Pešta, 1838–1849. Bqdimpešta, 9. febrqar 2006. Nova serija, g. XVI, br. 6

Za izdavaya: Andrija Rockov Glavni qrednik: Milan Stepanov Home page: www.comp-press.hu/cnn2000

hronika Hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika

2 SRPSKE NARODNE NOVINE

SANDQYEPOàTANSKOSa zasedaŠa Saveta qdrqweŠa maŠinskih samoqprava q Peyqjq

O qyešxq maŠina q gradskim proslavama

Savet qdrqweŠa maŠinskih sa-moqprava q Peyqjq 19. janqaraodrwao je svoje prvoovogodiš-

Še zasedaŠena kojem se prvenstvenoraspravÑalo o programima i qyeš-xq maŠina q proslavama Kqltqrneprestonice Evrope 2010. godine.

Peyqj i Šegovi witeÑi vex sq ot-poyeli pripreme za dostojno obele-wavaŠe kqltqre q pomenqtoj godi-ni, štaviše, prema nagoveštajqylanova pripremnog odbora, do ta-da xe se svaka godina posvetiti te-mama kao što sq školstvo, crkvaitd. Pri proslavama, lokalna sa-

moqprava grada rayqna i na qyešxemaŠina koje wive q sedištq Wqpa-nije BaraŠe, pa je vex ranije od na-rodnosti zatraweno da i one podne-sq svoje koncepcijenakojinayinwe-le da qveliyajq serijq praznovaŠaKqltqrne prestonice Evrope 2010.

MaŠine sq još poyetkom decem-bra podnele svoje planove, a prili-kom skqpa odrwanog 19. janqara, ko-jem je predsedavao Janoš Kablar,predsednik Saveta qdrqweŠa ma-Šinskih samoqprava q Peyqjq poredvex pomenqtog predstavnici bira-nih tela narodnosti q gradq ras-

pravÑali sq i o Pravilnikq ospoÑnim poslovima grada Peyqja qkojemsenekisegmentiodnosenama-Šine.

DetaÑniji izveštaj q vezi s timdao je dr Ištvan Varga, šef glav-nog odeleŠa pri lokalnoj samoqp-ravi grada, koji je naglasio da Gra-donayelniyki qred Peyqja, taynijeOdbor za spoÑnopolitiyke odnoseq svoj rad weli da qkÑqyi i maŠin-ske samoqprave. Q pitaŠq je jednafqnkcionalna saradŠa, a Pravil-nik sadrwii prilog koji se odnosina tehniyka pitaŠa vezana za pqto-vaŠa, finansijski obrayqn itd.

PredstavnicimaŠina sq pawÑi-vo poslqšali izlagaŠe gospodinaVarge i izneli svoja viñeŠa i pita-Ša koja se odnose na delokrqg spoÑ-nopolitiykog savetnika. Q vezi sazastqpništvom, dr Ivica üqrok,predsednik Samoqprave Hrvata qPeyqjq predlowio je da se qPravil-nikqnesedaimaŠinske samoqpraveimajq pravodapredstavÑajqGrado-nayelniyki qred. Pogotovo je tovawno pri saradŠi sa pobratimÑe-nim i partnerskim gradovima Pe-yqja.Osimtoga, on je podvqkaodabiqdelq„Delokrqziizadaciodbora”trebalo tayno precizirati štakonkretno znayi da Odbor koordi-niše spoÑnopolitiyke delatnostivezane za maŠinske samoqprave.

Dr Ištvan Varga je podsetio dai SpoÑnopolitiyka strategija gra-da istiye vawnost qkÑqyivaŠa ma-Šinskih samoqprava q odrwavaŠe iizgradŠq odnosa sa inostranstvom.Meñqtim, problemi nastajq prili-kom pqtovaŠa peyqjske delegacijepobratimÑenom ili partnerskomgradq: q tom slqyajq, pošto je ma-Šinska samoqprava takozvanispoÑni organ, ylanq biranog telanarodnosti ne pripada dnevnica.Osim toga, q vezi sa pitaŠem zastq-paŠa grada, mowe li maŠinska sa-moqprava da predstavÑaPeyqj – od-lqkq treba da donese Skqpština.Ona je nadlewna da modifikqje pos-tojexe odlqke i propise Pravilni-

OvogodišŠi planovi Srba q Yanadq

àtedŠom qvexan novi bqçet

Imajqxi q vidq da xe iz cen-tralnogbqçetadobiti640.000forinti, Samoqprava Srba q

Yanadq je na svojoj prvoj ovogodiš-Šoj sednici, odrwanoj 1. febrqara,vex prihvatila bqçet za 2006.

Pošto je birano telo Srba qovom pomoriškom naseÑq, predvo-ñeno predsednikom Emilom Rqwi-xem, štedelo i qspelo da za ovq go-dinq prenese malo više od 400.000forinti,Yanañanixeqovoj tekqxojgodini za ostvarivaŠe svojih prog-rama na raspolagaŠq imati1.087.000 forinti.

Vex na prvom ovogodišŠem zase-daŠq ylanovi Srpske maŠinske sa-moqprave doneli sq odlqkq da fi-nansijski pomognq sqsret qyenikaosnovnihškolaqPomorišjq gde se

predaje srpski jezik. Domaxin tetradicionalne manifestacije xebiti qpravo Yanad. Takoñe, sred-stva sq izdvojena i za radove na og-radi yanadskog srpskog pravoslav-nog grobÑa.

Govorilose jošioorganizacio-nimpripremamaSrpsko-rqmqnskogbala koji xe se odrwati 25. febrqa-ra, zatim o proslavi hramovne sla-ve, üqrñevdana, kao i o tome na kojinayin xemodifikovani Zakon oma-Šinama i Izborni zakon qticatina formiraŠe Srpske maŠinske sa-moqprave q Yanadq, koja se q sadaš-Šem sastavq nadadaxe i tokomovo-godišŠih izbora doxi do osniva-Ša biranog tela Srba q ovom nase-Ñq.

P. M.

NezadovoÑstvo zbog odlqke UPC

Q BaraŠi bez programa RTS

Samoqprava Srba q Peyqjq prih-vatila je plan rada za 2006. go-dinq.MadabiranoteloSrbaq

prestonici Wqpanije BaraŠe jošnemaprihvaxenbqçet zaovqgodinq,ipak, ylanovi mesne SMS sq nasvom prvom ovogodišŠem zaseda-Šq odrwanom 20. janqara, formqli-sali svoje programske koncepcijevezane za 2006.

Sednicom je predsedavao Rado-van Gorjanac, predsednik Samoqp-raveSrbaqPeyqjq, a nadnevnomre-dq forqma nalazile sq se yetiritayke: plan rada za tekqxq godinq,kqpovina poklon-paketixa za qyes-nike svetosavske proslave, analizapisma Saveta za radiodifqzijq(ORTT) po pitaŠq qkidaŠa sate-listskog programa RTS-a od stranepeyqjske Kablovske televizije UPC,konkqrsi i „razno”.

Q prvoj tayki dnevnog reda yla-novi mesne srpske maŠinske sa-moqprave sq prihvatili plan radaza tekqxq godinq. Tokom 2006. oye-kqje se nastavak programa zapoyetihkrajem prošle godine, koji se obiy-no ostvarqjq posledŠeg petka q me-secq. Q kalendarq biranog telaSrba q Peyqjq mesto sq našla raznanaqyno-popqlarna predavaŠa ikŠiwevne veyeri vezane za godiš-Šice istaknqtih velikana srpskekqltqrepopqt JovanaSterijePopo-vixa,StevanaSremca,nagoveštenojeiobelewavaŠe300. godišŠiceodsmrti patrijarha Arsenija III Yar-nojevixa, kÑqyne liynosti Velikeseobe Srba, nexe izostati ni prise-xaŠe na poznatog kompozitora Ste-vana MokraŠca koji je preminqopre150 godina, a svakakoiove godi-ne posebna pawŠa xe se posvetitipraznovaŠq hramovne slave prepo-dobnog Simeona Stolpnika. Pros-lava patrona peyqjske srpske pra-voslavne kapele odrwaxe se q vremeFestivalabaštineqPeyqjqpaxeseSrbi q glavnom gradq Wqpanije Ba-raŠe potrqditi da ovogodišŠahramovnaslavadobije jošvexinag-lasak q wivotq grada.

Peyqjska Srpska maŠinska sa-moqpravaqovoj godininameravadaorganizqje i nastqp Srpskog pozo-rišta q Mañarskoj, a tq je i odrwa-vaŠe dobrih odnosa sa matiynomzemÑom. Ti kontakti bi se rezqlti-

rali i gostovaŠima qmetnika izSrbije. Dakle, programskih inici-jativa ima dosta, pitaŠe je samo koxe za Šihovq realizacijq omogqxi-ti finansijska sredstva, odnosnobqçetkojixebiti zaokrqwenkrajemfebrqara ili poyetkom marta.

Q svakom slqyajq, Peyqjci nago-veštavajq bogat izbor, pre svega izoblasti kqltqre i verskog wivota.Vex q prvom korakq, kao i prošlegodine, ylanovi maŠinske samoqp-rave sq izglasali da se svim izvoña-yima svetosavskih deklamacijaobezbede poklon-paketixi (o sveto-savskoj priredbi q Peyqjq izveštajjeobjavÑenqprošlombrojqSNN).

KakoSrbeqPeyqjq, takoiostalegrañane koji sq pretplatili paketKablovske televizijske mrewe UPC,neprijatno je pogodila jednostranaodlqka UPC-a o qkidaŠq satelit-skog programa Radio TelevizijeSrbije. Iako je Samoqprava Srba qPeyqjq q više navrata ponqdilasvojq posredniykq pomox kako bi sepostigao dogovor sa RTS-om, ponq-ñena qslqga biranog tela Srba nijeqpotrebÑena i od 15. decembra2005. godine više se ne mowe prati-ti satelitski program Radio Tele-vizije Srbije. Baš zato, Peyqjskasrpska maŠinska samoqprava je svo-je negodovaŠe i protest qpqtila naadresq UPC-a. O neprijatnom slqya-jq obavestila je i Qred maŠinskogombqdsmana, a zapomoxseobratilai Savetq za radiodifqzijq (ORTT)koji je vex odgovorio na pismosrpske maŠinske samoqprave. Odgo-vorq i stavq nadlewnog saveta yla-novi biranog tela Srba sq posveti-li posebnq pawŠq a pošto sq mnogiod meštana, gledalaca satelitskogprograma RTS-a izrazili svoje ne-godovaŠe i revolt zbog qkidaŠaemitovaŠa na srpskom jezikq, Sa-moqprava Srba q Peyqjq xe nastoja-ti da q dogledno vreme nañe rešeŠeza ovaj veoma vawan problem.

Na samom krajq sednice RadovanGorjanac, predsednik biranog telaSrba je istakao vawnost praxeŠakonkqrsa i podnošeŠa konkqrsnihprijava, a sledexe zasedaŠeSamoqp-rave Srba q ovom gradq planira seza kraj febrqara ili poyetak martatekqxe godine.

Predrag Mandix

ka. Baš zato, Janoš Kablar, pred-sednik Saveta qdrqweŠa maŠin-skih samoqprava je inicirao da sePravilnik modifikqje sa tri do-pqnska predloga koji se odnose naqlogq i delokrqg maŠinskih sa-moqprava i prošireŠe delokrqgaspoÑnopolitiykog savetnika.

Qdrqgoj taykidnevnogreda govo-rilo se o qlozi maŠina q serijiproslava povodom praznovaŠa kql-tqre iz aspekta Kqltqrne prestoni-ceEvrope 2010.Peyqjci sq vexotpo-yeli pripreme, a to sq potvrdili ipredstavnici maŠina koji sq pod-neli svoje planove. Meñq Šima senalazi i lista predloga Samoqpra-ve Srba q Peyqjq koja je ponqdilazaistabogate programemeñq kojimasq izlowbe, koncerti dqhovne mqzi-ke, maŠinska konferencija o nego-vaŠq kqltqre narodnosti, oyqvaŠqidentiteta i prekograniynoj sarad-Ši, a predviña se i prikaz kqltqr-nog bogatstva partnerskog gradaNovog Sada, koji podrwava svogpartnera – grad Peyqj. Naravno,projekatSrbaqPeyqjqkraseidrqgekqltqrne zanimÑivosti koje xe,qkolikoseostvare, svakakoprivqxipawŠq javnosti i qveliyati serijqprograma proslave q prestoniciWqpanije BaraŠe.

Svoje planove q vezi sa sveyanimobelewavaŠem, naravno, podneli sqi ostali predstavnici maŠina kojisq od Skqpštine grada Peyqja zat-rawili da na jednom od skqpštin-skih zasedaŠa q prvom kvartalq bq-dq razmotreni i predlozi narod-nosti vezani za proslavq Kqltqrneprestonice Evrope 2010. koji bi sepomoxq Skqpštine mogli preporq-yitiiorganizacionomsavetq zadq-wenom za dostojno obelewavaŠeprograma Kqltqrne prestonice Ev-rope 2010. godine.

Na krajq zasedaŠa, Janoš Kab-lar, predsednik Saveta qdrqweŠamaŠinskih samoqprava je prisqtneqpoznao sa radnim planom Skqp-štine grada za prvo polqgodište,pri kojem je q vezi sa qyešxem ma-Šina q ostvarivaŠq EKF projektapodsetio da xe se skqpštinska ras-pravaoovoj temi, qvrštenoj q dnev-ni red, odrwati 20. aprila tekqxegodine.

P. M.

hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika Hronika hronika

Bqdimpešta, 9. febrqar 2006. 3

Savindan obelewenq Yobancq i Pomazq

Na Dan sv. Save, pomaški pa-roh, o. âqbisav Milisavix,svetq litqrgijq slqwio je q

srpskoj crkvi q Yobancq, dok jesvetosavska proslava q Pomazqprireñena q nedeÑq, 29. janqara. Qsvetoj litqrgiji qyestvovali sq inajmlañi stanovnici ovog našegnaseÑa, a q slavskoj besedi o. Mi-lisavix posebno je istakao dqhov-ni znayaj Save NemaŠixa, prvogsrpskog arhiepiskopa i osnivayanaših škola.

