ST.57ЉИЉАНА ХАБЈАНОВИЋ ЂУРОВИЋ ПЕТКАНА Осамнаесшо издање БЕОГРАД 2006 Малобројна je u оскудна писана грађа o Преподобној мајци Параскеви - Светој Петки. Утолико је драгоценија. Захваљујем се Светом Јефтимију Трновском, бугарском патријарху, Светом владици српском Николају, оцу Јустину Поповићу u јеромонаху Стефану Ђорђевићу из чијих сам записа сазнала основне податке o животу највољеније Светитељке православља. 'Тајну цареву добро је чувати, a дела Божи-ја славно је објављивати!' - тако рече анђео Рафаил. Јер, не чувати цареву тајну, опасно je u убитачно; a ћутке прелазити славна дела Божија, велика је штеша за душу. Стога сe u ja бојим да оно што је божанско закопам у ћутање. A то ћу учинити ако не објавим свету повест која је дошла до мене. He објавим ли је, на мене ће се сручити претња, упућена у еванђељу лењом слузи, коју од Господа доби талент да ради са њим, a он га у земљу закопа. Али нека нико не сумња у ово што пишем и нека нико не помисли да се усуђујем писати неистину. Сачувај ме, Боже, да говорим лажи o светитељима. Но, ако буде и таквих читалаца којима ће бити тешко да верују чудесном делу ове повести, нека Господ и према њима буде милостив. Јер они, имајући у виду немоћ људске природе, сматрају да су немогуће чудесне ствари које се говоре o људима. Али треба већ почети повест o овој чудесној ствари која се збила у нашем роду. A Бог који твори дивна чудеса у великим уздарјима узвраћа онима који му прибегавају c вером нека да награду онима који c коришћу читају ову повест; и онима који је слушају, и ономе који се потрудио да је заиште; и нека их удостоји благог удела ове Светитељке. A одајмо и ми хвалу Богу, Цару Вечноме, да нас удостоји да и ми обре-шемо милост у дан Суда у Христу Исусу Господу нашем, коме приличи свака слава, част и моћ, са Оцем и пресветим и животворним Духом, садa и увек и кроз cвe векове, амин. Свети Софроније, патријарх јерусалимски 10 Мајка Петканина Дошла нам је као радост. Kao испуњено обећање. Kao благослов. Kao дар Божији. Примили смо је са сузама вреле љубави која је испунила наша срца. Са сузама грцаве захвалности Богу. И спремни на сваку жртву која би била угодна том милостивом доброчинитељу.

Дочекали смо нашу кћер Петкану као што је записано да су Јоаким и Ана дочекали рођење Маријино. Kao што се дете увек дочекује у кућа-ма које су дуго биле бездетне. „Јаловица!" Тако су ме звали наши рођаци. И они који су се називали пријатељима наше ку-ће. И моје слушкиње. Чак и они који нас нису по-знавали, a чули су за наш јад. „Јаловица!", говорили су. A мислили су: Гре-шница. Од Бога омрзнута. Проклета. Да сте их питали, они не би умели да наведу ниједан грех који починисмо ми или преци наши, али то нимало није утицало на њихово мишљење. Једноставно, веровали су да брак без деце мора бити казна за почињени грех, и избегавали су нас као да je Hama несрећа нека опака болест која може прећи на свакога ко нам се неопрезно приближи. Нерадо су нас виђали на весељима и жалоб-ним окупљањима. Истина, били су љубазни, не-прилично љубазни понекад, али мене нису могли 11 да преваре. Знала сам шта мисле. Шта шапућу када сам у близини. И шта говоре када знају да их не могу чути. Свуда где сам ишла, тражила сам на лицима присутних одразе њихових мисли. Речи подсме-шљивог сажаљења. Патила сам када их нађем. И нисам веровала да их заиста нема када су оста-јале скривене. Знала сам: људи воле да кумују и другују са напреднима. Зазиру од болесних и ускраћених, склањају се од ојађених и обогаљених, као од ли-ка зле коби. Људи верују да несрећни не могу би-ти искрени ни у честитки ни у саучешћу. Да им туђе добро соли рану. Да своју муку лакше гута-ју ослађену туђом патњом. Ја нисам тражила утеху у туђем злу. Нисам. Бог то зна. Али зна и да нисам потпуно чиста. Јер, завидела сам. Завидела сам својим рођака-ма. И својим слушкињама. И странкињама које су промицале крај раскошних прозора моје пусте куће. Склањале су своју децу од мојих руку које су им прудшле слаткише, као од урокљивих очи-ју. Од мојих руку које су се болно грчиле у жељи да обгрле и на груди привију своје чедо. Или ма-кар туђе. Да бар за тренутак осете ону испуње-ност којој ниједна није равна. Јесте, завидела сам. Завидела сам свим же-нама које су биле мајке. И бојала сам се казне Божије. У страху сам гризла своју грешну душу и раскрвављено срце. Али нисам могла другачи-је. Толико је дубок био понор моје несреће. И мога мужа су болеле празне руке. И све је теже носио терет свог угледа и имовине. Научи-ли су га да мушкарац никада не стиче само за се-бе. Да очево и сину припада. A он није имао сина. 12 Чак ни кћер, да са туђим сином дели као са сво-јим. Moj муж је био попут мога оца. Племенит по роду и племенит у срцу. Праведан и частан. Та-кви умеју да приме несрећу као вољу Божију и да не траже кривца како би прекором и осветом олак-шали свој јад. Ни мене није кривио. Ни речима. Ни погледом. Зато сам га још више волела. Зато ми је још теже било. Јер уз свој, носила сам и ње-гов бол. Живели смо у Епивату, на обали Мраморног мора. Живели смо у свему по законима Божијим и живот смо свој украшавали милостињом и до-брим делима.

Давали смо и црквама и људима. Онима који су тражили помоћ, и онима за које смо тек слутили да им помоћ треба. Обишли смо све светиње између Силимврије и Цариграда. Моли-ли смо се пред чудотворним иконама и пили воду са чудотворних извора, тражећи од Бога само јед-ну милост. Живели смо тако четврт века, a нада се та-њила и најзад просењала као моја девојачка спре-ма. Kao ћилим по коме смо свакодневно ходали, и као покривач који нам је сваке ноћи грејао тела. Дошао је дан када сам, мада по годинама млађа, одједном постала старија од свога мужа. Јер он је још могао да буде отац. Ја више нисам могла да будем мајка. Моји су сокови пресахли и родница ми се скврчила као сасушена смоква. Била сам у добу када се жена може надати још само деци сво-је деце. Наши рођаци почели су да у међусобним свађама деле наша имања, и нису се стидели да ми o томе говоре. Они који су се називали прија-тељима наше куће нудили су своје кћери моме му-жу, и то нису крили од мене. A моја најмлађа слу- 13 шкиња дрско ме је питала шта he добити ако сво-јим женским умећем мога мужа задржи у нашој кући и у браку са мном. Тада сам схватила да ми се најгоре још није десило. Да сваки дан може донети нови бол. Да је несрећа која ми се данас чини неиздрживом, можда тек благи наговештај оне коју ћу трпети сутра. И почела сам да се бојим времена које долази као окрутног крвника. Страх ми је прождирао снагу и разум. Осећала сам како тонем у понор мрака и хр-лила сам жељно у тај мрак као у спас, да се у помр-чини безумља сакријем од претеће стварности. У немоћи и очају ваљала сам се по поду и гризла своје непотребне руке. Чупала сам косу и тукла своје пресахле груди. Мрзела сам своју ја-лову утробу и жудела да је раздерем прстима као канџама. Тако сам испуњавала своје узалудне да-не и бесане ноћи, и све чешће помишљала на смрт као на спасење. A онда се десила велика објава. Само што ја то тада нисам знала. Те ноћд коју никада нисам заборавила, кроз дугу молитву у неспокоју сам пронашла један час смирења. Чак сам отела и једну мрву сна. A y сан ми је, као у осунчану собу, ушла Пресвета Бого-родица. Блага и озбиљна, пажљиво је спустила тек рођено чедо у моје крило. He, нисам одмах тај сан примила као обећа-ње. Нисам смела. Велики је био мој страх од још једне узалудне наде. Тек када сам у следећој ме-сечевој мени осетила живот у себи, усудила сам се да све испричам мужу. И да поверујем да је још једном кроз чудо потврђена милост Божија. Лета девет стотина тридесет четвртог ро-дила сам сина. О, како сам била срећна! He, заи- 14 ста вам кажем, ништа што ми се десило пре ни упоредити се није могло са чаролијом те вртогла-ве радости. Ниједна моја маштарија, ниједан сан o испуњењу жеље ни личили нису на тај саврше-ни склад и топлину непомућене љубави која је спа-јала мене и мога сина. Наредних девет година проживела сам ома-мљена својом срећом. Нова и другачија и себи и другима. На нови начин окренута мужу. И свима око нас. A када је Јевтимије напунио девет година, приметила сам да ми се струк заоблио. „И време ми је", мислила сам. Moje je тело старо педесет четири године и не могу имати стас девојке. San-era сам веровала да је тако. Да време мења об-лик мога тела

као што мења све што постоји. И ни помислила нисам да може бити нешто друго. Све док се једнога дана преда ме нису докотрља-ли окрајци разговора између две моје слушкиње, и док нисам разумела да причају o мени. Тада сам поново почела да ослушкујем. Да сакупљам са-шаптавања наших роћака, и оних који су се нази-вали пријатељима наше куће. О, како су то биле страшне речи! Свака је била као отровни бодеж заривен у моје срце. Говорили су како у мени расту вода и дивље месо. A ja се надам да носим дете. Ко зна шта сам све чинила полудела у својој жељи за поро-дом. И ко зна да ли сам и Јевтимија родила, или сам га пронашла пред градским зидинама. Гово-рили су да he ме то дивље месо убити јер је плод ђавољег семена. И да сигурно нисам ни заслужи-ла боље, јер да јесам, Бог би ми боље дао, пошто Он свачије зна и све памти. Тако су говорили. И јурили су поганим језицима моје слушкиње, a мо- 15 je cy слушкиње мене уходиле, да ми отму тајну које није било. Или бар ја нисам знала да постоји. Признајем, бојала сам се тих прича. Злобе и зла из којих су клијале. Злурадости оних који су нам били најближи. Плашила сам се мрака у ср- цима оних међу којима живим, чак више него мо- гућег мрака своје судбине. A крила сам тај страх и од себе, да њиме не бих повредила свога сина. Некако у то време наш цар роман Први Ла- капин осетио је да ће га смрт ускоро позвати на последње путовање. И у жељи да нечим вредним обележи свој живот владара, повео је војску да из руку незнабожачких отме чувено чудотворно платно цара Авгара. Сигурно сте и ви чули како је болесни вла-дар Месопотамије, краљ Авгар, молбеним писмом позвао пророка из Назарета да дође у његов пре-стони град Едесу и исцели га. Путеви које је Исус морао да пређе водили су на другу страну. Али Он није хтео да верујућем ускрати своју милост. Узео је комад чистог платна, положио га преко голих обр^за и чела, и пренео на њега свој лик. Ту нерукотворену слику послао је болесном кра-љу. Краљ је веровао и десило се. Оздравио је. Девет векова је платно остало у Едеси. У граду су се мењали господари и обичаји. Живели cy y њему верни и неверни. Неки су платно чува-ли као светињу. Од неких су га крили. Све док није, милошћу Божијом, стигло у престони град хришћанског света. У Цариград. Била је то величанствена светковина у којој су учествовали сви који верују у непобедну, непо-стижну и божанствену силу часног и животвор-ног крста. 16 И ја сам пошла из Епивата у Цариград, да се придружим народу који је испунио улице. И та-да се десило! У часу када су крај мене проносили нерукотворени образ Христов, одједном сам по-ново видела свој сан. Собу светлошћу обасјану. Пресвету Богородицу која пажљиво спушта тек рсфено дете у моје крило. Видела сам и то дете. И схватила оно што пре нисам: Дете је девојчица!

„Девојчица...", прошапутала сам у неверици. „Заиста је била девојчица... Али која?..." „Ја!", чула сам глас са дна свога срца. A оно што je расло у мени покренуло će. Kao да потврђује. 17 Отац Петканин Много сам сањао оне године пре него што нам се кћи родила. Али сви ти снови остајали су у ноћи, изгубљени за дан и моје памћење. Сви сем једног, који се наметнуо сећању зато што је био различит. И зато што се понављао. Био је то са-свим обичан сан. Толико обичан, и толико ства-ран да ми се понекад чинило да уопште и није сан. Тек што склопим очи, нека женска прилика, обучена у црно, приспела би ниоткуда и стала крај мога кревета. Гледала би ме, без покрета и без речи, па би нестајала, не одајући ми тајну своје присутности. Сада помишљам: Можда би ми по-нешто и режла да се нисам толико плашио њених долазака. да сам био спреман да је чујем. Али нисам. Moje су уши биле заглушене страхом, a ум измучен најстрашнијим сумњама. Чудесна је била та појава. Нико је препознао није. Чак ни учене слуге Божије и посвећеници које сам питао да ли наслућују смисао и значење тога јављања. Људи су склони да оно што им је непознато, и што не умеју да објасне, тумаче познатим. Да, нестрпљиви, чак и најважније одговоре траже у скромним спремиштима својих оскудних знања, или у вртоглавим безданима својих жеља и пла-шњи. Тако сам и ја, мучен тајном непознате же- 18 не, као истину прихватио мисао која је допузала са дна мога страха. Поверовао сам да је она која ноћу долази у нашу кућу и у мој сан једна од три суђенице. И да је разлог њених долазака мило-срдна намера да моју душу припреми за дан у ко-ји he ми одвести Јевтимија. И у свакодневници сам налазио разлоге то-ме страху. Јевтимије је растао блед и замишљен. Окре-нут књигама више него дечачким играма. Ста-ром калуђеру Атенарију трчао је чешће и радије него у родитељски загрљај. Заносила су га јеван-ђеља и житија светих, a приче o нашим прецима и мојим пословима биле су му обичне и досадне. Када сам му поверавао своје снове o његовој бу-дућности, као што то очеви у својој занетости че-сто чине, слушао ме је уљудно, али је остајао рав-нодушан, као да је сигуран да испразно трошим речи o ономе што се неће, и што се не треба остварити. Понекад, док бих га посматрао, про-жела би ме мисао да он већ није од овога света. Почео сам да зебем од наше превелике љу-бави према њему. Од наше превелике радости. „Можда је радост заиста само предах између два бола", мислио сам, згурен под теретом неспокоја. „He, тражи да Ти истинитост своје љубави доказујем жртвом Аврамовом!", молио сам Све-вишњег свакога јутра и вечери. Носио сам тај ва-пај као најважнију мисао кроз читаве дане. И девојку у црном сам молио. Чим би стала крај моје постеље, започињао бих своју усрдну мо-литву. Да оде. Да се никада више не појави. И да, ако већ некога мора, мене поведе са собом.

Услишила ме је. Да ли се смиловала мојим јецајима и сузама, или је тако било записано, не 19 знам. Тек, престала је да долази. И то, замисли-те, некако баш од онога дана када нас је Бог још једном благословио чудом своје моћи. Kao што су некада давно Исак, и Самсон, и Јован, и Марија, испунили и украсили старачке ру-ке својих родитеља, и ми смо у своје позно доба добили још једно дете. Tor деветсто четрдесет че-твртог лета Господњег мени је било педесет де-вет, a мојој жени педесет пет година. Петка. Петкана. Тамо смо назвали нашу кћер. Име смо joj дали по дану у који се родила. И који се на грчком каже Параскева. ПЕТКАНА „Бог нам кроз живот даје она искушења, пат-ње и бол који he нам помоћи да препознамо и ис-пунимо своју судбину. Оставља их као белеге крај пута, како бисмо пут лакше следили и на раскр-сницама бирали најбољи правац", говорио је мој брат Јевтимије. Био је десет година старији од мене, није ми крио своју љубав, и ја сам му веровала. И труди-ла сам се свим жаром своје детиње душе да ви-дим милост Божију и у ономе што ми је личило на немилост, казну и губитак. Али то je било касније, пошто сам доживела први велики бол. И пошто ми је страх стегао срце. До тада сам била обично дете. Различитом су ме чиниле само приче o чуду мога рођења, које нисам сасвим разумела, и устрептала, готово по-божна љубав мојих родитеља. „Ти си дар!", говорио ми је отац. „Бићеш василиса! Представница Бога на зе-мљи! Зато си рођена!", испредала је мајка бле-штаве нити својих снова. Јадница! Ни слутила није колико је та пређа танка и како ће се брзо замрсити и покидати тка-ње њених маштарија. Како ће се лако сурвати гра-ђевина њеног живота, која joj će након мога рође-н>а чинила стабилном и датом заувек. 20 21 Најпре je умро отац. Изненада. Затим сам се ја разболела. Никада нисам заборавила то вече које је за-почело као и сва друга - тамнећи сенком површи-ну Мраморног мора иза наших вртова. „Мајко, упали свеће", замолила сам. „Све свеће су упаљене", одговорила ми је мајка. „Али ја ништа не видим." „Како не видиш? Шта ти је?" Шта ми је? Нисам знала. Гледала сам широм отворених очију и видела само једва прозиран мрак. Устала сам. Пошла ка мајци. Ка њеном гла-су. И посрнула сам. „Шта ти је? Петкана, кћери, шта ти је?", по-нављала је мајка. A страх је већ ломио њене ре-чи у ситно муцање. „He видим... He видим свеће... He видим те-бе... Ништа не видим...", заплакала сам. Стајала сам насред наше собе, изгубљена као у непознатом и магловитом пределу, a кожом су ми милелЈ^вијугави трагови хладноће. Осетшта сам да ми мајка прилази, да лако помера руку, и назрела сам слаби титрај пламе-на. Принела је свећу мојим очима.

„Видиш ли сада?", питала је. Преклињала. „Видиш ли?" Ћутала сам и немоћно одмахивала главом. Kao што ћу ћутати годинама потом када ме буде исто гш-тала. Несрећна што нема лека ни за моју бољку ни за свој бол. И помало постиђена што не може да ми понуди утеху за страх који нас је зближио као што ниједна радост није. Страх пред претећом неизвесно-шћу која је за нас била једино име за будућност. 22 „Бол и страх често су рука којом нас Господ води себи, док не научимо да му хрлимо срцем", рекао ми је Јевтимије када нам је умро отац. Исто је поновио и када сам се ја разболела. Добри мој брат! Било му је шеснаест година и већ је јасно видео циљ свога пута. У речима ко-је је за мене бирао тражио је потврду своје вере. Тада су ми његове речи личиле на утеху. Временом, научила сам да су оне биле глас исти-не. Болест је променила моју свакодневицу. Moje мисли. Мајчине жеље и наде за мој живот. Мене. Више нисам била оно весело, распричано дете које је познавао мој отац. Навикла сам да будем мир-на. Кретала сам се ретко и опрезно, бледуњава и помало трапава. Да ми умање терет времена, да ми дане учи-не краћим и лакшим, мајка и Јевтимије ретко су ме остављали саму. Изводили су ме у врт или на обалу Мраморног мора. Разговарали су са мном више и чешће него што би да сам била здрава. Разговарали су другачије. Читали су ми. Мајка бајке. Јевтимије житија страдалника за веру Хри-стову. Признајем, приче o принцезама биле су ми Досадне. У бајкама, принцеза углавном седи за-точена на врху куле, лије сузе и чека да наиђе 23 витез и ослободи je. Више сам волела приче o хри-шћанским мученицима. O Стефану, Димитрију, Георгију. Подсећале су ме на причу коју сам јед-ном чула од оца. Ону o младићу који убија аждају како би у њеном срцу, и у још девет кавеза скри-вених у њему, пронашао заточену птицу. И тај младић, и Христови следбеници, знали су шта тра-же. Зашто страдају. Пратила сам својим духов-ним оком све кораке њиховог пута и видела сам и оне слике којих у књигама није било. „Видиш ли како је блистав дан?", питао би ме Јевтимије. Његово „Видиш ли?" није ми нано-сило бол. Јер он је знао да ја видим на свој начин. Да сам кроз болест прогледала сваким делом се-бе. Пратила сам додир сунца на својој кожи и пре-познавала га. По врсти топлине знала сам да ли је небо чисто и прозирно, или посивело од облака. И кроз маглу свог невида видела сам то небо, и море под њим, и белу игру галебова. „Погледај како се повија дрвеће", говорио ми је Јевтимше. И ја сам гледала. Ослушкивала сам ветар у својој коси и хаљинама. Пратила сам ку-да се креће и мерила му снагу. Памтила сам из-глед нашег врта и које је дрво где посађено, и који ветар које дрво повија. Па сам, у шетњи и разго-вору, ослоњена на Јевтимија, тачно знала да ли се крај нас њишу кипариси зароњени у небо, или само лако трепере врбе. Понекад, пред починак, у мраку своје посте-ље и очију, присећала сам се раскошних боја цве-ћа, шаренила и вреве светковина и тржница, soha и тканина

које су стизале са Истока, слика у црквама. Присећала сам се неба осутог звездама које су се цаклиле као драгуљи у ведрим ноћима, и сунца на заласку које руменилом спаја небо и море. „Свет је Божије чудо, a вид Његова милост!", мислила сам. И понављала сам ту мисао као мо-литву. У тим ноћима, мада ми је дуго остала непо-зната и скривена, зачела се моја опчињеност не-измерјем Онога који је створио сво то прелепо чу-до. И тај шарени свет, и нас људе, и наш очињи вид. Зачела се и жеља да будем истински део из-вршења Његовог наума. Тако ме моја болест ближила Богу. Истом је пут водио и кроз цркве. Кроз молитве. И када је изгледало да је мајка одабрала наш правац, она, моја болест била је та коју смо обе следиле. Тужан смо призор биле моја мајка и ја: већ остарела жена, у немоћи свога тела ослоњена на витку руку високе, убледеле девојчице, и девој-чице која и сама посрће, затворена у сумрак сво-јих очију. Одлазиле смо исцелитељима и чудотворци-ма. Ходочастиле смо светим моштима и лекови-тим изворима. Обилазиле смо цркве. Тражиле смо спас. Или бар утеху. После службе Божије сатима смо остајале у молитви, нас две у цркви из које су сви изашли, једине пред олтаром. Клечале смо све док нас пот-пуно не ошамути ледени бол у кичми и коленима. Мајка се молила јецајима, склопљених дланова подигнутих ка Оној од које је чекала милост. Ја сам Joj će обраћала немим сузама. Молила сам Је да прогледам. Да ништа што почива на длану Го-сподњем за мене не остане скривено. Нисам зна-ла шта молим. Ни слутила нисам да вид није само једно. 24 25 „Да ли овако усрдно моле само мајке боле-сне деце? Да ли се само ускраћени и несрећни они којима je садашњост мука, a будућност прет-ња, овако предано обраћају силама небеским?" шшша сам се. „Или се моле и други? За друго?' Можда за онај мир који ми понекад испуни срце када кроз копрену своје очне таме назрем лик Мај-ке Спаситељеве?" Ј 26 „Буди подједнако захвална за све што ти Бог да. За бол као и за радост", говорио ми је Јевти-мије. Седео је на мојој постељи и миловао ме по коси и по мокрим образима. У другој соби мајка је клечала пред распе-ћем и кршила своје немоћне руке. Повремено се чуо њен јецај, тежак и кркљав, као да се гуши. Мајка и ја добиле смо још један заједнички бол: Јевтимије је одлазио. У Цариград. Да се при-дружи братству Студитског манастира. „Зашто, Јевтимије?", питала сам. Обема рукама држала сам његову нежну, топлу шаку. Влажну од додира мојих несрећних дланова. „Зашто идеш?" „Бог зна. Показао ми је пут и ја морам њиме да кренем", рекао је мој брат. Уверен да је Божи-ји налог чуо јасно и тачно као што мене чује.

„Зашто идеш, Јевтимије?", питала сам. A дуго већ и мајка и ја слутиле смо да ће тако бити. Жељу да напусти световни живот читала сам му из речи и очију. Налазила је у садржају његове свакодневице. Чула је у његовим молитвама. От-кривала је у причама којима ме учио трпљењу. Знала сам: само га моја болест задржава у на- 27 шем дому. Зато му је моје оздрављење било дво-струка радост. Најзад је био слободан! Morao je да оде, a да не понесе терет кривице. И пожурио je. Ka циљу који је одавно препознао као свој. Ја нисам стигла да се радујем чуду свога ис-цељења. Ни да искажем своју захвалност за ту милост неизмерну. „Бог ми је вратио јасноћу вида, али ми узима Јевтимија", мислила сам, a срце ми се грчило као да га стеже нека коштуњава, немилосрдна рука. И душа ми се пунила леденом празнином. „Зар се човеку ништа не може дати, a да му се не одузме нешто друго?", питала сам се. И пи-тала сам Јевтимија. „Мораш научити да са истом радошћу при-маш све што ти Бог да", одговорио је. Ох, и даље сам му потпуно веровала. Знао је много и говорио ми оно што мисли. Желела сам да га послушам. Нарочито у томе часу. На ра-станку. Желела сам. Али нисам могла. Била сам девојчица рањене душе. И нисам, заиста нисам имала сааге да се захвалим Богу за ту рану, a да не слажем. „Петкана! Петкана!", дозивала је мајка жу-рећи кроз ходник којим се прилазило мојој соби. Наглим, широким покетом отворила је вра-та и дошла до мене. „Петкана! Постаћеш василиса! Бог је мило-стив! Бићеш Његова заступница на земљи!", го-ворила је задихано. Гутала је слогове, нестрпљива да ми што пре каже велику вест. A њено лице! Блистало је као огледало чисте радости и обновљене наде. „Цар Константин тражи невесту за принца Романа. И то, замисли, желе девојку твога доба и стаса. A и величина твога стопала одговара ци-пели коју he носити цареви трагаоци. Постаћеш василиса, Петкана! Зато си рођена!" Знала сам за тај обичај. Када дође час же-нидбе наследника престола, крену царски покли-сари кроз сву земљу византијску да пронађу де-војке које су обдарене лепотом и које умеју тај дар да носе, које су привлачне и начином свога говора и оним што кажу. Издвојене одлазе у Све-ту палату, да их види царска породица, и једна од њих бива изабрана за царску невесту. У таквим данима нада постаје име за живот сваке девојке која је из бајки свога детињства по-нела и у срцу сачувала романтични сан; да сретне 28 29 младог принца и оде c њим у срећну будућност. Јер свака, заиста свака девојка могла је постати византијска царица, само ако је била довољно ле-па и вешта да се допадне представницима царске воље и, наравно, принцу, када се једном нађе у његовој близини. Међу нашим царицама било је кћери племенитих и богобојажљивих очева, али и кћери сиромаха, са празном кесом или празним

срцем. Кћери незнабожаца и недостојних, па чак и једна која је зарађивала за живот као циркуска играчица. Ја сигурно нисам могла бити девојка по во-љи и укусу нашег размаженог и лакомисленог принца, склоног уживањима сваке врсте. Али чу-до мога рођења и милост исцељења мојој су мај-ци давали право на наду. A ja нисам могла да би-рам. Kao послушна кћи покорила сам се њеној во-љи и прихватила припреме за сусрет са онима KOJU су могли да буду гласници моје судбине. О, како ми је била досадна сва та гужва која је наједном настала око мене! Чинило ми се да љу-ди само Олједном говоре. Мајка није могла, a ни по-кушала није, да сакрије врелу дрхтавицу своје же-ље, и облетала је око мене као избезумљена леп-тирица. A тек жене које је довела у нашу кућу ка-ко би за царске службенике припремиле моју ла-жну појаву! Задужене да ме прикажу лепшом и отменијом него што сам заиста била, нису ме оста-вљале ни за трен. Бирале су ми хаљине, накит, украсе за косу, ципеле, и училе ме како да их но-сим. Училе су ме како да се смешим, да говорим, да седам и устајем, да ходам, да узимам храну, да поздрављам и примам поздраве, све по строгим прописима бесконачне церемоније византијског двора. Личила сам себи на накинђурену лутку. Те-шке су ми биле те вежбе. To понављање истог, по цео дан, из дана у дан. Непрестано сам грешила. И жене које су ме подучавале хтеле су да одуста-ну од узалудног посла. Да ослободе и себе и мене напора за које се видело да су бескорисни. Али Majica није пристала. „Још!", захтевала је. Била је уве-рена да се ниједан налог Божији не може извршити без жртве. A да је Божија воља да ја узмем срце нашем принцу. И да постанем василиса. Знала сам: само ми Мајка Спаситељева мо-же помоћи да се искобељам из тог циркуса. Само Она може да ме ослободи те муке и гужве. Да ми врати оно време које сам називала својим и испу-њавала га читањем и молитвама. „Смилуј се!", плакала сам. И Она, која никога не оставља без своје милости, услишила ме је. „Лажеш!", одрезала је мајка када сам joj pe-кла да опет не видим. Одбила је да чује истину. „Господ ми је сведок! И Мајка Његова!", за-клела сам се. И прекрстила. „Ти си то намерно учинила!", јецала је мај-ка. Неутешна, рањена по ко зна који пут нечим што је сматрала немилосрдном неправдом. „Ти си то намерно учинила да не би постала василиса!", поновила је. Већ у следећем часу постала је свесна како су страшне речи којима је дозволила да покуљају из ње. Брзо је шаком поклопила уста да и њих, и сав чемер из кога су настале, задржи у себи. До-тетурала се до мене и привила свој образ уз мој. Сузе су нам се помешале. И дрхтаји, у загрљају којим смо једна другој желеле да пружимо утеху. 30 31 Мрак je ča мојих очију спао неколико дана касније, пошто су царски изасланици пронели кроз Епиват црвену ципелицу. И никада више ни сен-ка невида није пала на мој вид. Мајка до краја живота није успела да поно-во повеже покидане конце своје златне пређе. Мо-жда је била сувише уморна за још један сан. Или је наслутила оно што

никада пре није. Оно што joj није могло бити мило. Што је морало уплаши-ти. He знам. Није ми o томе говорила. Али поне-кад, када је мислила да је не видим, посматрала ме дуго и пажљиво. Забринуто и радознало у исти мах. Kao да жели да докучи тајанствене Божије намере. „Реши се, Петкана! Време пролази! Наша василиса само је три године старија од тебе, a већ је са троје деце свој живот украсила!", говорила је мајка. Решити се значило је прихватити за мужа јед-нога од оних младића који су нудили да ме уведу у свој дом и поделе са мном свој живот. Били су то синови достојних родитеља и понеки од њих и сам вредан девојачке љубави. Али моје је срце пред њима ћутало, a душа ми остајала мирна. Без дрх-таја. Без трептаја. И нисам разумела зашто се зажаре образи и заблистају очи других девојака када наиђе који младић. Или када започну разго-вор o љубави. „Гордиш се, Петкана! Хтела би да си нешто нарочито", говорила ми је понека од другарица. Посрамљена, не својим жељама, већ мојим рав-нодушјем, које joj je ваљда на прекор личило. Знала сам да је гордост грех. Да је то зло које ружи наша срца. И, да га сузбијем, почела сам да прихватам приче својих вршњакиња као своје. „Чекај док сретнеш правог!", обећавале су ми. Тумачиле су моју смиреност као знак да ми се срце још пробудило није. И осмехивале су ми се поверљиво, као да делимо заједничку тајну o ве-ликој срећи која мора да дође. 32 33 Свака од њих знала је какав треба да буде младић кога би назвала правим. Како да изгледа и како да говори. Како да се смеши и како да гр-ли. Ја нисам имала своју слику правог. Чак ни обрисе његове сенке. Ја, у ствари, o томе уопште нисам размишљала. Moje су мисли другим морима пловиле. Са другим се бурама бориле. И уздизале се често пут небеских висина. Ка Њему. Спаситељу. „Како Њему мора да је било тешко мећу љу-дима!", мислила сам. „Како тесно! A како je крот-ка била природа Његова! Син Божији нечујно је живео у Назарету до своје тридесете године. Скромно је дошао на Јордан, непознат свима осим Јовану Крститељу. Примао је грешне и изопште-не без осуде. Самилостан. Опрао је ноге учени-цима својим. И ономе за кога је знао да he Га из-дати. Па када је Он такав био, ко мећу нама, гре-шнима, има право да буде горд! Знао је да Га они мећу којима живи, они које је дошао да научи смер-ности и љубави, не разумеју. И молио је за њих са крстал'Опрости им, Оче, јер не знају шта чине!' Па како онда ја да се жалим што сам почесто тућинка међу својима?", корила сам себе. Али нисам имала са ким да причам o томе. „И шта је већи грех: гордост или лаж?", пре-мишљала сам. Јер, будући странкиња мећу људи-ма, мучила сам се да то прикријем, пошто да про-меним нисам могла. A TO прикривање мучило ме као лаж. „Реши се, Петкана!", молила је мајка. Она је своју муку видела. Моју ни примећивала није. „Јевтимије, нека је жив и здрав, више ми не може бити утеха ни узданица. Сада све наде у тебе по-лажем. Зато ми те Бог даде под старост!" 34

„Пусти ме још мало, мајко!", одговарала сам. Избегавала сам да примим терет њених же-ља, из дана у дан свеснија како је тешко бити мај-чино једино дете. Последњи изданак. Тако су пролазиле године. Мајка се губила у старости. У својој боле-сти. Тонула у рушевине својих снова. Полако, гу-била је и наду да ће једнога дана моје чедо испу-нити њено дрхтаво крило. Да he радост детиња загрејати њено уморно срце. И све ме ређе, и углавном из навике, корила: „Шта чекаш, Петкана? Видиш, твоје вршња-киње су жене и мајке. A ти? Знаш ли шта хо-ћеш?" Шта сам хтела? Признајем, првих година свога девојаштва нисам знала шта хоћу. Али често сам, и све че-шће, мислила o красним девицама хришћанским. Највише o двема које су ми биле најмилије. O He-дељи и o Евгенији. У раној младости обручиле су се Исусу и због љубави према Њему пострадале. У мрачно доба безбожништва као хришћанке су их оптужили одбијени просци, који се нису стиде-ли да и своју освету назову љубављу. Мучене су најсуровије, a Онај коме су своје животе преда-ле, посећивао их је у тамницама и ране им исце-љивао. Спасавала их је Његова милост од воде и ватре у које су их гонили, и од дивљих звери пред које су их бацали. Спасавао их је, муке им проду-жавао и веру јачао. Многе је њиховим примером, и чудесима која је са њима чинио, себи ближио. На крају, обе беху на смрт мачем осуђене. И по-губљене. Евгенија у Риму, Недеља у Никомиди-ји. 35 Мислила сам o њима, o њиховим мукама и љубави према божанском веренику кога се нису хтеле одрећи, и осећала сам да су ми њих две бли-же него девојке међу којима сам живела и које сам виђала свакодневно. И мислила сам o подви-жништву као што су моје другарице мислиле o љубави. И даље нисам била сигурна какав живот же-лим, али постајало ми је јасно шта не желим. A такво знање може бити путоказ, али и замка. Нисам желела да се удам. И нисам желела да останем у Епивату. Зато сам ћутањем одгова-рала на мајчина питања. Зато сам говорила: „Пу-сти ме још мало..." Нисам могла да још једном раном нагрдим њено крваво срце. Једнога јутра, неких седам година пошто је мој брат отишао својим путем, пробудила сам се из сна у коме сам му рекла: „Свака душа има сво-ју жеђ. Moja je жедна Бога." Следеће ноћи поново смо се срели. „Свака је душа жедна Бога. Али то не зна. И зато лута, и тражи, несмирена. Ту жеђ зове ^азличитим именима јер ниједно није право", одговорио ми је Јевтимије. „Ја сам благословена милошћу Божијом да жеђ своје душе препознам на време", обрадовала сам се у сну. И унела сам радост сазнања у јаву. Одједном сигурна да оти-ћи из Епивата значи отићи Јевтимију. Да ли је отићи Јевтимију значило отићи у ма-настир, или само у Цариград, нисам знала. Али та тајна није ме мучила. „Казаће ми се кад дође време", мислила сам. И покорно сам остајала у нашој кући. Ту, гце ме задржавала дечија љубав. И дужност. Јер речено је да су Господу често ми-лије руке које помажу него руке које моле. A ja сам била потребна својој мајци. И молила сам ону

