIMENTAko e taka togaš ti sestro Marija pojdi vo drugata odaja, nadognište, nad veruški nekoja čista riba potsolena mi se suši, vodolapot maluprazno šiše so rakija, od lanskata ušte čuvam,donesi ni troa da se založime. Se si mislam, će mi prostiš štote muštram.

ROMILŠto ti treba sega toa, Klimente?

KLIMENTAko zlatno brate, ako. Kuća pusta otvorena, ne biduva kogadošol otec velik i plemenit, kako tebe, da go puštam bezrakija, a i jas sum si meraklija da si trgnam. Otkako mi umreklimentica se počesto si potpivnuvam. Što da činam, što dapravam, deca drebni, plipot nakoteni, treba da se rastat golu-ždravi, a vamu se nema. Gladni plačat do premirawe, bosi hodati sred zimo. Pa napati, na zortot zgora i žalosta po niv,kvečerum, koga mojte pilištarci će pozaspijat, jas se faćam zarakija. Taka sam vo temnica, pola oka docicuvam, ponapati i po-veće, duri ne me zašemeti.

ROMILPieweto prekumerno, ne e Bogu milo.

KLIMENTZnam, znam, ama toj će prosti oti gleda sal vo beda jas semreškam. Beda teška otkako sum prvnat na vekov. (VleguvaMarija. Im gi podava ribite i rakijata.) Raka ti se pozlatilasestro Marija. Da ne si crnom zabradena, da ne si Bogupredadena, se će storev, će pregorev da te pridobijam.

MARIJANemoj taka Klimente. Takvi slova ne i se upatuvaat na Božjaprislužnička.

KLIMENTBlagoslovi oče Romile pa da pivneme.

ROMILDa dade Gospod vo ovoj dom obilstvoto da zacaruva. IsusHristos, sinot negov da go daruva Klimenta, ovoj mažestven rab,so darbini sekakvi srcem što miluva. Da ne go prisiluva dakloni duhom, stranpatica da potfati. Samo za našata rabota idobroto naše, toj da težnee da se lati.

KLIMENTAmin, usta slačem ti protekla. (Pijat. Vleguva Porfirij.)

PORFIRIJ(Sednuva. Izvesno vreme molči vidno voznemiren.) Za malku će goubiev. Će go zadušev, da videl Gospod. Počna v race da mikrkori, da pušta duša.

KLIMENTKogo?

PORFIRIJArsenij.

KLIMENTAman što zboruvaš. Zarem dotuka dojde rabotata?

PORFIRIJEte, dotuka.

ROMILNe potpiša?

PORFIRIJNe samo što ne potpiša, tuku i mi pripreti so celosnoizopštenie i moe i tvoe i na site nas. Će ne razmonašel prvo, apotoa anatema kanonska na nas će frlel.

ROMIL Što glagoliš, brate Porfirij?

PORFIRIJEte toa, se pomeri Vladikata, umom štukna otkako ja dadeNatalija. Nit čueno ni videno, tri dni do grob, a se stroi kakoda e pri prvo miluvawe. Kaj ćoreevme, koja ludost vo nasboteeše koga go iskačivme na prestolot. (Se smee.) Sega siimame vozquben Arhiepiskop.

ROMILNe će da e samo toa. Mora tuka ušte nešto da se krie.

PORFIRIJMože da ima, neznam. Samo znam deka denes, na svojata svetatrpeza ja povika Natalija. Se gostea sešto redum i plačeaobajcata. Nie drugite naokolu ni probavme, sram ne skina. Bevme

sedum mina. Seta Hierarhija na prvata Justinijana Ohrid. Međuniv i fanariotite Melentij, Zaharij i Hristovolus.

ROMILI pred niv toa se zbidna?

PORFIRIJPred niv. Sega znaat kaj sme slabi, koja glupost ni ja abiostricata... Sestro Marija pojdi ti pri Natalija i se visvetlii za našava rabota, za Ukazot i moli ja da pozboruva soArsenij. Samo taa može do svesta zamatena da mu stigne, da goprekaili... Itaj Marija, itaj. Presretni ja Natalija pred datrgne kaj Mustafa. (Marija izleguva.)

KLIMENT(Mu tura rakija na Porfirij.) Zemi brate ti napij se i podumajšto će treba za nanapred da se čini. Belkim ne će dopuštimelito starče da ne slini vo namerata.

PORFIRIJŠto da dumam, se e izdumano. Ušte noćva, ako ne go izdadeUkazot, će morame dal so sila il lukavstvo, da go trgneme.

KLIMENTSo sila ne biduva, će ne kazni Gospod, a i pastvata nasilnikapodozreva. So lukavstvo može će e možno da se ispara kotelecot.Itrinata skraja krajum podredena, celi carstva razoruva.

ROMILPravo zboruva Kliment, Porfirij.

PORFIRIJNe se sporam, toa će e taka. Samo neznam što da se čini.

ROMILI jas ne znam. Umom skudim ne mi idi ništo madro.

