27. januar 2017. godine

Plate u Nišu za 23.000 dinara manje nego u

Beogradu

Prosečna neto zarada u Nišu isplaćena u decembru iznosila je 44.698 dinara, što je za skoro 8.800 dinara

manje od republičkog proseka i za skoro 23.000 manje od prosečne plate u Beogradu, pokazuju najnoviji

podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Prosečna neto zarada u Srbiji isplaćena u decembru 2016. iznosila je 53.456 dinara, a u Beogradu 67.650

dinara.

Stanovnici Niša, prema zvaničnoj statistici, zarađuju manje i od žitelja Novog Sada jer je prosečna

decembarska plata u tom gradu bila 64.768 dinara, ali i od žitelja Kragujevca koji su na kraju godine

zarađivali u proseku 52.734.

Najvećim primanjima u decembru mogu se pohvaliti stanovnici Surčina pošto je njihova prosečna neto plata

iznosila 95.908 dinara.

Najniže zarade imali su žitelji Žabara, svega 28.252 dinara.

U odnosu na novembar, prosečna neto i bruto zarada u Srbiji nominalno su bile veće za 16,8 odsto, a realno

za 16,9 odsto.

Gradska uprava dobija dva nova sekretarijata

Skupština grada Beograda usvojila je izmenu odluke o Gradskoj upravi grada na osnovu koje se uvode

Sekretarijat za javne prihode i Sekretarijat za javni prevoz.

Sekretarijat za javne prihode uvodi se umesto Uprave za javne

prihode, dok je Sekretarijat za javni prevoz uveden umesto

Direkcije za javni prevoz.

Kako se navodi u tekstu Odluke, Sekretarijat za javne prihode

baviće se, između ostalog, utvrđivanjem, kontrolom i

naplatom u javnopravnom odnosu poreza na imovinu i drugih

izvora javnih prihoda za koje je nadležan u skladu sa

posebnim propisom.

Sekretarijat za javni prevoz baviće se poslovima koji se odnose, između ostalog, na organizaciju, način

obavljanja i korišćenja javnog linijskog prevoza putnika, organizacijom prevoza u linijskoj plovidbi i

načinom obavljanja taksi prevoza u gradu.

Kako je navedeno, razlog za donošenje te odluke je „celishodnije organizovanje poslova“ u Gradskoj upravi

i usaglašavanje sa Zakonom o stanovanju i održavanju stambenih zgrada.

Matijević zgradu Jugoeksporta preuređuje u hotel

Vlasnik Mesne industrije "Matijević" potvrdio je danas da će 1. februara preuzeti kupljenu poslovnu zgradu

nekadašnjeg "Jugoeksporta" na Trgu Republike, u centru Beograda, jer je isplatio celokupnu sumu od 7,3

miliona evra i overio ugovor.

Petar Matijević je agenciju Beta rekao da su

netačne informacije pojedinih medija da je prodaju

te zgrade preko suda osporila "Alfa banka".

"Ta banka je bila većinski poverilac prve klase

naplativosti i imala je potraživanje od Jugoeksporta

od oko 10 miliona evra. Naplatila je celokupnu

sumu i nema smetnji da preuzmem kupljenu zgradu

i preuredim je u hotel", rekao je Matijević.

Na pitanje kada će početi ta rekonstrukcija,

Matijević je rekao da se priprema projekat obnove

fasade koja je pod zaštitom države, i ne sme se menjati.

Dodao je da će hotel sa četiri zvezdice imati 65 soba i 40 parking mesta, a nisu predviđene sale za kongresni

turizam.

Matijević je zgradu "Jugoeksporta" od 5.500 kvadratnih metara kupio za 7,3 miliona evra krajem decembra

prošle godine u nadmetanju sa MK grupom Miodraga Kostića i "Alfa bankom".

U javnosti je bilo negodovanja zbog toga što je zgrada podata po oko 1.300 evra po kvadratnom metru.

Ranije je na prodaju nuđena nekoliko puta, po znatno višoj ceni, ali bezuspešno jer kupaca nije bilo.

Zgrada je sazidana 1923. godine, po projektu Matije Bleha.

Bivši i sadašnji radnici JP "Nuklearni objekti Srbije" optužuju v. d. direktora za zlostavljanje na radu

Protiv Dalibora Arbutine četiri tužbe za mobing

Zlostavljanje spremačice Gordane Sušić počinje od trenutka kada je "videla nešto što nije trebalo da vidi"

Tužbe za mobing, krivične prijave i razlozi zbog kojih je došlo do njih u JP "Nuklearni objekti Srbije" samo

su potvrda da Tesna koža i 35 godina kasnije savršeno oslikava stanje u srpskom društvu, pre svega, u

javnim preduzećima.

Međutim, za razliku od fiktivnog Srećka

Šojića, direktor NOS Dalibor Arbutina ovih

dana suočen je sa četiri tužbe za mobing i

jednom krivičnom prijavom, koju je podnela

Želmira Ilić, bivši rukovodilac sektora

Polikliničke službe u ovom preduzeću. Osim

toga, zahvaljujući Vladi Srbije, Arbutina je

na čelu JP već tri godine u v. d. stanju, mimo

Zakona o javnim preduzećima.

- Iako je u julu 2013. raspisan konkurs za direktora NOS, na koji se prijavilo 10 do 15 ljudi, taj konkurs

nikada nije sproveden, a Vlada Srbije je marta 2014. postavila Dalibora Arbutinu na mesto v. d direktora, na

kom je on i danas, mimo zakona - kaže za Danas Želmira Ilić.

I na to, ali i na sve ostale nepravilnosti u radu v. d. direktora, Ilić kaže da su i ona i njene kolege upozoravali

i Vladu, i ministarstva, ali i premijera, ali da nikakvih reakcija nije bilo. U međuvremenu, Ilićeva tvrdi da je

Arbutina počeo da otpušta stručne ljude.

- Trenutno postoje četiri tužbe za mobing protiv njega i ja koja sam podnela krivičnu prijavu jer sam

potpuno nezakonito, kao i moj kolega Dragan Krkljuš, dobila otkaz. Kada je u novembru 2015. izmenjen

Zakon o zdravstvenoj zaštiti trebalo je da se u NOS uradi preregistracija delatnosti. Arbutina to nije uradio

kako mi ne bismo imali šta da radimo, da bi na kraju ukinuo polikliničku službu, mene otpustio, zdravstvene

radnike prebacio na druga radna mesta, a potpisao ugovor sa privatnom kućom Clinica Nova i time firmu

oštetio - ističe doktorka Ilić. Ona kaže da je u januaru prošle godine inspektor rada utvrdio ozbiljne

nedostatke u vezi sa bezbednim i zdravim radom u NOS gde zaposleni rade pod povećanim rizikom od

jonizujućih zračenja ali da ništa od naloženog nije urađeno da bi se to popravilo.

Ilić kaže da je zatražila zaštitu i od NO, ali da je nije dobila, a otkaz u julu 2016. joj je uručen zbog toga,

kako kaže, što nije poštovala njegovu usmenu naredbu da ne radi svoj posao.

- Otkaz sam dobila zbog nepoštovanja radne discipline, posle 34 godine rada u struci, 22 godine koliko sam

provela u Institutu i posle u NOS. Za to vreme nikada nisam imala nijednu opomenu za rad, a onda sam

dočekala da me neko ko je malo stariji od moje ćerke otpusti nekoliko meseci pred 60 rođendan, da me

bukvalno izbaci na ulicu - priča Ilić.