36 поугу Мајку, Мајку моје душе, МаЈКу Спасите-£еву Да ми да снагу, мудрост и стртљење да сво-*ј земаљској мајци будем што боља кћи. Да ЈОЈ у болести и немоћи пружим сву негу, утеху и љу-бав. Кад већ нећу унучиће. 37 Јевтимије, епископ мадитски, брат Петканин Дивна је била моја сестра Петкана! Голуби-ца Господња! Од најраније доби ходала је по зако-ну Божијем, као да је тај наук са собом донела на овај свет. Даровала је убоге и када нису искали. Нудила добру реч невољнима. За свакога имала бар сузу самилости. Своју је болест подносила мирно, као да o њој зна више него сви славни лекари Источног цар-ства. „Проћи ће", говорила је. Она, која је поср-тала полуслепа, тешила је и храбрила нашу из-мучену мајку. Још у првом девојаштву доживела је да ње-не молифене сузе постану сузе љубави. To je онај чудесни трен када се душа потпуно предаје Госпо-ду. Али дуго, дуго тога није била свесна. A ни ја. Дивна је била моја сестра Петкана! Поне-кад ми је личила на сасвим обичну девојчицу, по-некад на биће од другога света, заточено у телу трулежном. Данас знам да је она увек била иста. Само ја нисам увек умео да је видим праву. Јер сам је често гледао очима световним. Очима ста-ријег брата. A тек наши родитељи! Бог је заиста био ми-лостив према њима. Није им дао да разумеју ка-кву су, и зашто, кћер на дар добили. Није им дао да знају и тако их је заштитио. 38 О, памтили су они причу o Јоакиму и Ани. O касном породу Сарином. O старачкој радости Је-лисаветиној и Захаријевој. Али у својој скромно-сти и богобојажљивости ни помишљали нису да себе са њима пореде. Да намењено њима, и њихо-вој деци, у намењеном овим Божијим изабрани-цима траже. Кроткост и понизност њихова спа-сле су их патњи. „Мислите ли да је она случајно рођена у пе-так и име добила по дану крсних страдања Ису-сових?", могао сам да их питам. Али нисам. Да их не уплашим. Јер ни најпобожнији родитељи не желе за своју децу усуд усамљеника и испосника. Оних који горе жељом да живе само у Господу и ради Господа. Ја сам знао циљ Петканиног пута. Kao што сам знао свој циљ. Слутио сам како мора да joj je тешко док живи међу својима као странац. A би-ла је тако нежна и стрпљива. Kao неко ко више зна и боље разуме. Ко негде дубоко у себи осећа да је све што нам зада муку и бол само још једно искушење које морамо проћи ближећи се Богу. Како је само неговала нашу мајку! Приче o њеној жртвеној бризи и љубави допрле су чак и до нас, посвећених молитви и другим подвизима у Студитском манастиру. Својим одласком мајка joj je оставила отво-рена врата да крене где мора. И кренула је. „Иди продај све што имаш и подај сиромасима; и има-ћеш благо на небу; и дођи, узми крст свој и хајде за мном", рекао је Исус младићу из крајева јудеј-ских, c оне стране Јордана. Moja je сестра баш тако учинила. Она је глас Највишег у себи носи-ла. И дошла је у Цариград, жељна подвижничког живота Христа ради. 39

Зашто није одмах отишла у манастир, не знам. Никада o томе нисмо говорили. A често сам се питао шта ли је Бог са њом наумио. Двоумио сам се шта да joj саветујем и г^е да је упутим ако ми савет потражи. Јер осећао сам да манастир није место за њу, голубицу Господњу. У манасти-рима, нарочито женским, уз искрене и предане бо-готражитељке, живеле су и на силу затворене, ка-жњене, прогнане жене. Напуштене супруге, сврг-нуте царице, уклоњене принцезе. Оне којима су браћа преваром отела родитељски иметак, и по-срнуле девојке чија је тајна могла да упрља поро-дични образ. Живеле су у келијама, постригане и на посту, a гневно су богохулиле. Жуделе су за световним животом. За осветом. Зато су мана-стири често били легла сплетака. Средишта мно-гих завера. Места зла. И куће вапаја, али не за Богом. He, такав манастир никако није могао би-ти дом за моју чисту и Бога жељну сестру. Зато сам и бринуо. Шта да joj одговорим ако ме пита за савет? Ако не у манастир, где да је упутим? Н^је ме питала. Бог се побринуо за све. Во-дећи је корак по корак, да је не уплаши, полако и пажљиво је извео на стазу због чијег је преласка и рођена. ПЕТКАНА Цариград! Сазидан као Нови Рим, постао је Нови Јерусалим. Тако су бар говорили наши ца-реви и патријарси. „Сваки од два Рима је свети град, богат ди-вотама, али настањен људима који га нису достој-ни!", опомињали су гласом Крститељевим испо-сници и подвижници који су христољубљем својим ближили стари и нови Рим један другом, и оба Све-тој земљи. У првим данима, чак месецима, по свом до-ласку у Цариград, ја сам помишљала да се он за-иста сме назвати новим Градом апостола на Бос-фору. Јер, чинило се да он Христу у славу постоји и живи. Осим у гласовитим храмовима који су раско-шним куполама украшавали слику града и први се видели када му се прилазило и са мора и са копна, служба је Божија чињена и у безброј цр-квица и капела расутих по предграђима или угла-вљених између два копнена бедема. Уз многа од ових светилишта свиле су се школе, домови за старе, сиротишта, болнице и обредне бање зване лузме, у којима су они посвећени Богу Њему уга-ђали служећи ближњима. „Чинило се да град врви од калуђера", запИ- је сведок који је путовао знаним нам светом и 40 41 сакупљао приче o земљама и људима. И баш та-ко је било! У Цариграду у који сам доспела живе-ло је неколико десетина манастира са бројним братствима. Ти синови светих домова могли су се свуда срести. Подједнако присутни у отменој че-тврти Аркадија, крај Константиновог форума, ме-ђу трговцима дуж обале Златног рога, у болници губаваца са његове друге стране, у Јулијановој луци на Мраморном мору, у сеоски мирној Вла-херни и шуми иза ње, или у Великој палати и окол-ним зградама, тој позорници царске моћи и богат-ства. Свештеници Велике цркве, назване Света Софија по Божијој премудрости, ишли су често у литији ка удаљеним светилиштима, и застајали увек на истим, тачно одређеним местима. A људи су их сачекивали, и клицали, и дизали руке ка не-бу зазивајући милост.

У Цариграду су чуване и најдрагоценије ре-ликвије хришћанства. Часни крст, Вероникин убрус. Плаштаница. Оне које су носиле отиске до-дира, таагове зноја, суза и крви Спаситељеве. Свако је могао да их види. Да их додирне, чак. Да мисли o свим мукама и понижењима Његовим. И да пати због њих, и да учи из њих, од Њега. Kao што сам ја патила и учила. „Људи који овакву милост имају морају бити истински побожни! По божанским законима живе-ти. Мерити себе, и узвисивати, по Божијим арши-нима", мислила сам. Знала сам, у таквом граду срешћу много се-би сличних. Оних који траже Бога и хтели би да живе само са Њим и у Њему. Али и оних који су на духовном путу одмакли далеко испред мене, те ми могу бити узор. Мале светиљке које ће ми озна- докле сам стиша, или ме опомињати да не алутам И хрлила сам са жељом и надом. Да их пронађем. Да их стигнем. Да се привиЈем уз њих. A срце ми се пунило радошћу. 42 43 Загледана у хришћански Цариград, истински занета његовом чаролијом и славом, предана бо-готражењу, утонула у пост и молитву, ни приме-ћивала нисам да је тај мој Јерусалим на Босфору само део другог и другачијег града. Града који кри-је своје пороке као тајне. У коме су свете мошти, и цркве, и манастири, и реликвије, и литије само кулисе. У коме нико не призива Бога, или се Бо-жијом вољом лажно називају људска воља и зло. Баш тај Цариград за који нисам хтела да знам једнога ми је дана показао своје наказно ли-це као слику људске несреће. Пред пролеће деветсто шездесет трећег ле-та Гоеподњег изненада је, и прерано, умро наш цар Роман Други. За њим је остала удовица Тео-фана са четворо деце и нагађања ко ће преузети царску власт. Да ли моћни министар Јосип Врин-га или славом овенчани ратник и аскета, миље-ник војске и свештенства, Нићифор Фока. „Каква ће, и колика зла, њихов сукоб нама донети?", питали су се људи. Јер одавно се зна: када се моћни боре за власт, народ ретко добија. Али често и много страда. Стрепња се увукла у сваку кућу. У сваку ду-шу. У сваки разговор. Временом, немир је растао у страх. A из стра-ха је, као из отровног семена, ницала мржња. Људи су се делили на присталице овог или оног претен-дента. Постајали огорчени противници једни дру-гима. Спремни на свако зло које би помогло победи онога за чијим су барјаком пошли. Уверени да само победа сведочи o исправности избора и опредеље-ња. Или зато што људи воле да побеђују друге. A не знају да је највећа победа она над собом самим. Тако је дошао петнаести август. Град је кљу-чао у врелини лета. И у врелини страсти које ви-ше нико није могао да смири. Ko je одабрао да дан коначног обрачуна буде празник Успенија Пресвете Богородице? Да ли сам Фока, који је, као што he ускоро сва Византи-ја знати, у том покољу освајао оно што му је било милије од царске круне? Можда његови војници, који су му још у логору, у далекој Цезареји, пред поход на Цариград, обули црвене ципеле царског достојанства? Или наш патријарх Поливект, који је отворено управљао народним покретом у гра-ду у корист Фоке? He знам. Тек, напад је са те стране стигао.

У рано јутро мир моје молитве у Богороди-чиној цркви разбио је бат корака у трку. Топот коњ-ских копита. Звекет мачева. Претећи узвици гневних. Вапаји уплашених. Истрчала сам на улицу. У метеж. Фокини вој-ници и народ наоружан секирама и моткама, као обузети помамним лудилом, јуришали су на ми-нистрове војнике. A ови су им истом мржњом од-говарали. Само их је било мање. И зато су ускоро кренули у бег. Тада је започео лов. Сурови лов на љуце. A и прогонитељи и гоњени личили су ми на животиње. 44 45 И ja сам трчала улицама. Пратила сам гоми-лу. Посртала. Падала. Нисам тачно знала где идем. Ни зашто. Да их зауставим, нисам могла. Нико их није могао зауставити. Фока да је дошао и стао им на пут, прегазили би га. Тако је потпуно било сле-пило њиховог неразума. Тако силовито. Ипак, не-што ме гонило да их следим. Неко морање. И жене су биле међу њима. Жене са каме-н>ем. Kao оне које су једном пошле да казне пре-љубницу. Али Онај који је пре хиљаду година ре-као: „Ko je без греха, нека први баци камен...", сада није био ту. Или се није огласио. И жене су бацале камење. На све које су сматрале неприја-тељима својим. „Заустави их, Господе!", молила сам. Плака-ла. Задихана. Уздрхтала. Али Господ је чекао. Пу-стио је људе да свако своје лице покаже. Да срце своје открије пред оком свевидећим. Када су стигли до министрове палате, то ви-ше нису били људи. Били су чопор звери које су нањушиле плен. И крв. Никада ништа тако стра-шно видела нисам! Та помама c којом су војници и народ вљачкали и рушили дом свога непријате-ља! Та суровост према онима које су затекли уну-тра! „Зар су то они исти људи који прилажу цр-квама? Који сачекују литије и скрушено моле? Они који призивају милост Божију и говоре: '... и опрости нам грехе наше као што ми праштамо дужницима нашим...'? Зар је толико зла у људи- ма?", питала сам се. Уплашена. Очајна. Тада сам угледала девојку као преплашену срну. Испузала је из рушевина и зверајући око се- бе кренула да побегне до угла, па у заклон друге улице. Али нисам је само ја спазила. 46 „Гледај ону тамо! Утече!", повикала је жена из масе. У рукама је стискала сребрни чирак и неколико раскошних хаљина. Плен. Срна је била кћи министрове сестре. Бога-та. Угледна. Лепа. A није се гордила. Зато су је још више мрзели. Кренули су ка њој. Претећи. „Нећеш побећи!" „Држите је!" Потрчала је. Али није имала куд. Са једне стране био је зид суседне палате, са друге стране зид ознојених, прашњавих, помахниталих сподо-ба, који се згушњавао и затварао joj пролаз. „Богородице, не дај је! Помози joj!", запла-кала сам.

Клекла сам голим коленима на разбијено ста-кло. Крхотине су запарале месо, a бол као муња опржио мозак. Али остала сам да клечим. „Бого-родице, помози joj! Богородице, спаси је!", пона-вљала сам. A зид се примицао. Све ближе. „Готова си! Немаш где да побегнеш!", ври-штала је жена са чираком. И оне око ње. „Moja си! Moja!", балио је мушкарац који је ишао први. И пружио је ка њој своју уздрхталу руку грабљивице. „На леђа кучку! На леђа!", одобравали су му. „Заустави их, Богородице! He дај је!", пре-клињала сам. Кршила сам руке. Заривала колена У крхотине. „Заустави их, Мајко! Само Ти то мо-жеш!", вапила сам. Kao да ми од судбине те де-војке зависи живот. И сва вера. „Вера те је твоја спасла...", рекао је Исус же-ни из које је истицала крв од седам болести. И ја сам веровала. И десило се. 47 У часу када је шака најближег joj мушкарца загребла по грудима избезумљене девојке, одјед-ном, и као да следе неки виши налог, забрујала су звона свих цариградских цркава. Али какав је то звук био! Заглушујуће гласан, и искидан као је-цај. Пао је по нама као олово. Kao лед. Све је пре-секао. Све окаменио. Речи. Покрете. Мора да се бар неко од нагло утихнулих за-гледао у призор око себе. У себе. И запитао се каквим тај призор види око Божије. Јер када су звона заћутала, почели су да се разилазе. Повла-чили су се полако и безвољно. Опхрвани умором. Kao да трунке снаге у њима нема. Kao поцепане крпене лутке из којих је исцурела слама. И девојка се покренула. Пошла сам за њом. Опрезно смо обилазиле олљачкану рушевину. Она је тражила своју последњу успомену. Ја сам помишљала да можда има преживелих којима је потребна помоћ. Није их било. Само лешеви. Ле-шеви. Лешеви. „Ово је моја сестра... За њу се нико није мо-лио...", показала ми је једно тело. „Видела сам их... Али фвише сам се бојала... Неко од њих се сетио старог римског веровања да Бог кажњава онога ко мачем посече девицу. Зато су је прво обешча-стили... A имала је само десет година..." Девојчица је лежала на поду. Раздерана од врата до пупка. Раскречених и поломљених ногу. Избодених руку, као да су је ножевима прикива-ли за тло, да се не брани. Само су joj главу оста-вили нетакнуту. Зато сам joj заувек запамтила лик. И очи препуне ужаса пред искеженим лици-ма мучитеља. „За њу се нико није молио... Ни ја... Сутра ћу кренути у Палестину... Да у неком манастиру слу- 48 жим Богу молећи се за ону Његову децу коју су сви заборавили. Kao што си се ти данас за мене молила... Знам, твоја ме је молитва спасла..." Те ноћи остала сам у бдењу. На окрвавље-ним коленима. Утрнула од бола. У телу. У души. И не знам који је бол био јачи. „Деца истога града. Исте земље. Твоја де-ца, Господе! A крвници једни другима! Убијали су за власт и славу смртника као што су и сами. Уби-јали су и оне који су били случајни и недужни све-доци њихове окрутне игре. Зашто, Господе?", пи-тала

сам. Али Господ је ћутао. Или Га бар ја ни-сам чула. Па сам питала поново. И молила за све оне за које се нико не моли. И за оне који се ни сами за себе не моле. Или од Бога ишту погре-шно. И плакала сам за онима који немају никога да због њих плаче. Сутрадан, на Дан Нерукотворене иконе Го-спода нашег, Фока је ушао у град. „Свечано", за-писао је један савременик. „На коњу, у сјајном цар-ском оделу, он прође кроз Златна врата, дочекан од целе вароши, поздрављен народним клицањем као спасилац царевине и хришћанства. 'Држава тражи Нићифора за василеуса!', викала је оду-шевљена гомила. 'Двор чека Нићифора! Војска иште Нићифора! Свет чека Нићифора! Такве су жеље војске, двора, сената, народа! Господе, усли-ши нас! Живео Нићифор!' Кроз Мезеју он уђе у Константинов форум, где се побожно помолио у Цркви Богородичиној, затим пешке, у литији, за Светим крстом, оде у Свету Софију, где га доче-ка патријарх Поливект. Нићифор паде ничице, са воштаницом у руци, пред свете олтаре. И Поли-вект га свечано круниса за василеуса. Па цар оде У Свету палату." 49 A тамо га је, у женским одајама званим ги-некеја, чекала она због које је и ратовао - преле-па царица Теофана. И ја сам гледала Фокин улазак у град. Али нисам клицала. Уплашена од оноликог зла. И још више што је тако брзо заборављено. „Они који су убијали, славе. И славе их као хероје. Они којима је неко убијен у страху скривају не само свој јад већ и сваку повезаност са пострадалима", мисли-ла сам. „Зар је зато Бог жртвовао свог јединоро-ђеног Сина? За овакав свет? И како ћу ја да жи-вим у таквом свету?", питала сам се. Он ми је опет био утеха. Сетила сам се како је плакао и туговао у врту Гетсиманском због људ-ског робовања греху, демону и смрти. Како је опростио онима који су Његовим животом отку-пили живот лопова и сецикесе јерусалимске. Зато што је знао да је народ стадо без пастира. И ко-лика је људска несрећа и незнање. Па како онда ја, грешна и слаба, људе да корим? „Покај се!", позивао је Крститељ. „Покај се за све што си учинила. И нарочи-то за фш што ниси учинила. За друге. И за славу имена Господњег", рекла сам себи. И свим својим молитвама, којима сам започињала и завршава-ла, a често и испуњавала дан, додала сам и моли-тву за оне који не знају шта чине. Који своју не-вољу, или невољу свога злодела, виде као срећу. 50 „Умиј своје грехе, a не само лице", писало је на мраморној плочи у цркви Свете Софије. О, како су ме потресле ове речи истине! Про-дрле су до самог дна мога бића и дотакле све у мени. Подсећале су да хришћанска вера захтева чистоту душе, срца и ума. И да је пут спасења пут дугог и трудног учења. Пут на коме се талог и кал са душе спирају сузама покајања. „И зла помисао је грех", мислила сам. „Она је семе и корен греха. Јер нема грешне речи и гре-шног дела без грешне мисли." Молила сам Господа да ми очисти ум и срце, како би све што чиним, и све што не чиним, било чисто. Да спасем душу своју.

Знала сам: грех није само убиство. Крађа. Прељуба. Или богохуљење. Грех је и завист. Зло-ба. Ружан говор o другима. „He видите шуму у оку својем, a видите трун у оку брата својега", корио је Спаситељ. Учио нас је да не судимо туђе грехе, али да будемо немилосрдне судије грехова својих. A људи олако и радо суде свима осим се-би. И тај грех не зову грехом. Колико сам пута чула и мушкарце и жене ка-ко ружно говоре o другима. Суде им. Пресуђују. A да им нису дали прилике да се бране. Чак ни да одговоре на оптужбе. И то чине одмах после бо- 51 гослужења, пред храмом Божијим. A понекад и у самом храму. Говоре зло o комшијама и рођацц. ма. O онима чијим се пријатељима називају, и Koje зову пријатељима својим. A често и o царици Теофани! О, како су само њу ружили! Злим су је оком гледали и нису могли да виде ни оно добро што је живело у њој. „Срце си своје очистила молитвом. Зашто га прљаш хулећи на своје ближње?", желела сам да укорим понеку жену. Али сам се брзо опомињала да судећи и сама исти грех чиним. Па сам молила Свевишњег да ми опрости. И да ме очисти. „Истину су говорили наши апостоли. Истином су упозоравали: 'Ко мисли да стоји, нека се чува да не падне!"', шапутала сам. „Знали су свети коле-бљиву и ломну душу човекову. И сву немоћ приро-де његове. Тек што се исправи из блата греха, чо-век почиње да се љуља и посрће. Саплиће га нова страст, жеља, завист, гордост, као ново искушење." Разумела сам да је сваки трен у коме усправ-ни стојимо дар милости Господње, a не наша за-слуга. „Господе, буди увек уз мене! Охрабри ме када се^плашим тежине борбе за спас душе сво-је. Подржи ме у напорима мојим да не паднем. И упути ме да срцем, умом и душом својом будем увек близу Тебе!", молила сам. Сваке вечери када пођем на починак, пита-ла сам се да ли сам провела тај дан како је Он рекао. Koje сам добро учинила? У чему сам гре-шила? Вежбала сам срце своје да разликује до-бро од зла као што бели лабуд уме да из мешави-не издвоји млеко од воде. Трагала сам да у себи нађем заметак отровног корова грешних помисли, порока и страсти. И да га ишчупам. у стрепњи сам се питала да ли Богу угађам довољно и онако како му је мило. Да ли Га добро видим у молитвама својим, и да ли се увек молим тако предано да призовем Његово живо прису-ство. И тако отворено, да то присуство осетим. Често сам се молила и у природи. Пронала-зила сам скровите кутке на обали. Мале заравни скривене стењем. Или сам одлазила у шуму иза Влахерне. Мислила сам на Бога са челом на ка-мену. Са лицем на земљи. Са длановима на коре-ну дрвета. Загледана у небо. У море. У птице. У бубице. У цвеће. У трагове зечева и срна. У мра-ве. У шкољке. Видела сам их као одразе Божије силе, мудрости и љубави. Захваљивала сам Ство-ритељу што ме је свим тим чудима својим окру-жио. Обасуо као даровима. И учила сам од њих. Јер били смо исто. И једно. Део промисли Божије. Мисао o Господу више ми није била само уто-чиште, као у време болести. И као понекад у вре-ме мајчине болести. Ни бег пред страхом од будућ-ности. Осећала сам да волим Бога. Сина Његовог. И Ону која је Сина родила. Свете мученике хри-шћанске. И апостоле. Али нисам их волела као сли-ке на зиду цркве. Ни као добру вилу из детињских бајки, која испуњава све жеље. He. Волела сам их као што сам

некада волела оца. Мајку. Kao што волим Јевтимија. И та ме љубав пунила радошћу. Пет сам година провела у Цариграду. Жи-вела сам у многометежном свету као монахиња. И помишљала сам често да одем у манастир. Али није ми се дало. Знала сам да треба да сачекам онај чудесни трен у коме ћу бити сигурна да до-бро чујем и разумем глас који ми одређује пут. И чекала сам. 52 53 Тих година сретала сам боготражитеље свих путева и начина: монахе, ходочаснике, богослове, научнике, писце, теофилософе. Мудре, или само запитане, који су се окупљали око манастира и цр-кава. И до мене су, кроз разговоре са њима, до-пирала она питања која, од када је света и века, муче срца и умове мислећих људи. To cy прва пи-тања ране младости. A одговор на њих често од-реди облик и садржај читавом животу. Ко смо? Одакле смо дошли? Куда идемо? To cy питања на којима почивају религија, философија и књижев-ност. Ја сам Богу хрлила срцем, знала сам да је циљ мога живота да се стопим са Њим, али сам се помало губила у тим ученим разговорима, и те-шко ми је било да дам јасне одговоре на та пита-н>а врхунске мудрости. Одговоре једноставне, a да у њих стане сва истина. Све док ми једне ноћи, на крају сна, одговор није сам стигао. Изненадан као откриће. И лак као додир даха Духа светога. Ко смо? - Деца Божија. Одакле смо дошли? - Из срца Божијег. Куда идемо? - Богу. Знала сам, те ноћи, и тим сазнањем, Свеви-шњи је отворио још једну капију на мом духовном путу. Дојавио ми да се час нове одлуке ближи. И почела сам да чекам да ми каже шта је даље са мном наумио. Један цариградски племић 54 Волео сам је. Много сам је волео. И том сам љубављу чудан и тешко разумљив постао не само свима који су ме познавали већ и себи самом. Ми византијски племићи били смо посебан сој. Страсни освајачи и победници, узимали смо све што пожелимо. Све што оком дотакнемо и вредним нам се учини. A ja сам био први међу сво-јима. По роду. По лепоти. По мушкој снази и ве-штини. Први на коњу. У пићу. На мачу. Први у свакој љубавној пустоловини. Пустахија. Неустра-шив и маштовит љубавник. Сви су ме таквим ви-дели. Мушкарци су ми признавали првенство. A моја репутација немилосрдног заводника који узи-ма и оставља без извињења, уместо да их одбије, привлачила је жене као пламен свеће лептирице. Уживао сам у ономе што сам називао љуба-вљу. Та нестрпљива чекања на љубавни састанак, та грчевита спајања двају тела, те вреле дрхтаје руку и утробе, називао сам заносом. О, како се Бог поиграо са мном! Показао ми је! Шта је за-нос, разумео сам тек када сам њу заволео. Први пут сам је видео у цркви. Стајала је крај стуба, некако по страни, и као издвојена. Склопљених руку. Бледа и непомична. Само су joj će усне померале у безгласној молитви. За тре-нутак, учинила ми се као привиђење. Kao да је 55 Господ неку од равноангелних девица хришћан-ских спустио међу нас. Да нас њеним присуством благослови. После видех да је жива. Да је девој-ка од крви и

меса, као и друге. Kao и друге? О, како сам лако то изговорио! Није била као друге. По свему се од других разликовала. Али много he дана и ноћи преваљати модре воде Босфора док то будем потпуно разумео. У Цариграду су куртизане и племкиње изгле-дале исто. Трудиле су се да личе једне на друге. Обучене у сомот и свилу. Окићене блештавим на-китом. Нашминкане. Уроњене у тешке и опојне ми-рисе који варају чула и омамљују. Гледале су као да обећавају. Кретале су се као да се нуде. Она је мирисала на босиок. Танана у телу и бледа у лицу, имала је поглед детета и прсте све-тице, прозирне и крхке. Носила је једноставне там-не хаљине и била у њима истовремено отмена и љупка. Држање joj je било озбиљно, али лишено гордости. Често је изгледала замишљена, као за-гледана у неки само њој видљив свет и обузета њиме, носила је своју различитост и лепоту као да их ri%je свесна, и као да joj није важно каквом је други виде. И то је чинило још лепшом. Понекад сам помишљао да није од овога све-та. Да је зато тако изузетна и чудесна у свему. Полудео сам за њом! Од првог сусрета, који је то био само за мене. Јер она ме, занета моли-твом, ни приметила није. Никада нисам устукнуо када је требало осво-јити жену. Било коју! Како сам се само забављао са дрским девојчицама! Поглед који тражи и зах-тева, стисак ручице у пролазу, изненадни пољу-бац у усташца, и девојка би пала у моје наручје као клонули цветић. 56 A ову ни да ословим нисам смео! Освајао сам и удате даме. Устрептале од же-л,е за својим мужевима који су трошили снагу и младост у ратним походима и љубавним загрља-јима у које су улетали као у део војне, успут и не бирајући, оне су захвално примале утеху вештог и поверљивог љубавника. Понекад сам својој изабраници доводио му-зичаре под прозоре и мамио је у врт чежњивом пе-смом и својим уздасима. Али како да певам неко-ме ко живи при цркви? И ко по сав дан, a често и по сву ноћ, као што се причало, моли, и сузе про-лива по иконама уместо по прсима свога драгана? И починак налази на поду уместо у постељи? Колико сам само дана провео обилазећи Ира-клијско предграђе где је, како ми рекоше, живе-ла! Колико сам ноћи престајао, као изгубљени пас, загледан у узани прозор њене убоге собице. И ни-када се нисам усудио да дам било који знак свог уздрхталог присуства. Изгубио сам мир. Сан. Сав свој живот. Како су ми глупа постала сва наша надме-тања. Како испразне наше хвалисаве речи. Како ружне жене које смо сматрали лепотицама. Оно што ме је некада узбуђивало, постало ми је обично. Оно што ме је радовало, остављало ме равнодушним. Све што је чинило мој живот до сусрета са њом, изгледало ми је лишено живот-ности и смисла. Kao уклет лутао сам градом. Тражио је. Пла-ћао уличним дечацима да је уходе и јављају ми W је. Па сам хитао на означено место. Бар да је видим.

Једном сам се осмелио да је сачекам после богослужења. Дуго је било то чекање. И када су 57 joj пи е а™ мвсино сам ислод Мог се поклонио и Са срцем на длану -' Ја, пред одом/ Ја, због Романа и јед„а спремале, све док их Д уздах исте те Тео саврше„0 ° локушавао оних смншљао она се тражи. се и спуствда нк око себе' као Д«а, прекр ми;е Једно- o ти да ме Бог ние женом створио", говорила ;е Увек потпуно сагласна са свим што чиним. Надахнута оним суштинским, a тако ретким ра-зумевањем. Сада се први пут успротивила нечему мом. „Забринула сам се!", рекла је, као да чује мо-је мисли. „Бојим се да ћеш поновити моју судби-ну", наставила је. И сетним је погледом помило-вала свој молитвеник укоричен слоновачом. Разумео сам тај поглед. Почео сам да наслу-ћујем тајну њене младости. И зашто никада није пропустила ниједно богослужење патријарха По-ливекта. Али ни та касна и помало недолична ис-повест моје мајке ништа није померила у мени. Јер човек је спреман да чује само оне истине које му души годе. „Погледај цара Нићифора!", тражио сам на-ду. „Сигурно памтиш, када су му умрли жена и син јединац, заветовао се да he живети чедно. И жи-вео је. Није тражио жене. Није jeo месо. Лежао је на тврдом, као аскета, обучен у кошуљу од костре-ти калућера Малеиноса, свога ујака који је умро као светац. Пустињаци и калуђери били су му нај-милији саговорници. Спремао се да са Атанасијем оде у Свету гору и замонаши се чим буде сазидан први манастир. A сада Нићифор носи пурпур и пи-је вино. Атанасија је самог послао да украшава Ве-лику лавру, a он клечи пред вратима гинекеја и мо-ли за милост Теофаниног загрљала." „Нису сви исти!", одговорила ми је мајка. „Није свачија вера из истог потекла. Неко моли зато што се плаши. Неко да поврати веру. A има и оних, малобројних, који моле из љубави према Богу. Ти си, чини ми се, баш такву пожелео. И зато немам спокоја." 59 Нису ме поколебале мајчине речи разума. Срцу које воли разум је душманин. A ja сам Па- раскеву волео. Волео. Волео. Једном сам, у тсжу неког лредавања, чини ми се да су причали нешто o греху и покајању, угра-

био прилику да joj шапнем: „Волим Вас!" Изгово-рио сам TO y даху, задивљен сопственом храбро-шћу, и гануто захвалан за срећу што сам се на-шао тако близу ње. A срце ми је тукло као ломах-нитало. „И ја Вас волим. И молићу се за Вас", осмехнула ми се. Биле су то речи које убијају наду. Изговори-ла је „И ја Вас волим" истим тоном, и са истом благошћу и миром са којима их изговара њен ду-ховник, старац Симеон из Студитског манастира. Еј, молиће за мене! Да је неко чуо, имао би Цариград чему да се смеје! A и овако су сви зна-ли за моју лудост. Истина, и други су се заносили њоме, али помало, и накратко. Једини сам ја свој живот назвао њеним именом. И био сам спреман на сваку глупост. ; Знате ли шта сам урадио? Потражио сам ње- ј ног брага. Јесте! И то сам учинио! Можете ми- i слити o мени шта хоћете, али решио сам целу истину да кажем, па ни то нећу да сакријем. Беше већ истекла друга година мога лудо-вања када сам отишао у Студитски манастир. Да му кажем да спасава сестру. Да га молим да је уразуми. Да не траћи младост узалуд. Да не губи дане у посту и молитвама. „Нисам ни ја безбо-жник", исповедао сам се. „Идем на богослужење. Редовно прилажем црквама и манастирима. Чи-ним милост сиромасима. Кајем се за почињене гре-хе. Али то je само део мога живота. To може бити део свачијег живота. A не сав живот." 60 A он? Готово мој вршњак, a OKOM и уснама као какав старац који већ све зна. Испосник. За-гледан у старца Симеона, онога што га зову Бо-гобојажљиви и клањају му се као да је то нека титула, сав изгорео од жеље да буде као тај ста-рац. Луд за Богом као и сестра му. Знате ли шта ми је рекао? „Ја разумем Петканину жећ за исти-ном. Њену чежњу за Богом. И зато не могу, нити желим, да је скренем са пута којим је Господ по-вео!" To ми је рекао! „Можда би она другим путем кренула да је тај њен брат другачији", мислио сам касније. Код нас браћа шаљу сестре у манастир само када же-ле да им отму и присвоје родитељски иметак. Али ово није такав случај. Иначе браћа изводе сестре мећу свет. Мећу момке. Купују им хаљине и на-кит. И доводе им у кућу снаху као пример и под-стицај на удају. A сиротој мојој вољеној Бог је дао брата калуђера! „Бог нам кроз живот даје оно што he нам помоћи да испунимо оно што нам је наменио", ре-као ми је Јевтимије на растанку. Kao да је уна-пред знао какве he мисли обузети мој ум. „А шта ако је он у праву? Шта ако је она заиста промишљу Божијом добила брата који he joj бити подршка и узор на путу испосништва?", запитао сам се. Али брзо сам одагнао те непри-Јатне мисли. Нисам желео да чујем ништа што би ме посвађало са мојим срцем. И даље сам срљао за њом. Тражио је. Пра-тио сам мирис босиока као њен траг. У мртвој вре-лини лета, у реској мрзлости зиме, и када је ветар Дувао ка мору, и када је са мора доносио мирис соли и даљина, и када су се скупоцени мириси по-сути по телима других жена мешали међусобно, 61 и са мирисом тамјана и свећа које су догоревале, дакле, било када и било где да сам се нашао, ако је и она била ту, осећао сам мирис босиока. Ми-рис њене близине.