Prisqtni, okqpÑeni q velikombrojq, kako bi još jednom odalipoyast jednom od najvexih isto-rijskih i crkvenih liynosti

srpskog naroda, prešli sq zatimq salq bivše veroispovedne ško-le, gde je prireñen prazniyniprogram.

Sveyanost je zapoyela yinom re-zaŠa kolaya i blagosiÑaŠa slav-skog koÑiva, koje sq pripremilemame ovogodišŠih ñaka prvaka,Milice Milisavix i Danice Ob-renovix. Svetosavske pesme veomaqspešno deklamovalo je devet qye-nika osnovnoškolskog qzrasta,koji sq od strane roditeÑa i rod-bine primÑeni veoma toplo, acrkvena opština nagradila ih jepoklon-paketixima.

S. M.

Prva „àarena barka” q 2006.

ProšlenedeÑenabrodq „Vog”odrwana je prva ovogodišŠa„àarena barka”, na kojoj se

okqpio priliyan broj mališanaiz Bqdimpešte i okoline. Iakoovoga pqta nije bilo gostijq sastrane, standardni programi,ritmiyke vewbe, šaÑive igre(pripremile Anña Milovanovix iAnita Nakix-Vqkovix) i likovnaradionica Dijane i Milana üq-

rixa, privqkli sq deyjq pawŠq iqyinili da vreme proleti za trenoka. Gibanice i sokixa bilo je qdovoÑnim koliyinama, svako detekqxi je moglo da ponese simboli-yan poklon-paketix, a sledexi sqs-ret zakazan je za 5. mart. Tada xe,nadamo se, ova hladna zima vex bi-ti za nama i polako xe stixi vrememaskenbala.

S. M.

Na Savindan sveyano i q Bati

Srbi q Bati Dan sv. Save obele-wili sq q prvom redq svetomlitqrgijom, kojq je q petak, 27.

janqara slqwio o. Dalibor Milen-kovix. Ovom sveyanom prilikom qbogoslqweŠq sq qyestvovala i de-ca, a pojao je mesni crkveni hor„Car Lazar”. Vernici sq potomprešli q obliwŠq zgradq bivševeroispovedne škole, sadašŠiSrpski klqb, gde je mesni pa-roh prerezao slavski kolay iblagosiÑao koÑivo. Q sveto-savskom programq qspešno jedeklamovalo 12 deyaka i de-vojyica, koje je crkvena op-ština nagradila poklon-pa-ketixima. O likq i delq sv.Save, o. Dalibor Milenko-vix govorio je zatim q slav-skoj besedi, a proslava jeokonyana Svetosavskom him-nomi skromnimposlqweŠemq organizaciji crkvene op-štine i srpske samoqprave.

Narednog dana, 28. janqarasveta litqrgija odrwana je iq Stonom Beogradq, qz pri-sqstvo znatno maŠeg brojavernika. O. Dalibor Milen-kovix i ovde je prerezaoslavski kolay i blagosiÑao

koÑivo, koje je pripremila g-ñaIrena Sabo. Slavi prvog srpskogarhiepiskopa, svetiteÑa, prosve-titeÑa i zaštitnika naših ško-la prisqstvovalo je jedno dete, a qparohijskom domq q organizacijicrkvene opštine posle litqrgijeprireñeno je prigodno prazniynoposlqweŠe.

S. M.

Sveštenik Dalibor Milenkovix sa decom iz Bate

Q Kalazq ponovo pokrenqtaveronaqka

Nakon što je prošle jeseni qKalazq qspešno okonyanaobnova zgrade parohijskog

doma, a selo dobilo stalnog sveš-tenika, o. Milana Dqjmova, poyet-kom 2006. vex sq vidÑivi rezqlta-ti rada na obnavÑaŠq crkveno-na-rodnog wivota. Primera radi, to-kom bowixnih praznika kalaškimališani nosili sq Vertep, sve-yano sq obelewene Materice i Dansv. Save.

Q saradŠi sa crkvenom opšti-nom na yelq sa Petrom Krqnixem,znayajan napredak ostvaren je i naplanq obnavÑaŠa i nabavke novihbogoslqwbenih predmeta, stihira,pqtira, kandila, krstova, itd.Ono što je mowda od svega najvaw-

nije jeste da je q Kalazq posle dq-weg vremena ponovo pokrenqta ve-ronaqka, koja se odrwava redovno,svake sqbote pre podne. Za sada ima15 polaznika, a o. Milan Dqjmovkawe da se to q ovom trenqtkq mo-we smatrati zapawenim qspehom.

àto se tiye krqpnijih podqhva-ta q ovoj godini, predsednikcrkvene opštine istiye da sve, na-ravno, zavisi od materijalnihsredstava. Planirano je da se naprolexe predqzmq radovi na qreñe-Šq dvorišta i ograde parohijskogdoma, a na crkvi treba da se popra-ve gipsani qkrasi na spoÑašŠojfasadi.

S. M.

Q Yipq qspešno izvedensvetosavski program

Dan sv. Save sveyano je obele-wen i meñq Srbima q Yipq.Posle svete litqrgije, kojq je

q nedeÑq, 29. janqara slqwio lov-ranski paroh, o. Pavle Kaplan i qkojoj sq aktivno qyestvovali yip-Ñanski mališani, vernici sqprešli q salq obliwŠeg Srpskogklqba „Vqk Karaçix”. Tamo je qsveyanoj atmosferi, o. Pavle Kap-

lan obavio yin osvexeŠa ikone, azatim je prerezao slavki kolay iblagosiÑao koÑivo. Q nastavkq,izveden je svetosavski program gdese pesmama i recitacijama qspeš-no predstavilo 14 mališana. De-cq je, kao i prethodnih godina,pripremila qyiteÑica Zora Pejo-vix.

S. M.

OkretaŠe kolaya q Kalazq

reportawa Reportawa reportawa reportawa reportawa reportawa reportawa

4 SRPSKE NARODNE NOVINE

OGLEDALOKRIVO

SMEHQGAO ZA

NOMIJAEKO

POàTASRPSKA

Sexam se tog pitaŠa iz bivšeJqgoslavije: „A q kom bi tigradq najviše voleo da wi-

viš?” I ponqñenih odgovora: „QDqbrovnikq, Mostarq ili q No-vom Sadq?”

Ta mesta više ne postoje. Srq-šena sq zajedno sa starim mosto-vima. Onda je neko vreme vladalatišina. Dok se dim razišao i Ñq-di izašli iz skloništa. Svanqloje, kawq, novo doba – tranziciono.Ono je, kao, mnogo boÑe. Novi Sadje sad veliko gradilište. Mowdanajvexe q Evropi. Oporavio se odbombardovaŠa, dobio natrag svojmost „Slobode”, sredio stare fa-sade, poployao glavne qlice, kre-nqo negde, vaÑda napred.

Ipak, kao da mq nešto fali. Janisam odavde, ali znam kako trebada izgleda Grad. Nije sve q staklqi yelikq, q pozlati i mermerq… Qtome, q stvari, i nema niyeg. Jedanpravi grad, na primer, mora daima tramvaj. Novi Sad ga je imao,al` nekad davno, q ono vreme dok jejoš bio Grad. àto se ostalihstvari tiye, sve je tq, maŠe – više.Samo što na modernq palankq mi-riše. àetam se tako, po centrq iqzdišem. Kad bih o neyem novom(ali što višeg smisla ima) mogaopriyq da napišem…

I onda negde q poznq jesen, qhva-te xošak od stare Tanqrçixeve pa-late i poynq da ga rendajq, renovi-rajq i yiste. Isele odande q nigdeposledŠq socijalistiykq robnqkqxq „Qgled”, i stanq da dovlayeNešto.

àta xe to biti? Q centrq cen-tra? Na glavnom gradskom trgq,kojeg neki zovq „kod Miletixa”, aneki „kod Katedrale”. A neki, mojbrale, kawq: „Kod Gvozdenog yove-ka”. Ko li je zakqpio prostor q ek-stra zoni, preko pqta Gradske kqxei naslonio qvo na wilq kqcavicqgrada? Odgovor: „Niko. To Novo-sañanima pripada.”

I onda ja brzo odem tamo da vi-dim šta se dogaña.

Priyao sam sa Zagorkom Rado-vix, poznatom novinarkom i pre-davayem na kqltnoj Novosadskojnovinarskojškoli.Ona sadradiqJavnom predqzexq „Poslovniprostor”, kao pomoxnik direkto-ra za marketing. Nexe da prizna,ali yini mi se da je taj „NS cen-tar”, o kojem hoxq da vam priyam,zapravo Šena ideja.�

Zagorka Radovix: Mi smo proce-nili da nam centar grada „rapidno”propada q patike, bqtike i kafixenedefinisanog tipa i imena. Zatosmo rešili da ovo što zovemo nql-ta tayka, ili q wargonq pqpak grada(jednq zaista erogenq zonq) na nekineki nayin sayqvamo od toga.�

Javno predqzexe „Poslovniprostor” je registrovano za iznaj-mÑivaŠe poslovnog prostora qgradq.Ono, q imeGradaraspolawei qpravÑa sa nekih 200.000 kvad-ratnih metara, koje rentirajq oni-ma koji za to imajq para. Ali, štobi rekao Arsen Dedix, nekih stva-ri ima što ne rentirajq se svimatj. nikom.

Zagorka Radovix: Naravno da jebilo zainteresovanih, neka stranapredstavništva i sliyno. Ali mismo hteli da to bqde na qslqzi Gra-dq. Hteli smo da napravimo mestosa velikim „M”, pre svega zbirnihinformacija o Novom Sadq. Ovdeima dosta tqristiykih organizaci-ja, ali smo mislili da ta lokacijadaje šansq da sve bqde na jednommestq.�

„NS centar” je, dakle, zamiš-Ñen kao promotivni centarNovogSada, mesto gde došÑak, tqrista,prolaznik (ali i starosedelac)mowe saznati sve što ga zanima.Zagorka Radovix mi je rekla kakoje q planq i prodaja raznih sqveni-ra i stvari vezanih za Novi Sad.Problem je samo q tome što JP„Poslovni prostor” nije regis-trovan za trgovinq.�

Zagorka Radovix: Nadamo se daxe Skqpština Grada odobriti tajzahtev za registracijq. Mi radimovex dva meseca i vidimo da bi tq bi-la jedna biletarnica za sve dogañajeq gradq i van grada, na primer q

Beogradq. Onda, recimo, mape gra-da. Grad nema mapq! Mi smo jednqprojektovali, ali ne mowemo da jeizdamo jer nismo registrovani za tqdelatnost.�

Dobro je da za priyq ne treba ne-ka dozvola.Aovde stvarnomoweteyqti svašta. Ili, kako to lepšepiše q Šihovom prospektq: „NScentar je istošto je zaVeÑkaPet-rovixa Novi Sad: mesto gde se mo-we doznati sve što yovek weli imora da sazna o svetq i Ñqdima”.�

Zagorka Radovix: Imamo sve in-formacije: od onih tqristiykog ti-pa – gde se nalazi salaš taj i taj, ida li je otvoren Vojvoñanski mqzej,preko onog koja je apoteka dewqrnado toga gde izleyiti kqxnog Ñqbim-ca, ili gde je Rotari klqb, kako senekad zvala Zmaj Jovina qlica…Kad semalo razigramo, negde doma-ja meseca, taman kad q gradq poynqvawne manofestacije, Sterijno po-zorje, ili PoÑoprivredni sajam,planiramo da radimo i noxq.�

Ono, meñqtim, što za nas mowebiti posebno zanimÑivo, jeste dase „NS centar” vex ogledao q orga-nizovaŠq kqltqrno-qmetniykihakcija, i da je sasvim otvoren zasaradŠq tog tipa.

Zagorka Radovix: Imali smoprograme qoyi Nove godine, svakogpetka i sqbote „Koncert q podne” –dovodili mlade violiniste, sakso-foniste… Drwali smo promocijestripa, mape Novog Sada i Vojvodi-ne, predstavÑali kŠige…

äena prva asocijacija na Srbeiz Mañarske i ono što bi Šimaovde moglo da bqde zanimÑivo,bio je grañanski Novi Sad, Mqzejgrada, vreme qspomena i nostalgi-je, kad sq Pešta i Bey bili bliwinego danas.�

Zagorka Radovix: Ali, to nijesve. Od nas mogq da saznajq i najak-tqelnije i najpikantnije stvari oNovom Sadq (nešto i na granicitraya). Mogq da pitajq šta god ho-xe, mowemo ih povezati sa Ñqdima.Neka vaši yitaoci prvo doñq nanaš sajt (www.nscentar.net) pa poslei q „NS centar”.

ABV

Priya o „NS centrq”

Erogena zona Novog Sada

Zagorka Radovix, qrednik programa „NS centra” Mesto gde se mowe doznati sve o Novom Sadq

Gradsko jezgro Novog Sada

intervjq intervjq intervjq intervjq intervjq intervjq Intervjq intervjq

Bqdimpešta, 9. febrqar 2006. 5

TRAKATEKQXA

PLANETEOKO

NA DLANQMATICANova kŠiga iz pera Dragomira Dqjmova

BataŠci q „Vozq savesti”

OpreseÑeŠq Srba iz Mañarskeq KraÑevinq SHS izmeñq dvasvetska rata do sada se mnogo

govorilo i pisalo, ali nikada qformi romana. Dragomir Dqjmovnas je nedavno iznenadio jednimtakvim delom. äegov roman „Vozsavesti” q celosti se bavi qpravotom temom. Q svom delq bio je zao-kqpÑen optacijom stanovništvaBataŠe. Zašto baš Šima?

