PLAN DETAQNE REGULACIJE LUKOVSKA BAWA Lukovska Banja... · 1.2 Ostalo gra|evinsko zemqi ... 1. Re{ewe o registraciji preduze}a 2. Re{ewe o postavqawu

P L A N D E T A Q N E R E G U L A C I J E " L U K O V S K A B A W A " ” ” ”

A D " I N F O P L A N " , A R A N \ E L O V A C 1



PREDMET:PLAN DETAQNE REGULACIJE”““LUKOVSKA BAWA”””

NARUÎLAC:SKUP[TINA OP[TINE KUR[UMLIJAFond za gra|evinsko zemqi{te, urbanizam, putnuprivredu i stanovawe

A.D. ZA PLANIRAWE, PROJEKTOVAWEAOP I IN@EWERING "INFOPLAN"ARAN\ELOVAC,34300 Aran|elova Kraqa Petra I br. 29

OBRA\IVA^:

· RUKOVODILAC RADNOG TIMA:

DANIJELA KARA[I]EVI], dipl.in`.arhOdgovorni projektant_______________________________________

· RADNI TIM:

BOBAN PANI], dipl.in`.gra|.GORDANA KOVAÊVI], dipl.in`.arh.VALENTINA JANKOVI], dipl.in`.arh.TAMARA TO[I], dipl.in`.arh.ALEKSANDAR PROKI], dipl.in`.arh.MARIJA PAUNOVI], dipl.in`.arhSLA\ANA GAJI], dipl.in`.geod.VLADAN PERI[I], in`.geod.MIRA PRODANOVI], gra|.tehn.ZORICA BO@I], kopirant

MILORAD DOBRIÎ], dipl.in`.el.DRAGOQUB [E]EVI], dipl.in`.gra|.ZORAN HERCEG, dipl.in`.saob.

· D I R E K T O R,

RATKO NEDEQKOVI], dipl.ecc.

_______________________________________



S A D R @ A J

I OP[TA DOKUMENTACIJA

1. Registracija preduze}a2. Re{ewe o postavqawu odgovornog urbaniste sa fotokopijom licence

TEKSTUALNI DEO

II UVOD

1. Pravni i planski osnov za izradu plana detaqne regulacije ......................... 92. Osnova za izradu Plana ..................................................................................... 10 2.1. Podloge za izradu Plana........................................................................... 10 2.2. Granica Plana............................................................................................ 103. Karaktristike terena - geografske, i litologija terena................................. 114. Ocena postoje}eg stawa...................................................................................... 14

III PRAVILA URE\EWA PROSTORA

1. Gra|evinski reon ................................................................................................ 151.1. Planirano javno gra|evinsko zemqi{te .................................................. 151.2 Ostalo gra|evinsko zemqi{te ................................................................. 16

2. Podela prostora obuhva}enog Planom na urbanisti~ke zone i prostorne celine ................................................................................................. 17

3. Pravila ure|ewa javnog gra|evinskog zemqi{ta ............................................ 203.1. Saobra}aj ................................................................................................ 203.2. Vodosnabdevawe ..................................................................................... 223.3. Elektroenergetika ................................................................................. 243.4. Telekomunikacije .................................................................................... 253.5. Toplifikacija ......................................................................................... 253.6. Objekti javne namene................................................................................ 26 3.6.1. Objekti obrazovawa i kulture ....................................................... 26 3.6.2. De~ija za{tita ................................................................................ 26

3.6.3. Park {uma ....................................................................................... 263.7. Pravila ure|ewa ostalog gra|evinskog zemqi{ta ............................... 27 3.7.1. Porodi~no stanovawe i ruralno stanovawe ................................. 27 3.7.2. Uslu`ne delatnosti....................................................................... 27 3.7.3. Komercijalne delatnosti............................................................... 27 3.7.4. Sportsko-rekreativni centar ....................................................... 27

3.7.5. Me{ovito poslovawe...................................................................... 27 3.7.6. Park {uma i etno park .................................................................... 28

3.7.7. Geotermalne vode ........................................................................... 283.8. Pravila ure|ewa ostalog zemqi{ta...................................................... 29 3.8.1. Za{titno zelenilo .......................................................................... 29 3.8.2. Vodno zemqi{te ............................................................................. 29

IV PRAVILA GRA\EWA

1. Pravila gra|ewa na javnom gra|evinskom zemqi{tu........................................30 1.1. Pravila gra|ewa saobra}ajnih povr{ina............................................... 30 1.2. Pravila gra|ewa komunalnih objekata.................................................... 31 1.3. Pravila gra|ewa elektroenergetskih objekata .................................... 32 1.4. Toplifikacija.......................................................................................... 34



1.5. Za{titni koridori infrastrukture....................................................... 34 1.6. Pravila izgradwe objekata javne namene ............................................... 35

2. Pravila gra|ewa na ostalom gra|evinskom zemqi{tu...................................362.1. Op{ta pravila parcelacije......................................................................36

2.1.1. Transformacija parcela... ...................................................... 362.1.2. Veli~ina gra|evinske parcele... ............................... .............372.1.3. [irina fronta... ...................................................................... 372.1.4. Izlaz na javnu saobra}ajnicu... ............................................... 37

2.2. Pravila gra|ewa za objekte.................................................................... 37

V PRIKAZ PLANIRANIH URBANISTI^KIH PARAMETARA.............................48

VI BILANS PLANIRANE NAMENE ....................................................................49

VII USLOVI I MERE ZA[TITE OÛVAWA @IVOTNE SREDINE ......................... 50

1. Za{tita ìvotne sredine ............................................................................... 502. Mere za{tite od elementarnih nepogoda i ratnih razarawa ....................... 50

2.1. Za{tita od elementarnih nepogoda ....................................................... 502.2. Za{tita od poàra .................................................................................. 502.3. Za{tita od zemqotresa .......................................................................... 502.4. Za{tita od poplava .................................................................................. 512.5. Za{tita od klizi{ta................................................................................ 512.6. Za{tita od akcidenata ............................................................................ 512.7. Za{tita od opasnosti u ratu.................................................................... 51

3. Sakupqawe i odno{ewe ~vrstog otpada ....................................................... 524. Za{tita prirodnih i kulturnih dobara......................................................... 52

VIII SREDWORO^NI PROGRAM URE\IVAWA JAVNOG GRA\EVINSKOGZEMQI[TA I IZVORI FINANSIRAWA RADOVA NA URE\IVAWU

ZEMQI[TA......................................................................................................... 53

1. Izvori finansirawa radova na ure|ivawu zemqi{ta ............................... 532. Rokovi za izvr{ewe planiranih radova na ure|e

javnog gra|evinskog zemqi{ta ...................................................................... 53

IX SMERNICE ZA SPROVO\EWE PLANA ............................................................... 53

X PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE ....................................................................... 54

XI PRILOZI

1. Prilog 1: Analiti~ko geodetski elementi2. Prilog 2: spisak koordinata JGZ



XII GRAFI^KI DEO PLANA:

1. Izvod iz Plana vi{eg reda R 1 : 25002.1.a/b Geodetska podloga sa granicom plana R 1 : 10002.2. Geodetska podloga sa granicom plana R 1 : 25003. a/b Plan saobra}ajnica i vodotokova R 1 : 10004.1. a/b Plan regulacije na novom katastarskom planu R 1 : 10004.2. Plan regulacije na vaè}em katastarskom planu R 1 : 25005. Plan namene povr{ina sa podelom na

urbanisti~ke zone i prostorne celine R 1 : 25006.a/b Plan izgradwe, regulacije i nivelacije R 1 : 10007.a/b Sinhron plan instalacija R 1: 1000

XIII DOKUMENTACIONI DEO

1. Odluka o izradi urbanisti~kog plana

2. Program za izradu urbanisti~kog plana

3. Uslovi organa i organizacija

4. Podaci o obavqenoj stru~noj kontroli, javnom uvidu, i drugim raspravama oplanu

5. Obrazloèwe plana sa stavom obra|iva~a i Komisije za planove o dostavqenim primedbama na plan

6. Odluka o usvajawu plana

7. Grafi~ki deo

- Geodetska podloga- Postoje}a namena



I OP[TA DOKUMENTACIJA

1. Re{ewe o registraciji preduze}a

2. Re{ewe o postavqawu odgovornog urbaniste

3. Kopija licence odgovornog urbaniste



Na osnovu ~l.50. Zakona o planirawu i izgradwi (“Sl.glasnik RS broj 47/2003)«”Infoplan”» AD Aran|elovac izdaje:

R E [ E W E

O odre|ivawu Rukovodioca radnog tima - Odgovornog urbaniste za izradu:

PLANA DETAQNE REGULACIJE

„““LUKOVSKA BAWA”””

odre|ujem:

Danijela M. Kara{i}evi}, dipl.in`.arh.

Broj licence: 200 0887 06

D i r e k t o r,

Ratko Nedeqkovi} dipl.ecc.



TEKSTUALNI DEO



Na osnovu ~lana 54. Zakona o planirawu i izgradwi ("Slu`beni glasnik RS", br.47/2003), ~lana 25. Statuta Op{tine Kur{umlija (Slu`beni list Op{tineKur{umlija, br. 5/02, 9/03), Privremeni organ op{tine Kur{umlija na sedniciodànoj 24.04.2008.godine, doneo je

PLAN DETAQNE REGULACIJE

"““LUKOVSKA BAWA””"

Plan detaqne regulacije "““Lukovska Bawa””" ( u daqem tekstu: Plan detaqneregulacije) sastoji se iz:

- tekstualnog dela: pravila ure|ewa i pravila gra|ewa;- grafi~kog dela: pravila i uslovi ure|ewa prostora i izgradwe objekata- i dokumentacionog dela: program za izradu urbanisti~kog plana.

Pravila ure|ewa i pravila gra|ewa i grafi~ki deo su delovi Plana detaqneregulacije koji se objavquju, dok se dokumentacioni deo Plana detaqneregulacije ne objavquje, ali se stavqa na javni uvid.

I I UVOD

1. PRAVNI I PLANSKI OSNOV ZA IZRADU PLANA

Pravni osnov za izradu plana

o Zakon o planirawu i izgradwi (''Slu`beni glasnik RS'' br.47/03 i34/06)

o Odluka o pristupawu izradi Plana detaqne regulacije „““LukovskaBawa””“, br.1-350-36 od 30.06.2004.

o Pravilnik o sadrìni, na~inu izrade, na~inu vr{ewa stru~nekontrole urbanisti~kog plana, kao i uslovima i na~inu stavqawaPlana na javni uvid (''Slu`beni glasnik RS'' 12/04)

Planski osnov za izradu plana

o ““Lukovska Bawa””, Ure|ajna osnova sa elementima DUP-a Centra,Beograd, 1985. god.



2. OSNOVA ZA IZRADU PLANA

2.1. PODLOGE ZA IZRADU PLANA

Plan je ra|en na slede}im podlogama:

a) Katastarske podloge u rasterskom obliku,KO Lukovo, dl. br. 19, 20, 21, 22,23, 24 (georeferencirani) R 1:1000.

b) Katastarske podloge u rasterskom obliku,KO Lukovo, dl. br. 13 i 15(georeferencirani) R 1:2500.

c) Topografski planovi (vertikalna predstava terena) u rasterskomobliku, KO Lukovo, dl. br. 19, 20, 21, 22, 23, 24 (georeferencirani) R 1:1000.

2.2. POLO@AJ, GRANICA I VELIÎNA

Teritorija UO Lukovo nalazi se u zapadnom delu op{tine Kur{umlija, ujugozapadnom delu SR Srbije na granici sa SAP Kosovom. Ovaj brdsko planinskiteren pripada masivu Kopaonika, i nalazi se na 680 mnv, a koordinate su mu (43o10'SG[, 21o3'IGD-od Grini~a).

Lukovska Bawa”” nalazi se u severozapadnom delu op{tine Kur{umlija, pripadaKO Lukovo povr{ine 2554ha, i obuhvata kompletan gr|evinski reon bawe (Stare iNove bawe)i dela zaseoka Babi}i. Granica obuhvata se u ve}em delu poklapa sagranicom obuhvataUrbanisti~ko ure|ajne osnove Lukovske Bawe.

Povr{ina podru~ja Plana iznosi 62.9 ha.

Opis granice u Lukovskoj Bawi

Granica Plana detaqne regulacije kre}e od najsevernije ta~ke tj. od regulacionogputa R-218b Lukovo – Mer|ez u smeru kazaqke na satu obodom kp.br. 2742, 2310,2311, 2741 (Lukovska reka), 2315, 2314, 2313, 2312, 2329, 2330, 2329, 2331, 2332, 2333,2741/1 (Lukovska reka), 2429, 2430 (Jasi~ki potok), 2431 (put), 2436, 2431, 2440,2439, 2446, 2447/2, 2448, 2442, 2745 (put), 2628,2109/2 (stari premer),2628, 2624,2615, 2614, 2613, 2611, 2609, 2608, 2606, 2605, 2603, 2601, 2600, 2598/2, 2600, 2588,2590, 2591, 2738, 2739, 2697, 2695, 2694, 2684, 2683, 2746 (R-218b), 2681, 2741 (reka),2644/1, 2645, 2643, 2642, 2641, 2640, 2639, 2638, 2633, 2632, 2631, 2630, 2741, 2510,2518, 2519, 2517, 2515, 2513, 2507, 2493, 2494, 2477 (put), 2475, 2474, 2473, 2467/2,2467/1, 2466, 2742 (R-218b), 2413, 2414, 2408 (put), 2401, 2400, 2399, 2396, 2395 (put),2391, 2386, 2743 (put), 2278, 2277, 2280 (put), 2276, 2275 (potok), 2274 (put), 2272,2269, 2270, 2742 (R-218b) gde se granica zatvara.

Gore navedene katastarske parcele nalaze se u obuhvatu plana tj.unutar graniceplana. Za opis granice plana je kori{}en novi premer R 1:1000.



3. KARAKTERISTIKE TERENA (prirodni uslovi)

3.1. Reqef

3.1.1. Morfometrijske karakteristike

Reqef Lukovske Bawe je brdsko-planinski. U sastavu reqefa javqa se velik brojnajraznovrsnijih elemenata: re~nih dolina sa terasama, klisura, breùqaka,brda, visoravni. Ti vrhovi dostiù visinu i do 1703 m (Pilatovica) nadmorskevisine i karakteristi~ni su za jugozapadnu granicu mesne zajednice Lukovo.

Reqef terena Lukova uglavnom je predstavqen re~nim dolinama [tavske iLukovske i Trebiwske reke sa dolinskim pobr|em (re~ne terase i aluvijalneravni-mawa pro{irewa).

3.1.2. Hipsometrijske karakteristike

Dolina i brdsko-planinski reqef ukazuje i na osnovne hipsometrijskekarakteristike terena. Prostor Plana detaqne regulacije ““Lukovska Bawa”” imapad pravca JZ-SI (od vi{eg ka nièm) kako se i pruà tok [tavske-Lukovske reke.Najvi{e kote terena UO je 745 M/JZ deo, a najnià 635 m (iznad Lukovske reke).Ukupan visinski raspon terena je 110 m. (na duìni od oko 2 km oko 4o pad).

3.2. Zemqi{te

Analize fizi~kih karakteristika prostora brsko-planinskog predela u okviruPlana, ukazuju (reqef geologija, klima, vegetacija i dr.) na izuzetno slabpedolo{ki pokriva~ tj. na zemqi{te slabih klasa boniteta (od IV-VIII klase tlasa znatnim ograni~avaju}im faktorima).

Ve}i deo zemqi{ta je izdiferenciran na osnovu geolo{ke podloge i ve}utvr|enih pedolo{kih tvorevina (skelet kamewar, skeletoidno, zemqi{te nakre~waku, sme|e skeletoidno zemqi{te na fli{u, ve}ina zemqi{ta je plitka,skeletoidna i skeletna, {to govori o mladim i slabije razvijenim pedolo{kimtvorevinama. Dubqe i razvijenije zemqi{te se nalazi u malim koli~inama napodru~jima du` reka: Lukovske, [tavske i Trebiwske (aluvijum i deluvijalnotle).

Plitka crnica na seprentinu se nalazi u predelima oko Trebiwa, i [tave. To suveoma male povr{ine koje nemaju ve}eg zna~aja za poqoprivredu i {umarstvo.

Bonitet zemqi{ta ukazuje na malu upotrebu vrednost tla u svrhu poqoprivredneproizvodwe.

