Plan procene rizika Graf ind

8/19/2019 Plan procene rizika Graf ind.

1/21

ТЕМПУС 157 871, СЕМИНАР 1, МАЈ 2010

Табела 5: Конструкциона решења опреме за смањење ризика од руковања различитимврстама терета

Ротирајући сто саподесивом висином

Коси сто за табак Колица са подешавањемвисине платформе

Ручна колица за бурад Колица за алат Колица за телевизоре

Вакуум дизалица Вакуум дизалица изалица

изалица за бурад !утоматски нивелатор "одизање под у#лом

Колица за ролне !кумулаторски вучник Ручна кука за дизање

$


2/21


Табела приказана на слици је само део приручника који приказујеалтернативна решења за ручно манипулисање теретом и дру#е активности коједоводе до повреде радника и оптерећења кичмено# стуба%

&према приказана у прет'одној табели( користи се у #рафичкој

индустрији( али њена примена сасвим је мо#ућа и у дру#им индустријама%"рименом ове опреме( ризик код радника који је користе своди се на занемар)ив(односно да нема дру#и' опасности и штетности не би постојао% "римера ради(применом колица са подесивом висином платформе( радник се више не са#ињепри преузимању терета( као ни при одла#ању то# терета% !ко се узме у обзир да

један радник такве активности изводи у току дана осам сати( лако је израчунатиколико се он пута морао са#ети( а да се не прича о те*ини терета коју је при томеморао подићи%

+лично је и са дру#ом опремом( применом које се ризик( што се тичеактивности за коју је опрема намењена( мо*е се рећи( у потпуности елиминише%

6. ЗАКЉУЧАК

,а основу изнето#( мо*е се уочити да квалитетна процена ризика за'теваозби)ан приступ и анализу ризика по безбедност и здрав)е радника% ,а тајначин ризик се значајно мо*е смањити и у већини случајева довести дозанемар)иво#( али то за'тева значајнија ула#ања и у процену ризика и у опремуза смањење ризика( али се на тај начин ризик по безбедност и здрав)е радникасмањује на занемар)ив% Тако-е( уочено је да су запослени у #рафичкојиндустрији( изло*ени мањем ризику у односу на запослене у дру#импроизводним индустријама( што се тиче ме'анички' опасности( односно( од

недово)не безбедности збо# ротирајући' или покретни' делова% Те повреде радника нису фаталне( већ су то у највећем броју површинске повреде прстију(шака и у нај#орем случају ломови исти'% .е-утим( оно што се на краћи рок невиди( а што на ду*и период остав)а тра#ове јесу 'емијске штетности( прашина идимови /удисање( #ушење( уношење у ор#анизам( продор у тело кроз ко*у(опекотине( тровање( и сл%0( које су веома заступ)ене у овој индустрији% &дма'иза њи'( са не знатним заостатком у процентима следе опасности: напори илителесна напрезања /ручно преношење терета( #урање или вучење терета( разнеду#отрајне повећане телесне активности0( као и нефизиолошки поло*ај тела/ду#отрајно стајање( седење( чучање( клечање0%

1а све поменуте опасности и штетности( предло*ене су мере за смањење ризика које би у краћем или ду*ем року довеле до смањења ризика по безбедности здрав)е запослени' у овој комплексној индустрији и пратећим #ранама као штосу целулозна( папирна и сродне #ране%

7. ЛИТЕРАТУРА

$% 2%,иколић( 2% +авић( " Акт о процени ризика" ( у штампаријама(#рафичкој индустрији и сродним #ранама( Висока те'ничка школаструковни' студија у ,овом +аду 34463447%

3% 2% +авић( "Процена ризика у графичкој индустрији" 8 +аветовање обезбедности и здрав)у на раду( Копаоник 3449%

3


3/21


8% 2% +авић( "Преглед и анализа процена ризика у графичкој индустријии сродним гранама" +аветовање о процени ризика( Копаоник 3449%

% 2%,иколић( "Акт о процени ризика" ( +аветовање о безбедности издрав)у на раду( ,ови +ад 344%