Zato što je dobila otkaz ona, kako kaže, nema pravo na nadoknadu sa biroa, niti zdravstveno osiguranje, a

jedina njena krivica je to što se nije povinovala zahtevima direktora da ne radi svoj posao.

Osim Želmire Ilić, tužbu za mobing podnela je i Gordana Sušić, spremačica u, između ostalog, kabinetu

direktora Arbutine. Mobing spremačice koja je trenutno na bolovanju počeo je, kako nam je rekla, onog

trenutka kada je prošlog leta u kabinetu "slučajno videla ono što nije trebalo da vidi".

- Od tada je krenulo zlostavljanje, dobila sam upozorenje pred otkaz, direktor je naveo kako neke stvari

nisam radila kako treba, pomenuo i datume, između ostalih i 21. novembar kada ja nisam bila na poslu -

priča Gordana, majka dvoje dece.

Kaže da je pisala izjave, objašnjavala da to nije tako, i posle svega sada očekuje da dobije otkaz jer je

početkom januara podnela tužbu za mobing.

- Želela sam da se to reši, zdravlje sam izgubila nervirajući se. Prošle godine sam operisala karcinom štitne

žlezde, a imam problema i sa astmom. Kada je to postalo učestalo zvala sam i inspekciju rada, ali oni su mi

savetovali da prijavim mobing - priča nam Gordana Sušić.

Savet je poslušala i podnela tužbu na 12 kucanih strana, gde između ostalog, navodi i neke pojedinosti,

poput toga da je veliki deo zlostavljanja trpela od sekretarice direktora, koja ju je jednom prilikom terala i da

rukama iz kante za smeće vadi koštice od voća.

- Kako nemam ključeve od direktorove kancelarije moram da čekam sekretaricu koja umesto u 8, dolazi u

pola 9 na posao. Pritom, dobila sam naređenje da kancelariju moram da očistim do 8.45, što ne mogu da

stignem da uradim jer treba da je napustim pre nego što dođe direktor, jer on sa mnom ne komunicira - samo

je deo priče o mobingu Gordane Sušić.

Arbutina: Prikrivanje nerada tužbama

V. d. direktor NOS Dalibor Arbutina kaže za Danas da je upoznat sa tim da je nekoliko radnika podnelo

prijavu za mobing, a to su upravo radnici koji su dobili otkaz ili upozorenje pred otkaz i da tako svoj nerad

pokušavaju da pokriju prijavama za mobing.

- A što se tiče krivične prijave, za nju sam saznao iz medija. Želmira Ilić je nanela štetu preduzeću tako što

je obavljala poslove mimo zakona i uprkos više upozorenja i od strane direktora i od strane ministarstva. Što

se tiče Dragana Krkljuša, on je uhvaćen u zloupotrebi bolovanja - kaže Arbutina.

On tvrdi da postoje dokazi u oba slučaja, kao i rešenja Inspektora za rad u kojima piše da je sve urađeno u

skladu sa zakonom.

Na naše pitanje da li je mimo javnih nabavki sklopio ugovore sa Clinica Nova i firmom za obezbeđenje G4S

Arbutina kaže da su ugovori u skladu sa zakonom o javnim nabavkama. "Prvi posao je u vrednosti oko

300.000 dinara (takozvana nabavka male vrednosti) a drugi je takozvana "velika" nabavka i svi podaci se

nalaze na našem portalu", napominje Arbutina.

Postavljen bez konkursa

Uprkos tome što su Nuklearni objekti Srbije (osnovani 2009) preduzeće od opšteg javnog značaja već pet

godina ovo JP se nalazi u v.d. stanju, a poslednje tri pod upravom Dalibora Arbutine, kojeg je Vlada

postavila marta 2014.

Arbutina je v. d. već tri godine iako po Zakonu o javnim preduzećima direktor može u v. d. stanju da bude

najviše godinu dana. Međutim, on ni tada nije izabran na konkursu, već ga je Vlada postavila, a osim toga ne

ispunjava jedan od glavnih uslova jer ne dolazi iz struke, već je mašinski inženjer. Pre nego što je izabran za

v. d direktora Arbutina je bio koordinator integralnog sistema upravljanja kvalitetom.

"Izdali apoteke i rešili tri stvari"

U Svilajncu smo veoma ponosni na to što se nakon, da tako kažem buđenja u poslednjih šest do sedam

godina, privreda u našem gradu u potpunosti osposobila i kvalifikovala da proizvodi za evropsko tržište.

Više od 90 odsto proizvoda svilajnačke privrede se izvozi u zapadnu Evropu, najviše u Nemačku. Shodno

tome prema podacima Privredne komore iz Kragujevca suficit naše privrede u spoljno – trgovinskoj razmeni

u 11 meseci prošle godine iznosi 41,5 miliona dolara, kaže predsednik opštine Svilajnac Predrag Milanović.

- Opština Svilajnac se opredelila da u zakup da gradske apoteke.

Zbog čega je doneta takva odluka?

Opština Svilajnac je u ponedeljak donela odluku o izdavanju

prostora gradskih apoteka i to na način koji pozitivno rešava tri

veoma bitne stvari. Pod brojem jedan, novi zakupac je u obavezi da

održi mrežu apoteka i ravnomerno snabdeva stanovništvo kako

grada tako i sela. Pod brojem dva, zakupac je dužan da preuzme

radnike koji su radili u apotekama i sa njima zasnuje stalni radni

odnos. Pod brojem tri, zakupac je dužan da polovinu zakupnine, za

koju je ugovor potpisan na 10 godina, plati unapred. Na taj način se

opštini Svilajnac omogućava da isplati ceo novčani dug koji ima

prema farmaceutskim dobavljačima. To faktički znači da opština

Svilajnac od 1. februara neće više imati bilo kakve dugove prema

dobavljačima. Oni će biti potpuno anulirani.

- Kome ste dali u zakup apoteke u Svilajncu?

Reč je o firmi Gudvil iz Subotice koja u svom sastavu ima 110 apoteka a sada i sedam apoteka u Svilajncu

koje smo im dali u zakup. Iskoristio bih ovu priliku da kažem da smo uspešno rekonstruisali domove

zdravlja u Sedlaru i Kušiljevu. Kompletno je rekonstruisana i zgrada stacionara u Svilajncu. Takođe,

rekonstruisana je i zgrada fizijatrije u Svilajncu. Ukupna vrednost svih radova je oko 80 miliona dinara.

Raspisan je tender za rekonstrukciju Doma zdravlja u Bobovu. Očekujemo da će u 2017. godini biti

renovirani svi zdravstveni objekti i nabavljena sva potrebna oprema i sve to bez i jednog dinara dugovanja.

- Kako teče proces regulacije reke Resave?

Objavljen je tender za regulaciju te reke. Raspisan je 19. decembra prošle godine a ponude se otvaraju sutra i

očekujemo da tada dobijemo i informaciju o pobedniku na tenderu. Evropska unija je našoj opštini odobrila

2,7 miliona evra za regulaciju reke Resava i to će biti glavni posao u Svilajncu naredne godine. Njegovim

završetkom zaštitićemo grad i poljoprivredno zemljište od plavljenja Resave. Sredstva su iz predpristupnih

fondova, IPA, a investicija se sprovodi preko Agencije za razvoj Austrije. Reč je o oko 5,1 kilometaru toka

reke.