Tereni oko Lukovske i Trebiwske reke mogli bi se eksploatisati samo uz pomo}toplih izvora (staklene ba{te). Ovaj vid poqoprivredne proizvodwe omogu}io bi{irok spektar mogu}nosti uzgoja (povr}a i cve}a pr.), za razliku od dosada{weekstezivne i slabe poqoprivredne proizvodwe-vo}waci, planinska ìta, redakkukuruz, krompir i dr.)

3.3. Hidrografija

Teritorija terena M.Z. Lukovo predstavqa po reqefu planinsko podru~je sa ja~impadavinama preko 1000 mm/god).

Hidrogravska mreà je prili~no razvijena.

Tok reke Toplice, koja svojim brojnim mawim i ve}im pritokama skupqa vodu togpodru~ja ima najve}e koli~ine vode.



Tok reke u stvari deli reqefnu strukturu podru~ja na dve polovine: severnu iju`nu. Najve}i je tok u pravcu zapada prema istoku. Na podru~ju M.Z. LukovaTopli~ka reka nosi ime Lukovska reka, koja ide prema Lukovskoj Bawi, zatimprema Mr~i i [tavi gde nosi naziv [tavska reka.

Ispod Lukovske bawe u wu se uliva Trebiwska reka, koja prima vodu iz izvoraju`no od Gorweg i Doweg Trebiwa. Lukovska reka se kod Mer~eza uliva u Toplicu.

Voda nije mnogo zaga|ena i ima bogatu floru i faunu (re~ne pastrmke). Gorwi tokreke i pritoke su nezaga|eni. U okolnim selima i zaseocima postoje izvori, samogu}no{}u izgradwe lokalnih vodova za snabdevawe doma}instava.

3.4. Geotermalne vode

Jedna od najna~anijih karakteristika ovog kraja su mnogobrojni izvorigeotermalnih voda. Naro~ito je bogat deo terena uzvodno uz Lukovsku reku.Kapacitet vode pojedinih izvora je razli~it i kre}e se od nekoliko litara donekoliko desetina litara u sekundi. Ukupna koli~ina vode je oko 60 l/sec (sviizvori) sa temperaturom od 25-64o.

Svi izvori se odlivaju u [tavsku - Lukovsku reku samo se mali deo koristi uimprovizovanim kupatilima i za zagrevawe (hotel Kopaonik).

Izvori na podru~ju Lukovske Bawe su bili poznati ve} u rimsko doba, prona|eno jevi{e ostataka: olovne cevi, novac, nadgrobni spomenici, opeka itd. Na|eni suostaci naseqa izgra|enih jo{ u anti~ko doba.

Lukovska bawa je bila poznata u sredwem veku i kasnije po lekovitoj vodi. U dobaturske okupacije bawa je opustela.

Na osnovu grubih - preliminarnih analiza termalno-mineralni izvori suhiperterme, koje po sadràjnosti minerala pripadaju po nema~koj klasifikaciji u:

- kalcij magnezij - hidrogenkarbonat sulfatnu - mineralnu vodu- natrij-kalcij-magnezij-hidrogen-karbonatnu-mineralnu-hipertermalnu vodu.

U 1978.god. je izvr{ena I faza hidrogeolo{kih istraìvawa termo mineralnihlokaliteta na podru~ju Lukovske bawe. Ura|ena je i II faza program i bu{ewa(1980) investitor je bila TRP Planinka i SO Kur{umlija, a na osnovi programaplanirana je izrada eksploatacionih bu{otina terma.Izvo|a~ je bio Institut za hidrolo{ka i geotehni~ka istraìvawa. GeozavodBeograd je zavr{io hidrolo{ka i geotermisana istraìvawa i hidrolo{kaistraìvawa ( II faza ). U aprilu 1983. god. Hidrosonda iz Novog Sada vr{ila jebu{ewe po zakqu~cima iz II faze koja nisu u potpunosti zavr{ena. Ispitivawahemijiskih osobina voda i geofizi~ka ispitivawa jeizvr{io po posebnom ugovoruGeoinstitut i Geozavod iz Beograda. 1

Na osnovu svih gore pomenutih istraìvawa do{lo se do slede}ih zakqu~aka:

- Prirodni izvori termalne vodesu tipa razbijenog izvori{ta, ukupneizda{nosti 60l/s.- Izvirawe toplih voda vr{i se iz sekundarnog leì{ta formiranog ukre~wacima- Hidrauli~ka veza izme|u sekundarnog i mati~nog leì{ta ostvarena jerasedom- U sekundarnom leì{tu vr{i se me{awe termalnih i obi~nih podzemnihvoda, odnosno hla|ewe toplih voda

1Lukovska bawa, Urbanisti~ka ure}ajna osnova, Zavod za urbanizam i komunalnu delatnost SR Srbije, Beograd, 1985. god.

strana 17.



- Kaptirawem vode ispod ili u bazi sekundarnog leì{tamogu se dobitivode ~ija bi temperatura bila za 20º vi{a od najvi{e na prirodnim izvorima- Na osnovu odre|enih geotermskih gradijenata utvr|ena je mogu}nost da seve} u dubini reda 1000-1500m nalaze vode temperature 100-200ºC

Zakqu~eno je da se geotermalne vode mogu koristiti osim u svrhu le~ewa, zagrejawe, tople leje i td.

3.5. Klima

Klimatski pokazateqi su od ve}eg zna~aja za planirawe prostornog razvojanaseqa ““Lukovska Bawa”” s obzirom na wegov razvojni funkcionalni zna~aj(turizam).

Kao pokazateqi za klimu ovog podru~ja osim mati~ne pluvijometrijske stanice uLukovskoj Bawi, kori{}eni su podaci iz klimatskih stanica iz susednih ve}ihnaseqa, Kur{umlija, Blace, Blaèvo, Pri{tina.

Osnovne karakteristike podnevqa:

- umerene-kontanentalne klimatske odlike u prelazu ka subplanisnkoj klimi,- znatna koli~ina padavina preko 1000 mm god.,- veliki broj dana sa snegom,- veliki broj dana sa padavinama, pra}enim elektro pra`wewem,- mali broj dana bez vetrova,- relativno malo osun~awe,- znatna relativna vla`nost.

Mogu}nost bavqewa zimskim sportovima u vi{em planinskom pojasu preko 1000 mmpredstavqa dopunu bawske turisti~ke ponude uz sport i rekreaciju na vodi ukra}em letwem periodu juli-avgust, kada se formira akumulacija Selova(ribolov, kajaka{tvo i kupawe).

3.6. Zaga|enost ìvotne sredine

S obzirom da je planirana (zakonski) izgradwa velike hidroakumulacije Selove(na Topli~koj reci) mora se strogo po{tovati zakon o za{titi (mere za{tite)izvori{a vodosnabdevawa (slivna podru~ja Toplice sa pritokama).



4. OCENA POSTOJE]EG STAWA

Lukovska Bawa”” predstavqa centar MZ za naseqe (sa Lukovom) i ima funkcije natom nivou tj. opsluùje svojim objektima stanovni{tvo cele MZ (M. kancelarije,ambulanta, osmogodi{wa {kola, prodavnice, otkupna stanica-zadruga, restoran).

Lukovska Bawa”” je poznata jo{ iz doba Rimqana, veoma je privla~no klimatskole~ili{te.

Osim administrativne, kulturne, obrazovne, zdravstvene, naseqe Lukovo saLukovskom Bawom ima sve zna~ajniju privrednu funkciju (tepihara, bawskibungalovi, trgovina) koja opsluùje i prostor {iri od MZ (susedne MZ, op{tina irepublike).

Nekada je od velikog zna~aja bila tepihara (izrada tepiha-ru~ni rad) koja je svojeproizvode izvozila i zapo{qavala stanovni{tvo MZ Lukova i susednih MZ.

Danas je izraziti akcenat na turisti~koj ponudi Lukovske Bawe, koja imapotencijala, kako za letwu sezonu, tako i za zimsku. Svemu tome doprinosipoloàj naseqa, na padinama Kopaonika, termalni izvori, specifi~namikroklima, strujawa vetrova, reqef, ìvopisni predeli, i t.d.

Daqi napredak najvi{e sputavaju nedovr{eni infrastrukturni sistemi, posebnomodernizacija putne mreè. ““Lukovska Bawa”” se na osnovu vrednosti prirodnogpotencijala, blistave pro{losti, naseobinskog, turisti~kog i op{teg razvojamoè razviti u turisti~ko sredi{te ovog kraja. Osobita atraktivna odlika jevisok stepen razvoja u anti~ko i sredwevekovno doba, {to treba da posluì kaoputokaz razvoja u budu}nosti.



III PRAVILA URE\EWA PROSTORA

1. GRA\EVINSKI REON

U okviru opisane granice Plana nalazi se gra|evinsko zemqi{te, progla{enoodgovaraju}im odlukama SO-e Kur{umlija. Pored navedenog gra|evinskogzemqi{ta obuhva}en je i prostor iznad puta za rezervoar predvi|en za ski stazu,pojas za{titnog zelenila iza "tepihare", prostor oko u{}a Trebiwske rekepredvi|en za trafostanicu i autobusko stajali{te, pojas oko Trebiwskog {umskogputa koji se sada predvi|a kao alternativni put i wime se izme{ta glavni teretnisaobra}aj iz bawskog jezgra, kompletan plato ispod zaseoka Babi}i koji jepredvi|en za sportske terene i komunalne objekte. Tako|e treba naglasiti da sezemqi{te koje se nalazi neposredno uz [tavsku reku predvi|a kao vodnozemqi{te i slobodno i za{titno zelenilo.

1.1. PLANIRANO JAVNO GRA\EVINSKO ZEMQI[TE

Na teritoriji Plana, javno gra|evinsko zemqi{te obuhvata prostor saobra}ajnicai saobra}ajnih povr{ina, zemqi{te pod javnim objektima: {kole, vrti}e,komunalne objekte i infrastrukturu, vodne povr{ine i javne zelene povr{ine.

Ukupna povr{ina planiranog javnog gra|evinskog zemqi{ta iznosi 22.20 ha.

Plan regulacije je prikazan na dve katastarske podloge, na novom premeru(grafi~ki prilog br. 4.1. a i 4.1. b, " Plan regulacije na novom katastarskom planu"R 1:1000) i starom zvani~nom premeru (grafi~ki prilog br. 4.2. u R 1:2500), zbog toga{to je podloga za planirawe bila novi katastar u R 1:1000 (nezvani~an premer) apostoje}e javno gra|evinsko zemqi{te se vodi po katastarskom stawu jo{ uvekzvani~nog premera u R 1:2500.

Detaqno razgrani~ewe javnog od ostalog gra|evinskog zemqi{ta se defini{eplanom.

Granica javnog gra|evinskog zemqi{ta se odre|uje koordinatama prelomnihta~aka a javno gra|evinsko zemqi{te se popisuje po parcelama.Granica JGZ je definisana regulacionom ;inijom, tako da je na planiranom deluobuhvata plaan definisana koordinatama grani~nih ta~aka (lukovi sa tri ta~ke,a pravci na 50m), a u delu gde se regulaciona linija poklapa sa katastarskimstawem nije data numeri~ki.

Planirano javno gra|evinsko zemqi{te obuhvata delove slede}ih katastarskihparcela:

Objekti :

cela : 2531, 2514, 2515, 2519, 2560, 2569

deo: 2530, 2508, 2509, 2510, 2511, 2517, 2520, 2561.

Komunalno:

cela : 2310, 2311, 2289 (grobqe), 2389, 2390.

deo: 2309/1, 2309/2, 2745, 2450-2454, 2551, 2522/1, 2742, 2550, 2744, 2572, 2378.



Zelenilo:

deo : 2697, 2746, 2693, 2699, 2700, 2701, 2714, 2720, 2729, 2716, 2717, 2647, 2587,2788, 2789, 2790, 2791, 2742, 2419, 2418, 2416, 2422, 2417, 2415, 2339, 2431.

cela: 2680, 2681, 2684-2692, 2696, 2713, 2715, 2721-2726, 2719, 2592/2, 2420, 2421/1,2421/2, 2340, 2348, 2349/2, 2425-2428, 2432-2438.

Vodene povr{ine:

cela: 2683, 2679, 2719, 2442, 2308, 2275.

deo: 2741, 2573/1, 2631, 2629, 2630, 2572, 2521, 2510,2562, 2563, 2565, 2570, 2522/1,2562, 2450, 2451, 2452, 2447/1, 2446, 2458, 2443.

Saobra}ajnice:

cela: 2671, 2573/5, 2573/1, 2493, 2291, 2455

deo: 2746, 2681, 2680, 2697, 2698, 2699, 2701, 2702, 2705, 2710, 2691, 2696, 2716, 2700,2707, 2708, 2709, 2711, 2712, 2713, 2714, 2715, 2720, 2729, 2672, 2673, 2674, 2675,2676, 2677, 2654, 2655/2, 2656, 2667, 2668, 2669, 2730-2738, 2573/2, 2573/4, 2574/2,2574/1, 2578, 2579, 2580, 2581, 2582/1, 2582/2, 2584, 2585, 2586, 2587, 2589, 2590,2591, 2745, 2600, 2592/1, 2596, 2597, 2598/2, 2599, 2601, 2602, 2603, 2604, 2610, 2612,2615, 2618, 2619, 2620, 2621, 2624, 2626, 2628, 2572, 2520, 2509, 2510, 2512, 2517,2524, 2525, 2526, 2530, 2535, 2536, 2461, 2539, 2660/2, 2551, 2557, 2741, 2549, 2468,2469, 2470, 2480, 2481, 2482, 2483, 2484/1, 2485, 2486, 2487, 2499, 2488, 2491, 2490,2489, 2492, 2494, 2495, 2496, 2506, 2507, 2474, 2478, 2476, 2477, 2550, 2559, 2561,2562, 2565, 2570, 2571, 2660/1, 2661, 2658, 2635, 2536, 2537, 2742, 2419, 2271, 2272,2309/1, 2309/2, 2302, 2303, 2297/1, 2297/2, 2298, 2299, 2300, 2301, 2295, 2281, 2282,2283, 2277, 2278, 2279, 2280, 2285, 2286, 2287, 2288, 2743, 2387, 2388, 2289, 2339,2341-2345, 2744, 2334/2, 2335, 2336, 2337, 2359, 2360, 2361, 2362, 2371, 2374/1,2374/2, 2375, 2376, 2377, 2378, 2379, 2380, 2384, 2349/1, 2349/2, 2415, 2338, 2416,2417, 2418, 2419, 2422, 2423, 2424, 2741/2, 2454, 2456, 2457, 2458, 2444, 2445, 2446,2441, 2392, 2393, 2394, 2395, 2396, 2397, 2404, 2405, 2406, 2401, 2402, 2408, 2409,2410, 2411, 2412, 2413, 2414, 2328, 2331, 2332, 2334/1, 2463, 2464, 2543, 2550, 2551.

U slu~aju nekog neslagawa vaì grafi~ki prilog br. 4.1. a i 4.1. b, " Planregulacije na novom katastarskom planu" R 1:1000.

Gore navedeni popis planiranog javnog gra|evinskog zemqi{ta je ura|en po novomkatastarskom planu R 1:1000.

1.2. OSTALO GRA\EVINSKO ZEMQI[TE

Ostalo gra|evinsko zemqi{te povr{ine 32.3 ha zauzima preostale povr{inenamewene prete`no stanovawu, ruralnom stanovawu, ugostiteqstvu,komercijalnim delatnostima,me{ovitom poslovawu, sportsko-rekreativnomcentru. Stanovawe sredwe gustine izgra|enosti i ruralno stanovawe zauzimajupovr{inu od 16 ha.



2. PODELA PROSTORA OBUHVA]ENOG PLANOM NAURBANISTI^KE ZONE I PROSTORNE CELINE

Na osnovu analize postoje}ih namena i procena razvoja, uzimaju}i u obzirplaniranu namenu iz UO"““Lukovska Bawa””", kao i ograni~ewa, prostornemogu}nosti planirawa saobra}aja i komunalne infrastrukture, planirane suslede}e urbanisti~ke zone:

Zona 1

Stara bawa, predstavqa podru~je geotermalnih izvora. Na povr{inama na kojimase nalaze termalni izvori dozvoqena je gradwa objekata u funkciji bawskogle~ewa.Severno od toka [tavske reke, nalaze se prostori rezervisani za komercijalnesadràje koji bi pratili svojom ponudom ugostiteqske sadràje maksimalnespratnosti P+3+Pk planirane na zaravni iznad wih. U okviru komercijalnihsadràja postoji mogu}nost izgradwe "akva parka" zbog pogodne prirode terena ,tj. postojawa jaza.