5% ;%>?@A( B Handbook o !#n$ %&d#a C( D>E=AFGE6HGEI@F( JGEI=A( 344$%K% L%MN@OPQ=R( J%D@Q=R( S% DT@AUPQ=R( V'(no)# od*a)an+a ,a-#naV( WXY

ZW[[\]Z\( SPQ= D@N 3448%% окументација већи' штампарија широм +рбије( као и приватна

комуникација са запосленима од 344$634$4 #одине%

8


4/21


. / 0 / 1 2 /

. / 0 / 1 2 /


5/21


. / 0 / 1 2 /

. / 0 / 1 2 /

5


6/21


. / 0 / 1 2 /

. / 0 / 1 2 /

K


7/21


. / 0 / 1 2 /

. / 0 / 1 2 /


8/21


. / 0 / 1 2 /

. / 0 / 1 2 /

9


9/21


. / 0 / 1 2 /

. / 0 / 1 2 /

7


10/21


. / 0 / 1 2 /

. / 0 / 1 2 /

$4


11/21


. / 0 / 1 2 /

. / 0 / 1 2 /

$$


12/21


. / 0 / 1 2 /

$3


13/21


ШТЕТНОСТИ У ОФСЕТ, ДУБОКОЈ, СИТО И ДИИТАЛНОЈ

ШТАМПИ

Петра 3ано4и56

ЦИЉ И ИСХОДИ ПРЕДАВАЊА

^ #рафичкој индустрији се користе разне 'емикалије /развијачи( фиксири( растварачи( боје( средства за вла*ење( лакови( лепкови( средства за чишћење0( а све онеимају не#ативан утицај на здрав)е запослени'( као и на *ивотно окру*ење% + обзиром наштетно деловање 'емикалија предузимају се одре-ене мере да би се умањио ризик по

здрав)е и њи'ово не#ативно дејство% "остоји неколико начина да се умањи штетнодејство а најва*нији _G поштовање мера заштите и опреза на радном месту а дру#и мно#оефикаснији је примен@ нови' те'ноло#ија код који' је коришћење 'емијски' супстанцисведено на минимум% "оред 'емијски' штетности на здрав)е радника утиче освет)ење(микроклима и стрес%

Кључне речи: штетности( штампа( 'емикалије( боја( растварачи( здрав)е(*ивотна средина( испар)иве ор#анске супстанце%

!"#$%"&'()#*# "* (++#&, -((-/')-&, #$-&&* /*

""/ -"*"*

`A T?G FE@>?=a =ANbcTEd T?GEG @EG @ IPT Pe N=eeGEGAT a?GO=a@I cbfcT@AaGc =A bcG /NGQGIP>GEc(ebc=AF( cPIQGATc( aPIPEc( OP=cTGA=AF @FGATc( Q@EA=c?Gc( @N?Gc=QGc( aIG@A=AF @FGATcg0 @AN @II Pe T?GO ?@QG @ AGF@T=QG =AeIbGAaG PA fPT? ?bO@A ?G@IT? @AN T?G GAQ=EPAOGAT% ;GAaG =T =c AGaGcc@EdTP bANGET@UG OG@cbEGc TP EGNbaG T?G E=cU PA ?bO@A ?G@IT? @AN a?GO=a@Ich AGF@T=QG GeeGaTc% i?GEG@EG cGQGE@I j@dc TP EGNbaG T?GcG AGF@T=QG GeeGaT @AN T?G OPcT =O>PET@AT @EG EGc>GaT=AF fPT?

>EPTGaT=QG @AN a@bT=PA@Ed OG@cbEGc @T T?G jPEU >I@aG @AN T?G cGaPAN( OPEG Gee=a=GAT PAG( TP=O>IGOGAT OPNGEA TGa?APIPF=Gc j?=a? EGNbaG T?G @OPbAT Pe ?@EOebI cbfcT@AaGc% JGc=NG a?GO=a@I?@EOc( I=F?T=AF% O=aEPaI=O@TG @AN cTEGcc ?@QG @AN @A GeeGaT PA jPEUGEch ?G@IT?%

