Petar Matovi}KOFERI XIMA XARMU[A

Petar Matovi}

NARODNA BIBLIOTEKA„STEFAN PRVOVEN^ANI”

KRAQEVO2009

KOFERIXIMA XARMU[A

EdicijaPOVEQA

BibliotekaPOEZIJA, DANASkwiga pedeset deveta

Urednik@IVORAD NEDEQKOVI]

za S. L.Na korici:Giuseppe Arcimboldo, Spring, 1573

5

URU[ENE PARALELE

6

NA O[TRICI BRIJA^A

Ove godine lipe kasne u cvetawu,Ana se opet ne}e vratiti iz Gr~ke,a sobu sam okre~io u `uto: smiruje.

Svako jutro budim se umoran i znojav,vreme do paqewa prve cigarete jemisao o stihu, ritmu i {ibici.

Nemam celinu. Moja utroba je kormorans maramom pod vratom. Dok lutam,sam sebi nisam Odisej, a ni Ahasfer.

Svaki put obe}avam, kad pred brijawe palcemispitujem o{tricu `ileta, da }u, ~im budemzadovoqan sobom, napisati pesmu.

9

SELIDBA

I no}as sam preterao s nikotinom. Grudni ko{ stru`e pod neprihva}enom te`inom,suva je usna dupqa,u dahu oporosti vi{e no u `ivotuklo{ara, {to se kao zmije mno`epod mostovima.

Ne ose}am tragi~nost egzistencije, ne polemi{em s wom. Plamte diodne bakqe u mojoj sobi, svetlost razvu~ena u mre`u, senke se razdiru... To je ono {to me greje. Pomisao na bekstvokatkad je sasvim dovoqan beg,pomalo sam neosetqivi Dedal, a klepsidra je velika la` o vremenu.

Svet prodire reqefnim odrazom u oknu, sad je zima, sneg provejava, `alimza novembrom, koji je pro{ao bez danono}nih ki{a, smisao isisan kao mu{mula,i jedino me taj duhansko plavi dim, {to poput astronauta putuje u ovoj geometriji zaga{ene beline, otvara ka nekoj nepoznatoj svetlosti koja dolazi iznutra, iz krvi.

Ironiju nisam iska{qao:Metempsihoza je su{tina orgazma.

IZ KAPETANOVOG DNEVNIKA

Seferisu

Na kormilo udario talas,a u potpalubqu zrak sunca ostao kao na fotografiji.

Kapetan u brodski dnevnik pi{e:„Bura je uni{tila topose, mornaripoput galebova kri~u od gladi,Homer /brodski pas/ o~ima svetlucau spremi{tu: strah! Kopnoi sirene ne videsmo danima.

Vetar nas je odvukao daleko, na morenezabele`eno u kartama i zvezdama.Paluba {kripi od oluje i vode.Ne zna se {ta je vi{e pocepano: jedra,ili na{e du{e.

Navigator Matios Paskalis krizira:odlazi na jarbol, me|u gromove,i o~ajava za ru`ama.

Nestaje mastila. Ovo pi{em u trenu muwa.”

10 11

PARIS, TEXAS

Ba{ negde na sredi januara po~ele su da plamtezrake na krovovima. I jo{ jedna zima u istomgradu, istom stanu (a to je ba{ kockasta re~),na obi~nom zelenom etisonu, pe}i ispod prozora...Zna{ kako ume nebo da se zapali u tek ogrejano januarsko predve~erje, nozdrve su prevarene na prole}e, zamisli kadar u kome ptice pohrle ka gorwoj ivici, a svestan si da je platno u pitawu, to je ve} davna navika, i {ta god da se ugleda, pomireno ka`e{: U bioskopu sam. Izazove{ i kloparawe projektora, nalik vozovima koje no}u oslu{kuje{... I opet si pokuwen, to je ista boqka, `al {to ne kazni{ oca da odgleda Paris, Texas: se}a{ se neba i asfalta kroz pustiwu, jedne drumske krstarice, udaqi se i to je tek de~ji crte`,ako pretera{, mo`e se ~ak i tuma~iti, ali ostaje to ose}awe: sav projektovan u ovo prosuto sunce, jedno januarsko predve~erje koje ka`e – prokleti da su o~evi {to su prerano umrli.

GLUHI ODISEJ

U san mi do|i o~eDa znam da ne sawam

Moj sto je razo~arani Telemah.Ispod miqea mrvice hlebakrune se pod laktom. Okno me izla`e hijerogamiji svetlosti. Koliko sam sâm?

Ova ti{ina je mala, kao gutqaj kafe.Sunce grize nogare stolice. Ka`e{:praznina, i to je {oqica s koje sequ{ti boja. Katkad i: mravkoji urnebesno pre|e zamku soli.

Qutiti me opteretio Sizifom:mewam raspored tegli – zavidim mu!

Vetar naglo nagna zavese ka sredi{tu, do stola, gde svih svetova razlike za}ute, one potpuno o`ive, k’o karikature: nali~e trudnicama na ven~awu...

U pet popodne svakodnevno izlazim,da se zbli`im sa senima: eros,to je sve}a na grobu mog oca.