Мирис њеног присуства. И оста-јао сам ту где је она. Само да је видим. A и зато што ми се свако друго место чинило празним и суморним. Она би прошла поред мене и ни приметила ме не би. Када бих се осмелио да joj препречим пут и јавим joj će отменим наклоном, кротко би подигла поглед и^насмешила се. Равнодушна. Да-лека. A љубазна, да те заболи! Понекад ми се чи-нила чак надмоћно благонаклоном. И однекуд бих као шапат чуо мисао да тако гледа њен старац када га неко неразуман нестрпљиво прекине док разговара са Богом. Почео сам да joj пишем. Да joj у писмима ис-поведам чежњу свога срца. И свој јад. Само је пр-во писмо прочитала. Остала, a било их је стоти-нак, враћала је неотпечаћена. „To мора да је не-кој другој девојци намењено. Нека девојка сигур-но чека на њих", говорила је дечаку по коме сам joj imdtia слао. Говорила је мени, у ствари. Али нисам је слушао. Нисам могао да је послушам. Вртео сам се у зачараном кругу немоћи. Би- , ло шта да учиним, она је остајала подједнако мир-на и неухватљива. Ја сам бивао све луђи. Жеља ме је моја мучила као крвник. Распињала ми те-ло. Кидала душу. Мрачила ум. Понекад ми се чи-нило, да је додирнем, само да је додирнем, свој жи-вот жалио не бих. Жеља ме је моја чинила на све спремним. Ево, признаћу вам и своју највећу срамоту и грех. Бог за њу зна, па зашто бих је пред вама крио! Ја, хри-шћанин, понос породице која је вековима подупи- 62 рала цркву и веру и прилозима и угледом, у једној ноћи неиздрживе жеље, у једном часу страсти из које се иде у лудило или у смрт, понудио сам своју измучену душу ђаволу, само ако учини да Пара-скева буде моја! Али ни он ми није могао помоћи. Taje девојка својом чистотом остајала потпуно ван домашаја Господара људских слабости. Тако су пролазиле године. Трошио сам их не-милице, у ничему. Све мислећи o једном, запоста-вио сам своје дужности. Губио сам себе. Пријате-ље. Љубавнице. Послове. Временом, и богатство се моје мањило, као све што се троши, a не обна-вља се. И лик ми се мењао. Више нисам био горд и пустопашан. Нисам подсећао на тек окруњеног императора. „Личиш на испосника", говорили су ми некадашњи пријатељи када бисмо се случајно срели. Чак ми će ни подсмевали нису. Толико су ме жалили. A мени се чинило да сам дотакао само дно несреће. Да ништа горе не може да ми се де-си. Могло је. Оно најгоре. И десило се! He, није се удала за другога. Нестала је. Отишла је у Па-лестину, да посети света места Христовог стра-дања, и није се више вратила. Ох, да сам само знао да се спрема на пут, пошао бих за њом. Си-гурно бих пошао. И пратио је до на крај света. Овако, остало ми је само чекање. Празни дани у опустелом Цариграду. Нисам престао да је чекам ни када су се хо-Дочасници са којима је отишла вратили, a она ни-Је. Ни када сам се, да очувам име и имање, и да задовољим своју мајку, оженио. Ни када сам сво-Јој кћери дао име Петка, не мислећи на крсно стра-Дање Исусово, већ на њу, моју Параскеву. To че- 63

кање дало je неочекивану лепоту, један дубљи ц потпунији смисао моме животу. Омекшало ми је срце. Окренуло мој ум мислима блажим. Вери. Јер и вера у немогуће је ипак вера. И није, заиста mije прошао ниједан дан мога живота, a да га нисам украсио мислима o њој. Волео сам је. Онако како сам ја умео да во-лим. Истина, нисам био спреман да због љубави одем у манастир. Да кротим своју жељу и мирим своју гладну утробу и несмирену пут постом и мо-литвом. Да joj пишем писма o величини и слави Божијег дела, и на груди привијам њена писма o истом. A ко зна? Можда бих и пристао да је то затражила од мене. Можда бих. Много сам је волео. Љубав према њој нај-лепши је и најплеменитији део мене. И да ми Бог ту љубав и патњу није дао, мало бих имао да пам-тим из свога проћерданог живота. Нити бих имао o чему да мислим сада, у старости, када радости још само од унука могу да се надам. Симеон Богобојажљиви, старац из Студитског манастира 64 Слава Богу који даје велику милост онима који Га љубе! Како ја, грешни роб Божији, да зборим o Па-раскеви? Био сам joj духовник, a сада се себи чи-ним недостојним да o њој ишта речем. Али ипак ћу говорити да се они који Бога ишту и Богу хр-ле, причом o овој равноангелној девици поуче. И нека би ми Господ помогао да нађем праве речи и досегнем истину o њој каква је била. Да, не дао Бог, ни трунак из ока не засени сјај те истине. У време када је она стигла у Цариград поне-сена жудњом да само у Христу и Христа ради жи-ви, наш је манастир, Студитски, био један од мно-гих. Али постао је чувен, и к нама се поче слегати мноштво хришћана. Братство наше беше велико, и многи се у њему подвизаваху разним одрицањи-ма. Пролазили су, христољубиви, сва манастирска послушања и стицали врлине. Одржавали свако правило предато од савршених монаха. И никада нису заборављали да се подучавају у Божијем на-уку. Лежали, или стајали, или радили рукама сво-ЈИМ или јели, никада нису престајали да славе Бога и подсећају се речи Божијих. „Посао у рукама, a име Божије на уснама", то је био наш закон. Међу нама беше и јеромонах Јевтимије, брат Параскевин. Даровит и врло вредан младић, који 65 je за кратко време изучио мудрости Светога пи-сма и познао ништавност и пролазност земаљских ствари и вечност небеских. Понављао је речи Нај-вишега: „Будите и ви савршени као што је савр-шен Отац ваш небески!" И живео је тако да до-стигне то што је видео као једини разлог свог по-стојања. Он ми је довео Параскеву. Када су ми при-шли после богослужења, срце ми је задрхтало од захвале Господу што их је тако лепо, и како само Он уме, сложио и даровао једно другом на радост. Чим сам је видео, препознао сам је. Бог ми је, милошћу својом, у визијама најавио њен дола-зак. Живот сам провео у вери и међу вернима. Многи су ми долазили по духовну корист и чинили све што је могло душу спријатељити c Богом. Али само сам још једно створење као што је она била спознао. Онога који he остати прослављен као Си-меон Нови Богослов, највећи песник, теолог и ми-стик византијског света. A и

тај је младић укра-сио мој живот обожујући се у мојој близини. Зато и кажем: Слава Богу који милошћу својом обаси-па оне који Га љубе. Али да наставим o Параскеви. Настанила се у Ираклијском предграђу, при цркви Покрова Пресвете Богородице, и ту је про-вела пет година. Слушкиња Божија, радила је у бањи за сиромахе, и на све их начине помагала. Предана служби Божијој и служењу људима. Го ворила је мило и тихо, кротка и понизна. Ћутљи-ва према људима, али је душа њена непрестано са Господом говорила. Свакога дана и часа нала-зила је нови разлог да Га велича. Видела га је у свему, и у свима, што је само реткима дато. 66 Редовно ми је долазила на разговоре. На по-ке. Жељна Бога и сваког знања o Њему. Радо-вала ме умношћу својих питања и расуђивања. Својом истинском жељом за истином. A понекад ми се чинило да је немам чему подучити. Да она већ све зна. И да то знање живи. Знала је да се Богу иде кроз кајање, пост, молитве, исповест, милосрђе. И постила је. Мо-лила се, и за спас душе своје, и за друге. На испо-вести ми је говорила: „Човек не сме себи опро-стити грех да би му Бог опростио. И не сме оста-вити себе неосуђенога да га Бог не би осудио. Јер ко себи прашта, томе Бог неће опростити!" И пла-кала је молећи да је упутим како да се још врли-нама украси, јер се и грех и врлина множе. Грех на грех иде. Врлина на врлину. Гордост и леност прате гнев. Среброљубље завист. Крађи следује лаж. Самохвали клевета. Док се врлина врлином наставља. Kao лествица Светога Јована. Све до Царства небеског. Све је она то знала, али не из књига, као ве-ћина. He. Она је то знање као осећај у себи носи-ла. Знала је и оно најважније: „Када сам слаб, он-да сам силан!", писао је апостол Павле Коринћа-нима. Када је човек свестан свога ништавила и свемоћи Божије, и када се преда милости Божи-Јој, онда је силан. Јер га милост Божија води. Познавао сам много дивних душа које су се многим мукама подвргавале, и читав живот про-водиле учећи да победе понеку своју страст. Да могу из чистог и пуног срца рећи: „Ја других же-Ља> осим да Твоје жеље испуњавам, Боже, не-мам!" Параскева је и то знала. Ипак, жалила се како није сигурна угађа ли ооту довољно. И стално ме питала шта још тре- 67 ба да учини како би My удовољила. Kao да је слу-тила да ми је одговор познат. „Сазнаћеш када до-ће час", одговарао сам joj. Знао сам када he, и ка-кав, час доћи. Али нисам смео да joj причам o TOMB. He пре него што се огласи Онај кога је давно примила као јединог свом својом вером, љубављу и надом. Временом, мењало joj će лице. Лица која че-сто обливају сузе гнева и жалости брзо старе. Ње-не су сузе биле сузе покајања. И сузе љубави пре-ма Господу, према Матери Његовој, и свима све-тима. Такве сузе чисте изнутра, али и споља. Saro je њено лице блистало. Тањило се. И она је ло-стајала све лепша. To сам чак и ја, старац, видео. Може бити да су joj због те особите лепоте многе наше госпе биле несклоне. Говориле су про-тив ње. Пратиле су је мржњом и подсмешљивом злурадошћу. Узалуд сам их уверавао да је то рав-ноангелна душа. To као да их је

још више гневило. Ко неће да верује у добро, њему никакве ре-чи не помажу. Срце испуњено завишћу затворе-но је као камен. Ум помрачен себељубљем и зло-бом на може осветлити ни сва светлост небеска. Зато је мој труд често био узалудан. Када је кренула у Свету земљу, видео сам да се неће вратити. И где he отићи. Каквим he ce мукама подвизавати, и Богу ближити, и усправља-ти се пред Њим. Када је затражила мој благослов, застидео ј сам се, недостојан. Kao што се стидим и сада, док 1 o њој причам. Нека Бог да да сам све рекао по Његовој жељи. И нека ми опрости ако сам што погрешио. A она, Преподобна Параскева, нека се по-моли за мене грешног. 68 Један пастир из околине Цариграда Moj отац био је пастир. Све што je o овцама знао, пренео је на мене. A када је дошло време, и стадо ми је предао. Дане сам проводио на пашњаку, ноћи у ко-либи на ивици шуме. Имао сам жену. И децу. Же-на је бринула o деци, ja o овцама. Moje овце су биле задовољне својим живо-том. Редовно су добијале храну и воду. Стригао сам их када им је време. Давао сам им со. Чувао сам их од дивљих звери. Бринуо сам o онима које су занеле и знао када he ce која ојагњити. Био сам везан за своје овце. И оне за мене. Сваку сам у душу познавао. Свакој сам име наде-нуо и по имену је звао. Белка. Ћопа. Лењивица. Лепојка. Ружа. Имале су имена по томе какве су биле. Причао сам са њима. Kao да су људи. Жи-вом човеку треба разговор да прекрати време. A шта сам могао да радим по цео дан? Да гледам у небо заваљен у траву. Да пратим лет птица. Да свирам фрулу. Да цепкам травке. Лепо је то, али Досадно. Причао сам овцама o једној девојци која ми је својим погледом однела мир. Koja ми је својим осмехом отела срце. A када је та девојка постала моја жена, причао сам им o нашој колиби и буд- 69 ним ноћима у њој. Да сам то причао другим па стирима, задиркивали би ме. Овце су ћутале и ца. сле. После сам им причао o мојој деци. И како he мој син бити добар пастир. Причао сам и o другим пастирима. O трговцима месом и вуном. O цару Нићифору Фоки, кога дочекасмо као спасител>а a отерасмо као злотвора. O царици која га је на зло навела. O вуковима. O хладним ветровима који доносе снег и протерују нас са поља. O свему што ми је долазило у памет. Овце су ме слушале. И веровале су ми. За живот су им били довољне храна и вода, али им ни приче нису сметале. И ја сам био задовољан животом, и помало сличан својим овцама у време када сам срео ту чудну девојку. Рудела је прва зора. Овце се беху рано про-будиле, па су и мени прекинуле сан. Тако се десило да смо ушли у још уснуло поље. И тада сам је угле-дао: Мршава прилика у модрој хаљи клечала је на росној трави и руке подизала ка небу. „Приказа!", помислио сам. И утроба ми се згрчила од страха. Али овце су биле мирне, a оне увек наслуте опа-сност. To ме осоколило да кренем даље. Да се при-ближим томе створу, да видим ко је и шта је. Била је девојка. Лепа девојка која се молила Богу. Склонио сам се да је не ометем у молитви. И овце су се утишале.

После, када је сунце већ грануло, устала је да се врати у град. Док је пролазила близу мене, упозорио сам је: „Није добро да девојка ноћу сама лута по-љима. Свега овде има. Злих људи и дивљих зве-ри. Чувај се!" 70 д она? Погледала ме меким очима, као да захваљује што мислим на њено добро. ,Као што ти чуваш своје овце, тако мене мој ГГастир чува. Ја идем куда ме Он води. И зато се ничега не бојим", рекла је. Пажљиво, и као да ми поверава своју тајну, да ме не повреди чинећи моју бригу непотребном. Затим је испричала причу o неком другом па-стиру. O пастиру са далеких висоравни јудејских. laj je пастир изгубио једну своју овцу. Туговао је због ње и свуда је тражио. A када му c овца вра-тила, његовој срећи није било краја. Пригрлио је свом пажњом и љубављу, да је никада више не изгуби. „Тако и човек", поучила ме девојка. „Ако има греха, па се покаје, Пастир he га његов при-грлити и још више волети." Разумео сам да говори o Исусу. И помислио сам да је то, мора бити, она девојка o којој су при-че допрле и овде, ван градских зидина, међу нас пастире. Како је лепа, и добра, и Господу преда-на. И како увек и сву причу наводи тако да у сла-ви помене име Господње. После сам је често вићао на пашњацима. Клечала је, подижући поглед и руке ка небу. Или је непомична лежала на влажној трави. Будна и уплакана. Враћао сам овце да не проћу крај ње. Заустављао сам друге пастире да joj не прекида-ЈУ разговор са анћелима небеским. Можда here запитати како знам да је баш са анђелима разго-варала. Па са ким би другим када се и сама чини-ла као један од њих? И када је престала да дола-зи, често сам мислио o њој. Памтио сам њене ре-чи. Помињао је у своме дому, жени и деци. И још чешће у пољу, у дугим причама са овцама. Чуло се да је нестала. Нико није знао гце. Нисам ни ја. 71 ,, Али слутио сам да је отишла негде гце је простпа но као на пашњацима. Где ништа не стоји на nvr ни погледу ни мислима. Ја сам добро разумео зашто је долазила ова-мо код нас. Вукла је ширина предела. Снага ве-тра коју ништа не зауставља. Даљина погледа Бесконачност небеског свода. Град није био ме-сто за њу. У граду, она је била затворена. Сти-снута. Сапета. И то не само зидинама. Moje овце никада не би могле да живе у гра-ду. A сви смо ми помало као оне. Стадо једног истог Пастира. Оног o коме ми је причала. Теофана, василиса 72 Moje je име знамен моје судбине: Теофана, оглашена Богом и Њиме изабрана. Истина, моји су душмани ширили приче да сам крштена као Анастаса, и TO no жељи свога оца, вазда припи-тог крчмара из предграђа. Али ућуткала сам те подмукле сплеткароше. Kao што сам увек умела да ућуткам своје непријатеље. Да нисам, не бих остала запамћена као жена тројице и мајка дво-јице византијских царева.

A та девојка, ко је она била? Дошла ниотку-да, нестала ко зна цце. Причало се да је добра ро-да, да joj je брат калуђер у Студитском манасти-ру. Да је све своје сиротињи поделила, a себи оста-вила таман да она сама не мора да живи од туђе милости. Да се подвизава испосништвом и моли-твама. Да joj ништа није милије од Бога. И нај-зад, да је отишла у Свету земљу, да на путу Ње-говог страдања моли за све нас. Kao што видите, ништа нарочито. Наслуша-ла сам се ја тих и таквих прича. И све су ми личи-ле једна на другу. Ни ову запамтила не бих да ми се та девојка није уплела у живот када ми је нај-теже било. Шта ми је учинила? Постојала је. И била је у свему другачија него ја. Али ни то ми не би сме-тало да нису почели да нас упоређују. И то мени 73 1 ^Р**^***^*^^ИШ11Р''" nlHIP на штету. Где год да сам била, само су o њој прц чали. Те како је лепа. Па чиста. Па невина. 1}а скромна. Па продуховљена. Па пожртвована. Да ти се смучи! A они који су причали, отворено су гледали у мене. Погледима су ми говорили да ја нисам таква. И да ми је то мана. Они који су сме-ли да гледају. A и они који нису смели, мислили су исто. Знам да су мислили. Прво су млади племићи полудели за њом. Ваљда зато што ниједног није гледала. Па све-штеници и калуђери. И најзад и сам Поливект. Али o њему ћу после. Непрестано је пратио буљук градске сироти-ње. А, како су ми моје уходе дојавиле, рибари и пастири су се спорили да ли је морска или шумска вила. Можете мислити! A шта је она радила? Клизила је кроз Цари-град, занета, обилазила цркве и манастире, при-чала o слави и милости Божијој као какав пропо-ведник, и позивала на пут хришћанских врлина. „Покајте се!", говорила je. Kao што је некада го-ворио Крститељ. Али није грмела и претила као он. Не^Више је молила, меко и умиљато. Змија! И да је"шапутала, чули би је! „Спери грехе са душе своје сузама покаја-ња!", понављала је. И плакала. „Шта ти знаш o греху? И o ономе ко га чини из љубави, и да би други грех спречио?", хтела сам да је питам. Да видим шта би тада рекла! Али нисам. Нисам хтела да је удостојим пријема у дво-ру и разговора са једном царицом. A нисам имала ни времена. Озбиљне су ме бриге мучиле. Поливект је неуморно сплеткарио против ме-не. A он je био патријарх, и могао је да се позове на Бога и вољу Његову кад год му затреба. Сла-74 су биле моје моћи да се одбраним од таквог противника. Све слабије. A некада смо били на истој страни. Онда ка-да је мој муж умро, и када је требало изабрати новог цара и утврдити његову власт. Рекли су: Народ иште Нићифора!" Какав народ! Шта на-род зна! Народ иде тамо где га поведу. A водили смо га на исту страну Поливект и ја. Нићифору у сусрет. После је Поливект себе прогласио за по-жртвованог доброчинитеља и оца цркве и држа-ве, a мене за блудницу. Говорили су да сам крунисана курва, смутљи-ва и самољубива, притворна и вероломна, жудна власти и спремна на сваку безочност и грех само да је сачувам. Тврдили су да сам увек таква била. Да сам отровала свога свекра и неке блиске ро-ђаке свога мужа. Да сам силом затворила у мана-стир својих пет заова, a своју свекрву Јелену бо-лом за њима уморила. Требало је само да чујете ту дирљиву причу! Како ме је царица Јелена пре-клињала да поштедим њених пет кћери! Како

су предивне принцезе, које су рођене, и од оца обу-чене, за световни живот, држећи се у једном за-грљају, плакале и за милост Бога и мене молиле! Али је моја суровост толика била да се ни Божија милост до њих пробити није могла! Тако је причао, и таквим причама тровао на-РОД Поливект. A прећутао је склоност принцеза ка сплеткама и тајној дипломатији. И како су во-леле раскош и уживања сваке врсте. И да их је °н својим рукама постригао. И да су, док им је коса падала, a он звецкао маказама око њихових глава, те узорне, племените девојке вриштале, °тимале се, чупале са себе монашко сукнено оде-л°, и проклињале, и богохулиле на све начине. Haj- 75 зад је морао да им допусти да задрже своје раск0 шне хаљине, мирисе и помаде из Мисира и Бха, рате, да једу месо свакога дана и да пију вино. д онда је мене окривио и за ту саблазан која реме-ти и каља чедан живот у манастиру. Поливект је био мој најопаснији противник Желео је да Нићифор обује црвене ципеле цар. ског достојанства, a да ја своје скинем. Ипак, прц. стао је да нас венча, и ћутао je o мени све док се надао да ће Нићифор и као цар и као мој муж оста-ти његово и Атанасијево духовно чедо. A када је Нићифор признао, и то признао без покајања, да је страст према мени господарица његовог тела, али и душе, када је показао да све завете Богу и патријарху заборавља у нашим за-грљајима, губи у наборима мојих хаљина, оста-вља у мојој постељи, Поливект је решио да нас омрзне народу. И за све је прво мене оптужио. Kao да сам ја била крива што ранија побожност његовог изгубљеног миљеника није долазила из љубави према Богу већ из очајања. Он, који је као калуђер морао да зна све o жртви, није признавао да сам се ја удајом за Ни-ћифора жртвовала. Када је умро мој лепи, страсни муж, цар Ро-ман, биле су ми двадесет две године. Срце ми је постало крвава рана. A утроба је моја завијала за њим као изгладнело псето. Али нисам смела да се предам жалу за мојим вољеним. Да живим по исти-ни своје душе, као неутешна удовица. Јер, била сам царица која не сме да изгуби престо. Била сам мај-ка и морала сам да синовима спасавам очевину. „Како? Чиме?", питала сам се, свесна да немам верних ни у војсци ни на двору. Да је све што посе-дујем моја неупоредива лепота. И вештина која ме 76 ила неодољивом љубавницом. „Мале су то сна-" мислила сам. Али знала сам да могу бити бес-крајне, суочене са мушком слабошћу. Само су двојица мушкараца могли да буду поетња мојим синовима. И само су та двојица има-ли моћ да један од другога заштите мене и моје синове. Јосип Вринга и Нићифор Фока. Вринга је био евнух. Дакле, остао ми је Фока. To чак није био ни избор између двојице. To je било морање. О, јесте Нићифор био потомак једног пле-мена славних генерала. И јесте био први велики византијски војсковођа после три века нашег та-ворења. И јесу га сви славили и обасипали поча-стима. Али војничка слава је безначајна жени на-виклој на љубав цара, који је при том био и неодо-љив мушкарац. Фока је од мене био старији тридесет годи-на. Ружан. Војнички груб и прост. Гадила сам се његовог даха и додира. Ипак, намамила сам га у своју постељу. Постала сам његова љубавница. Па супруга. Заменила сам своју лепоту за њего-ву

власт. Своје тело за његову душу. Своју страст за његова невешта миловања и кмезава распре-дања како је Бога мени за љубав изневерио. Ме-ни за љубав! Будала! Да сам ја могла да бирам, он би поново обукао кошуљу свога ујака. A Поливект ме назвао развратницом. И још je наш брак прогласио родоскврним јер је, навод-но> тек после венчања сазнао да је Нићифор ку-мовао на крштењу једном од мојих синова. Поли-вект и његове приче! Али, ширили су их попови и калуђери, и сви моји непријатељи. И сви су поче-ли Да их прихватају као истину. Говорили су како она врла девица на мене када каже: „Покајте се!" И када плачући 77 понавља: „Умиј своје грехе, a не само лице." ^ ко то она, од Бога послата, Нићифора и мене ц0 зива на покајање. Kao што је Крститељ позива цара Ирода и жену са којом је овај живео родо, скврно. Тако сам ја постала цариградска Иродц. јада/ О, како се то свифало мојим непријатељима! Све је било као у старим причама. Грех. Грешни-ци. Позив на покајање. Само што је овога пута уместо полудивљег пустињака, гласник Божији била нежна, лепа и отмена девица. „Параскевина чистота је огледало царичине окаљаности и гнусобе!", говориле су Поливекто-ве присталице. И сви који су им поверовали. Ох, како сам желела да разбијем то огледа-ло/ Заиста сам била гневна! Али ја сам углавном умела да обуздам своје страсти. A и научила сам понешто из историје и светачких житија. Јадан је и презрен онај владар кога памте по имену његове жртве. Ја нисам би-ла Иродијада, ма шта говорио Поливект. Нисам желела да убијем ту девојку и да направим од ње светитељку. A можда бих на крају и то морала да уфЈНИм. Да је некако ућуткам. Да је склоним са улица и из цркава. Да је народ више не гледа. Да ме више не упоређују са њом. He знам да ли се она Богу молила за исто као ја, тек Бог нам се обема смшговао. Када се прочуло да је нестала, захваљивала сам My ce на коленима, усрдно, како већ дуго нисам. Обливена сузама које су ме помало зачудиле. Обдарила сам богато све сиромахе који су се тога дана затекли у лузми при влахернској цркви. И ллатила сам да се седам дана у седам цариградских цркава чита захвалност Господу. Али никоме нисам одала раз-78 Л своје радости. Чак ни када сам чула како на-л прича да ја том звоњавом и милосрђем бестид-о и Нићифору на срамоту, славим ратну победу срећни повратак свога љубавника Јована Ци-мискија. 79 ПЕТКАНА Све што нам Бог да, све са чиме нас суочи, чак и када се то дешава другима, a ми смо само сведоци, може бити знак Његове руке којом нам показује пут. Сваки сусрет и разговор, и када нам се учини да је без значаја, може бити начин на ко-ји Он одговара на питања која нас муче. На која одговоре молимо. Потребно је само да научимо да гледамо. Да слушамо. Да препознајемо. Тако ћемо открити глас Свеприсутнога у своме срцу. Све ово давно сам, још у детињству, научи-ла од Јевтимија. Али идући животом као путем, нисам била сигурна да оштро запажам. Да уоча-вам све белеге Божије. Да разликујем знакове ко-је je (fe поставио и који на врх и чистину воде, од оних других, оних којима се скреће на странпути-цу,

упада у замку, срља у провалију. И мучило ме је да ли оно што ми се понекад учинило као глас Највишег умем да протумачим. Да ли је то заи-ста Његов глас, или само говор мојих жеља и од-јек мога ума. Зато сам молила: „Говори ми тако да Те ра-зумем! He молим Те из лености духа, ни зато што ми је тешка мука одгонетања Твоје воље, већ што се бојим да не починим грех непослуха. A како да не погрешим ако нисам сигурна да Те добро чу-јем? Како да Те послушам ако Те не разумем?" 80 Молила сам, и Он, који је увек милостив, слишио ме је. Често ми је говорио језиком сли-Оним језиком у коме свако, па и најмање де-те препознаје и лако тумачи речено. Много сам и често сањала. Никада нисам заборавила два сна којима је започела последња година мога боравка у Цари- граду. Кроз први сан ишла сам бедемом крај неке воде. Али нисам гледала испред себе, већ ка дру-гој обали, дуж које су се низале куће, ниске и све налик једна другој, само различито обојене. Сва-ка је имала прозор ка води, и сваки је прозор био затворен. Осим једног. Оног због кога сам и упи-рала своје очи и срце ка другој обали. Знала сам да је ту и тражила сам га. Најзад сам дошла до њега. A иза тог једи-ног раскриљеног прозора, сред златног сјаја не-беског, стајао је Спаситељ раширених руку и осмехивао се. Био је то заиста чудесан призор, са којим се ништа што су моје очи до тада дотакле, није могло упоредити. Светлост ме Његова оза-рила! Осмех ме Његов мамио! Он сам био је осмех. Он сам био је светлост. И пожелела сам, пожелела свим својим бићем, да му потрчим у за-грљај. Да у заклону снаге Његових руку прона-ђем топлину. Мир који сам слутила. Који сам жу-Дела. И какав никада, и нигде, нисам налазила. Али између нас се таласала вода, тамна као да ваља сву нечист овога света. У другом сну нисам видела Спаситеља. Ни обалу. Читав сан је прекрила вода. Црна и непро-зирна. Тешка. Љигава од трулежи коју је спирала. Вода је била свуда око мене. Лепила се за моје тело. За кожу. Гушила ме. Знала сам да су и 81 «•' y • ce /e- зато ШТ Да - не Ла "ека. да ,е то ЗИВ за се ™p«->" ™ .pe,;™;;; Како су ми узбудљиви били сусрети са ходу^ часницима! Како сам усрдно захваљивала Свев^ шњем на тој милости. Походили су Свету земљу и ио повратку дс^ носили дах даљина, мирис камила и пустиње, вс^ ду из реке Јордана. Доносили су сведочанства Божијим угодницима

који живе у пећинама и у п>_ стињи, који у свету друге вере, Мухамедове, др же усправно светост крста. Тражила сам их, слушала са пажњом, зајач пурених образа, док ми се срце пунило устрептач лом радошћу. Од њих сам сазнала да је Мајка Спаситељел ва прва ходочастила стазама свога Сина. После Његовог ускрснућа, да удовољи чежњи свога ср-Ца, да My буде ближа кроз подсећање, кренула је Да обилази сва места Његових боравака и стра-дања. На томе путу бола задржала се свуда где je Он застао са својим ученицима, где је говорио њима и народу. Ноћила је на местима на којима је ^н тражио сан. Клечала је у дугим молитвама тамо где је Он посртао под теретом крста и рана, и тамо где су Га бичевали, и кидали Његову кожу и месо, и тамо где су Га крунисали трњем. Суза-Ма је спирала трагове Његове крви који су заувек остали, и невидљиви, као белсге на улицама Је-русалима. На томе путу Она, која је одабрана да бол p стРадања. мљу cBqje објаве верне коЈе вековима у Мени, и по Понекад бих се што макар и т Господу предала св Или ми је Он сам ту а ли је Твоја сам Га. са ли стално , ши- ЛИ Да <* имам ја> СВ°је Жеље-ПОЗИВ? У Пале ка° док групе апостола. gecMo će окупили пред црквом у Влахерни. епали по топлом камену. Помешани љубављу Господу, ми, уздрхтали слушаоци, и они, ис-ходочасници. Вратили су се са ојачалом ве-И охрабрени у нади да Његов пут, пут исти-не и живота испуњеног врлином, никада неће опу- стети. „Да ли је Твоја воља да одем? Кажи ми! Ка-жи ми, молим Те! Да се не поведем за собом, ми-слећи да за Тобом идем!", преклињала сам. Тада ми се обратио младић који је седео у MOJOJ близини. „Припадам групи која се спрема да ходоча-сти стазама Спаситељевим. Желиш ли можда и ти, сестро, да пођеш са нама?", питао ме. Заплакала сам сузама ганућа. Сузама вре-ле захвалности Ономе који поставља сва питања и даје све одговоре. Знала сам да сам Га добро чула и јасно разумела. 84 85

Из Цариграда сам отишла као некада из Епивата - радосна што настављам путем који ми је Он одредио. Нисам знала где ћу да застанем. Где да се задржим. Докле да стигнем. Али знала сам да се нећу вратити. Жудела сам да прсфем стазама којима је Он пролазио. Да заспем сузама сваку стопу која во-ди од Гетсиманије до Голготе. Да се учврстим на Његовом путу. Али истовремено, Његовом про-мишљу надахнута, била сам уверена да мој одла-зак није само ходочашћа ради. Отишла сам лако, јер нисам понела са собом ниједан терет растанка. Опростила сам се само са Јевтимиј^м и нашим духовником, богобојажљивим учитељем, старцем Симеоном. Али са њима се ни-сам растајала. Верујући у истога, ма где живели, увек су заједно у својој молитвеној љубави. У ствари, током боравка у Цариграду, бли-ска са Јевтимијем, као што могу бити две душе истом окренуте, схватила сам да смо се нас двоје растали још онога јутра у Епивату, када сам сти-скала његову шаку влажним длановима својих несрећних руку. Од тада, свако је живео свој жи-вот. Окренут богу и Богу посвећен. Годинама већ, Јевтимије је био више мој брат по Христу но по крви и утроби материној. 86 Био је јеромонах и живео је по мудром устрој-v манастирског живота Преподобног Теодора Огудита. Имао је да прође тридесет ступњева под-ига до духовног савршенства. Имао је своје ду-жности у братству и обавезу непрестаног послу-шања своме духовнику. Његове мисли и осећајна стремљења морала су непрестано бити управље-на ка Господу и чистоти. И само ка Господу и чи-стоти. Стога ја нисам била, и нисам смела бити, део његовог света више но било које друго Бо-жије чедо. Чак ни да се сретне са мном, ни да ми пише, није смео без благослова старца Симеона. И тада, дан пред полазак на Свети пут, прво сам се са старцем срела и опростила. Јевтимија сам чекала у манастирском дво-ришту, у близини цркве. Кипарис крај којег сам стајала подсетио ме на врт иза наше родне куће. И на полуслепу девојчицу која зането слуша при-че свога великог брата, ослоњена на његову ру-ку, и на његову љубав. Кратак је био тај трепера-ви додир прошлости. Taj час нежног сећања. Јер, монах који је долазио ка мени мало је, сасвим ма-ло, личио на моју успомену. Био је тако озбиљан. Миран. Духовно узвишен. Morao се у њему већ препознати будући епископ мадитски и вођа војне Христове против зловерја. „Идем у Свету земљу", рекла сам му када је Дошао до мене. И кад сам му целивала руку. »Идем, и мислим да се више нећу вратити." Пришао ми је корак ближе и пољубио ме. У сваки образ по једном. И једном у чело. „И ја мислим да се више нећеш вратити", од-говорио је. Сигуран као да то одавно зна. „Збо-гом, сестро! Нека те на твом путу прати милост Његова." 87 сам П0следаи н - н некада. КЗНа/ ' Рек*° је. И осмехнуо се ' срцу. Преко мора *е, тамо хде ме је Одве ' свакога од

говори. 88 Mope! Бескрај недокучив као свеприсутност и свемоћ Божија. Увек ме вукло себи и терало ми мисао напред, и даље. Још док сам била девојчи-ца, гледала сам га и кроз њега слутила неизмерје Створитељево. Касније, како сам расла и сазревала, кроз књиге и кроз разговоре, све чешће сам, загледа-на у море, мислила o Оцу нашем небеском. O љу-бави Његовој, коју нам је открио кроз свога Си-на: послао Га је да нас научи љубави и из љубави према нама Га је жртвовао. Мислила сам и o богатству силе и мудрости Очеве, коју је показао кроз савршеност свога де-ла. Створио је небо, и земљу, и море, и настанио их свим чудесима. Промишљено до најситнијег. Тако да све што постоји има смисао и разлог сво-га постојања. И да све буде појединачно потпуно, a истовремено део једног. Док смо бродили од Цариграда ка обали ју-ДСЈСКОЈ, често сам ноћу излазила на палубу да у молитви дочекам свитање и онај чудесни час ка-Да нестаје граница између неба и мора, и два се бескраја стапају у светлост. Видела сам да је наша лађа сред морског про-странства као орахова љуска, a ми, путници, као Мрави у њеним порама, и видела сам јасније него 89 „ ' вам e веп^" °е' 90 Преко мора сам са Њим путовала. И касни-је, Галилејом, Самаријом, Јудејом. Са Њим сам ишла до обала Мртвог мора. И до Јордана. Свуда где сам прошла и Он је био. Свуда сам га видела. И само сам у Њега гледала. У мојим визијама био је као што је у књига-ма записано. Озбиљан. Помало сетан. Загледан у оно што је само Његовом оку дато. Знао је будућност. Знао је да he Га се мно-штво одрећи, и да ће бити разапет. Да he народ, и свештеници, и многи цареви, пљувати, и камено-вати, и страшним мукама морити апостоле и све-те Његове. Све говорећи да тако бране праву ве-ру и Бога од неверних и изопачених духом. Знао је какви су људи. И шта he све са њима бити. Шта ће једни другима чинити позивајући се на Њега и Оца Његовог. Зато се никада није смејао. Али виђали су Га како плаче. Заиста, заиста вам кажем, свуда где сам про-шла, и Он је био. Ходочастећи местима Његовог живота као да сам видела и дане Његове. Видела сам чедо Свете Мајке како расте у Wasapexy, y породици дрводеље сиромаха. Виде-Ла сам Га, невољеног, међу Јосифовим синовима, За к°је је веровао да су му браћа, и несхваћеног, 91 и одбаченог од оних међу којима је живео док ш пошао на пут због чијег је преласка рођен. Осетила сам бол Његове Мајке када је оти шао, и Њен страх када су почеле да joj стижу прц. че o Њему. У тим причама Он је био пророк и чу. дотворац, али и богохулник, и онај који руши веру својих отаца и њене законе, и дружи се са недо-