– Optacija je posle Prvog svet-skog rata zahvatila sva srpska mes-ta q Mañarskoj. Za BataŠce sam seodlqyio zato što sq oni najgoreprošli i to je najdramatiyniji deocele optacije. Inspiracijq sam do-bio pre dve godine, kada je gospodinMilan Micix q Mañarskoj promo-visao svojq kŠigq „Odiseja bataŠ-skih Srba”. On je Šihovq wivotnqpriyq ispriyao vrlo aqtentiyno isa velikim emocijama, tako da samodmah znao da xq o tome napisatiroman. Imao sam srexe pošto samtada dosta boravio q BataŠi, kodporodice Georgijevix i dosta sta-rihizrazailegendiyqosamodsadavex pokojnog Andrije Georgijevixa.Pošto ja ne poznajem taj bataŠskiaqtentiyni govor, preko anegdotasam hteo da bqde prisqtan q kŠizi,jer se on inaye gqbi. Taj jezik je spe-cifiyan q odnosq na neke drqgesrpske govore q Mañarskoj.

S obzirom da se radio romanq saistorijskom tematikom, na kojinayin sidolaziodopodatakao vre-menq i Ñqdima o kojima pišeš?– Osim kŠige Milana Micixa,

izvori sq mi bile „Qspomene proteStevana Yampraga” i razni leksi-koni. Trebalo je prikqpiti mnogopodataka, kao što je na primer is-torijat peštanskih literarnih ka-fana. Jedan deo radŠe q romanq de-šava se q Centralq, koji se i danasnalazi na trgq Ferenciek. Q Šemqsq se sretali srpski intelektqalci,ñaci, stqdenti, o yemq piše i VeÑ-ko Petrovix q svojim memoarima.RadŠq romana nisam hteo da zapoy-nemqBataŠi, jerbitobilosqvišeskqyeno.Hteo samdaopišem sitqa-cijq q Aqstroqgarskoj pre Prvogsvetskog rata i bilo je logiyno dakrenem iz Pešte. Zatim se radŠaseli q palankq, BataŠq.

Yitaocq je na trenqtke vrlo teškoda razlqyi šta je q romanq dokq-mentarno, a šta literarno. Gde sqq Šemq granice fikcije i stvar-nosti?– Naišao sam na priyq o qbistvq

vladike Lqkijana Bogdanovixa, oyemq se jako malo zna. Onda sam sezainteresovao ko je on bio i kako jestradao, tako da je taj prvi deo ro-mana qglavnom dokqmentarnog ka-raktera. Ceo roman je mešavina iz-mišÑenih likova, fikcije, i isto-rijskih liynosti s poyetka dvadese-tog veka. Dao sam jedan prikaz Bq-dimpešte, a zatim i raspoloweŠenaših Ñqdi nakon tog strašnogqbistva. Ime glavnog jqnaka roma-na, Wive Radosava je simboliyno.Radosav je staro, arhaiyno prezimeizBataŠekoje q sebinosiiradosnqporqkq, a Wiva simbolizqje wivot,yoveka koji se ne da nego weli da qs-

pe. On je fotograf, dakle ne obiyanyovek, ratar, negonekokoimaqsebinešto qmetniyko i koweli da stvara. Posleopšte konfqzije qPešti poyetkomPrvog svetskog rata onse vraxa qBataŠq, a za-tim odlazi na front, qGalicijq. Wiva Rado-sav je izmišÑeni lik,a sve što se dogañalona frontq reyi sq mogapradede sa oyeve stra-ne, koji je bio aqstroq-garski vojnik. I nekilikovikoji se javÑajqqtom delq romana sq bi-li Šegovi poznanici.Q roman sam qbacio,recimo, i jedno aqten-tiyno pismo sa fronta koje je arti-Ñerac Marko Kostalix qpqtio svo-jojAnici qSantovo.Imatq jošis-tinitih likova, kao što je yikaSteva Popovix, koji je dqgo godinabioprviyovekTekelijanqma, zatimsveštenikPandqrovixizBataŠe,aq jednom momentq se pojavÑqje iMiloš CrŠanski. Dakle, sve je me-šavina fikcije i stvarnih dogaña-ja.

Da li je fotograf slqyajno glavnilik q oba tvoja romana?– I sam sam razmišÑao zašto

baš fotograf. Verovatno zato štoje on mobilan, nije vezan za neki og-raniyeni prostor, q mogqxnosti jedasekrexedokstvara.Qistovreme,on je svedok vawnih i zanimÑivihdogañaja, koje pokqša da otme odprolaznosti.On,nawalost, nakrajqnapqšta Evropq i qviña da sq Ba-taŠci i vexina ostalih koji sq op-tirali bili igrayke q rqkama sqd-bine i q velikim politiykim igra-ma nakon Trijanona. Srbi iz Bata-Šesq, recimo, godinqdanawiveliqvagonima, q Fqtogq, jer se drwavaSrba Hrvata i Slovenaca tek for-miralaiqŠoj jebilohaotiynosta-Še. KraÑevini oyigledno nisq bi-li mnogo vawni jer je morala da re-šava vawnija administrativna pi-taŠa, a Ših je na krajq poslala qMakedonijq, koja je neposredno pretoga jošbilaTqrska.To jeqporeñe-Šq sa tadašŠom Aqstroqgarskombila sasvim drqgayija sredina pomentalitetq, obiyajimai qslovimaza wivot, a vexina stanovništva jebila probqgarski orjentisana. Bioje to neplodan, bezvodni i malariy-ni kraj q kojem sq oni masovno obe-Ñevali i qmirali. Kako MilanMicix piše q svojoj kŠizi, dnevnoje bilo i po desetak sahrana. Osimmalarije bilo je i kolere i drqgihbolesti. Sve je to bilo straviyno inakrajq sqBataŠciodlqyilidapo-begnq na sever, q Vojvodinq. WivqRadosava nije zanimala zemÑa, pa jerešio da nastavi da se bavi qmet-nošxq drqgde, van Evrope, i qkrca-va se na brod za Amerikq.

Q tvom delq je dominantan pojamneprihvataŠa sqnarodnika pris-tiglih iz drqgih krajeva, od stranestarosedelaca. Svedoci smo da jeova pojava prisqtnaidanas, gde godima Srba. Da li je, po tvom miš-

ÑeŠq, to karakteristika samo na-šeg naroda i koji sq Šeni qzroci?– Ne bih rekao da je to samo

srpska osobina, ali je svakako pri-sqtna kod nas. Preyani i Geçe sespomiŠq još od Vqka Karaçixa panaovamo. Jedni sq bili „àvabe”,drqgi sq bili „Tqrci” i tako daÑe.Te podele sq qvek bile prisqtne, aima ih i danas. One sq karakteris-tiyne i za Mañare, jer se q Mañar-skoj ne prihvatajq na odgovarajqxinayin Šihovi sqnarodnici iz Voj-vodine ili ErdeÑa. Meñqtim, ne-prihvataŠe pripadnika sopstvenenacije iz drqgih krajeva je veoma iz-raweno kod Srba. Qvek se preqveli-yavajq razlike, qmesto da se najpretrawi ono što je zajedniyko. Mis-lim da je q pitaŠq osexaŠe qgrowe-nosti od novopridošlih, strah odkonkqrencije, od nepoznatog. To jenawalost tipiyno za naš narod.

Da li Nova BataŠa još postoji igde sq završili oni koji sq je na-pqstili?– Koliko znam iz razgovora sa

Milanom Micixem, ona više nepostoji.BataŠcisqotqdabqkvalnopobegli na sever i raštrkali sq sepo Vojvodini. Jedino sq tamo osta-li neki dobrovoÑci iz Bosne, izLike, ali kada je qsledila bqgarskaokqpacija, ioni sqotišli.Taj pro-mašeni projekat je koštao nekoli-ko stotina Ñqdskih wivota.

Koliko je trajala priprema za pi-saŠe ove kŠige, imajqxi q vidq daona sadrwi obiÑe istorijskih de-taŠa koje je trebalo proqyiti?– Imao sam srexq da sam q tokq

pisaŠa nailazio na neke podatke iqnosio ih q roman. Nisam seo q ne-kq bibliotekq i sakqpio brdo po-dataka, nego sam išao od poglav-Ña do poglavÑa. Sve što me je za-nimalo o lokaciji ili liynosti okojoj sam q tom trenqtkq pisao, tosam tada pronalazio i qnosio qroman. Yitao sam i dosta litera-tqre. Imao sam srexq da se kod po-rodice Georgijevix našlo mnogopodataka iz lokalnih yasopisa ko-je sam koristio, a koristila sq mii qsmena predaŠa.

àta se trenqtno dešava q tvojojspisateÑskoj radionici?– Qpravo pišem o jedinstvenoj

pojavi prelaska iz katolicizma qpravoslavÑe koja se dogodila qSantovq 12. marta 1899. godine.Ta tema do sada nije obrañena qformi romana, kao što, koliko jaznam ne postoji ni roman o opta-ciji. Jedino je Predrag Stepano-vix napisao svoj roman q vezi op-tacije, ali mislim da je „Voz sa-vesti” prvi roman o samom yinqoptiraŠa od poyetka do kraja. Ta-ko je i sa promenom vere q Santo-vq. Za vreme Marije Terezije mno-gi pravoslavci sq bili prinqñenida preñq q katolike, ili q Bosnida preñq q islam, ali je santovay-ki slqyaj jedini gde se iz katoli-cizma samovoÑno prelazilo qpravoslavÑe. Naravno, to nijebio verski, vex nacionalni pok-ret, zbog jeziyke diskriminacijeq santovaykoj katoliykoj crkvi.

D.J.

kqltqra Kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra

6 SRPSKE NARODNE NOVINE

IZVESNOJPISMA

TAYKA…IMATICEKQLTQRA

Iz štampe je izašao roman SNN-ovog novinara Dragana JakovÑevixa

Dok sam se prisexao šta se q kom trenqtkqzbivalo sa mnom i mojim nestalim paso-šem, oko mene više nije bilo skoro nikoga.

PosledŠi pqtnici sq wqrno qlazili q qtrobqaviona. Brzo sam pokqpio sa poda sve što samprethodno istresao iz ranca i potryao natrag,prema qlaznim vratima. Kroz glavq mi je prole-tela pomisao da bi vrata i ispred i izamene mog-la da se zatvore, a ja ostanem q tom crevq koje jespajalo zgradq aerodroma Feriheñ sa letilicom.Pretpostavka da je tako nešto nemogqxe zbogstroge kontrole, nije me qmirila.

Pritryao sam vratima kraj kojih sq neki mi-nqt ranije ostali Marta i Šen mqw. Na mojq sre-xq, i daÑe sq stajali tamo i raspravÑali se saslqwbenikom. To mi je bio dovoÑan dokaz da avi-on nexe otixi bez mene i bi mi malo lakše.

– Molim vas pomozite! – prekinqo sam Šihovqraspravq i skoro im se srqšio pred noge.

Qxqtali sq i radoznalo me pogledali.– Da li je neko video moj pasoš?!Sve troje sq me netremice gledali nekoliko se-

kqndi, a onda sq sqprqwnici, kao da ništa nisqyqli, nastavili da se prepirq meñq sobom oko ko-fera. Yovek q qniformi više nije znao kome preda se obrati. Verovatno dajqxi vremena svojimsagovornicima da se konayno qsaglase, bez imaloqzbqñeŠa me je qpitao:

– A kako ste, gospodine, dospeli ovamo bez pa-soša?

Znao samdamq jewelqdacpoigravao, ali toni-je pokazivao. Sigqrno smo mq izgledali kao pot-pqni yqdaci: oni koji sq sve dotadašŠe kontroleqspeli da proñq sa nedozvoÑenim brojem tašni ija koji sam iste te kontrole, po Šegovom qbeñeŠq,prošao bez iyega, pa i bez pasoša.

Rekao sam da sam ga imao na pasoškoj kontro-li, ali da se ne sexam šta se posle dogodilo saŠim.

–Kako se ne sexate?Skimste razgovarali, ko jebio q vašoj neposrednoj blizini?

– Bili sq… gospodin i gospoña – rekao samkrajŠe bojawÑivo i pokazao glavom na Martq iŠenog mqwa.

Oni sq prekinqli razgovor i pogledali me zap-repašxeno. Na Martinom licq bila je grimasakojq obiyno pravi dama kada prema Šoj poynq dase ophode kao prema lakoj robi.

– Molim vas, otvorite kofere! – naredio im jekontrolor.

Nije pomoglo moje qveravaŠe, kako time štosam rekao, nisam mislio da sq mi oni qkrali is-pravq.

– Još smo i lopovi! – progovorila je Martakroz zqbe i poyela da se okrexe oko sebe, razmiš-Ñajqxi koji kofer najpre da otvori.

Posle slqwbenikovog qpozoreŠa da to qradešto pre, poyela sq odvezivaŠa, raskopyavaŠa irašniravaŠa. Marta je pri tome slomila nokatna malom prstq i mqyki me pogledala.

Znao sam da qzalqd gqbimo vreme. Razgledaosam po yekaonici q nadi da xq tq svešyicq koja jezbog svega što se na Balkanq dešavalo, gotovosvqda bila nepopqlarna ali meni q tom trenqtkqvrlo dragocena, qgledati šqtnqtq q neki qgao.Par je otvorio i posledŠq pregradq i sva dqpladna na svojim torbama i koferima, a da pri tomeqnqtra nismo videli ništa sem tqceta Marti-nih gaxica, dva-tri mqška qntrqcigera, jednogboksa cigareta, šminke i jednog sivog wenskogšešira.

– Samo, nemojte nas da krivite ako avion za-kasni sa poletaŠem! – rekla je qvreñeno pqtni-ca.

Laktom je dala znak mqwq da se lati zatvaraŠakofera.

–Kao da nama treba neki tamo…šqgavi pasoš– dodao je ovaj, ne qspevajqxi poqzdano da proceniporeklo mog nemañarskog izgovora. Zatim sq obo-je prionqli na posao.

Qniformisani i ja se nemoxno pogledasmo ijoš koji trenqtak prošarasmo pogledima naoko-lo.

– A onaj najmaŠi kofer, Šega niste otvorili?– obratio se prekorno Martinom mqwq.

– To nije naše, ne zanima nas! – odgovorila jeMarta qmesto Šega.

Glas joj je ponovo bio detiŠast, ali ovoga pqtainaçijski.

– Kako nije vaše? Pa ovde više nikoga nema! –q kontrolorovom glasq se osexala qznemire-nost.

Brayni par je q glas ponovio da to nije Šiho-vo.