12 13

POVRATAK U STAN

Vra}am se u stan. Naglo otkqu~avawe,kao kad pukne{ prstima, pra{ina {to se zasrebri u piramidi videla, senka savlada prag /dezintegracija svetlosti/, a onda {kripno zatvarawe vrata, jo{ glasnije obrtawe kqu~a (kako bi predstavio zvuk {to se upije u mermerna stubi{ta, ovde, iza debelih vrata bez {pijunke?), i okretawe tela ka unutra{wosti – evo te u egzilu, intimnoj izbi ~iju ulogu skriva{ ~ak i od poznanika, zalu|enih Belom.

Osmislio sam ovaj dom, diskretnu naseobinu qubavi, stari name{taj {to jo{ uvek miri{e na smolu, kao zvuk smawena svetlost, i ja: kad iz foteqe pogledom pre|em po kutovima sobe /krajem oka drum udari u okno/, zastanem napau~ini – evo ga!: taj blagoslov nesavr{enstva,ova soba {to odbija dizajn milenijuma, ta mana,

ta zapu{tenost otkloni umor. Pod kapcima, zenicajo{ pamti: vrevu, drumski sabor ma{ina, besedebankomata, kanon ode}e... Ali bez emocija! Varkabledi u strujawu maqa na vratu pretvorenog u{apat {to ka`e: Pusti... Usni... Opusti se:

Jo{ uvek – mogu} je Bog!

ARMAGEDON

Negde pred zatvaraweU mrtvom uglu kafeaIza ~a{a neispijene `estine[to se `are poput zlataWegovo telo je sprudSa olupinom Hrista

14 15

ZMIJSKI SJAJ

OZRA^EWE SOBE

Ivanu V. Lali}u

Muwe lome nebo, ispod le`i gradkoji gubi struju u pomra~ewu: igra ses nevidqivo{}u.

Postoji skriveno zna~ewe oluje:ako spusti{ kapke – po`utela uspomena sa letovawa – lahor mora{to ga je zapamtilo oko, a ne uhosviklo na mete` psihe.

Mu~i se s postojawem, gradtutwi, u grmqavini, sav zbran u blesku:Bog je velik, govori{

sam sa sobom, iza okna, sa bezbednog mesta.Bog je velik, ponavqa{ u svakom ozra~ewusobe {to otkrije smetove posteqe prazne od ko{mara.

Tvorac je ukinuo boje, i sada mo`e{ da bira{stvarnost u kojoj postoji{ vi{e: onog kojeg sluti{ipak }e{ sresti.

16

VE@BA

Oblaci u ofanzivi.Rastiwe u kontinentalnom frontu, volumen mirisa intenziviran. Te`ina i oporost {to pritiska, kao doma}i duvan, grudni ko{. Bronhije, bulke ucvetale,opstrui{u udisaj. Bagrem, lipa – razarawe vazduha,u frustraciji zelenilo.

Oslu{kujem li{}e pod centima ki{e.Pravim dobro izve`ban pokret, u {irokom lukuizbacim opu{ak: `ar! – spretno provla~ewe dok ne blesne u milisekundi kapqice, poput muwe, a ondapadne ~udno: kao onaj list kestena, strmoglavce, s peteqkom nani`e.

19

ZMIJSKI SJAJ

Le`ali smo na suncu, na obali rekekoja se kao klin zavla~ila u stene preko puta.

Ptice nisu graktale: gnezda svijenana liticama bila su krune zmijama,koje su nas posmatrale poput ma~kisa ra{irenim zenicama, kao pred hramomu koji nisu smele da u|u.

Na vrhu tih gromada o~ekivale su smrt.Osetiv{i posledwi trenutak bacale su seu vodu, u vazduhu lome}i se kaoaluminijumske trake. O wih je bleskalasvetlost, {amarav{i zenice.

Nemi suicid zavr{avao se pquskom.Kapqice vode koje nas naglo prsnu{e nosile su zmijski sjaj.

PRED NEVREME

X. Xarmu{u

[u{tawe bombon-celofana, pokret koji gakona~no odbacuje u vodu. Vreme takvo da sene mo`e izre}i. Zvu~no sisawe slatki{a,svejedno-mi-je pogled; ali pamti se:celofan, u vazduhu, slisko se raskriquje,takav raspon krila ni drusni albatrosi nemaju.

Neko tu prepoznaje ose}awa, ja samo sliku: {qunak kako se kre}e po re~nom dnu. Ovo nije mesto za snove: kuhiwska stolica ulegla u re~ni sprud, belutak zadr`ava kesicu, li{}e se di`e u spiralu: odlazim pre nevremena. Sve u jednom kadru.

20 21

OPSTRUKCIJE

Zrak je zlo~inac, soba je probodena kroz okno. O~iglednost je varka, ali u trileru uka`e na skrivenozlodelo: pra{ina je osvetqena, ~estice plutaju sporodok ih ne zakovitla zlokobni pokret {arki. Besne, mu~no se prokrijum~are u udah. Ako ti pomiluju bronhe, gu{i}e te poput roditeqske pa`we.

Zlo~in se, dakle, odigrava u disajnim putevima –`ivuqke kao iskusni gerilci izvr{e prepad, stres razori sluzoko`u plu}a, modrina, kao u ribe ra{irenih,usana, laminat u vrtoglavici... Obrati pa`wu na obi~nestvari: krevet, kuler {to jugovi u ku}i{tu pod stolom, i otvorene police pretrpane kwigama. Listaj ih i griwe ti sapli}u udisaj: Poezija je u`asna bolest!