U ju`nom delu u odnosu na reku, pored vrlo malo zastupqenog porodi~nogstanovawa, na podru~ju gde se nekada nalazio prvi hotel ovog podru~ja , koji jesada devastiran, sa obe strane puta prema nasequ Mr~e , nalazi se povr{inarezervisana za etno park, gde bi bili sme{teni objekti izgra|eni u duhutradicionalne arhitekture, kako bi se upotpunili sadràji turisti~ke ponudeLukovske Bawe , kako u letwem reìmu rada, tako i u zimskom.

Ovakvi sadràji bi zahtevali poseban tretman u smislu propisivawa obavezneizrade urbanisti~kog projekta izgradwe, koji }e se koristiti za obezbe|ewefunkcionalnog i arhitektonskog kvaliteta re{ewa.

Tabela : bilansi planiranih namena povr{ina u Zoni 1 :

Br. prost.celine

Naziv prostorne celine P (ha) P (%)

1.1. Geotermalne vode 0.8 1.2 1.2. Ugotiteqstvo 0.9 1.5 1.3. Komercijalni sadràji 0.6 0.9 1.4. Porodi~no stanovawe 0.7 1.1 1.5. Etno park 1.3 2.1 1.6. Zelenilo 0.7 1.2 1.7. Park {uma 0.5 0.8 1.8. Park {uma 8.3 13.2

13.9 22.0

Zona 2

Zona 2 predstavqa centar naseqa, sa servisnim funkcijama i porodi~nimstanovawem na levoj obali [tavske reke, obuhvataju}i kompletno naseqenasloweno na put za zaseok Kari}i sa {kolom i sportskim terenima i parkovskimpovr{inama uz samo re~no korito.

Pored porodi~nog stanovawa sredwe gustine izgra|enosti u okviru naseqa Bawa,planirano je unapre|ewe centralnih sadràji u okviru stanovawa (postoje}iobjekti: zgrada Po{te, Mesna kancelarija, objekat zdravstvene za{tite), zatimure|ewe sportski terena u neposrednoj blizini {kole, zadràvawe postoje}ihobjekata namewenih za obrazovawe, zdravstvo i de~ju za{titu, izme{tawe zelenepijace sa postoje}e lokacije na novu ( prikazano u grafi~kom prilogu br. 4, Plannamene povr{ina.

U severnom delu zone , uz [tavsku reku, planira se ure|ewe park {ume.




Br.prost.celine


2.1. Zelena pijaca 0.1 0.12.2. Sportski tereni 0.4 0.62.3. Obrazovawe, zdravstvo, de~ja i

socijalna za{tita 0.7 1.22.4. Porodi~no stanovawe 2.2 3.32.5. Me{oviti poslovawe 0.4 0.62.6. Park {uma 0.1 0.22.7. Zelenilo 0.5 0.8

4.4 6.8

Zona 3

U ovoj zoni prete`no je zastupqeno porodi~no stanovawe sredwe gustineizgra|enosti, maksimalne spratnosti do P+1+Pk. Pored postoje}ih resursaugostiteqskih objekata (Hotel Kopaonik, sme{tajnog kapaciteta 120 leàja, ipreure|ena biv{e fabrike tepiha u depadans sa ukupno 20 leàja), planiranaje izgradwa rekreativnih sadràja (ski staza); za{titnog zelenila sa obestrane reke sve do u{}a Trebiwske reke u Lukovsku; parking prostora saautobuskim stajali{tem i objektom velike TS 35/0,4kv; policijske stanice ivatrogasnog doma.


Br. prost.celine


3.1. Geotermalne vode 0.03 0.1 3.2. Ugostiteqski objekti 0.2 0.4 3.3.a Komunalni objekti 1 0.06 0.1 3.3.b Komunalni objekti 2 0.3 0.5 3.4. Porodi~no stanovawe 2.7 4.3 3.5. Zelenilo 0.7 1.1 3.6. Park {uma 1.8 2.9 3.7. Borovwak 1.1 1.7

6.97 11.1

Zona 4

Dominantna f-ja u ovoj zoni treba da bude sportsko-rekreativni centar, sapripadaju}im povr{inama, sportskim terenima, igrali{tima za decu... Omogu}avase izgradwa sportskih terena u svojsvu ostalog gra|evinskog zemqi{ta (fitnesklubovi, teniski tereni, kuglane, bazeni i dr.) u zavisnosti od potrebapotencijalnih korisnika.

Prostorna celina u okviru sportsko-rekreativnog centra podrazumeva sport imasovne aktivnosti (zabava, odmor, rekreacija).




Br. prost.celine


4.1. Sportsko-rekreativni centar 5.5 8.8 4.2. Grobqe 0.04 0.06 4.3. Borovwak 1.5 2.4 4.4. Porodi~no stanovawe 4.4 6.9 4.5. Park-{uma 3.4 5.5 4.6. Zelenilo 1.1 1.7

16.0 25.4

Zona 5

Preovladava ruralno stanovawe, niske gustine izgra|enosti. Komunalni objektikoji se planiraju u ovoj zoni su postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda iprivremeno odlagawe otpada, tj. tranzitna deponija.

Tranzitne deponije – imaju odre|eni interval pra`wewa, na wima se obavqaosnovna separacija komunalnog otpada, a zatim se odvozi sme}e u regionalnudeponiju (u ovom periodu je planirano formirawe regionalnih deponija na baziLEAP-a - lokalnog ekolo{kog akcionog plana, {to podrazumeva da se naregionalnom otpadu vr{i detaqna separacija otpada.

Grobqe zadovoqava potrebe naseqa, i ima prostorne mogu}nosti za eventualnapro{irewa.


Br. prost.celine


5.1. Crkva i grobqe 0.1 0.2 5.2. Komunalni objekti 0.6 0.9 5.3. Zelenilo 2.7 4.3 5.4. Ruralno stanovawe 6.2 9.9

9.2 15.3



3. PRAVILA URE\EWA JAVNOG GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA

3.1. SAOBRA]AJNICE

Veze naseqa

Kroz naseqe Lukovo dolinom Lukovske reke probijen je put regionalnog ranga R-218b Mer|ez-Granice AP Kosovo i Metohija (Ciganski grob-Leposavi}). Put se unasequ Mer}ez odvaja od puta R-218, tako da se do Lukova moè do}i iz pravcaNi{a (autoput) preko Prokupqa i Kur{umlije odnosno iz pravca Kopaonika(zapadna Srbija) preko Brusa, Blaca i Kur{umlije.

Postoje}e stawe

Kolovoz je u vrlo lo{em stawu, na deonici (Selova -–Mere|ez–- Lukovo potpunouni{ten sa nedovoqnom {irinom.

U samom nasequ kolovoz je u relativno dobrom stawu. Problem predstavqanedovoqna {irina kolovoza koja se na pojedinim mestima suàva i na 3,0m.

Lokalni putevi su neasfaltirani a u nasequ osim regionalnog puta postoji iasfaltni kolovoz na delu saobra}ajnice na desnoj obali [tavske reke od hotela.

Saobra}ajnice nisu opremqene trotoarima.

Na pojednim deonicama i saobra}ajnicama zbog konfiguracije terena uzdu`ninagibi su preko 14%.

Planirani saobra}aj

Regionalni put R-218b

Regionalni put je predvi|en za rekonstrukciju u smislu da se izvr{i pro{irivawekolovozne trake na 6,0m i postavqawe trotoara kroz naseqe od 1,8 odnosno 1,2m.

Na delovima na kojima bi pro{irewe regionalnog puta iziskivalo ru{ewe ve}podignutih objekata za stanovawe (posebno u Staroj Bawi sa leve strane puta)objekti bi mogli da ostanu uz odre|ene uslove dok se ne re{e imovinski odnosi a ume|uvremenu kolovoz izvoditi saobra}ajom po postoje}em stawu uz odgovaraju}usaobra}ajnu signalizaciju.

Na deonici regionalnog puta, na kojoj je on u preklopu sa ulicom op{tinaKur{umlija treba da preduzme aktivnost i prikupi potrebnu dokumentaciju da natom delu regionalni put proglasi gradskom saobra}ajnicom.

Primarna saobra}ajnica

Primarna saobra}ajnica je svojim profilom trasom postavqena tako dapredstavqa alternativnu paralelnu saobra}ajnicu regionalnog puta i dazaokruì i poveè gra|evinsko podru~je na desnoj obali Lukovske reke.

Na trasi primarne saobra}ajnice na wenom jednom kraju je lokacija za objekte zasme{taj gostiju koji tek treba da se grade u Staroj Bawi, postoje}i hotel idepadansa , lokacija budu}e Autobuske stanice i parking prostor kao i lokacijaza sportsko rekretivne terene.



Sekundarna saobra}ajnica

Saobra}ajnica koja od regionalnog puta vodi prema skija{koj stazi iznad Lukova.Postoje}u saobra}ajnicu po ~ijoj trasi je postavqena treba pro{iriti iasfaltirati.

Ostale saobra}ajnice

U ovoj kategoriji saobra}ajnica ubrajaju se sve ostale povr{ine namewene zasaobra}aj bilo drumski bilo pe{a~ki ili me{oviti.

One obezbe|uju pristup svim gra|evinskim parcelama Javnim povr{inama iobratno. Regulacija je data tako da po{tuje postoje}u izgradwu a da se u istovreme omogu}i nesmetano odvijawe saobra}aja u oba smera.

Parkirawe

Parkirawe je predvi|eno da se odvija vi{e mesta uz regionalni put kao popre~noima dve lokacije uz primarnu saobra}ajnicu: kod depadansa i kod budu}eautobuske stanice.

Na ovim povr{inama obezbe|eno je ukupno 81 parking mesto za putni~ka vozila i 5mesta za autobuse.

Kretawe pe{aka i biciklista

Za kretawe pe{aka na onim pravcima gde je to bilo potrebno i gde ih trebao~ekivati u ve}em broju predvi|eni su obostrani trotoari.

Za kretawe invalida i invalidskih kolica ovi pristupi javnim povr{inama iobjektima moraju biti opremqeni propisanim rampama.

Predra~un radova

1. Rekonstrukcija regionalne saobra}ajnice

2283m` x 300 eura/m` = 684.900 eura

2. Rekonstrukcija, izgradwa i pribavqawezemqita za primarne saobra}ajnice

rekonstrukcija 2225m` x 300 eura/m2 = 551.400 eura izgradwa 387m` x 250 eura/m2 = 96.750 eura zemqi{te 5745m` x 200 eura/m2 = 1 149 . 000 eura

ukupno: 1 797.150 eura

3. Rekonstrukcija sekundarne saobra}ajnice

2283m` x 300 eura/m` = 684.900 eura

4. Izgradwa objekata

pau{alno 1 250 000 eura



5. Ure|ewe povr{ina za parkirawerekonstrukcija 2108m2 x 40 eura/m2 = 84.320 eurazemqi{te 2424m` x 200 eura/m2 = 484.800 eura

ukupno: 569 . 120 eura

UKUPNO 4 321 770 eura

3.2. VODOSNABDEVAWE

Vodovod

Potrebe za vodom

Na osnovu planiranog broja stanovnika i turista u Lukovskoj bawi na krajuplanskog perioda do 2010. godine, potrebno je obezbediti za 1000 korisnika po 600l/kor./dan u skladu sa normama potro{we iz Vodoprivredne osnove RepublikeSrbije (Sl.glasnik RS br. 11/2002)

qsr =86400

6001581x = 10,98 l/sek

Ako je koeficijent dnevne neravnomernosti K1=1,2, onda }e bitiqmaxdn=10,98 x 1,2= 13,17 l/sek, {to treba obezbediti iz izvori{tavodosnabdevawa.

âsovni maksimum se dobija pomo}u ~asovnog koeficijenta neravnomernosti K2= 1,3pa }e ~asovni maksimum biti qmax cas= 13,17 x 1,3 = 17,13 l/sek, {to se pokriva izdistributivnih rezervoara.

Kapacitet rezervoara se dobija iz uslova da se obezbe|uje u rezervoarima 40% oddnevne potrebe za vodom u danu maksimalne potro{we uz obezbe|ewe rezervnezapremine za ga{ewe poàra u koli~ini od 10 l/sek u trajawu od 2 ~asa.

V1= 0,401000

8640017,13 x= 455 m3

Vr= =1000

2600,310 xx 72 m3

V = V1 + Vr = 455 m3+72 m3= 527 m3

Lukovo raspolaè sa 130m3 izgra|enog rezervoarskog prostora, pa nedostaje jo{400m3 rezervoara do kraja planskog perioda.

Mogu}nosti obezbe|ewa vode

Iz starog izvori{ta vodosnabdevawa na zapadnom kraju naseqa u blizini Gorwebawe dobija se 4 l/sek vode, a iz novoizgra|enog dovoda vode iz kaptaè u seluTrebiwe na udaqenosti oko 9 km dobija se jo{ 10 l/sek, {to je dovoqno za pokri}esvih planiranih potreba za vodom od 13,17 l/sek do kraja planskog perioda.

Neophodno je sprovesti mere sanitarne za{tite izvori{ta vodosnabdevawa, kao ipojaseva sanitarne za{tite dovodnih cevovoda u skladu sa odredbama



“Pravilnika o na~inu odre|ivawa i odràvawa zona i pojaseva sanitarne za{titeobjekata za snabdevawe vodom za pi}e”” (Sl.gl. SRS br. 33/78).

Vodovodna razvodna mreà

Postoje}a vodovodna mreà obuhvata centralni deo naseqa gde su sme{tenibawski i privredni objekti kao i urbano stanovawe. U svim planiranim stambenim

ulicama planiran je vodovodni razvod Ø100 do Ø 160mm, kako bi se poredurednog vodosnabdevawa gra|ana obezbedila i protivpoàrna za{tita pomo}u

liveno-gvozdenih protivpoàrnih hidranata Ø 80mm na me|usobnom razmaku do150m`.

Trase vodovodnih linija se po pravilu vode du` trotoara saobra}ajnica, kako bise maksimalno za{titile od mehani~kih o{te}ewa saobra}ajnim optere}ewem.

Minimalna dubina ukopovawa je 1,2m , a vodovodne linije se zatvaraju u prsten gdegod to mogu}nosti dozvoqavaju, {to omogu}uje sigurniji boqi na~invodosnabdevawa.

Fekalna kanalizacija

Specifi~an poloàj Lukovske bawe kao naseqa koje se nalazi uzvodno odhidroakumulacije Selova na reci Toplici, koja sluì za vodosnabdevawe velikogpodru~ja oko Kur{umlije, Prokupqa i Ni{a, neophodno je sprovesti sve mereza{tite nizvodnog podru~ja od {tetnog dejstva otpadnih voda Lukovske bawe.

Planira se izgradwa kompletnog sistema za prikupqawe, odvo|ewe ipre~i{}avawe svih otpadnih voda u skladu sa zakonskim propisima. Konceptodvo|ewa otpadnih voda baziran je na slede}im principima:

- sistem je koncipiran kao separatan- sistem za odvo|ewe otpadnih voda treba da pokrije celu teritoriju naseqa- otpadne vode kompletno pre~istiti pre upu{tawa u recipijent – Lukovsku

reku

Glavni kolektor fekalne kanalizacije uglavnom prati tok [tavske i Lukovskereke i ide najniìm terenem, kako bi mogao da obuhvati sve otpadne vode odstanovni{tva i industrije.

Na postrojewu za pre~i{}avawe otpadnih voda obavqa se mehani~ko hemijsko ibiolo{ko pre~i{}avawe otadnih voda pre upu{tawa u recipijent.

Trasa kanalizacionih kolektora prati uglavnom planirane saobra}ajnice gde tokonfiguracija terena dozvoqava. Na kanalizacionim kolektorima planirane sukontrolne i prikqu~ne {ahte od betona sa liveno-gvozdenim poklopcima otpornimna planirano saobra}ajno optere}ewe. Do {ahti se obra|uje u obliku kinete istogradijusa kao i odvodna cev , kako bi se u kolektoru obezbedio reìm te~ewaotpadne vode bez zadràvawa i eventualnog istaloàvawa vu~enog nanosa izkanalskog sadràja.Minimalna dubina ukopavawa treba da je takva da moè da prihvati otpadne vodeiz svih objekata.