KLIMENTDa mu podmetneme lažni pari... Včera bev kaj Natanail, saračot,zaem da isprosam. Nešto ruba za decata da si kupam. Izmrznaasosem goli. Natanaila go najdov snužden, pa pomisliv zab goboli, što li, koga mi pokaža lažni liri i taliri. Nekoj so nivborčot mu go vratil, a toj nemože da se doseti koj... Ete taka,sega si velam da gi zememe od nego, će gi dade, naš e, i da gizakopame skrišum, vo dvoron od Arhiepiskopskana katedrala. Papotoa, po den dva, da puštime glas do Ućumatot deka Arseniekova lažni pari...

PORFIRIJĆe se krene hamba pregolema. I nas sramot će ne stasa.

ROMILA sramot kasa, kako kuče penom zapeneto.

KLIMENT

Mesata ni se promrclaeni, udovite kleknati, zglobovite nikrckaat, kaj od turskoto ušte i od fanariotskoto derexestežnato na nas... Zarem toa ne e sram do višno nebo?

PORFIRIJTaka e... Ti utre pojdi pri saračot. Zemi se što lažno ima.

ROMILMisliš će e dobro?

PORFIRIJKoga bilo za nas dobro, pa i ova da e?

ROMILČekaj Porfirij, da pomislime ušte malku.

PORFIRIJNi se slizna vremeto,će ne zgazi. Toa krotce lazi, ama drobi.

KLIMENTZnači se razbravme. Utre jas kaj saračot rabotata da ja svršam.

ROMILNeka bide taka.

PORFIRIJUtre, koga gluvo doba će zacaruva, vo dvoron crkvin da sestavime. Rabotata podmolna da ja napravime... Veće e niednovreme. Da odime. (Stanuvaat Romil i Porfirie.) Bidi blagoslovenKlimente, umniku. (Izleguvaat.)

KLIMENT(Otkako će ostane sam odi do kaselata i vadi od nea ćese sopari. Go potfrla v raka.) Će ve ima ušte... ušte. I se pluknavna siromaštijata, poganštijata. Nema veće gladni deca, žedenKliment. Vo kućava, košarava, plačot, što gi kine drobovite, ćeprestane. Će se smeat tie najadeni, na tatka siti. Vmestoridanie sekojdnevno, pesna i veselba. Će im kupam dolna ruba odbubaća, a gornata od crn šajak od Prizrena, so pulejki i moni-sta nakitena, da se cakli potsvetnuva, okom drago. Dosta bešeod narodot porugata koga golomesi se šmugaa po sokaci,tatkinite. Dosta beše sožalenie i milostiwa od po nekoj. Segafala, sam si imam da mu dadam se što usta im miluva, a pogledotposakuva: šećerlemi i bademi, varen simid i somuna, oka boza odSoluna...Zadno butče od šileže, od bendera kopanite, celo telekoga treba... Ej furnaxi, dikat drži, grom te strefil, vinoturaj odozgora, sol da ima, biber drebna, ni mrsnoto ne štedigo, mojte pilci nesviknati, samo v usta treba da se topi. Će imdaram ćitap i tefteri, će im platam silni učiteli, slovomveštim i peewem, da ne bidat slepi, a okati. U landona, dur voIzmir na panađur će gi nosam. Čudom da se čudat, svet da vidati uznaat što e lepo na duwava. (Si tura rakija i pie. Podolgovreme molči.) Ajde de Klimente, koga možel Juda IskariotskiSina Božja da predade za ćese pari i pomalo od tvoeto, što dane možeš ti Porfirij Ikonomot i Romila, za episkop što segotvi, da gi slizneš koga sami ti se gočat. Se zapnale, se

vozlele da go smenat Arsenij. Neka im e, lažni pari jas ćedadam. A Patrikot si e aren, što mu fali? Malku drtav, nedove-ten, troa litav, nedoseten, ama ako, služba služi podredeno, zapoewe takmec na bilbila. Što ja poftil Natalija, što da pravi,toa ti e. U čoveka, kalna stvora, sešto ima: za parite alčnostpregolema, po ženite laska izgorima. (Si tura rakija. Pie.Molči izvesno vreme.) Gločkaj crvu, ti rovari... Puzder pravizad koskive čelni, ako ti se saka, nazad nema, furijatafanariotska pokrenata veće. Kaj što će pomine će podavi, se ćeslomi. Da dade Gospod semožniot i mojava sitna duša da ja fati.(Se gasat svetlata.)

ČETVRTA SCENA

Vo dvorot na Ohridskata Arhiepiskopija. Okolu polnoć. VleguvaatKliment, Antim, Porfirie i Romil. Kliment i Antim nosat lopati ifeneri.

KLIMENTKade da kopame oče Antime? Ti kaži, ti si go znaeš dvorov kakoxebot.

ANTIMOvde pod činarov.

PORFIRIJ

Arno će e tuka. Lesno će e koga će treba da bide otkrieno.(Počnuvaat da kopaat.)