Jeftin triler bi usmrtio junaka uz Kafku, mo`daCelana, da se okrivi psihosomatika. Ali ovde nemajunaka. Zrak se prekine s ve~eri ili roletnama, sporednilik spretan je s pumpicom, pretresa sobu, sutradan }eza sitne novce rasprodavati pesni{tva predFilolo{kim i, usput listaju}i Radovi}a, a za~iwu}inovi zlo~in, polemisati o famoznom lirskom subjektusa studentkiwama, bez opstrukcija, van sobe.

VATRE SVETOG HERAKLITA

Le`ali smo na obali reke, skrovitom mestu u klancu. Malo neba i sunca, hu~awe vode kroz podzemne {piqe, miris ribe natalo`en na stenama i {qunak koji je `uqao le|a: to je sve {to smo imali. Pomi{qali smo na smrtu na{oj mladosti, hteli neki drugi `ivot, ne ovaj!

Zapalili smo vatru: da u woj vidimo na{e sudbine.Tra`ili smo qubav, a ona je bila tu: stari gr~ki bogovii na{a tela presijavala su se od vode, jednaki u veri

i strasti.

Ose}awa bi nam eksplodirala svaki tren, a mi sa tim ni{ta nismo umeli.

Le`ali smo na skrovitoj obali, u klancu. Kroz procep,tek {iri od reza, kao fini heroin sipile su zvezde na naga tela, uz vatru, za novi brodolom i novu mitologiju.

22 23

OZRA^EWE SOBE

24 25

HOSTIJA

Danas je hladno. Sino}wi vetar oktobra za no} izgradio je piramide li{}a. Zgrada do moje nadzi|uje se: kran je montiran, vrti sesporo i bu~no, poput balerine u mirovini. Moj strmi pogled ustavi se na ostavqenoj pivskojfla{i na vrhu posledweg ozidanog bloka. Nedeqa je i nema zidara.

Popne{ se na vrh zgrade: kobac, vidi{ {are, i otvoren kqun – krik se ne ~uje. Potom odlazi na jugozapad, u nezidani predeo.

Gore od toga nema: tra`i{ ti{inu, a nedostatak zvuka vratolomno te goni u jesewu depresiju.

Tmasti oblaci, ra{~upani kao balice vate.

Ovde je vreme tik do tebe, kaput, ki{obran {to se rascveta u intimni svod, tu`an i ozbiqan.

Li{}u, odavde svedenom na geometriju masona, ispucali su kapilari. Gori kao bakar hramovnog krova. Moje telo je hostija tom po`aru {to plamti

u opomeni na sunce.

26 27

U ROPCU TI[INE

Gle!: kako se sporo obru{ava kap sa slavine u bezdan sudopere, u cev, ne doti~u}i re{etkicu... Bez zvuka!

Nije li to gadno za uho, za opnu {to ve} po~iwe da treperi u pripremi za nalet zvu~nog talasa –iznevereno o~ekivawe? Tako bolno za organe!

U~aurio sam se na stolici, u ranoavgustovskompodnevu, u vrelini {to }e no}u doneti bube i leptirice i onu ubila~ku gluvo}u izme|u wihovih udara o zidove, o sijalice, u svetlost, onu nemost {to se mahnito{}u krila raspoluti na nejednake delove, onu mutavost nalik na pokvareni metronom, `iv~anu }utwu me|u srditim otkucajima ~asovnika,i tad po~ne{ da i sam treperi{ od bubne opne {to mo`e pu}i u toj luda~koj ti{ini.

NEGIRAWE FUZIJE

Svetlost se ne lomi u zenici,ve} u naprslini kristalne pepeqarena ovom stolu.

[est je posle podneva avgusta meseca,sun~ev disk se nanometarski sunovra}uje:boju mu opa`am ne kao zatvorenonaranxastu,ve} orange: mislim o re~imakoje me emocionalizuju vi{e no qudi.

Ne}u se pomeriti sa stolice,kolena sam primakao pognutom licu,i pri tom, gle!, ni nalik nisammehuru, ni rasprsnu}u.

Qudolik sam, i to bih izmenio,svio bih se poput zmije, u samog sebe,obgrlio bih se, krug je jedini polo`ajkad ne izgovaram, a razumem se.

Dosta mi je odla`ewa ne pomeraju}i se:ipak nema ni~eg uzbudqivog u fuziji mog lika i suna{aca, na dnu ove piksle.

28 29

POSLE RU^KA

Sklonim tawire sa stola. Kraji~kom oka, – sneg pada koncem marta.

Ukqu~im radio. Tre}i program Radio Beograda, Koncert za...

Na krevetu zatvorim o~i i opet sve isto:beli slapovi samo}e, ipak su to zidovimoje sobe, drhte u sebi.

I ~ega god da se dotaknem nije bol, ve} praznina. Gde je ono {to ubija.

trip!

Ti{inu sam raskrilio prstima, kao vulvu.Legao na pod i treptao brzo, kao sekundara.

To {to nemam nameru da optr~im krug,to i daje smisao krovovima koje posmatrams poda, iz polo`aja `abe, di{u}i {umno:

Po wima lije novembar.

Praznina: zgrabi}u je kao bilo koju `enu – [ta }u osetiti?!