Po brzini kojom je yinovnik izvadio mobilnitelefon shvatih da sitqacija q kojq smo qpali ni-je bezazlena. Okrenqo nam je leña i poyeo da govo-ri tiho i vrlo brzo. Slqtexi šta se dešava, nastroje, koji smo se do tada jedva gledali, razmenis-mo poglede pqne neke yqdne solidarnosti. Istetakve vaÑda jedan drqgom qpqxqjq osqñenici dokyekajq na grqpno vešaŠe.

–Qzmite svoje stvariipoñite zamnom! – rekaoje carinik i krenqo tempomkoji je bilo vrlo teš-ko pratiti.

Dok smo se probijali kroz masq pqtnika i pritome jedva qoyavali svog vodiya, preko razglasase oglasila qmiÑata spikerka. Glas joj je bio joštaŠi i Ñqbazniji. Qbzro nam je postalo jasnozbog yega.

– Molimo pqtnike koji još nisq qšli q svojeavione ili ih qpravo oyekqjq, da polako krenq qsqprotnom prvcq, prema izlazima iz zgrade – po-novila je tri pqta ne meŠajqxi intonacijq.

Zatim je dodala da xe zgrada iz bezbednosnihrazloga privremeno biti isprawŠena i da xeavioni koji sq primili jedan deo pqtnika biti naizvesno vreme qdaÑeni od objekta. DotadašŠatiha larma q qnqtrašŠosti zgrade aerodromaFeriheñ se iznenada pretvorila q galamq. âqdisq dozivali jedni drqge, tryali ka najbliwim iz-lazima, glasno se raspitivali kqda vode lifto-vi, saplitali se o sopstvene noge. Ipak, ta blagapometŠa, mada neizbewna, mogla se kontrolisa-ti i qsmeravati preciznim qpqtstvima koja sqdolazila sa razglasa. Glasovi sq na više jezikaobjašŠavali kako nema potrebe za panikom i ka-ko sq dojave o opasnosti q zgradi i do sada bileyeste i, srexom, qvek lawne.

Nas yetvoro smo, meñqtim, znali da to ovogapqta nije baš tako. Taj niyiji kofer, primexenslqyajno ispred izlaza ka avionq bio je mnogoopasniji od telefonske dojave.

Q svoj toj gqwvi, moji sapqtnici, kontrolor ija smo qspeli da se meñqsobno ne izgqbimo. Nas jeza slqwbenika vezalo saznaŠe da xemo bez Šegove

pomoxi teško moxi q avion, a mowda i na slobo-dq. On je, pak, nas drwao na okq kako bi nas svojimšefovima verovatno predstavio kao qmešane qono što se dogodilo pred qlazom q avion. Q naj-boÑem slqyajq – kao svedoke.

Ni sam nisam mogao da procenim koliko smotako hodali. Q jednom trenqtkq oko nas više nijebilo nikoga, ali nam bez obzira na to, brzina ko-jom se kretao naš vodiy po lavirintq hodnikanije dozvoÑavala da qsporimo tempo. Više ni-sam znao gde smo. Iz pogleda mojih dvoje sapqtni-ka video sam da ni oni nisq bili sigqrni da lismo i daÑe q aerodromskoj zgradi, ili sq nas hod-nici odveli nekqda izvan Še. Sve je bilo od qg-lancanog kamena i metala, yisto do sterilnostii sa prevelikom dozom osvewivaya prostora.Vazdqh sq q hodnike qpqmpavali snawni klimaqreñaji.

Pred nama je bio veliki znak pitaŠa: nismoznali da li smo optqweni ili mi tqwimo nekoga,da li za yovekom iz obezbeñeŠa idemo kao bqdqxisqwŠi ili wrtve i jesmo li mowda vex osqñeni,bez sqñeŠa. Da nas ovaj yovek sa sobom ne vodi sa-mo da bi nas qdaÑio od mogqxe opasnosti q zgra-di, bilo je sasvim jasno. Povremeno sam zatvaraooyii poweleo da iovq i sve ostale zime provedemq hladnoj, maglovitoj i febrqarski bÑqzgavojPešti. WeÑa za bilo kakvim pqtovaŠem naglo jeišyezavala iz svih mowdanih xelija.

Iz nastqpa oyaja, trgao me je Martin vrisak:– Jao, najebaxemo! Sve xe nas pobiti! – qzviknq-

la je i leñima se naslonila na zid.Oko nas je sve poyelo da se trese i brqji, a qyi-

nilo mi se da sam q daÑini yqo i eksplozijq.– Lezite, lezite! – povikao je Šen mqw i bacio

se na pod. Bacila se potom i ona, a posle kraxegoklevaŠa i ja. Glavq sam pokrio rancem, a Martasvojq šeširom. Lewali smo tako, ni sami ne zna-jqxi šta da oyekqjemo. Bili smo spremni na sve.

Jednimokom samtrawio voñq ovog qzbqdÑivogpqtovaŠa, ali ga nisam pronašao. Ispred nas jebila nova raskrsnica hodnika q kojoj je nestao,qveren da ga pratimo q stopq. Moji sapqtnici sq,ne podiwqxi glave, poyeli da se dovikqjq. Kao dayitajq sopstvene testamente, saopštavali sq jed-no drqgom gde je kÑqy od ovoga, gde od onoga, komesq dali novac na pozajmicq i šta xe rexi decionaj ko prewivi. Okrqwen razbacanim koferima,oslqškivao samšta se dešavai trqdio se dapre-poznam zvqke koji sq dolaziliiznad nas i sa stra-ne.

Kada se bqka polako stišala, pokqšavali smoda oslqšnemo ima li Ñqdskih glasova. Nismo ihyqli. Nismo vaÑda ostali jedini wivi q ovoj vq-kojebini, pomislih.

– Niko se ne yqje – rekao je Martin mqw. Oyig-ledno smo svi mislili isto.

Posle nekoliko trenqtaka, iz dqbine lavirin-ta zayqo se mqški glas. Eho se razlegao glasnije ijezivije od onog na welezniykoj stanici Keleti:

– àta radite dole? Isqse! – istryao je naš nebaš qspešni vodiy i obema rqkama se qhvatio zaglavq. – Kakva je ovo bqdalaština?!

Kao deci qhvaxenoj q krañi jagoda, bilo nam jejasno jedino da to što smo qradili nije trebaloda qyinimo. Polako smo qstajali ne znajqxi q ye-mq smo pogrešili kada napoÑq vex sve tqtŠi ipqca.

– O bowe, kakvi Ñqdi… Za mnom! – naredio jeslqwbenik i mi se, kao regrqti, ponovo nañosmo qkoloni. Ovoga pqta je voña bio nešto sporiji.VaÑda više nije weleo da rizikqje.

Marta je natovarila mqwa koferima, hladilase nervozno šeširom i qporno pokqšavala daobjasni kako je naše zaqzimaŠe lewexih polowa-ja q hodnikq bila jedina mogqxa reakcija poslesaznaŠa da smo napadnqti.

–Napali sq vas pqtniyki avioni! – rekao je pre-korno yinovnik i ne zaqstavÑajqxi se, preko ra-mena nas kolektivno odmerio pogledom. – Gospo-do, deo piste za sletaŠe je qpravo iznad vas. VaÑ-da ste pre ovog glqpiraŠa mogli da imate na qmqda se nalazite na aerodromq!

Svi savismo glave.– Kakav blam! Ali kako smo mogli da znamo…

– poyela je Marta i stala. Zakolqtala je oyima iiz sve snage se isplazila kontrolorq iza leña. Za-tim je vratila šešir na glavq i potpqno zaklo-nila lice Šegovim obodom.

Çezvar(Odlomak)

Korice romana

kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra Kqltqra kqltqra

Bqdimpešta, 9. febrqar 2006. 7

Otkrixe Balkana

Presek preovlañqjqxih stavova iraspoloweŠa q odreñenim krq-govima na Zapadq, kad je q pita-

Šq bqdqxnost KosovaQ Tajmsovom kŠiwevnom dodatkq

(TLS) od 13. janqara izišao je pri-kaz tri nove kŠige koje se bave sqdbi-nom Kosova. Recenzent Yarls Kingse osvrxe na „Mrewe demokratije”Ane Holohan, „Kosova-ekspres” Çej-msa Petifera i „Trkq sqdaraŠa”Çona Norisa. Jedna kŠiga je izišlaq Engleskoj, a dve q Americi.

Ylanak je zanimÑiv kao nehoti-yan presek preovlañqjqxih stavova iraspoloweŠa q odreñenim krqgovi-ma na Zapadq, kad je q pitaŠq bqdqx-nost Kosova.

àto se nezavisnosti tiye, kaweKing, „ne postavÑa se pitaŠe da li,nego kako i kada.”

Ylankopisac napomiŠe da je ratza nezavisnost jedne gotovo nacije(nearly nation) „dobijen qz pomox NA-TO-a”.

Radilo se, znayi, ipak o ratq. Bi-lo nas je koji smo mislili da je in-tervencija izvedena zarad spreyava-Ša hqmanitarne katastrofe…

Çon Moris, savetnik za veze ame-riykog zvaniynika Talbota, još jenedvosmisleniji q otklaŠaŠq pra-vih pobqda i ciÑeva. Q svojoj kŠiziqspomena on priznaje da sq pregovo-ri q Rambqjeq bili nameštaÑka (aset-up), qnapred qsmereni na neqspeh,„da bi se dobio povod za bombardo-vaŠe.”

Na koricama Norisove kŠige,inaye, nije data mapa Kosova, negoYeyenije i Dagestana, što qkazqje

„na šire razmere koje rešeŠe ko-sovskog pitaŠa q sebi nosi”.

Popqt kosovskih Albanaca, zak-Ñqyqje prikazivay, secesionisti Is-toyneEvrope sq „dobili svoje ratoveza nacionalno osloboñeŠe. Sada xese, pak, od Ših trawiti da bqdq veli-kodqšni q pobedi, da omogqxe povra-tak raseÑenih lica, da izgrade otvo-rene i qistinq reprezentativne qsta-nove (…) SamoopredeÑeŠe je, konay-no, isto toliko sveto nayelo kao iono o stabilnosti granica.”

Na Kosovq, ne i q Alsterq…Sve maŠe-više poznate stvari…Jedina novost q Kingovom ylankq

je semantiyke prirode. Kosovo je idaÑe Kosova (sa naglaskom na drq-gom slogq, istiye pisac), ali ŠegoviwiteÑinisq višeKosovari, kako sqih Šihovi oslobodioci q poyetkqzvali. Oni sq prekršteni q kosovar-ske Albance. Imenica je skliznqlameñq prideve, gde maŠe para slqh.

Mowe se pretpostaviti da je, q ot-krivaŠq Balkana, aqtor saznao inešto o etimologiji reyi Kosovo.Mowda je shvatio da je neqpqtnopripadnike nearly nation nazivatiprema srpskom imenq jedne ptice.Qtoliko nezgodnije što sq Ñqdi sKosova odqvek nosili jedno lepoime i ne potiye od kose.

QyeŠe je dqg i slowen proces. Naj-yešxe se odvija q fazama. Treba oye-kivati da xe, q sledexoj fazi, King iŠegovi prijateÑi otkriti da naBalkanq vex postoji jedna drwava qkojoj wive Albanci.

Milovan Danojlix(„Politika”)

Elektronska srexa

Sigqrno se sexaš kako smo, kao deca, dobijali neka srceparajqxa pis-ma od poznatih i nepoznatih, qz molbe da ih odmah qmnowimo q vi-še primeraka i prosledimo daÑe. Ispod sq obiyno sledila qpozore-

Ša šta xe nam se desiti ako ne postqpimo prema prilowenom qpqtstvq. Isva sq bila potkrepÑena najcrŠim primerima. Iz Ših je proizilazilo dajemalo ko od onih koji sq pismobacili q smexe ostao qwivotq.Naravno danikome od nas nije padalo na pamet da proverava da li je neka Pamela saFloride zbog toga zaista pala q bqnar i je li sirotq Samarahq iz Bombajapregazio sopstveni slon, kako je tamo stajalo. Za svaki slqyaj, brzo smoprepisivali sadrwaj pisma q nekoliko primeraka i slali ih prijateÑimai poznanicima.Rok je qvek bio vrlo kratak.Obiyno samo tri dana, pa nas jeonog trexeg vex hvatala panika – šta ako ne stignemo na poštq do krajaradnog vremena. Bqnara i slonova nije bilo blizini, ali sq šahte, kliza-vice i kore od banana vrebale sa svih strana. Rizik se nikako ne bi ispla-tio, a mnogo kasnije došlo mi je q glavq da bi on za poštq bio prava pro-past.Ne sexam se koliko sq tada koštali koverti imarkice, ali kad se svestavi na papir, ispada da je to bio jedan od najnaivnijih, ali najqnosnijihposlova za domaxq i svetske pošte.

Ali pošto niyija nije gorela do zore, tako je i klasiyna pošta moralada qstqkne pred najezdom elektronike, a imejlovi iSMSporqke skoro pot-pqno zamenili papirnatq prepiskq. Jedna od retkih izmišÑotina kojq sqinternet operateri i vlasnici mrewa mobilne telefonije preqzeli od Ši-hovih prethodnika je dosetka kojq ti spomenqh. Kad promet poyne da opa-da, lansirajq nekoliko porqka sa goŠim sadrwajem i – forinte zayas zaz-veye. Samo što sq sqrove kletve za neposlqšne iz vremena stare sporovoz-ne pošte sada malo sqptilnije. Kolikq xeš koliyinq srexe da zaslqwišzavisi od broja osoba kojima pošaÑeš porqkq, što xe rexi – od prometakoji napravišoperaterima.Q jednoj, kojq sam jqye dobio, kawe se ovako: do4 osobe – tvoj wivot xe se poboÑšavati lagano; od 5 do 9 osoba – tvoj wivotxe se poboÑšavati po tvom qkqsq; od 9 do 14 osoba – dowivexeš najmaŠepet iznenañeŠa q sledexe tri nedeÑe; 15 i više osoba – tvoj wivot xe se po-boÑšati iz temeÑa i sve tvoje weÑe postaxe stvarnost.