Key words: ?@EOc( >E=AT=AF( a?GO=a@Ic( aPIPE( cPIQGATc( ?G@IT?( GAQ=EPAOGAT( GQ@>PE@T=QGPEF@A=a cbfcT@AaGc%

1. У3ОД+ваки човек током сво# *ивота проведе пуно времена на радном месту%

&н је приликом обав)ања своји' активности изло*ен разним утицајима којипонекад штетно делују на здрав)е% kи) сви' запослени' радника и руководећи'ор#ана( треба да буде стварање такви' услова који ће свим запосленимобезбедити очување како физичко# тако и пси'ичко# здрав)а% ^ свакојиндустрији запослени су изло*ени разним опасностима и штетностима% Такопоред остали' #рана индустрије и #рафичка индустрија не#ативно утиче наздрав)е )уди и *ивотну средину% "рема неким истра*ивањима #рафичкаиндустрија је један од већи' за#а-ивача и радне и *ивотне средине( одма' после

$ 7исока те8ничка 9кола струко4ни8 студија у :о4ом ;ад< 1колска 6

$8


14/21


аутомобилске и металопрера-ивачке% ^ једном дану кроз штампарије про-енеколико трилиона литара отпадне воде коју треба прочистити пре испуштања уканализацију%

,а здрав)е непово)но утичу сировине( #рафички материјали( 'емикалије

које се користе у процесу припреме штампарске форме( боје у процесу штампе( растварачи( разни лепкови( средства за чишћење и прање машина и радно#простора итд% 1а разлику од опасности које делују у кратком временском периодуизазивајући повреде радника( прет'одно наведене штетности делују у ду*емвременском периоду и изазивају разна обо)ења(

lтетности мо#у бити различите: 'емијске( физичке( биолошке(климатске( штетности услед зрачења( неод#оварајуће# освет)ења( стреса(прековремено# рада( рада по сменама и ноћу%

2. МИКРОКЛИМАТСКЕ ШТЕТНОСТИ

mако радно место у канцеларији из#леда мно#о безбедније од производњеи ту су запослени изло*ени разним утицајима( а то су: неод#оварајућеосвет)ење( комбинација природно# и вештачко# освет)ења( рефлексија( поло*ај

рачунара у односу на природно светло итд% Температура у канцеларији мора битиод#оварајућа( а понекад је превисока или прениска% ,екада и вла*ност вазду'аније од#оварајућа% ^ ци)у очувања здрав)а радника потребно је обезбедитиод#оварајуће #рејање или 'ла-ење просторија( затим редовно проветравање(забранити пушење у канцеларијама и одр*авати 'и#ијену% Тако-е проветравањепросторија изводити контролисано( а избе#авати изла#ање радника промаји којамо*е штетно утицати на њи'ово здрав)е% "отребно је редовно одр*авати клима

уре-аје( а радно место поставити #де запослени није изло*ен директном утицају'ладно# вазду'а из клима уре-аја%nедан од најчешћи' узрочника мно#и' болести је стрес% ^ #рафичкој

индустрији стрес је присутан највише код запослени' у канцеларијама( а не реткои у самој производњи% ,а појаву стреса на радном месту утиче брз темпо *ивота(ме-у)удски односи( конкуренција на послу( доношење од#оворни' одлука( борбаза статус( превелики обим посла( неси#урност радно# места( недостатак одмора(

растрзаност изме-у посла и породице% +тресу су посебно изло*ени запослени уиздавачко6штампарским фирмама( по#отово #де се раде дневне и неде)не новине%+ви су стално оптерећени неизвесношћу: да ли ће пристићи сви текстови( да ли

ће бити завршен прелом страна( израда штампарске форме и сама штампа допредви-ено# рока% "остоји стрес који проузрокују застоји на рачунарима(машинама за штампу( смањен број радника у смени збо# болести( а и поред све#ато#а новине се наредно# јутра морају појавити на киосцима%

2.1. Ш4449 9:;:?@ > A4;@B;C9D9

у#отрајни рад у просторији са повишеном буком мо*е довести дооштећења чула слу'а и тиме умањи квалитет *ивота радника% mзло*еност буцимо*е да доведе до привремено# или трајно# поремећаја пра#а осет)ивости чуласлу'а( али и до поремећаја сна( мучнине( болова у #лави( нервозе( падаконцентрације% Радници који су за време обав)ања своји' активности изло*енибуци требало би да носе опрему за заштиту слу'а( али тако да пру*ају добру