стојнима, и говори: „Ја сам дошао да раставим човека од оца његовог, и кћер од матере њезине, и снаху од свекрве њезине." Видела сам Га у пустињи, у посту, како се че-трдесет дана и ноћи бори са искушењима, моли-твама на Оца свога ослоњен. Сатана мења облич-ја и куша Га. Нуди My сву славу света, и сав свет у посед. A Он, гладан, одбацује хлеб Сатанин. „He живи човек o самом хлебу, но o свакој речи која излази из уста Божијих", рекао је. И још је додао: „Иди од мене, Сатано, јер је написано: Тосподу Бо-гу своме клањај се и једино Њему служи!'" Тако је отерао Господара људских слабости, и о^тао у сили Духа, и кренуо по земљи Израиљо-вој. Видела сам Га како иде путевима прашња-вим и врелим. Он напред, као пастир, a за Њим стадо жељних утехе и истине. „Како мора да му је било тешко да носи сву своју снагу у нејаком и свакој болести подложном телу човечијем", мислила сам. „Ишао је босоног и гологлав, да буде исти са онима који су ишли за Њим. Јер су за Њега сви били исти. Деца Оца Ње-говог." Виђала сам Га како стоји на неком проплан-ку, и многи би да Га додирну и исцеле се својоМ вером, као Марија из Магдале. 92 Видела сам Га како крепи сиромашне и лечи есне. Учи понизности и љубави. Учи прашта- њу и прашта. Мислила сам o Његовом милосрђу према гре-шнима и болеснима и према роду човечијем, за чије се спасење дао разапети. Био је Син Божији, али и слуга љуци. Све што је чинио било је за друге. Ни на крсту није на себе мислио. „ЕВ° ти мајке!", рекао је своме најмла-ђем ученику, једином који Га је пратио до Голго-те. „Жено> ево ти сина!", рекао је својој Мајци и предао је бризи и љубави Јовановој, свестан да кућа Јосифових синова не може бити Њен дом. И милост од Оца свога тражио је за људе. „Оче, опрости им, јер не знају шта чине!", молио је са кр-ста. Он, који је дошао да нас научи праштању. У Гетсиманији сам Га видела како на коле-нима моли, док Његови ученици спавају. Уздрх-тао од страха, упире поглед ка Оцу, „а зној Ње-гов беше као капи крви које капљу на земљу". „Нека буде воља Твоја!", рекао је Оцу. „Нека буде воља Твоја!", кажемо понекад и ми, људи Богу окренути. Али не знајући шта нас чека. И док у нама клија нада, макар кржљава, макар у потаји, али ипак жива, да he Отац, чине-ћи своју вољу, и нашој угодити. Да ће бити мило-стив. Да ће нас избавити од искушења. Да ће нас измаћи страдању. Или бар да ће нам бол умањи-ти, скратити му снагу и трајање. A Он je знао шта je воља Оца Његовог. Знао Је Да Га чека срамно понижење. Најстрашнија из-Даја. Неиздржив бол. Ипак је рекао: „Нека буде воља Твоја!" Пристао је да својом жртвом иску-пи наше грехе. Примио је на себе страдање да "Исмо ми смели да се надамо опроштају. 93 Видела сам Га како корача ЈерусалимоЈц посрће под теретом бола и издаје. Видела са себе међу онима који су Га следили, и питала са\, се шта бих ја учинила да сам

била један од ц,е гових апостола. Да ли бих од суда римског, и пр0, гона разјарене светине, и освете јеврејских све-штеника, спасавала своје тело изједено страхок или душу? „Никада, никада Те се не бих одре-кла!", понављала сам клечећи на Његовом гро-бу, у цркви Страдања. Осећала сам да тај завет кличем чиста срца. Али опет, знала сам, велика је немоћ човекове природе. Није ли се и Петар тако заклињао, и то лицем у лице са Господом? A одрекао Га се три пута за једну ноћ. Три пута од поноћи до првих петлова, баш као што је ре-чено да he бити. „He бојте се оних који убијају тело, a душу не могу убити!", опомињао је Учитељ. „Вера! Ве-ра! Морате имати веру!", понављао je. A они, апо-столи и ученици, као да су заборавили тај свети налог. Разбежали су се пред судом силе и немило-срћа, и порицали да су Његови. Предали су се нај-стртшнијој сумњи, да себе оправдају. „Ако је пра-ви Син Божији, зашто се даје на суд и муку? A ако није онај за кога се објављује, зашто да стра-дамо за Њега?" Ни они, чак ни они који су му нај-ближи били, и сведочили o свим учењима и чуди-ма Његовим, нису разумели смисао Његовог до ласка и жртве. „Мора да је и Петрова изневера део проми-сли Божије", мислила сам. „Подука нама упуће-на. Да учимо o сумњи и покајању. Да видимо како губитак вере рђом разједа и најчистија срца. Отровом умртвљује и најбоље умове." Ходећи Светом земљом и местима светих „а Његових, мислила сам o свему што је чи- СТОП» LV^ o И трудила сам се да разумем бар део од оно-На што је био. Што јесте. Али како дланом обу-хватити бескрај неба? Како гутљајем открити стварност дубина морских? Како у једну сузу ску-пити, кроз један уздах спознати сву бол и радост света? A Он је све то, и много више. И у сваком часу свака мисао људска допире до Њега. Сваки дрхтај траве. Додир шкољке са коралом. Трептај звезде, A записано је да ни врабац c плота не мо-же пасти без воље Његове. „Све што је, и што би могло бити, од Њега је. Па како сагледати ту незамисливу величину? Како умом дотаћи свемоћ и свеприсутност Њего-ву?", питала сам се. Ипак, стално сам мислила на Њега. Стално Га видела. И слушала Његове речи. Био је ту и када сам загазила у свету реку Јордан на месту Његовог крштења. Ту, где се Отац јавио речима које је само Син чуо и разу- мео. Чинило ми се да река пролази кроз мене. Да спира талог сакупљен на мојој души. Да ме чисти изнутра. И да, када из ње изађем, више нећу би-ти иста. A када ми је у руку упловио каменчић, округао и плав као откинуто парче неба, била сам сигурна да ми га је Он послао. Погледала сам ви-ше себе, ка Њему, да му се захвалим, као што је гледао пут Оца својега. Заплакала сам разне-љубављу и осетила како се моје срце пуни . „Нека буде воља Твоја, ма каква била!", ре-сам у неизрецивом усхићењу. 94 95 Спустила сам главу и погледала право испп себе, ка другој обали. И тада сам их угледала. g ^ ли су то мушкарац и жена. Стајали су једно #*„• другог, непомични и као да чекају. Мушкарца сам одмах препознала. И задрх. тала сам. Од страха. Од наде. Од стида.

Погледала сам око себе. У људе међу којима сам путовала. Да пронађем њихове погледе. Да се уверим виде ли исто што и ја. Да себи одак-шам сумњу. Моји су сапутници били собом заба-вљени. Свако у себе утонуо. У свој доживљај Све-тог крштења. И нико, нико није гледао ка другој обали. A мушкарац и жена су још били тамо. При-стигли у трену, као визије. A .стварни. „Нека се изгубе, ако су само слике из мога ума запалог у прелест! Призори моје узохољене душе!", молила сам, потпуно пометена. Јер ко сам била ја? Само убога девојка, грешна као и друге, која сва гори жељом да се очисти и утоне у све-тлост Божију. Па како сам онда смела да поверу-јем да ја то заиста видим њих? Њега, који је кр-стио Исуса из Назарета и у Њему препознао Си-на Бож^јег? И жену која је исту светлост као и Крститељ носила? „Господе, ако нису од Тебе, нека нестану!", преклињала сам. Нису нестали. Остали су тамо где сам их угледала и када смо ми кренули са Јордана. A жена ми је неколико дана потом дошла у сан. Да ме поведе тамо где је Он одредио. Један камилар, вођа каравана 96 Ја нисам био ходочасник. Истина, више пута сам обишао све светиње Старог и Новог завета, али нисам то чинио због вере и Бога, већ због за-раде. Moj je посао био да водим оне који ходочасте. Да их опскрбљујем храном и водом, бирам им го-стионице и налазим коначишта. Од тога смо живе-ли ја, моја поштована мајка, моје лепе, плодне и послушне жене, и наша деца. Надао сам се да he, no милости Божијој, и моји синови тако живети. Имао сам коње и кола. И магарце. Али по-себно сам волео камиле. To cy одважне, издржљи-ве и стрпљиве животиње. Горде као краљице, a разумне. Од њих сам много научио. Два пута годишње обилазио сам сва места којима је прошао Онај чијим су именом хришћани назвали своју веру. Али моја је жеља била да јед-ном одем далеко на југ, Да у месецу зулхиџе посе-тим Меку. Да, чист телом и духом, са вернима оби-ђем око црне гранитне куће која се зове Ћаба, и Додирнем је. Да посетим гробове Хагаре и Исма-ила, и врело Земзем. Да се попнем на Брдо мило-сти у долини Арафат. Ја сам муслиман. Онај који се покорава Бо-ГУ- Moja je вера учење Мухамедово, кога неки на-зивају последњим библијским пророком. И Њему се јавио исти онај архангел који је шест векова 97 раније мајци Исусовој донео благе вести као ц0 руку од Бога. Хришћани га зову Гаврило, џ Ј\ I бријел. Ми га познајемо као Џибрила. Џибрид је Мухамеду дао Књигу за нас. Да читамо. Убрзо по пријему Књиге племе моје вере за- владало је Светом земљом хришћана. Да ли је то била Исусова порука деци Његовој, и каква, није моје да судим. Нека хришћани o томе мисле, ц питају се.

A ja велим да је Исус био чист, и Божији ода-браник, и поштујем Га зато што је умро за веру, мученичком смрћу. И зато што је добру учио. Увек сам био обичан човек. Издвајао сам се само у једном: умео сам да чујем туђе мисли. Али o томе сам радије ћутао. He знам зашто ми је би-ла дата та моћ. Можда да бих могао да сведочим? И не знам да ли ту моћ треба назвати милошћу или проклетством. Чега сам се све наслушао водећи ходочасни-ке! Каквих све мисли! Каквих сам се призора и умова људских нагледао! Понекад себи нисам ве-ровао. Понекад сам се у страху питао да ли то можш Иблис, како ми зовемо Сатану, мути мој ум и куша ме. Многи су ме ходочасници подсећали на ону жену из старе приче која прати службу Божију обливена сузама. Свештеник joj прилази, уверен да је додирнута миром светог места и да joj je ње-гова проповед допрла до срца. „Плакала си, кће-ри", каже joj. „Да", одговара жена, a јецај кида њене речи. „Један човек, који је седео близу мога погледа, имао је исти огртач као мој покојни муж. О, како је он био добар! Нема ми утехе за њим.1 Kao што је једном написано: Тахела плаче за сво-јом децом и неће се утешити јер их нема.' Тако и 98 мога плачем увек када ме нешто подсети на Јнаепрежаљеног!" Није ова жена била изузетак. Многи су се одочасници и за време молитви заносили ства- ма световним. И најмање су мислили o Богу и својим гресима. A када би понеко и постао све- стан недоличности својих мисли, брзо би опростио себи. „Овде сам, и трошим време и новац! Ето колико сам бољи од других! Колико чиним Богу за љубав!" Да, да, истину вам велим! И такве сам мисли слушао. Разумео сам ја те људе. Долазили су из све-та где су велики грехови чињени. И зато су им њихови мали греси изгледали ништавни, a мали кораци на путу ка Богу - велики. Нису се мерили мером Божијих заповести већ мером људских по-ступака. О, колико ми их је било жао! Што слушају, a не чују. Што им је дато, a не примају. И молио сам се за понекога од њих. „Боже, ослободи га глупо-сти његовог самољубља. Ослободи га лаког пра-штања себи. Tor греха над гресима, у коме човек преузима оно што само Бог сме." Можда по мојој причи изгледа тако, али нису сви ходочасници били исти. Нису. Било је међу њи-ма и истински посвећених Богу. Оних који су искрено уздисали и стварним сузама плакали на стазама свога Господа, и молили се да никада не °тпадну са Његовог пута. Али та девојка, Параскева су је звали, и од њих 06 издвајала као пламен од дима. Таква никада није кренула са мојим караваном. Такву не запамтисмо **** Ја, ни моји помоћници, ни наше камиле. Држала се повучено и непрестано је са Бо-разговарала. Ишла је углавном пешице и при- 99 '

стајала je да се попне у кола, међу друге ук отпочине тек када је умор потпуно смлави , je и пила мало, као да je кћи пустиње. A њене молитве! Такве никада нисам 4v Други су од Бога тражили, она је Богу нудцл ' Други су молили да им Бог да, она је молила да Бог од ње прими. Знала је да је милост дата оно- ме ко је одабран да служи Богу. „Господе, обдари ме са што више снаге да бих Ти могла што више послужити!", говорила је. Када је нестала, многи су били изненађени. Ја нисам. Од када сам joj први пут чуо мисао, a било је то на поласку из Хаифе, знао сам да се неће вратити. Када сам чуо кога је видела на дру-гој обали Јордана и ко joj je потом дошао у сан, знао сам и где ће отићи. „Нека је Бог чува!", ре-као сам. „И сви пророци Његови!" Света Марија Египћанка 100 Мене, грешну и недостојну, послале су све-те силе небеске да је позовем. Да joj будем глас и гласник. И пратиља. Први пут сам је видела у придвору цркве Ча-снога крста у Јерусалиму. Клечала је пред сли-ком Пресвете Богородице. Исто као ја пет сто-тина година раније, када сам се одрекла живота у греху и пошла на пут искупљења. Њој искупљење није било потребно. Она је сва била чиста као њена љубав према Господу. Али хтела је да само кроз ту љубав живи. Зато је мо-лила. „Ти видиш моју душу и све у њој. Ти видиш моје срце. Ти видиш и оно што ја не видим. И оно за шта и не слутим да постоји у мени. Молим Те, смилуј се! Покажи ми пут, да не погрешим!", по-нављала је у сузама. Ето каква је то дивна душа била! После сам је дочекала на Јордану. И Јован Је био ту. Он често походи место на коме је кр-стио и препознао Господа. Радо бди над ходоча-ницима, и жали што га мало који од њих види. еР ретки су они који су духовним оком прогледа-ли. Параскева га је видела. A када је разумела ° TO близу ње стоји, уздрхтала је од страха и Страхопоштовања. 101 '"N S&r^S-y^ дот^ао i *a; К°)У Фех ш 0 <* с , ка- сам. 102 Сам Крстовдан, без своје жеље и зами- слећи да пратим ход мноштва, кренула сам сли, Ј^и данас знам да сам следила позив Нај- ка Ц^ И Да Је таЈ позив ^ио милост КОЈУ нисам

80106 ла и коју, сигурно, нисам заслуживала. Али, тРа ди Господ рекао да Га не морамо заслужити, "еГон долази свима којима је потребан. В Када сам пришла цркви, нека ме је сила за- држала пред вратима. Нисам разумела тај знак. To упозорење. Гурала сам људе, решена да уђем. Бише због махнитости своје, него из жеље да ви- дим часни крст. Покушавала сам поново, и поно- во. Али увек би ме на самом улазу задржала иста невидљива сила. Најзад су сви ушли у цркву, a ja сам остала потпуно сама у придвору. Стајала сам дуго, најпре збуњена, па упла-шена. Али и даље несвесна онога што се збива. Све док нисам осетила поглед као позив. Кренула сам оком за њим и одједном се срела са сликом Мајке Спаситељеве. Чим сам је угледала, као да је сав мрак спао са мене. Видела сам себе онакву каквом ме Она види! Kao бедницу која се ваља по блату и смраду порока, и стога је недостојна да Уђе у кућу Божију. Никада ништа страшније доживела нисам! Никада већи бол, ја, коју су сви ударали на сваки начин. Никада већи стид, ја, од сваког стида бестид-на. У очајању, пала сам на земљу пред Мајком небеском. Својим рукама развратнице чупала сам своје грешне косе, да отпадну, и тукла своје блуд-не груди, да усахну и сасуше će. A сузе! Никада ни помишљала нисам да их има толико у мени! ^-Прале су шминку са мога лица и прљави талог са срца. 103 „Мајко!", јецала сам. „Твој Син је дошао учи праштању. И праштао је. Примао је грецц, це као што сам ја без гнушања. Једној је доп стио да My својим сузама окупа стопала, и обрв ше их косом својом. Молим Те, Мајко, опрости и Ти мени! У спомен на Твога Сина! Допусти ми да видим и целивам часни крст на коме је разапет. д када изађем из дома Његовог, поћи ћу на пут по-кајања. Тамо где ми Ти одредиш!" Тако сам молила, a нисам знала одакле мени такве речи. Сада мислим да су као варнице кре-снуле из оне искре божанског која остаје да тиња и у најнедостојнијима. И чека час да се разгори. Како сам молила, тако је и било. Мајка се смиловала. Јер Она сама је милост. Зато увек Мај-ку зовемо када нам је тешко. A и када мислимо да за својом родитељком вапимо, ми TO y ствари призивамо Мајку Спаситељеву. Истога дана кренула сам, Њоме вођена. На Јордан, па преко Јордана у пустињу, двадесет да-на без воде и са три хлеба која сам понела из Је-русалима. Четрдесет шест година сам провела у пусти-њи. Свим морама сам била мучена, и свим иску-шењима Сатаниним призивана. Гола и боса, ка-ква сам и дошла на овај свет, јер се моја одећа брзо подерала и једнога дана просто спала ča Mene. Ни од зиме, ни од врелине, ни од ветра, ни од песка, ни од звери нештићена ничим осим својом вером и покровом Пресвете Богородице. Једино људско биће које сам срела од када сам у пустињу ногом крочила, беше старац Зоси-ма, на крају мојих земаљских дана. Бог га је по-слао да ме пред смрт причести Телом и Крвљу Го-спода нашег Исуса Христа, да моје земне остат-

104 рреда песку, a причу o моме животу однесе у °В Прича моја подука је свима како је Бог ми-стив те прима покајање и највећих грешника. H како сви који се искрено и предано кају могу остићи Царство небеско. Тога нека се сете они који ме помињу на мој дан, првога априла. Јер ина-че би било да је моје кајање само мени на корист. A моја је жеља да и другима добра плода донесе. Ето, таква сам ја била. A она, Параскева, била је потпуно другачија. И док сам је пратила знаним ми стазама, преко Јордана, и касније, кроз пустињу Нефуд, чинило ми се да је тешко наћи чуднијег пара него што га нас две творимо. Ја, коју називају највећом покајницом Новог завета, и она, најчистија, која је сва искушења одбацива-ла сигурна као Господ. „Шта he она у пустињи?", питала сам се. Али одговора није било. Само Бог зна своје науме. Наше је да одред-бе Његове примамо са радошћу. И да их следи-мо. 105 ПЕТКАНА »Време |е" M _j- Ј^пуле СЗ.ПЈ -i rmfi.e , ..__^л, ка сунцу. Ка пустињи. ^Јнела сам најнужније: Библију, шсоне Го-спода нашег и Мајке Његове, мешину са водом и један хлеб. Понела сам и радост што идем где је Он рекао, и та ме радост штитила од мисли на дивље звери и зле људе чији сам плен могла по-стати. Понела сам и веру и она ме снажила да носим терет ствари и сопственог тела кроз вре-лину, под блештавим небом, по песку који је го-рео. Данима је трајао мој пут. Слутила сам да ме нетде напред чека дом који ми је Господ одредио, да у њему проведем свој жи-106 Н,им, али нисам знала куда тачно идем, шта В°Т им ни када ћу се зауставити. Једноставно сам ТРрачала, напред, и напред, од пред сумрака до ака, и од прве зоре до поднева, a понекад и по ^У но'ћ, свесна да другог пута немам. Али срце је моје било људско срце. Подло-0 Немиру, сумњи и страху. Зато никада нисам заборавила час када сам се осврнула око себе и по први пут видела призор потпуно исти ма где погледала: непрегледно пешчано пространство ко-је се додирује c небом. Дрхтај који је кренуо из срца сву ме потре-сао. Чинило ми се да груби, тешки прсти роваре по мојој утроби и чупају нешто из мене. „Господе!", завапила сам. „Господе!", понављала сам. Јер то беше је-дина реч коју сам могла да изговорим. Сада знам, био је то још један час одлуке. Час слободне воље. Тренутак у коме можемо да бирамо корак и правац свога пута. Шта сам ја могла? Да наставим даље, можда У смрт? Или да послушам напаст свога страха, вратим се назад, у Свету земљу, и придружим се неком сестринству

ревносних подвижница. Ни та-мо се не бих одвојила од Господа. Али, да ли је то била воља Његова? „Шта је воља Твоја?", питала сам Га, тиша-ЈУћи глас и дрхтавицу. Одговора није било. Само сам осетила стра-ховити умор. И легла сам ту, где сам се затекла, на песак који се полако хладио. Под узглавље сам ставила Библију, a уз груци пригрлила икону Мај-Ке Спаситељеве. „Шта је воља Твоја? Реци ми, молим Те, шта Је воља Твоја?", понављала сам, тонући у сан. 107 Опет ми je дошла Марија Египћанка. И on je изгледала другачије него што је описао стара Зосима. Можда зато што сам ја увек замишљал да су у Царству Божијем сви свети вршњаци на шег Господа, без обзира у коме су добу напустилд земаљски живот. У мом сну Марија је имала дугу косу и хаљи-ну боје мора. Личила ми је на кћери пирамида и смешила се загонетно као Сфинга. „Ако је Његова жеља да останеш у Пале-стини, да ли би мене послао да те поведем преко Јордана?", питао је њен осмех. Застидела сам се своје сумње. И страха ко-ји ме на сумњу навео. „Исто сам што и зрно песка, и комад стене која испод песка вири, и буба која мили крај моје ноге", помислила сам када сам се пробудила. „Трунка сам бачена у бесконачно. И само ме јед-на сила може држати: вера у Господа и милост Његову!" Беше свануло и хтела сам да кренем даље. Али где? Ранијих дана памтила сам правац по распореду стефа, понеког кржљавог дрвета или цвета. Сада је око мене био само песак, a ča њега је пусгањски ве-тар поравнао моје трагове. Нисам знала одакле сам дошла ни куда да пођем. Окретала сам се у недоуми-ци, жељна да откријем правац и пут. „Господе, поведи ме тамо где си намеравао!", замолила сам. Тада се у потпуној тишини зачуо хук сове. Једанпут. Двапут. Три пута. Чучала је недалеко од мене и гледала ме. „Да ли си и ти посланица Авфела Господњег, као што је био гавран који је помагао пророку Илији?", питала сам. 108 Сова је полетела. Можда се уплашила наглости којом сам се ренула ка њој? Или мога гласа? Можда је по- детела од своје воље, зато што joj je досадило да И7 Нисам знала. И нисам могла знати. Али хте- Ла сам да верујем да је лепет њених крила одго- вор- И пошла сам за њом. Веровала сам и десило се. Путовале смо данима. Била је то помало нео-бична сова. Трпела је сунце и светлост, и ја сам се питала да ли су све пустињске сове такве, или се ова моја и од њих разликује. Била је добар и пажљив водич. Умела је да ме сакрије од неиздрживе подневне жеге у сенку неке дине. Једноставно би слетела, приљубила се уз песак, покрила се крилима, и ја бих разумела да је време за одмор.

Умела је да нађе воду, чак и када би она би-ла тек ситно прокапање из пукотине неке стене, једва довољно да напуни шаку. И хранила ме, као што је гавран хранио Или- ЈУ- Дан пошто сам појела последњу мрву хлеба, неочекивано је прекинула лет и застала крај неке биљке налик на зеље. Погледала сам је у недоу-мици. „Јован се хранио пустињским зељем", за-чула сам глас у себи, Нисам знала да ли то сова говори са мном тако што ми шаље своју мисао, или се ја досећам записаног o Крститељу. Када сам загризла зеленкасти лист и осети-ла му сласт и свежину, сетила сам се како је Го-спод говорио ученицима: „He брините се говоре-ћи: Шта ћемо јести или шта ћемо пити, јер зна ваш небески да вама треба све ово." 109 Од тада, чим би се моја коморкиња спуст крај неке биљке, ја бих је убрала и поје Л сам се хранила. И ник уст , а их је убрала и појела. т-сам се хранила. И никада за свих дана пута & сам осетила ни глад, ни жећ. HW »*•>" FTTOTTTi- " — зб ~"J \x r__^LO.. xi никада за свих дана Ј сам осетила ни глад, ни жећ, ни малаксали^ . глади или жећи. Шта је сова јела, не знам. Вероватно је Ло вила док ја спавам. Јер будну ме само једном оста-вила саму. Било је то треће седмице нашег заједничког путовања. У једно обично предвечерје сова се зауста-вила пред огромном стеном која се дизала из пе-ска као кула клесана и зубљена ветром и олујом, Када сам је стигла, видела сам да стоји пред не-ким пролазом. На тлу сам спазила урму. Два-три корака даље још једну. Па још једну. Пратећи ур-ме као траг, дошла сам до улаза у пећину, a за-тим до одаје у срцу стене. Можда због величине, подсетила ме на моју собицу у Цариграду. Зидо-ви су joj били глатки, и бледи, и вероватно због положаја прилазног ходника, до сваког угла лећи-не допирала је светлост дана. У дну одаје мириса-ли су мгарци, као знак да нисам једини уморни лут-ник КОЈИ је ту пронашао уточиште. „Какав удобан смештај за ову ноћ! И како укусна вечера! Хвала Ти, ГосподеЈ", рекла сам. Нисам, заиста нисам пожелела да ту останем. Јер нисам знала да ли је то воља Његова. Изашла сам да се и сови захвалим. Али моје сапутнице није било. „И њој је потребна вечера. Сигурно је отишла у лов", помислила сам. И ни-сам пошла да је тражим. Нисам покушала да је дозовем. Уверена да he ме следећег јутра чекатИ пред улазом, спремна да наставимо пут. Није ме чекала. 110 Пбишла сам неколико пута око стене. Упи-ала поглед у хоризонт. Узалуд.

Када сам постала свесна да се сова неће вра-истовремено са тугом тога сазнања, про-а ме неизмерна радост. Срце ми је испунио р Знала сам да је мој физички пут завршен. Иа је та пећина дом који је за мене припремио Го- спод. Сова је извршила послушање Анђелу Го- сподњем. Требало је да ја извршим своје послу-шање Господу. 111 Нестала je једна сова, дошла је друга. Исти-на, није слетела c неба, већ је сишла са камиле. Али и она је била Божија посланица, и ја сам то знала чим сам је угледала. Десило се то првога дана мога живота у пу-стињи. Када сам се, пошто сам изашла из пећине, уверила да је моја сова одлетела даље, пошла сам да пронађем извор. Знала сам да мора бити негде у близини, иначе Бог не би одредио да се овде на- станим. Правац којим ћу лоћи одабрала сам нечим из себе всфена. Без размишљања. Без двоумљења. Потпуно сигурна да сам кренула ка оном што тра-жим. 1 Они који хрле Богу, доживе повремено та-кву милост. Taj непоновљиви и ни са чим упоре-диви тренутак склада са Оним који све зна. Нисам погрешила. Заиста је постојао извор, на сат хода од пећине. Мали, али са чистом и све-жом водом. Склоњен под три дрвета урмових пал-ми, као обележен знаком Светог тројства. Полако сам спрала талог песка са лица и ру-ку, напила се воде спорим гутљајима, и села, осло-њена o стабло, да мислим o милости Божијој. 112 Тада сам је угледала. Ишла је право ка ме-Пратио је мушкарац који је водио две лепе, о^ћене камиле. Била је још девојчица. Имала je чист поглед отворен осмех. Пришла ми је радосна, као да ia неко кога већ дуго чека. Онако како he ми прилазити до краја наших дана. Растворила је ша- ку и пружила ми слаткиш влажан од њеног дла- на. Знала сам да учење Пророково и обичаји пле-мена налажу свима вернима садаку, свету ду-жност милосрђа према странцима. Али осмех и дар ове мале кћери пустиње значили су много ви-ше. Мушкарац који је пратио, био је њен отац. Путовао је на запад, до Свете земље, сретао тр-говце и ходочаснике, и научио језик којим сам го-ворила. Било је још таквих у њиховом племену. Али са Зејнебом сам се најбоље разумела. У ма-ло речи. Јер она је говорила срцем. Сутрадан ме потражила у пећини. Када сам изашла, затекла сам је како стрпљиво седи, осло-њена на врели камен, заклоњена сенком своје ка-миле, и чека ме. Донела ми је неколико хлебова и хаљину. Хлебови су били танки и другачијег укуса него све што сам до тада окусила. Хаљина црна, као што носе жене пустиње. „Сашила сам је за тебе. И хлеб ћу ти ја ме-сити", рекла ми је.

И шила ми је хаљине. И месила хлебове. До-Носила ми их је једном у неколико месеци, увек непогрешиво баш у онај час када су ми њени хле-бови били једина храна. Када би моје залихе урми Нестале, a пустиња постајала потпуно мртва, без иЈеДног сочног листа. 113 Примала сам њене дарове свесна да Cv дарови Онога који увек зна шта треба сваком R ° говом детету. Знала сам да је речено и заповеђено да човек не сме ослањати ни на кога до на Бога, ал знала сам и да је бригом o мени њу надахнуо Го спод. Није ту брижност одбацила ни када је одра. сла и понела сав терет који носи свака жена пу-стиње. „Мала моја сова!", тако самје звала. Алиса-мо у себи. Да не бих морала да joj причам o оној другој сови. Јер обе су биле тајна Анђела Господ-њег. Зејнеба је била као огледало. И као пешча-ни сат којим сам мерила отицање времена. Била је и моја нова молитва. Уз све оне које сам још из Цариграда понела. Свакога јутра и вечери посеб-но сам се за њу молила. Па за њу и њеног мужа. Затим сам, једно по једно, додавала имена њених синова и кћери. Па њених унука. A када су део моје молитве постали унуци њених синова, деси-ла се она велика промена у мом животу. Господ ми је^још једном послао свога гласника. 114 Пустиња је место најпотпунијег сусретања са самим собом, са свим људским и божанским што почива у нашем бићу. Али и са демонским сила-ма. Онима које нас нападају споља. И онима што трају у нама, a ми и не слутимо да постоје, све док не дође њихов час. Господ наш Исус Христ провео је у пустињи четрдесет дана. Ја, грешна и недостојна слушки-ња Његова, кајала сам своје грехе и борила се са Нечистим четрдесет година. Четрдесет година, мерено временом свако-дневице, то је готово читав људски живот. Али шта су дани, шта године, шта време, Богу, који је створио вечност, и који у своме даху носи беспо-четност и бескрај. Шта је време ономе ко свим фцем својим и свом душом својом хрли Богу. Ко се, повијен, помиче на Његовом путу. И то не к°рак по корак, већ стопу по стопу. Ко посрће, па-Да> и опет се диже, и наставља даље, јер не може ДРугачије. Јер је Господа силном љубављу заво-Ле° и јер је спознао љубав Господњу. A свестан је Да не зна када ће стићи. И да је пут немерљив. еР како измерити бол душе жељне Бога, и понор искушења, и муку учења љубави према свима, кад ••-У они свакоме другачији. Четрдесет година провела сам у осами коју и тек понекад, и то веома ретко, прекинуо Зеј- 115 небин долазак. ^.Нг^«ад> Г;Ј* бЕ;п; ^енуеп;^чнни »*-- "> 1 сам се з нам гледа„0 другој И сви Жквела сам и духовноу

. Певала За себе- Јована улутама за ш. u пРе е своје немоћи полагала сам пред Господа сту Богородицу. Само сам тако могла би- Учила сам умом и срцем. To je био мој живот. И моје дисање. Богоу-годно и душекорисно. Невично око затворено за тајне не види жи-от пустиње. Она му се чини увек иста. И мртва. A није. Пустиња непрестано живи и мења се. Ве-трови таласају песак. Премештају дине. Разносе семе и скривају га. Кише спирају стене. Буде се-ме. Хране га. Сунце мења боје и трепераве обри-се свих призора. Семену даје снагу да постане биљка. Да се расцвета раскошјем боја и облика. A онда му одузима живот. Али та смрт је, као и свака друга, привид. Варка. Јер биљка је већ оста-вила ново семе које у сувоти песка чека кишу. И сунце. Kao милост љубави Господње. И ја сам живела као пустиња. И као семе. Све су се мене збивале у мојој души. Она је трпе-ла адске муке богоостављености и благодат жи-вог присуства Господњег. Крепила се чврстом ве-ром да је Он свуда и да све испуњава. Да Онај КОЈИ нам је даровао ухо све чује, и Онај који нам је створио око све види. И остајала је у сталној и непрекидној жудњи за Богом и неизрецивом то-плином Његове љубави. Али све то знали смо са-Мо Он, Господ мој, и ја, недостојна слушкиња Ње-г°ва, грешна Параскева. 117 ла сам Њег се евих зало o спасења. Сада знам и СВ°Ј лик, H поход против д оставЉености НИ , и Се Ње- да ме се јавила питан,е када другог дана £ ? И xohe ли као несТрп ли ЗеЈнеба уопште црни леде. у по. доћи _ ХЛеб°ви бити укусни не Ни 118 страх хо-не дође? Шта ако не

ада више?" плакала сам. Ја, која сам кре-"^устињу без премишљања. Ја, која сам зна-Усе човек само у Господа сме уздати. И само ла мнлост ослањати. Али ја више нисам своја. Када ће Зејнеба доћи? И зашто је већ не-•? И да ли he доћи?", непрестано су ми се исте ^исли ројиле. Зујале кроз молитву и псалме. И биле гласније, много гласније од њих. Најзад је стигла! Донела је хлебове! Сву пе-ћину је испунио њихов слатки мирис. У сваки се кутак увукао. Сваки је камен прожео. Свако зрно песка. Омамљена тим мирисом, и својом глађу, хитро сам пружила руку и, потпуно несвесна шта чиним, раскомадала танку погачу. Прстима и зу-бима, као звер свој плен. A желудац ми се грчио од жеље. Гутала сам крупним, халапљивим зало-гајима. Један хлеб. Два. Три. Јела сам, a остајала подједнако гладна. Јер сваки залогај, сваки комад истог теста, био је другачији. Kao ново јело. И будио је нову жељу. Низ непца су ми клизили со-кови давно заборављених укуса. И ја сам незаси-то, обема шакама, трпала у уста нове и нове ко-маде. „Једи... Ако хоћеш, донећу ти сутра још... Са-мо једи...", огласила се Зејнеба муцавим шапатом. Смакла је копрену демонске варке оплетене око мога ума. Одвојила сам поглед од својих гладних прсти-ЈУ и окренула га ка њој. Видела сам уплашено чу-ђен>е на њеном лицу. Али видела сам и своју сли-КУ у њеним очима. Страшну слику похлепе. „Та-Квом ме и Господ види!", помислила сам. Стид ми Је горео у срцу. На образима. И мешао се са су-Зама. Немоћи. Покајања. Страха. 119 „Немој!", рекла сам. Више себи него н>ој ^, одмакла сам пуну шаку од својих незаситих уе* Брзо, и згађена, као да гују одмичем. Тако су почеле тешке муке моје прве борд са сопственом слабошћу. Пузање по уској и стп мој путањи. Којом се или стиже Богу, или се са ње стрмоглаво пада у понор. У руке онога којц искежено чека пале као свој плен. И, да погубц душу праведног, подиже буру љутих искушења на њу. Страшна су била моја распињања. Глад ме сасвим обузела. Али није то била глад какву сам познавала: грч желуца и опоро гребање у грлу, које сам лако варала комадићем хлеба, урмом или две, понекад чак само гутља-јем воде. He. Ова глад била ми је нова. И непо-зната. Глад чула. Ширила се као жеља, и као бол, кроз читаву утробу. Жудела сам за сластима. За уживањем. Нисам имала мира ни спокоја. Непре-стано, у сну и на јави, ма где била и ма шта чини-ла, пред очима су ми се низале слике пробраних јела. Оних чији сам укус још у Епивату забора-вила. $1 оних која никада ни окусила, чак ни ви-дела нисам. A лустињски ветар дражио ме њи-ховим мирисима. И доносио жеђ која се није мо-гла утолити водом. Често, и све чешће, осећала сам склиски траг вина на непцима и омамљујуће дамарање у крви. Дотадашња храна одбијала ме као отров. Ур-ме и хлеб мучили су горком слузи чим их прине-сем устима. A тек зеље! „Трава није за људе. Људи једу, животиње пасу",

говорио је неко у мени. Онај против кога ја, неискусна, и у том неискуству за-препашћена собом, нисам умела да се борим. A хтела сам! Господ зна да сам хтела! 120 И Илија се хранио травом. И Јован. И Ма- •а Египћанка. И многи богоугодници чије под- Р ге Зна само Господ. Зар они нису људи? И то УДИ лику Божијем најсличнији?", допрло би по- °кад подсећање као слаби траг светла у мрак мо- ума. И ја бих, постиђена, падала на тло, и испи- пала биље сузама покајања. Брала га полако, и приносила уснама као да приносим знамен Свете тајне, непрестано изговарајући молитву захвал- ности. Тако данима. Седмицама. Месецима. У не- престаној одбрани душе од напасти. Бежала сам од глади у рукоделство. У пе-сму. У молитву. У мисао на искушења која је Го-спод победио у пустињи. На муке које је поднео на крсту. Али напаст ме је стизала. И бацала се на мене као немилосрдни ловачки пас на свој немоћ-ни плен. Колико сам пута кренула ка оази. Ка насељу племена. Да потражим храну. „Само једном да се наједем. Имам право да угодим себи, после ово-лико година уздржавања", мислила сам. Правда-ла се. Пред собом. Пред Господом. Али, знала сам, ако одем тамо, нећу отићи само једном. И слутила сам, ако тим путем кре-нем, нећу се зауставити у оази. Наставићу истим путем даље. У Цариград. У свет. У живот из ко-га сам отишла. Да тражим храну за своју глад. „Да ли то хоћеш?", питала сам себе. „He!", грцала сам. „Хоћу да останем овде, где ме Он довео! Хоћу да следим вољу Његову!", понављала сам. Да не заборавим да друге истине осим те нема. Да не сме да је буде! У дубини свога срца, где никада, ни у часима Иајсрамнијег пада, не престаје сећање на Госпо- 121 I 13±ГДе се заиста б°Рбе, осеТалГсТм ГИЈајУ -^ Г^^^^-* „ сд 122 за њима, онда више нећу да једем. Ако "моје оружје и знамен моје победе, умре-рекла сам себи једнога дана. Престала сам да узимам храну. И воду. Да-Све док ме свака снага није потпуно напу-ла A онда сам, утробе искидане болом, и по-с feelie Свести, легла у дно пећине. Са ликом Го-пода пред очима. И сликом Мајке Његове на гру-дима. Да чекам смрт.