Ki{na kanalizacija

Povoqan poloàj naseqa ““Lukovska Bawa”” u odnosu na [tavsku reku, omogu}avaracionalan na~in prihvatawa i odvo|ewa atmosferilija sa kolovoza ulica unasequ i odvo|ewa do izlivnih objekata u [tavskoj reci.

Prema konfiguraciji terena planirana su po dva odvoda i ispusta u reku sa leve idesne obale [tavske reke. Prihvatawe atmosferskih padavina sa kolovoza se



obavqa pomo}u slivnika sa liveno-gvozdenim re{etkama i talo`nicima za pesakpre ukqu~ewa u odvodni cevovod na ispustu. Trasa ki{ne kanalizacije pratiplanirane saobra}ainice, a dubina ukopavawa prati konfiguraciju terena, s timda minimalna dubina ukopavawa bude 1,0m iznad temena odvodne cevi.

3.3. ELEKTROENERGETIKA

Postoje}e stawe

Podru~je obuhva}eno planom detaqne regulacije je veli~ine oko 60 ha, od ~egamawi deo ~ini gradsko gra|evinsko zemqi{te sa prate}im sadràjima kao {to sukomunalni objekti, sportski i komercijalni objekti sa znatnim zelenimpovr{inama.

Na podru~ju se nalazi trafo stanica 10/0.4 kV snage 400 kVA prikqu~ena na 10 kVdalekovod Trebiwa iz koje elektri~nu energiju dobija naseqe. Snaga TS nezadovoqava potrebe pa je neophodno izgraditi nove kapacitete ukqu~uju}itrafo- stanice 10/0.4 kV i mreù 0.4 kV.

Na podru~ju ne postoje elektroenergetski objekti vi{ih naponskih nivoa iznad 35kV niti se planira wihova izgradwa u nerednom periodu.

Plan

Imaju}i u vidu namenu povr{ina definisanih ovim planom detaqne regulacijebudu}e potrebe za elektri~nom energijom su znatno ve}e od sada{wih i pokriva}epotro{wu stanovawa u centralnom delu naseqa u kome se nalazi {kola,potro{wu u zoni nove bawe u kojoj se pored stambene funkcije predvi|a ituristi~ka ponuda u doma}instvima sa hotelskim sme{tajem hotela Kopaonik ,zonu stare bawe u kojoj se nalazi glavno izvori{te termalnih voda, i planirajurekreativne – vikend povr{ine.

Deo naseqa obuhvata zaseok Babi}i sa seoskim stanovawem sa ekonomskimobjektima, sa grobqem i postrojewem za pre~i{}avawe otpadnih voda. U delunaseqa planira nalazi}e se i sportsko rekreativni centar. Za sve namene trebaobezbediti dodatne koli~ine elektri~ne energije i snage zbog ~ega se morajuizgraditi novi elektroenergetski kapaciteti i to:

- 1 TS 10/0.4 kV, SBTS, 250 kVA- postoje}u TS 10/0.4 kV, 400 kVA zameniti sa MBTS, 600 kVA- izraditi novi DV , 10 kV za novu TS 10/0.4 kV- izraditi novu TS 35/10 kV sa prikqu~kom na postoje}i DV. 35 kV iz pravca

Kyr{umlije

Grafi~ki deo

Re{ewe napajawa podru~ja elektri~ne energijom prikazano je na grafi~kom planukoji je sastavni deo ovoga plana.

Predra~un radova

1. Izgradwa TS 35/10 kV 1000 KVA sa prikqu~kom na podru~ju dalekovoda 35 kV

kom 1…............................32 500 000



2 Izgradwa TS 10/0.4 kV TIP SBTS 250

kom 1 h 800.000 = 800 000

3. Zamena postoje}e TS 10/0.4 kV, 400 kVAsa MBTS 630 kVA kom 1 h 3 000.000 = 3 000 000

4. Izgradwa prikqu~nog DV 10 kVza novu TS na betonskim stubovima

kom 1 h 1.000.000 = 1 000 000

5. Rekonstrukcija postoje}e mreè 0.4 kVIzgradwa nove na betonskim stubovima saAlc vodom ili kablovskim snopom

kom 3h 1 000 000 = 3 000 000

6. Izgradwa javne rasvete na stubovima mreè 0.4 kV sa ìvinim svetiqkama snage 125 W

ili na svetiqkama visokog pritiska snage 70w

kom 2 h 250 000 = 500 000

UKUPNO 40 800 000 din

3.4. TELEKOMUNIKACIJE

Kako je ATC ““Lukovska Bawa”” u{la u realizaciju po Biznis planu za 2005.god.ura|ena je adaptacija zgrade, montirana komutaciona oprema (telefonskacentrala) i izgra|ena pristupna mreà za Lukovsku Bawu.

U Planiranom delu ostalo je da se izradi transportna mreà (radio relejnisistem prenosa) izgradwom radio relejne veze ““Lukovska Bawa”- Kur{umlija.

Predmer radova iz uslova Telekom Srbije, Prokupqe.

3.5. TOPLIFIKACIJA

Na prostoru Lukovske Bawe nalazi se veliki broj termalnih izvora satemperaturom od 24-64°°C. Koli~ina toplote koja se moè iskoristiti zazagrevawe prostora kre}e se pribli`no 4 MW. Resursi termalnih vodatemeperature ve}e od 60° kvalitetan je energent za zadovoqavawe potrebagrejawa bawsko - ugostiteqskih, komunalnih i sportskih objekata kao i zonakolektivnog stanovawa. Deo termalnih voda koristio bi se kao lekoviti faktor.

Ta~nu opravdanost primene termalnih voda pokaza}e glavni projekti kori{}ewatermalnih voda .

Zato je neophodno predvideti koridore za prolaz toplovoda termalnih voda,lokaciju pumpnih stanica i razvodnih {akti.



U objektima predvideti tehni~ke etaè za sme{taj poslovnica za centralnagrejawa objekata.

3.6. OBJEKTI JAVNE NAMENE

3.6.1. Objekti obrazovawa i kulture

Objekat osnovne {kole zadovoqava potrebe zastupqene u ovom podru~ju, i svojimkapacitetima moè omogu}iti odvijawe dodatnih funkcija ili namena. Objektikulture ne postoje kao pojedina~ni. Uglavnom se odvijaju u objektima uslu`nihdelatnosti. Postoji potreba za izgradwom nekog kulturnog centra, koji bi mogaoda se smesti u neposrednoj blizini hotela Kopaonik.

3.6.2.De~ija za{tita

Koncepcija organizacije prostora park {ume trebalo bi da sadrì dve osnovnefunkcionalne zone :

§ Zona masovnih aktivnosti – {etwa, bavqewe sportom i drugim vrstamaaktivnog odmora.

§ Zona mirnog odmora i {etwe – predvideti sistem pe{a~kih ibiciklisti~kih staza.

ideja izgradwe posebnog objekta de~je za{tite, jer se objekat koji je izgra|en u tesvrhe, pored biv{e fabrike tepiha (sada preure|ene u depadanse), pripajaobjektu depadansa (restoran).

3.6.3.Park {uma

Na tom podru~ju ne dozvoqava se izgradwa objekata.Koncepcija organizacije prostora park {ume trebalo bi da sadrì dve osnovnefunkcionalne zone :

§ Zona masovnih aktivnosti – {etwa, bavqewe sportom i drugim vrstamaaktivnog odmora.

§ Zona mirnog odmora i {etwe – predvideti sistem pe{a~kih ibiciklisti~kih staza.



3.7. PRAVILA URE\EWA OSTALOG GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA

3.7.1. Porodi~no stanovawe i ruralno stanovawe

Stanovawe oba tipa, i sredwe gustine izgra|enosti, kao i ruralno niske gustineizgra|enosti, planiraju se na povr{inama gde ve} postoji stanovawe, ili napovr{inama gde priroda i karakteristike terena dozvoqavaju bilo kakvuizgradwu. Spratnost objekata ne treba da bude ve}a od P+1+Pk.

3.7.2. Ugostiteqstvo

Rezervisati prostor za izgradwu novih sme{tajnih kapaciteta , izgradwuplanirati po fazama . Opredeliti se za objekte mawe spratnosti, maks. doP+3+Pk., zbog relativno malih prostornih mogu}nosti Bawe.

3.7.3. Komercijalne delatnosti

Zastupqene su u Zoni 1 u okviru prostorne celine 1.4. ,i u svemu treba da prateygostiteqske objekte. Planirano je formirewe usluga sa poslovawem, mada trebaispitati mogu}nost formirawa akva parka, je morfologija terena to dozvoqava.Spratnost objekata ove namene ne treba da prelazi P+1+Pk.

3.7.4. Sportsko rekreativni centar

Otvoreni prostori, velikih razmera, koji predstavqaju funkcionalno neophodneelemente ovih zona, u mnogome odre|uju karakteristike wihovih pejzaà. Teè jestvoriti konforne mikroklimatske uslove , koji se pribliàvaju uslovima zonemirnog odmora. Za poboq{awe konfornihuslova: ograni~ewe broja zgrada i dr.ure|aja, ne dopustiti stvarawe asfaltnih i pra{inastih zastora; sve prostoreizme|u izgra|enih delova u potpunosti ozeleniti; drve}e i {ibqe locirativode}i ra~una o neophodnom zasen~ewu, pravcima dominantnih vetrova,fitoncidnoj aktivnosti biqaka, stvarati vodene partere, bazene i dekorativnajezera, fontane i kaskade.

3.7.5. Me{ovito poslovawe

Unapre|uje se postoje}e me{ovito poslovawe. Planirano je formirawe stanovawasa proizvodwom i uslugama kao logi~no {irewe i spajawe u prostornu celinusli~nih delatnosti. Na ovom delu je planirana mogu}nost da uz proizvodno-uslu`ne delatnosti budu izgra|ene stambene jedinice, kao zasebni objektilocirani u dubini parcele, ili na spratu dok je osnovna delatnost u prizemqu, uzavisnosti od vrste delatnosti.



3.7.6. Park {uma i etno park

Park {uma

Isto kao pod 3.6.3.

Etno park

Etno parkovi ili muzeji na otvorenom mogu se stvarati na najraznovrsnijojmetodolo{koj osnovi, ali pre svega oni kolekcioni{u arhitektonsko narodnostvarala{tvo, prikazano u potpunoj ili verodostojnoj izlo`benoj prirodnojsredini.Reprodukcija te sredine kao organskog arhitektonskog prirodnogkompleksa predstavqa i oblik za{tite nacionalnog predela.

Kompleks muzeja treba da ima za{titnu zonu, koja iskqu~uje nepoèqne vizure namuzejsku postavku. U za{titnoj zoni mogu biti locirani administrativni centar,sa izlo`benim i predava~kim salama, ostavama i radionicama, park zabavnogkaraktera (quqa{ke, ringi{pili i dr.), otvoreni teatar za teatarski prikaznarodnih obi~aja i obreda.

êsto se etno parkovi nazivaju muzejima narodnog stvarala{tva i na~ina ìvotaili etnografskim selima pruàju predstavu o arhitekturi odre|enog perioda uneraskidivom jedinstvu sa drugim spomenicima materijalne i duhovne kulturenaroda, oru|ima za rad, predmetima doma}instva svakodnevne upotrebe,proizvodne primewene umetnosti.

Organizovati izlo`bu po geografskim principima, pri ~emu teorija parkapredstavqa umaweni model zemqe sa wenim glavnim zonama i osobenostimapredela.

3.7.7. Geotermalne vode

Uprkos tome {to ““Lukovska Bawa”” ne spada u red na{ih najpoznatijih bawa,smatramo da su geotermalne vode ne samo specifi~an prirodni fenomen, ve} iizuzetno zna~ajan prirodni resurs. Sva planska re{ewa i aktivnosti na podru~juBawe moraju biti u funkciji za{tite i racionalnog kori{}ewa izvori{ta geotermalnih voda.

Prednost treba dati kori{}ewu ovih voda u bawsko le~ili{ne i rekreativnesvrhe i eventualno (ukoliko za to postoje uslovi i mogu}nosti) za fla{irawe ikao izvor termalne energije (za zagrevawe bawskih, javnih, stambenih, poslovnih idrugih objekata, staklenika i sl.).



3.8. PRAVILA URE\EWA OSTALOG ZEMQI[TA

3.8.1. Zelenolo

Zelenilo u okviru obuhvata plana nalazi se po obalama jezera, akumulacija,ribwaka i reka, kao za{tita vodotoka od zaga|ewa, u~vr{}ivawe obala, padina,smawewa odrona i dr.

U okviru toga potrebno je formirati pe{a~ke "staze" du` obala vodotokova , usmislu stvarawa popre~nog profila u zavisnosti od vodenog reìma reke ilidruge vodene povr{ine, karaktera reqefa priobalnih teritorija, prisustvapostoje}ih zasada. Na obalama treba da budu stvorene neophodne pogodnosti iuslovi za odmor.

Parterni karakter komponovawa kejova treba kombinovati na odre|enim mestimasa linijskom i sadwom drve}a i {ibqa, koje daje neophodno zasen~ewe , formirakulise predweg plana i oboga}uje prostornu organizaciju keja.

U prostornoj celini 5.3. na katastarskim parcelama naziva Reka i Velike livadeKO Lukovo mogu}e je minimalna izgradwa objekata koji su u duhu plasirawaetnohrane, doma}e radinosti, suvenira, formirawa ribwaka. Pre wihoveizgradwe obavezno je utvrditi:

1. povoqnost terena za gradwu2. plavnost podru~ja, kako se prostorna celina 5.3. nalazi izme}u Lukovske

reke i jaza3. neophodno je re{iti prilaze do javnih saobra}ajnica

3.8.2. Vodno zemqi{te

Vodni reìm odràva se i unapre|uje ure|ivawem i odràvawem vodotoka,izgradwom i odràvawem vodoprivrednih objekata i primenom mera za za{titu od{tetnog dejstva voda, kori{}ewa voda i za{titu voda od zaga|ivawa, a u skladusa Vodoprivrednom osnovom, odnosno vodoprivrednim uslovima, vodoprivrednomsaglasnosti i vodoprivrednom dozvolom koji se izdaju u skladu savodoprivrednom osnovom.

Vodotokovi

U inundacionom podru~ju je zabrawena svaka gradwa.

Planom je odre|en (koordinatama prelomnih ta~aka) pojas za regulaciju kojipredstavqa rezervaciju vodotoka koja }e biti potpuno definisana projektnomdokumentacijom.

Granica pojasa regulacije u gra|evinskom podru~ju je identi~na gra|evinskoj linijikoja ne dozvoqava izgradwu u pojasuza regulaciju re~nog korita.

Na delu gde se pribliàvaju linije regulacije puta i pojasa za regulaciju re~nogkorita treba za{tititi put od visokog vodostaja sa odgovaraju}im objektima, aprema uslovima iz tehni~ke dokumentacije.



IV PRAVILA GRA\EWA

1. PRAVILA GRA\EWA NA JAVNOM GRA\EVINSKOM ZEMQI[TU

Op{ta pravila

Na grafi~kom prilogu br. 6a i 6b. " Plan izgradwe, regulacije i nivelacije"prikazano je javno gra|evinsko zemqi{te.

Saobra}ajne povr{ine su u planu razdvojene na: one koje pripadaju planiranomjavnom gra|evinskom zemqi{tu ( definisane u potpunosti i grafi~ki i numeri~ki )i one koje su u ostalom gra|evinskom zemqi{tu ( odre|ene grafi~ki ).

Saobra}ajne povr{ine odre|ene na ovaj na~in moraju biti planski osnov za izraduurbanisti~kih projekata parcelacije i preparcelacije ostalog gra|evinskogzemqi{ta.

Primarna i sekundarna mreà infrastrukture (vodovod, kanalizacija,elektromreà, itd. ) se postavqaju u pojasu regulacije javnih saobra}ajnica ili upristupnom putu ako su korisni~ka ili privatna svojina.

Podzemni vodovi komunalne infrastrukture, mreè telekomunikacionih iradiodifuznih sistema postavqaju se ispod javnih povr{ina i ispod ostalihparcela uz predhodno regulisawe me|usobnih odnosa sa vlasnikom ( korisnikom )parcela.

Vodovi podzemne infrastrukture se moraju trasirati tako da:

- ne ugroàvaju postoje}e ili planirane objekte, kao i planirane namenekori{}ewa zemqi{ta,

- da se podzemni prostor i gra|evinska povr{ina racionalno koriste,- da se po{tuju propisi koji se odnose na druge infrastrukture,- da se vodi ra~una o geolo{kim osobinama tla, podzemnim vodama....