Prosledih na 16 adresa, šta xq. Baš da vidim.Tvoj Dragan

IZVESNOJIZVESNOJPISMAPISMA

„Vqkovar: posledŠi rez”Privodi se krajq rad na dokqmentarnom

filmq „Vqkovar: posledŠi rez” po scenarijqDraga Hedla, qrednika hrvatskog lista „Fe-ral tribjqn”, q rewiji istaknqtog srpskog do-kqmentariste Janka BaÑka, aqtora filmova„Vidimo se q yitqÑi” i „Anatomija bola”.

Ideja filma „Vqkovar: posledŠi rez” jesteda se kroz svedoyeŠaoyevidaca vqkovarskog sq-koba gledaocima prepqsti sqd o dogañajima iz1991. godine.

Još od nastanka ideje za snimaŠe dokqmen-tarnogfilmao vqkovarskim stradaŠima javi-la sq se opreyna mišÑeŠa na obe nekada zara-xene strane.

– Film izaziva polemike zato što se pos-tavÑa pitaŠe zašto se q filmq yqje drqgastrana. Mene kao novinara interesqje i drqgastrana. Rat nije sqkob jedne osobe sa sobom, vexje sqkob dve strane. Nekome mowda nexe bitiprijatno da yqje drqgq stranq, ali je yiŠenicada priya bez toga ne mowe biti kompletna. Ne-kome bi liyno odgovaralo da yqje samo priyevqkovarskih branilaca, ali zašto da se ne yqjqi srpski dobrovoÑci – pita Hedl.

Hrvatska premijerafilma„Vqkovar: posled-Ši rez” bixe odrwana 24. febrqara na Festiva-lq dokqmentarnogfilmaq Zagrebq, a srpska dvadana kasnije na beogradskom FEST-q.

Izabrana dela Petra LazixaIzabrana dela q pet kŠiga Petra Lazixa,

ovihdana sqobjavÑenaqizdaŠqbeogradskena-rodne kŠige. Radi se o dve kŠige aforizama –„Na zqbatom sqncq” i „Carstvo zemaÑsko”,kŠizi deyjih aforizama „Mali veliki Ñqdi”,satiriynoj poemi „Opelo za mrtvo more” i

zbirci priya „Kratka istorija dqše”. Lazixje, qzgred, prvi satiriyar koji je dowiveo izab-rana dela.

ZanimÑivo je da bi qskoro izabrana delaPetra Lazixa, dodqše nešto drqgayijeg sad-rwaja, trebalo da se pojave i na italijanskom ifrancqskom, što ne yqdi, bqdqxi da je rey onajprevoñenijem satiriyarq naše matice yijasq dela dosad prevedena na tridesetak jezika,dok ga je Hanoveriše algemajne cajtqng povo-dom izlaska jedne od kŠiga aforizama na ne-maykom jezikq nazvao najvexim wivim satiri-yarem današŠice. Lazix za kraj godine najav-Ñqje drqgo kolo svojih izabranih dela – petkŠiga pqblicistike.

Qrqyena nagrada „Dereta”Nadewda Vinaver je dobitnik tradicional-

ne godišŠe nagrade izdavayke kqxe Dereta zaprireñivayki rad na kŠizi godine „Zanosi iprkosi” Stanislava Vinavera i na svim Šego-vim delima i prevodima koje je do sada objavioDereta. Ovaj izdavay je pre petnaest godina qs-tanovio nagradq za najboÑe delo iz svoje izda-vayke prodqkcije, za najboÑi prevod ili pri-reñivayki rad. Jedan od kriterijqma za dodelqnagrade je qticaj pojedinih kŠiga na yitaoce,ali i na drqštvenq i kqltqrološkq sredinq.

Gde xe biti Beogradska operaPri samom krajq protekle godine najširq,

pogotovo stvaralaykq javnost matice qzbqrka-la je izjava gradskih vlasti da sq odlqyili dalokacija za beogradskq Operq bqde na obaliDqnava, preko pqta Ratnog ostrva. Ovo je bioistovremeno i poziv pozorišnih, operskihqmetnika kao i likovnih stvaralaca i gradi-teÑa Beograda qpqxen svim grañanima Srbije,da ne prihvate odqzimaŠe lokacije i poništa-vaŠe istorijskog prava da se Opera gradi naTrgq Repqblike, za koje sq se više od jednog ve-ka zalagale najviše qmne i strqyne glavesrpske prestonice.

TAYKATAYKA…I…I

NeobjašŠive smrtii sqvišna pitaŠa

Tokom viševekovne kovitlave istorijegrada B. veoma yesto se dašavalo da neki is-taknqti ili široj javnosti maŠe poznatigrañani poginq iznenada, bez greha, bez ikak-ve dokazane krivice, pod priliyno sqmŠi-vim, a nerazjašŠenim okolnostima, ko znazašto i kako, mowda – govorka se q takvimprilikama šapatom – zbog svojih bqntovniy-kih ideja, qvereŠa koja sq iznosili javno ilitajno, ili prosto zbog toga što sq se neoprez-no zamerili nekome moxnijem od sebe, ili za-to što sq nehotice saznali nešto što nisqtrebali da saznajq, ili sq bili q progrešnovreme na pogrešnom mestq pa sq završilikao kolaterlna šteta, ili sq, rasejani, oph-rvani svakodnevnim brigama, kroyili na pe-šayki prelaz, pravo pod kamion koji ih jepregazio (dvapqt), ili sq prošetali po Grad-skom parkq pa ih pogodio grom iz vedra neba,ili ih je prosto pojeo mrak bez ikakvog vaÑa-nog, javnosti predoyenog razloga – a wivot jebez Ših q gradq tekao mirno daÑe, kao da seništa desilo nije, Ñqdi sq i daÑe odlazilina posao, pili kafq, drqwili se i zaÑqbÑi-vali, rañali i qmirali, a sve te neobjašŠivesmrti sq na krajq, q nedostatkq boÑeg objaš-ŠeŠa, pripisivali sqdbini, proglašavaliih prirodnom posledicom wivÑeŠa koje senqwno završava qmiraŠem, i nisq postavÑa-li sqvišna pitaŠa, jer sq svi vrlodobro zna-li da sq nepotrebna pitaŠa prva na listi naj-yešxih razloga neobjašŠivih odlazaka naonaj svet.

Milan Stepanov

MATICEMATICEKQLTQRAKQLTQRA

politika Politika politika politika politika politika politika politika

8 SRPSKE NARODNE NOVINE

Bler bi ponovo da pregovora o Evropskom qstavq

Potrebni sq praktiynipolitiyari

Bitanski premijer Toni Bler izjavio je qprošlonedeÑnom predavaŠq na Qniverzite-tq q Oksfordq da je neophodno da Evropskaqnija owivi pregovore o qstavq da bi se qspos-tavila efikasnija pravila qpravÑaŠa.„Prihvatam potrebq da se vratimo pitaŠimakoja se tiyq Evropskog qstava. Evropska qnijaod 25 ylanova ne mowe danas da fqnkcionišena pravi nayin bez pravila qpravÑaŠa”, re-kao je Bler na pomenqtom istqpaŠq. „Poštosam proveo šest meseci kao predsedavajqxiEQ, dobar sam svedok toga”, dodao je britan-ski premijer.

Bler je, s drqge strane, qpozorio da raspravane bi trebaloda se koncentrišena aktivnosti

Qnije, jer „ako to qradimo, oštetixemo samqvizijq kojq je qstav trebalo da obezbedi”. Blerje zatim qkazao da je sada vreme za praktiyneÑqde, te dalideriEQtrebada se qsredsrede naekonomske reforme, bezbednost, energijq, od-branqi spoÑnqpolitikq. „Nebitrebalopoye-ti sa pravilima, vex radije sa razlozima zbogkojih sq neophodna”.

Govor Tonija Blera bio je prvo veliko istq-paŠe povodom evropskih poslova nakon zav-ršetka mandata Velike Britanije kao predse-davajqxeg EQ q decembrq. Britansko rqkovod-stvo je bilo oštro kritikovano zbog svog sla-bog qyinka q smislq ekonomskihreformiqEQ,što je inaye Toni Bler obexavao kada je preq-zeo qlogq predsedavajqxeg q jqlq prošle godi-ne.London je, takoñe, bio izlowen kritikama qtokq debate o bqçetq EQ, iako je konayno qspeoda ostvari dogovor izmeñq lidera blokova qdecembrq.

Kada je rey o Qstavq EQ, Bler je odmah nakonodbacivaŠa qgovora na referendqmima qFrancqskoj i Holandiji, stavio planove o re-ferendqmq q Velikoj Britaniji na led, dok Pa-riz i Hag ne signalizirajq da vide šansq da setaj dokqment qsvoji i q Šihovim zemÑama. Li-deri EQ sq se kasnije dogovorili da se procesratifikacije zaqstavi do sredine 2006.

Tadix i TayiPredsednik Srbije Boris Tadix razgovarao je

q Atini sa predsednikom Demokratske partijeKosova Hašimom Tayijem, na prijemq grykogpredsednika Karolasa PapqÑasa za lidere par-tijaSocijalistiykeinternacionale.Qkratkomsqsretq predsednik Tadix i Tayi sq se rqkovali,a predsednik Srbije preneo je Tayijq waÑeŠešto mq nije bilo omogqxeno da prošlog yetvrt-ka prisqstvqje sahrani pokojnog privremenogpredsednika Kosova Ibrahima Rqgove.

Srbi na Kosovq bez strqjeNekolikostotinaSrbaprotestovalo jeqGra-

yanici zbog višednevnog neredovnog snabdeva-Ša elektriynom energijom. Na protestq, podsloganom „Prestanite da nas poniwavate – pqs-tite nam strqjq”, zatraweno je da srpska naseÑakoja nemajq strqjq ipo20 satiodmahdobijq elek-triynq energijq. Zbog višednevnog iskÑqyeŠastrqje osim domaxinstava na teritoriji Kosme-ta qgrowen je i rad zdravstvenih, obrazovnih idrqgih institqcija, ali i fqnkcionisaŠe mo-bilne telefonije.

Trawi se KarixMinistarstvo qnqtrašŠih poslova Srbije

raspisalo je potragq zaBogoÑqbomKarixem, jerse nije odazvao pozivq policije, a prethodnomproverom je qtvrñeno da se ne nalazi na kqxnojadresi. Prema saopšteŠq MQP-a, potraga zaglavom familije Karix raspisana je sa ciÑemda se pribave potrebne informacije. Karix sepreko medija obratio javnosti rekavši da se na-lazi q inostranstvq i da xe nakon konsqltacijasasvojimadvokatimaodlqyitidalixesevrati-ti q Srbijq. Predsednik „BK grqpe” nije weleoda kawe gde se tayno nalazi, vex da stalno pqtqje– od Crne Gore, àpanije, Engleske do Kipra.

Strowiji stav EQ prema KqbiEvropski parlament smatra da diplomatski

projekt EQ-Kqba nije dao rezqltate i zatrawioda zvaniyni Brisel zaqzme strowiji stav premakomqnistiykom rewimq q Havani. Poslanici sqprošle nedeÑe qsvojili Rezolqcijq q kojoj optq-wqjq Kqbq za nedostatak poštovaŠa Ñqdskihprava. Q Rezolqciji koja je qsvojena sa 560 glaso-va za i 30 protiv kawe se da dosadašŠipolitiy-ki dijalog sa Kqbom nije doveo do vexe slobodena ostrvq ili poboÑšaŠa bilateralnih odnosai da, prema tome, drwave ylanice EQ treba da„odgovarajqxe reagqjq”.

Ivanov optqwqje ZapadMinistar odbrane Rqsije Sergej Ivanov zalo-

wio se za više meñqnarodne saradŠe q borbiprotiv terorizma, ali je optqwio Zapad za dvos-trqke standarde q pogledq napada na rqske ciÑe-ve. „Kako mowemo da govorimo o efikasnoj sa-radŠi, kadne postoji zajedniyka definicija poj-ma terorizam”, zapitao se Ivanov tokom nastq-pa na nedavnoj konferenciji posvexenoj tomproblemq. „Napadi na vojni personal koalicio-nih snaga q Irakq i daÑe se bespogovorno defi-nišqkao terorizam, dok se sliyne akcije ekstre-mista q Rqsiji obiyno predstavÑajq kao borbayeyenskog naroda za slobodq i nezavisnost”, re-kao je Ivanov.

Yaves proterao atašea SADPredsednik Venecqele Qgo Yaves je izjavio da

xe proterati zvaniynika SAD optqwenog zašpijqniraŠe venecqelanskih oficira. Pomor-ski ataše ambasade SAD Çon Korea bixe pri-moran da „odmah ode”, rekao je Yaves tokom go-vora kojim je obelewio sedam godina od dolaskana vlast. Ameriyki zvaniynici sq saopštili dasqoptqwbeneosnovane, teda je kapetanKoreaot-pqtovao iz zdravstvenih razloga i radi odmora.

TRAKATRAKATEKQXATEKQXA

PLANETEPLANETEOKOOKO

Pqtinov qniverzalni pqtTaman smo poyeli da se navikamo na jednq

te istq pesmq o Kosovq, koja q interpretaci-ji meñqnarodne zajednice otprilike glasi:„vreme je da platite za sve što je radio Mi-loševix”, kad je prošle nedeÑe iz pravcaSibira naišao topli talas razqmevaŠa.Rqski predsednik Vladimir Pqtin, naime,qpozorio je Svet da bi eventqalna nezavis-nost Kosova mogla da stvori opasan prese-dan q drqgim delovima planete, qkÑqyqjqxikavkaski region. „Meñqnarodna zajednicatreba da primeŠqje jedinstvene, qniverzal-ne principe q rešavaŠq meñqetniykih prob-lema… Jer, ako, na primer, Kosovo mowe dapostane nezavisno, zašto ne bi mogla i Ab-hazija ili Jqwna Osetija?”, rekao je Pqtin.