- Kakvo je brojno stanje zaposlenih u opštini Svilajnac?

U ovom trenutku mi imamo desetoro zaposlenih manje nego što to dozvoljavaju postojeća zakonska rešenja.

Maksimalno možemo da imamo 335 zaposlenih a trenutno ih imamo 325. Na žalost već šest meseci ne

možemo da dobijemo saglasnost za prijem novih ljudi na posao, a objektivna potreba za njima u radu

lokalne samouprave postoji. Manji broj zaposlenih od propisima dozvoljenog nas kadrovski značajno slabi i

stoga apelujem na Ministarstvo lokalne samouprave da dozvoli opštinama koje imaju manje zaposlenih od

predviđenog broja da primaju nove ljude na posao.

- Da li ima novih postavki u Prirodnjačkom centru Srbije u Svilajncu?

Prirodnjački centar Srbije konstantno radi na poboljšanju svoje ponude. U tom smislu u novoj sezoni

posetioci će imati priliku da uživaju u novim izložbama i postavkama pod nazivima “Vulkani” i

“Geodiverzitet Srbije”. To će u buduće biti stalne postavke u Prirodnjačkom centru.

- Da li ćete podržati nekog kandidata na predstojećim izborima za predsednika Srbije?

S obzirom da je grupa građana koju sam ja predvodio na prošlim lokalnim izborima osvojila više od 50

odsto glasova u Svilajncu, smatram da ti glasači dele moje mišljenje da na izborima treba podržati odnosno

glasati za onog predsedničkog kandidata koji razume potrebe građana u unutrašnjosti Srbije. Za nas je

prioritetno da do svakog sela dođe vodovod, kanalizacija, putna infrastruktura, da se uradi novi most na

Moravi i nova sabraćajna obilaznica, da se renoviraju škole i domovi zdravlja. Kandidat koji bude dao

adekvatan i prihvatljiv program na iznete teme imaće moju podršku a uveren sam i svih onih građana

Svilajnca koji su glasali za listu koju sam predvodio na prošlim lokalnim izborima. Naravno, taj kandidat

koji će dobiti moju podršku obavezno mora da ima proevropsku orijentaciju u spoljnoj politici.

UDAR NA DŽEP: Gorivo ide na 156 dinara

Najavljeno poskupljenje nafte na 60 dolara za barel do 2018. dovešće do rasta cena derivata za oko šest

dinara

Gorivo bi narednih meseci moglo da poskupi oko tri dinara, a do kraja godine još toliko, pa bi benzin mogao

da se prodaje za oko 147 dinara, a evrodizel

za oko 156 dinara.

Razlog za nove cenovnike biće poskupljenje

nafte, koja trenutno košta 53 dolara za barel.

Prognoze govore da bi „crno zlato“ do kraja

godine moglo da se prodaje i za 60

američkih dolara. O tome je govorio i

Aleksandar Novak, ruski ministar

energetike, koji očekuje da se naftom trguje

i za 60 dolara. On smatra da proizvođači

sirove nafte poštuju dogovor o smanjenju

proizvodnje, što je i glavni uzrok rasta cene

u poslednja dva meseca sa 43 na više od 53

dolara.

„Spremni smo i da dodatno smanjimo proizvodnju“, dodao je on.

Milan Rakić, predsednik Udruženja privatnih benzinskih stanica, kaže za Kurir da je poskupljenje goriva

neminovno zbog rasta cene sirove nafte. Ipak, srpske vozače bi trebalo da zabrine i nešto drugo.

- Zašto je benzin jeftiniji od dizela iako su iste akcize, a slična je i proizvodna cena? Možda zato što je

potrošnja dizela veća, pa veliki prodavci goriva žele da zarade više. Zašto je veoma mala razlika između

cene goriva sada, kad je nafta 53 dolara, i cene goriva kad je nafta bila 150 dolara? Možda zato što su nam

akcize u međuvremenu povećane, a na nju se zaračunava i PDV. To je jedinstvena situacija u svetu da se

jedan porez obračunava na drugi, a sve na kraju plate građani! - tvrdi Rakić.

On kaže da zato nije čudno što se cela južna Srbija snabdeva u Makedoniji, severna u Mađarskoj, a zapadna

u Bosni. Gorivo je tamo, dodaje, jeftinije oko 40 dinara.

"ZAR JE KRKOBABIĆ NAJSTRUČNIJI ZA

BDP?" Stručnjaci zatečeni izborom predsednika

novog saveta

Milan Krkobabić, ministar bez portfelja, najmanje je stručan da vodi novoosnovani Savet za koordinaciju

aktivnosti i mera za rast BDP-a, smatraju stručnjaci.

Vlada Srbije hitno je pre dve nedelje osnovala ovo telo i postavila Krkobabića za predsednika. Savet će,

praktično, imati najvažniji zadatak u Srbiji, a to je da naša zemlja u prvih šest meseci ove godine ima

najveću stopu rasta BDP-a u čitavom regionu i da bude u prve četiri države Evrope. Podsetimo da je

budžetom planiran rast BDP-a od tri odsto, ali da premijer Aleksandar Vučić veruje da će biti 3,5 ili četiri

odsto.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Ljubodrag Savić objašnjava da kada najveća

stranka ima koalicione partnere, u ovom slučaju

PUPS, od koga ima određen broj glasova, tada i

mora da uposli njihovog lidera.

- Tako se Krkobabić našao na mestu ministra

bez portfelja, ali treba da dobije i neko

zaduženje, što se sada i desilo - kaže Savić.

Prema njegovim rečima, problem je što je

formirano neko telo da obavlja posao od koga u

startu ne može da bude nikakve koristi.

- To treba da radi predsednik Vlade jer je

njegov osnovni posao da se stara da svim građanima bude bolje, odnosno da nam raste životni standard.

Najsigurniji način za to je da se podiže BDP i zapošljavaju ljudi. Ako je to jedan od najvažnijih zadataka

Vlade, što i treba da bude, čemu onda da taj posao obavlja Krkobabić. On ni nema "fotelju", a treba da

koordinira one koji je imaju. Šta onda treba da rade drugi ministri koji imaju jasna zaduženja - naglašava

Savić.

On dodaje da mu sve ovo liči na formiranje još jednog radnog tela koje će ostati na papiru, a neće imati

nikakav efekat.

- Problem Srbije je što postojeće institucije ne rade svoj posao kako treba - zaključuje Savić.

I njegov kolega sa Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić smatra da Krkobabić nije dobro kadrovsko rešenje

za posao podizanja privrednog rasta Srbije.

- Bilo bi prirodno da na čelu takvog saveta bude ministar privrede ili ministar finansija. Njihove aktivnosti

su najviše povezane sa faktorima koji utiču na rast BDP-a. Ministar privrede treba da unapredi uslove

poslovanja, a ministar finansija da obezbedi makroekonomsku stabilnost, što je takođe važno za privredu -

kaže Arsić.

Inače, objašnjenje za imenovanje Krkobabića na čelo ovog saveta bilo je da se on dokazao na planu

uspešnog vođenja JP "Pošta Srbije", kojoj je za kratko vreme povećao profit za nekoliko puta. Takođe, ideja

je da ovo telo stalno funkcioniše i jednom nedeljno izveštava predsednika Vlade o svim aktivnostima i

merama koje su neophodne za praćenje i povećanje rasta BDP-a. Tako je pri osnivanju saveta Krkobabić

rekao da će već dan nakon formiranja biti održana prva sednica.