1.1. Pravila gra|ewa saobra}ajnih povr{ina

U okviru pojasa regulacije osim objekata koji su sastavni deo saobra}ajnice(saobra}ajna signalizacija, infrastrukturni objekti, autobuska stajali{ta i sl.),mogu se nalaziti i slede}i sadràji: reklamni panoi, zelene povr{ine, drvoredi,objekti za za{titu od buke, klupe za sedewe, ni{e za kontejnere, kontejneri i sl.

Poloàj navedenih sadràja defini{e se u skladu sa propisima o za{titisaobra}ajnog profila saobra}ajnice.

U postoje}em izgra|enom nasequ regulacija ulica je usvojena iz postoje}eg stawauz minimalne korekcije na pojedinim deonicama gde je to zahtevala geometrijaosovine ulica.

Nivelaciona re{ewa saobra}ajnih povr{ina zadràti iz postoje}eg stawa jerzadovoqavaju uslove odvodwavawa atmosferskih voda , te u slu~ajurekonstrukcije usvojiti ista.

Kolovozne konstrukcije za saobra}ajnice ranga: gradska magistrala, gradska Ireda gradska, II reda, sabirna ulica, moraju se dimenzionisati da podnesuosovinska optere}ewa od 10 tona po osovini.



Pretpostavqeno saobra}ajno optere}ewe po rangovima je:

- gradska magistrala ............................................... vrlo te{ko- gradska I reda ......................................................... te{ko- gradska II reda ....................................................... sredwe- sabirna ulica ....................................................... sredwe- lokalni putevi ........................................................ sredwe

Za saobra}ajnice ranga: pristupna (stambena) ulica, kolsko pe{a~ka staza,povr{ine za stacionarni saobra}aj, biciklisti~ke trake, privatni prilazi moguse graditi sa asfaltnom kolovoznom konstrukcijom koja mora imati minimalneslojeve:

- dowi nose}i sloj od {qunkovito peskovitog materijala...............25 cm.- mehani~ku stabilizaciju od drobqenog kamenog materijala 0-32..10cm.

- asfalt beton 0-16 ...............................................................................5 cm.

Saobra}ajnice niìh rangova mogu se raditi sa kolovoznom konstrukcijom ~ijizavr{ni sloj moè biti od prefabrikovanih fabri~kih kocki, betonskih plo~a,kamenih kocki ili plo~a, postavqenih na sloju peska ili cementnog maltera.

Oivi~ewe saobra}ajnica se moè raditi od betonskih sivih ili belih ivi~waka,18/24; 20/24.

Oivi~ewe kolovoza saobra}ajnica na mestima pristupa u individualna dvori{ta,radi se ivi~wakom 18/24 postavqenih poloèno ili ivi~wakom 20/24.Promenu tipa oivi~ewa kolovoza obavezno raditi primenom prelaznog ivi~wakaminimalne duìne 0,40m.

Odvodwavawe saobra}ajnica ranga gradska magistrala, gradska I reda, gradska IIreda, sabirna ulica vr{i se sistemom atmosferske kanalizacije.

1.2. Pravila gra|ewa komunalnih objekata

Vodovod trasirati jednom stranom kolovoza, suprotnoj od fekalne kanalizacije,na odstojawu 1,0 m. od ivi~waka.

Atmosfersku kanalizaciju trasirati osovinom kolovoza (ili izuzetno zbogpostoje}ih instalacija ili popre~nih padova kolovoza – jednom stranom kolovozana odstojawu 1,0 m od ivi~waka, u kom slu~aju je fekalna kanalizacija trasiranaosovinom).

Horizontalno rastojawe izme|u vodovodnih i kanalizacionih cevi i zgrada,drvoreda i drugih zate~enih objekata ne sme biti mawe od 2,5 m.

Teìti da vodovodne cevi budu iznad kanalizacionih, a ispod elektri~nihkablova pri ukr{tawu.

Minimalna dubina ukopavawa cevi vodovoda i kanalizacije je 1,0 m. od vrha cevido kote terena, a padovi prema tehni~kim propisima u zavisnosti od pre~nikacevi.

Minimalni pre~nik vodovodne cevi na predmetnom podru~ju odre|uje JKP

Kur{umlija», ali treba teìti da u svim ulicama bude min Æ 100 mm (zbogprotivpoàrne za{tite objekata). Vodovodnu mreù graditi u prstenastomsistemu, gde god je to mogu}e.

Prolaz vodovodnih cevi kroz revizione {ahte i druge objekte kanalizacije nijedozvoqen.



Minimalni pre~nik uli~ne fekalne kanalizacije je Æ 200 mm, a ku}nog prikqu~ka

Æ 150 mm.Minimalni pre~nik atmosferske uli~ne kanalizacije je Æ 300 mm. a dubine ipadovi prema propisima iz ove oblasti.

Izbor materijala za izgradwu vodovodne i kanalizacione mreè, kao i opremeizvr{iti uz uslove i saglasnost JKP Kur{umlija.

Za odvo|ewe atmosferskih voda sa povr{ina ulica i trgova, postavqaju seslivnici sa talo`nicima. Minimalno rastojawe je 50-100 m (za male padovesaobra}ajnica), odnosno oko 30 m (za saobra}ajnice sa velikim nagibima).

Na kanalizacionoj mreì kod svakog ra~vawa, promene pravca u horizontalnom ivertikalnom smislu, promene pre~nika cevi, kao i na pravim deonicama, naodstojawu pribli`no 50 m postavqaju se revizioni silazi.

Pojas za{tite oko glavnih cevovoda iznosi najmawe po 2,5m od spoqne ivice cevi.U pojasu za{tite nije dozvoqena izgradwa objekata, ni vr{ewe radwi koje moguzagaditi vodu ili ugroziti stabilnost cevovoda.

U delovima naseqa gde postoji izgra|ena fekalna kanalizacija, objekti se morajuprikqu~iti na wu u skladu sa tehni~kim uslovima JKP Kur{umlija. U timdelovima grada se zabrawuje upotreba poqskih nu`nika i septi~kih jama.

Zabrawena je izgradwa objekata i sa|ewe zasada nad razvodnom mreòmvodovoda ili kanalizacije. Vlasnik nepokretnosti koja se nalazi ispod, iznadili pored komunalnih objekata (vodovod, toplovod.....), ne moè obavqati radovekoji bi ometali pruàwe komunalnih usluga.

Vodomer mora biti sme{ten u posebno izgra|en {aht i ispuwavati propisanestandarde, tehni~ke normative i norme kvaliteta, koje odre|uje JKP Kur{umlija.Poloàjno vodomerni {aht postavqati mah. 2,0 m. od regulacione linije.

Zabrawena je izgradwa poniru}ih bunara.

Protivpoàrna za{tita se obezbe|uje izgradwom protivpoàrnih hidranata navodovodnoj mreì. Cevi moraju biti minimalnog pre~nika 100 mm u prstenastomsistemu, a izuzetno ako to nije mogu}e dozvoqava se granasti sistem. Hidrantipre~nika 80 mm ili 100 mm se postavqaju na maksimalnoj udaqenosti od 80 m takoda se poàr na svakom objektu moè gasiti najmawe sa dva hidranta. Udaqenosthidranata od objekta je minimalno 5 m a najvi{e 80 m.

Zabraweno je izvo|ewe fizi~ke veze gradske vodovodne mreè sa mreàmadrugog izvori{ta: hidrofori, bunari, pumpe.....

1.3. Pravila gra|ewa elektroenergetskih objekata

Sobzirom da je do podru~ja izgra|en 35 kV dalekovod iz pravca Kur{umlijepredvi|a se izgradwa TS 35/10 kV snage 1000 KVA u zoni u{}a “Trebiwske reke.

Tako|e je potrebno u celosti rekonstruisati postoje}u mreù 0.4 kV na betonskimstubovima sa Alc provodnikom ili kablovskim snopom.

U saobra}ajnicama se predvi|a izgradwa javne rasvete na stubovima mreè 0.4kV sa ìvinim svetiqkama snage 125 W ili natrijumovim svetiqkama visokogpritiska snage 70 w.



Kod izgradwe elektroenergetskih objekata treba re{avati uslove nadle`neelektrodistribucije vaè}e tehni~ke propise i tehni~ke preporukeelektrodistribucije Srbije.

Transformatorske stanice 10/0,4 KV u zonama zelenih javnih povr{ina grade sekao podzemni ili izuzetno kao prizemni objekti.

Zidani ili monta`ni objekat TS 10/0,4 KV je povr{ine do 25 m2, zavisno od tipa ikapaciteta. TS 10/0,4 KV se ne ogra|uju i nemaju za{titnu zonu.

Za TS 10/0,4 KV propisan je maksimalni nivo buke od do Db dawu i 35 Db no}u.Zidovi TS 10/0,4 KV treba da budu sa ugra|enim zvu~no-izolacionim materijalomkoji }e ograni~iti nivo bude.

Zbog spre~avawa negativnog uticaja na ìvotnu sredinu u slu~aju havarija zbogizlivawa trafo-uqa, potrebno je ispod transformatora izgraditi jame zaskupqawe istog.

Do TS 10/0,4 KV (prizemne ili stubne) potrebno je obezbediti pristupni putminimalne {irine 2,5 m do najbliè javne saobra}ajnice za pristup terenskogvozila.

Za postavqawe TS 10/0,4 KV u postoje}i objekat potrebno je pribaviti saglasnostvlasnika-korisnika stanova ili poslovnog prostora.

Za prislawawe TS 10/0,4 KV uz postoje}i objekat potrebno je pribaviti saglasnostvlasnika-korisnika stanova ili poslovnog prostora ~iji se prozorski otvorinalaze na strani zgrade uz koju se postavqa TS.

TS 10/0,4 KV mora da ima poloàj takav da ne ugroàva preglednost, bezbednost isigurnost kretawa svih u~esnika u saobra}aju.

Kod projektovawa i izgradwe TS 10/0,4 KV 35/10 KV i elektroenergetskih objekatanaponskog nivoa 1 KV i 10 KV obavezno je po{tovawe i primena svih vaè}ihtehni~kih propisa i normativa iz ove oblasti.

Tipske objekte postaviti tako da se na najboqi na~in uklope u okolni ambijent, azidane objekte izborom fasadnih materijala, tekstura i boja maksimalnouklopiti u okolni ambijent.

Stubne TS 10/0,4 KV obavezno postavqati na armirano-betonskim stubovimadimenzionisanim prema veli~ini ransformatora sa temeqom od betona marke barMB 20 i elektroopremom na stubu koja sadr}i VN opremu, NN opremu sa razvodnimormanom koji poseduje i prostor za sme{taj opreme za javnu rasvetu. Obaveznoprimeniti sve vrste za{tite od opasnosti i elementarnih nepogoda koje se mogupojaviti na ovim objektima.

Rastojawe stubova stubnih trafo-stanica 10/0,4 KV kod ukr{tawa dalekovoda sajavnim putem iznosi najmawe visinu stuba, a kod paralelnog vo|ewa najmawe 40 mod auto-puta i magistralnog puta, 20 m od regionalnog puta i 10 m od lokalnog inekategorisanog puta, ra~unaju}i od spoqne ivice zemqi{nog pojasa.

Monta`ne i betonske TS 10/0,4 KV raditi sa odgovaraju}im temeqima, nosa~imatransformatora, krovnom konstrukcijom, vratima sa otvarawem iznutra bezkqu~a, àluzinama i drugom opremom za efikasno hla|ewe, trotoarom,poklopcima otvora u podu i ostalom sigurnosnom i za{titnom opremom kojaobezbe|uje visoku bezbednost i sigurnost u radu, kao i za{titu od svih mogu}ihopasnosti i elementarnih nepogoda.



- Planiranu niskonaponsku vazdu{nu mreù postavqati u regulacionom profilusaobra}ajnica, prema planovima detaqne regulacije i tehni~kim uslovimanadle`nog elektroprivrednog preduze}a;

- rekonstrukciju vazdu{nih visokonaponskih i niskonaponskih vodova izvoditi popostoje}im trasama, prema tehni~kim uslovima nadle`nog elektroprivrednogpreduze}a;

- prilikom izgradwe objekata u blizini nadzemnih elektroenergetskih vodovapridràvati se vaè}ih tehni~kih propisa, standarda i tehni~kih uslovanadle`nog elektroprivrednog preduze}a.

1.4. Pravila gra|ewa toplifikacije

Toplifikacija

Toplovod bi se gradio od termoizolovanih cevi, ukopanih u zemqu na dubini 0,8-1m u za to predvi|enom prostoru trotoara ili zelenim povr{inama trotoara.Rastojawa od PTT kablova, elektrokablova, vodova kanalizacije i vodovavodovoda iznosi

Pri paralelnom vo|ewu 0,5 (m)Pri ukr{tawu 0,3 (m)

Prelaz toplovoda ispod puta i ukopavawe vr{iti na dubini od (1m).

Za rad mehanizacije za iskop potrebno je obezbediti za{titni radni pojas uzavisnosti od primewene mehanizacije i na~ina iskopa.

Toplovod nadzemno obeleìti betonskim stubi}ima sa natpisom"toplovod " na mesinganoj plo~ici.

Za podru~ja koja se nemogu zagrevati termalnim vodama kao i podru~ja zagrevanatermalnim vodama, kao alternativu planom detaqne regulacije usvojiti grejawena ~vrsto gorivo .

1.5. Za{titni koridori infrastrukture

Za{titni pojas infrastrukture odnosi se na saobra}ajnice, elektroenergetskeobjekte, mreù vodovoda, kanalizacije i toplifikacionih vodova. Kako je Ulica_________________ u trasi regionalnog puta, po Zakonu o putevima, za{titni pojasputa je 10m, sa obe strane puta. S obzirom na postoje}u izgra|enost regionalni putje kroz Plan tretiran kao gradska saobra}ajnica sa definisanim gra|evinskimlinijama.

Za elektroenergetske objekte u skladu sa wihovim naponskim nivoom i tehni~kimpropisima Planom su odre|eni za{titni pojasevi, u kojima je zabrawena izgradwaobjekata osim u slu~aju dobijawa saglasnosti nadle`ne distribucije:

- nadzemni vod 10 kV - 8 m- nadzemni vod 35 kV - 15 m- nadzemni vod 110 kV - 15 m- nadzemni vod 220 kV - 24 m

Za primarnu mreù vodovoda, kanalizacije i toplifikacije zabrawena je igradwaobjekata u pojasu {irine:



- za vodovod - 3 m- za kanalizaciju - 3 m- a toplifikaciju - 3 m

Raspored i vo|ewe instalacije treba da je paralelan , u regulacionom pojasu ikroz zelene povr{ine (javne povr{ine). U slu~aju ukr{tawa i pribliàvawaprilikom rasporeda instalacija , pridràvati se tehni~kih propisa.

1.6. Pravila izgradwe objekata javne namene

Obrazovawe, de~ija i socijalna za{tita,kultura, komunalni objekti, javne zelenepovr{ine, pe{a~ke zone i {etali{ta

- javni objekti }e se graditi na planiranim lokacijama, u okviru centranaseqa i stambenim zonama;

- tip objekta }e svakako zavisiti od wegove funkcije ali on mora bitiprilago|en uslovima lokacije,

- kompleks mora biti ura|en u skladu sa funkcijom objekta i wegovimokruèwem;

- u okviru zona stanovawa mogu biti i obrazovawe, de~ija i socijalnaza{tita, zdravstvo, kultura, informisawe i druge javne namene u funkcijistanovni{tva;

- zabrawena je izgradwa u ovim kompleksima drugih objekata, koji bi moglida ugroze ìvotnu sredinu i osnovnu namenu.

Po tipu izgradwe objekti se na gra|evinskoj parceli grade kao slobodnostoje}iodnosno objekat ne dodiruje ni jednu liniju gra|evinske parcele.

Najmawa udaqenost objekta javnih potreba od objekata na susednim parcelamaiznosi 4.0 m.

Rastojawe osnovnog gabarita i linije susedne gra|evinske parcele iznosi, na delubo~nog dvori{ta prete`no severne orijentacije minimalno 2,5 m, odnosno na delubo~nog dvori{ta prete`no ju`ne orijentacije minimalno 3,5 m.

Visina objekata iznosi:

- najve}a dozvoqena apsolutna visina 10 m,

- za odre|ivawe kote prizemqa u odnosu na nivo javne saobra}ajnice zaobjekte koji u prizemqu imaju nestambenu namenu (delatnost) kota prizemqa moèbiti vi{a od kote trotoara za najvi{e 0,20 m. Svaka ve}a denivelacija, ali neve}a od 1,2 m, savladava se unutar objekta.