Pre Pqtinove porqke, specijalni izasla-nik generalnog sekretara QN za pregovore ostatqsq Marti Ahtisari powalio se KofijqAnanq na Rqse, rekavši mq da nije zadovoÑanŠihovom kooperativnošxq q odnosq na pre-govore o statqsq Kosova. Ahtisari je prepo-rqyio da se na Moskvq izvrši pritisak q ok-virq Kontakt grqpe. Tako sq šefovi diplo-matija SjediŠenih Ameriykih Drwava, Rqs-ke Federacije, Velike Britanije, Francqske,Nemayke i Italije, koji sq se q Londonq okq-pili prvenstveno zbog donatorske konferen-cije za Avganistan, vreme proveli q razgovo-rima o Kosovq i Metohiji. Ono što Zapad, apre svega SAD, weli da izbegne jeste proši-rivaŠe rqskog qticaja na post-sovjetskom

prostorq. Zato sq svi dobro yqli Pqtinovqporqkq koja bi mogla i ovako da se prevede:„Ako Zapad nastavi da insistira na nezavis-nosti jqwne srpske pokrajine, onda xemo i mipoyeti da razmišÑamo o nezavisnosti Na-gorno Karabaha – jermenske oblasti q Azer-bejçanq – ili o nezavisnosti bliske namTransdŠestrije, koja trawi odvajaŠe odMoldavije”. Izgleda da je kap koja je prelilaPqtinovq yašq, bila izjava Rozmari di Kar-lo, zamenice ameriykog drwavnog podsekre-tara za evropska pitaŠa, koja je q intervjqq zamoskovski „Komersant” rekla da je sitqacijana Kosmetq jedinstvena q svetq, da je nastalakao posledica nasilnog raspada Jqgoslavijei da se ne mowe primeniti na rešeŠe drqgih„zamrznqtih sqkoba”. Di Karlova je za rqskidnevnik objasnila da je „meñqnarodna zajed-nica primenilamere za stabilizacijq sitqa-cije na Kosovq, jer je Miloševix prekršiorezolqcije Saveta bezbednosti” i dodala daza drqge sporne oblasti ne postoje rezolqcijeSaveta bezbednosti, pa se „kosovski model”ne mowe primeniti na Ših. Neposredno po-tom, oglasio se rqskipredsednik, rekavšidabi rešeŠe za Kosovo i Metohijq moralo dabqde qniverzalno i da presedani ne dolaze qobzir.

Q Rigi, glavnom gradq Letonije, postojirqska `maŠina` koja yini 60 odsto stanov-ništva. Zašto isti principi ne bi biliprimeŠeni i na Ših?”, qpitao je Pqtin, ob-jašŠavajqxi zašto Rqsija insistira na qni-verzalnosti principa za rešavaŠe meñqet-niykih problema. „Q protivnom, principikoji nemajq qniverzalan karakter ne mogq ni-kako biti verodostojni”, zakÑqyio je rqskipredsednik.

NA DLANQNA DLANQMATICAMATICA

Zakon o radq podelioEvropskq qnijq

Nedostatak jasnoxe q Zakonq o radq q Ev-ropskoj qniji pomawe starim ylanicama daeksploatišq radnike q novim drwavamaylanicama, izjavio je poÑski ministar zaevropske poslove JaroslavPietras. „Sqoya-vamo se sa hipokrizijom do stepena da se to-leriše postojaŠe crnog trwišta rada, jerkompanije na taj nayin nadoknañqjq deficitq elastiynosti trwišta rada”, rekao je on.SadašŠi zakon o radq q EQ daje radnicimanovih drwava ylanica ograniyena prava slo-bode kretaŠa, ali Pietras smatra da biprecizniji zakon pomogao da se qklone bari-jere koje gqrajq radnike migrante na crnotrwište.

Italijani sve skeptiynijiprema evrq

Jedan od pet Italijana zaposlenih q pri-vatnom sektorq smatra da je odbacivaŠe ev-ra najboÑe rešeŠe za ekonomske probleme qkojima se nalazi Italija, pokazqjq najnovi-ja istrawivaŠa javnog mŠeŠa. Pred pro-lexne izbore zakazane za 9. april, antievroretorika premijera Silvija Berlqskonijaizgleda da daje rezqltate q bici sa glavnimrivalom, bivšim predsednikom Evropskekomisije Romanom Prodijem, koji je qveoItalijq q evrozonq, navodi Fajnenšeltajms.

mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik Mozaik mozaik

Bqdimpešta, 9. febrqar 2006. 9

Radovan Jelašix o monetarnoj politici Srbijeq 2006. godini

Sve vexa flqktqacija dinara„Poslovne banke q Srbiji odobrile sq

prošle godine 150,9 milijardi dinara višekredita nego godinq dana ranije. Praktiyno,svakog meseca bilo je obezbeñeno 12,5 milijar-di dinara više sredstava za kredite. Ono štoje pritom posebno znayajno jeste da je prvi pqtglavni izvor kreditiraŠa bila domaxa šted-Ša, i to ona q devizama, a ne zadqwivaŠe bana-ka q inostranstvq”, rekao je na prošlonedeÑ-noj konferenciji za novinare q Beogradq gq-verner Narodne banke Srbije Radovan Jela-šix.

Qz napomenq da je srpska privreda pokazalaznake pregrejane trawŠe, gqverner je naglasioda je centralna banka, naroyito q posledŠemkvartalq prošle godine, na sve izazove odgo-vorila pojayanim merama restriktivne mone-tarne politike yiji xe se rezqlati videti tek qprvom kvartalq ove godine. Prema najavamagqvernera janqarska inflacija bi trebalo dabqde izmeñq 0,5 i 0,7 odsto, a vex najavÑenoposkqpÑeŠe nafte i lekova moglo bi da „osi-gqra” inflacijq q febrqarq od minimqm 0,5odsto. Nabrajajqxi ono što je iz svog domenaqyinila NBS, Jelašix je posebno apostrofi-rao yiŠenicq da kqrs nije korišxen kao nomi-nalno sidro za obaraŠe inflacije objašŠava-jqxi da sq na vrednost dinara banke qticale sayak 61 odsto, a NBS sa 39.

SpoÑni dqg premašio 13 milijardi evraQkqpan nivo spoÑnog dqga Srbije je q 2005.

godini porastao za 3,3 milijarde evra i sadaiznosi 13,1 milijardi evra. Meñqtim, dok jejavni spoÑni dqg qvexan za samo 500 milionaevra, privatni spoÑnidqg zabelewio je skokod

1,7 milijardi, što je i dovelo do povexaŠaqyešxa privatnog dqga q qkqpnom zadqweŠq sa32,3 odsto q 2004. na 40,6 odsto q prošloj godi-ni.

„Ogromna ponqda deviza pred novogodišŠepraznike samo je zahvaÑqxi NBS, koja se poja-vila kao kqpac, spreyila da kqrs sklizne ispodnivoa od 85,5 dinara za evro, kao što i sadaprodajom deviza centralna banka spreyava da-leko brwe klizaŠe dinara”, kawe Jelašix na-pomiŠqxi da xe takva politika biti nastav-Ñena i q ovoj godini, ali da se svi grañaniSrbije morajq navixi na vexq flqktqacijq do-maxe valqte.

SmaŠeŠe bqçetskih rashoda najvexi izazovIstiyqxi da je inflacija od 17,7 odsto q

2005. godini znayajno premašila projektova-nq, Diana Dragqtinovix, vicegqverner NBSpotencirala je da je priliv kapitala od okotri milijarde evra najviše doprineo rastqmonetarnih agregata pa samim tim i agregatnetrawŠe, qprkos tome što je NBS repo opera-cijama i trajnim prodajama hartija od vred-nosti sterilisala 18,1 milijardi dinara, apodizaŠem stope obavezne rezerve 96 milijar-di dinara. ?”Priliv kapitala iznad deficitaplatnog bilansa, a qpravo nam se to dogodilolane, podgreva trawŠq i monetarna politikanije q staŠq da sama to pitaŠe reši”, tvrdiDragqtinovix dodajqxi da je qloga fiskalnepolitike i daÑe kÑqyna sa stanovišta infla-cije.

Dragqtinovix je podsetila da je lane ostva-ren sqficit od 1,9 odsto BDP i dodala da seVlada obavezala da celokqpan iznos prihodaiznad planiranih, qštedi. Meñqtim, rastdrwavnih depozita od 34 milijardi dinara qqslovima priliva po osnovq privatizacije,donacija i zadqwivaŠa q inostranstvq od go-tovo 55milijardidinara znayilo je qpqmpava-Še dodatnih dvadesetak milijardi dinara qmonetarni sektor. Stoga je smaŠeŠe rashodabqçeta, po oceni Dragqtinovixa, najvexi iza-zov za fiskalnq politikq q ovoj godini.

Procenat od 50 odsto od qkqpnog broja birayaminimqm je za izglasavaŠe nezavisnosti CrneGore na referendqmq i to ne bi bio predmet spo-reŠa i izvor nestabilnosti. To je potrebno qto-liko pre što je Venecijanska komisija lišilaprava izjašŠavaŠa na referendqmq 260.000crnogorskih drwavÑana sa prebivalištem qSrbiji, qz teško odrwivo obrazloweŠe da biŠihovo qnošeŠe q spiskove q ovoj fazi „moglosamo da podrije kredibilitet i poqzdanost bi-raykih spiskova”. Zbog svih onih koji snawno ve-rqje q idejq qjediŠene Evrope i Šenq bqdqxnostbilo bi ne samo dobro, vex i neophodno da Evrop-ska qnija pokawe da se evropske drwave ne mogqtako lako rastqrati, a svakako ne relativnom ve-xinom na referendqmq. Svaka vexina maŠa odapsolqtne je ne samo neobjašŠiva, vex i nepri-rodna. Vojislav Koštqnica,

predsednik Vlade Srbije

Ocena premijera Srbije Vojislava Koštqniceda je za odlqkq o nezavisnosti Crne Gore potreb-no više od polovine glasova registrovanih bira-ya politiyki je nekorektna i drwavniyki neoz-biÑna. Koštqnica, kao predsednik stranke(DSS) velikosrpske nacionalistiyke proveni-jencije, gqra svoj politiyki projekt velike Srbi-je ponovo q prvi plan, i to kada se, nesqmŠivo, svioslobañajq nametnqte zablqde zvane drwavna za-jednica i kada politiyki podeÑena Crna Gorapregovara o izvesnom referendqmq.

Miodrag Vqkovix,

fqnkcioner crnogorske vladajqxeDemokratske partije socijalista

OGLEDALOOGLEDALOKRIVOKRIVO

SMEHSMEHQGAO ZAQGAO ZA

NOMIJANOMIJAEKOEKO

Penzionerski lobiOdqvek sam se pitao šta penzioneri rade ta-

ko rano q gradskom prevozq. I ne samo q grad-skom, nego i meñqgradskom.

Da ne govorimo o weleznici i avio-saobra-xajq. Kao i o vodenim tokovima. Zašto ne qwi-vajq q svojoj redovnoj penziji i dok ova višeme-seyno kasni leškare do podne q otkqpÑenimstanovima? Otkqd im ta potreba da qstajq preprvih petlova i svojim torbama, cegerima, ke-sama i sqmŠivim zavewÑajima blokirajq qla-ze q aqtobqse, qstanove od javnog znayaja, qspo-ravajq kretaŠena trgovimaiqskimqlicama…

Ni slqtio nisam kakav se pakleni plan krijeiza svega toga.

Bilo mi je potpqno normalno to što našistariji sqgrañani vole da vire kroz špijqnke,što znajq sve o svakome, što pomno prate svešto se dogaña q Šihovoj mesnoj zajednici. àtopo logici stvari znajq i kretaŠe policijskihorgana. Ali da se te informacije slivajq najedno mesto, nisam znao.

I da ta Šihova neqobiyajena danonoxna ak-tivnost ima viši smisao i ciÑ, takoñe nisamznao. A tek da nas te naoko dobroxqdne i simpa-tiyne dekice i bakice, a q stvari prevejane isvim bojama premazane dedqrine i babqskere,sve vreme opstrqišq, ometajq i qdaÑqjq od ev-ropskih integracija i „partnerstva za mir” –to mi q wivotq ne bi palo na pamet.

Kako sam samo mogao da zaboravim proble-me koje smo sa najstarijom popqlacijom imaliq vreme Miloševixa? To najodanije i najdis-ciplinovanije birayko telo na svetq predstav-

Ñalo je nepremostivq preprekq demokratskimsnagama yiji sq simpatizeri posle bqrnih noxina demonstracijama na jedvite jade odlazili dobirališta.

Kako sammogao da zaboravimverbalne dqelesa mojim ocem koji je, izmeñq ostalog, postersa Slobinim likom drwao zalepÑen na bojle-rq! Mi smo se i kqpali sa Miloševixem.

Ali ko je mogao da pretpostavi da se neprija-teÑsko delovaŠe penzionerskih para-zaposle-nih formacija nije qgasilo na petooktobar-skim zgarištima, da je sve ovo vreme tiŠalo ida xe goreti i q danima koji stoje pred nama?

Vrhovni savet odbrane Srbije i Crne Gorenajzad je razmatrao izveštaj Vojnobezbednosneagencije koji se tiye skrivaŠa generala RatkaMladixa. Q izveštajq VBA obqhvaxen je pe-riod od 1997. godine do danas i neosporno qtv-rñeno ono što sq i vrapci znali – da je Generalboravio q vojnim objektima do 01. 06. 2002. go-dine. Nakon odlaska q penzijq, meñqtim, Mla-dix je morao da napqsti vojne objekte i ode nez-nano kqda. Ali q saradŠi sa Bezbednosnoin-formativnom agencijom Vojnobezbednosnaagencija je došla do podataka da je – i tq dola-zimo do zaprepašxeŠa – „skrivaŠe RatkaMladixa izvan vojnih objekata preqzeo deo pen-zionisanih pripadnika Vojske RepqblikeSrpske, qz pomox penzionisanih pripadnikaVojske Jqgoslavije”, kao i penzionisanih civi-la!

Izañem na qlicq i gledam ih pravo q oyi.Kako se samo vešto pretvarajq! Koja od ovihbaka pokriva Mladixa? Koji od deka sistemompodzemnih jendeka glqmi vijetnamskog parti-zana?

IštaxeRatkq neki gorila kad ga yqva yita-va gerila?

ABV

POàTAPOàTASRPSKASRPSKA

Vladimir Jeftix

Neposlqšni bqmerangKome jedešizrqke, tome gledaškrozprste.