Međutim, vesti o tome da je sastanak održan nije bilo, a Krkobabić se nije javljao na pozive novinara

"Blica", tako da nismo saznali šta je do sada učinjeno i kakvi su planovi saveta na polju rasta BDP-a.

Savet ima ukupno 12 članova

U Savetu za koordinaciju aktivnosti i mera za rast BDP su potpredsednici Vlade Zorana Mihajlović i Rasim

Ljajić, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, ministar rudarstva Aleksandar Antić, ministarka

državne uprave Ana Brnabić, ministar finansija Dušan Vujović, ministar privrede Goran Knežević, ministara

za rad Aleksandar Vulin, ministar odbrane Zoran Đorđević, guverner NBS Jorgovanka Tabaković, direktor

Zavoda za statistiku Miladin Kovačević i šef kabineta premijera Ivica Kojić.

GRAĐEVINAC MEKOG SRCA Život mu je visio

o koncu, a onda je sebi dao misiju vrednu

POHVALE

Vojkan Krstić ima 34 godine, uspešan je kao vlasnik jedne beogradske građevinske firme, a ni na prstima

obe ruke on ne može nabrojati šta je sve uradio za ljude i životinje u svojoj okolini.

Dobra dela ne planira pa čim mu se ukaže prilika on pomaže

koliko god može, a sve je počelo kada se razboleo sa 24

godine.

- Kada sam saznao da sam bolestan, prognoze lekara nisu naš

najbolje. Bio je to težak period i za mene i za moju porodicu.

Nisam hodao dva meseca i nije se znalo da li ću preživeti. Ipak

sve se dobro završilo, video sam kako je biti bolestan i kako je

nemati novca i rešio sam da promenim svoj život - priča

Vojkan.

Za sebe kaže da je veoma pobožan i kada god zaradi neki dinar

preko očekivanog pomogne onom kome je to potrebnije.

- Radim i po 20 sati dnevno, malo spavam ali zarađujem dosta.

Volim svoju zemlju i svoj narod mnogo i zato pomažem koliko

god mogu. Ipak ljudima ne pomažem novčano, već im

kupujem ono što im je najpotrebnije, zapošljavam ih i

popravljam njihove domove, izbegavam da im dajem novac -

ističe on.

Prošlog meseca Vojkan je kupio nekoliko kućica za pse i smestio ih na tri lokacije u Beogradu.

- Pre nekoliko dana otišao sam do pošte na Kumodražu i video dva psa koja su drhtala od zime, sklupčani

jedan do drugog jer je napolju bio minus.

Odmah sam otišao i kupio im kućice, nisam

mogao da ih gledam kako se smrzavaju.

Dečaka iz kraja sam zamolio da im svakoga

dana kupuje hranu i dao mu novac koji će

potrošiti za te potrebe. Zatim sam otišao i

kupio još četiri kućice sa hranom koje sam

smestio na Trošarini i na Jajincima - ističe

ovaj humanista.

Kada je pre par meseci video beskućnika na

ulici nije mogao da ga tu i ostavi. Okupao ga

je, obukao i zaposlio u svojoj firmi. Provera

potrošnje goriva u firmi je postalo njegovo

zanimanje, a od kako je on počeo da radi

smanjila se za deset odsto što znači da Vojkan nije pogrešio kada mu je poverio ovaj posao. No to nije jedini

put da on pomaže beskućnicima.

- Pre par meseci sam uredio staru portu na Kumodražu, tu sam napravio terene za fudbal, košarku, teretane

na otvorenom i igralište. Sada sve izgleda mnogo lepše, a moji pomagači bila su deca. Jednom od

beskućnika sam tada dao i posao, pa on sada vodi računa o igralištu, kosi travu, čisti papiriće i da pazi da se

nešto ne polomi. Njemu sam tu napravio kućicu i dajem mu mesečnu platu - kaže Vojkan.

Uz pomoć mališana sredio je i vrtić u Braće Jerković, pre desetak dana očistio je put do škola blizu Zvezdare

i Malog Mokrog Luga, a njegova ideja je bila i Čiviluk dobrote.

- Upoznao sam čoveka koji je imao dvoje dece sa

posebnim potrebama i četiri unuke, bili su jako

siromašni. Tada sam postavio Čiviluk dobrote u Vojvode

Stepe gde su ljudi donosili odecu i hranu koja je zatim

data njemu - objašnjava on.

Pored ovih dobrih dela Vojkan je uradio još mnogo toga.

Kupio je i invalidska kolica čoveku koji mu je rekao da

nema novca da ih priušti, organizovao je i akcije

prikupljanja smeća na Torlaku, a jednoj crkvi je kupio i

krst za koji nisu imali novca.

No, nije se zadržavao samo na Beogradu. Naime, kada je

čuo da jedna porodica iz Velike Plane nema novca da plati struju pet meseci i da im je kuća jako trošna,

platio je sve troškove i popravio fasadu. Za Vojkana svi imaju samo reči hvale, a na njega nije samo

ponosna njegova porodica već i mnogobrojni prijatelji.

- Radim sve ovo i nadam se da će mi se dobro vratiti. Ne pijem, ne pušim, bavim se ekstremnim sportovima,

imam ludačku energiju i jednostavno sve postižem. Mnogi moji prijatelji pomažu kada god mogu i daju

koliko mogu. Drago mi je da sam okružen takvim ljudima - odgovara Krstić.

SPAŠAVAO ŽIVOTE U OBRENOVCU ZA VREME POPLAVA

Ni u vreme velikih poplava u Obrenovcu 2014.godine, Vojkan Krstić nije sedeo skrštenih ruku. Naime on je

sa svojim prijateljima bio jedan od prvih, civilnih, spasilaca u Obrenovcu koji je svojim čamcem izvlačio

nesrećan narod iz najkritičnijih delova.

U njegovom čamcu, pored ljudi, bilo je mesta i za kuce i mace, a sve njih odveo u Dorćolsku marinu.

Pošto mnogo spašenih životinja tada nije pronašlo dom on je organizovao humanitarnu akciju kao i

udomljavanje naših četvoronožnih prijatelja koji su tog dana dobili krov nad glavom.

Pametna brojila rešavaju probleme visokih računa

EPS bi daljinskim očitavanjem sprečio krađu struje jer bi se iz centrale očitavala potrošnja, a građani više ne

bi morali da dolaze na šaltere elektrodistribucija zbog reklamacija

Problem visokih decembarskih računa za struju na koje se do sada Elektroprivredi Srbije žalilo 1.880

potrošača od 3,6 miliona domaćinstava, mogao bi da se reši daljinskim očitavanjem – odnosno uvođenjem

novih, pametnih brojila.

– Zamena starih uređaja savremenim, najbolji je način da se ovakve greške više ne ponavljaju, ali i da se, pre

svega, stane na put krađi struje koja prema poslednjim podacima, iznosi od 80 do 100 miliona evra godišnje.

Ne treba gubiti iz vida da potrošači ne dozvoljavaju da se priđe brojilu i očita struja, pa bi EPS ugradnjom

pametnih merača i taj problem rešio – ukazuje prof. dr Slobodan Ružić, bivši pomoćnik ministra energetike.