$


15/21


заштиту а да не стварају неу#одност при ношењу и не умањују способностобав)ања посла% .е-утим( најбо)и начин да се умањи штетно дејство буке на

радника је добар избор машина које при раду стварају ни*и ниво буке( а уштампаријама то су у#лавном машине за штампу и завршну дораду% +мањење

штетно# утицаја буке на запослене у штампаријама пости*е се набавком високоаутоматизовани' машина #де радник мало времена проводи поред радно# деламашине% Такве машине( kт" системи за израду штампарске форме и новијештампарске машине раде као затворени системи па су и звучно изоловане% &вдесе и доток сировина /плоче( боје( 'емикалије0 изводи аутоматизовано% ,аравно(ово је случај код велики' и бо)е опрем)ени' штампарија( док у мањим изастарелим штампаријама радници изло*ени повишеном нивоу буке треба даносе заштитну опрему%

;лика 6= >према за за9титу слу8а

E. FЕМИЈСКЕ ШТЕТНОСТИ

^ #рафичкој индустрији запослени у самој производњи( највише суизло*ени штетностима од лако испар)иви' ор#ански' једињења% oемијскематерије мо#у да наруше здрав)е запослени' и да за#а-ују *ивотну средину%,ајраспрострањеније 'емијске материје у штампаријама су: развијачи( фиксири(

растварачи( боје( лакови( лепкови и средства за чишћење% &пасне материје уор#анизам се мо#у унети: дисањем( конзумирањем преко 'ране и пића иконтактом преко ко*е и очију%

;лика ?= @емикалије у графичкој индустрији

oемијске материје које се користе у штампаријама штете здрав)узапослени'( а мо#у и оставити ду#отрајне последице на *ивотну средину јер

садр*е испар)ива ор#анска једињења /В&k p HPI@T=IG WEF@A=a ZPO>PbANc0% qакоиспар)ива једињења су узрочници разни' болести као што су канцер и мута#ене

$5


16/21


промене при репродукцији% ^ испар)ива ор#анска једињења убрајају се сваор#анска једињења са тачком па)ења у распону 5463K4rZ% В&k се односи наприсуство лако испар)иви' ор#ански' једињења у вазду'у% qако испар)ива

једињења емитована у атмосферу реа#ују са оксидима азота #радећи озон и дру#а

једињења која утичу на за#а-ење атмосфере% В&k утиче и на квалитет воде изем)ишта% mспар)ива ор#анска једињења у вазду'у представ)ају 79679sукупно# испуштања сви' токсични' супстанци из штампарске индустрије%mспар)ива ор#анска једињења су присутна код сви' те'ника штампе: офсетштампе( дубоке штампе( сито штампе( тампон штампе( флексо штампе па чак икод ди#италне штампе%

E.1. Ш4449 > G4 A4;@B9

&фсет штампа је најзаступ)енија те'ника штампе% Већина #рафички'производа /књи#е( часописи( проспекти( блоковска роба( етикете0 штампају се

овом те'ником штампе% 1бо# велике заступ)ености највећи број радника језапослен у офсет штампаријама% + обзиром на ове податке штетности на )удскоздрав)е( које потичу из ови' штампарија( нису занемар)иве% 1драв)е радникамо*е бити у#ро*ено у оде)ењу припреме штампарске форме и у самојштампарији% "оред штетности које потичу од освет)ења( буке( микроклиматски'промена( стреса најштетније за здрав)е )уди је деловање 'емијски' једињења%

"риликом припреме штампарски' плоча користе се разне 'емикалије% аби припремили филмове који ће се после копирати на офсет плоче потребни су

развијачи за филмове( фиксири и вода за испирање% +ве ове супстанце испаравајутако да и' радници удишу( а то мо*е штетно утицати на њи'ово здрав)е% "оред