ROMIL(Na Klimenta.) Gi nosiš talirite?

KLIMENTEve gi vo čekmeževo. Treba da mi dadete dva i pol groša,Natanail ne gi dade za xabe. Da otkinel nešto od što izgubil.

PORFIRIJĆe dademe kolku treba, ti ne boj se.

KLIMENTKopaj Antime, brate, kopaj, što se misliš. Ne e vreme zamislewe, tuk e vreme za delawe.

ANTIMGledaš deka kopam, majkata, što me koriš?

KLIMENTKaj da gledam koga e temno, hulniku... Tuku da ve prašam nešto:Što e toa što može dupka najdlaboka, najširoka i najbrzo daiskopa? Porazmisli Antime i ti oče ikonome i Romile.

ROMILToa ti se znae: golem dikel i od čelika iskalena.

KLIMENTNe e taka.

PORFIRIJKrton, životinče mošne malo, no prgavo.

KLIMENTNitu toa.

ANTIMSuetata čovečka, dupka kopa, sred najtvrdo, za da stasa dovlasta i slavata. Da prigrabi se za sebe, da se kači najvisoko,da se nurne najdlaboko.

KLIMENTToa ti e dobro i mislovno mošne. Samo ima ušte nešto:lukavosta. Taa kopa najdlaboko. Seto klbo od zemjava dur datrepneš može da go produpi. Ne mu se veli na đavola badijala:lukavago. Toj go trese od iskona nebeskoto carstvo. Da rečemeda ne e Gospod, skraja bilo, sevozmožen, seprisuten i semoćen,od koga e vekov, na svetov će nemaše ništo drugo do na Natemagokolenoto. I negovo će beše carstvoto zemno i nebesno. Sitestvoroj, i čovekot vklučitelno, baš od nego će baraaspasenie... Poplukaj si v pazuvi Antime, samo pazi da ne se iz-ligaviš preterano.

ROMIL

(Tivko, nastrana, na Porfirij.) Ovoj Kliment golem itrec iprepreden. Da ne bi da ne prejde. Da ne mu e ova so parivenekoja ujdurma zlobom izdumana.

PORFIRIJDe, de, Romile, Kliment, ribarot gurelav, da ne prejde nas vospletkite dokraj upateni.

ROMILTeški da e taka. Tuku sepak vo štrek postojan treba da se stoi.

KLIMENT(Udira vo nešto tvrdo so lopatata.) Što e ova? (Se navednuva vodupkata.) Kamen ne e. (Frla nadvor čovečki čerep.)

PORFIRIJŠto e toa?

KLIMENTČerep qudski, glava bivša od nekogo.

ROMILO, Gospode, zarem grob nečij nie raspretavme? Vo mirot, dodenot suden što će mu trae, mu se zamešavme na mrtviot.

ANTIMI toa se slučuva koga se kopa vo temnica, ćorlemečki.

KLIMENT(Go zema čerepot v race.) Vidi, vidi, žiti boga, kako da ni seceri štrbaviov. Se potsmeva i likuva što si stasal toj na vremekaj što sme site upateni. Rugom adskom ni se ruga što morame daja bitstvuvame segašnosta i čekame idninata. Vo prvata ništoarno, vo vtorata se pološo.

ANTIMNe šotaj se so čerepot, vrati go nazad, grev od Gospod će tefati.

KLIMENTZnaeš koj e?

ANTIMKako može da ne znam koga pred dvaeset leta gospodovi jas ovdego zakopuvav...

PORFIRIJI sega ne natera da kopame tokmu tuka.

ANTIMNe namerno, od što sum zaboravil...Se si mislev nad yitčeno ćee grobot.

KLIMENTKaži koj e sprugnatiov...? Mudar beše il mačenik, sitna duša

ili svetec?

ANTIMBratot Joasav, kowušarot. Duša čista, negibnata, ko u detemalendavo. Ušte rano v kowušnica kowite gi timareše, gi nukašeda se sence, zopca, vojca, i samo so niv zboruvaše. A na svedni,na pokrsti i dodole, site v pole gi puštaše za da vidat ohriđanii na um da stanat. Kowi bea toa se dorii, revanlii. Vlaknočisto se preliva, griva dolga do pod sapi, so kopita kamendrobat, od nozdrite plamen rigat.

KLIMENTGo pametam. Ponapati me puštaše da mu vlezam v kowušnica. Midavaše da gi češlam, opaškite da im pletam na Blečo, Dorčo iZalenko. Da gi vjavam samo ednaš me ostavi i togaš padnav tikna teme. Dolgo vreme si mislev skinav konci, puštiv duša.

ANTIMJas so voda te polivav da te vratam pri živite.

KLIMENTFala ti Antimone, ne trebalo.

ANTIMNišto, ništo, zapovedaj, koga sakaš će te pravam živa ćisla.

PORFIRIJAjde dosta. Zatvorete go grobot kako što beše i kopajteponavaka.