Iz xepa izvla~im ogledalce,/vreba me odraz, blesak!/na wemu pa`qivo razvu~em crtu,

snif je magijska formula, prebaciva~:ne}u videti telo poezije, ve} krvotok ironiju.

30 31

STRA@A

za J. T.

Daleka je svetlost grada koju osmatrampod spu{tenim kapcima. U prstima preme}emtelefon brojanicu, ~ekaju}i ogla{avawe displeja,ispis koji }e zasvetleti, javiti se kao...:~itavo malo jevan|eqe, istorija i proricawe`ivota, levitacija ograni~ene nade...[ake sam sklopio oko te ne`ne larve –kao svici, pohrli}e iz we svetlost.

ISIJAVAWE

Le`im, dok snovi kao fluktuiraju}e pihtijezami~u u svaki, pa i zami{qenikutak sobe.

Da mogu, sudbu svoju bih preko kolena.

Ovde nedostaju topline,koje su i{~a{ile svoj zglob,koje su se uru{ile u sebe.

Razmi{qam {ta ho}u da budem: sredi{te pau~ine, a istovremeno i plen –uhva}en u samog sebe...

Sijalica se klati poput obe{ene ve{tice,oko we muve zuje –besmisao, {to se ne dâ opaziti.

32 33

XEZ BAJKA

Te no}i otac nije umro, amraz stegao.

Kola su plesala, wihala se kao barkapod mese~inom;led bi blesnuou zenicama, za{kripao.

Klizili smoKao nebeska jedrilicaRadio je emitovaoI put a spell on youPromenili smoRakurs ove situacijeIzmislili xez bajkuMo`da idemo u smrtAli ne neveselu

BU\EWE MESE^INE

(oma` modernizmu)

Rovove sam iskopao u sebi. Kramp, lopata i budak odzvawali su u unutra{wostikao stari, bu~ni ~asovnici. Kopao sampo kazni, udaqen od drugova, dan i no},pod vedrim nebom, pod mesecom. Opa`en od neprijateqa, bio sam zasut mecima, ~esto od zabave.

I `ice, bodqikave, morao sam da rastegnem,sa malim zvonima koja trepere na sredi jeseni.

Nisam se skrivao, ki{e su bile stra{nije,dubina rova punila se opu{cima. Jedanneuga{eni palio je ostale, kao `ar kugliceoda{iqale su svetlost ponad rova: malilight show, gotovo da bih zaplakao, a na rubgeler je pao... O wega, slomila se mese~ina.

34 35

EKSKURZIJA VEDRINE

36

ISPOVEST PREVARANTKIWE

iz osvete sam to uradila, tvoja nemost bila je plavore{etkasta,

li~io si na tu`no podne oli~eno u kowskoj lobawi na smetli{tu...

oti{la sam jer si voleo svoju qubav prema meni,ne mene!,

i kad se to desilo, `uto staklo neba raspuklo se u parampar~ad,

ostao si u sobi, me|u zidovima u sukobu, opusto{enim belinama,

docnije si govorio da su te izvukli hormoni svetlosti,

i sreli smo se opet, pri~ala sam da je ~ovek naru{ena paralela,

a ti, na rastanku, pogledao si u nebo /kao da je to lako/rekav{i:

Ovoj no}i nedostaje malo mitologije, malo brodoloma.

39

WITHOUT SHAVING

... mete` ~ar{ava...Mi – u poraznom rumenilu licaNa suprotnim obodima kreveta

Izme|u rupica roletni izbija zrakSvetle}ih reklamaDrumske pumpe i zaparlo`enog motela

Ko dve senke bez tela }utimoJeftin akvarel na ziduPodlupqene tapete

Niko nije promenio frekvencu [to izgubila je radio stanicuI sada slu{amo samo tiho {u{tawe

Zrikavci u akustici motela Prometna vibracija prozora

I ni{ta se ne de{ava izme|u nasI no} lagano uzmi~eI uzmi~u na{e senke

Stid gmi`e unutar telaTo je pauk u be`awu sa zida

KOFERI XIMA XARMU[A

Vidim sebe kao putnicu, sa crvenim koferimau crno-belom filmu, govorila je postarija devojkakoja ve} decenijama ne izlazi iz svog stana.

Moje lice biva uznemireno motelskim pe{kirima, gnojne bubuqice pojave se ba{ u prepunim kupeimakad se ne bih libila biti plen mladih jastrebova.

Oslu{kujem melodiju wene naracije sede}i spram oknakoje osmatra napu{tenu `elezni~ku stanicu preko puta:vagoni izvaqeni poput gmizavaca kraj mrtvih koloseka.

Gase}i `ar-pticu ronhila u boci julskog piva, u trenusetim se, a ni sam ne znaju}i {to, kafanske floskule:do nestanka nevinosti, `ene su doista genijalna bi}a.

40 41

@UDE]I ZA @ENSKIM PISMOM

Poku{avam napisati pesmu kojom bi bila zadovoqna.Le`i u krevetu u tiho osvetlanoj sobi i ja je posmatramu polusenkama koje mewaju polo`aj u skladu sa nadimawem

zavese.

Mislim o re~ima koje moraju biti oble i meke, lak{e od hleba,

a punije od sapunskih mehura da se ne bi raspr{ile u trenu.