Дошла ми је Марија Египћанка. Она, која се много дугих година у истој овој пустињи борила са својим жељама као са љутим зверовима, и по-беде над њима у славу Господа, и из љубави пре-ма Њему, чинила. Осенчила ме крсним знаком и прешла својом светом руком преко мога тела. Бо-жија посланица, пренела ми је знак милости Ње-гове. И моје муке нестадоше. Тако сам, уз Божију помоћ, победила прву на-паст која јуриша на оне који ка Богу хрле. Глад. Али кратко је било моје смирење. Јер онај који је владар свих људских слабости од искона тражи да погуби душе праведних. И никада не одустаје. 123 „Постоји свевидећи Бог, зато не постоји сле-пи случај", рекли су давно свети оци. A Он, свевидећи Господ, допустио је да Зли преварант поново насрне на моју немоћ. Почело је то онога јутра када сам пошла на извор, a да ни сама нисам знала зашто идем. Има-ла сам довољно и воде и урми. Али нешто ме је гонило да кренем. Нешто из мене. Чаркало ме ситним немиром и парало ми асуру и молитву. Ву-кло ме. Неискусна и неопрезна, нисам посумња-ла да је тај лут варка. Да води у замку. Најпре сам чула шапат. Мек. И врео. Па ки-кот. Пригушен. Грлен. A онда сам их видела. Зеј-небу и неког младића. Стајали с^ *™" ~-пружали руке i>nu^---- епознала сам из Епивата- и «*У- И као који ми је годнама оја мала сова сам, већ погледе. Памтила сам Као девојачку че-'оногмладогпле- , по ломислила дине, тако да 124 шта да Њихов°г су-да, ^^ иДемене,алинијањих, He знам зашто се нисам вратила Ј- . ^ ћинУ Зашто ми та помисао није дошла у ум? Упе смутном вољом Најпакоснијег? Мора да ко било. И мора да је он и њихове кораке усме-^ Ла би се све десило како је њему за корист. рИО- M Тек што сам села иза дине, поново сам их угледала. Удаљили су се од извора, и потражили место скрито од погледа жедних намерника. Тако су се нашли преда мном. Потпуно изложени. A да ме ни приметили нису. „Ако устанем, видеће ме. И биће исто као да им се јавим", помислила сам. И остала да седим. Тако сам видела оно што нисам хтела. И што није требало да видим. He због њих. Због себе. Господ нека ми опрости што се подсећам овог срамног пада. Али чиним TO y нади да може бити на духовну корист онима који се са истим демони-ма боре. Да спознају све замке Лукавога и можда задобију знање како да му се успротиве.

Стога, ево, признајем и оно најстрашније. У једном трену непажње и попуштања уместо Зеј-небиног драгана видела сам оног младића из Ца-риграда. A онда, уместо Зејнебе - себе! Обмана је трајала час или два. Колико ми је било довољно да спознам гнусобу те слике. Свој суноврат. Сву своју погибељ. И да ме обузме ужас. Па страх. Неизмеран и неиздржив. Али ужасу је претходио трептај зачуђеног УЖитка. Пријатности. Миља. И непозната тошга-На која ми је загрејала руке и образе. Срце. И, o стида, и утробу! „Господе, помилуј!", завапила сам. Зарила сам лице у песак. Да не гледам те пр-Ве неспретне устрептале додире заљубљених. И 125 прстима сам затворила уши. Да не слушам ви шапат нежности. Али узалуд. И слика и з^* били су у мојој свести. Подједнако живи као јави. Лукави је господарио мојим умом. И жугш је да ми се увуче у срце. „Господе, помози!", дозивала сам јединогак0 ји је могао бити брана његовом науму. „Господе, не остављај ме!", понављала сам Дуго пошто су Зејнеба и њен драги отишли, И касније, у скритости своје пећине. „Господе, сми-луј се!", молила сам јединог који ми је могао бити потпора. И снага мојој немоћи. Али Господ ме оставио. Да се сама борим са силама нечастивим. Или се мени тако чинило. Какве су то муке биле! Ма где се кретала, ма шта чинила, осећала сам живо присуство оног цариградског племића, У данима мога богоугодног девојаштва никада га загледала нисам. A сада сам му, ма чему погле-дом окренута била, пратила сваки трептај ока. Сенку на лицу. Покрете тела, Руку. Игру усана када Лвори. И док ћути. Осећала сам његов ми-рис. И силину његове љубави као позив. „Помисли како мора да је лепо када ниси сам, Када имаш некога крај себе. За разговор. За не-жности. За љубав. Помисли како мора да је Зеј-неби топло око срца. A ти? Сама си. Kao пустињ-ски цвет који узалуд цвета. И пуста си. Kao пећи-на у коју си се жива закопала", говорио је неко у мени. О, како је тај глас био сладак и мек. Бри-жан. Глас змије која заводи Еву. Глас Еве која ма-ми Адама у грех. „Ја нисам сама. Ја имам Госиода. И ниједан разговор не може обузети душу као разговор са Њим. И нико не може волети силнијом љубавл-У Он ЈеР OH сам Је љУбав. Вечна и безуслов-ие„ дротивила сам се демонском наговору. tfa ' И заклањала сам сликом Господњом лик ле- пога племића. Али Господар мрака увек је насртао на мене овим сликама и помислима. Новим сплеткама мамио ме у увек исту замку. „Како мора да су Господу одвратне моје по-мисли. A Мајка! Како мора да је жалосна због мога пада. Мајку увек боли када гледа несрећу свога чеда", мислила сам. Страшним стидом обу- зета. Ударала сам у плач и била се у груди, и моли-

ла Господа и Мајку да ми опросте. И да одагнају од мене помисли које тако смућују бедну душу мо-ју. Понекад би ме светлост обасјала, и спокојство би завладало читавим мојим бићем. И ја бих по-веровала да сам победник. Али накратко. Јер до-вољно је било да дође Зејнеба, или макар да се заложим хлебом који су њене руке за мене спра-вљале, па да поново видим пред собом слику ње-них загрљаја крај пешчаних дина. Добро су знали свети оци, и истину су гово-рили рекавши: „Једно виђење са мирјанима може Да пробуди и ојача страсти, да раслаби у подви-жнику љубав према његовом подвигу и да проме-ни његово целомудрено расположење." „Зејнеба и ја нисмо исто", опомињала сам се. »Зејнеба воли онако како уме. Како joj je одређе-но промишљу Божијом. Воли срцем, крвљу и ме-WOM. Али њено чињење није зло пред Господом. И она није грешна. Она се није завештала живо-ТУ у девству. A ja јесам. Живећу целомудрено и чисто - тако сам обећала ангелима и Господу. И Зато је свако моје попуштање помисли најстра- 127 126 Да се одбраним од Демона м„ сопствену смрт. Свесна да она "** -M Трену, и похпуно независно о сам на час вдг w Спа изаћи пред Господа. Какав ћу Mv са чиме ћу оправдати себе. Ик^о десне СТране. Међу благп™ " Међу 01е коТи ° "' и чистоти Ј ДЗТа> Са ним од насрТЉивих пљивих да доживе Љубав Мислила сам o онот кп^ ;<, звана по дану крсних страда! се занео неки цар и хтТоТе " жеЉна да живи с^у То имала начина да се избопи а силника, упита га 3aZo c мном занео?Л1та ia то Ј И Ј3 На' За Њ°М ТОЛИКО за ТОЛИКО Ископа ме Је очи и посла их цару Али наЈмилија ми беше мислп n т тици равноапостолнт ^^ Текли' све' љсподу истаниту. Краснога девство од он 128 силом, и, одбијени, оптуживали је као хри- Када je бацише дивљим зверима, ове се не такоше њеног тела. Када је бацише у огањ, Бог спасе неповређену. „Ко си ти, и каква је сила у еби да ти ништа не може нашкодити?", питали cv je неверни. „Ја сам слушкиња Бога живог", од-говарала је. И молитвама Њему спасавала се сва-ке погибељи. „Господе, молитвама мученице Твоје, пресве-те Текле, спаси ме", вапила сам. Чупала сам ко-се. И гребла лице своје у очају.

A Зејнеба се удала. И родила сина. Па још једног. Тек када сазре и трећи плод утробе њене, ја пронађох смирење у непрестаној молитви Све-тој Текли и призивању њеног имена и крепости у помоћ. Чинило се да се Лукави повукао, побеђен. Али није. Само се склонио. Притајио се да сачека свој час. Да новим слабостима и страстима мучи мене грешну и слабомоћну. 129 Свети Јован Лествичник је упозоравао: „Када се помолиш чисто и искрено, ускоро ћеш бити подстак-нут на гнев. Таква је брзина наших непријатеља." О, знала сам ја да Демон веома завиди оно-ме који се моли и стога се труди на све начине да одврати његов ум од молитве. Увлачи му у свест свакојаке мисли и представе. И добро сам се па-зила да не примим подметања демонска. Да му не допустим да ми прекине добар подвиг и молитве-ни пут ка Богу. Некада је Зли остајао победник. Некада ја. Али када се повлачио за време моли-тве, било је то закратко. Јер после би ме напао још већом жестином, остављајући за собом отров гиева у моме срцу. У срцу које сам до тога часа чистила призивањем Господа. Први пут ми је страст гнева дошла уз друго демонско подметање. Kao помисао шта Зејнеба ради са асурама и котарицама које плетем и да-јем joj? „Да ли их носи племену говорећи да су моје, или их представља као подвиг свога руко-делства? A можда их и продаје? Њен отац иде на запад ради трговачких послова. Често га прати њен муж. Сама ми je o томе говорила. Није знала да he се тако одати. A ja седим овде и радим за њу, као каква робиња. Зато ме и храни и одева. Зато! A не из љубави и милосрђа!", мислила сам. 130 Тако гнев сваку представу изобличи. A оно-ко се преда његовој власти, одузме моћ расу- акоја сам поделила убогима све што је мој „ стицао, a моја мајкау удовиштву сачувала, ° сам хтела да будем као мој Господ, да немам до Његову ГубавИ своју веру у Њега, од-до m > з ' бог неколико асура од лвог л1ћабТнасТавЉала сам да слажем лаику сумЊи и оптужбИ,сву од -мних каменни fa и блата. Непрестано. Из дана у дан. Из ноћи у ноћ И дрхтала сам, и руменела од унутрашње ja- Р6' Зар сам ово постала? Зар си то заиста ти? Зар ie ова душа наша?", шрила ме девојка Koja je Sa давЛ кренула из Еиивата у 1№»^ из Цариграда у пустињу. Путем КОЈИ joj je Господ одредио O како је страшан био мој стид када сам иошедала себе Њеним очима. И очима Господн-им. Опрости! Опрости! И помози!", молила сам. Њега" Или ту девојку која је још живела у мени. He знам. . „.,„.» Сузама сам сгшрала тамнину ča ceoje душе. Али и сузе као да ми беху помало замућене. Јер гнев ме није напуштао. Увукао се у Moje срце као зверчица оштрих канџи. И није се дао ишчупаљ Све што би Зејнеба рекла или учинила, боло ме оштрим трном љутине. Збрајала сам и шта je могла да учини, a није, па сам је и за то неучин^ но кривила. Ништа ми «д Ње није било добро. И све ми је њено сметало. Како сам се само разгне-вила када је донела своје четврто дете, да га ви_ дим. И када се девојчица расплакала у тишини моје пећине. 131

Од тада, кад год би дошла, Потуљени Се прављао у мени, и скакао је, и вриштао и ^с" * г^ ' *^Clf пао je грубим речима као ударцима. Чинио ми И** Н)в- све мрскијим, што је то лв бивало тужније. A после, кад останем сама, правио се не вешт. „To нисам био ја. To си ти!", подсмевао се задовољно. „To си ти, a не ја!", плакала сам. Плакала сам сузама немоћи и покајања. Да се искупим, исплела сам асурицу за Зејнебину бе-бу. Различиту од свих. И смишљала сам речи не-жности којима ћу је дочекати када опет дође. A онда сам се питала да ли су то праве речи. Да ли баш такве треба изговорити. И само се тиме ба-вио мој ум. Шарама за асурицу. И речима за Зеј-небу. Опет сам, уместо на молитву и богомисли-је, своје дане и снаге трошила на друго. Онда сам одлучила да ћутим када Зејнеба дође. Да ћутањем победим Демона. Јер Василије Велики нас учи: „Почетак душевне чистоте је ћу-тање." A Симеон Нови Богослов саветује: „Про-води живот свој у ћутању, у тишини, и буди мртав за све." \ Али није ми било помоћи. Сувшде је дуго тра-јао мој гнев. У ћутању и разговору, у самоћи, док сам се молила, или јела Зејнебин хлеб, Смутљиви би ми дошапнуо: „Зејнеба те вара!", и ја бих опет губила ум у истом бесконачном лавиринту. Тако ми је ггролазило време у јаловом труду- Све док једне ноћи нисам одбацила зли наговор речима: „Ако то и чини, опраштам joj. И молим Те, опрости joj и Ти, Господе! A опрости и мени, грешној и убогој. која никога до Тебе нема!" Тада ме је обасјала светлост. И на трен сам видела Њега! Бацила сам се на тло пећине, и уз- 132 a сам: Господ мој и Бог мој! Kao што је јед-"ИКНУ викнуо Свети апостол Тома. нОМУГосподмојиБогмој! Дао ми је знак да сам повратила чистоту ср-По речима вечне истине: „Блажени чисти ср- пем јер ће Бога виДети" ' Демон се још једном повукао пред свемоћи љубави Господње. И пред силом праштања. Да бу-декао што је казано: „И опрости нам као што ми праштамо дужницима нашим." 133 ••Петкана.' п„__ .. Једн°Ј' a ,a „а ДругоЈ ^ °тац. Пружао ^ I n je TO вечно спасење. Ja у светлости Го-" ' али сама, без оних које сам заволела?", аМ се^ пробуђена њиховим узалудним до- И осетила сам како ме обузима туга. • се разлива кроз мене и испуњава ми срце и

' f . ri Мили низ Moje лице кроз сузе. Знала сам, ни-то оне благодатне сузе које чисте срце и снаже a већ млаки изливи самосажаљења који срце чине меким, гњилим и подложним сваком искушењу. Али нисам могла да их зауставим. Дух туге већ беше овладао мојим бићем и повео душу у поги-бељ и очајање. Доиста је велика брзина и спрет-ност нашег непријатеља. Подсетила сам се свег свога страдања. И ка-ко је велико било. „Ко зна шта нас још чека!", шапутало је уплашено моје плачљиво срце. „Старачке болести и немоћи. И још тежа ис-кушења. Јер Господ од оних који Га следе тражи са-мо жртве", мислила сам. Осећала сам да те мисли гризу, трују и пустоше моју душу, и чине је сумор-ном, слабом и неспремном на трпљење и жртву. Покушавала сам да се молим, и да читам, али нисам могла. Покушавала сам да певам. Да плетем. Али моји су покрети били спори. Песме сам остављала прекинуте напола. Кидала сам речи и палмово лишће. Лењост је овладала, и ја сам углавном лежала, зурила у празно, и све исте ми-сли споро ваљала кроз умор и чамотињу. И све сам сигурнија била да више нисам у стању да оп-стајем у свом добром подвигу. „А и зашто бих?", питала сам се. „Можда је сав ТРУД подвижнички узалудан и Бог неприме-тан и неважан? 135 Господар мрака се повукао, али није отишао заувек. Само се лукаво притајио, да сачека свој час, како би поново сплетком насрнуо на моју ду-шу. To ново искушење почело је као сан. Шетала сам цветним пољем, под чистим пла-вим небом. У светлости какву сам виђала само када ми се приказивао Господ. „Петкана! Петка-на!", дозивао ме неко. И ја сам кренула, најпре погледом, па кораком, ка томе гласу, који сам пре-познала. „Јевтимије!", помислила сам. И у истом часу угледала сам свога брата. Крај њега су ста-јали наши водитељи. A мало даље они који су ми омилили у младости. О, како сам им се обрадова-ла! Како сам убрзала корак, да што пре стигнем до њих. Тада сам видела реку. И да нас та река дели. Они су били на једној, a ja на другој обали. „Петкана! Петкана", дозивао ме отац. Пружао је руке ка мени. Мајка је плакала. И ја пружих руке ка њима. Кренух да пређем реку. Али пре него што сам загазила, таласи су почели да ра-сту. Kao живи. Уздигли су се као зид. Висок и не-прозиран. И потпуно су их сакрили од мојих очи-ју. Само су се још чули њихови гласови који пона-вљају моје име. Гласови као вапаји. Гласови бол-не чежње. 134 Чао ie то вечно спасење. Ја у светлости Го-" • али сама, без оних које сам заволела?", сп°д ,1ам се, пробуђена њиховим узалудним до-аеМ. и осетила сам како ме обузима туга. će разлива кроз мене и испуњава ми срце и ^ r Мили низ моје лице кроз сузе. Знала сам, ни- су то оне благодатне сузе које чисте срце и снаже већ млаки изливи самосажаљења који срце чине меким, гњилим и подложним сваком искушењу. Али нисам могла да их зауставим. Дух туге већ беше овладао мојим бићем и повео душу у поги-бељ и очајање. Доиста је велика брзина и спрет-ност нашег непријатеља. Подсетила сам се свег свога страдања. И ка-

ко је велико било. „Ко зна шта нас још чека!", шапутало је уплашено моје плачљиво срце. „Старачке болести и немоћи. И још тежа ис-кушења. Јер Господ од оних који Га следе тражи са-мо жртве", мислила сам. Осећала сам да те мисли гризу, трују и пустоше моју душу, и чине је сумор-ном, слабом и неспремном на трпљење и жртву. Покушавала сам да се молим, и да читам, али нисам могла. Покушавала сам да певам. Да плетем. Али моји су покрети били спори. Песме сам остављала прекинуте напола. Кидала сам речи и палмово лишће. Лењост је овладала, и ја сам угаавном лежала, зурила у празно, и све исте ми-сли споро ваљала кроз умор и чамотињу. И све сам сигурнија била да више нисам у стању да оп-стајем у свом добром подвигу. „А и зашто бих?", питала сам се. „Можда је сав труд подвижнички узалудан и Бог неприме-тан и неважан? 135 Можда Ран,е o свакоме ко богоприсутност, и едостојној!", заплакала сам. Сузама по- - -"ч ia не> ,,__. ^тти спасење није могуће? Или i ни недостижно? И зашто он, ако је увек- ^^ Ме Ј ЈЧ-^Л ta сва- ким од нас, и ако све види, зашто као чедољубив отац допушта подметања Лукавога? Ако све зна ако зна моју душу, зашто ме ставља на муке ис-кушења? И још захтева да будем захвална за сва-ко страдање. Зато што су сва страдања страдал-нику на корист. Али не на корист по жељи стра-далниковој, већ по вољи Господњој. Да ли тиме потврђује своју свемоћ и власт над душама, или можда само правда своје рђаво старање o нама, грешнима? И ако је тако, ако ми се то повремено Демон јавља стављајући на себе образину лика светлости, шта ћу ја у пустињи? И чему сав мој живот?" Тако сам се питала, и мало-помало, Ђаво ми поче све добро представљати мрским. Али мфа да је негде у мени опстојавала љу-бав према Господу. Јер речено је: „Господ никада неће допустити пропаст оних који се у Њега узда-ју." И још: „Бог вас неће пустити да се искушава-те већма него што можете." И деси се како је обећано. Лежала сам, утонула у чамотињу, ни уснула, ни будна. Тада, на трен, али јасно, видех на икони оживео Мајчин лик, и сузу у Њеном оку. О, како сам се постидела те сузе! Какав је страшан бол обузео моју немоћну душу! Јер знала сам, та је суза због мене и моје слабости. Због мога попу-штања пред демонским нападима. „Опрости, мај-136 кајничк ^^ КОЛико сам тако остала. Читав дан. ноћ потом. Можда и други дан. Сузе су спра- ^блатни талог са мога срца. И са очију моје ду- Л£ Полако ми се враћала снага. За покајање. И за молитву.

Устала сам, лако се повила у раменима, a ли-це оборила ка земљи. Да се помолим. Да потра-жим спас од Милостивог. Тада су до мене одне-куд допрле речи за које ћу касније сазнати да их је, по милости Господњој, записао Симеон Нови Богослов. Речи избављења. И ја сам их понавља-ла полако, и сваку сам реч сузним уздахом испра- тила. „Иди од мене, Сатано!", говорила сам. „Го-споду Богу мојему поклањаћу се и Њему јединоме служити и сваку муку и највећу тугу примићу са захвалношћу, као ниспослано ми од Њега, ради очи-шћења грехова мојих, како је написано: Подноси-ћу гнев Господњи јер му згреших! На тебе самог, на твоју главу, неблагодарност и хула нека падну, и теби нека их Господ припише. Одступи, дакле, од мене, нека те Бог, који ме створи по образу и лику Своме, положи под ноге и сажеже." A онда сам пала на колена, подигла руке ка небу и завапила: „Господе, помози ми да га оте-рам! Ја знам да је то он! Лаж! Зло! Мрак! A Ти си светлост, Спаситељу! Светлост света! И ја же-лим да живим у Теби!" Мора да је вапај моје душе био угодан Го-споду. И да је, Милостиви, примио моју молитву и покајање. Јер црнило око мене је нестало. Пову-Кло се као сенка. A сенка је и било. Сенка образа Демонског. Светлост је окупала пећину. И мене. 137 •PPPwr .„„^. Сву. Продрла je у моју душу. У ум. Сваку Ми сао учинила јасном и чистом. A оно што сам И ла из беседа, писама и опита светоотачких c 3 сам и сама, у себи, осетила. Спознала сам да о* доиста све чини нама на корист. Због љубави пп Н ма нама и ради нашег усавршавања. И моја вера у Господа била је јача него икада пре, a љубав пре-ма Њему ни са чим упоредива. И немерљива. Дошао је у моју молитву као траг светла. И као угодна помисао. „О, Петкана!", говорио је. Или сам ја његовом мишљу говорила себи. „Победила си непријатеља. Својим опитом спознала си муке подвижничке и истрпела их. Познала си самоћу у пустињи и иживела је. Стала си у ред мудрих дево-јака и светих отаца. У овом добу нема никога ко је оволике муке подносио. Ко ти може бити учитељ. A ти можеш бити учитељ свима." Говорио je, a ja сам примала сваку реч као живу истину. Обузета слављеничком радошћу. Заиста сам била задовољна собом. Дошла сам у пустињу, и без греха грех окајавала. У адским му-кама опстајала. И победила Богомрсца. Господ ме је наградио небесним виђењима. И својом благо-Даћу. A Господ увек даје по заслузи. „Петкана, подвижница равноангелна", прошапутала сам. И после сам стално понављала исто. Kao да се себи молим. Осећала сам како свака реч, свако слово, испуњава моје срце радошћу. Како та радост пре-плављује моју душу и узноси је. И чинило ми се Да та душа може све. Да за њу више нема пада. Ни посртаја чак. Да је сама себи довољна. Гордост је заиста одрицање од Бога. Зато је гордост корен и плод свих зала. Јер тамо где нема Бога све је дозвољено. Али ја тада 139 138 још не бејах открила нову и најопаснију замк кавога. Ни блискост своје погибељи. ^'

Господ је допустио да ме Нечисти новом ст шћу куша. Ра~ О, како лако душа сама себе вара кад х he. Како лако пада у своју пропаст ношена кри лима злодуха славољубља и злодуха гордости И како је тешко отрести са себе похвале де-монске. „Време је да свет сазна за твоје подвиге. Да објавиш своје врлине ради користи слушалаца", говорио ми је Зликовац. A ja га нисам препозна-вала. Чак нисам знала говори ли неко ван мене. Из мене. Или ја сама. Толика је моћ нашег зло-твора да помути ум који се не брани. „Бићеш другима пример и подстрек. Тако ћеш спасавати људе који пропадају", настављао је. И ја сам поверовала да то могу. Да је то моја ду-жност. Осетила сам како у мени расте понос. A по-низност се збијала, мањила и нестајала, забора-вљена мојш^ небригом. „Врелге је да напустиш пустињу. Свет чека на тебе. Овако твој напор никоме осим теби не служи", уверавао ме. Скоро да сам прихватила тај наговор. Била сам спремна на бестидно разглашавање својих под-вига. Али, истовремено, заболела ме помисао да треба да одем из пустиње. Мора да је он, вешти и препредени, осетио моје оклевање. Јер је навалио још већом жести-ном. „Доста си била овде. Друге подвижнике свет слави. Певају им тропаре и молитве. И народ тра-жи милост и благослов од њих. A ти?" 140 He слави њих свет, већ их је Господ, вољом прославио", одговорила сам, несигурна да уздигнуће светих славим као вољу Господ-ЛИ ДЕЛИ да завишћу корим и њих и Господа. ^' И ти си то заслужила." "jecaM. Али можда је мени намењено да мо-. подвизи остану непознати људима", задрхтала сам, ожалошћена том неправдом. „Зар је то правда Божија?", сипао је Лукави со на моју рану. „Зашто да баш твоји подвизи буду заборављени? И ко ће знати за њих без објаве?" „Знаће Господ", рекла сам. Више зато што сам свикла таквом говору, него што сам речима следила своје срце. „Господ? A шта имаш ти од тога? Шта теби користи што Пастирче зна да још једна овчица блеји око његових ногу?", занео се Богомрзац. За-нео се, или поверовао да је потпуно загосподарио мноме? He знам. Тек, речима се својим одао. A ja! Када се њихово богохулно значење пробило кроз маглу мога узбурканог ума, тргла сам се. „Господ никада не би тако говорио!", поми-слила сам, ошинута сумњом. „Узалуд чамиш и пропадаш. Сушиш се као урма. A скроз сува урма је као камиља балега. Може још само у ватру да се баци! Лудо и несрет-нице! Пођи у свет и свет ће те спознати", наста-вљао је Подли. Разобличио је своју гнусобу. Милошћу Ми-лостивога према мени. Јер он увек бдије над нама и никада не допушта да душу која се узда у Њега савладају напасти. „Овако се само Нечастиви јавља. Он је тај који наговара. Који на силу и превару узима људ- душе. A Господ нам допушта да бирамо. Да 141

no својој вољи кренемо путем вере, ав де. Зато је и речено: „Ко куца, отвориће i схватила сам. Се". Тада, као да ми је Господ скинуо копрену очију и са срца, видела сам како је страшна к га греха у којој се ваљам. И спознала сам без/ ну дубину свога пада. Сетила сам се опомене Св тог Антонија да су сви греси мрски пред Богом но да је најмрскији од свију гордост срца. ГруНуЛе су ми вреле сузе. A стид због увреде Господу на-нете растао је. Незадрживо. Обузимао ме сву Отимао ми снагу и дах. У очају, пала сам на тло, и непрестано пона-вљала име Господње, док ми се читаво тело грчи-ло у дугим јецајима. „И Упропаститељ душа збачен je c неба због гордости. Поверовао је у моћ изван воље Божије и понео се. Вечити јуришник, a никада победник над Најмоћнијим. Горди њему служе. A ja желим да служим Господу", корила сам себе. Самоукором сам заменила самохвалу. Али као да јд|већ било касно. Kao да моја пропаст већ беше наступила. Баш као што су говорили свети оци. Када нас обузме славољубље, и себељубље, и гордост, ишчезава из нас сво богатство наше, све што смо трудом скупили. Гордост нам брани да напредујемо, и још нас и са достигнуте висине руши. Отима нам и мрви у прах сва блага духов-на која смо стекли. О, како је страшно зјапила празнина у моме срцу. Како је пуста била моја душа. Како сам би-ла несрећна. Препуштена безнађу. Посрнула. Па-ла. Потонула на дно најцрње мочваре. Поново су, као у мом давном цариградском сну, око мене би-ле змије. A y мени страх. 142 се човек пада", рече- но. Тек што се човек Ус> " Зато Господ, као срцезналац, од очију на-" сто скрива и оне врлине које смо стекли. Онај КОЈИ се п°Диже' биће понижен", запи-"е. И заиста је, заиста је тако. J . T-«- Сујета и гордост настају. Лако и непримет- . Смирење се рађа. Из бола. Из молитве. Из суза. И ја сам плакала. И молила. Стидела сам се гордости свога срца. Свесна да ништа у ономе што сам називала својим под-визима није било заиста моје. Сву снагу Господ ми је дао. Сећала сам се колико пута ме је само стизала погибељ. И Његове милости без које би ме свака напаст сатрла. Мислила сам на страх, и трепет, и штач са којима сам стајала пред Богом у својој усамљеној молитви. И на мноштво својих незнања. „И како могу бити сигурна да је оно што чи-ним мило Господу? Шта ја стварно знам o другим подвижницима? O мукама душа њихових? Са чи-ме су се борили и какве су недаће трпели у труду добродетељи ради узорнога живота? Који су би-ли њихови путеви ка спасењу? И ко зна јесам ли ја близу спасења? Ко, осим Господа?", питала сам се.

Никада више нисам престала да упоређујем себе са тим светилницима вере Христове. Мисли-ла сам на све оне дивне подвижнике које је Господ прославио као непобедиве од демона. Сећала сам с^ како је мене Лукави често покоравао својој во-љи. И увиђала сам како су бедни и ништавни моји подвизи према њиховима. A тек муке славних де-вица! „Никада, никада нећу бити као они! И све 143 што чиним, мало је пред њима. И пред г A ни то мало не бих могла без Њега и м СП°^. потпоре Његове. A како је он кротак и ^1186 био. Јагње Божије. И свима слуга", говориМВрен себи. Постиђена. Оја^ена. °а-м Тако укоревајући себе пред Господом борц сам се противу демона. Ла Била је то моја најтежа борба. Јер клица зл беше проклијала. И упркос мојим настојањима бу јала је, и ширила се, и претила да ме сву затрави Тек што бих бдењем, и самоукором, и кривећи се-бе пред Господом, и богоугодним мислима очисти-ла своје срце, Подли би ми се пришуљао и шап-нуо: „Успела си.г", и ја бих опет пала, и утонула у празнину и богоостављеност. Тако годинама. Све док му једном не рекох: „Господ је мој однео и ову победу! И спасао ме. Kao што ће однети све победе над тобом, Отрове света. Сада, и увек, и у век векова. Амин!" И бацих се на земљу. И подигох руке у уми-лењу. A срце је моје било испуњено самоосудом и понизношћу пред Свемогућим. Тада лн оде. Мрак света. Нестаде. Пред сја-јем имена Господњег. 144 Када су Зејнебини синови постали ратници, Господ је ослабио навалу Најмрскијега на моју ду-шу. И ја сам отпочела живот у бестрашћу и сми-реноумљу. Али нисам губила опрез, памтећи да Господар мрака никада не одлази. Он се само по-влачи, и потуљено чека свој час. Спреман на сва-ку подлост и подметање. Једном је пред мојом пећином освануо цвет. Нестварно леп. Kao изникао у рајском врту. Ни-када га пре нисам видела. Али слушала сам од Зејнебе да у пустињи расту биљке које цветају само једном у људском веку. И да у том једином цвету Свевишњи прикаже сву лепоту света. „Мо-жда га је Господ сада мени послао?", помислила сам, захвална. Пришла сам му, жељна да загњу-рим лице међу његове латице. Слатко је мирисао. Сувише слатко. „Ако си од Господа, добро дошао. Али ако си варка и кушња Нечистога, нестани", рекла сам. И начинила знак крста. Под додиром свемоћног имена Господњег, цвет се расплинуо у трену, као да никада ни постојао није. A ja сам Дуго захваљивала Милостивом што ми је даро-вао мисао за одбрану. После сам свему прилазила чинећи исто и го-ворећи исто. Трави. Облаку. Звезди на небу. Игри сунчевих зрака и светлости на зиду пећине. Ма- 145 °Д „ Л3 У До«°- ум. „Гослоде,

ад* ако - «>Р=о пламе„а К3 6o*e»- - Гпе 1Д rana тело? He знам. Јер Господ ме п I0^ 1Д ма у самога себе и у наручју држи, и 0 и^,овремено и на небесима и у моме срцу, и тамо." Осећала сам оно што ап0стол Павле. Пребивајући у том само да нисам желела да изађем из пе-сам жудела да се сакријем у дубину зе-да бих оданде, изван појавног света, непре-гледала свога бесмртног Владику и Твор- не- . Али никада нисам заборављала мудрост оно- га који је милошћу Божијом означио лествице ко-јима се успиње до Бога. „Немој се осећати сигур-ним докле год не примиш пресуду. Многи су сврг-нути са неба мада бејаху свети и бестелесни", опомињао је Свети. И када би ме Господ обдарио благодаћу, сми-рено сам My се захваљивала, a потом одмах до-зивала у сећање своја сагрешења. Сећала сам се како сам понекад падала, и како је често сму-ћен и преварен био мој ум, и како је пребивао у тами. Како ми је срце било страстима затрова-но. Како сам трулим плодовима хранила душу своју. И како сам често губила благодатну то-плину и сурвавала се у ледени бездан богооста-вљености. И никада, никада нисам престајала да вапим као што су вапили свети оци: „О, немоћан је мој Дух! Он се гаси као пламичак од слабог ветра. Ка-к° да мој дух ојача? Да буде као дух светих који је ветар заустављао?" Памтила сам како сам бивала немоћна и у својој немоћи покорена и сравњена са земљом. И Памтећи све то, укоревала сам себе пред Госпо-Дом. 147 Д° -Веровала СВР %*£2^^3££Х* Мрак света О, како мора да ликујете, ви који већ одавно знате крај приче, и спремни сте на смех и поругу моме срамном поразу и немоћи. Али ми, који смо се борили на живот и смрт, a да нам коначни ис-ход није био познат, нисмо били тако весели. Чак ни ja. A она је искрено патила, и мучила се кр-сним мукама свога Господа, како су касније гово-рили попови и песници. Деценијама смо нас двоје ломили једно дру-го, непрестано у борби без коначног победника. Све до краја њеног живота. Kao што и треба да буде. Јер смрт је онај час последње и коначне од-луке. Коме he припасти душа? Њему или мени? Пастиру или Звери.