Spratnost objekata je uglavnom jednaka postoje}oj, do P+1+Pk.

Parkirawe i garaìrawe vozila se obezbe|uje na sopstvenoj gra|evinskoj parceliizvan povr{ine javnog puta.

Po arhitekturi objekti javnih namena treba da budu prepoznatqivi i uo~qiviji odobjekata drugih namena.



2. PRAVILA GRA\EWA NA OSTALOM GRA\EVINSKOM ZEMQI[TU

2.1. Op{ta pravila parcelacije

Gra|evinska parcela jeste najmawi deo prostora, najmawa povr{ina na kojoj semoè graditi, odnosno ima povr{inu i oblik koji omogu}ava izgradwu objekta uskladu sa planom, pravilima o gra|ewu i tehni~kim propisima. Parcela jedefinisana pristupom na javnu povr{inu, granicama prema susednim parcelama iprelomnim ta~kama koje su odre|ene geodetskim elementima.

U razradi prostora prihvata se granica postoje}ih parcela,osim u slu~aju kadaparcela nije uslovna za planiranu izgradwu i kada se promena granica parcelevr{i u korist javne povr{ine ili javne namene.

Gra|evinska parcela je utvr|ena regulacionom linijom prema javnoj saobra}ajnici,granicama gra|evinske parcele prema susednim parcelama i prelomnim ta~kamakoje su definisane analiti~ko-geodetskim podacima.

Gra|evinska parcela, po pravilu ima pribli`no oblik pravougaonika ili trapezai bo~nim stranama je postavqena upravno na osovinu javne saobra}ajnice.

Oblik i veli~ina gra|evinske parcele mora da omogu}ava izgradwu objekata uskladu sa re{ewima iz plana, pravilima o gra|ewu i tehni~kim propisima.

Gra|evinske parcele se formiraju uz po{tovawe imovinsko-pravnih odnosa ipostoje}ih me|nih linija.

Parcelacija i preparcelacija na ostalom gra|evinskom zemqi{tu se moèizvr{iti na zahtev vlasnika izradom urbanisti~kog projekta na osnovu ovog plana.

2.1.1. Transformacija parcele

Postoje}e parcele ~iji je front prema saobra}ajnici mawi od 6 m, parcelenepravilnog oblika, kao i parcele povr{ine mawe od 150 m2, nisu parcele na kojimje mogu}a izgradwa.

Do detaqnijeg planskog odre|ewa statusa ovih parcela, na wima je mogu}a samorevitalizacija ili sanacija postoje}ih objekata ili privremeno pro{ireweobjekata zbog poboq{awa uslova stanovawa. Za ovakve paracele, ukoliko je tomogu}e, treba primeniti postupak ukrupwavawa sa susednim parcelama radipove}awa kapaciteta u pogledu izgra|ene povr{ine ili spratnosti zgrade.

Promena granica postoje}e parcele i formirawe novih se vr{i na osnovu op{tihpravila za paracele i na osnovu posebnih pravila za odre|enu namenu i tipizgradwe, definisanih ovim urbanisti~kim pravilnikom. Novoformirane parceletreba da imaju geometrijsku formu {to bliù pravougaoniku ili drugom oblikukoji je prilago|en terenu, planiranoj nameni i tipu izgradwe.



Parcelacija i preparcelacija utvr|uje se urbanisti~kim projektom, ako suispuweni uslovi za primenu op{tih pravila parcelacije i regulacije iz ovogpravilnika.

§ PARCELACIJA

Podela postoje}e parcele na dve ili vi{e mawih parcela se vr{i pod slede}imuslovima:

- podela se vr{i u okviru granica parcele

- pristup na javnu povr{inu novoformiranih parcela moè se obezbediti i sasukorisni~kih povr{ina

- podelom se ne mogu formirati parcele koje su substandardne u pogleduveli~ine i na~ina gradwe u odnosu na neposredno okruèwe odnosno planiranitip izgradwe.

§ PREPARCELACIJA

Spajawe dve ili vi{e postoje}ih parcela radi formirawa jedne parcele se vr{ipod slede}im uslovima:

- spajawe se vr{i u okviru granica celih parcela, a granica novoformiraneparcele obuhvata sve parcele koje se spajaju;

- spajawem parcela vaè}a pravila izgradwe za planiranu namenu i tip blokase ne mogu mewati, a kapacitet se odre|uje prema novoj povr{ini. Zbog boqeorganizacije i iskori{}enosti prostora on moè biti ve}i od zbirapojedina~nih kapaciteta spojenih parcela;

- spajawem se formira parcela na kojoj tip izgradwe bez obzira na veli~inuparcele treba da bude u skladu sa neposrednim okruèwem, a u za{ti}enimpodru~jima u skladu sa uslovima za{tite.

Preparcelacijom dve ili vi{e postoje}ih parcela mogu se formirati dve ili vi{enovih parcela po pravilima za spajawe parcela i podelu parcela.

Preparcelacija nije dozvoqena na parcelama koje su predvi|ene za podizaweobjekata javne namene, kao i na parcelama na kojima se ve} nalaze javni objekti,spomenici kulture i legati ili drugi objekti od javnog interesa, osim u slu~ajukada se predmetni prostor uve}ava.

2.1.2. Veli~ina gra|evinskih parcela

Veli~ina gra|evinskih parcela, u stambenim zonama gustine 20-30stanova / ha,iznosi:

- min povr{ina parcele za izgradwu jednog stambenog objekta treba da bude3,00 ara;

- min povr{ina parcele za izgradwu dvojnog ili dva objekta treba da bude4,5 ara;

- min povr{ina parcele za izgradwu vi{eporodi~nog objekta treba da bude 6ara;

- mah povr{ina parcele moè biti 8,00 ari;



Veli~ina gra|evinskih parcela, u stambenim zonama gustine 10-20stanova / ha,iznosi:

- min povr{ina parcele za izgradwu jednog stambenog objekta treba da bude3,00 ara;

- min povr{ina parcele za izgradwu dvojnog objekta treba da bude 4,5 ara;

- mah povr{ina parcele moè biti 8,00 ari;

2.1.3. [irina fronta

Najmawa {irina fronta gra|evinske parcele u zavisnosti od namene prostora,iznosi:- slobodnostoje}i objekat ................... 10 m- dvojni objekat ..................................... 16 m- vi{eporodi~ni objekat ................... 20 m

Najmawa {irina fronta gra|evinske parcele za izgradwu objekata proizvodno –zanatskoj nameni (proizvodni i zanatski objekti, skladi{ta, magacini i ostaliprate}i objekati) iznosi 20,00 m.

Ukoliko je gra|evinska parcela ugaona, najmawa {irina gra|evinske parcele sepove}ava za 20%.

2.1.4. Izlaz na javnu saobra}ajnicu

Gra|evinska parcela mora imati izlaz na javnu saobra}ajnicu odnosno trajnoobezbe|en pristup na javnu saobra}ajnicu.

Ako se gra|evinska parcela ne oslawa direktno na javnu saobra}ajnicu, wena vezasa javnom saobra}ajnicom se ostvaruje preko pristupnog puta optimalne duìneoko 50 m ~ija je minimalna {irina 2,5 m.

Ako se pristupni put koristi za jednu gra|evinsku parcelu, moè se formirati uokviru te parcele, a ako se koristi za povezivawe dve ili vi{e gra|evinskihparcela sa javnom saobra}ajnicom, formira se kao posebna parcela.

2.2. Pravila gra|ewa za objekte

Osnovna namena objekata

Planom detaqne regulacije odre|uju se pravila za gra|ewe objekata namewenih:

- porodi~no stanovawu gustine 20 stanova /ha- ruralno stanovawu gustine 10 stanova/ha- uslu`nim delatnostima i me{ovitom poslovawu- sportsko rekreativnom centru- etno park- geotermalne vode

PORODI^NO STANOVAWE GUSTINE 20 st./ha

Mogu}e prate}e namene: uslu`ne delatnosti, javne namene, me{ovito poslovawe imala privreda pod odre|enim uslovima*-



Prete`na je izgradwa objekata za potrebe doma}instava;spratnost objekata: P+1 +Pk;

- poslovni prostor je uglavnom u okviru centara, a mogu} je u prizemnimdelovima objekata;

- na parcelama do 5,00 ari poslovni prostor se moè organizovati u sastavustambenog objekta ili kao poseban objekat ukoliko to organizacija parceledozvoqava; mogu}a je izgradwa i iskqu~ivo poslovnog objekta.

- na parcelama od 5,00-8,00 ari, mogu}a je izgradwa drugog objekta naparceli za poslovni prostor iz tercijarnog sektora, ili za malu privredu;izgradwa drugog objekta na parceli mogu}a je uz predhodnu izradu urbanisti~keanalize za odgovaraju}i zahvat;

-tip stambenog ili poslovnog objekta mora biti prilago|en {irini parcele.- nije poèqno da objekti imaju suteren ili podrum, zbog toga {to je ova zona

u delu koji ima visok nivo podzemnih voda

-na parcelama preko 8,00 ari, mogu}e je razvijati delatnosti male privrede;

Indeks izgra|enosti: 1.2;

Indeks zauzetosti: 40%;

Optimalana veli~ina parcele je 500 - 800 m2;za postoje}e gra|evinske parceleminimum je 300m2 da bi parcela imala prostor za izgradwu.Parcele ve}e od 800 m2 mogu se formirati u skladu sa wihovom namenom.

Ovaj vid stanovawa zastupqen je u prostornim celinama 1.4.;2.4.;3.4; i 4.4.

RURALNO STANOVAWE GUSTINE 10 st/ ha

Dozvoqene namene na gra|evinskom delu parcele: nepoqoprivredno i me{ovitostanovawe, usluge, mali proizvodni pogoni u doma}oj radinosti;

Zabraweno je obavqawe delatnosti u objektima koje vibracijama, bukom, gasovima,mirisima, otpadnim vodama i drugim {tetnim dejstvima mogu da ugroze okolinu ine predstavqaju namenu kompatibilnu stanovawu, kao prete`noj nameni objekata.

Prete`na je izgradwa objekata za potrebe doma}instava;spratnost objekata: P+1 +Pk;



Optimalna veli~ina parcele je 500 -1500 m2;

Uz stambeni objekat, u okviru dozvoqenih indeksa, mogu}a je izgradwa vi{eobjekata pomo}nih sadràja (garaè, letwe kuhiwe, ostave za hranu kapacitetadoma|instva...). Zabraweno je formirawe ekonomskog dvori{ta i izgradwaobjekata u funkciji uzgoja stoke.

Parcela moè biti ure|ena za nepoqoprivredno i me{ovito doma}instvo;Data jemogu}nost da se deo gra|evinske parcele ne pretvara u gra|evinsko zemqi{te ve}se koristi kao poqoprivredno zemqi{te, ali iskqu~ivo kao vo}wak, vinograd ilisli~no ure|ena povr{ina.

Minimalna povr{ina parcela za izgradwu stambenog objekta je 400m2

nepoqoprivredna doma}instva, odnosno 600 m2 za me{ovita doma}instva;



§ na parcelama 500-1500 m2 mogu}a je izgradwa drugog objekta za stanovawe iliza poslovni prostor;

Ruralno stanovawe planirano je u prostornim celinama 5.4.

NAMENE OBJEKATA ÎJA GRADWA JE ZABRAWENA U OVOJ ZONI: sve namene za koje se, naosnovu strate{ke procene uticaja, ustanovi da ugroàvaju ìvotnu sredinu iosnovnu namenu.

USLU@NE DELATNOSTI I ME[OVITO POSLOVAWE

Mogu}e namene : stanovawe, uslu`ne delatnosti, javne namene i proizvodnozanatstvo koje ne ugroàvaju ìvotnu sredinu,magacini, skladi{ta,distributivni centri, trgovina na veliko, finalna obrada i pakovawe proizvoda,servisi i usluge, prate}a administracija su mogu}i sadràji ovog bloka.

Nisu dozvoqene delatnosti u objektima:

a. nabavka, prodaja i skladi{tewe otrovnih i radioaktivnih sirovina imaterijala

b. proizvodwa opasna po zdravqe radnika i okolnog stanovni{tvac. proizvodwa koja dovodi do zaga|ewa voda, vazduha i zemqi{ta

- poslovni prostor je mogu} je u prizemnim delovima stambenih objekata;- mogu}a je izgradwa i iskqu~ivo poslovnog objekta.

- na parcelama do 5,00 ari poslovni prostor se moè organizovati u sastavustambenog objekta ili kao poseban objekat ukoliko to organizacija parceledozvoqava;

- na parcelama od 5,00-8,00 ari, mogu}a je izgradwa drugog objekta naparceli za poslovni prostor iz tercijarnog sektora, ili za malu privredu;izgradwa drugog objekta na parceli mogu}a je uz predhodnu izradu urbanisti~keanalize za odgovaraju}i zahvat;

- na parcelama preko 8,00 ari, mogu}e je razvijati delatnosti maleprivrede;

-tip stambenog ili poslovnog objekta mora biti prilago|en {irini parcele.-nije poèqno da objekti imaju suteren ili podrum, zbog toga {to je ova zona

u delu koji ima visok nivo podzemnih voda

Indeks izgra|enosti za uslu`ne delatnosti: 2-2.9;Indeks izgra|enosti za me{ovito poslovawe: 1.4. ;


Prostorne celine ugostiteqstvo:1.2. i 3.2.Prostorne celine me{ovito poslovawe:3.5.

SPORTSKO-REKREATIVNI CENTAR

Razvoj sporta, aktivne i organizovane rekreacije podrazumeva mreù sportskihcentara i terena koji funkcionalno i sadràjno zadovoqavaju potrebe svihkategorija stanovnika.Ovaj centar je planiran na povr{ini od 5,54 ha. Predvi|ena je izgradwa sportskehale u kompleksu sa otvorenim sportskim terenima trim stazama, spravama za



ve`bawe u prirodi, povr{ina za igrawe dece, prostori za odmor sa maksimalnimozelewavawem prostora.

Indeks izgra|enosti: 1;

Najve}i dozvoqeni indeks iskori{}enosti......... 50%;

Maksimalna spratnost objekta P+1

Zastupqeno u prostornim celinama 2.2. i 4.1.

Mogu}a namena:

- sportska hala- sportski tereni- lokali (ugostiteqstvo, turizam, trgovina)

Uslovi za ure|ewe:

- travwake unutar kompleksa podi}i od vrsta predvi|enih za intenzivno gaèwe,- izvr{iti funkcionalno za{titno ozelewavawe uz granicu sa de~jom ustanovom i

zdravstvenim centrom.

ETNO PARK

Prilikom formirawa etno parka, re{avati prostor u celini, uz obaveznu izraduurbanisti~kog projekta, sa mogu}no{}u fazne izgradwe. Prostor etno parka sasvojim razli~itim funkcionalnim namena uklopiti i povezati sa prirodnimokruèwem. Raspored objekata, kompoziija, forma, oblikovawe, arhitektonskore{ewe treba da bude u duhu tradicionalne arhitekture, uz obaveznu upotrebutradiionalnih materijala. Objekti u parku bi trebalo da budu niske spratnosti,kako bi se lak{e uklopili u pejza` parka.

Poèqno je konsultovati nadle`ni Zavod za za{titu sponenika kuture iplanskore{ewe etno parka usaglasiti sa wihovim zahtevima i sugestijama.

Mogu}a namena:

- stanovawe- administrativni centar sa predava~kim salama, radionicama, park zabavnog

karaktera- lokali (ugostiteqstvo, turizam, trgovina)




Zastupqeno u prostornim celinama 1.5.



GEOTERMALNE VODE

U prostornim celinama 1.1. i 3.1. dozvoqena je izgradwa objekata u funkcijibawskog le~ewa, a u skladu sa Zakonom o geolo{kim istraìvawima, ~l. 3 i ~l. 26,Sl. Glasnik RS br. 44/95 i zakon o ministarstvima, ~l. 17, Sl. Glasnik RS, br.43/07. Propisana je i obavezna izrada urbanisti~kog projekta izgradwe.

Planirati sadràje kao {to su spa centri, wellness centru.