ANTIMZošto, što će fali ovde da go zakopame kofčeževo. Bratot Joasavza životta nitu pari imal, nitu para videl, barem sega, na onojvek tamu, neka im se poraduva.

KLIMENTNa lažni pari?

ANTIMKako će gi raspoznae onde dolu, vo temnica.

KLIMENTArno veliš.

ROMILSkrnavewe e toa, druga dupka iskopajte.

ANTIM(Ja zapretuva dupkata.) Što da ti činam Joasave, brate, pisanieti e toa, ne ti davaat nitu sega, mrtov, do nekoja para dadojdeš.

KLIMENT(Kopa.) Ako lažna, važno para.

PORFIRIJ

Pobrzajte, samo što ne zazorilo. (Kliment i Antim dokopuvaat.Potoa go zakopuvaat čekmexeto, kofčežeto...) Ete i toa sezavrši. Da odime.

KLIMENTNie, so otec Antim, ovde će si posedime da otpočineme i davidime dali i deneska, ko sekoj den, zorata će ni dojde daosvetli. Ti što veliš Antime?

ANTIMNe ti prepravam, iako tvrde se somnevam, deka će zazori.(Porfirij i Romil izleguvaat.)

KLIMENTDa te prašam nešto, ama pravo da mi kažiš.

ANTIMPrašaj, nemoj da mi se pritesnuvaš, se što znam će ti kažam.

KLIMENTTi namerno ne natera da go otkopame Joasav?

ANTIMTuka Klimente teško će može da se najde odgovorot.

KLIMENTKako toa?

ANTIMEte taka, ni sam neznam. Može da sum imal takvo težnenie, neprotivam, a može da bide navistina da sum zaboravil. Dušapusta, silen jazol, očen trudno razmrsima, dokučima. Sešto sesnove vnatre, vo nejzinite temni stai i odai i soblazen sekakvati se merka. Zošto, da rečeme, ti Klimente ponekogaš sezasmevaš nepotrebno, rasplakuvaš bezrazložno, ajde kaži... Toati e od dušata što te tera da mi praviš dela nerazumni, umomstrani, nerazbrani.

KLIMENTVidi, vidi, pred saat vreme, od nedopica jas da crknev, ne ćeznaev deka ti Antime, mnogu čitan si se storil. Kolku do lanitakov ti ne beše. Usta ne otvoraše, guveeše koga po pričesna,pred crkvini porti, maži madri za duševni i drugi raboti laf-muabet će začnea.

ANTIMI sega sum takov. Toa ti e od što zort me goni pred narodmnogubroen zbor da zemam, da iskažam misla zapletkana. A zinamzapeltači činam i edno za drugo sade zeleni kinam. Kako da sum,nedaj Bože, gojdar gnasen ili nešto drugo tomu podobno... Amaajde da gi batalime praznive muabeti. Da vidime za potaka što ćepravime.

KLIMENTZa potaka...? Slušaj dobro i postapi kako što će ti rečam. Odovdeka ti pravo kaj Arsenij, nuždanie e golemo, da pojdeš. Da

mu kažeš na Patrikot za parive lažni. I kaj se zakopani da mukažeš za da gi otkopa što pobrzo i da gi spastri na sigurno,ili da gi xglepni sred ezero.

ANTIMŠto e sega ova?

KLIMENTNe smeeme da bideme nie tie koi Arsenij vo aft grozen će goturnat, liceto negovo izblatat i kaleto patrijatsko urnat.

ANTIMTaka e... I jas sakav nešto slično da ti rečam, da ti predložam.So grev neotpišim se dodeka e na zemjava videlina, soncemzlatnim, Božestvena ploda, rasposlana, će bideme označeni.Prokažani i na toj vek tamu i frleni vo pekolna kruga po-slednago, kade sade katran vrie i klokoti vo golemi aranii. Kadevo vek i vjekov se orospii i bludnici, se varat hulnici, majkičedomorki i tatko-ubijci, krivokleti, ništoverci, aramii... Tukušto morame da mu kažuvame na Arsenij koga možeme sami da giotkopame parive i da gi frlime sred ezero?

KLIMENTAko taka napravime će se znae deka sme nie. A ako sam Arsenijsi gi skloni, somnenie će padne na site koi vo ovaa rabota seupateni.

ANTIMI toa ti e ispravno... So parite što će pravime?

KLIMENTJas pari za vraćawe nemam. Taman sum se sviknal na niv, sega dagi vraćam ne će možam.

ANTIMĆe ne gonat.

KLIMENTZošto koga ne će znaat deka nie provalivme. Našata rabota soova kupče ovde si ja završivme.

ANTIMAjde togaš da go baram Vladikata. (Trgnuvaat. Podzastanuvaat.)Gledaj čudo, pak ni dojde zorata, gostinkata katadnevna... Da tikažam pravo Klimente otkako ja počnavme ujdurmava, a će padnesmračka, će se stemni, se strahuvam i nekoja janya me jade dekanema ušte ednaš da se javi videlina. Će ostane samo crnotemničište, neprovidno... (Izleguvaat.)