штетно# деловања на раднике( ове процесне течности и отпадне воде за#а-ују*ивотну средину пошто већина штампарија све отпадне течности испуштадиректно у канализацију% "осле копирања са филма на плочу следи процес

развијања( фиксирања( #умирања при чему се тако-е користе од#оварајуће'емикалије% &ве 'емикалије штетно делују на здрав)е )уди највише код ручно#

развијања( фиксирања и #умирања% lтетно дејство је знатно умањено кад се свипроцеси одвијају у машинама за развијање #де је систем затворен и испарења сусведена на минимум% 2о)е опрем)ене штампарије поседују kт" системе/aPO>bTGE TP >I@TG0 #де филмови нису потребни већ се плоча освет)ава директноса рачунара% Тако су штетности које потичу од развијача и фиксира потпуноелиминисане( али у овом процесу се користе 'емикалије које слу*е за обраду већосвет)ене плоче% ^лтравиолетни kт" системи се обично налазе у посебнимпросторијама у које радници само повремено улазе% .е-утим( у оваквимсистемима се користе сребро'ало#енидне плоче( па део сребра /MF0 са плоча утоку процеса развијања одлази у процесне течности% nедна количина развијачациркулише кроз систем и најчешће се tосве*аваB повећањем >; вредности( алито није коначан процес( иза ко#а ипак остаје отпад% +ребро из 'емикалија мо*е сеиздвојити електролитским путем%

&тпадне процесне течности се испуштају /у#лавном0 у канализацију штоза#а-ује *ивотну средину% ^ порасту је набавка термални' освет)ивача плочабез 'емијске обраде плоча%

$K


17/21


kт" те'ноло#ија без конвенционално# развијања допринела јеелиминисању једне фазе производње( фазе формирања штампајући' инештампајући' елемената( а тиме и употребу 'емикалија у процесу развијања%&ва комплексна фаза развијања замењена је једноставним поступком обраде

плоче /прање водом или #умирање0( или је у потпуности елиминисана% "рименаkт" система без 'емијске обраде задово)ава све стро*ије еколошке за'теве о'емијском отпаду%

^ офсет штампаријама 'емијске штетности присутне су и у оде)ењимаштампе и #рафичке дораде% ^ процесу штампе штетна испарења потичу изсредстава за вла*ење( боје и средстава за прање машина% ^ састав средстава завла*ење нејчешће улази изопропил алко'ол /Z;8Z;W;Z;80% mзопропил алко'олсе налази под разним називима: изопропанол( пропил6алко'ол( 36пропанол(алко'ол за дезинфекцију или скраћено m"!% mзопропил алко'ол је бистра(запа)ива( испар)ива( лаколеп)ива течност карактеристично# мириса%

mзопропил алко'ол је два пута токсичнији и знатно сна*нији депресантцентрално# нервно# система у односу на етанол% Клинички ефекти изопропилалко'ола на )уде о#ледају се кроз кому и респираторне сметње( иритацијуслузнице и очију( #астритис( 'ипотензију( кардио депресију( оштећење моз#а(

јетре и бубре#а у каснијем стадијуму% mзопропил алко'ол различито делује наор#анизам у зависности од начина изла#ања%>рална излоAеност B uутање алко'ола( који слу*и за дезинфекцију( и тоалетни'препарата представ)ају најчешћи начин изла#ања изопропил алко'олу% озеизнад 34 мл мо#у произвести токсичне ефекте% оза од 35 мл у $44 мл водепроузрокује 'ипотензију( црвенило лица( успореност рада срца( врто#лавицу и

несвест% &ко $5# изопропил алко'ола мо*е имати токсичан утицај на човекате*ине 4 к# уколико се не предузму мере детоксикације ор#анизма% + дру#естране( изопропил алко'ол није тако токсичан као метанол или етилен #ликол%

Тровање изопропил алко'олом настаје брзо /846K4 минута0( докнајсна*није дејство дости*е у року од неколико сати% &зби)но тровање почињеомамом која води дубокој коми( респираторној депресији и 'ипотензији% Cн8алација B mн'алација подразумева удисање паре препарата% uраницакраткотрајне изло*ености је 544 >>O% mзнад ово# нивоа( неоп'одан је респираторили апарат за дисање% Висока концентрација мо*е изазвати мучнину( #лавобо)у(отупелост( дрем)ивост и дубоку наркозу%