Jezik bi po wima trebalo be{umno da klizi.Kao kad si|em niz blagu padinu asfalta lerom.

U ovom ~asu voleo bih da imam snagu `enskog pisma.

^ujem `lezde kako pulsiraju duboko skrivene uunutra{wost wenog tela.

Ona i ja imamo jednog an|ela (ona govori an`ela),ovisnika o emocijama.

Oslu{kuje u ti{ini moj krvotok koji ubrzava strujaweda bi napisao pesmu.

I to sve u snu.

PISMO

(delimi~no po Remarku)

Po~etak je aprila, a zima jo{ uvek trajeu ovim krajevima – mestimi~ni pokreti snega,ciklus zavi~ajnih ptica sveden na meru strehe.

Ne}e dugo trajati ova hladno}a, govorimkvartalnom nadom. Ekskurzija vedrine,to nebo kao da je preneseno iz nekog drugog doba,iz Lisabonske pri~e, iz onog kadrakad nikako da padne odluka – sivilo,ili plavet.

Ju~e, u povratku s posla, onaj na{ breg bio je opsednut svetlo{}u,Ma, perverzija od sunca, kako ti bi rekla,a ista ona suhomrazica koju prepoznajemu Hajdelbergu iz tvog mejla.

Ovde led svetluca i bez mese~ine, povremeno~ujem novembar i wegovo li{}e. Kad za{u{ti,pomisli{ da ti se sudbina primi~e.

Odr`ava me ose}awe privremenosti. Jo{ uvek te volim.

42 43

PROVALI MESEC

What a Little Moonlight Can DoBillie Holiday

No}u odlazimo u nizine, izbivamo u {umorede kraj re~ica,

mirisi nas uhode – slaba astma pora {to {iroko zahvati{e

isparewa danas posle pquska nad na{im maliwacima.

Kao u holivudskim filmovima – tjuner prazni akumulaciju makine,

prijem stalno {u{ti, od zvezdanih maglina spokojno vejusvici:

hijeromantija tela – blesci u vodi, zaboravqeni narcisi.

Samo napoqu to radimo, na nehoti~nim obalamaMorave,i adicama Rzava, sino} uz lunu, uf, kako je

menstruirala!,opcrtala je oblake nad wegovim ramenima... Ma, luda je

bila...

Zavr{io je, obrisao znoj u nadlaktice, zapalio cigaretu, }utao

/sasvim urbano – postkoitalna depresija/. I tad,sladak je

neoprostivo... Ka`e, zablentan u skorup reke:Provali mesec!

KLAUBER BR. 8

za S. L.

Otvaram vrata, bilo koja,a predeli unutra{wosti u trenu smene seu Klauber broj osam.

Skriveni od sveta u antiknoj zgradi Dor}ola,u stanu najmqenom na no}, gde ~uje{ vetar i golubove u trsci koju otkriva plafon,

tamo je uzmicala pred sobnom florom:U mese~nici, ne dodirujem biqe –

uvenu}e.

Pitam je {ta za nas zna~i {to ose}amkako mewa miris u ciklusu.

Ne znam, govori maznim {apatom ta studentica psihologije, Ne mudruj... A i pusti to... Hajde... Qubi me sad!

I koja god vrata da otvorim nakon toga, svestan prazne transcendencije u tim unutra{wostima,skole me weni mirisi u {irokom meandrirawu.

44 45

U MRE@I

MORAVSKI ANGEL

Svaki je an|eo stra{anR. M. Rilke

Sleteo si na obalu reke, kraj qubavnika,zato te i nisu primetili,

Mesec, opa`en kao krvav, bio je hitnutiza levog ramena `ene.

Prvi put vi|enoI osetio si zavist prema telesnosti

Iznena|uju}e zar neA u~en si da je telo po{ast

Optere}en krivicom prenuo si seNi{ta tu nije bilo jasno

Jer, ko si Ti?

Nisi razumeo za{to je telo pokoraZa{to je dobro biti an|eo

Ako ose}a{ prizorA {ta ako postane{ ~ovek

Ako razume{ one koji se mole Jesi li an|eo

46 47

SVI PORTOVI SU OTVORENI

No} nailazi kao tiha poplava, usporeno (jeftin trik:da se razvije navika, spontano prihvati): ti{ina,da si u brdima ~uo bi mrava kako stru`e no`icama.

A ovde si, gde pometwu unese muwevita artikulacijazgloba: krc/kawe/! – u trenu seti{ se sebe, meso i kostozra~eno ~equstima katodne cevi. Danima ovo traje.Zapatio si ne{to maliciozno (crv, trojanac, virus...?),i nikako da oporavi{ Gejtsovu {aradu. Kao maliprovidni paukovi, raport fajlovi neprimetno klize po nevidqivim nitima. Gle, tvoja intima raskrili se u totalitetu, naglo kao naranxa u reklami na preciznekri{ke.

Uklonio si se od sveta jednog, u svet drugi, a opet si na vetrometini: li{avawe anonimnosti tek ve`ba jehakera po~etnika, odra|ivawe pripravni~kog. I to je najstra{nije: kolateralna {teta, eksperiment, eto{ta si! Ostaje samo da iskqu~i{ ra~unar, spusti{roletne, ako pogled preleti preko onesve{}enog monitora, sevnu}e odblesak tvog lika Rableovog potpisa –kona~ni rez: kao kod onog Grka, o strancu i neprijatequu ogledalu.