Колико ми се само мојих у самртном ропцу отргло. Измигољило. Kao, у трену када се одваја °Д тела, душа постаје свесна својих грехова, и у неизмерном покајању, моли мога супарника за ми-лост. И он прашта. Тобоже ради свога милосрђа и очинске љубави према својим залуталим овчи-Цама, као што каже она смешна прича. A колико сам тек душа зграбио у задњи час. живота ни тамо ни овамо, ни његова ни моја, смрт измучена болешћу, или гневна што мо-Ра да оде, хули на Бога као на издајицу и прева-ранта. Хули као што ни ја не бих умео. И ошаму-ћена улеће право у моје шаке. 149 Али то нисам рачунао у побепе т f • -чс- IG и^к мљене душе збраЈао сам као губитк-Р „ °ез>- Ј лс мога tin тивника, и само сам им се помало радова -з тешко је у то поверовати. Јер o мени ће сва М> ћи да сам зло. И да ми свака туђа пропаст^ Ре срце. Да сам преварант без части и срама. До^8 јесам. Лажем, и наводим на зло, и знам тајне с^' подлости. Али чак су и мени мрске лаке победе ^ посебно они који сами себе побеђују. Досадан је то посао скупљати душе које cv пале без отпора. И некако недостојан моје вешти-не. Ја сам мајстор отимачине. Каљања. Обмана Тамо где је већ црно и блатњаво, за мене нема посла. Нема узбуђења. Ни задовољства. Тамо шаљем моје демончиће, тек да одржавају ред. И да припазе да се неко не поквари и не окрене ка Богу. Али она! Она! Каква је то душа била! Чи-ста. Поштена. Богу и доброделању окренута. Увек запитана: „Да ли је ово што чиним по Твојој вољи, Господе?" Устрептала у молитви. Распла-кана над туђим судбинама и милосрђу предана. Спремна на сваку жртву да угоди своме Господу. Такве највише волим! „Задобити такву душу, то је победа!", мислио сам, усхићен. Стварно ми је, и непрестано мука од свих тих ситних душа које се увијају као црви пред мојим ногама. Мољакају ме за ово или оно. Kao, Богу се обраћају, a y ствари мене призивају. Јер жеље су им такве. Moje. Ви бисте рекли нечисте. И ср-ца из којих моле. Они кажу по сто пута: „Господе, спречи непријатеље моје!" A никада не кажу: „Го-споде, спречи и мене, када сам непријатељ ДрУгИ" ма!" Гадићи моји слатки. Чеда моја! 150 v лико сам пута чуо жену где у цркви пре-a гром спржи њену супарницу. Или да joj кЈдан>е Д однесе мужа, a њу остави као богату мутна в потражи уТеху у многим загрљајима, ^ пронађе најудобнији. д д мушкарци! Моле се своје страсти и гордо- ^пм Тоаже зараду у сумњивим пословима. СТИ р«Д"' г „ .. Успехе у окрутним ратовима. Блудне победе над часним женама. He верујете? И Пастиру је често тешко да поверује када чује шта од њега ишту овчице ње-гове. Али истина је. Такви су људи. Таквима смо их створили.

A она! Она се молила за спасење душе сво- је. И да никада не изневери вољу Господњу. Да свима добро буде. Да се сви Богу окрену и у Ње-говој милости потраже пут. Ту ја нисам могао би-ти путовођа. И баш зато сам многим трудом око ње упослен био. Да je c пута скренем. О, како сам само обигравао око ње! Шта све нисам чинио да је примамим себи. Смишљао сам разне преваре и подлости. Састављао замке. Пра-тио сам је по пустињи. Дремао у ћошку њене пе-ћине. Ловио joj слабост у трептају ока. У уздаху. Да насрнем, чим наслутим њену немоћ. У дивље сам се звери претварао. Тигар, лав, змија, кроко-Дил, све сам то био. A она је говорила: „Иди од мене, Сотоно. To можеш бити само ти! Овде та-квих звери нема." Ноћу сам joj лупао o зидове. k-рилатао сам око ње, и ковитлао ваздух као буји-ЧУ- A она је говорила: „Лукави, не можеш ми ни-Шта! Господ је са мном!" Стварно ме се није бојала. Само сам joj био ^Дан. Непријатељ свих. Лукави. Потуљени. Зло. Демон. Господар људских слабости. Мрак света. 151 Упропаститељ душе. To cy била њена мене. A ja, и у миришљави цвет сам се једно творио, само да је намамим! Замало да М шим од сопственог задаха. „Ако ниси од Го нестани!", рекла је мирно. Опрезна. И неухв' ва. Срца леденог за све осим за свога ročnoj]1* његов наук. и Сав је мој труд био узалуцан. И када је посу. стајала, нису то никакве победе биле. Јер преда. вала ми се само смућеним умом. Никада срцем Била је као они старци што су се као и она лома-тали по забитима, и говорили: „Ја сам пећина. A пећина је и моје срце. И у нама има места само за Бога." Понекад сам губио снагу. Обузимала ме је малодушност. Сумње. Страх. Помишљао сам да се окренем некој другој души. Мање чистој и сна-жној. Али нисам смео да је оставим у миру. Ни-како нисам смео. Када би се сазнало да битке са мном могу блти кратке и лаке, многи би се у њих упустили. нЛможда побеђивали. Колико ми се само пута учинило да је моја. Да joj узмака нема. Али не! Увек ми је измицала у последњи час. Када ми се чинило да сам је згра-био, да ми је већ у шаци, ухваћена, и да само тре-ба да скупим прсте, мигољила ми je. Kao дим. Kao сенка. Толика је била њена вера овчице. И љубав Пастирова. A он се само задовољно смешкао. И приди-зао је, посрнулу, када пружи руке ка њему и зава-пи његово име. „Подвижница моја равноангел-на!", тако је говорио. Мора да га је некако чула, јер је после тих његових тепања плакала. Дир-љиво, врло дирљиво! Да ти се смучи! w пстала. A ja сам će за подсмех. 153 152 Једна кћи пустиње Moje je име Зејнеба, a тако се звала и кћи Пророкова.

Њено је име било Петкана. И то је све што ми је рекла o себи. A четрдесет година сам шила њене хаљине и месила joj хлеб. Бејах девојчица када је дошла у пустињу. Она зашла у зрелост. Када је отишла, чинило се да сам старија од ње. Тежак је живот у пустињи. И за нас којима је од предака остао. Смењују се подневне врели-не и поноћни мразеви. Киша пада ретко. И крат-ко. Воде је мало. Храна оскудна. Ветрови су сна-жни и суви. Вајају чудне камене облике, разносе песак, мењају места и изглед пешчаних дина. Ка-да се повуку, остављају предео другачијим и не-познатим. Kao замку. Она је заволела пустињу као да је права кћи нашег рода. И кретала се између дина сигурним кораком као да је неко води, Али да почнем од почетка. Од онога јутра када сам се пробудила веома рано и видела кроз прорез шатора да мој отац напушта оазу. Одјед-ном сам силно пожелела да кренем са њим. „Идем да бих био сам. Желим да гледам песак o и обла-ке. И да слушам ветар и орлове", рекао ми је отац. Али ја сам тако чврсто држала узду његове ка- 154 ^ га умиљато молила, сјајних очи- *»£££%*он нарад пристао да ме п°" iV * УСТ u се уморила од јахања, кренули смо КаДа саМ fl Па се окрешшо. Мали извор, "еД Када сам се умор , аком ка извору, да се окрепимо. Мали извор смо га звали. И разликовали од оног великог Т o кога се свило село нашег племена. Угледала сам је како седи ослоњена o палму. Клонула. „Сама је и није нашега рода. Никога не-ма", помислила сам. И осетила сам како ме плави туга. И данас ми се чини да те речи нису дошле из мене. Неко ми их је дошапнуо. Меко, и као да ме позива на самилост. Kao да ме упућује у дужност која ће мој живот учинити другачијим. „Никада је нећу напустити", обећала сам. Томе, невидљивом. И њој. Пре него што сам joj пришла близу. Пре него што су нам се очи среле. Сутрадан сам joj однела хаљину. Црну. Код нас бојом хаљине говори срце жене. Да ли, сло-бодно, чека да га испуни љубав. Или је већ љубав примило, и заволело. За њу сам сашила одору уда-тих жена. Однекуд сигурна да је њено срце већ одабрало. И да га нико више не може освојити. „Ко зна која је мука на такав живот натера-ла", говорила је моја мајка. „Истина, било је у пу-стињи још оних који су тако, или слично, живели. Причали су o томе старци нашег племена. Али, °пет, жена je. A зна се ради чега је Бог жену ство- РИО. „Можда каје неке грехе. Ко зна какав је те-Рет на души у пустињу донела", шапутали су они ^то свима налазе ману. И у свему виде ругобу Нечистога. 155 Ти разговори у срце су ме дирали о као убоди љутих мрава. ' ^тро, Ја сам била мирна девојчица. Трпељи штовала сам све законе племена. Склан, & се пред старијима, спуштеног погледа одгов ^ ла на питање, и ћутала док ми се неко

не об ^" Али на њу нисам дала! Нисам! Узалуд Се м-љутила. Узалуд ме отац корио. Сваки разговор^ њој прекидала сам оштрим речима, загледана ima° во у очи ономе ко се усудио да је помене. „Она ништа не крије! Она нема шта да крије!", говори-ла сам. И плакала. A образи су ми горели љути-ном. И стидом због неправде коју joj чине. Али, имала је она неку велику муку. Неки бол. Чежњу. Годинама их је трпела. Видела сам то. У њеном угашеном погледу безнађа. У гро-зничавој дрхтавици. У безвољним и тромим по-кретима. У гласу који је једва савладавао и оно мало речи што би ми их упутила. Затицала сам је и како рида распрострта по поду пећине, и у очају удара шакама по тлу, па по своме лицу, модром од суза и прашине. И ловлачила сам се брзо, не јављајући joj će, да је не постидим својим прису-ством. Слутила сам да је њена мука љубав. „Са-мо жена која свим срцем својим чезне за неким може тако страшно да пати", мислила сам. Али o томе никада никоме нисам говорила. Чувала сам \ све њено као најсветију тајну, мада ми се она ни-када није поверила. Чудан је био наш однос. Пријатељство KOje нико не би том речи описао. А, опет, није могло бити ни нешто друго. Да ли сам ја била неко важан у њеном живо-ту? He знам. Могла бих рећи и да јесам и да ни~ сам. Зависи како поређам истине. И којој придам већи значај. 156 ниђала сам је ретко. Три до четири пута у ине Али била сам једино људско биће ко- токуг°д ла д^ опет, ни мене није нестрпљиво је је °Ре чеКаШила сам њене хаљине, месила joj хлеб, и ила o њој. Она Је примала моју бригу без от-МИ a али и без захвалности, као што дете прима бригу - Као нешто што тРеба Да буде, јер је тако рекао. A обе смо знале да може и без н>е. Мени је брига o њој била радост. Чинила је мој живот потпунијим, a мене различитом од дру-гихжена. Због Петкане се гордило моје срце. Била је посебан и драгоцен украс у моме животу. Kao ђердан око врата. И волела сам је. Али, опет, никада нисам по-кушала да је утешим. Осећала сам да немам пра-ве речи за њу. Уопште, тешко је са њом било заподенути причу. O било чему. Јер никада ништа није пита-ла. Никада се није супротстављала. А, опет, би-ло је лепо причати са њом. Јер умела је да слуша. И да се смеши благо и као да све разуме. To je тако редак дар. Људи највише воле да слушају себе. И тек понекад пристану да чују шта неко има да им каже. Ја сам Петкани поверавала све своје. Искре-На, и отвореног срца, као пред Алахом. A она je o себи ћутала. Kao да није имала прошлост. И као Да ни њена садашњост не постоји.

„Храбра је као наши ратници. И још храбри-Ја. Јер је својом вољом одабрала да живи у тего-бама и одрицању. Стрпљиво носи свој терет и не Чини ништа да га скине", мислила сам. „Ја, која сам кћи пустиње, не бих смела да заноћим сама у 157 1&Ц|Ш^|^г њенимнедрима.Аонаизн^ ™ реч. Како само " °ч«. ' ~"»у Жрч __*.* \s\^t Мудри старац из мога племена рекао ми ' једном да понеки хришћани ту, и друге жртве 4-не због свога Господа. Тако они зову Алаха и Н»е. говог Сина. Јер њихов Алах и Син има. A иначе се не разликује много од нашег. Нисам то разумела. И ја сам живела по за-конима које је Цибрил пренео Пророку. Сведочи-ла сам да нема бога осим Алаха, чинила добра дела, и молила се у задати час. Испуњавала сам све дужности жене, како их је пророк записао. Би-ла сам послушна кћи и покорна жена, и бринула сам o својој деци. Али никада не бих могла да због љубави према Алаху напустим сав други живот. „Како се то Бог може волети више него мати и отац, деца и муж? Какво је срце које таквом љу-бављу ж)ли Свевишњег? И шта души таква љу-бав даје?", питала сам се. Али никада се нисам осмелила да њу o томе питам. Чинило ми се нека-ко неприличним. Kao да joj прекор упућујем. Много сам и често мислила o њој. И много сам је жалила. Највише у време својих великих радости и заноса. Када сам се заљубила. Када сам децу добила. Када се мој муж срећно враћао из далеке земље са друге стране Јордана. Доносио ми шалове и папуче и мирисе какве није имала ниједна жена у пустињи. Када су ми се синови же-нили и кћери удавале. Када су ми се унуци, na noćne праунуци рађали. Када сам захваљивала Ала-158 ме је тако богато обдарио својом мило- .у ЦЈТ° ' нио ми руке, сећала сам се како су ње- ttffty и празне. И било ми је жао. Жао. Жао. Н6 Р>Тако све док једном нисам чула да се и она хваљује Богу на Његовој милости и уздарју не- Ззмерном. Да, баш тако је шапутала. На уздарју И измерном. Подизала је руке ка небесима, оза- на и загледана у облаке тако преданим погле- пом, као Да ВИДИ нешто што се само њој показа- ло Тада сам први пут помислила како су различи- те људске жеље и оно што човеку може испунити душу. И како Бог то сигурно зна, па свакоме даје оно што му треба. Било је то некако у време када су моји синови добили синове. Она се нешто мало променила. Очи су joj добиле неки посебан сјај. Kao да је њима угле-дала и друго лице света. Постала је мирнија. Си-гурнија у покрету и погледу. А, опет, била је крот-ка и блага као никада пре. Све те промене биле су тако танане да сам их више осетила него јасно ви-дела. „Мора да се нешто озбиљно преломило у ње-ној души", мислила сам. Нисам знала шта би то могло бити. Да ли је пронашла оно што је

тражи-ла, или се помирила са сазнањем да човек никада не може добити баш све за чим му срце жуди? Постоји у мом сећању још један трен који памтим подједнако добро као час када сам је први пут срела. И као час њеног одласка. Десило се да годинама није пала киша. Ма-ли извор је пресушио. Велики, онај око кога је на-стала наша оаза, јављао се тек у капима, ситним и спорим. Знали смо, само је питање дана када ће и он потпуно пресахнути. A када су наше залихе в°Де постале тако оскудне да смо их мерили гу-тл>ајима по сваком члану племена, вође су одлу- 159 чиле да напустимо то место на коме су од нас родили и проживели сав свој живот дМН°Г(1 немо даље, у потрагу за новим стаништем ^" Отишла сам код ње да joj кажем одлуку решина. Да је позовем да пође са нама. Јер ^*' сам памтила завет који сам дала када сам je n * пут срела: да је никада нећу напустити. Затекла сам је у дну пећине. Седела је На-слоњена на стену, клонула од дуге жеђи. Сувим испуцалим уснама изговарала је молитву. Глас joj je био слаби шапат. „Пресвети оче Илија!", говорила је. „Једном си завезао небо над Израиљом да три године и шест месеци не падне киша, јер људи беху забо-равили Бога Јединога. Молим те, сада развежи небо над овом пустињом, да оживи." Биле су то обичне речи. Али неизрецива љу-бав са којом их је изговарала, њена усрдна преда-ност молитви и чисти поглед савршеног повере-ња који је упирала у онога коме се обраћала, учи-нили (ж да задрхтим надом. Пожурила сам у оазу, саплитана јаром и умо-ром. „Станите, људи!", викала сам. „Чекајте! Па-шће киша! Пашће! Рекла је Петкана!" Људи су ме у чуду гледали. Понеко је сажа-љиво одмахнуо главом. Kao да је шејтан моју ДУ" шу обузео. Kao да ми је врелина исушила ум. И наставили су да спорим, мртвим покретима паку-ју оно што су могле да понесу исцрпљене живо-тиње. Само сам ја седела непокретна. Зато што сам веровала у њену молитву. Зато што сам хтела да верујем. 160 ако не падне киша? Шта ако joj њен услиши?", повремено би сумња замре-^ли ја сам је брзим покретом чупала u Из корена, као што се чупа травка отровница. Пред ноћ киша је пала. У кратком, јаком пљу- Као и увек. Пустиња је оживела. И камиле. Иљуди. Kao некада давно, када бејах девојчица, ста- јала сам раширених руку, и лица подигнутог на-више, озарена под тим небеским извором, док ми се вода сливала низ косу и образе. И мешала се са сузама. Олакшања. Радости. Нове наде. О, како сам срећна била! Због племена. И због ње.

„Видела сам те како молиш за кишу. И ки-ша је пала. Јеси ли ти нека чаробница?", питала сам је сутрадан. Погледала ме благо и рекла: „Го-спод је увек милостив према онима који моле искрено, из љубави." Добро сам је разумела. Можда зато што су речи истине сличне у свим верама. Моји су синови већ имали унуке када смо се растале. Обе бејасмо старице. Али на њој се то није видело. Moje je лице сасушио пустињски ве-тар. Њено је блистало. Чим сам је видела, знала сам да одлази. Први пут је крочила у оазу, a ишла је право ка моме шатору, као да је небројено пута била међу нама. Носила је неку књигу, две слике, са ликом њенога Господа и Мајке Његове, и мешину са водом. Ja joj дадох хлеб. И нову хаљину. Растале смо се као што смо и пријатељева-Ле- Са мало речи. Ја окружена синовима својих Унука, које је она назвала именима тројице му- 161 драца са истока. Она сама. Обе смо плак за њом. Она за пустињом. И можда пом & ^ мном. °За „Мала моја сово!", рекла ми је на растан Ни данас не знам зашто. ^ Испратили су је моји синови. И синови мо' синова. Све до Јордана. „Даље ћу сама", рекла је. И они су заустави-ли камиле. Сјахала је. Још једном свакога погле-дала понаособ. „Нека вас Господ благослови!", ре. кла је. Окренула се и пошла. Без освртања. Видели су како на обали бележи реку зна-ком крста и прелази преко површине воде мир-ним кораком, као што се прича да је чинио њен Господ. To je последње што знамо o њој. A много сам је, много волела. Моју Петкану. Господњи Ја сам послушник Господов. Преносим Ње-гову вољу. И нисам увек и свима носилац добрих вести. Или се бар људима не учини свака моја вест добром. A јесте, без обзира каквом је ко у неком часу види. Јер људи виде трен. A Господ вечност. Зато он увек зна шта је за кога најбоље. Бог је створио анђеле да га славе, серафим-ским песмама и добрим делима. Да извршавају Божије заповести и чувају Његов ред и поредак на земљи. И да помажу људима као својој млађој браћи. Ми, анђели и арханђели, имамо много посла. Најчешће чувамо људе од њих самих. A TO је нај- теже. И o њој сам бринуо као Божији посланик. Преко сове. И преко Зејнебе. Kao што сам нека-Да Илију гаврановим кљуном хранио. A Марију причестио рукама старца Зосиме. Многима сам помагао од када је Господ створио људе и време. Многе сам пратио. Мно-гима стопе и дела мерио. Али она! Разликовала се од свих. Била је моје најмилије послушање. И Честа туга. Господ је рекао: „Царство небеско c напором узима и подвижници га задобијају." Значи, ме-у Царству небеском нико не може добити, већ

163 162 га мора задобити. Крајњим трудом и н бола. Болом самим. A пророци су опитом ^°** "° ли: „Усамљени живот захтева ангелску c ^в~ баш њој је такав живот Господ наменио у ^ ^ њи се подвизавају само они који стоје у најб^*1 вери. Имају најснажнији дух. И неизмерну Љуб °Ј према Господу. A она је баш таква била. Знао ^ то када сам је видео први пут. И одмах ми је било жао. Знао сам да he je Господ немерљивим мука-ма пустити. Јер најбољи су увек најтежем изло-жени. Зато што само најбољи, и Богу најоданији све могу да истрпе снажени вером у Њега. И да буду другима за углед и духовну корист. Зато је Господ и послао у пустињу. Зато што је била тако чиста. И јака у својој вери. Није имала никога да је окрепљује духовним разговорима, ни да joj помаже када се упусти у борбу против лукавог и вештог непријатеља, про- тив звери немилосрдне и на сваку поган спремне. Она, тако чиста и тако невина. Никога до истин- ског Учитеља и богонадахнутих писама отачких. И чистоте свога срца, која joj je била и слабост и потпора.* Често сам је обилазио. Али нисам смео да joj се огласим. Јер ја чиним не по својој жељи, већ по вољи Господњој. И други су ангели и арханге-ли бдели над њом. Рафаило joj je чувао здравље. И очињи вид. Салатило је снажио када посустане у молитви. Урило joj je чистио ум и помагао joj да спозна истину. Егудило је награђивао сваки њен труд којим је прослављала име Господње. Али ни то није знала. Заиста ме обузело сажаљење када су, по Го-сподовом допуштењу, почели да је походе, и да немилосрдно наваљују на њу, демони свих стра- 164 ова. To нису били њени лични демони, c?11 и rf)epHe природе, већ приказе и замке Лука- »'пвИ Н>^" ' д> Зато их ниЈе препознавала док су се, као гу-»°гаек домаљали из мрачних бездана. И теже joj ieio Да им се одупре. Је £акве су то муке биле! Водила је непреста-и страховиту борбу у души против мрачних си-и Господара људских слабости. Сузама је гаси-жар свих страсти. Чистотом срца и молитвом непрестаном очистила је ум од њих. Смирењем и покајањем одсецала је своје зле прохтеве. И кро-тила је себе постом и бдењем и сталним беседама са Господом. Учила је и умом и срцем све док није достигла светоносно озарење Духа светог и од Го-спода стекла разум духовни. Циљ све духовне борбе је да подвижник по-стане прави човек, човек по образу савршеног чо-века Христа: да буде кротак и смирен. И она је задобила тај дар. Човек у сваки грех пада постепено. Помера се корак по корак ка ивици амбиса. To je вештина старог преваранта. Најпре човеку дошапне ми-сао којом му лако дотакне ум. Потом га лукаво, мало-помало, и као кроз игру за коју се чини да може

свакога часа бити прекинута, одвуче до страсти. И тада човек схвата да је постао роб у канџама пропасти. „He треба пуштати мисли да тумарају у гре-ховном мраку", учили су свети оци. Дошли су до тога сазнања кроз муку страдалничког опита, као и она. Двадесет година се мучила да победи сва де-Монска подмештања. Научила је да без чувања УМа није могуће достићи духовно настојање ду-Ше, чак и ако приморавамо себе да не грешимо. 165 .. ,,ч, »УГ cnacej6 " °бе »"* "врп** iftlti Био je TO - ТаР а д Пустиње Од светло Сунцем>ле Сунцем>лебди ма кри Ље' Мало je за- памхила е служи, не би ли са Нечи-и пре- 166 I пемонске силе свим обманама јављају. ^'' 'oi će некада приказало како he три века у!оЖДа ЈрЈајГОрИ преварити Антуна, тако чисто и каСНИислеће биће, приказујући му се као светлост ^°г р|а je помислила да и са њом покушава ИС Господ ме шаље!", рекао сам. „Мораш да воатиш у Епиват. Таква је воља Његова." Није питала зашто. Ни како he, старица, сти-јш тамо одакле је као девојка једва дошла. Ни шта је чека у родном месту. He. „Je ли Господ мно-го незадовољан са мном, грешном и немоћном?", питала je. To je питала, она, кротка. И пожурила је да послуша. Без речи. Без уздаха. Увек спрем-на да испуни налог нашега Господа. „Шта је Господ даље наумио c њом?", питао сам се. Док сам гледао како се опрашта c пусти-њом. Са пећином. Са Зејнебом. Сузних очију, али радосног срца, као и увек када је ишла тамо где је водио једини њен Путовоћа. „Шта је Господ даље наумио са њом?", пи-тао сам се. И, као и увек, нисам знао одговор. Kao што сведоче фењер, свећа и огледало од камена Јасписа у мојим рукама, тајне намере Божијих не-познате су до остварења. 167 ч ПЕТКАНА Moj повратак из пустиње је прича o болу. Чим сам чула речи Анђела Господњег, кре- нула сам. Спремна као и увек да послушам на- лог свога Путовође. Понела сам наду да ћу још

једном проћи стазом Његовог страдања. Да ћу пољубити сваку стопу Његовог пута c крстом. Да ћу још једном пролити сузе на Његовом све- том гробу, као што сам то небројено пута у ми- слима својим учинила. И чим сам крочила у Је- русалим, пожурила сам ка цркви Страдања Хри- стовог. Али цркве није било! Само рушевине. Поло-мљена цигла и разваљено камење уместо преле-пе грађевине у коју је вековима c удивљењем гле-дао сав хришћански свет. И једна једина уплака-на старица на месту најсветијег ходочашћа. Упа-лила је окрајак свеће и молила се пред срушеним олтаром као пред живим Господом. О, како је задрхтало моје срце док сам гле-дала тај страшни призор! Како је завапила МОЈЗ душа у очају! „Шта се десило, мајко?", питала сам ту же-ну. A она, свикла ваљда на сваку невољу и свако-јаке људе, није се зачудила како ја то не знам оно што сав свет зна. Тако сам од ње чула за безумни насртај безбожника. 168 Три века већ Арапи, следбеници Књиге Про-Бе, држали су наш Свети град својим. Ал Р° TgKO су га назвали. Сазидали су Куполу на чи као сећање да је Пророк баш одатле, са *1) - као 1) брда Mopnja y Јерусалиму, полазио на СВОЈЗ ду- на ноћна путовања. Али владали су миром и поштовали и своју и туђу веру. A онда је багдад-ски калиф Ел Хаким наложио емиру од Дамаска да начини најстрашније светогрђе. Да поруши ту-ђе светиње. Да сав народ својој вери окрене. И емир је послушао. Једним страшним налетом вој-ске, продорним и брзим као урлик, стуштио се као грабљивица на народ и светиње. „Нигде више у Палестини нема храма Господњег. A Господу се моле још само оки чија је љубав према Њему ве-ћа него страх пред осветом безбожника. Или они који ништа немају да изгубе. Ништа до свога жи-вота", рекла ми је ова богоугодница. Знала сам, и ово се, као и све друго што се дешава, збило по допуштењу Господњем. Али за-што? Зашто је тако одредио? Да се руше цркве? Куће Његове? A да ли су те куће истински биле Његови домови, или су се само Његовим именом називали? Да ли се ту живело и служило по зако-нима Божијим и по предањима светоотачким, или по расуђивању људском? Или је Господ и ту жр-тву примио из љубави према људима? Да виде ка-ко је страшно безакоње, како га сами не би чини-ли? Нисам знала. И нисам имала права да судим. Moj je био само бол. „Господ је рекао: И када мора да се деси зло, тешко ономе кроз кога се изврши", мислила сам. Клекла сам и помолила се. За све људе, да допадне милост Божија. И да не заборавимо Његов. Ни да је дошао да нас научи љубави. 169 Затим сам на један уздигнути камен, као стоље олтара, ставила најмшшје што сам 3 Слику свога Господа. И другу, Мајке Њег где је издахнуо у крсним мукама. И где

је сао. И подигао цркву коју никаква сила сц не може. и Још једном сам се прекрстила, па сам пола ко кренула ка свом родном крају. Да чекам оно што ми је Он наменио. 170 Цариград! Нисам му се вратила као дому. Ни као успомени. Нисам на његовим улицама по-тражила себе која сам некада била. Ни оне које сам ту сретала и волела. Прошла сам кроз мно-гометежни град као што сам пролазила кроз мо-ју пустињу. Усредсређена на једно. Нисам отишла у Студитски манастир. Не-како, знала сам да тамо већ дуго не бораве ни Бо-гобојажљиви Старац, ни мој брат. Господом вођена кренула сам на другу стра-ну. Јер је промишљу Његовом требало да срет-нем онога чије сам речи чула у пустињи. Онога који he остати запамћен као златна труба право-славља. Симеона Новог Богослова. Био је игуман манастира Светога Маманта. И он већ старац. Служио је литургију као да збо-РИ са живим Господом. A како је гледао! Како се кретао! Како је говорио! Кротак. Понизан. Сми-Рен. Испуњен љубављу. Kao човек који живи у Го-споду. И Господ у њему. Причао ми je o моме брату Јевтимију. Да је постао епископ мадитски. Да је остао победник у борби против богумилске јереси. И да је умро по-Штован од људи и мио Господу. „Moj велики, ве-лики брат!", шапутала сам без гласа. A срце ми се пунило љубављу, као и увек када бих мислила 171 на њега. И била сам помало збуњена. уч ми се као да једним делом себе никада ниса\» ИЛ° стала да будем она девојчица која полуслепа^6 рача ослоњена на његову руку. Чак ни онпа J*®' „ ч када ми je сва MOJ a потпора постала рука Господњ Вазда жељна духовне користи, молила c игумана Симеона да ми каже још неку мудр0с светоотачку. Да ме упути ако је дознао шта је Го-споду најмилије. И он ми је открио најважнију по-дуку из целокупне духовне науке. „Пре свега другог треба молити за дар суза. И онај ко се удостојио других Божијих дарова, али још није стекао сузе, треба да моли за плач, са великом тугом у срцу и са уздасима", рекао ми је. Све добродетељи је назвао војском, a уми-лење и плач заповедником војске против Мрака света. Сваку сам његову реч дочекала са сузама за-хвалности. Јер сам разумела да сам највећи дар од Господа већ задобила, a да ни знала нисам да је дар. Разумела сам зашто ми се мој плач тако ми-лио. Зашто ми је доносио олакшање. И зашто ми се чинило да сам после плача чиста изнутра. Kao да сам срце сузама умила. „Човек је у плачу понизан. Стога нас плач подстиче и снажи против свих лукавих напада, и чува нас од непријатељског пораза", мислила сам. A многи се стиде плача. Нарочито мирјани. И мушкарци. He знају да је тај стид, и затварање плача, и гутање суза, демонско подметање. Kao што је и гордост замка Лукавога. Сузе чисте мрак ума.

Неисплакане сузе су отров. Душа на коју не падају сузе остаје муљевита. И у том муљу трули семе љубави. , nfioie свикли , где сам „р. Плакала помислима, ни исходно. Чак их често кала сам као што сам ми нисам била. Пла-& и мо. ^^л___сам Д вом љубављу. Према свему. Јер све је био О* љубав. И Ја сам И ја сам била љуоа«. постала Он. t-'-г i 173 112 Један Дечак Em* и оскудно, ла° Је ла- и у ИраклиЈ-Је храном. је б с илост чини. од зашто Нико ниЈе знао н,ено меЊало и за неким СТаРица. А, о„ет, W- БоЉе Рећи На- 174 Је када су ]е сама "' се се да е а је мла- говорилаоБогу O ави, милости и љубави према људима. еГов°Ј омагала невољнима. Док је неговала '• Д°к Је офомашне и напуштене. '1Л£И ми см° били сиР°машни-и напуштени. Мо- а и ja. A бака је била и болесна. Ја знам да је у историји почетак једанаестог века чен као час славе византијског царства. Kao до- f ^оћи и процвата византијске државе под снажном вештом руком Теофаниног сина Василија Другог. Али шта је историја? Збир датума, попис ра-

това и мировних уговора, родослов владара и вој- сковоћа, алманах сплетки и завера. У њој нема места за оне који највише страдају. За ратнике и народ. Зато је писана историја једна обична лаж. A једина историја у коју треба веровати, лични доживљај сваког појединца. Година тисућу прва забележена је као годи-на сјајних победа. За мене, то је била година нај-страшније патње. Никада више, до краја свога живота, нисам толико изгубио. Имао сам две године када је наш цар Васи-лије Други повео војску на Балкан. Шта је Васи-лије, рођен у пурпуру, тражио на Балкану, нико није знао. И нико није смео да пита. Ни породице оних који су гинули. Ни они који су се враћали оса-каћени, и доносили свој јад и страшне приче o су-РОВОСТИ нашег владара. Moj тата је погинуо у опсади Видина, неког града на Дунаву. Мама је умрла од туге. Да ли за !М, или за својим другим сином, кога је избаци-из утробе у вриску бола са којим је примила ст o погибији мога оца, не знам. Тако смо бака и ја остали сами. Једно другом Утеха. Ја шој и терет, мада она то није хтела да пРИзна. 175 Кућа у којој смо живела била је руан чало се да е некада давно припадада угле родици. И да је била једна од најлепших на у Епивату. Били смо сиромашни. Опстајали смо ном раду и o бризи добрих људи, којих је веома мало било. Бака је старила брже него што сам ја Kao да је сваки њен дан двапут дужи од мога д на био. A онда се разболела и ја сам осетио как ледене канџе чупају моје срце. Чинило ми се да hy умрети од туге и страха. „Шта ако ме и она напусти? Kao отац? Kao мајка? Kao MOJ мали не-рођени брат? Како ћу да живим сам?", јецао сам. Бежао сам из куће да бака не види моје су-зе. Да је не растужим својом тугом. Да је не упла-шим својим страхом. Најчешће сам се кроз зако ровљени врт иза куће спуштао на обалу. Ceo бих на стену. Гледао у море. И плакао. Плакао. Пла-као. Да ми лакше буде. Једнога дана моје јецаје прекинуо је благи додф неке руке. Неки прсти су ми дотакли косу. „Бака", помислио сам. „Само она уме тако топло да додирује." Није била бака, већ необична дошљакиња. „He плачи", рекла ми је. „Предај свој јад Госпо-ду и Он he понети твоје бреме. Ма како тешко би-ло." Није ме питала зашто плачем. Али, видео сам, желела је да ме утеши, ма шта био извор мојих суза. Зато сам joj све испричао. A можда и зато што више нисам имао снаге да ћутим. „Поведи ме код своје баке. Ја ћу је негова-ти", рекла ми је када је сазнала за моју невољу. кућу а ко

Жена je заустав ^ свак o одредио пут, као Не C неуиатљндам, с Ч1е«, али су рдае » c A ка никада 177 176 „He брини. Моли се Господу са верОм вљу и надом и он he помоћи твојој баки" n ' Љ^а~ * * ^КЛл » je жена када je те вечери напустила нашу „Моли će, a молићу се и ја. И увек памти- Г*^' је милостив и никада не напушта оне који v т^П°Д ,. J У Јосгд Bepyjy." 'а Молио сам се. Онако како сам умео A •» Ј • n. Јнао сам да се и она моли. Данас нисам сигуран да л су баку излечиле те молитве или додири њене пое дане неговатељице. Када је бака оздравила, престала је да дола-зи. A тако нам је недостајала. „Сигурно и она има неку своју муку, само ми то не знамо", правдала је бака. Тешила и себе и мене. „Свако има муку. Бог нам је даје да кроз њу чистимо душу и јачамо веру", понављала је. Све чешће. И ја сам разумевао да то више нису само речи утехе. Почињао сам да у њима препо-знајем њен страх за мене. Покушај да ме помири са животом за који смо обоје веровали да ми је одређен. Са мукотрпним животом градског сиро-маха. $а нисам желео такав живот. И нисам био спреман да га прихватим. Како сам растао, расла је и горчина у мени. Бујала. Јачала. Зрела. Био сам огорчен на цара. На своје порекло, које је стајало пред свим мојим стремљењима као зид. На несигурност сиромаштва. На пониженост милосрђем немилосрдних. Завидео сам свима. На свему. Сви су ми би-ли криви за мој тегобни живот. И почињао сам све да мрзим. Желео сам лепо одело. Коња. И девојку. ГТо-себно девојку. Да носи хаљину као госпође. И да ми- 178 o оне. Да остане лепа и у зрелости, a не да је V"- Ј Крад пре времена исуши, и исцеди, и набора, те*а с„етнице међу којима сам живео. Замишљао К3° ' крај себе. И чезнуо сам за њом, замишљеном. ^ Знао сам: то што желим многима је тако но Мало. Чак недовољно. A мени тако вели-° НеДостижно' ^ то сазнање било је нова кап отрова у моме срцу. У бесу, босим сам ногама ударао стење. У очају, голе сам шаке у трње заривао. Болом кр-вавих рана тишао сам бол душе жељне свега.