PETTA SCENA

Vo prestolnata odaja. Arsenij kleči pred Hristovoto raspetie voutrinska molitva. Vleguva Antim. Čeka izvesno vreme dodeka Arsenijne ja završi molitvata.

ANTIMFalen Isus i Marija Deva. Blagoslovi sveti oče.

ARSENIJBlagosloven da si prota Antime... Što te goni mugrom dapodraniš?

ANTIMPri tebe tvoe blaženstvo zorom itam, da ti kažam što e nužno,što se mora. Usta mi e polna zlobi sevozmožni, da bi usta dovek me bolela. A u utroba otrov smrtonosen. Sproti nego, odudava otrov meden nektaren se nariča.

ARSENIJKaži brate, kaži. Na otrov otrpnavme. Damna pelin ni viree vodušava, a okolu srceto biqe trnovito... Se što imaš kaži.

ANTIMČesen patriku, Božji izbraniče, ti so Porfirij, Velikiot ikonomvo spor nerazrešim si se udril?

ARSENIJTaka beše.

ANTIMToj te silel, prisiluval, da potpišeš ukaz, so koj Romil,mladion sveštenik, će go naznačiš za mitropolit na Strumičkatadieceza?

ARSENIJI toa beše taka.

ANTIMPod zakani strašni, pcosti i kletvi uhom mrski, tvojata milostne popuštala.

ARSENIJTočno.

ANTIME, toj Porfirij i Romil so Klimenta-ribaron, vo ispomoš,izdumale takva spletka koja i Đavola, Bože prosti, će zasrami,će go frli vo neola što e spletkar za niv nedostoen. Od saračotzele pari, lažni liri i taliri i kolku noćva izminata nie

četvorica, pod činaron, vo dvoron crkvin gi zakopavme... Denes,utre preku telala, Porfirie i Romil će puštat glas do kadijatai muftijata, do vlastelinite turski, deka Arsenij,Arhiepiskopot na prvata Justinijana Ohrid, kova lažni pari zada go plati beratot što ja tovari Stolicata. I mestoto kaj seprikrieni će go označat, za turcite vo krivokletstvo da tefatat, teškim tučom te okovat i vo zandani te frlat da serastočuvaš. A Porfirij, Romil i drugite na tvoeto mesto daustoličat drug patrik po terkot nivni što će se postrojuva i ćepee kako tie će slovat... Sega treba, moj pastire, ti da pojdešpod činaron, do grobon na Joasav kowušarot, da gi otkopašparite i da gi skloniš kade što miluvaš.

ARSENIJSon pretskazim noćva soniv, svet onirik. I vo nego Gavril,vrhoven među arhangelite, mi visvetli se ponatanko, što dapravam ponataka... Zatoa ne trudi se prota Antime da mipomogneš. Pod zakrila Božestvena jas sum staven, mene Bog mevodi... Ti odi vo spokojstvo smerno.

ANTIMNema da gi trgneš lažnite pari?

ARSENIJNe.

ANTIMĆe dozvoliš, umom nenačnatim, turska arest na tebe da padne?

ARSENIJAko do toa dojde, togaš taka će da mora. Od Gospoda namerata začoveka nepoimna.

ANTIMOstavi gi Vladiko zborovite praznikavi. Čas e vo koj treba dase dela dejstvom promislenim, isčislenim dokraj. Ti simni sebarem ednaš od sferite perduvesti, za tloto zakotvi se i zemigi rabotite v race, potsuredi kaj što moraš, podubedi i pomolikaj što treba, zaem kreni, pa plati ja vergijata. Posle, posletrgni od istoka do zapada, od severa se do juga naArhiepiskopijata i isčeli gi pčenicata od kakolot, jadlivoto odpirejot... Oti za skoro site Grci će staneme. CarigradskataPatrijaršija od Ohrida do Dunava i do Crno more će gi plenisite diecezi. Pod svojot pokrov težok i bodlikav narodot iklirot će go tlači da krvari. Na jazikot naš, jazik Boguprisušt, na grloto će mu stapne. I togaš će ni skipnatbesedite, će se zaboravat svetite slova Klimentovi i će nesnema vo bestraga kako i nikogaš da ne sme bile pod sačovnebesen.

ARSENIJProta Antime, mnogu grižovlija mi se činiš, tuku što baraše iti so niv pari lažni da mi podmetnuvaš?

ANTIM

Ako ne bev tamu, koj sega će ti kažeše za primkata što ti enamestena?

ARSENIJ(Molči izvesno vreme. Stanuva i se šeta.) Ponajdobro će e da sipodnesam ostavka.Od svetiot Sinod, molbom potkrepeno, dapobaram razrešenie. Raka i na neka go prifati skiptarot. Možeda e mojava nedostojna i slabašna za težinata negova.