2оAна излоAеност B Ко*на изло*еност подразумева изла#ање изопропилалко'олу преко ко*е течностима или парама% Кратке експозиције нису иритантне(али проду*ени контакт има токсично дејство на централни нервни систем% CзлоAеност ока B mзла#ање изопропил алко'олу преко контакта са очимаподразумева изло*еност течностима и парама које су јаки и озби)ни иританти%"ри концентрацији од 44 ппм пара је бла#о иритирајућа% иректни контакточију са течношћу мо*е да узрокује озби)не иритације и абразију ро*њаче%

mзопропил алко'ол је запа)ива течност( са #раницама експлозивности увазду'у од 3(56$3s паре >а су те*е од вазду'а и крећу се уз површину зем)е% ^последње време развијају се те'ноло#ије штампања без изопропил алко'ола%mзопропил алко'ол је замењен 'емијским једињењима које у свом саставу садр*е

$


18/21


мно#о мање /све#а 5s0 испар)иви' ор#ански' су>станци( док изопропил алко'олсадр*и $44s лако испар)иви' једињења%

анас се све више и у науци и у пракси среће израз t@IaP?PI6eEGGB/штампање без алко'ола0% +ве је већи притисак( vвропске ^није( да се штампање

врши без алко'ола( без обзира на квалитет штампе који се добија уз помоћизопропил алко'ола као додатка средству за вла*ење% 1акон и притисакпотрошача мотивишу штампаре да елиминишу изопропил алко'ол и тимезаштите радну и *ивотну средину%

Растварачи на бази изопропил алко'ола који се користе за прањештампарски' машина и у средствима за вла*ење( #убе до половине својезапремине пре не#о што започне њи'ова реакција% ,а пример( 4654s изопропилалко'ола који учествује у системима за вла*ење испарава већ на самом почеткупроцеса% +упстанце које се у штампарској индустрији користе као супституцијаза изопропил алко'ол су се показале ефикасне као а#енси за вла*ење( али и

економичније у својој употреби% о данас су учињени разни покушаји заменевелики' количина изопропил алко'ола мањим количинама дру#и' адитива каошто су алтернативе алко'олима%

^потреба изопропил алко'ола је о#раничена стриктним ре#улативама одстране а#енција за заштиту *ивотне средине и актима о очувању чисто# вазду'а%"репоруке за смањење емисије изопропил алко'ола( а самим тим и смањењеза#а-ења *ивотне средине у складу са општим поступцима превенције за#а-ењадате су у табели $%

3аDела 6= >граничеEа употреDе изопропил алко8ола FCПАG

ПCBC>? ПC9@;

+мањити концентрацију m"! у пракси ,а сва постројења+упституција m"! ,а сва постројења"римена безводно# офсета +амо у посебним случајевимаoла-ење средства за вла*ење са m"! ,а сва постројења

"роизво-ачи средстава за вла*ење те*е примени мање штетни' иеколошки при'ват)ивији' растварача који се понашају слично као изопропилалко'ол% lтампање са редукованом количином алко'ола у офсет штампи постало

је уобичајено% "росечна концентрација изопропил алко'ола у офсет штампимо#ла би бити значајно смањена уво-ењем штампарски' машина новете'ноло#ије

,ајвећи не#ативни утицај #рафички' боја по околину има садр*ај растварача у боји /етил6бензол( етилен6#ликол( #ликол6етри( толуен0% 2оје на базиалко'ола садр*е различите раствараче који су #лавни извори за#а-ења% .е-утим(штампање бојама на бази у)а или алко'ола збо# лаке испар)ивости убрзавапроцес штампе( проду*ава коришћење штампарске форме и побо)шава преносбоје на подло#у у односу на алтернативне боје% ру#и тип опасни' материја убоји је садр*ај метала% о средине седамдесети' #одина 346о# века већинапроизведени' боја садр*але су метале( чије су максималне дозво)енеконцентрације данас прописане законом%