Tip izgradwe

Objekti na gra|evinskoj parceli mogu da budu postavqeni na slede}i na~in:

- kao slobodnostoje}i, kada objekat ne dodiruje ni jednu liniju gra|evinskeparcele,- kao dvojni objekti, kada objekat dodiruje samo jednu bo~nu liniju gra|evinskeparcele.- u neprekinutom nizu, kada objekat dodiruje obe bo~ne linije gra|evinskeparcele

Poloàj objekta na gra|evinskoj parceli

Minimalno rastojawe regulacione linije od gra}evinske linije za objektedefinisano je na grafi~kom prilogu br.6a i 6b Plan izgradwe, regulacije inivelacije.Svi planirani objekti moraju ispo{tovati gra|evinsku liniju dok je za postoje}eobjekte koji nisu legalizovani mogu}a legalizacija u postoje}em gabaritu bezmogu}nosti dogradwe i nadogradwe.

UDAQENOST OBJEKTA

Me|usobna udaqenost objekata od susednih objekata osim dvojnih iznosi 4,0 m.

Za izgra|ene objekte ~ija me|usobna udaqenost iznosi mawe od 3,0 m, u slu~ajurekonstrukcije nemogu se na susednim stranama predvi|ati naspramni otvoristambenih prostorija.

Me|usobna udaqenost stambenog i pomo}nog objekta zavisi od organizacijedvori{ta kao i samih objekata.

Najmawe dozvoqeno rastojawe osnovnog gabarita (bez ispada) objekta i linijesusedne gra|evinske parcele je za:

- slobodnostoje}e objekte na delu bo~nog dvori{ta severne orjentacije 1,5 m- slobodnostoje}e objekte na delu bo~nog dvori{ta ju`ne orjentacije 2,5 m- dvojne objekte na bo~nom delu dvori{ta 4,0 m



RASTOJAWE OD GRANICE PARCELE

Najmawe dozvoqeno rastojawe osnovnog gabarita (bez ispada) objekta i linijesusedne gra|evinske parcele je za:

- slobodnostoje}e objekte na delu bo~nog dvori{ta severne orjentacije 1,5 m- slobodnostoje}e objekte na delu bo~nog dvori{ta ju`ne orjentacije 2,5 m- dvojne objekte na bo~nom delu dvori{ta 4,0 m

Za izgra|ene objekte ~ije je rastojawe do granice gra|evinske parcele mawe odpomenutih vrednosti, u slu~aju rekonstrukcije ne mogu se na susednim stranamapredvi|ati otvori.

Za zone izgra|enih objekata ~ije je rastojawe razli~ito od pomenutih, novi objektise mogu postavqati i na slede}im rastojawima:

- slobodnostoje}e objekte na delu bo~nog dvori{ta severne orjentacije 1,0 m- slobodnostoje}e objekte na delu bo~nog dvori{ta ju`ne orjentacije 3,0 m

Visina i spratnost objekata

§ Apsolutna visina objekta

Apsolutna visina objekta je rastojawe od nulte kote objekta (ta~ka preseka linijeterena i vertikalne ose objekta) ili od nivelete javnog puta do kote venca (zaobjekte sa ravnim krovom), odnosno do slemena (za objekte sa kosim krovom).

Najve}a dozvoqena visina individualnog stambenog objekta je 12,0 m.

§ Kota prizemqa u odnosu na kotu javnog puta

Kota prizemqa objekta odre|uje se u odnosu na kotu nivelete javnog puta iliprema nultoj koti objekta, i to:

- kota prizemqa novih objekata ne moè biti nià od kote nivelete javnog puta,- kota prizemqa moè biti najvi{e do 1,2 m od nulte kote objekta,- za objekte koji u prizemqu imaju nestambenu namenu (delatnost) kota

prizemqa moè biti vi{a od kote trotoara za najvi{e 0,20 m. Svaka ve}adenivelacija, ali ne ve}a od 1,2 m, savladava se unutar objekta.

§ Spratnost objekata

- STAMBENI OBJEKTI U ZONI PORODI^NOG STANOVAWA GUSTINE 20-30ST/HA :

Osnovna spratnost porodi~nog stambenog objekta je P+1+Pk.Pomo}ni prostor se moè organizovati u sastavu osnovnog objekta ili samostalnona parceli, a tako|e i parkirawe je na parceli ili u garaì;

Maksimalna visina nadzitka za etaè u potkrovqu iznosi 1,60 m.Spratnost pomo}nih i drugih objekata na parceli iznosi najvi{e P+0.

- STAMBENI OBJEKTI U ZONI RURALNOG STANOVAWA GUSTINE 10-20ST/HA :

Spratnost porodi~nog stambenog objekta moè biti do P+1+Pk.Maksimalna visina nadzitka iznosi 1,60 m.Spratnost pomo}nih i drugih objekata na parceli iznosi najvi{e P+0.



- OBJEKTI U ZONI ME[OVITOG POSLOVAWA, PROIZVODNOG ZANATSTVA I POQOPRIVREDNEPROIZVODWE:

Spratnost porodi~nog stambenog objekta moè biti do P+1+Pk.Najve}a dozvoqena spratnost za proizvodne objekte, magacine i pomo}ne objekteiznosi P+0.Najve}a dozvoqena spratnost proizvodnih objekata na delu objekta saadministracijom iznosi P+1.

Dozvoqeni indeksi zemqi{ta

§ Indeks izgra|enosti

Indeks izgra|enosti je odnos izme|u bruto razvijene izgra|ene povr{ine svihetaà korisnog prostora i povr{ine parcele.

Najve}i dozvoqeni indeks izgra|enosti iznosi :

Ruralno stanovawe sredwe gustine 10 st/ha 0.6Porodi~no stanovawe sredwe gustine 20 st/ha 1.0-1.2Me{ovito poslovawe 1.4Sportsko rekreativan centar 1.0Etno park 0.4Geotermalni izvori 0.4

§ Indeks zauzetosti

Indeks zauzetosti-iskori{}enosti je odnos izme|u bruto povr{ine pod gabaritomsvih objekata na parceli i povr{ine gra|evinske parcele pomnoèn brojem 100.Najve}i dozvoqeni indeksi iskori{}enosti prikazani su u okvir poglavqaV prikaz planiranih urbanisti~kih parametara na strani 48.

Objekti prate}eg sadràja

Ukoliko pri izgradwi objekta, parcela nije iskori{}ena do maksimalnog stepenaizgra|enosti odnosno stepena zauzetosti, moè se graditi i drugi objekat dopotpunog iskori{}ewa parcele u granicama dozvoqenih indeksa.

Pomo}ni objekti mogu se graditi na parceli uz uslov da wihovi gabariti ulaze uobra~un stepena izgra|enosti i zauzetosti i u skladu sa propisanim odstojawima.

Objekti prate}eg sadràja mogu biti spratnosti P+0, u dvori{nom prostoru izaglavnog objekta i na udaqenosti od 1,5 m od suseda.Objekat moè biti i na graniciparcele uz saglasnost suseda. Izuzetno kada su nameweni trgovini ili drugimkompatibilnim funkcijama objekti prate}eg sadràja mogu se postaviti unastavku ili ispred porodi~nog stambenog objekta na gra|evinskoj liniji, uz uslovda se formiraju kao sastavni deo porodi~nog stambenog objekta.

Pravila rekonstrukcije objekata

Kod intervencije na postoje}im objektima koji ne ispuwavaju neke od uslovavezanih za nephodna rastojawa od granica parcela i od susednih objekata mogu}esu mawe izmene bez promene gabarita (adaptacija, sanacija kao i pretvarawetavanskog prostora u koristan prostor).



Ako se vr{i radikalna rekonstrukcija (dogradwa, nadzi|ivawe i dr.) objekat semora graditi pod uslovima koji su propisani za izgradwu novog objekta.

Parkirawe i garaìrawe vozila

Parkirawe i garaìrawe vozila je obavezno u okviru gra|evinske parcele, izvanpovr{ine javnog puta u odnosu:jedno parking mesto na jedan stan u stambenim zonama,jedno parking mesto na 70 m2 bruto gra|evinske povr{ine ilijedno parking mesto na jednu poslovnu jedinicu u proizvodnim zonamajedno parking mesto na 120m² magacinskog (stovari{nog) prostora

Vozila mogu biti parkirana i u garaàma koje mogu biti u objektu i na parceliiskqu~ivo iznad terena.Pristup parceli mora biti obezbe|en prolazom minimalne {irine 2,5 m.

Arhitekstonsko oblikovawe

· ISPADI

Delovi objekata sa ispadima ve}im od 1,20 m ne mogu prelaziti gra|evinsku liniju.Horizontalna projekcija ispada postavqa se na gra|evinsku liniju.

Delovi objekata sa ispadima (erkeri, doksati, balkoni, ulazne nadstre{nice saili bez stubova i sl.) do 1,20 m mogu pre}i gra|evinsku liniju, ra~unaju}i odosnovnog gabarita do horizontalne projekcije ispada, i to:

- na delu predweg dvori{ta prema ulici odstupawe od gra|evinske linije dohorizontalne projekcije ispada iznosi do 1,20 m, uz uslov da ukupna povr{inaispada ne moè pre}i 50% uli~ne fasade iznad prizemqa,

- na delu bo~nog dori{ta prete`no severne orijentacije (rastojawe od 1,50 i2,50 m do granice susedne parcele horizontalna projekcija ispada moè pre}iosnovni gabarit objekta do 0,60 m, uz uslov da ukupna povr{ina ispada ne moèpre}i 30% bo~ne fasade iznad prizemqa,

- na delu bo~nog dvori{ta prete`no ju`ne orijentacije (rastojawe od 2,50 m i3,50 m do granice susedne parcele) horizontalna projekcija ispada moèpre}i osnovni gabarit objekta do 0,90 m, uz uslov da ukupna povr{ina ispadane moè pre}i 30% bo~ne fasade iznad prizemqa,

- na delu zadweg dvori{ta (rastojawe od 5,00 m do granice susedne parcele)horizontalna projekcija ispada moè pre}i osnovni gabarit objekta do 1,20m,uz uslov da ukupna povr{ina ispada ne moè pre}i 30% zadwe fasade iznadprizemqa.

· SPOQNE STEPENICE

Otvorene spoqne stepenice koje savladavaju visinu do 0,90 m mogu se postavitiispred gra|evinske linije, odnosno na delu {ireg bo~nog dvori{ta, odnosnozadweg dvori{ta. Otvorene spoqne stepenice koje savladavaju visinu ve}u od0,90 m, postavqaju se na gra|evinsku liniju, odnosno ulaze u gabarit objekta.



· STREHE

Najmawe rastojawe horizontalne projekcije strehe od linije susedne gra|evinskeparcele iznosi 0,90 m.

Re{ewem kosih krovova susednih objekata koji se dodiruju obezbediti da se vodasa krova jednog objekta ne sliva na drugi objekat.Kod postoje}ih objekata koji se rekonstrui{u, a ne moè se obezbediti uslov izstava 1 ove ta~ke, nije dozvoqeno postavqawe strehe.

· KROV

Krovna konstrukcija porodi~nih stambenih objekata je dvovodna ili vi{evodna, akrovni pokriva~ u zavisnosti od nagiba krovnih ravni.Krovna konstrukcija proizvodnih objekata zavisi od konkretne namene objekta.

· OBRADA FASADE

Spoqna obrada porodi~nih stambenih objekata moè biti malterisana, od stakla,fugovane opeke ili drveta.Ostali objekti mogu biti od raznih materijala u zavisnosti od namene, materijalimoraju biti ekolo{ki.

· OGRADA

- Gra|evinske parcele se ogra|uju i to:

- parcela se ogra|uje zidanom ogradom do visine od 0,90 m (ra~unaju}i od kotetrotoara) ili transparentnom ogradom do visine od 1,40 m,

- za parcele ~ija je kota nivelete vi{a od 0,90 m. Ograda se postavqa napodzid, a visina ograde se ra~una od podzida (najvi{e1,40 m),

- Ako se postavqa na regulacionu liniju stubovi ograde i kapije moraju biti nagra|evinskoj parceli koja se ogra|uje,

- zelene - ìve ograde na delu susednih gra|evinskih parcela sade se uosovini granice gra|evinske parcele, a zidane i transparentne ogradepostavqaju se prema katastarskom operatu i to tako da stubovi ograde buduna zemqi{tu vlasnika ograde,

- ograde parcela na uglu ne mogu biti vi{e od 0,90 m ra~unaju}i od kotetrotoara, zbog za{tite vizuelne preglednosti raskrsnice,

- kapije na uli~noj ogradi ne mogu se otvarati izvan regulacione linije,

- ograde parcela koje izlaze na novu gradsku ulicu, odnosno na put R-214,preporu~qivo je da budu transparentne ili kombinovano transparentne izelene - ì~ne ograde.

- zate~ene ograde koje odstupaju od navedenih pravila moraju se poru{iti uciqu za{tite op{teg interesa (bezbednost, estetski izled i sl.)



- gra|evinska parcela se moè pregra|ivati u funkcionalne celine (stambenideo, ekonomski deo, ekonomski pristup, stambeni pristup i oku}nica) alivisina unutra{we ograde ne moè biti ve}a od visine spoqne ograde.

· UNUTRA[WE URE\EWE GRA\EVINSKE PARCELE

Maksimalni procenat zauzetosti gra|evinske parcele pod objektom je 50%, zelenepovr{ine ~ine minimalno 20% dok je ostatak povr{ine namewen parkirawu imanipulativnim povr{inama.

Ukoliko pri izgradwi objekta, parcela nije iskori{tena do maksimalnog stepenaizgra|enosti odnosno stepena zauzetosti, moè se graditi i drugi objekat dopotpunog iskori{}ewa parcele u granicama dozvoqenih indeksa.

Pomo}ni objekti mogu se graditi na parceli uz uslov da wihovi gabariti ulaze uobra~un stepena izgra|enosti i zauzetosti i u skladu sa propisanim odstojawima.

Broj objekata na gra|evinskoj parceli

Na jednoj gra|evinskoj parceli nije ograni~en broj objekata u granicamadozvoqenog indeksa zauzetosti i izgra|enosti za odre|enu gra|evinsku parcelu.

Sve delatnosti i usluge se moraju obavqati u objektima.

Uz stambene objekte, u okviru gra|evinske parcele, mogu se graditi i objektidrugih sadràja koji su u funkciji kompatibilnoj stanovawu, kao i drugi stambeniobjekti.

Promena namene objekata

U prete`no izgra|enom podru~ju, u slu~aju transformacije stambene u nestambenunamenu, u zavisnosti od vrste namene moraju se preduzeti mere za{tite susedneparcele stambene namene od potencijalnih negativnih uticaja.

Faznost izgradwe

Za objekte i lokacije za koje je planom utvr|ena obavezna razrada kroz izraduurbanisti~kog projekta mogu}a je fazna realizacija.

U odre|enim prostornim celinama u okviru kojih se nalaze geotermalni izvori,dozvoqena je izgradwa objekata u funkciji bawskog le~ewa i planom jepredvi|ena izrada urbanisti~kog projekta izgradwe, a u svemu prema uslovima imerama za{tite ìvotne sredine i nadle`nih institucija.

Za prvu fazu realizacije obavezna je izrada urbanisti~kog projekta izgradwe saidejnim re{ewem urbanisti~ke celine i jasno nazna~enim fazama realizacije.Svaka pojedina~na faza treba da je funkcionalna celina za sebe , koja moè dafunkcioni{e neovisno od realizacije naredne faze.