ANTIMVidi, vidi, sega što premisli. Od rid na breg se prefrlašArsenij, ednaš Gospod pod zakrila te imal, drug pat ostavka ćepodnesuvaš. Ne se sedi taka na stolicata tronskablaženstvujušti Patriku. Ona bara madro vladenie. Toj što donea će stasa da posedi dur mu trae vekot će treba. Baš od toadovde sme dojdeni; ne će pomineše nitu leto, a ete ti go novArhiepiskop. Nebroeni se smenivte. Koj pod ostavka, kojnapaden. Eden fanariot, drug od našite, tret bludničel,četvrtiot raka puštal vo aznoto, a pettiot nesposoben... Ti sidobar i predobar, no kolebliv i duševen prekumera. Sepak titreba da ostaneš i so naša pomoš nesebično da ja branišStolicata i pastvata iscedena... (Vleguva Marija i odi kajArsenij.)

MARIJASe vrati Mustafa- paša, tvoe blaženstvo. Set e besen i podiven.Vednaš pari toj si bara.

ARSENIJŠto stanalo, ta što se prekailil?

MARIJANa Galičica, gora diva koga zavlegle vo gustižot, sestraNatalija im pobegnala. Se do polnoć i potaka, pašata so svojatasvita traga tragal da ja najde, ama ne uspeal. Zatoa kivenMustafa beratot go bara se do aspra, vednaš.

ARSENIJSega kako Antime, ajde sovetuvaj, poučitelni slova slovi da tevidam.

ANTIMSestro Marija ne gnevi se, oko v oko će treba da pobesedime soPatrikot, pa te molam da si odiš. (Marija izleguva.)

ANTIMEve kako: Jas sega će pojdam vo dvoron crkvin i će go otkopamkofčežeto. Lažnite pari što se vnatre će mu gi dadam naMustafa. Ima tamu i poveće od što treba.

ARSENIJSo lažni pari beratot da go platime, duri togaš krajot strašenće ni dojde.

ANTIM

Koga saračot, po zanaet što mi drži oko izvežbano, parite lažnine gi prepoznal, Mustafa nema nitu da gi zapikasa, samo ako mupridademe nešto fazla... Odam.

ARSENIJKako misliš, taka postapuvaj. Jas će idam da go pratam Nestorada ja bara niz planina, Natalija. (Dvajcata izleguvaat.)

ŠESTA SCENA

Na Galičica Natalija sedi na eden kladenec i se mie. Nozete i segoli, kaj gradite e raspetlana i kosata i e puštena.Bez da vidi ise prikraduva Nestor.

NESTOR(Zastanuva pred nea.Natalija se štreknuva, no ne proba dapobegne.) Po mirizbata te najdov. Ušte od podnožje so Zelenko janamirisavme tvojata pot.

NATALIJAPa što?

NESTORNišto, ništo, samo što Vladikata zapoveda nazad da te vratam.Ne za Mustafa, ne plaši se, za nego te bara.

NATALIJANazad ne se vraćam.

NESTORTaka?

NATALIJAEte taka.

NESTORAmi što će praviš sred gorava sama?

NATALIJAOvde će živeam.

NESTOROvde?

NATALIJATokmu ovde, do kladenecov. Taka rešiv: će si napravam koliba odlisje, od šibje i od trevi.

NESTORŠto će jadeš?

NATALIJAŠto će dade Galičica, taa dava izobilno, malini, trnenki,jagodi, kapini, gloginki, lešnici, buklinki, gabi najrazlični,koren od salepa i koren od kokiče, majčina dušička, nane, kozjabrada, kiselica i želadot se jade. Posle jajca od sojki, strač-ki, čavki i gavrani, od vrani i vetruški, sokliwa dalnogledi,prepelici, kukavici, kosovi i čurlini, utki noćni i jajcaželkini. Smokče na stapče navlečeno i kopanče od želčeispečeno... Se što jade od gorava bratijata.

NESTORAmi v zimo? Što će praviš koga sneg do kolena će zasneži? Od studnepodnosliv će zažeži Galičica?

NATALIJAĆe iskopam zemjanica, duvlo će si stokmam, kako ververica,yvere umno i prgavo, će soberam letina.

NESTORZošto ne sakaš da se vratiš nazad?

NATALIJAŠto će baram nazad?

NESTORTe vika Arsenij.

NATALIJANeka vika starecot, nemu dnite mu se izbroeni, ništo arno ne gočeka, a i mene ako se vratam. Od nemilo do nedrago, od kaurinse do turčin, će me podavaat neoti sum drebna para izližana zapotkusur što se čuva.

NESTORVrati se, jas će te zaštituvam.

NATALIJATi?

NESTOR

Nikoj nema da te dopri, da te pofati, nikoj ne će smee. Ovierace što gi gledaš i do lakti da mi gi presečat će te dočuvaat.