EPS bi daljinskim očitavanjem struje sigurno povećao procenat naplate, jer bi se iz centrale očitavala

potrošnja, kontrolisala brojila, odnosno isključenje i uključenje potrošača ili limitiranje potrošnje struje, što

bi ovom javnom preduzeću donelo velike uštede samim ti što ne bi imali potrebe da angažuju agencije da

očitavaju struju – kaže Ružić.

– Tvrdim da se poslednjih dana halabuka oko decembarskih računa podigla bez osnova. Onaj ko spekuliše

da su očitavači namerno pogrešno očitali potrošnju, ili da nisu uopšte očitavali trebalo bi da objasni zašto bi

to radio neko ko očitava. Kakva je njegova korist od toga. Onaj ko hoće da ukrade, to radi da bi imao neku

korist, u ovom slučaju lične koristi nema – kategoričan je Ružić.

Mnogo veći problem po njemu je krađa struje, odnosno komercijalni gubici EPS-a koje plaćaju svi

potrošači. Zato bi u interesu i građana i EPS-a bilo da mnogo više pažnje posvete nelegalnom priključenju

na komšijske vodove ili direktno na vazdušne vodove, postavljanjem neprijavljenih brojila, usporavanju rada

brojila postavljanjem magneta, jer je tu problem i tu su građani oštećeni, upozorava naš sagovornik.

EPS je u više navrata pokušao, podseća, da problem uvođenja pametnih brojila reši, ali je čak pet tendera za

ovaj posao propalo, zbog žalbi domaćih proizvođača. Kada bi ovaj posao konačno zaživeo, pomoglo bi se i

potrošačima da više ne dolaze na šaltere elektrodistribucija i žale se na velike račune za struju. Greške bi se i

tada događale, ali u mnogo manjem procentu. Praktično non-stop bi se fizički pratio tok struje, što bi

pomoglo da se zna koliki su gubici na svakoj trafostanici, što nikada nije bio slučaj.

Potrošači bi kao i do sada imali svako svoje brojilo, samo što bi ono bilo, kao mobilni telefon, sa softverom

koji pruža mnoge druge pogodnosti.

Upitan da li je to razlog što potrošači u razvijenim zemljama nemaju probleme sa visokim računima za

struju, Ružić odgovara, da se struja u većini zemalja EU plaća avansno.

– Struja se u ovim zemljama očitava kvartalno, ili polugodišnje, jer nema zona kao kod nas. Svi potrošači

avansno plaćaju struju, pa onda i ono što su potrošili za taj period očitavanja, što u Srbiji ne bi molo da se

dogodi. Kod nas se i dalje produžava rok za popust od pet odsto za revnosne građane kako bi redovno

plaćali struju – kaže on.

Operacija katarakte kod privatnika za 5.150

osiguranika

Do sada je šest privatnih očnih klinika izrazilo spremnost da i tokom 2017. sarađuje s državom, kako bi se

skratile liste čekanja na kojima je širom Srbije gotovo 31.000 pacijenata

Pacijenti koji više ne žele da čekaju svoj red na

listi čekanja za operaciju katarakte u nekoj od

državnih klinika i ove godine ovu intervenciju

moći će da obave u privatnim očnim klinikama, o

trošku Republičkog fonda za zdravstveno

osiguranje.

Zamućenje očnog sočiva

Katarakta je zamućenje očnog sočiva i u najvećem

broju slučajeva može se odložiti bez posledica.

Najčešća je senilna katarakta, koja se pojavljuje u

kasnijim godinama života. Operacija katarakte se

ne može odlagati beskonačno, jer ovim

pacijentima je smanjen kvalitet svakodnevnog

života.

Privatne zdravstvene ustanove mogu da se prijave Republičkom fondu do 31. januara, a očni hirurzi koji

posao dobiju obavezuju se da pacijente operišu do kraja godine.

Ovim potezom RFZO zapravo nastavlja prošlogodišnju akciju angažovanja privatnika da bi se bar malo

„odgušila” duga lista čekanja na ovaj operativni zahvat.

U toku 2017. planirano je 5.150 operacija presenilne i senilne katarakte sa ugradnjom intraokularnih sočiva,

a na osnovu procene nadležnih iz Instituta za javno zdravlje „Batut”. To je 2.000 intervencija više nego

prošle godine, kada je odobreno 3.080 intervencija, ali je javni poziv kasnije realizovan: tek krajem aprila

privatnici su ovu priliku dobili i iskoristili.

Do juče se, kako je „Politici” saopšteno u RFZO-u, na javni poziv prijavilo šest privatnih klinika, ali nije

navedeno o kojim je ustanovama reč.

Prvog dana januara čak 30.925 osiguranika širom Srbije čekalo je na ovu operaciju. Prosečno vreme

čekanja, prema podacima RFZO-a, iznosi od godinu dana do četiri godine. U Kliničkom centru Vojvodine,

tvrde nadležni, na operaciju katarakte čeka se između četiti i pet godina, u Kliničkom centru Srbije oko dve

godine, na Vojnomedicinskoj akademiji do godinu dana.

Dobra vest je da se na operaciju katarakte ne čeka u opštim bolnicama u Smederevu i Smederevskoj Palanci.

Očni hirurzi privatnih očnih kuća očigledno su orni da operišu katarakte po ceni od 38.285 dinara, koja je

ostala nepromenjena u odnosu na prošlu godinu. To je i dalje niži iznos od tržišne cene: već godinama cena

operacije katarakte (po oku) kod privatnika se kreće se od 115.000 do čak 180.000 dinara.

Ujedno je to i glavni razlog što su neke poznate očne kuće odbile od samog početka da se priključe ovoj

akciji države.

Iznenađenje je da prošle godine građani nisu oberučke i u velikom broju prihvatili ponudu da katarakte

operišu u nekoj od 10 privatnih bolnica, koliko ih je tada potpisalo ugovor sa Fondom. Nešto manje od 500

termina praktično je ostalo neiskorišćeno: od planiranih 3.080 operacija katarakte sa ugradnjom

intraokularnih sočiva tokom 2016. kod privatnika je urađeno 2.512 ovih intervencija, izračunali su u RFZO -

u.

– Od pozvanih 15.000 osiguranika sa liste čekanja opredelilo se za privatne ustanove 3.024 osiguranika, ali

su od tog broja 474 osigurana lica isključena iz programa operacije iz medicinskih i drugih razloga –

objašnjavaju u RFZO-u.

Na naše pitanje koji su razlozi za samo delimičan uspeh prošlogodišnje akcije, s obzirom na to da je bilo

očekivano da nastane jagma za operacijama katarakte kod privatnika, što se nije dogodilo, iz RFZO-a su

odgovorili da je ova akcija u potpunosti bila uspešna! Dodaju da u tekućoj godini očekuju veći broj

bolesnika koji će se opredeliti za ovu mogućnost lečenja.

Za slab odziv prošle godine nadležni su okrivili lekarske sujete: bilo je glasina da u državnim bolnicama

lekari pacijente nagovaraju da se drže proverenih profesorskih kadrova i da ne treba da se podvrgnu

operaciji kod privatnika.

Nažalost, ni ove godine pacijenti neće moći sami da se prijave. Ostaje isti princip pozivanja kao i lane:

RFZO će anketirati osiguranike prema dužini čekanja i ponuditi im ovu mogućnost. Pacijentu koji prihvatu

ovu ponudu, matična filijala šalje pozivno pismo u kojem je navedeno kog dana treba da se javi u privatnu

zdravstvenu ustanovu radi operacije. Ono najbitnije, pacijent nema nikakvih briga i poslova oko plaćanja

operacije, skupljanja računa i naknadne refundacije, jer to sve rešava RFZO prema sklopljenom ugovoru sa

određenom očnom privatnom klinikom. Pacijent plaća samo participaciju.