Ko rano rani ima podoyŠake.

Pametniji popqšta – wivyano.

Qm carqje, snaga dobro doñe.

BoÑe je izgqbiti trenqtak wivota, nego wi-vot q trenqtkq.

Kome je ciÑ blizq, taj nexe daleko otixi.

Wene sq kao vino,što sq starije sve višeli-ye na bqre.

àto je stomak vexi, vidik je maŠi.

Ako vam je sqviše lako, pogledajte boÑe,mowda vam ide nizbrdo.

Dajte nam naše, ali ne tek testamentom.

Kada sam poyeo da im hvatam konce prozva-še me pamqyni kombinat.

Mibismohtelionoštoviimate, a vibisteono što mi mowemo.

Sve se vraxa, sve se otplaxqje.

Mi korayamo q istom pravcq, ali q sqprot-nim smerovima.

Nekad sam bio qobrawen ali sam to prevazi-šao, sada sam savršen.

neven Neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven

10 SRPSKE NARODNE NOVINE

Radovi osnovaca iz Bqdimpešte

Prisexamo se lepih dowivÑajaJedan dan raspqsta

Zimski raspqst sam provela qBeogradq. Jedan dan pre podne iš-li smo q Mqzej Vqka i Dositeja.Posle posetemqzeja otišlismosadedom q bioskop da gledamo film„Hari Poter” yetvrti deo. Poslesmo otišli kqxi da se malo odmo-rimo. Qveye sq nas pozvali kqmo-vi. Moje kqmice se zovq Jovana iJelena. Jovana ima osam godina, aJeca ima pet godina. Pqno smo sezabavÑali i igrali. Bilo nam je

wao što moramo da idemo kqxi.Jako mi se svideo ovaj dan.

Ivana Marix, 3. razred

Bowixni raspqstZa vreme raspqsta sam svako jqt-

ro trenirala svoje mišixe, takošto sam sa svojim bratom Alenomi sestrom Ivom vodila pse q šet-Šq. Baka, Iva i ja smo izabralejelkq i okitile smo je. Zatim smootišli kod dede da proslavimoBowix. Pod jelkom sam našla

poklone. Dobila sam kqcq, prive-zak i igraykq pomoxq koje sam pra-vila gqmene bombone. Posle veye-re smo sišli dole i grqdvali se.Kod bake sq me yekale dve lepekŠige. Za vreme raspqsta mi je bi-lo lepo i zabavno.

Qna Kovay, 3. razred

DowivÑaj sa raspqstaBio je Bowix. Okitili smo jel-

kq i yekali goste. Došli sq baka ideda. Posle je došao tatin i ma-min brat. Bila sam nestrpÑiva dasaznam šta sam dobila. Dobilasam igricq „Hari Poter” 4. MR 4,školskq torbq, koŠa, leptira,Barbikq, DVD film, jednq lepqsveskq i monopol. Jako sam se ra-dovala. Posle otvaraŠa poklonajeli smo ribÑq yorbq i peyenq ri-bq kojq je spremao tata. Veyera jebila jako fina. Yestitali smo ma-mi roñendan i jeli smo tortq. Kadsmo pogledali jelkq, mayka je vexskoro bila na na Šenom vrhq. Jad-namaca nijemogla da siñe imijaq-kala je.

Mira Marjanovix, 2. razred

Moj zimski raspqstZa zimski raspqst bila sam kod

bake i dede na Palama. Kada je pa-dao snijeg skijali smo se i sanka-li. Tri dana sam išla q školq naPalama kod mojih drqgara sa koji-ma sam završila prvi razred. SaŠima samyitalalatinicqiqyilasve što sq oni qyili.

Za Novq godinq bila sam na trgqkod Kqltqrnog centra. Bilo jemnogo Ñqdi i bilo je veselo. Kadasmo došli kqxi yestitali smoNovq godinq baki i dedi.

Bowix smo proveli sa bakom,dedom i qjkom, a drqgi dan smo sevratili q Bqdimpeštq.

Jovana Bogdanovix, 2. razred

Moj zimski bowixniraspqst

Jako sam yekao zismki raspqst.Kad je stigao, pqno sam se sankaosa drqgovima. Jako sam se pqno ig-rao sa aqtixemnadaÑinski qprav-Ñay. Za doyekNove godine smopqs-tilimog psa da qñe q sobq.Dok smobilina spratq,moj pas je skoyionafoteÑq.

Milorad Dqdor, 2. razred

Na zimskom raspqstqZimski raspqst sam nawalost

proveo kod kqxe. Bio sam najprebolestan, a onda sq mi operisalikrajnike. Bilo je grozno. Nekoli-ko dana me je jako bolelo grlo.Jedva sam mogao da gqtam i dapriyam.

Lepši deo raspqsta bili sqpraznici: Bowix i Nova godina.Dobio sam lepe poklone. Na doye-kq Nove godine smo bacali konfe-te i palili prskalice.

Ipak, sve q svemq, dobro sam is-koristio raspqst. Došla mi je ba-ka iz Srbije, pa sam sa Šom pqnoyitao i vewbao matematikq.

Andrej üerñ, 2. razred

Moj zimski raspqstNajzad je stigao raspqst. Jedva

sam ga doyekao. Zato sam yekao ras-pqst, jermi je qyiteÑicaErika po-zajmila jedan DVD film. Pogle-dao sam taj film yetiri pqta. Biosam kod mojih drqgova koji se zovqMatej, Franciška, Tomika, Blan-ka i Peter. Peter ima godinq i poi zna da hoda. On ima brata i ses-trq. Brat mq se zove Tomika, a ses-tra mq se zove Blanka. Tomika i jasmo išli kod Mateja. Sa drqgovi-ma sam se grqdvao i sankao q grad-skom parkq.

Najzad je došao mañarski Bo-wix. Naša jelka je bila veoma le-pa. Dobio sam lego aqto na daÑin-sko qpravÑaŠe i kŠige na poklon.Išli smo kod bake, deke i majke.Bili smo tata i ja q kqpovini. Kq-pili smo nove saonice i hranq.

Tata, mama i ja smo bili na san-kaŠq. Tata imama sq se takoñe san-kali.

Najzad je stigao Bowix! Tata ija smo doneli badŠak. Išli smokod majke i Mare. Meni se sviñaoraspqst.

Milorad Lastix, 2. razred

Moj zanimÑivi zimskiraspqst

Baš sam se zaweleo zimskog ras-pqsta! Na raspqstq sam otpqtovaoq Beograd. Q Beogradq sam dobiood Deda mraza poklon. Baš sambio srexan kad sam dobio Betme-nov aqto na poklon. Kad sam biokod babe, jeo sam pogayq i našaosam novac. Posle babe, otišaosam kod qjne i qjka, pa kod MiliceMitrix.

Ja sam sadedomiIvanomišaoqbioskop i gledali smo „Hari Po-ter”4.BiosamiqVqkovomiDosi-tejevom mqzejq. Tamo sam video pq-no starih kŠiga i Vqkov rqkopis.

Svaki dan mi je bio lep i pqnosmo se zabavÑali.

Petar Marix, 2. razred

DowivÑaj sa raspqstaKad je bila Nova godina ja sam

dobila jednq engleskq igrq. Sa ma-mom i sa bratom sam se skoro sva-ki dan igrala. Tako sam malo naq-yila engleski. PosledŠeg petkasam posetila mojq starq školq. Je-dan moj stari drqgar je odmah dot-ryao da me zagrli. Taj moj drqgarse zove Daniel.

Kad smo se vratili kqxi q Peš-tq, prvo smo otišli q crkvq. Na-poÑq, pored crkve, palili sq vat-rq. Palili smo badŠak. Tamo samsrela mog drqga Milorada Lasti-xa. Igrali smo se oko vatre. Baca-li smo štapixe q vatrq. Oko nas jeletelo pqno weravica. Pop àeše-vix je rekao: „Koliko, weravica,toliko toliko parica.” Bili smosrexni.

Q povratkq je moj brat qbraohrastove granyice i qneo q kqxq.Porodica je bila na okqpq. Zajed-no smo veyerali. To mi je bio naj-lepši dan raspqsta.

Mina Remeli, 2. razredBowixne radosti, Aleksandra Veyix, 1. razred

Qkrašena jelka, Jovana Bogdanovix, 2. razred

Bowix, Mira Marjanovix, 2. razerd

info info info info info info info info info info info info Info info

Bqdimpešta, 9. febrqar 2006. 11

SANDQYESANDQYEPOàTANSKOPOàTANSKO

NedeÑni list Srba q Mañarskoj.Adresa: Srpske narodne novine, 1065Budapest, Nagymezî u. 49. Telefon:475-0654. Glavni qrednik: MilanStepanov, sekretar redakcije:Milica Vqkajlovix. Osnivay i

izdavay: Srpski demokratski savez. Za izdavaya: Andrija Rockov. Finansirase na osnovq maŠinskog zakona iz drwavnog bqçeta posredstvom Drwavnezadqwbine za maŠine. Sqfinansijer: Ministarstvo kqltqre i medijaRepqblike Srbije. List distribqira Mañarska pošta, a pretplaxqje se kodizdavaya. Ime i adresq poslati na adresq Szerb Demokratikus Szövetség, 1065Budapest, Nagymezî u. 49 a qplatiti poštanskom qplatnicom ili na wiro-rayqn broj platnog prometa 11705008-20417439. Pretplata na list je 4000 ft.za celq godinq. Za inostranstvo godišŠe 40 EUR, (10.000 Ft) – àtampa:KOMP-pres Kft. Odgovorni poslovoña:Ferenc Iboš. – Tehniyki rqkovodilac:KaroÑ Sabo. � Srpske narodne novine na Internetq: Home page: www.comp-press.hu/cnn2000 E-mail: stepanov@freemail.hu

HU ISSN 1215–072 x

Oprostite… Pardon!Proyitah novine i zamislih se… Izveštaj koji yitam korektan je. Sve yi-

Šenice koje sq navedene apsolqtno sq tayne, precizne, ne mogq biti precizni-je… Nešto mi nedostaje… Bojim se da xe yitalac proxi kako sam i ja pro-šao… Mowe pomisliti da je q Lovri prireñana – recimo tako klasiyna –mowda yak i qobiyajena priredba na Bowix, sa novitetom da zadŠih dvadesetgodina nije bilo sliynih priredbi q Lovri… Znayaj te prirebde je meñqtimsasvim drqgi… RazmišÑam kako da objasnim i setih se pixa.

Qnikqm. Qnikqm-Hqngarikqm – koristi se sve više izraz q modernom vre-menqEvropske qnije za specifiyan proizvod, koji po pravom smislq te reyi no-si q sebi pored aklohola i obelewje porekla, jedne male drwavice, q širemsmislq zajednice. Ono što se dešava zadŠih godina q Lovri za mene je sa veli-kim slovima… stvarno.

Qnikqm… Qnikqm-Lovranikqm. Samo slepac ne vidi da je qloga te naše za-jednice – Lovre – q wivotq Srba starosedeleca svarno Qnikqm. Setite se samoDana naseÑa, pozorišta sa letŠim festivalom, specifiyne maŠinske medij-ske infrastrqktqre…Meñq prijateÑima qšali yesto govorim samo imoperai balet nedostajq, a i aqtopqt (M-6) xe se napraviti zbog brweg prilaweŠaLovri, a HEV, onaj sendandrejski xe stizati, bez presedaŠa do Lovre. Kako za-misli onaj Dqmya…

Moram Vam priznati da sam sa priredbe zakasnio… Ni sam nisam mislioda xe tako da bqde… Qspqt q velikoj krivini pre qlaska q selo sretoh našeglqmce koji se vraxaše pre poyetka programa pošto nisq mogli ni da se prib-liwe dvorani, a ne bini, toliko se naroda pokqpilo… Q salq da qñemo nemašanse…Narod i na „yilarq” visi. Pošto je „yilar” bio zaqzet iznad glava naqlazq na visini od 2,2 metra se mowe nešto videti…

I vidi yqda… Stare kadarevske ili rakošijevske metalne stolice smešte-ne sq sa desne na qlazq i sada sq – pripremeno – poslqwile kao pomoxno sred-stvo za praxeŠe programa q navedenoj visini. (Ovde moramo istaxi qlogq igosp. Ivana Aleksova, koji je drwao vrata da se ona ne zatvori).

Te veyeri q Lovri, koji sq bili prisqtni mogli sq biti svedoci roñeŠq ilipreporodq – nadam se nexq se prevariti – Srpskog kqlqtrno qmetniykog drqš-tva. ZadŠi pqt nešto sliyno se desilo po izlaskq Srba iz tadašŠe BakÑe,formiraŠem KQD-a Taban. Ove devojke i ovi momci podsetili sq me na ambi-jent iz moje mladosti. I još nešto. „Proizvod” ima za nas još jedno obelewje.Ovaj je „proizvod” i zato Lovranikqm jer je sve lovransko, q širem smislqSrpsko iz Mañarske… što pokazqje da ova zajednica ima mox samostalnogstvaraŠa, raspolawemo sa neiscrpÑenim vrednostima. Walim što ne postojimarka porekla „MADE IN SRPS OF HUNGARY”. Ovo je to.

Vrednost kojq smo dobili je neproceŠiva i naša. Koliko xemo yqvati tqvrednost ne zavisi više samo od one yetrdesetorice sa bine, vex od svih nas.

àerbeçija, Bqdimpešta…Jesenas smo yqli da dolazi… Ko? Pa àerbeçija Rade. Kako sam piše o sebi

„neki esteta, filmom se bavim”. Prisetih se davnih sedamdesetih, osamdese-tih. ZadovoÑan po dobijaŠq „prozora”. (Znayi peyat qdaren q pasoš, koji jeomogqxio jednokratan izlaz iz Narodne repqblike Mañarske q sqsednq drwavqSFRJ, koja je tada bila meñq ostalima i q fqnkciji naše matice. Tada je biloviše vrsta „prozora”, pored spomenqtog postojao je i kolektivni – sa takvimse stizalo do àibenskog djeyijeg festivala – i trokratnog za odlazak q zemÑeylanice SEV-a ili Varšavskog pakta).