NATALIJANe, ne će možam da se vratam... Koga so Mustafa, begot zločesti svitata negova, koga kon navaka, prugore se zapativme,odnenadež, bez najava i znamewe ino, dočuv glas, povik nežen,milozvučen, što me gibna vo dlabina, negde nad slabini: Dojdipri nas Natalija, druška da ni bideš, ti si naša i ničija.Slezi od kow, vo izvora pogledni se i će vidiš: kosa ti e odžalfija, od večerka mirisliva, a vo nea ukit od kokiče, modrocveće i petoprst. Lice ti e rosom ranom oroseno, so siwak zla-ten posipano, a očite dve meni mesečevi, dve vrela nepieni,izgor rani sred zorata otvoreni. Tvojata stava mlada bukasovitliva ne skršima. Tvojte race u gorata slobodata, a prstitemeka mahovina, kaj će dopreš ti lekuvaš. Dojdi pri nasNatalija, pregrni ne da cutime, procutime i sred zimo.

NESTORMože i jas da ostanam?

NATALIJAŠto će praviš ti ovde?

NESTORDa ti bidam vo blizina.

NATALIJAKako sakaš.

NESTORA Zelenko, može i toj?

NATALIJAAko ne se plašiš da ne bi volci da go navasaat.

NESTORNitu jas, ni Zelenko od ništo strav nemame.

NATALIJATogaš može.(Izvesno vreme dvajcata molčat.)

NESTORDa ti ja dopram kosata?

NATALIJAMošne rano za dopiri.

NESTORNe luti se, ne srdi se, vo životta ništo žensko ne sum doprel.

NATALIJAIma vreme, popričekaj.

NESTORKolku dolgo?

NATALIJAToa samo će si dojde.

NESTORA da odam troa paprat da prisoberam za postela da ti stokmam,veće smračka pađa.

NATALIJAToa može... tuku čekaj... kolku dolgo nameruvaš da ostaneš?

NESTORSa vek ako sakaš, ako pred toa ne me napadiš.

NATALIJAŠto imam jas da te brkam, ostani kolku će miluvaš. Tuku, što ćepravat, dolu v kowušnica kowite? Će nema koj da gi dvori itimari.

NESTORNiv damna gi nema v kowušnica. Site kowi prodadeni. A će snemanešto od crkovnite trebi, vednaš kow se prodavaše. Koj zatemjan, koj za vosok, a po nekoj za raso i kamilavka. Nazografi i kopaničari ne so pari, so kowi im se plaćaše... Odampo paprat.

NATALIJAČekaj... Možeš sega da mi ja dopreš kosata.(Nestor zastanuva stapisan. Stoi taka izvesno vreme. Potoa odii kleknuva do Natalija. I ja dopira kosata. I Natalija godopira po kosata i po liceto. Nivnite dvižewa i postapki seprepolni so nežnost.) Odi po paprat i donesi što poveće.Postela za dvajca treba da se uzlagodi. (Nestor izleguva.)

SEDMA SCENA

Vo prestolnata odaja. Arsenij sedi na prestolot. Naokolu stojatPorfirie, Romil, Melentija, Zaharija i Hristovolus. Malkuponastrana stoi Antim.

ARSENIJ(Stanuva. Gi kreva racete za da go zapri xagorot.) Sveti braća,božji milenici i slugi negovi, čelnici vo hierarhijata naOhridskata Arhiepiskopija čija slava do božestvenoto spoznaniese nakreva, rešiv, posle opšto i obemno rasuždenie, mojatasmirenost od tronskata vozdignatost da ja simnam. (Nastanuvaxagor vo koj se slušaat najrazlični reakcii. Ja kreva,povtorno, rakata, za da gi smiri.) Ostavka, umom bistrim i odnikogo pod prinuda da podnesam. Na ovoj ishod se odlučiv kogaspoznav deka horoba telesna me navasuva i duhom taa se protega,pa me sili da nemožam da gi sredam i popravam nužditenaArhiepiskopijata koi iskrsnaa pred našeto vreme i vo vremevonaše. Nuždi trebni za opstojba na Stolicata i svim dijacezamšto pod nea prinadležat. Da go platam beratot...

ANTIMBeratot e platen tvoe blaženstvo.

PORFIRIJTi da molčiš, prota Antime.

MELENTIJŠto bara ovoj ovde?

ZAHARIJSo koj pari e platen beratot?

ANTIMSo pari od usura koja ja podignavme.

HRISTOVOLUSKoj ti dade usura?

ANTIMToa si e naša rabota.

MELENTIJToa nemože da bide tvoja rabota. Nie treba da znaeme. Naše ehierarhiskoto činodejstvie, a ne tvoe, ne na prota običen.

ANTIMAko e taka togaš zošto vie ništo ne storivte? Zošto usura nekrenavte?

MELENTIJ

Otstranete go, toj ovde ne pripađa.

PORFIRIJTreba da si odiš, prota Antime.