Rok za prijavu na konkurs 'Pokreni se za posao'

produžen do 28. februara

Rok za prijavu na konkurs "Pokreni se za posao" kојi pоmаžе pоkrеtаnjе i unapređenje mаlih i pоrоdičnih

prеduzеćа širom Srbiјe, produžen je do 28. februara zbog velikog interesovanja građana.

Na osnovu brojnih molbi zainteresovanih kandidata, nevladina organizacija ENECA koja realizuje program

uz podršku kompanije Filip Moris, omogućila je produžetak roka za prijavu na konkurs.

"Ukoliko imate dobru i kreativnu poslovnu ideju u koju verujete, ali vam je potreban dodatni podstrek,

pozivamo vas da iskoristite ovu mogućnost", navodi se u saopštenju.

"Pokreni se za posao" realizuje nеvlаdinа оrgаnizаciја ЕNЕCА, a značaj i dobri rezultati konkursa u

proteklih sedam godina obezbedili su podršku i velikog broja partnera.

U saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, u protekla tri meseca održano je oko 35 informativnih

sesija za potencijalne korisnike u više od 30 gradova u Srbiji.

Osmi ciklus programa "Pokreni se za posao" će podržati još najmanje 100 dobrih preduzetničkih ideja širom

naše zemlje.

Kоnkurs је produžen do 28. februara 2017. gоdinе. Detaljnije infоrmаciјe о kоnkursu, načinu prijavljivanja

kao i sam formular prijave za konkurs možete pronaći nа sајtu www.pokrenisezaposao.rs

Penzioneru izvršitelji oduzeli celu penziju, iako je

to zakonom zabranjeno

Penzioneru iz Novog Sada E.B.(66) izvršitelji su oduzeli celu penziju, tako da je trenutno ostao bez dinara.

Zbog neizmirenog duga za komunalije za četiri meseca od oko 2.300 dinara, njemu izvršitelji traže da plati

neverovatnih 40.000 dinara svaka četiri meseca a on procenjuje da bi, ukoliko bi nekim čudom uspeo da

skupi novac, platio ukupno neverovatnih 300.000 dinara.

"Imam penziju od 14.000 dinara, a moj mesečni

račun za komunalno-stambene usluge je oko 500.

Kada mi je stigao prvi izveštaj od izvršitelja ja ni ne

znam koliki je bio moj dug jer oni sve obračunavaju

kumulativno za 4 meseca, i vidi se samo ukupno

dugovanje, koje se takođe odnosi na različite

periode, čak i godine, a račune ispostavljaju različiti

izvršitelji. Do sada sam platio oko 100.000 dinara a

verujem da dugujem bar još 200.000 koje nikad neću

moći da isplatim jer mi je od novembra prošle godine

potpuno blokiran račun u banci i ne mogu da

podignem ni dinar od penzije", kaže on i dodaje:

"Pre nego što su mi izvršitelji blokirali primanja, sam vreme sam isplaćivao dve trećine penzije - oko 9.000

na ime duga, a da pri tome nisam dobijao nikakvu priznanicu. Pošto ne mogu da podignem ni dinar od

penzije ne mogu sada da plaćam račune za vodu, struju... Za 4 meseca oni će mi ispostaviti novi račun od

40.000 a ja više ne znam šta da radim, jer mi je i struja isključena od avgusta prošle godine", kaže očajni

penzioner.

Prema njegovim rečima, kontaktirao je banku, međutim tamo kažu da su nemoćni dok mu izvršitelji ne

odblokiraju račun. Advokat Sava Anđelković kaže za Alo da u svakom slučaju nije moguće oduzeti sva

sredstva dužniku već samo određeni procenat.

"Ne možete nekom da oduzmete šporet ili krevet, tako ni ceo iznos penzije kao da ne postoje takve zabrane.

Izvršni organi su dužni da izvrše obračun i samo uzmu procenat - odnosno dve trećine primanja, a preostalu

trećinu ostave za život, jer to zakon tako propisuje", tvrdi on.

Sa navedenim se slaže i advokat Miloš Radulac, koji ističe da po zakonu ne možete oduzeti nekom više od

dve trećine primanja, ili polovinu kada se radi o minimalnoj penziji.

"Takođe, treba uzeti u obzir da blokada računa može da nastupi i iz razloga kao što su administrativna

zabrana ili aktiviranje menice", kaže on.

Izvršiteljku, za koju E.B. tvrdi da je odgovorna za blokadu računa, do zatvaranja ovog broja nismo uspeli da

dobijemo.

Грађани скупљају рачуне и пријављују

муваторе

До званичног почетка наградне игре „Узми рачун и победи”, везане за сакупљање фискалних исечака

с каса броје се дани. Списак награда је сваким даном све дужи, а наредне седмице требало би да се

сазна и коначно шта ће се делити срећним добитницима. Грађани су и те како заинтересовани за

награде, а о томе великим делом говори и

податак да је све више оних који због неиздатог

рачуна зову Пореску управу и скрећу пажњу на

то.

Као што редовно обавештавају порезнике,

савесни грађани се обраћају и медијима. Тако смо

сазнали да је због неиздавња рачуна катанац, а по

пријави грађана, на седам дана стваљен на

угоститељске и друге објете и у Војводини. Међу

њима је кафе-бар „Женски штранд” на Палићу,

којем је то већ други пут да не ради, и то од 17.

јануара, а моћи ће да поново отвори врата 13.

фебруара. Из истих разлога од 24. јануара па до краја месеца неће радити вулканизерска радња и

кафе „Ла гума” у Лађарку, код Сремске Митровице, мотел „Рума” из истог места, па кинеска радња

„Син Хонг” из Врдника. Дан раније моћи ће да отворе врата кафе „Даунтаун” у Ловћенској улици у

Новом Саду, као и кафе „Пезос” у Петроварадину, а 29. јануара купци ће моћи поново да дођу у

бутик „Пирамида” у Панчеву.

Иначе, о условима за учешће у наградној игри већ се доста зна. Сви који желе да учествују треба да

сакупе по десет рачуна или слипова од плаћња картицама. На сваком рачуну мора бити регистровано

плаћање од минимално сто динара. Рачуни могу бити и из само једне продавнице, а важе сви који су

издати од 1. јануара ове године.

Рок за слање је од 1. фебруара до 1. априла ове године, а право на учешће имају пунолетни грађани

Србије. Сви рачуни треба да се пошаљу у једнообразним ковертама које ће моћи да се узму

бесплатно у поштама широм Србије. У новосадским поштама јуче су се поменуте коверте већ

појавиле, а почетком наредне седмице најкасније биће их у свим другим местима. Једини трошак

учесника биће марика, која стаје 23 динара. Организатори су изабрали једнообразне коверте да не

било сумње у то да онај ко извлачи награду намерно извуче, рецимо, црвену коверту с нацртаним

цветом јер је тако рачуне запаковао познаник.

Колико је за сада познато, предвиђена су четири круга извлачења награда. Први ће бити 12. марта, а

затим сваког викенда, закључно с 2. априлом.