48 49

Uglavnom, ne podnosi{ ovaj matrix, a on se razvija,ovaj put bez bagova. I pre no {to usni{, sa strahom,pristupa{ forumu, kao da si blizak kona~nom re{ewu,

ali ono isklizne, svaki put... Otpo~iwe{ novu temu,apokrifnu: hakovawe ko{mara.

HAKOVAWE KO[MARA

Uvek je tako: probudi{ se od sna, i ~itav danmu~i te `i`ak u trbuhu. Potmuli, iz prikrajka, latentna neprijatnost tik ispod pupka.

Ne prolazi, zna{ da }e trajati, odjek je negativne percepcije {to postala je navika, i to usud jekoji vlada svetom.

Nisi spreman na orgazam. Ne bi ga ni prihvatio.

Ovih dana misli{ samo o pravilnim drvoredima breza, o beloj kori {to squ{ti se kao galantni,uski celofan. Tako bi voleo da se i horizont razdvoji, naglo i silovito, ~itav bokor trakavitla nebom – opazi se: {ta ne postoji iza wega.

*

@ivi{ iznad gradskog toaleta. Od prozora, oborenih poput uvelih latica, cveta hlor. Mese~ina, bela kao kokain.

Le`e{ u postequ, kao u prazninu.

50 51

O AHASFERU

Prole}e usred januara. Obrazi: nebo upaqeno. U mrtvom monitoru, okno deformisano:promene klimatske, aluzije biblijske.

Dodirom, gotovo neosetnim za nerv ka`iprsta, uskrsne{ sistem: zamisli pokretawe kulera – zvuk je kao vetar orkanski Atlantika, slu{an sa distancena meteo brodu za uho|ewe oluje. Uskoro, svedenna fantazam, bi}e{ uhva}en u mre`u – kreiran jenovi avatar (telo moje tvori se u neopipqivom) i novi nick (nije li uzbudqiv taj legalizam latentneshizofrenije?); i sve je to mala igra obrta – ni bogovivi{e nisu sigurni {ta su bo`anstva, a {ta ploti.

Ipak je ovo magija, od u~estalosti ~udo neprimetno: prozor u svet drugi raskrili se na samo jedan click: modem zapara u{i, kao osuda... Liturgija za Ahasfera.

SEMANTIKA KULERA

^uj bruj {to dubokim lavirintom nale`e na opnu:mek, zagu{en ton, debeo kao staro u`e kome ne vidi{ kraj:

ipak te vodi u san.

Evo gde se ra|a Hipnos! Naizmeni~na plava dioda,{to se pod neutvr|enim kapcima ponavqa kaopar~e iritantnog neba nad stampedom oblaka:

i ona te vodi u san.

I sve raspoznajem u obrisima, u uga{enim bojama:stonu lampu, ormar, sto i police {to brane te od haosa:

ksalol objekti!

^uj bruj, {to poput vetra razgoni oblake od plafona:zvezdani koraci u kocki.

52 53

PROPLAMSAJ

Ovaj polo`aj ruku stalno se forsira: nadlaktica,koja je medijator stola i ~ela /neubedqiva simulacijanebeske vertikale/, a druga {aka ne`no polegla o ~vrsta,gola le|a plasti~ne `ivuqke, {to na svaki kret blesne uunutra{wosti, kao zenice na fotografiji.

To je precizni haos: mahnita brzina magistrale, {umdok laser ~ita disk, snopovi elektrona iz vrata cevikad iritiraju fosfor da tvori boje.

Ve} sviknut na ozra~ewe, ti si kao nemarna topologija kablova, zgurana ispod stola, u spletu sa ~lancima, br{qanom obrastao.

Ovde, u sobi, zanese te diodni proplamsaj, ta diskretnanaseobina qubavi, osmeh olak{awa izleti zbuweno,kao kanarinac iz slu~ajno oslobo|enog kaveza... Uz ma{inu, skrivenu u utrobi jeftinog aluminijuma, bude transfer: i{~ezne{ od tela.

O HRISTU

Evo: zbivawe pomereno u no}, u organizam.Krvna zrnca u be{umnom strujawu, ti svici {to se rasejavaju haoti~no, ne`no dodiruju}i organe. Kao mali elektronski planktoni. Kao varnice {to izle}u iz kova~nica.

A sad je zima. Ne izlazim iz doma, u uglu hrpa odba~enih kwiga. Vaw{tina dopirenestvarno: filmski zvuci. Pauk spqo{ten o sto. Ka`iprst pra{ine. Svakodnevica u harmoniji. U isparewu kafe. Ni{ta.

U genima ostaje zapis polo`aja skeletazgu`vanog pred monitorom. I prstiju koji ne znaju {ta }e sa tipkama tastature. Mo`da si samo neispravni link, ulica{to je gre{kom arhitekte postala slepom.

Poqubac: utisnuti usne u ~elo ekrana, osetiti toplinu: ovaj ra~unar je jedan maliIsus, jedan hristi} za intimnu upotrebu.

54 55

IZLAZAK, PERIFERIJA

ARHIPELAG INTERNET

Ponovooko moje glave oble}e{poput slepog mi{a,Gospode.