ANTIMSamo ako Patrikot taka zapoveda, samo togaš će si odam i će veostavam da go dodrobite veće zdrobenoto, da se naslaždavate vohlipaweto na predobriov Arsenie, vo negovite gorešti solzi ikrvavi koi kaj će kapnat rana nezazdravima otvoraat...

ARSENIJMir, braća, mir... Doslušajte, vo imeto na Sevišniot veprekolnuvam... Posle ne uspeav da go sotrebam i sotramzlodejskoto povedenie na nekoi od klirot i drugi golemci, koive navreduvaa vas, mitropolitite i arhiereite, so hulničkiizmislici za božemnata vaša raspusnost i pohotlivost, za sla-dostrastieto vaše i alčnosta, nedolična za onogo koj rasomsvetim e promenet. Niz katadnevni, čislom neopfatni, dopisi,žalbi i poplaki ve nabeduvaat deka rajata, rodot hristijanski,narodot naš beše da ste go tlačele so nameti nedokrepimi idrugi iscedenija od nemaštijata vo pečal sletstven što go drži.Deka ste gi zanemaruvale obredite kanonski i po nekoj od vasponapati, dobro rakijom naložen, vmesto himni božestveni, pesnirazbludni potpeval, pa taka oltara svetago blatel i sebeporugom od svim se izložuval. Vakavskite imoti ste gi cepkale ikrčmele vo bescewe, na turcite, selxucite i arnautite, razniotstapki i dodvorenija ste mu pravele, so rušveti golemi ste gidaruvale za da vi pripomognat da se potkrenete ponanapred vovlasta crkovna... Tuku najmnogu, kako što ve klevetatkletnicite, eden na drug ste bile zasileni vo karšilak od kogokrvta vaša i narodna lipni, oti edni ste bile avtonomisti,drugi fanarioti, treti unijati, a četvri se istodobno... Etezatoa rešiv taka kako što ponapred moeto smirenie se iskaža: dago odložam žezloto i drugoto znamewe činot arhiepiskopski štogo označuva i da se vratam vo Pelagoniskata eparhija, koja jazadržuvam za da mi služi za moja prehrana vo starosta i zautočište predsmrtno setom tagovnom ogradisano.

ANTIMMoj zlehudi patriku, Arsenij bivši, sega će počne se prudolu dase strupoluva, da se razglobuva i glomboko, kako vo alčno oko,da pađa našata sveta crkva, rodot naš i porodot od vjekov štotreba da prijde. Oti ti ja otna buicata, vodišteto kalno što ćegi podavi site od reda.

MELENTIJANe slušajte go!

HRISTOVOLUSNeka si odi.

PORFIRIJ(Na Arsenie.) Tvojata ostavka, taka zahteva redot kanonski,treba da ja napišeš, potpišeš i pečatom tvoim ličnim potvrdiš.

ARSENIJZnam, do večera će go storam toa.

ANTIMNemoj Arsenie, nemoj dušo pravedna, zarem na gledaš ovaa tajfaxglibosana toa i go čeka, za da go podeli nedelimoto, potrošidotrošenoto...

ROMIL(Odi do Antim.) Zamolči veće ednaš, pope.

ANTIMJas će zamolčam, će me zamolčite. Samo što v uši veće počna dave gločka pisokot senaroden... Vslušajte se i će čuete kakopriiduva od temninata idna nebesno lipawe, podobno na ona odnarodot judejski po Hrista raspnat... (Vleguva Marija. Kosata ie raspuštena... Izgleda izbezumeno.)

MARIJAMustafa... Doađa Mustafa-paša... Po tebe doađa tvoeblaženstvo...

ANTIMGi setil parite prokletiot.

MELENTIJAKade doađa?

MARIJAOvde sveti oci, ovde. Peni frla, ogan riga...

HRISTOVOLUS(Na Melentij i Zaharij.) Da odime, nebespečno e da se dočekapašata. (Trgnuvaat.)

PORFIRIJ(Na Romil.) I nie da odime Romile.

ANTIM(Zastanuva pred niv.) Kade gnidi i pipici, kade ločki, smutki ikureški, kade? Go ostavate sam patrikot kukumjavki, kukavici iklusina xgrovnati, sam vašata poganštija da ja snosi. Zastanetekurvini kopiliwa, seme orospisko, Judi Iskariotski, barem davidite kakov trnliv venec na prepodobniov Arsenij mu spletivte.Koja spica vžeštena grlom mu provrevte. Ostanete da vidite kakovo puzder se ništi seto sveto...

MELENTIJ(Go turka Antim.) Skloni se Antime.

ANTIMNe poganime so tvoite valkani race Melentij, ne teraj me vostarosta svetite zapovedi da gi prekršuvam, da te zgromampogromom pravednim.

PORFIRIJ

(I toj go turka Antim koj stoi na vrata.) Trgni se izlapenstarecu.

ANTIMI ti ostani velik ikonomu za da ti ja preseči pašata rakata dodno što zagrabuvaše...(Site go turkaat Antim. Vleguva Mustafa paša so dvajca askeri.)

KRAJ