Од игре се очекује да смањи ниво сиве економије, који је сада код нас 30 одсто бруто друштвеног

производа. Осим награде игре, изгледа да расте и свест грађана о томе да је неплаћање пореза крађа

новца од свих нас. Пореска управа Србије позвала је грађане да им пријављују неиздавање

фискалних рачуна, као и друге неправилности – та акција се зове „Порески аларм”. Од средине

августа 2015. па до почетка децембра 2016. јавило се њих 4.953. Непотпуних пријава које инспектори

нису могли да провере на терену било је само десет одсто.

Лане је примљено 3.000 пријава, а обрађено 60 одсто. Грађани су, осим неевидентирања рачуна

преко фискалних каса, пријављивали и непријављивање радника те обављање нерегистрованих

делатности. Пријаве су стизале писменим путем или електронском поштом преко домена

www.poreskialarm.rs.

Шест станова, аутомобили

За сада се помиње да ће међу наградама бити чак шест станова. Помињало се и 14 аутомобила,

међутим ту списак није коначан – биће их више. Добитнике чекају и веш-машине, као и оне за прање

посуђа, телевизори, микроталасне пећнице, фрижидери. Ту су још таблет-рачунари, мобилни

телефони, лаптопови, путовања за Њујорк, Париз – на тениски турнир „Ролан Гарос” те путовања на

домаће туристичке дестинације попут Копаоника, Старе планине. До сада се говорило о по 20

уређаја и три путовања, али списак стално расте јер је све више спонзора који поклањају нову робу у

наградни фонд. Најаву за наградни фонд треба схватити као – биће их бар толико.

„Градимо заједно” путеве, улице, мостове...

Скупштина Србије усвојила је Закон о потврђивању финансијског уговора између Србије и Европске

инвестиционе банке „Зајам за општинску и регионалну инфраструктуру”, а Законом о буџету Србије

за сваку буџетску годину, на разделу Министарства привреде, део зајма по основу тог уговора

опредељује се за реализацију инфраструктурних пројеката од локалног и регионалног интереса.

Крајњи рок за алоцирање средстава зајма је

децембар ове године, а рок за повлачење и

трошење новца истиче 2019. Због истека рока,

Влада Србије донела је уредбу о поступку по

којем се бирају инфраструктурни пројекти и

поступак по којем се спроводи подршка

унапређења локалне и регионалне

инфраструктуре „Градимо заједно”.

На основу тог Владиног документа, новац из

зајма обезбеђују се благовремено, а онај који не

буде искоришћен на основу уговора биће до

истека рока, односно 2019. године, искоришћен

за друге инфраструктурне пројекте од локалног и регионалног значаја. Циљ расподеле тих пара је

пружање подршке општинама за суфинансирање инфраструктурних пројеката.

Новац је намењен за изградњу, реконструкцију, рехабилитацију и санацију путева, улица,

бициклистичких стаза и путних објеката као што су мостови, подвожњаци, пасареле. Може се

користити и за изградњу, реконструкцију, доградњу, санацију и адаптацију објеката за потребе

предшколског, школског и других нивоа образовања, објеката ученичког и студентског стандарда

као и оних за научна истраживања. Од тих пара се могу изгради, реконструисати, доградити,

адаптирати и санирати школске спортске сале и терени, али и објекти здравствене и социјалне

инфраструктуре, као и објекти културно-историјског наслеђа.

Konačno smena - ko sad ima najveću platu u

Srbiji

Tradicionalno se krajem decembra, zbog novogodišnjih i božićnih praznika, isplaćuju zarade koje bi inače

bile isplaćene početkom januara.

Zbog toga su zarade u decembru značajno veće od onih

isplaćenih u novembru. Osim toga, dodaju u RZS-u,

krajem godine isplaćuju se i zaostale zarade, kao i

godišnji i kvartalni bonusi, što takođe utiče na to da plate

u decembru ove godine bude znatno veće od

novembarskih.

Znatno uvećana decembarska neto zarada prvi put u

godini donela je i to da je prosek plata isplaćenih u

Vojvodini veći od republičkog 38 dinara. Naime,

republički prosek neto zarada u decembru iznosi 53.456 dinara, a u Vojvodini 53.494.U Vojvodini je daleko

najveća decembarska zarada zabeležena u Vršcu – 71.818 dinara, i ona je čak 40,92 odsto veća nego

novembarska. Prosečna prošlomesečna plata u Novom Sadu bila je 65.184 dinara i 24,2 odsto je veća nego u

novembru.

S prosečnom decembarskom platom od 64.825 dinara Pećinci su na trećem mestu u Vojvodini, a ona je 25,9

odsto veća nego mesec ranije. Najveći skok decembarske plate u odnosu na novembarsku beleži opština

Kanjiža, i to čak 43,4 odsto, pa je tako neto plata 58.666 dinara. Veliki skok od čak 38,9 odsto u odnosu na

novembar prošlog meseca ima i opština Oyaci, gde je sada prosek 58.631 dinar. U Kovinu je decembarska

prosečna zarada 55.953 dinara i 38,1 odsto je veća nego u novembru.

Više od trećinu, tačnije, 36,4 odsto, veća je prosečna zarada u Senti jer je prošlog meseca iznosila 51.539

dinara. Prosečna decembarska plata u Beočinu bila je 56.303 dinara i 20,1 odsto je veća u odnosu na

novembar, dok je u Subotici prosečna decembarska plata od 51.929 dinara 23,2 odsto viša nego što su

zaposleni primili mesec dana ranije.

I u Sremskoj Mitrovici koverte zaposlenih deblje su 32 odsto u odnosu na novembar pa decembarska neto

zarada iznosi 55.772 dinara. Veliki procenat rasta u decembru u odnosu na novembar beleži i opština Šid –

27,2 odsto pa su tako Šiđani prošlog meseca došli do prosečne plate od 50.840 dinara. Bačkopalančani, koji

su po pravilu imali visoke mesečne prosečne zarade, čak znatno više u odnosu na mnoge opštine, prošlog

meseca beleže prosek od 54.264 dinara, što je 19,1 odsto više nego u novembru.

Iz statističkih podataka proizlazi da je, za razliku od mnogih opština u Vojvodini koje su znatno povećale

decembarski prosek u odnosu na novembarsku zaradu, prosečna plata u Pančevu 3,7 odsto manja i sada

iznosi 52.158 dinara. Manju platu u odnosu na novembar beleže i zaposleni u opštini Kula, i to 3,3 odsto, pa

sada imaju prosek 40.411 dinara.

Daleko najmanju decembarsku zaradu imaju zaposleni u Alibunaru – 28.515 dinara – i ona je čak 0,6 odsto

manja od novembarske. Prosečna decembarska zarada u Malom Iđošu iznosi 32.031 dinar, u Novom Bečeju

32.437, Sečnju 32.735, Titelu 33.059, Plandištu 33.234, Kovačici 33.548, Beloj Crkvi 33.706, Čoki 34.484 i

u Baču 34.484.

Srbi ovde hrle: Kući brzo donesu 1.000 EUR

I dok u Srbiji nema dovoljno radnih mesta, u zemljama srednje Evrope radnici nedostaju i potražnja za

radnom snagom iz Srbije je velika.

Reč je pre svega u industrijskim zonama i najčešće u automobilskoj industriji, pa se mnogi naši građani

odlučuju da odu u inostranstvo da bi obezbedili egzistenciju.