Све чешће сам помишљао да заборавим оно чему ме бака учила. Да бацим под ноге образ и поштење који су ме држали у скучености. Да се упустим у неки лоповлук. Да отмем оно што ми не припада, када ми већ Бог ништа није дао. Тада је она дошла. Мора да је опет чула мој јад. Kao онда када ме утешила на обали. „Сети се како си се молио за баку. Са вером, љубављу и надом. Замени очај вером. Клетву на-дом. Горчину љубављу. Сети се да је Господ твој отац. Да отац увек за своје дете чини најбоље. И обрати му се са поверењем", рекла ми је. И опет је својим прстима дотакла моју косу. Никада нисам заборавио тај дан. Утеху коју ми је пружила. Снагу коју ми је улила. Снагу за нЗДу. За веру. За љубав. Упркос свему. Послушао сам је. Можда зато што је ода-брала праве речи. И прави час да их изговори. Мо-жда зато што је говорила благо и c љубављу. A може бити и да је у мени тињао неки пламичак Доброте и поштења који није желео да се угаси. Још исте године, по препоруци једнога мона-Ха из Мамантског манастира, отишао сам на брод. Ту сам упознао трговца који ме прими за свога 179 ао сина. Његовом добротом и ја сам поста И то од оних великих, што плове далеким- ма у земље других Божијих закона. °^~ Мало за мном и она је напустила Еп Отишла је Господу. Т' Тело њено предадоше земљи ван града мо где спокој налазе тела сиромаха и странат Ја је никада нисам заборавио. Када ми је би-ло јако тешко, њено ми се лице јављало у сну. По-некад би ме само гледала. Понекад би говорила Али ја сам се увек будио са мислима o вери, љу-бави и нади. Баш као што је рекла, Отац ми је помогао да пронађем свој пут. Стигао сам и да баку обра-дујем праунуцима и богатством. Жалио сам само што она то није видела. A можда њој није требало ни показивати, ни говорити. Можда је она све знала. Шта је било, Шта јесте. Шта ће бити. Тако сам бар помислио када сам се једном опет вратио c мора и по наго-вору својих синова свратио у епиватску цркву Све-тих апостола, да се поклоним моштима Светитељ-ке коју Јјрспод тек што беше прославио на земљи. О, како je неизмерна била моја радост када сам у лику Божије угоднице препознао добру вилу сво-га дечаштва. Тада сам сазнао и њено име. Реко-ше ми да се звала Петкана. Петка. Параскева. Мајка Параскева. Пресвета Богородица 180 „Научите се од мене, јер сам кротак и сми-рен срцем!", говорио је мој Син и Господ. И ја сам се од Њега учила. Ја, Марија из племена Давидо-вог. A учила се и она. И срцем и умом. Постигла је као мало ко. Мудра девојка и земаљски ангео. Састрадалница Исусова. Изабрана подвижница. Параскева. Параскева је била Божија већ у часу свога зачећа. Kao што сам и ја била Његова. И Јован. И мој Син. Чудом рођени. Дошли на свет да o ми-лости Његовој сведочимо. И остали смо са Њим.

„Зашто је Бог овога или онога човека иза-брао? Да ли је Бог бирао човека? Или је човек изабрао Бога? Бира ли човек уопште, или је само глумац у представи коју је Бог већ давно написао и Доделио му улогу, a да га није питао да ли му се таква свиђа?", умују људи. Откада постоје. Тра-же одговор у дугим размишљањима и мудрим књи-гама. Од учених људи и у молитвама. И не налазе га- A и када истина допре до понеког од њих, он остаје несигуран да ли је то што чује Божији глас или ехо његовог одговора жељног ума. И сама сам се много пута питала: „Зашто баш ја? Зашто мој Син?" док ми је срце вришта-Ло од бола. И примала сам многи чин Божији као неправду. 181 Сада знам да нам Бог ништа не нам ц ра и Он и ми. Он на почетку, када сваком Б одреди пут и укаже на њега. Ми својим if °Ц Н ком да тај пут пређемо. И после, у свако свога живота. Јер свака одлука, свака реч поступак је раскрсница. Место и час одлуке мо ли скренути са пута на који нас је Он no или остати на њему. а° Ја никада нисам рекла: „Нећу, Господе!" H када. Ни у највећем болу. У часу најстрашнијих мука мога Сина шапатом сам понављала речи ко-јима се Оцу своме предао: „Нека буде воља Тво-ја!" Зато и кажем да се у моме животу све и по Очевој и по Синовљевој вољи збило. Али и no Mojoj- Тако и она. Извршавала је врлине онако како други за-довољавају страсти. He часећи часа и са свом пре-даношћу. Подражавајући Христа распињала се на духовном крсту, састрадалница Његова. Али ни-је се жалила. И није замерала Господу да је неми-лЛсрдан према њој. Бреме свога подвига c љуба-вљу је носила. Тако је победила све демонске на-мере, и поставши мртва и недоступна греху, a жи-ва Богу, проговорила је са апостолом: „He жи-вим више ја, него живи у мени Христос." Мајчинским сузама, стрепњом и уздасима пратила сам њен пут кроз греховну долину. Бде-ла сам над њом, као што над свим људима бдим. Јер сви су деца моја. Туговала сам над сваким њеним попушта-њем. Могла сам бити спокојна што се исхода ти-че. Знала сам, и када је посртала, да неће пасти. Да је њено посрнуће само због неискуства и пре~ велике чистоте душе која не уме да наслути заМ- 182 je д! каже свако од № ^ им безазлене , ее ада осетила да И Ево, она. Параскева. Када 3 ољубиви се ближи час смрти, молила ,е службедацу, него « владико, не презр« ИГ **> нека анђео мира -иис . уз ^ ТВО) ме удостој да слободно стан F ни SeJ, iep си благосаовен у ^^ у Ни помислила ни}е, ни Д да прихва. скрушености није , см«» ^' Д^сва у *убав н мо- тим њену ДУШУ- A већ се литву претворила. . Јован Златоу- 0„а

кву сазидала 183 љубави према Богу. Волећи Бога и лела, зато што једно без другог не м"ЈЦС Је украшавајући се љубављу начинила°ј^е' ** квом Бога живога. Себе Цр. Сада пребива у Царству небеском, али' жија помоћница међу људима. Рука и'мис ^0' гова. Молитва Њему. ">е- Кроз сав свој живот жеђала је у пустин, жеђала је за Господом и Његовом истином n И као ретки спознала сласт окрепљења са бистп извора. Зато чисти блато да потеку воде. Воде које крепе. Воде које лече. Од болести тела и од јада душе. A људи знају да су те воде од Ње. И зову изворе Њеним именом. Срце Њено и даље бди по великој љубави Ње-ној. Бди над свим људима. И отвара се за оне који је траже. Јер срце које воли никада не заборавља патње других и хита да их олакша. „А љубав је већа од свега, јер њоме се Бог именује", написао је Павле Коринћанима. И то се мора вечно памтити. To, да је Бог љуб!в. •. човек сам се. "^оу Товари- озв *а сголиник и био а да врху стуба о e сту ОИ ?у Столп, том у Ти CHMOK десет година, a Свет стуба су многа а 185 184 Овај наш Столпник, назван по узоритог претходника, Симеона, тек година подвизавао пре чуда чији сам Једном у неколико недеља послушни°К бИ°' настира би му донео и ужетом додао KOIH^ Ма~ мало хране и воде. Када je jeo и пио, не знам^ су га виђали само како се моли. Или говори сравњеном чуду благодати Божије. И плаче ^ Народ je o њему мислио различито, као и свему другом. За једне је био живи светац, за дру. ге будала. Људи су ретко крај његовог столпа про-лазили, помало заплашени местом које је одабрао да се на њему подвизава. Јер, како се причало, TV су почивали странци чије се порекло није знало ни када су погребани, a имена су им давно забо-рављена, јер није имао ко да их памти. Али после, када се цела прича одмотала, сви су разумели да је и то био само део промисли Божије.

Ја сам o Столпнику мислио да је мученик. И да то што га тера да држи и трпи такве муке мо-ра бити нешто велико. Неки су говорили да је ње-гов терач гордост. Да се зато попео на стуб, да сви морају, да би га видели, подићи главу ка њему као ка небу. И како он сваку муку слади мишљу да o њему зна, и његов подвиг прати, и диви му се сав хришћански свет. „Можда и јесте тако", помишљао сам поне-кад у своме незнању. Али истина ми се казала када сам га први пут срео очи у очи. Е, те његове очи, оне су ми рекле све што треба. Јер очи су му биле пуне љубави и бола. Како то може, не знаМ-Две тако различите ствари у истим очима одје-данпут. Али тако сам видео и помислио. ВаљДа ми се казало. И није био горд, него баш некако понизан. He само према старешинама него и """"' -— наиђосмо на ДРУ™ ско Обумено у Kao Даје очију недостоЈНИХ рис! Био је то ^ Како сам разгрнУ дотакао нисам, тек сам посл ,Света! Она je Света- хаљину , па A босиока. н>ен да , н .£ сузама квих чудеса 186 ћи нас даље, баци платно у које см остатке утопљеника крај нетрулежно^- „Сачекај!...", покушао сам да Га „Да питамо у цркви..." „Ko чека, тај не стиже да ради. Копај!" он. И поче да затрпава рупу. 'Ре „Било вам је показано и не ВИПРРТВ г , , . H<~(-ie- bor већ наћи начина да прослави своју угодницу ви! Тешко вама сада и довека!", плакао ie c* \ i г ^ТОЛП- ник. A његово лице! Блистало je како никада н сам видео да блиста лице човеково. И ја сам MV веровао. Па ме жалост силна обузела када кре-нух кући. Можда је зато те вечери моја молитва била дужа и некако пунија. Нисам, док изговарах име Господње, и Његове Мајке, и светих, мислио на оно шта сутра треба да радим, или на своју децу, или на жену, како то обично чиним. Те ноћи мисао ми је била само молитва, и са тим сам заспао. A та ноћ! И тај сан! Никада их заборавити не^у! Видео сам неку блиставу царицу где седи на престолу као усред сунца, a OKO Ње стоје пре-лепи анђели. Нису имали крила, али ја сам знао да су анђели, као што се у сну зна и оно што не видиш и оно што ти нико не каже.

Ошамућен толиким сјајем и лепотом, и испу-њен страхопоштовањем, пао сам на земљу, и пла-као, плакао, плакао... први пут од када нисам дете. Један од анђела приђе ми, додирну моју гре-шну руку, и подиже ме. „Георгије", рече ми. „Оно је тело Преподоо-не Параскеве. Бог жели да слушкињу своју, ко]а је у Царству Његовом у слави, прослави и на зе-мљи." „еМојеОЧ«,»^сМ^п;ват,,Ро- t<r^ru^"ai:eT-- »* ?#> *"fno « >^"Г гс»аТБо«У » <е У ^«1"'' в«"авала, в 6лаг™сто по иало^ $:^'5В"=-==.:= ir.;S5.r=s»r,'= s^ Er-.s ris-; - ЊИМ!Ги0а. Толико )е^« каКОкажу-.Са* дасвеиспр^амсвеш ^ ће даље. помало сам се дрО. Д°К ИМ Те Тми поверова^ Ида^ 0-и мишљао самхоће -^ чак и заЈ гласити за лажова. A ]У^еРаШ* еметио ор ^ м, и одем послом, га да преко н,ега е ^умачи Ј Ј ви Р^ уда11ред знао. И АдиБог^еи) премио ми одговор- ломећи „рсг^ Баш када сам се^ црквевог^ j ћи се, пришу^ао и3^ЗУсТраНе и на њ^ се отворише са спољке Р ви нека жена. 188 Одмах се видело, била je то велика госпоћ Али није окренула главу од мене, како то госпо обично чине, пуни презира према сиромасима Н^ Љубазно ме поздравила и питала за дозволу n уђе код свештеника пре него ја. И још се правда3 ла како зна да моје време вреди више него њено jep ja време проводим у раду, и никад ми га доста a она га, као и све друго, има на претек, али хит-но мора свештенику, jep je уснила један чудесни сан. Сан као налог. И не може више да га носи у себи. „И ја сам ноћас имао сан. И дошао сам да га кажем", рекох joj. He да своју хитњу ставим на-супрот њеној, већ ми једноставно те речи дођоше на уста, a не знам како. И реч по реч, цео сан joj испричах. A она мени, све ми у реч упадајући, ис-прича свој. Господе милостиви! Творче, и чудотворче свемогући! Био је то потпуно исти сан! У исти час дат и њој и мени. Ми, који се никада срели нисмо, којруни постојање оног другог нисмо слутили, ми смо се нашли заједно, да сведочимо једно другом. Заједно, у истом науму. Јер Бог је сва мисао и сви облици. Велика је то била светковина и радост за на-род када је ископано нетаљено тело Преподобне. Ја сам га ископао. И нисам дао да ми плате. To копање за мене није било рад, већ богослуже-ње. И неко моје право.

Сав окупљени народ ме гледао. И некако су ме људи поштовали, осећао сам то. Kao гласоно-шу воље Божије. И мене, и благочастиву госпо-ђу Јевтимију. Мошти Преподобне Мајке положене су у ДР" кви Светих и свехвалних апостола Петра и Па- v Епивату. И од тих мошти почеше се давати вЛ<* У f многа и исцељења, слепима, хромима и бе- мучнима, a народ се скупљао око њих и пошто-вао их као највеће благо. И ја сам често ишао да целивам свете мо- ти и моја жена је ишла са мном. И наша деца. He знам њихове разговоре са Преподобном, и за шта су је молили. Ја никада ништа тражио ни-сам. Мислио сам, Она зна шта ми треба, па ако хоће, даће ми и без моје молбе. A и некако ме би-ло стид. Јер толику ми је милост дала. Ону коју никоме до госпођи Јевтимији није. Па како да joj тражим још? Наставио сам да живим по старом. Да ра-дим и Богу се молим. Само једно није престало да ме мучи: Зашто је баш мени дато да будем гласо-ноша Највише воље и објављења? И како да сво-јим животом оправдам толику милост? 191 190 Јевтимије, бугарски патријарх ц први састављач житија Преподобн „Господе Исусе Христе, Сине Божији, поми-луј ме грешног." To je била моја молитва. Једина коју сам по-нављао читавог живота. И уснама. И умом. Њо-ме сам достизао покајање, кротио страсти и чи-стио срце. Тако смо ову молитву и звали. Моли-тва чистог срца. Или Исусова молитва. A TO је исто. Кроз њу сам задобио благодат. И милост да осетим живо присуство Преподобне Матере Harne Петке, да чујем Њен глас у своме срцу, и по вољи тога гласа учиним оно због чега сам рођен. ,,'Восподе Исусе Христе, Сине Божији, поми-луј ме грешног.' To je молитва која отвара пут ка унутрашњем усредсређењу и миру. Ка предаји ду-ше Богу. Пут ка тиховању. Ка ћутању ума. Јер кад ум ћути, божанска љубав се излива у срце, да га очисти, просветли и усаврши. Зато непрестано изговарај ову чисту молитву. Док се сав са њом не стопиш", говорио ми је онај који he остати упам-ћен и записан као Свети Теодосије Трновски, ве-лики мистик православља, исихаста и оснивач ма-настира Калифарево. Ја га памтим као свога путовођу и доброчи-нитеља. Промишљу Божијом допао сам његовог вођства када ми је духовни отац био најпотребни- 192 тада се нисмо раздвајали. Пратио сам га на Ји' вим путовањима. A када је он остајао у Тр-*еГ па служи Богу и народу као патријарх, a ja aOBj ^ " авио у светости атоских и цариградских ма-° тира, опет смо били заједно. Кроз писма. И кроз Исусову молитву. Ми исихасти, мада расути по бројним мана-стирима по свим земљама источног хришћанства, били смо једно братство. Зато смо лако прелази-ли из манастира у

манастир, из државе у државу. Лутали смо Бога ради. Преписивали свете књиге и писали нове. И свуда са собом носили молитву срца као свети апостоли реч Божију. Нисмо сви били монаси. Било је међу нама и свештеника, сликара, писаца, вештих преписива-ча и резбара. И других, који су разумели да Ису-сова молитва припада свима. И који су веровали да нас само она може спасти. A било је то заиста страшно време. Свуку-да. Од Босфора до Саве и Дунава. Слаб у свему осим у преступу, рушио се сав источнохришћан-ски свет. Изнутра, сам из себе. И притиснут спо-ља. Најпре смо то наслутили и најјасније спозна-ли ми који смо често једни друге испраћали и до-чекивали, причали o приликама на путу, и писма слали и примали. Труло византијско царство распадало се у бор-бама за власт и грађанским ратовима. На Балка-ну, већ неколико векова уназад, браћа по вери Хри-стовој, али и браћа по крви, непрестано су се тла-чила међу собом као најцрњи душмани. Због сре-брољубља и похлепе људске. Због себељубља и окрутности владарске. Мачем су ширили моћ сво-га имена и племена, као да су заборавили да је ре-чено: „Ко мачем сече, мачем ће бити посечен." 193 I Уз то, свако морално посрнућ r Ј ње народа беше велико, као што i e v J J j^ ^. гама описано да бива пре но што се Госпо огњем и мачем. ГЈ1асв Огањ и мач носили су Турци. Битка на реци Марици беше прва велика беда Турака на Балкану. Вест o тој несрећи зате кла ме је у Цариграду, цце сам пратио свога учи теља. „Велико мноштво хришћанске војске или по-гибе од мача или допаде ропства. Остаде земља пуста и без икаквог добра - без људи, стоке и без земаљских плодова. Све се испунило страхом од Турака", јављали су гласници. „Иди одмах у Трново!", наложио ми је отац Теодосије. И ја, свикао на потпуну послушност, кренуо сам не часећи, премда сам добро видео сла-бост његовог тела и слутио да се опраштамо зау-век. Taj растанак оста као туга у мојој души. A y исти мах ме тешка брига сколила: да тај поход силнотезијатског племена носи поноћ дану хри-шћанскоме. Ипак, веровао сам да ми хришћани можемо стећи милост Божију ако се покајемо. Да he нам Бог опростити ако сами себи судије и пресудите-љи будемо. Веровао сам да нас може спасити по-вратак добротољубљу, моралности и чистоти ве-ре православне. Налагао сам да се обреди и службе врше по строгим правилима Цркве, и по литургијским спи-сима какве смо наследили од светих отаца. Тра-жио сам народу узоре у подвижничким књигама и житијама светих. Мислио сам: Ако свако своје ср-це очисти, сва ће срца бити чиста. Али људи као <*№ атријарха, ПОМИСЈШ« •ца°- хле изабраше за па прилика да се

<£i»-SSi^ *» U н земаљских дана. . љубавипремагошоду. дана живота мога. ^ миљеник e Да О, знао сам ja да о* та жије5 безгра је њихова Љубав, noiiyi ^убав Q д& нична и свеобухватна^И да .£ св од свете подједнаким *а^совог. Па опет, у ДНУ Њих део вечног ^^^ свога духовног би свога срца, у самом сд - испр^нисрцеиум 194 прва јави, која падне на то широко бело стоте, то je оно што Бог жели", говорис Теодосије. И ја сам се молио. A уз мисао, понекад јављао и лик. Њен. Kao милост одговора, nos ^ или упозорења. Лик недодирљив и далек no ликова свих светих. И у исти мах близак. Moi To ми се Господ у часовима благодати Н>е ним ликом јављао. Почев од онога дана када сам као млад човек жељан Бога, истине и монашког живота, на путу за Калифарево први пут свратио у Трново, у Саборну цркву. Памтим, црква је била празна, и ја сам се у потпуној тишини и миру, који су пали по мени као блага и густа топлина, предао молитви. „Господе, помилуј ме!", говорио сам. Пона-вљао. A душу ми је пунио занос. Плавила је нека дотад непозната љубав. Све јача и јача. И у часу када сам помислио како више не могу да издр-жим силину тога осећања које је расло у мени, угледао сам је у блеску светла. Њу! Преподобну Петк*! Крај чијих сам светих моштију клечао. To виђење било је трен. Али онај који је у доживљају и памћењу јасан до најситнијег дета-ља, и дуг као вечност. Ја никада више нисам мо-гао да заборавим смиреност и немерљиву благост Њеног лика. И љубав која ме плавила. Koja ме за Њу везала заувек. Koja je била Она сама. Од тада, увек је била са мном. Саборна црква постаде место мога ходоча-шћа. Сваки ми је пут започињао и завршавао се пред Њеним кивотом. Док сам обилазио градове и манастире, пра-тио сам приче o Њој, као трагове Њеног земног живота и дивних чуда. Сакупљао сам те приче, и 196 -•ssssSSSSS Тако дар Јован Асен,Д ^^ раже од посла сла е б°

си- јити од Светитељке, већ су је пратили с ним свећама до Трнова. Све удишући ми ока који се од Ње ширио. Када дођоше близу Трнова, сам цар пред град, a са њим мајка му Јелена и суПругЛа ^ и велможе, и бољари, и патријарх Василије c штенством, и безбројно мноштво народа Tv^ ливаше свете мошти, a затим их однеше и по жише у Саборну цркву. Од тада ове чесне мошти точе разноврсна исцељења свима који им са вером притичу. див. ним чудесима својим непрекидно прославл>ају Го-спода, увек дивног у светима својим. Осамнаест лета био сам патријарх Бугарске цркве. И крај свакога дана дочекивао сам клече-ћи пред моштима моје Светитељке. Утонуо у мо-литву и мирис босиока. A када ме дужност води-ла даље, у друге земље и градове, у друге цркве и манастире, мислима и душом опет сам сваке ве-чери био пред Њеним кивотом. Ми православни знамо да је срце свакога од нас ^егов унутрашњи олтар. Оно најсветије ме-сто у коме се збива сједињење са христом. A y самом средишту мога срца била је Она. Жива. Често сам остајао у цркви по читаву ноћ. На коленима. Челом и рукама ослоњен на кивот. И тек понекад, али ретко, веома ретко, само када би ми Она то дозволила, усудио бих се да Joj до-такнем руку која је лежала на Њеним грудима, покривена фином тканином боје пурпура. Молио сам да ми каже да ли је од Ње мисао која ме све чешће походила као жеља да саста-вим Њено житије. Молио сам милост за свој на-род и за све хришћане. Молио сам да ми да поду-ку шта да учиним како бих помогао спасењу сво-га христоподобног стада од зверова азијатских. хтсла да ^* CBOM Да „с причаш, ово ис, ко за сваку РеЧ- 198 Р°Т У томе ми три године проћоше. Нап све o Њој, од рођења до обретења, и још су моштију у Трново. Али мало то беше ^0' обичним речима показано, као што се жити' СВе гих светаца нису писала. Она је тако хтела ка, сведочила je o себи кратко и без украса Д лакше памти. И брже преписује. Се Час када сам своје сиротно слово предао по писивачима, да га умноже и по манастирима и цп квама разделе, беше истовремено час радости и празнине. Био сам свестан да сам окончао оно нај-важније у своме животу. Истовремено, у тај ис-пражњени простор времена и душе надирао је страх. Спознаја да ће се нешто страшно десити. Да се огањ и мач ближе. „Плачите за собом и за децом својом, кћери јерусалимске! Јер ево долазе дани у које he ce peta: Благо нероткињама, и утробама које не роди-ше и дојкама које не дојише. Тада he почети го-ворити горама: Падните на нас! И бреговима: По-кријте нас!", говорио је Господ под крстом. A као да јех> Трнову говорио.

И заиста, убрзо дође време када варварски дар све бугарске крајеве као гнездо освоји. Па стиже под дивни град који су споља чувале висо-ке планине и чврсте зидине, a изнутра многоча-сне мошти као непобедиви војин. Али мора да је Господ и Њој, као некада давно Мојсију, наложио: „He моли се за ове људе!" Јер уђоше Турци у Тр-ново и у руке им допаде све за шта се чинило да никада неће добити. Док су јуришали и освајали град, био сам ме-ђу народом. Обилазио сам куће и бедеме. Kao сва-ки отац који је са својом децом у невољи. Али ка-да зверови провалише утврде и просуше се ули- 200 су- ие * . самдаоград^ снажно ме оши^ ** ЊИхово зл ° " I од дила, a це испу причест. Оне из «4 још Посуде за Кр. Па стово. За нас светиње. За њих само бро украшено драгуљима. Плен. ~"l"lu и сре- О, како сам страшно ридао! Удао вавим челом o окрвављени под Же ' умрем. Одмах. Ту, на месту где сам што ми је у животу било срећа. И оно шт"' најтежом муком мучило. И своју прву бла е ^ Желео сам да ме убију. Одмах. И молио^^ Господа да ми услиши. Али у томе часу смрт^ била сласт. A ja сам морао да испијем отров Го спод ми је горе од смрти спремио. Видео сам их како Њој прилазе! Њој! Отва-рају кивот. Грешним рукама се хватају пречасних мошти и грубо смичу златоткану одежду и драго-цене украсе. „Зашто, Господе? Зашто Њу?", вриштао сам. Али без гласа. Јецаји су ми гушили речи, a страшни бол сваку мисао. Бог ми је све одузео. Снагу. Ум. Мир. Ништа нисам могао да учиним. Био сам немоћни старац осуђен да сведочим o нај-страшиијем. Када свечасно тело Преподобне оста малом и худом одећом покривено, скоро обнажено, поне-ше га кроз Трново да га положе пред ноге свога цара Бајазита. И то сам морао да видим! Ту саблазан! Ваљ-да да бих разумео да дође час када наум Господ-њи мора да се изврши уз сваку жртву, a због не-измерне љубави према људима. Господ је жртво-вао свога јединорођеног Сина. A Преподобна Пет-ка, као састрадалница Христова, прими скрнавље-ње својих светих моштију да се ништа не проме-ни од наума Господњег. Да се ништа не уман>и оД казне Божије ради подуке људима.

као je će лелек Побијеног порода- Тако су Овај час овај 202 Ha и како Њу, Преподобну Петку, Н0се лахију, у град Видин на Дунаву, па градове, у Србију, и даље у молдавску цу Јаши. Видео сам бројне цркве и ман зване Њеним именом. И народ силан O њих. У славу Њену, и у славу Господа са Христа. Тада заплаках још јаче. Заридах c ма чисте љубави и благодарја. И зачух у себи литву. „Господе Исусе Христе, Сине Божији по милуј ме грешног." И најзад сав постах молитва као што ми је отац Теодосије говорио да и треба да буде. нела. да чувамо. а Причало се да <*& јш калуђерима мног« Можда је зато бво сам од чу стар. ењ«ма. з«« ^ ^ ' а. г у , и р цу из До огороДИ. це, до x«v"—- --ливамо, поседамо _ TV,nvWH ја Доњи и многе је п. пре његовог Знао је и несреће на R Оддаер^ и це_ . е. Д је многе к кеги^а п° а спас у харем- дада 204 су Турци заузели Видин и оскрнавили мошти n подобне Мајке, кренула је са госпођом Јесћ јом своме зету и крвнику, Бајазиту, да И' лост. ~ „Зашто од других многе и велике цене стојних имања не молите, већ само кости cvx одасвуд непокретне?", чудио се Бајазит. Наша врла и благоверна кнегиња смерно ie и господски истрпела увреду његовог смеха, и још му је понудила сва своја земна блага и имања у замену за свете мошти.

Причао нам је отац Макарије, a ми, деца, за-мишљали смо народ који клечи дуж пута од Види-на до Крушевца и чека пролазак нетрулежног те-ла. Сви држе запаљене свеће, дрхтуре и чувају пламен, и моле се милосрдној заштитници са об-новљеном надом. Радују се тој нади и милости Го-сподњој. A свакоме је та милост за друго, знамо то и ми, деца. Каква мора да је била радост кнегињина! Ко-лика њена нада и уздање! Да joj Света сачува де-цу. И дј|жаву. И народ. Јер смо толико страдали, и као виноград били брани, и то не једанпут у го-дини. Увек сам мислила, мора да се Светитељка кнегињи у сну јављала, учила је мудрости и саве-тима је својим водила. И њу, и дружбеницу joj, де-спотицу Јефимију. Што да не? Када се јавља Menu, која продајем савску и дунавску рибу на Ри-бљем тргу, како не би њима? Јесу биле велике госпође, али и мученице као ја. Све три изгуби-смо мужеве у боју са Турцима. И још је мени Бог више него њима двема оставио. Јер мој син сино-ве има. A син госпође Јефимије умре млад. A кнегињин син не остави од рода порода. A и то, да 206 на и његове синове, да гајим, рекла ми је Петка. Али o томе ћу после. Најпре да до-0В1ИМ причу оца Макарија. Када је мучена кнегиња отишла Богу на тину, светло тело Свете Петке пренето је из Крушевца у нову престоницу, Београд. Из двор-ске ДРкве У Д°њи гРаД- ТУ' гДе )е Увек живео оби-чан народ. Ја мислим да је Она тако хтела. Да по~ чива међу рибарима и лончарима, кројачима и обу-ћарима, златарима и трговцима, дрводељама и шајкашима. Близу пристаништа, Рибљег трга, и болнице и прихватилишта за странце и сиромахе, A мало пошто је донеше, вода је избила ни-откуда, и људи су знали да је извор од Ње, и на-звали су га чудотворним и пре него што се делом потврдило да та вода лечи болесне, штити убоге и снажи клонуле. И ј a сам пила свету воду Светитељкину. И ишла сам код Ње у цркву да Joj мошти целивам и да Joj муку моју кажем. Али и радост да Joj пове-рим. Наду. И причала сам мојим синовима и уну-цима оно што ми је од прича оца Макарија остало У памети. A Она, Преподобна Мајка, у сан ми је дола- зила. Да ме оснажи. Да ме посаветује. Да ме уко-ри. Увек озбиљна. A блага и када се љути. Е, то нисам могла да разумем. To, љут, a благ. Али то ваљда могу само светитељи. Да коре, a да не rope гневом. Када ми се син оженио, одмах сам послала снаху да пије свету воду, да очисти утробу и спре-ми је за плод као гнездо. Залуду. Три дуге године јаловала је наша невеста. Три дуге године призи-вала сам Светитељкину милост и дозивала је у сан, A она ми се није јављала, и ћутала је као да 207 I ме не чује. To њено ћутање било ми је „Зашто си ме оставила? Зар сам Te v"^ Paila-Или сам се огрешила?", кидала сам се и • ДИЈ1а? шу своју, и страховала. A Она ни o томе^ ^ гласне. Да Се

Тек после три године смиловала се. И ' данас не знам шта ме је више обрадовало - " опет видим да је са мном, или речи које ми je i ворила и у којима сам пронашла наду. „Твоја невеста има мило лице, али срце joj je било муљевито. Зато сам joj дала болну жељу. Да плаче и моли. Да се опере молитвом и сузама. Са-да нека дође на извор. Јер само чистима срцем моја вода може бити лек." Тако се родио Стефан. Нада моја и чедо Пет-кино. Од чега га све није сачувала милосрдна Мај-ка! У играма и дечијим лудостима, у момачким надметањима и чаркама. У турским нападима. И у овом, последњем, који нас у црно зави. Али опет морам да се вратим на још једну причу опа Макарија. Онако како сам је запамти-ла. * Кнегињин син Стефан деспотовао је четврт века. После његове смрти престоницу су нам за-узели Угри. Од тада смо ми Срби живели само у Доњем граду, прострти по падинама према оба-лама Саве и Дунава. Угри су били на брежуљку у Горњем граду. Тако целих сто година. Нисмо се много волели, a мешали смо се само кад морамо. Турци су више пута покушали да освоје Бе-оград. И када сам ја била дете. И када је мој син био дете. Па момак. Постоје невоље са којима народи и градови науче да живе, исто као и људи-Та тупа помиреност c неминовним и пролазним умањила је наш страх када се једнога јутра учи- 208 под густом засадом тур-;ПОД L на Ратном остр-: шаторима и вој- Пробаладасео ада у страх. дан када су рушеног једна жена није силом обрукана. НиједН обешчашћена. Силници су пролазили no ске чељади као поред камена, дрвета, зип х11' но равнодушни. Kao обневидели. Kao да Их ' тлост Светитељкина слепима учинила. °Ве~ „Десило нам се што је морало. Али мајка н је наша у тој неизбежној несрећи заштитила ^ лико је могла. Јер ни светитељи не могу све м мо воље Господње и неког вишег реда", помисли ла сам. И нисам се питала одакле мени, жени про-стој, оваква мисао. Знала сам да ми је и она оп Ње. О, како сам само плакала после тог сазна-ња! Захвална Светитељки што бдије над нама. И што ми помаже да не изгубим веру чак ни у часу када се руши, и у бездан строваљује једини свет за који сам знала. Последњег дана августа угарски заповедник Београда, човек надмен и мрзовољан, предао је султану Сулејману кључеве града. И још му је, тако се бар причало, пољубио руку и папучу. ЦЕх, што то не видех! To, како му папучу љу-би", говорили смо једни другима. Али није нас ду-го држала та ситна и осветничка радост. O своме смо се јаду смели. Од зла смо горем допали. За-поведник кога је Сулејман одредио да нама у ње-гово име влада био је Бели-бег, међу Турцима сла-вљен као „исукана сабља под вратом Божијих про-тивника, истребитељ неверника". A no њиховом, неверници, то смо ми који верујемо у Исуса Хри-ста, сина Божијег, и славимо Његове свете. Страх!