$9


19/21


"равилним изборима алтернативни' везива мо*е се смањити количинапотрошене боје без пада квалитета штампано# отиска% mзбор врсте боја зависи одштампајуће# процеса( подло#е и коришћења производа% ^ офсет равној штампи(боје на бази алко'ола( које испуштају више од 84s испар)иви' ор#ански'

једињења( мо#у се( у зависности од примене( заменити бојама које се сушедејством зрачења електронско# снопа( снопа ^В зрачења или бојама на базисојеwби)ака( воде( Код боја на бази воде компонента растварача замењена јеводом% vлиминисана је ор#анска компонента растварача и умањен је удео емисијеВ&k% раничена је употреба штампарски' подло#а збо# немо#ућности сушењабоје на неапсорбованим штампарским подло#ама%

,ајбо)е подручје примене боја на бази воде је у флексо штампи( дубокоји сито штампи на текстилу% .о#уће је користити и $44s чисте боје на бази водеили боје на бази воде са малим додатком растварача% 2оје и да)е мо#у садр*атипи#менте од тешки' метала( који представ)ају за#а-ујуће материје( ме-утим и ту

постоји алтернатива коју би требало користити% ^клањање боје на бази воде саодштампани' материјала те*е је не#о код дру#и' типова боја% &сновне предностипри коришћењу боја на бази воде је низак ризик опасности од по*ара и бо)иуслови штампе узимајући у обзир емисију В&k% ,едостатак штампања са бојамана бази воде је отисак слабе постојаности и проду*ено време сушења боје%

,а основу све#а наведено# мо*е се зак)учити да без обзира што је офсетштампа најзаступ)енија те'ника штампе( радници запослени у офсетштампаријама најмање су изло*ени штетном дејству 'емикалија% Разло# томе јешто се у области офсет штампе најбр*е развијају тзв% tзелене те'ноло#ијеB%vколошке те'ноло#ије су оне код који' се за време производни' процеса

елиминишу потенцијално штетне 'емикалије или материјали% xи'овом уво-ењуи примени доприноси позитиван утицај на *ивотну средину( смањење за#а-ења иколичине настало# отпада( а и очување здрав)а радника у самој производњи%

E.2. Ш4449 > H>=?D A4;@B9

Те'ником дубоке штампе( штампа се на папиру и флексибилнимматеријалима% ,ајчешће се штампа на полимерним материјалима /полиестар иполипропилен0 који се после спаја /кашира0 са дру#им материјалима( најчешћеполиетиленом иwили алуминијумом да би се добио крајњи( најчешће амбала*ни(материјал% &сновни принцип ове штампе је наношење боје на полимерне фолије

помоћу из#равирано# цилиндра( који додиром са фолијом преноси боју иформира отисак% Код ове те'нике штампе користе се боје које припадају #рупитзв% ретки' боја% uрафичке боје мо#у имати различит састав али заједничко за све

је да садр*е пи#мент( везиво и растварач% ^ зависности од примењено# везива( анарочито растварача долази до испаравазња ти' компоненти у радну околину( аоне штетно делују на здрав)е радника% "оред разре-ивача који улази у саставбоје и у току процеса штампања повремено се додаје разре-ивач ради одр*авањастално# вискозитета боје% ^ дубокој штампи користе се боје нитроцелулозно#везива( ор#ански' пи#мента и растварача етилацетата% "о те*инском саставу бојеоко 54s испар)иве компоненте чини растварач% ^ недово)но чистим

растварачима етилацетата мо#у се наћи и етилалко'ол( етилен#ликол(

$7


20/21


изопропанол( толуен и метилетилкетон% mспарења сви' ови' 'емикалија мо#уштетно утицати на здрав)е радника у штампарији%

vтилацетат припада #рупи средње токсични' растварача( а штетно дејствосе испо)ава ако се удише( ако се орално унесе у ор#анизам и надра*ајно на очи(

ко*у и слузоко*у% Толуен спада у #рупу јако токсични' једињења( али он сеналази у малој количини око $($s%

"осле штампања следи процес каширања( односно леп)ењаодштампани' фолија са дру#им материјалима #де постоје испарења из лепкова% 1а