Odlazak građana Srbije za poslom u druge zemlje

motivisan je boljom zaradom jer je dnevnica viša te se

za tri meseca rada, na koliko se, bar prvi put odlazi, i

štedljiv život, može kući doneti oko 1.000 evra.

To je i razlog što put Slovačke i Češke već duže odlazi

mnogo radnika iz Srbije, a na radnom mestu kolege su

im najčešće iz Ukrajine, Bugarske i Rumunije.

Da li je dolazak i boravak većeg broja radnika iz drugih

zemalja u zemljama domaćinima razlog za porast sitnog kriminala teško je reći, ali po pisanju tamošnjih

medija, to se događa, a više je i pritužbi na ponašanje stranih radnika i narušavanje javnog reda i mira. Zbog

toga se u tim zemljama najavljuje izmena određenih propisa, što bi omogućilo da strani radnici i za najsitniji

prekršaj izgube posao i budu deportovani kući.

S radnicima iz Srbije, kako ističu u jednoj od agencija koja obezbeđuje njihov odlazak u Slovačku i Češku,

do sada nije bilo nikavih problema, naprotiv. Radnici iz naše zemlje izuzetno su vredni, ističu u toj

agenciji, poslodavci ih cene i za radnike iz Srbije – a put tih zemalja otišlo ih je dosta – uvek ima

interesovanja i poslodavci žele da baš njih zaposle.

Do radnog mesta u inostranstvu može se doći na nekoliko načina – samostalno, preko agencija koje

legalno rade, ali i onih iz sive zone poslovanja – a od toga zavisi i sigurnost boravka i radnog mesta, ali i

mnoge druge prateće stvari. Što se tiče radnika koji žele da rade u Slovačkoj, potrebno je da znaju da moraju

imati određena dokumenta koja im to omogućuju i na osnovu kojih se potvrđuje legalan boravak u toj

zemlji. Osim overene diplome i potvrde da nisu osuđivani, potrebna je i boravišna viza, koja se dobija na

osnovu sklopljenog ugovora o radu.

“Takođe, veoma je važno da se radnici po dolasku u mesto u kojem će raditi i boraviti prijave u policiju jer

se na taj način izbegava bilo kakav problem i potvrđuje legalan boravak u Slovačkoj”,kaže sagovornik za

Dnevnik.

“Ukoliko se sve uradi valjano i na vreme, nikavih problema neće biti, a preko legalnih agencija obezbeđuje

se boravak i radno mesto i na rok duži od tri meseca, na godinu ili dve”, objašnjava on.

On ukazuje na to da se, naravno, dešava da neko od radnika ne odgovori zahtevima posla ili poslodavaca, ali

do sada takvih slučajeva gotovo da nije bilo. Čak i kad se to desilo, razlog je bio formalan, ali nijedan radnik

iz naše zemlje koji je preko te agencije krenuo u Slovačku, nije iz nje vraćen zbog nedoličnog ponašanja.

Inače, za posao za koji se uglavnom angažuju radnici iz Srbije, u fabrikama u kojima se proizvodi za

automobilsku industriju, satnica se kreće od oko 2,4 do oko tri evra, pa se za osam sati rada može

zaraditi od oko 20 do oko 24 evra, odnosno od oko 2.500 pa do oko 3.000 dinara. Ta zarada jeste veća

nego u Srbiji, gde je minimalna satnica 130 dinara te je dnevnica nešto malo viša od 1.000 dinara, odnosno

mesečno se u novčanik smesti od oko 21.000 do oko 23.000 dinara, što je raspon od najniže do najviše

minimalne zarade u Srbiji.

Radnici koji iz Srbije odu u druge zemlje da rade, ukazuje sagovornik „Dnevnika”, moraju poneti/imati

određenu sumu novca da bi premostili period do prve plate. Neki poslodavci u Slovačkoj obezbeđuju

smeštaj, neki ne, a cene u toj zemlji veoma su slične kao kod nas pa je trošak za spavanje, prevoz i

preharanu relativno lako izračunati.

Kuburovićeva o daljoj saradnji ministarstva i

USAID-a

Ministarka pravde Nela Kuburović razgovarala je sa direktorkom Američke agencije za razvoj pravosuđa u

Srbiji Azom El-Abd o nastavku saradnje i novim zajedničkim projektima, saopšteno je iz Ministarstva

pravde.

Nela Kuburović i El-Abad su izrazile uverenje da će, kao i

dosadašnji projekti USAID-a, veoma biti uspešno

realizovan biti i naredni projekat za dalje jačanje vladavine

prava čija bi realizacija trebalo da počne krajem 2017.

godine ili početkom 2018. godine.

Glavni ciljevi novog projekta, kako se navodi u

saopštenju, biće dalje jačanje vladavine prava, kroz

pružanje podrške u realizaciji ciljeva zacrtanih u

Nacionalnoj strategiji za reformu pravosuđa za period

2013-2018. godine i kroz pomoć u izradi nove Nacionalne

strategije za period od 2019. do 2023. godine i prateći

akcioni plan.

Drugi značajan deo budućeg projekta biće unapređenje efikasnosti pravosuđa i pristupa pravdi, kroz jačanje

kapaciteta pravosudnih institucija i pravosudnih profesija.

El-Abd je tom prilikom navela da će pored navedenog, USAID kroz projekte nastaviti da pruža podršku

jačanju kapaciteta Pravosudne akademije, kao i institucijama koje su zadužene za borbu protiv korupcije.

Tokom razgovora ministarka pravde Srbije Kuburović i El-Abd su se saglasile da je dosadašnja saradnja bila

veoma uspešna i da je najbolji primer za to USAID Projekat za reformu pravosuđa i odgovornu vlast JRGA,

koji je zatvoren početkom oktobra 2016. godine.

El-Abd je naglasila da je USAID ostvarila snažno partnerstvo sa Ministarstvom pravde i drugim

pravosudnim institucijama kada je u pitanju unapređenje vladavine prava i da je projekat JRGA bio dobar

primer uspešno izvedenog projekta koji je postavio visoke standarde u toj oblasti.

"Sve su opcije još u igri, videćemo šta sa PKB-om"

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović izjavio je da su sve opcije u igri kada je

reč o PKB-u.

Nedimović je dodao da bi zainteresovani investitori do 17. februara trebalo da dostave pismo o

zainteresovanosti sa predlogom modela privatizacije

i okvirnim planom poslovanja.

Prethodni pokušaj prodaje PKB-a nije uspeo jer nije

bilo zainteresovanih. Sada ih, kažu, ima - od "El

Dahre", preko Kineza do Italijana.

S prodajom se, ističu, ne žuri, nastojaće da očuvaju

stočarsku proizvodnju i spreče evenutalne pokušaje

kupovine poljoprivrednog zemljišta zarad

pretvaranja u građevinsko, prenosi RTS.

"Postoje stalna interesovanja, ne možete reći da je

jedan sastanak na kojem je neko želeo da sazna

resurse PKB, ozbiljno interesovanje. Nesumnjivo je

da ovaj poziv treba da nam da jasnu sliku i da kaže u proceduralnom smislu, imali smo ove zainteresovane,

oni su ponudili ovo i spram toga će država doneti odluku", rekao je on.

Nedimović je istakao da su sve opcije u igri.

"Ono što je najvažnije reći jeste da država pomaže PKB-u u svakom trenutku i nastaviće to da radi dok ne

budemo imali jasnu sliku u vezi sa njihovim budućim statusom", naveo je Nedimović.