Miran sam. Pu{im cigaretu, dim je oreol koji preseca{ svojim krilima.

Molitvu nisam izgovorio, wu sam ti poslaomejlom. Poput Noje sagradio sam barku,a ona ovog puta brodi kroz arhipelag Internet.Usput sakupqam samo device mudre i lude,i{~ekuju}i da se sa neba katodne cevi oglasi:

system failed.

A kad se umorim od kormilarewa, nadomak ciqa,svojim {i{mi{ krilima zbije{ dim duvanau beste`insku poruku: reset!

56 57

AMBROZIJA U CVETAWU

Leto }e potrajati do duboko u oktobar, prognozira se,polen ne}e biti umrtvqen, bronhije ostaju u gr~u.

Na {alteru apoteke, u kratkim sinkopama, kao basmu {apu}em: seretide, berodual, singular! U udahu{vercujem hormone, depresija se poklopa sa kortiko-sterodima. Od toga mu{karcima narastaju grudi, postaju Eliotove Tiresije, koje ne prori~u ni{ta,~ak i zaborave da, poluiskola~enih o~iju,zvi`dukaju na plu}a.

Kad sam odlazio u bolnicu, kolima, u prestonicu okruga, zaustavile su me policijske blokade.Pretresali su sve, bila je javka za po{iqku heroina, a na{li su mi uput, sumwivo!, priveli me, i tada sam, gledaju}i lisice na rukama, tra`io pore|ewe za opstruisan udisaj. Sprove{}e istragu, rekli su, uput zadr`avamo, dokaz. Nisam oti{ao na bronho-provokaciju, zvu~alo im subverzivno.

S planine, u {irokom frontu, koncentri{e sepolen u kotlini. Zar bi iko primetio, ovi ne`nibelokori drvoredi breza pouzdane su ubice, histamin se razmno`ava br`e od pacova. Pogled jeu bleskawu rotacionog svetla na obodu grada, na {ibqu koje narasta u horizont, strepwa nadolazi. {apu}em, da prizovem magiju: seretide, berodual,singular – kraj avgusta je, cveta ambrozija.

58 59

Sunce je u lavi zapada naglo za{lo preko moje usne, grizem je od svraba, skupqam robu, odlazim sa trga ne okre}u}i se... Iza menepraska, `ubori, glagoqe stranci i domoroci.A ima li re{ewa sem qubavi za Balkan,oficijelnu deponiju Evrope.

DEPONIJA EVROPE

I live on the Balkans, govorim turistima iz Evropske unije,I write poetry, obja{wavam ~ime se bavim;klimaju glavom sa odobravawem penzioneri iz Folksvagenovog pogona u Volfsburgu:ne sumwam – poezija Balkana je egzoti~na destinacijazapadnoevropskih turista.

Vetar di`e rub sukwe jedne preplanule Nemice,dame u godinama sa etno |erdanima,slu{am tvrde glasove {to izgovore imena zemaqa~ije jezike ne smem vi{e da razumem:Montenegro, Croatia, Bosnia and Herzegowina, Serbia.

A primetna je obnova monarhije:u cvetawu jorgovana serbijanskih varo{ifeudalizam neoprostivo sti`e ovog prole}a.

Te{im se kako trgovina ide, kako ide piraterija diskova, kozmeti~ki proizvodi...U centru ovog malog grada na jugu dr`aveube|uju me da je preko granice istok, a sve je u me{awu slogova ~ajniz, cigawskihi serbijanskih.

60 61

Gle, pod Plavim mostom jo{ je neopsednuto, automobili su nestrpqivi, po~uj to `ivotiwstvo pod haubom! Tranxe su hit, nude dvostruko. One prodaju qubav i imaju vi{e vernika no popovi klijentele u Sabornoj. Na benzinskoj pumpi radnicau crvenom kombinezonu (novac je strast) mrmqau dizel dugu na asfaltu, u zenice joj se prelila, nek ne utihne ta molitva – nafta na{a hlebna!

Gledaj, Gospode, u barice, gledaj u sudbine: }umez, {ank, prestonioca – petak je i sedam uve~e.

PO MILOSTI BO@JOJ: PETAK JE, I SEDAM UVE^E

za G. L.

Gle, Gospode, japija u baru na obodu dvojke, petak je i sedam uve~e,

raspasan, pena mu prelila kriglu –gleda u pivske barice, gleda u sudbine:on je jogin {to mantra nad novcem, `eli da se seti na studentske dane, to milo gubitni{tvo, i nekako mu ne ide, i ne vidi ni{ta, i kravata ispija to pivo s wim.

Gle, tezgaro{a u Knezu, navikao je da ne strepi od racije, odbija pomisao da je bio ne~ija devojka u zatvoru, ima pqosku i u woj zavi~ajnu qutu, mrzi pedere i `ali nad Kosovom, i taj nesvakida{wi miks ipak je ne~iji sin, dobija za stan, za eksere {to zaradi sam, i po~eo je da sniva ameri~ki san usred Beograda.

Gle, Gospode, mladog fa{iste na Terazijama,i dva i tri puta po~uj to zvono: Lili Marlen peva mu sa mobilnog, divi se Himleru, i ne ose}a se nimalo tesno izme|u kwi`are Danilo Ki{ i romskog |ubretara {to se odmah skrije u prolaz zbog neobja{wivog stida.