реализацију наведено# процеса потребно је више врста 'емикалија( нарочито растварача те је ова средина здравствено и еколошки непово)на% +'одно томе( упо#онима је изведена посебна вентилација уз помоћ које се концентрација лакоиспар)иви' компоненти одр*ава знатно испод прописом дозво)ени'концентрација( а обезбе-ује се и посебан систем за #ашење по*ара% "оредштетности које постоје у процесу штампе( ризик по здрав)е запослени' је

изра*ен код припреме цилиндара%2акроприпрема обу'вата следеће фазе рада: #алванизацију и брушење(

наношење фотосензитивно# слоја( копирање( на#ризање( испирање и 'ромирање%

а0 б0 ц0

;лика = аG када за DакарисаEе< DG изгра4ирани Dакарни цилиндар

цG 8ромирани цилиндар

oемикалије које се користе овим процесима су следеће:6 за бакарисање p бакар сулфат /ZbDW0 и сумпорна киселина /;3DW06 фотосензитивна копир ши'та6 фери'лорид /yGZI80 p за на#ризање6 три'лоретилен p средство за испирање цилиндра6 као заштитни слој наноси се слој 'ром p /ZE 3W80 'ромтриоксид6 натријумтиосултат6 ме-услој се изра-ује наношењем никлсулфата /S=DW0 p никловање6 за одмашћивање цилиндра се користи натријум 'идроксид /Sа&;0 и

натријум карбонат /S@3ZW806 као растварач користи се ксилол

34


21/21


6 развијач6 средства за тврдоћу и сјај бакра /Zb0+ обзиром на велики асортиман 'емикалија радници у по#онима

бакроприпреме изло*ени су штетном дејству 'емикалија удисањем испарења или

ако до-у у додир са ко*ом или очима мо#у изазвати иритације%.е-утим( изво-ењем посебни' вентилациони' система штетност

'емикалија се своди на минимум% .но#о већи проблем представ)ају отпадневоде после процеса #алванизације( никловања( 'ромирања( одмашћивања и

разни' испирања које се испуштају у канализацију% &ве воде садр*е низтоксични' материја /Zb3z( ZE 8z( S=3z( итд%0 које се не мо#у био'емијски раз#радитиу површинским водама што има за последицу њи'ово трајно акумулиарње уводеним екосистемима( што значајно за#а-ује *ивотну средину% а би се смањиоштетан утицај на *ивотну средину из отпадни' вода се уклањају штетне материјетако што се пропуштају кроз филтере пре не#о што се испусте у канализацију( а

заостали тало# преузимају комуналне слу*бе%+ве ове наведене штетности у дубокој штампи су присутне кад се

штампарски цилиндри припремају на конвенционалан начин% .е-утим( поредна#ризања( штампарска форма мо*е да се изра-ује електроме'аничким илиелектронским путем% ^ таквим савременијим штампаријама неке те'нолошкеоперације су потпуно изостав)ене /никловање( наношење копирно# слоја(

развијање( на#ризање и испирање после деловања 'емикалија0%;емијске штетности у оваквим штампаријама су минималне( јер се

већина те'нолошки' операција одвија аутоматизовано и радници мање долазе уконтакт са штетним 'емикалијама па је и њи'ова здравствена безбедност на

мно#о вишем нивоу% Треба још напоменути да без обзира колико су боје које секористе у дубокој штампи штетне по здрав)е )уди( амбала*а која се штампате'ником дубоке штампе је потпуно здравствено исправна за паковањепре'рамбени' производа( Растварачи који улазе у састав боје испаре при великојбрзини штампе( а боја која остаје налази се унутрашње стране тако приликомкаширања штампано# материјала са дру#им полимерним материјалом( боја наотиску се налази изме-у два слоја полимера и не долази у контакт ни сапроизводом унутра ни спо)а са корисником%

E.E. Ш4449 > 94 A4;@B9

Као и сваки индустријски процес и сито штампа за'тева одре-енупа*њу у односу на све аспекте који се односе на заштиту здрав)а ибезбедност на радном месту% 1апослени у сито6штампаријама изло*ени су

3$

Documents

Plan procene rizika Graf ind