V PRIKAZ PLANIRANIH URBANISTI^KIH PARAMETARA

Planirano stawe

Broj Naziv urbanisti~ke zone -prostorne celine Indeks

zauzetosti

Indeks

izgra}enos

ti

Planirana

spratnost

I Zona 1

PC 1.1. Geotermalne vode do 40% 0.4 P+0PC 1.2. Ugostiteqstvo do 50% 2 P+2+PkPC 1.3. Komercijalni sadràji do 50% 1.5 P+1+PkPC 1.4. Porodin~o stanovawe do 40% 1.2 P+1+PkPC 1.5. Etno park 20% 0.4 P+1PC 1.6. Zelenilo / / /PC 1.7. Park {uma / / /PC 1.8. Park {uma / / /

∑ Prose~no na nivou zone 40% 1.2 /II Zona 2

PC 2.1. Zelena pijaca do 30% 0.3 P+0PC 2.2. Sportski tereni do 40% 0.8 P+1PC 2.3. Obrazovawe,zdravstvo,de~ija za{t. do 40% 0.8 P+1PC 2.4. Porodi~no stanovawe do 40% 1.2 P+1+PkPC 2.5. Me{ovito poslovawe do 50% 1.4 P+1+PkPC 2.6. Park {uma / / /PC 2.7. Zelenilo / / /

∑ Prose~no na nivou zone 42% 1 /III Zona 3

PC 3.1. Geotermalne vode do 40% 0.4 P+0PC 3.2. Ugostiteqski objekti do 50% 2.9 P+3+PkPC 3.3.a Komunalni objekti 1 do 30% 0.3 P+0PC 3.3.b Komunalni objekti 2 do 30% 0.3 P+0PC 3.4. Porodi~no stanovawe do 40% 1.2 P+1+PkPC 3.5. Zelenilo / / /PC 3.6. Park {uma / / /PC 3.7. Borovwak / / /

∑ Prose~no na nivou zone 42% 1.26 /IV Zona 4

PC 4.1. Sportsko rekreativni centar do 50% 1 P+1PC 4.2. Grobqe / / /PC 4.3. Borovwak / / /PC 4.4. Porodi~no stanovawe do 40% 1.2 P+1+PkPC 4.5. Park-{uma / / /PC 4.6. Zelenilo / / /

∑ Prose~no na nivou zone 50% 1.2 /V Zona 5

PC 5.1. Crkva i grobqe / / /PC 5.2. Komunalni objekti do 30% 0.5 P+2PC 5.3. Zelenilo Do 20% 0.2 P+0PC 5.4. Ruralno stanovawe do 25% 0.60 P+1

∑ Prose~no na nivou zone 25% 1.3 /∑ Pobrojati sve zone i celine u planu 40% 1.2 /



VI BILANS PLANIRANE NAMENE

PLANIRANANAMENA

POVR[INAJAVNO GRA|EVINSKO ZEMQI[TE P(ha) P %

Saobra}ajne povr{ine 9.2 14.6Komunalni objekti (zelena pijaca,elektroenrgetski objekti)

1.0 1.6

Grobqe 0.1 0.1Park {uma 7.3 11.6Vodno zemqi{te 3.7 5.8Pojas regulacije re~nog korita 0.2 0.4

22.2 35.2

OSTALO GRA\EVINSKO ZEMQI[TEP(ha) P %

Porodi~no stanovawe 9.8 15.6Ruralno stanovawe 6.2 9.8Ugostitqstvo 1.8 2.9Me{ovito poslovawe 0.4 0.6Komercijalne delatnosti 0.6 1.0Park {uma 5.8 9.3Etno park 1.3 2.0Sportski centar i tereni 5.5 8.8Crkva 0.1 0.1Geotermalni izvori 0.8 1.3

32.3 51.4

OSTALO ZEMQI[TEP(ha) P %

Zelenilo 5.8 9.3Borovwak 2.6 4.1

8.4 13.4

POVR[INA PLANA 62.9 100.0



VII USLOVI I MERE ZA[TITE OÛVAWA @IVOTNESREDINE

1. ZA[TITA @IVOTNE SREDINE

Na osnovu zakona o za{titi ìvotne sredine (~lan 14. i 15.) i drugih odredbi kojese odnose na za{titu ìvotne sredine, propisani su uslovi koje je neophodnoispo{tovati u procesu pribavqawa tehni~ke dokumentacije, izgradwe ieksploatacije objekata i prostora.

2. MERE ZA[TITE OD ELEMENTARNIH NEPOGODA I RATNIHRAZARAWA

2.1. ZA[TITA OD ELEMENTARNIH NEPOGODA

Za{tita od elementarnih nepogoda regulisana je Zakonom o za{titi odelementarnih i drugih ve}ih nepogoda (Sl. gl. SRS br. 20/77).

2.2. ZA[TITA OD PO@ARA

Za{tita od poàra regulisana je Zakonom o za{titi od poàra (Sl. gl. RS br.37/88) i Pravilnikom o protivpoàrnoj za{titi iz 1995. godine. Preventivne mereza{tite podrazumevaju mere u ciqu spre~avawa nastanka poàra, a mere zasuzbijawe poàra primewuju se u slu~ajevima kada poàr nastane.

1. Preventivne mere su:

· sprovo|ewe zakonskih propisa kojima je obezbe|eno u~e{}e slu`beprotivpoàrne za{tite u izradi urbanisti~ke i projektne dokumentacije,kroz davawe uslova i saglasnosti.

· Izrada odgovaraju}e dokumentacije-plana za{tite od poàra.

2. Mere za suzbijawe poàra podrazumevaju brzu i kvalitetnu intervenciju ato se postiè funkcionisawem vatrogasne slu`be.

2.3. ZA[TITA OD ZEMQOTRESA

Podru~je Lukovske bawe nalazi se u zoni 8° MCS skale.Na osnovu karte mikroseizmi~ke reonizacije, prikazane u fazi dokumentacije,naseqe je, prema koeficijentu seizmi~nosti, podeqeno na:

- relativno povoqne terene- uslovno povoqne terene- relativno nepovoqne terene

U ciqu za{tite od zemqotresa, ugra|evinarstvu se danas primewuju 4 pravilnikao seizmi~nim dejstvima na konstrukcije:

1. Pravilnik o privremenim tehni~kim propisima za gra|ewe u seizmi~kimpodru~jima (Sl. list SFRJ 39/87) - ne vaì za objekte visokogradwe.

2. Pravilnik o tehni~kim normativima za izgradwu objekata visokogradwe useizmi~kim podru~jima (Sl. list SFRJ br. 31/81; 49/82, 29/83; 52/90)

mailto:PO@ARA



3. Pravilnik o tehni~kim normativima za sanaciju, oja~awe i rekonstrukcijuobjekata visokogradwe o{te}enih zemqotresom i za rekonstrukciju irevitalizaciju objekata visokogradwe (Sl. list SFRJ 52/85).

4. Pravilnik o tehni~kim normativima za projektovawe i prora~uninìwerskih objekata u seizmi~kim podru~jima (1986.) nacrt.

2.4. ZA[TITA OD POPLAVA

U ciqu za{tite od poplava, spre~avawa daqe erozije i ambijentalnog ure|ewaprostora predvi|ena je kompletna regulacija Lukovske reke kroz naseqe. Izvannaseqenog mesta izgraditi objekte za za{titu od poplava, bedeme, nasipe.

2.5. ZA[TITA OD KLIZI[TA

Zbog evidentiranih potencijalnih klizi{ta posebnu pa`wu obratiti nastabilnost terena i po potrebi uraditi geolo{ko istara`ne radove.

2.6. ZA[TITA OD AKCIDENATA

Akcidenti (udesi) podrazumevaju naru{avawe ekolo{ke ravnoteè ìvotnesredine, usled nekontrolisanog emitovawa opisnih materija, prilikom havarija,eksplozija i sl. na objektima-potencijalnim zaga|iva~ima.

Stawe za{tite od akcidenata zasniva se na primeni odre|enih zakonskih propisai pravilnika, prilikom izrade urbanisti~ke dokumentacije i izdavawaurbanisti~ko-tehni~kih uslova za investicione objekte.

- Zakona o za{titi ìvotne sredine- Pravilnika o analizi uticaja objekata odnosno radova na ìvotnu

sredinu- Procene rizika.

Investiciono-tehni~ki programi moraju da sadrè tehni~ko-tehnolo{ka re{ewaza spre~avawe zaga|ivawa ìvotne sredine.

U ciqu poboq{awa za{tite od akcidenata potrebna je izrada mape hazarda zateritoriju naseqa Lukovo.

2.7. ZA[TITA OD OPASNOSTI U RATU

Dugoro~nom koncepcijom ure|ewa i organizacije prostora i gra|ewa naseqa““Lukovska Bawa””, obuhva}eni su i ispo{tovani zahtevi Ministarstva odbrane -poslova civilne za{tite na podru~ju KO Lukovo, i ugra|eni u predloèna re{ewa:

- obezbediti nesmetano funkcionisawe navedenih kompleksa;- oko kompleksa specijalne namene planirani su kompatibilni

sadràji (zonski park,etno park, park {uma, {ume)

- kod izdavawa odobrewa za gradwu po{tovati sve zakonske propisevezane za planirawe i izgradwu skloni{ta

- planirane regulacione {irine osnovnih saobra}ajnih pravacaomogu}avaju nesmetano funkcionisawe civilne za{tite u slu~ajuopasnosti od ratnih razarawa. Kroz izradu regulacionih planovadefinisa}e se regulacione {irine svih prilaznih saobra}ajnica.



3. SAKUPQAWE I ODNO[EWE ^VRSTOG OTPADA

Sakupqawe, razvrstavawe, promet, prevoz, reciklaà, tretman otpada,skladi{tewe i odlagawe za naseqe ““Lukovska Bawa”” mora biti u skladu saprincipima odrìvog gazdovawa optadom na regionalnom nivou a u skladu saokvirima Nacionalne strategije upravqawa otpadom.

U severnom delu obuhvata plana nalazi se povr{ina rezervisana za privremenoodlagawe otpada, transfer stanica za prikupqawe i selekciju otpada,prostorna celina 5.2.

4. ZA[TITA PRIRODNIH I KULTURNIH DOBARA

Uvidom u centralni registar za{ti}enih prirodnihdobara konstatovano je da na podru~ju obuhva}enomgranicama Plana detaqne regulacije LukovskeBawe (katastarska op{tina Lukovo) nemaza{ti}enih kao i za za{titu predvi|enih prirodnihdobara.

Zatim, na podru~ju koje je obuhva}eno Planom”, nemaza{ti}enih objekata koji su progla{eni zanepokretna kulturna dobra ali ima evidentiranih

koji imaju zna~aja za slu`bu za{tite .

To je Vodenica da{~ara sa desne strane [tavske reke, uzvodno na izlazu iz Bawe,koja je i danas u funkciji.

Na podru~ju Bawe se nalazi veliki broj karakteristi~nih bondru~nih ku}a novijegdatuma, veoma jednostavnog izgleda, spratnih, bez tremova i nagla{enog ulaza.One su uglavnom u privatnom vlasni{tvu i uveliko su izme|u wih izgra|eni novijiobjekti ili su te ku}e dozirane, pa se ne moè uo~iti celovita ambijentalnacelina.

Zbog autenti~nog, tradicionalnog sistema gradwe, preporuka Zavoda bi bila dase u skladu sa vlasni~kim odnosima, i ostalim mogu}nostima prona|e prostor zaformirawe ovakve ambijentalne celine koja moè nastati i preno{ewemnapu{tenih objekata uz ve} postoje}e.

Tako|e je evidentirana crkva posve}ena Sv. Petru i Pavlu sa portom, na ulazu unaseqe iz Kur{umlije.

Kroz Plan detaqne regulacije potrebno je regulisati preduzimawe slede}ih meraza{tite.

1. Evidentirana dobra se ne smeju o{tetiti, uni{titi niti se moè mewatiwegov izgled svojstva ili namena u slu~aju kada na tom dobru trebaizvr{iti radove vezane kako za wegovo o~uvawe, tako i za wegovokori{}ewe. Potrebno je da od Zavoda za za{titu spomenika kulture Ni{pribaviti uslove za preduzimawe mera tehni~ke za{tite i saglasnost naprojektnu dokumentaciju.

2. Kao meru za{tite stvari i tvorevine na koje se moè nai}i tokom izvo|ewagra|evinskih i drugih radova, treba propisati obavezu izvo|a~a radova dau slu~aju ako nai|e na arheolo{ka nalazi{ta ili arheolo{ke predmete,bez odlagawa prekine radove, obavesti o tome Zavod za za{titu spomenikakulture Ni{ i preduzme mere da se nalaz ne uni{ti, ne o{teti i da sesa~uva na mestu i poloàju na kome je otkriven.



VIII SREDWORO^NI PROGRAM URE]IVAWA JAVNOGGRA\EVINSKOG ZEMQI[TA I IZVORIFINANSIRAWA RADOVA NA URE\EWUZEMQI[TA

1. IZVORI FINANSIRAWA RADOVA NA URE\IVAWU ZEMQI[TA

Sredstva za realizaciju sredworo~nog programa ure|ivawa javnog gra|evinskogzemqi{ta obezbe|uju se od sredstava dobijenih od zakupnine za gra|evinskozemqi{te, naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta, naknade za kori{}ewegra|evinskog zemqi{ta i drugih izvora u skladu sa Zakonom.

2. ROKOVI ZA IZVR[EWE PLANIRANIH RADOVA NA URE\EWUJAVNOG GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA

Svi rokovi za ure|ivawe javnog gra|evinskog zemqi{ta i opremawe javnoggra|evinskog zemqi{ta prate dinamiku odre|ivawa javnog gra|evinskogzemqi{ta.

Opis radova Vrednost(€)Hidrotehnika (vodovod, protivpoàrni hidranti,fekalna i ki{na kanalizacija) 154 655Elektroenergetika 504 000Telekomunikacije 424 138Saobra}ajnice(rekonstrukcija postoje}ih i izgradwanovoplaniranih) 4 321 770

UKUPNO: 5 404 563

IX SPROVO\EWE PLANA

Izvod iz Plana detaqne regulacije izdaje nadle`ni op{tinski organ u skladu saodredbama ovog plana.

§ Za prostorne celine za koje je Planom propisana obavezna izradaUrbanisti~kog projekta izgradwe, u skladu sa ~l. 61. Zakona o planirawu iizgradwi, za potese: Sportsko rekreativnog centra prostorna celina 4.1. i2.2. , komercijalnih sadràja PC 1.3.,etno parka PC 1.5. geotermalne izvorePC 1.1., 3.1. i uslu`nih delatnosti PC 1.2., nadle`ni op{tinski organ izdajeAkt o urbanisti~kim uslovima.

Ukoliko neki prostori nisu posebno ozna~eni kao povr{ina sa posebnim uslovom,zahtevi za izgradwom }e se zasnivati na izvodu iz ovog plana uz odgovaraju}edopunske uslove koji obezbe|uju i kasniju uspe{nu razradu.



X PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

Dostavqawe, arhivirawe, umnoàvawe i ustupawe Plana detaqne regulacije"““Lukovska Bawa””", vr{i se u skladu sa Pravilnikom o na~inu uvida u donetiurbanisti~ki plan, overavawa, potpisivawa, dostavqawa, arhivirawa,umnoàvawa i ustupawa urbanisti~kog plana uz naknadu ("Slu`beni glasnik RS",br. 75/2003).Plan detaqne regulacije "““Lukovska Bawa””", ura|en je u tri (3) istovetnaprimerka u analognom i ~etiri (4) primerka u digitalnom obliku. Plan detaqneregulacije "““Lukovska Bawa””", stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa uOp{tinskom slu`benom listu Op{tine Kur{umlija.

Broj I - 351-58/2008U Kur{umliji, 24.04.2008.godinePRIVREMENI ORGAN OP[TINE KUR[UMLIJA

Predsednik,Dr Zoran Vu~kovi}

______________________________



XI PRILOZI

1. Prilog 1: Analiti~ko geodetski elementi

2. Prilog 2: Spisak koordinata JGZ



XII GRAFI^KI DEO PLANA:

1. Izvod iz Plana vi{eg reda R 1 : 2500

2.1.a/b Geodetska podloga sa granicom plana R 1 : 1000

2.2. Geodetska podloga sa granicom plana R 1 : 2500

3. a/b Plan saobra}ajnica i vodotokova R 1 : 1000

4.1. a/b Plan regulacije na novom katastarskom planu R 1 : 1000

4.2. Plan regulacije na vaè}em katastarskom planu R 1 : 2500

5. Plan namene povr{ina sa podelom na urbanisti~ke zone i prostorne celine R 1 : 2500

6.a/b Plan izgradwe, regulacije i nivelacije R 1 : 1000

7. Sinhron plan instalacija R 1: 1000



XIII DOKUMENTACIONI DEO




4. Podaci o obavqenoj stru~noj kontroli, javnom uvidu, i drugimraspravama o planu

5. Obrazloèwe plana sa stavom obra|iva~a i Komisije za planoveo dostavqenim primedbama na plan

6. Odluka o usvajawu plana












4. Podaci o obavqenoj stru~noj kontroli, javnom uvidu, i drugimraspravama o planu



5. Obrazloèwe plana sa stavom obra|iva~a i Komisije za planove dostavqenim primedbama na plan



6. Odluka o usvajawu Plana

Documents

PLAN DETAQNE REGULACIJE LUKOVSKA BAWA Lukovska Banja... · 1.2 Ostalo gra|evinsko zemqi ... 1. Re{ewe o registraciji preduze}a 2. Re{ewe o postavqawu