62 63

PREDGRA\E, RA[KA

Nelegalna dvospratnica, rumenilo monte. Drumska krstarica pred kafanom. Uz radio teheran spu{ta sena {qaku, za ramenima zalazi mu neka pamelica na zidu

kabine.

Nije ba{ sirov, zna on za romantiku: sve je u blagom koturawu ~a~kalice iz jednog ugla usana u drugi, iskusno sporo, kao lozu gustira flert sa pevaqkom.

Ka`e joj (a glas mu remeti lik): ^udo je taj zavi~aj,to je kao parazit, pantqi~ara. A {to }e nama to, qudima, nismo mi biqke... Po|i sa mnom...

I sme{ka mu se ona, barok se uzjogunio u wenim prsima.Alkoholi: i sve vi{e je vila dok treperi u qutim duvanima.

Izmakni se: no} je i umiqato im plamte svetla palanke.I one zvezde su sad nad birtijom, a i daqe nisu obi~ne.

IZNAD @ITA

U nepomu}enom pejza`u svakako sramotno{tr~i oblakoder usamqen me|u golubovima.Srpski visokoleta~ je u predahu na obodu vrha.

Ispod wega je `ito, sve nabreklo u sun~anom predve~erju leta. Dakle, nabreklo kao stomaci u kasnom ru~ku na nekoj od terasa, gastro idili koja se preliva preko kai{a, virka ispod majice; pod pazuhom je salun, bordel, mu{ice se lepe na labije kao na grli}e {uli}a. Ko ose}a vetrove, orkane i tajfune koji dopiru iz duboke su{tine individue? A prazninu ambala`e? Dreme` kafanskog escajga? Varku da je ovo grad?

Pri~e o poslovima veka stale su u nagloj pospanosti,jednom je prst nazalni opstrukt, drugom o koncu usanavisi cigareta. Mo`da besni na ovakvu arhitekturu, `udeda u gojaznoj stvarnosti postanu kauboji, koji bi, daklejezikom izme{tenim u western, rekli ovoj vertikali:There will be blood!

I opet je bez da{ka, ali ne{to drugo pomera klasje. Visokoleta~ mirno posmatra {ta se de{ava pod `itom,po navici ve} }uti, zara`en gastro idilom.

64 65

BELE[KA O PESNIKU

Petar Matovi} ro|en je 1978, `ivi u Po`egi.Diplomirao na katedri za srpsku kwi`evnost naFilolo{kom fakultetu u Beogradu. Pi{e poeziju ieseje. Objavio zbirku pesama Kamerni komadi. Objav-quje u periodici. Zastupqen u vi{e zbornika poezi-je. Pesme su mu prevedene na poqski jezik.

VIRUS: SERBIA

Ovde se ni{ta ne pokre}e. Tako nai|e vetari sve ostane tiho. Mo`e{ da posadi{ petunije, ali se one nikad ne}e zatalasati pod freneti~nim zujem p~ela u leto. List lipe ne damara na vazduhu. Tek kao fotografija ostane, be`ivotni kip.

Slu{aj: }utwa se {iri kao kancer, a ti prona|ilepotu u tome. I to nije ko{mar: to je svuda.

66 67

U OVOJ KWIZI

URU[ENE PARALELE

9 Na o{trici brija~a10 Iz kapetanovog dnevnika11 Selidba12 Gluhi Odisej13 Paris, Texas14 Armagedon15 Povratak u stan16 Ozra~ewe sobe

ZMIJSKI SJAJ

19 Ve`ba20 Pred nevreme21 Zmijski sjaj22 Vatre svetog Heraklita23 Opstrukcije

OZRA^EWE SOBE

27 Hostija28 Negirawe fuzije29 U ropcu ti{ine30 trip!31 Posle ru~ka32 Isijavawe

68 69

64 Iznad `ita65 Predgra|e, Ra{ka66 Virus: Serbia

67 Bele{ka o pesniku

33 Stra`a34 Bu|ewe mese~ine35 Xez bajka

EKSKURZIJA VEDRINE

39 Ispovest prevarantkiwe40 Koferi Xima Xarmu{a41 Without Shaving42 Pismo43 @ude}i za `enskim pismom44 Klauber br. 845 Provali mesec46 Moravski angel

U MRE@I

49 Svi portovi su otvoreni50 Hakovawe ko{mara52 Semantika kulera53 O Ahasferu54 O Hristu55 Proplamsaj56 Arhipelag Internet

IZLAZAK, PERIFERIJA

59 Ambrozija u cvetawu60 Deponija Evrope62 Po milosti bo`joj: petak je i sedam uve~e

70 71

Petar Matovi}KOFERI XIMA XARMU[A

Edicija

BibliotekaPOEZIJA, DANAS

kwiga pedeset deveta

Urednik i recenzent@IVORAD NEDEQKOVI]

Izdava~NARODNA BIBLIOTEKA

„STEFAN PRVOVEN^ANI”KRAQEVO

Za izdava~aDRAGANA TIPSAREVI]

Glavni i odgovorni urednikGORAN PETROVI]

Operativni urednikANA GVOZDENOVI]

Sekretar Uredni{tvaVEROSLAV STEFANOVI]

Likovna opremaDRAGAN PE[I]

[tampaANAGRAFKraqevo

Tira`500

Kraqevo2009

72 73

74