Страх ми је постао храна и починак. Страх ми је био мисао и молитва. Страх ми је био одла-зак код Преподобне! И вода са Њеног извора као Био Ww»« V кРВИеР™ешТО »a- Њену говор никако да н. ни Београд ^ i A- 210 MMlklkj, редбу, коју је телал целим градом расТел отворено се и одлучно загледао у своју Mai мене, и изненадио нас својим речима. Па „Обе сте ми мајке. Једна ме од Свети измолила, друга родила. Предаћу живот мојој ћој мајци, Петки. Па ако је Њена воља да „ тт н Турску, нека ме са Њеног места поведу", рек је. Сигурно, као човек који тачно зна шта треба да уради. Пољубио нас је, сваку по три пута, три пута се прекрстио на кућном прагу, махнуо ка Дунаву као да оцу маше, и пошао на извор. Тамо, где сам га први пут по рођењу окупала. Тамо, rj\e сам га светом водом појила, да буде здравог тела, јаког и смиреног срца, и чисте душе. Цео тај дан, девети септембар, и целу ноћ, и десети до подна, преседео је крај извора. Гладан, кре-пио се светом водом. И чекао је своју судбину, ми-ран као што је човек увек миран када је спреман да прими све што мора. Све што му је намењено. Цео тај дан, девети септембар, и сву ноћ, и пола Ледећег дана, Турци су роварили Доњим гра-дом. Претраживали су куће, и лагуме, и сва мо-гућа скривалишта. Сав Доњи град био је место бола и страха, место дрхтаја и суза, јаука и леле-ка. И непрестаног очекивања најгорег. Стефану нико није пришао. Kao да га нико ни видео није. У подне десетог септембра сви смо се сјати-ли пред црквом Успенија Пресвете Богородице-Kao некада o великим празницима и литијама. Са-мо, ово је био сабор јада и несреће. A наша црква већ претворена у џамију. Никада, никада нисам заборавила очај тога дана. Сигурна сам, и вода га је савска и дунавска запамтила. И сваки камен у тврђави и бе-за^В ма Зато што је све нашом муком натопље-де1\оЛ0ко да се никада оцедити неће. 110 He знам ко ј e био несрећнији. Они који су про-ани. Или они задржани у Београду. Мада су дааве породице одлазиле, опет, свако је имао не-ога кога воли и оставља. И свако је имао некога кога воли и испраћа. Турски војници су нас цепа-ли једне од других као нокте од меса. Откидали cv нас исуканим сабљама. Секли нам загрљаје и последње додире. Колону прогнаних гонили су кам-џијама, као што се увек гони робље. A на почетку те поворке несрећника нато-варених остацима одузетих живота, биле су Harne светиње: чудотворна икона Пресвете Бого-родице, мошти царице Теофане и мошти Свете Петке. Мајке наше. Moje Мајке. Онима што одлазе то је нека утеха. И нада. To, што је наша мука. И страх. To, што Свети-тељка иде са њима. Они мисле да је тако правед-но. Да је њима утеха

потребнија. Можда. He мо-гу да будем паметна. Само Бог зна хоће ли горе бити њима, што под власт некрста одлазе, или на-ма, што под влашћу некрста остајемо. Ко је решио да нам однесе светиње, не знам. Да ли Турци, да нас подвоје и тим несугласјем на растанку, или наш митрополит у неком свом до-говору са Светитељком. Знам само да ме душа боли. Где сада да одем када ми буде тешко? Ко-ЈИМ додиром да испуним руке када ми се од свега испразне? Шта да радим, како да живим без Ње? Кажу, Бог је у свему око нас. Онда су и Ње-гови свети свуда. Па ја могу да замишљам како Је Света Петка свуда око мене. И да додирујем 213 212 своје срце мислећи како то Њу додирује-,, хоће ли ми срце икада бити довољно чнст °' осмелим на тај додир? И да, говорећи себи ^ ^ шљам као да говорим са Њом? стам апбуме ^с^ку. Да ***** o тедефо. . Да слУ^ам кафУ, сеДЈ само животу- Са гачији разговор . Tora у причала o ма и опо митовима. го више него ja. иЉ,ва као са He зна иоменула Вога- леПОту с&м ^. ^^ а0 пре^ о ^ о ВогУ мДо. Q ^ том стр. је Д^ буде еницима. прва дас две^ога УУ Петку. И 214 ш дашњи разговор некако се у моме Hecxaje до тренутка када ja изговарам: „Знаш, ја Њих некако волим. И Госпоп u Богородицу. И Свету Петку." ' ^ „Волиш их?", пита Гордана. Њен глас још увек не наговештава да се ближи онај час кап ће започети моја мука. „Да", кажем. „He бих мо-гла да живим без њих." „Наравно да Га волит када ти је све дао. A да ли би Га волела и када би ти рекао: 'Твој живот више није твој. Од сада ћеш живети другачије.' Да ли би могла исто да Га во-лиш?" Чудан је Горданин глас. И тон. Kao да гово-ри неко други. Неко ко жели да ме опомене. Да ме уплаши. A уплашена је, изгледа, и Гордана. „He знам шта ми је било", правда се. „Нисам же-лела то да ти кажем, a рекла сам ти."

Гордана живи сама. Мерено на теразијама навика и обичаја, Господ joj je дао мање него ме-ни. Много мање. И зато се она у овом часу стиди својих печи. И страхује да ћу их ја чути као глас завидЖивке. „Да ли бих Га волела подједнако и у несре-ћи?", преводим Горданино питање на језик свако- дневице. И знам да одговор неће бити њој дат. Да од-говором њој није ни важан. To je питање на које морам да одговорим себи. И мојој Светитељки. Бог. Шта је за мене био Бог? Одрасла сам у земљи где је атеизам био зва-нични став, али и стање духа. „Религија је опијум за народ", тако су нас учили у школи. A сећам се, за лектиру смо имали и песму из које нам је про-фесор посебно тумачио стихове: „Рођени, мртви сине, Бог је лаж, и наши су га душмани измисли- 216 " Такву истину прихватили су прво наши ро-1V! ел?и, и чак и они који су понели из својих кућа ^ а; дрослављања верских празника, чинили су ° више због традиције, него што су им видели тварни садржај и смисао. Бога смо помињали у vnv. У клетвама и заклетвама за неважно. Или у псовкама. И зато ми морате веровати да ја не знам, за-иста не знам, како сам једне вечери негде среди-ном осамдесетих, изговорила: „Ја верујем у Bora." И себе сам изненадила. Свога мужа. Читаво то друштво које је после књижевне вечери у би-блиотеци, као и увек, прешло у нашу кућу на пр-шут и старо вино из подрума мога свекра. И на разговор до дубоко у ноћ. Писци-гости. И оно што се сматрало културном елитом нашег малог гра-да. Локални песници. Неки професори. Библио-текари. И ја, новинар културне рубрике на локал-ном радију. „Они који воле да читају и гласно ми-сле", како нас је описао мој муж. He знам ко се први те вечери вратио на три вечна питања којима се одређује смисао човеко-вог живота и постојања: Ко смо? Одакле смо до-шли? Куда идемо? „Ја мислим да то има неке ве-зе са Богом", рекла сам. И постала сам свесна својих речи тек када су се сви у чуду окренули ка мени. Те ноћи сам разумела да је из мене говорио неко за кога нисам знала ни да постоји. Али до-пао ми се. И прихватила сам његове речи као су- Шту истину. Само, стварни садржај тих речи ми је изми-Цао. A ja сам желела да га пронађем. Да га от-кријем. Да га усвојим. 217 „Благо онима који не видеше, a ше", прочитала сам речи Господње. И сам да веровати значи баш то: Прихватити* јање Невиђеног. Некако ми се свиђало да „Стари Дарвин је страшно погрешио. Бог нас ' створио по своме лику. И само Он зна шта је умио са сваким од нас." И ту интелектуалну игру сматрала сам вером.

Нисм знала да је игра Jen ме Господ малим и опрезним кораком повео сво-јим путем. Мора бити да ми је од Господа дошла и ми-сао да веровати значи живети у складу са свих десет Божијих заповести. Тада сам почела да дру-гим оком гледам себе и оно што чиним или не чи-ним. Да će o свему што јесам питам и испитујем. И искрено сам се трудила да не прекршим нијед-ну Божију одредбу. A понекад је то било веома тешко. Најтеже када је требало љубити ближње-га свог као себе самога. Некако у то време зближила сам се са Гор-даноА Среле смо се у цркви. Ја сам у цркву одлази-ла ретко. Углавном да бих запалила свеће за мр-тве. И једну „за здравље", како је говорила моја бака. И Гордана је палила свеће. Полако, као да разговара са оним коме је намењује. Затим смо се, свака за себе, упутиле ка излазу. Дочекао нас је пљусак кроз који се никако није могло проћи. Kao да је Господ отворио небо да нас натера да останемо у предворју цркве. Да нам омогући да се сретнемо. Да нас принуди да се упознамо. Да нас упути да једна другој будемо по-моћ на духовном путу. а^Го^-ГшаГМе^,»- '^Г^^Гт>Лтот 1 Петки" реклами]е.ИпрУ Загледала сам се у Њен ли*. ^ -, - се адује. ^ве ] __,v» на зи- ду. Иинасвакога з^и поред * ла сам то некако и 218 Нисам се молила. Нисам умела да с a некако ми се чинило да ми молитва ни' требна. У ствари, мислила сам да молити П°~ чи тражити од Бога или светих нешто састш ЗНа~ i A ' ^^ИЛ^ Г\Тт ређено. A ja ништа нисам тражила. д" Данас ми је тешко да у то поверујем, али да, крајем осамдесетих, ја заиста ни помишл>ал нисам да је мени већ дато. Чинило ми се да је с ^ што имам обично. Онако како треба да буде м да не представља никакву посебну милост. Ваљ-да је то слика ограничености људске природе. Чо-век мисли o ономе што нема. И готово никада o ономе што има. Стидим се да признам, али рећи ћу: У време које сам одабрала за час почетка свој приче, ми-слила сам да ја чиним милост Богу зато што, у свету неверних, говорим да верујем. Што поне-кад одем у цркву. Што у кући имам неколико ико-на. Чинило ми се да сам зато боља од других. Да видим даље и више разумем. И била сам поносна на себе такву.

Дан& знам да нема вере без понизности. Али то je тек требало да научим. У болу и страдању. „Како је лагодно било веровати да Бог по-стоји. И да је вера живот у складу са десет Бо-жијих заповести", схватам, док Гордана покуша-ва да покрије своје питање гомилом неважних ре-чи, безуспешно, као гомилом увелог лишћа. „А шта ако вера није само то? Шта ако веровати зна-чи давати? Жртвовати?", мислим, док тражим ре-чи истине којима ћу одговорити Гордани. „Да ли је веће искушење души имати или не-мати? Да ли Господа више волимо када нам је ле-по или када патимо? И да ли га волимо истом л>у-бављу?" ем да Каоо» MO« одговс-№ S № погреши* Kao. да » ^ ^ исто тада сам да бих поверовала сво« срцу Поку. Понекад које са« некад сам, exo мој« свога. Све мешће Ч да остале, гдасови љ^е^еправде. ™ И ИСПра^Гнеа^наро" седанислесамона 3QCT шлост и срећну оуду 220 Људи су им клицали. Kao глуви. Kao слепи Kao омађијани. Kao да нису знали да свако исте ривање правде за народ значи много неправди, бо-ла и страдања за појединце. Да ли то људи заиста нису схватали? Или се свако од њих потајно на-дао да he њега мимоићи патња. Равнодушан пре-ма патњама других. He знам. Чак ни данас, када је све прошло, не знам. A много сам мислила o томе. „Како је лако волети народ. И како је тешко волети човека", говорила сам. Док сам имала ко-ме. Свет у коме смо живели рушио се. Навике. Обичаји. Све је нестајало. Чак и земља коју смо сматрали својом. Тада ми је по први пут допрло до свести да је наш градић место православних у католичкој др-жави. Да се држава у којој живимо не зове име-ном нашег, већ другог народа. Да то јесте, a није наша земља. „Одбранићемо оно што је наше!", заклиња-ли су се самозвани усрећитељи народа. И нашег. И оног д^угог. Почеле су мобилизације. Страх је постао име наше свакодневице. Страх кога he одвести. Хоће ли се одведени вратити? Када? Какав? Слутила сам да ће једнога дана доћи и по мо-га мужа. „Ти знаш, ако он оде, ја нећу моћи да наста-вим да живим без њега. Нећу умети", говорила сам мојој Светитељки. „Вера је прихватити све што нам је Господ наменио као најбоље за нас, чак и када та милост боли", покушао је да ми олакша наш свештеник. 222 gepa je рећи као што је Он рекао: 'Нека буде воља Твоја!'"

Али ја то нисам могла да изговорим. Нисам. Нисам. И молила сам, молила, молила, моју Све-хитељку да се смилује. Да моли Бога за нас. За мога мужа. За моје дете. За мене. „Ја нисам славна угодница Божија", говори-ла сам. „Ја сам само обична жена која воли свога мужа и своје дете. Свој живот." „Ти си кренула стазом Господњом. A знаш како је рекао: 'Ко хоће да за мном иде, нека узме крст свој и нека за мном иде!"', подсећао ме све-штеник. Или ме то Она подсећала? „Да ли сам ја згрешила, па ме Бог опомиње? Или ми жртвом куша веру?", питала сам се. Шта је то што волим као своју породицу да бих могла да понудим као залог своје вере? И шта уопште човек може да понуди Богу, шта сме, ка-да је ионако све Његово? Да ли сувише волим свога мужа? Више Hero Бога? Више него Светитељку? Да ли сам су-више срећна? Да ли се сме толико волети? Бити толико везан за једно људско биће? Да ли се сме бити толико вољен? „Чега да се одрекнем? Који залог да дам, да га ослободим страдања?", мучила сам се. Најзад сам се досетила. „Мајко!", молила сам моју Светитељку. „Ако мора да буде тако, ако ја морам да платим, нека се заљуби у другу, нека са њом оде у свет. Иона-ко многи одлазе. И Гордана је отишла. Код сестре у Француску. Ми немамо куд. Немамо код кога. Заједно. Али можда би он могао без нас. Ако Бог допусти. Ако пристане на моју понуду. Нека оде 223 од мене било где, само да га не одведу v , ,- тт , Ј Ј Fai- амо me he га можда убити. И вде he он морати да уб Ја-" „He", рекао је мој муж када сам му помену-ла своју спремност на жртву. „Ако морам да одем отићи hy. Можда hy će вратити. И опет ћемо бити заједно." Плакао је. И ја сам плакала. И опет сам тражила утеху од своје Светитељке. Њен поглед је био сажаљив. Било је то, ме-ђутим, сажаљење због неминовног. A не оно ко-ме следи обећање. To сам потпуно јасно видела. И разумела. Али и даље нисам хтела да прихватим. Ни-сам могла. Измислила сам малу игру. Држаћу цвет у ва-зни испред Ње. Његова свежина биће залог моје молитве. Ако цвет не увене, мога мужа неће од- вести. Сутрадан, цвет је увенуо. И ја сам знала да се час несреће ближи. Неман је тражила свеже људско месо. И љу-де су одводили. Званичне власти наше новоство-рене државе. И пси рата. Више нисам могла да мислим. Да дишем. Да спавам. У постељи, Светитељкину сам слику др-жала под јастуком. Или на грудима згрченим од страха. Плашила сам се сваког аутомобила који би прошао поред наше куће, сваке светлости фарова, лавежа пса, корака.

„Долазе! Одвешће га!", дрхтала сам. И до-диривала сам руку свога мужа. Да се уверим да је ту. Да је још ту. 224 A онда су га позвали телефоном. У недељно . р0; док смо пили прву кафу, Ону најважнију. Уз коју се размењују најлепше мисли и најслађе нежности. Позвали су га и он је отишао. Пољубили смо се овлаш. Као када одлази на посао. Као да се не растајемо. По прећутном договору, хтели смо да таквим растанком слутимо скори састанак. Вратила сам се у празне собе. У свој испра-жњени живот. Да нашој кћерки кажем да су одвели татицу. Да покушам да је заштитим од превеликог бола, ја, која ни себи нисам умела да будем зашти-та. Да је оснажим, ја, која снаге нисам имала. „He видим нешто да се молиш!", рекла ми је сутрадан. Са подсмехом. И као да је хтела да ме подсети на узалудност мога веровања. Заиста се нисам молила. Пролазила сам по-ред икона, а ни гледала их нисам. Рањена. Окрва-вљеног срца. Могла сам да молим да ми се врати. Или да ми лакше буде. Или да ми Господ открије тајну својих налога. Али свако ми се такво обра-ћање чинило бесмисленим. После толико неусли-шених молитви. После толико узалуд проливених суза. Осећала сам и неки неодређени стид. Као када куцамо на врата, домаћин не отвара, а зна- мо да је ту. „Господ се оглушио o мој вапај. И Светитељ-ка. Можда ја нисам достојна да ме они чују", ми-слила сам. „А чему онда молитва? Чему дозива-ње ако га нико не чује?" A када је моја девојчица одлазила да се игра, бежала од мога јада и плача, ја сам као уклета ишла кроз празне собе. И опет сам дошла до Ње. Јер сем Ње никога нисам имала. 225 „Како си могла ово да дозволиш? Како м жеш да ме гледаш овакву? Сломљену. Излудел од бола. Зар ти није жао? Зар је то Твоја љубав према нама? Зар је то Твоја самилост?", вришта ла сам. Лежала сам пред Њеном сликом, пред Ње_ ним лицем, и ударала сам песницама o под. Уда. рала сам главом o под. A Њено је лице било непомично. Непрестано сам мислила на свога мужа. Пи-тала се како му је. Њему, меком и нежном. Окре-нутом мени и нашем детету. Крај оних који убија-ју са страшћу. Из задовољства. Болела ме њего-ва несрећа. И тај бол заузимао је највећи простор моје патње. И нисам, нисам била спремна да прихватим сваку вољу Његову. Касније сам се много пута питала шта би би-ло да сам умела тада да отворим срце за оно што је морало да се деси. Да прихватим несрећу као што сам срећу прихватала. Да ли би се на томе завршило? тУ1ожда ми олуја не би онако сурово разорила и остатке живота? Била је то олуја у којој нису падале кише, већ главе и крв. Koja није кидала и носила лишће, већ људе. У току једне ноћи, као у блеску, изгубили смо све што смо сматрали својим. Морали смо да по-бегнемо. Из свога завичаја. Из својих кућа. Из својих живота.

Власници ничега осим успомена које ће нам се временом чинити све лепшим. Бе-жали смо тамо цце се увек бежало. У Србију. Пратила нас је наша војска. Мушкарци који су пожурили са прве линије фронта у своју послед-њу одбрану. A мога мужа није било. И нико није могао да ЈЛИ каже шта је са њим. Да ли је мртав. Рањен. Заробљен. Мени, занемелој од бола. У Београду сам се запослила као кућна по-моћница. Зато што је тај посао било најлакше до-бити. И зато што је мало, само мало задржавао мој ум. Радећи, пуштала сам мисао да лута. И она ми се увек враћала лепша и пунија. Нашла сам собу. Малу и оскудно намеште-ну. Са једшш креветом за нас две. Али биле су ту наше фотографије. Сушено цвеће. Неке књиге. Кофер који сам претворила у олтар. „Олтар је сву-да me cy иконе. И где се неко искрено моли", ми-слила сам. „Moja Светитељка је свој олтар напра-вила на камену у пустињи. Молила се пред Госпо-дом искрено као ја пред Њом. И са истим сузама." Плакала сам када моје дете заспи. Она када помисли да сам ја заспала. Криле смо сузе једна од друге. A обе смо биле подједнако несрећне. „Ко хоће да за мном иде, нека се одрекне се-бе и узме крст свој, и нека иде за мном", рекао је Господ. „Да ли сам зато добила овакву муку?", пита- ла сам се. „Зато што сам говорила својој Свети-тељки: Поведи ме путем Господа. Очисти ми ду-шу. Очисти ми срце. Очисти ми ум. Зар понети крст мора да значи и бити распет? Зар није до-вољно разапети жеље и страсти, a да срце остане цело? Зар се Богу мора ближити само кроз бол? Зашто не може кроз љубав? Зар нема љубави без бола?" Мислећи тако мислила сам и да више не же-лим да се вратим са духовног и Божијег пута. Јер више на другом путу, и другим вођена, не бих уме-ла да идем. 227 226 Никога није било са ким бих разговарала. Зат сам све чешће разговарала са Њом. Мојом Свети тељком. Села бих на под и загаедала се у Њено лвце Причала joj. Уверена да ме Она чује. И разуме. Tpvi дила се да чујем Њене одговоре у своме срцу. QHO што су некада биле интелектуалне замке радозна-лог ума сада су постала питања живота и смрти. Све сам изгубила. Била сам слаба. Никог да ме оснажи сем Ње нисам имала. „Мајко", говори-ла сам joj, „Ти знаш моје срце, моју душу, мој ум. Ти знаш и моје моћи. Немој ми дати већи терет него што могу да понесем. И дај ми снагу да под-несем оно што морам." Тиме сам Joj предала свој живот. Тек тада. Тиме сам joj рекла: „Нека буде воља Твоја." A није ми било лако да то изговорим. Да бих то рекла, требало је да поверењем умртвим страх. И да стишам једно потпуно ново осећање, које ми се све чешће јављало. Осећање да сам преварена. Да ми је учињена неправда.

Други су људи живели своје започете живо-те. Излазили. Смејали се. Волели. Без прекида. Без насиља. A моје дете је спавало са сликом свога оца на јастуку. И често су и слика и јастук били мо-кри од суза. A ja нисам живела. Ја сам чекала да ми се муж врати, па да наставимо живот. Несигурна хо-ће ли се то икада десити. Чинило ми се да су сви срећнији него ја. Же-не чији су мужеви избегли мобилизацију. Оне чи-ји су мужеви успели да се извуку из борби и дођу са нама. Чак и оне које су остале без лоших бра-кова и мужева који их нису довољно волели. Или које оне нису волеле. 228 Сретала сам и оне који су нам неколико годи-на раније говорили o славној прошлости нашег на-рода, и уверавали нас да у име те прошлости мора да се гине за будућност. A после су први побегли Од остварења сопственог сна. Осећала сам како се у моме срцу чаури ларва горчине и чека свој час да израсте у мрачног лептира мржње. Према њи-ма, подједнако као према онима који су изазвали олују. О, знала сам ја да срећнији нису преда мном криви за своју срећу, као што ја некада пред дру-гима за своју нисам била. Знала сам да они нису ништа мени одузели. Да ништа што они имају traje моје. Знала сам. Али било је тако тешко угу- шити завист. Огорчење. Мржњу. Једно је било знати, a друго прихватити срцем. Срећом, Она је увек била са мном. И није ме пуштала да потонем у мрак недостојних и Богу мрских мисли и осећања. Мора да ме Она одвела у своју цркву на Ка- лемегдану. Тражећи смирење у свом очајничком лута-њу, једног петка по подне нашла сам се на обали реке, подно зидина, a да нисам намеравала ту да дођем. Видела сам остатке тврђаве и кренула ка н>и- ма, не знајући где у ствари идем. Попела сам се каменим степеништем које је начело време. И на платоу угледала црквицу под зидином. A онда и Њу, Моју Светитељку! Смирена у мозаику на про-чељу цркве, стајала је, у модрозеленој хаљини, по-гнуте главе, и листала неки књигу. Најзад сам стигла тамо где ме је једном дав- но позвала. 229 Задрхтала сам. Знала сам да нисам случајно ту. Да је тај дан важан за мој даљи пут као онај када сам упознала Гордану. Целивала сам икону над Њеним извором. И икону Светога Онисима, заштитника извора. Не-престано молећи исто. A онда сам пошла да ку-пим свеће. Тек тада сам их приметила. Две жене које су у реду иза мене биле. Гласно су преброја-вале колико им је свећа потребно.

„Ја се у цркви увек прво помолим за своје непријатеље. Знане и незнане. И увек запалим свећу да Бог опрости онима који су ми зло нане-ли", рекла је једна од њих. О, како сам се постидела од тих речи. Tor мирног, ведрог гласа. Помислила сам како мора да је чисто срце те жене. И пожелела да видим ону која га носи. Окренула сам се и прво што сам угледала био је привезак на ланчићу око њеног врата. При-везак са ликом Свете Петке. Светитељка се сме-шила, и ј^ сам помислила како ми је то Она гла-сом непознате жене говорила. Хтела сам да је послушам. Заиста сам хте-ла. Али било је тако тешко молити опроштај за оне који нису праштали. Праштати дуг онима ко-ји су ме злом задужили. Некако сам успела да ишчупам речи из се-бе. Да их уобличим у реченице. Али осећала сам да оне нису из мога срца. И знала сам да су неве-лике вредности. И да не допиру до Онога коме су намењене. Знала сам да ми само Она може помоћи. „Мајко", рекла сам, „без Тебе не могу ништа. Са Тобом могу све што Ти хоћеш. Молим Те, дај ми 230 снагу да победим оно најгоре у мени. У свакоме од нас. Молим Те, научи ме молитви какву волиш." Стајала сам пред Њом. И гледала је. Дуго. Дуго. Нисам се померила ни када су последњи вер-ни напустили цркву. Ни када је и свештеник оти-шао. Остала сам на платоу. Пред иконом у моза-ику. И нисам престајала да понављам своју моли-тву. Из срца које је жудело да буде чисто. Тако све док нисам осетала како се моје ср-це пуни љубављу. Moja душа чврстином. „Мајко!", замолила сам. „Буди мајка свима. И непријатељима нашим." И плакала сам. Сузама које су спирале мој јад. Тада се Њен лик променио. И ја сам први пут после седам година страха почела само да се на- дам. Kao што сам онда знала да се ближе мрак и олуја, тако сам сада добро слутила. Опет сам сми-слила малу игру. Одлазила сам у цркве у којима никада пре нисам била, и одгонетала сам будућ-ност по боји Њене хаљине. A када сам је у цркви цара Константина и царице Јелене затекла у pose огртачу, била сам сигурна да имам право на наду. И треперила сам. Треперила најлепшим иш- чекивањем. Чак сам се осмелила да потражим потврду своје наде у Светом писму. Желела сам ја то мно-го пута раније да учиним, али увек када бих кре-нула да узмем Књигу, зауставио би ме поглед на Њену руку која, дланом окренута ка мени, каже: „He!" Сада, у овим новим данима, чинило ми се да чујем Њен глас као позив. Kao одобрење. „Да ли 231

ja то заиста Тебе чујем, или чујем себе? Наду је несрећне душе?", питала сам је, несигурна. Зажмурила сам, затим отворила очи. Њена је рука мировала. Знам да је тешко поверовати да један исти положај руке на истој слици може бити знак раз-личитог, али пробајте. Видећете да није немогу-ће. Отворила сам јеванђеље. Насумице. И, опет не гледајући, притисла сам прстом стих своје суд-бине. „Благо вама који плачете јер ћете се радо-вати", тешио је Господ. И ја сам плакала, охрабрена. И захвална. Неколико дана касније опет сам молила за наду. „Ова је кућа кућа радости", рекао је Господ. Те сам речи примила као обећање. И усуди-ла сам се да их пренесем мојој ћерки. „Ако се татица не врати до мог рођендана, нећу више да верујем у Бога", одговорила ми је. Скупљена f моме крилу. A озбиљна и одлучна, као да нема само десет година. Ваљда зато што се у болу брже расте. „He смеш тако да говориш", опоменула сам је. Уз сваку реч спуштала сам по један пољубац на њен мокри образ. „Бог није златна рибица која свакоме испуњава три жеље. Волети Бога не зна-чи бити заштићен од патње и губитака. Богу се мора веровати. Kao када мени верујеш да мораш примати инјекције да би оздравила. Боли те, али ти знаш да је то добро за тебе. Бити верник, TO y ствари значи веровати Богу. Све му веровати. Потпуно. И све од Њега примати као дар." 232 Тако сам joj говорила. A знала сам да не го-ворим само њој. „Добро, онда ћу му веровати. Само нека мој татица дође." Веровале смо и десило се, Поруку је донео волонтер из „Црвеног кр-ста". Да сутрадан дођемо код њега, јер има вести o несталом борцу. Можда је то мој муж. Та ноћ! Ни данас не знам како сам је прежи- вела. Та ноћ чекања и наде! Провела сам је на ко-ленима. Са Њом. A Она се смешила! Смешила! Смешила! Шта да кажем o тој радости неизмерној када смо се поново, у истом загрљају, нашли мој муж, ја и наше дете? Да је била неупоредива са свим што сам до тада доживела? Да ме гушила као што ме некада гушио бол? Да сам помислила да се и од толике среће може умрети? Све што бих могла да изговорим мало је и недовољно. И зато је боље да не причам више o томе. Када смо стигаи у нашу малу собу, сазнала сам све муке кроз које је мој муж прошао. Када је чуо да се приближава олуја, кренуо је да тражи нас две. Одвојио се од својих сабораца. И изгубио се. Месе-цима је лутао. Крио се. Од туђих војника. И од не-сретника који су протерани из својих кућа, у неким другим крајевима, и у наше се куће уселили. Тако све док није успео да некако стигне до оних који су се истим крстом крстили. Али и ту је био рат. И ту је звер тражила живо људско месо. Задржали су га. Ослободила га је тек болест. Срећа у несрећи. „Она ме је спасла. Света Петка", рекао је мој муж завршавајући своју страшну исповест. 233

»,•:**''"" Из џепа на кошуљи, пажљиво, као да дотиче највредније што има, извукао је две фотографије умотане у марамицу. На једној смо били нас тро-је. На другој наша Светитељка. „Добио сам је од једног војника када сам пре-шао нашима. 'Моли се Њој, Она he те спасти!', рекао ми је. И, знаш, ја сам некако сигуран да ме је она довела кући." „И ја сам сигурна", шапутала сам. Јер сам губила глас и речи у дрхтавици. У сузама. „Слика је изгужвана зато што сам је стално држао на грудима. Никако нисам могао да заспим док је не осетим под руком. Kao да ми је она била нека веза са вама. Kao да сте вас три биле једно." Узела сам икону од свога мужа. Затим сам својом његову руку завукла под јастук. Па је по-вела назад када је дохватио оно што сам хтела да му покажем. И то je била слика наше Светитељке. Изгу-жвана на мојим грудима. Мојом руком. Али иста, потпуно иста као она коју је он донео. Искрзана и напукла н§ истим местима. Те танке линије ме-њале су Светитељкин лик. Она, увек тако недо-кучиво уздржана, радовала се. И обећавала. Обећала је оно најважније: Да нас никада He-he напустити. О, како ми је било потребно то обећање! Та нада! Та вера! Та љубав! Moj муж је био ту, били смо заједно, али до-шао је изнурен. Болестан. Уплашен од прошло-сти и од будућности. И ја сам знала да ми борба за њега тек предстоји. Требало је да сакупим крхотине нашег :ки-вота и спојим их у ново. 234 „Лепићу их надом. Глачати вером. Оживља-зати љубављу. Тако ме је Она научила", мислила сам. И без обзира шта се буде дешавало, биће то најбоље за нас. Важно је да смо заједно. И да је Она са нама. Kao што је увек била. Kao што је увек са свима који је призивају. Мајка наша. Мај-ка Параскева. У петак5 18/31. августа 2001. лета Господњег, у Београду 235 Љиљана Хабјановић Ђуровић рођена је 1953. године у Крушевцу. Дипломирала је на Економ-ском факултету у Београду. Од 1985. до 1995. го-дине радила је као банкарска службеница, комер-цијалисткиња иностраног туризма и новинарка. У том периоду објавила је три романа (Јавна иши-ца, 1988, Ана Марија ме није волела, 1991, и Ива 1994. године) и књигу литерарне публицистике Ср-бија иред огледалом (1994). Од 1996. године по-светила се само књижевном раду и од тада је об-јавила романе: Женски родослов, 1996, Пауново иеро, 1999, Пешкана, 2001. Јуна 2003. године отворила је своју издавачку кућу „Глобосино - АЛЕКСАНДРИЈА" у којој је објавила свој нови роман Игра анђела, и поновљена издања осталих романа. Добила је пет награда „Златни бестселер", три награде „Специјални златни бестселер", две награде „Хит либер", награду „Кочићево перо" (Игра анђела, 2004.), награду „Печат" за књигу „која је обиљежила претходну годину" (Игра ан-ђела, 2004.). Једини је добитник четири награде Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу у библиотекама Србије (за 1998. Женски родослов, за 2000.

Пауново иеро, за 2003. и 2004. Игра анђела). Три пута је имала по две књиге међу десет нај- 237 читанијих у библиотекама Србије (1999 Женски родослов и Пауново иеро, 2001. Пауново иеро и Пешкана, 2003. Пешкана и Игра анђела). Романи Љиљане Хабјановић Ђуровић преве-дени су и објављени у Чешкој, Италији, Хрват-ској (Женски родослов), Грчкој (Женски родослов и Ива), Француској (Ана Марија ме није волела) и Македонији (Пешкана). Критичар чешког часописа „Днес" запазио је: „Она слика судбине својих ликова у којима испод готово мирног тока приче продиру на површину најдубље стране људске природе. Слично као Ан-тон Павлович Чехов." Рецензент француског магазина „Литерарни дијалог" написао је: „Она је књижевни феномен у својој земљи!" Међународни биографски центар у Кембри-џу само је двоје аутора из Србије и Црне Горе увр-стио у преглед „Ko je ко међу писцима и ауторима у свету" - Добрицу Ћосића и Љиљану Хабјано-вић Ђуровић. Удатаје за Милована Ђуровића и има сина Александра. Више o ауторки романа које волите, o њеној сва-кодневици и сновима, читајте на сајту www.habjano-vic.co.yu. 238 Садржај Мајка Петканина....................................................11 Отац Петканин........................................................18 ПЕТКАНА.......................................,.......................21 Јевтимије, епископ мадитски, брат Петканин..........................................................38 ПЕТКАНА...............................................................41 Један цариградски племић....................................55 Симеон Богобојажљиви, старац из Студитског манастира..................................65 Један пастир из околине Цариграда..................69 Теофана, василиса..................................................73 ПЕТКАНА...............................................................80 Један камилар, вођа каравана.............................97 Света Марија Египћанка...................................101 ПЕТКАНА............................................................106 Мрак света.............................................................149 Једна кћи пустиње................................................154 Анђео Господњи....................................................163 ПЕТКАНА.............................................................168 Један дечак из Епивата.......................................174 Пресвета Богородица..........................................181 Георгије, човек радан и христољубив..............185 Јевтимије, патријарх бугарски и први састављач житија Преподобне..........................192 Једна ојађена хришћанка из Београда............205

Једна боготражитељка, хиљаду година по Светитељкином одласку Господу.....................215 239 ЉИЉАНА ХАБЈАНОВИЋ ЂУРОВИЋ ПЕТКАНА Осамнаесшо издање (Прво издање објављено је 2001. године) Издавач Ггсобосино д.о.о. АЛЕКСАНДРИЈА Београд, Македонска 24/1/7 За издавача Снежана Томичић Лекшор - корекшор Милева Радосављевић Продаја 011/3340-162,3227-872 факс: 011/3374-008 e-mail: globosino@eunet.yu globosino@sbb. co.yu Тираж 3.000 примерака Шшамиа Студентски трг 13 e-mail:chigoja @eunet.yu CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.163.41-31 ХАБЈАНОВИЋ-Ђуровић, Љиљаиа Петкана / Љиљана Хабјановић Ђуровић. - 18. изд. - Београд : Александрија, 2006 (Београд : Чигоја штампа). - 239 стр. ; 20 cm Тираж 3.000. - Белешка o аутору: стр. 237-238. ISBN 86-84559-84-3 COBISS.SR-ID 127962636