E sa tim prozorom se moglo q svet. I q tom svetq sretoh se sa àerbeçijom. Dali sq bile sedamdesete ili osamdesete ne mogq da se setim. Qzeli smo „Valqta-lap”(ovaj dokqment je slqwiozaograniyenoobezbeñeŠematerijalnepozadinepq-tovaŠa) i q jedinoj tadašŠoj banci promenqli pare. Samo da se podsetimo danasbi to moglo da znayq – mislim maksimqm – 40 evrixa. I tako boravexi i Zagrebqod zašporovanih para yovek je razmišÑaošta saŠima.Mogao si da kqpišfla-šqkvalitetnogViŠaka,markeCezarodBadela, iliploye. Znaterokmqzike.Akosi bio vešt, qzeo si ployq ili dve, prošvercao preko granice i mogao si da ga me-Šašnazlato.NatompoÑqJqgoton je q„taborq”(nexqvišeobjašŠavatikome jenameŠeno zna šta je „tabor”) bila prva marka. Sa tom pozadinom nasred Zagre-ba, q raskošq bakelita (ovo moram objasniti, to je okrqgla plastika koja je slq-wila za prenos zvqka, sliyno sadašŠem CD-q, samo vexih dimenzija) sam stajaorayqnajqxq zaradq po komercijalnom postqpkq kqpoprodaji Led cepelina, Pinkflojdaiostalihkadme je saomota jednog bakelitapogledaoyovekqšeširq.Bioje tomoj prvi sqsret saàerbeçijom.Kako kako ne qmesto vrhqnskog roka qzehŠe-govq ployq. Od tada smo nerazdvojivi. Ines. Pomalo kiyasti tekst sa romanti-yarskom mqzikom bio je prisqtan q našim Ñqbavima… Cele generacije. Ovo jed-nostavno drqweŠe i daÑe traje i trajexe. Do posleŠeg daha… Rade àerbeçija poraspadq SFRJ nosi q sebi neopisivq bol… Sqdbina koja mq je pripala je bolna,veoma bolna… nacionalno neobelewena. Vrhqnski glqmac HNK (Hrvatsko na-rodno kazalište), po zaslqzi, testamentom potvrxeni slqwbeni naslednik Krle-winog šešira ko je zadŠih godina za popqlizacijq poezije (q prvom redq hrvat-ske) više qradio nego svi mediji zajedno i eto „…ostao sam na ovoj obali…”.

I sada eto ga q Pešti. àerbeçija…àERBEÇIJA. Pesma za pesmom…Kako recitqje Dqyixa, Rakixa… samo àantix fali… Ostajte ovde… Po zav-ršetkq Ines. Posle toliko godina qwivo… Qmesto da ga prati yovek svim yq-lima, škrrrrc, vrpppc – kameraman meŠa kasetq – odliyno. Po završetkqpriñoh mq. Lepo me predstaviše a ja pomislih koliko je glqpa sitqacija. Di-jalog je bio kratak:

– Da smo imali malo srexe mogli ste birati i Mañarskq – rekoh.Tajanstvena paqza, pogled:– Da, moglo je – odgovorio je.Da je izabrao ovq drwavq…

Andrija Rockov

Veye çez mqzike q Palati qmetnostiNastqpajq: Borbély Mûhely, Kvartet B, Ansambl Vqjiyix

13. febrqara, sa poyetkom q 19 sati(Budapest, IX, Komor Marcell u. 1.)

Bal maŠina q SegedinqOdrwaxe se 18. febrqara sa poyetkom q 19 satiq segedinskom restoranq – Pick Sörözõ Étterem

(Adresa: Szeged, Felsõ Tisza part, 10.)Cena qlaznice sa veyerom: 3.200 ft.(veyera po sistemq švedskog stola)Svira: Pink Panthers –Mátrai Róbert

KŠiwevno veye maŠina –na materŠem jezikq q Segedinq

21. febrqara, q segedinskom Domq maŠina(Adresa: Nemzetiségek Háza, Szeged, Osztrovszky u. 6.)

Balkanska mqzika – plesaynicasvira orkestar „Pravo”

20. febrqara, sa poyetkom q 19 satiKqlqtrni centar Petõfi Csarnok (Backstage Pub)

(Adresa: Budapest, XIV, Zichy M. út 14.)

Stqdirajte na qyiteÑskomfakqltetq

Na bqdimpeštanskom QyiteÑskom fakqltetq q septembrq krexesmer za obrazovaŠe srpskih qyiteÑa i vaspitayica.

Rok prijave: 15. febrqarDetaÑne informacije na telefon: 4878-175.

Srpska samoqprava q Bqdimpešti q saradŠi sa Srpskim kqltqrnimklqbom q Bqdimpešti prireñqje sveyano obelewavaŠe

SreteŠakao dana Prvog srpskog qstanka pod Karañorñem Petrovixem i

Dana drwavnosti Srbije.O znayajq istorijskog dogañaja i praznika govorixe

MOMYILO PAVLOVIX

predsednik Drqštva istoriyara Srbije.Posle prigodnog programa sledi koktel.

Sveyana sala srpske samoqprave(Bqdimpešta, Ql. Mikše Falka 3)

15. febrqara 2006. (sreda) q 18.00 yasovaProgram je pomogla Drwavna fondacija za maŠine q Mañarskoj.

pravoslavÑe PravoslavÑe pravoslavÑe pravoslavÑe pravoslavÑe pravoslavÑe

Bogoslovski izvori arhiep. Jo-vana sq jednostavni: SvetoPismo, sv. Oci (posebno veli-

ki Oci IV i V veka) i bowanskeslqwbe Pravoslavne Crkve. Jasnoje da je on bio potpqno qroŠen qcrkvenebowanske slqwbeida jeŠe-govo teološko nadahnqxe dolazi-loqglavnomizprvihpatristiykihizvora koje je on qsvojio ne q yaso-vima dokolice za teologiziraŠe,vex q svakodnevnoj praksi – bqdqxiprisqtan na svakoj bowanskoj slqw-bi on je crpeo teologijq kao sastav-ni deo wivota. To je bilo nesqmŠi-vo više nego Šegovo formalnoteološko obrazovaŠe, yinexi gaistinskim bogoslovom.

Zbog toga je razqmÑivo da se kodarhiep. Jovana ne mowe naxi nekiteološki „sistem”. Sigqrno da onnije protestvovao protiv velikihdela „sistematske teologije” kojasq q XIX v. štampana q Rqsiji, islobodno ih je koristio q svom mi-sionarskom radq sistematskog ka-tehizma iz tog perioda; q tom poš-tovaŠq bio je iznad mode i raznihstrqja teologa i stqdenata, koji sqpripadali odreñenom qsmereŠqkojim je pravoslavna teologojapredstavÑana.

On je pokazivao jednako pošto-vaŠe za „antizapadni” naglasakmitrop. Antonija Hrapoveckog iza Petra Mogilq koji je verovatnopretpostavÑao „zapadni qticaj”.Kada sq mq mane jednog ili drqgogvelikog jerarha i braniteÑa Pra-voslavÑa predstavÑene on bi samoodmahnqo rqkom i rekao „nebitno”– jer je pred oyima imao prvo pat-ristiykq tradicijq kojq sq teoloziqspešno predavali qprkos svojimpogreškama.

Takvoj obazrivosti on je qyiomlade bogoslove naših dana, kojisq prihvatili pravoslavnq teolo-gijq q dqhq koji je yesto, ili teorij-ski ili polemiyki, pristrasan.

Za arhiep. Jovana teološke „ka-tegorije” nekih yqvenih teološkihškola bile „nebitne” – ili tayni-je bile sq vawne samo do tayke gdekomqnicirajq sa istinskim znaye-Šem i nemajq samo vid mehaniykogznaŠa.

Jedan incident iz Šegovih šan-gajskih godina wivopisno otkrivaslobodqŠegovog dqha: na yasq kate-hizma za starije razrede prekqnqoje jednog qyenika q savršeno tay-nomnabrajaŠqmalihprorokaSta-rog Zaveta, iznenadno i kategoriy-no: „Nema malih proroka”. Sveš-

tenik-qyiteÑ bio je, razqmÑivo,qvreñen tim vidnim omalowava-Šem Šegovog qyiteÑskog aqtorite-ta, ali qyenici se tog dana sexajqpo poremexajq qobiyajenih katehis-tiykih„kategorija”, a verovatnosqneki od Ših i shvatili porqkq kojqje arhiep. Jovan pokqšao da prene-se: q Bogq svi proroci sq veliki,„slavni”, i ta yiŠenica je vawnijaod svih kategorija našeg znaŠa otome, ma koliko da sq vredne po se-bi.

Q svojim teološkim delima i

propovedima arhiep. Jovan yestopravi iznenañqjqxe obrte q raspra-vama koje nam otkrivajq neoyekiva-ne aspekte ili dqbÑe znayeŠe pred-meta rasprave. Za Šega teologijanije samo hqmana, zemaÑska naqkayija sq bogatstva iscrpÑena na-šim racionalnim tqmayeŠem iliod onih od kojih yovek postaje sa-mozadovoÑni „ekspert” – vex neš-to što stremi nebq i povlayi našdqh Bogq i nebeskoj stvarnosti, ko-ja nije zahvaxena logiykim siste-mom misli.

RqskicrkveniistoriyarN.Tal-berg q jednom navodq kawe da je ar-hiep. Jovan smatran kao prvi odsvih „lqdih Hrista radi koji je os-tao takav i q episkopskom yinq”, is poštovaŠem ga poredi sa sv. Gri-gorijem Bogoslovom; kao i on ar-hiep. Jovan nije postao „slika”vladike. To „lqdilo” daje karakte-ristiyan ton teološkim delima isv. Grigorija i arhiep. Jovana: od-vojenost od javnog mišÑeŠa, odonogšto„svimisle” ine pripada-Še nikakvoj „partiji” ili „ško-li”, prilazexi teološkim pita-Šima sa qshixeŠem, i sa zdravim

izbegavaŠem sitniyavih raspravai svadÑivostidqha, svewim, neoye-kivanim obrtima misli koji sq na-yinili Šegovo teološko delo iz-vorom nadahnqxa i istinski dqbo-kog poznaŠa otkriveŠa Bowjeg.

Najimpresivnije q delq arhiep.Jovana jeste krajŠa jednostavnostŠegovih dela. Oyigledno je da onprihvata pravoslavnq tradicijqispravnoipotpqno, bezdvosmisle-nosti, kaoneko ko verqje q tradici-jq a ipak je „sofisticiran” mode-ran yovek. Bio je svestan modernog„kriticizma” i ako je bilo potreb-no mogao je dixi svoj glas razqmaprotiv.Potpqno je proqyiopitaŠe„zapadnog qticaja” na Pravoslav-Ñe q ranim vekovima i imao qrav-notewen pogled o tome, pawÑivorazlikqjqxi izmeñq onoga što xebiti odbijeno kao otvoreno protivPravoslavÑa, i onoga što xe bitiprihvaxeno q pravoslavnom wivo-tq i pobownosti. Ali, qprkos svomznaŠq i kritiykom istrawivaŠq,on je nastavio da verqje q pravos-lavnq tradicijq jednostavno, ona-ko kako nam je Crkva i prenosi.Najpravoslavniji teolozi našegvremena, yak iako mogq izbexi lo-še efekte protestansko-reforma-torskog mentaliteta, još posmat-rajq pravoslavnq tradicijq krozprizmq akademskog okrqweŠa q ko-me sq oni kod kqxe; ali arhiep. Jo-van je bio „kod kqxe” najpre qcrkvenim slqwbama na kojima jeprovodio sate i sate dnevno, a timeje i ton racionalizma bio odsqtanq Šegovoj misli. Q Šegovim deli-ma ne postoje „problemi”; Šegovaqpotreba fqsnota je jedino zbogobavešteŠa gde qyeŠe Crkve mowebiti nañeno. Takvim poštovaŠemon je potpqno jedno sa „dqhom Ota-ca” i pojavÑqje se meñq nama kao je-dan od Ših, a ne samo kao komenta-tor teologije prošlosti. Teološ-ka dela arhiep. Jovana nisq bilasabrana na jednom mestq. Vexa delapripadajq godinamakoje je kao jero-monah proveo q Jqgoslaviji, gde jevex zapawen meñq pravoslavnimteolozima. Posebno vredna sq dvaspisa o sofiologiji Bqlgakova; je-dan od Ših na objektivan nayin ot-kriva BqlgakovÑevq nekompeten-tnost kaopatristiykog znalca, dokdrqgi ima velikq vrednost kao kla-siyno izlagaŠe patristiykog qye-Ša o bowanskoj mqdrosti. MeñqŠegovim kasnijim delima zapawe-ni sq ylanci o pravoslavnoj iko-nografiji, serija propovedi q koji-ma otkriva znayeŠe crkvenih praz-nika, i ylanak: „Crkva telo Hris-tovo”. äegovi kraxi ylanci i pro-povedi sq dqboko teološki. Jednapropovod poyiŠe sa „Himnom Bo-gq” sv. Grigorija Bogoslova i nas-tavÑa se q egzaltiranom, patris-tiykom tonq kao nadahnqta optqw-ba protiv bezbownika, drqga, izgo-vorena na Veliki Petak 1936., qpq-xena je Hristq q grobq, q tonq sve-tih Otaca. (…)(Iz predgovora kŠige „PravoslavnopoštovaŠe Marije Majke Bowije”,

svetog Jovana àangajskog, rqskogsvetiteÑa srpskog porekla)

Foto:I

van

Jakš

ix

Poqke oca Tadeja

Bog naš došao je meñq nas daopet dovede q prvobitno sta-Še one koje je stvorio. On je

sve qyinio da Ga yovek mowe razq-meti.On jemogaoda spase yoveyan-ski rod i drqgim nayinom, ali yo-vek kad je pao, sam je poremetio savqnqtrašŠi qmni aparat i onespo-sobio se za dobro. Potpao je qvlast dqhova zlobe, dragovoÑnoim se predao q zarobÑeništvo.

Zlo koje postoji Bog nije stvo-

rio. Zlo je od qmnih, misaonih dq-hova koji sq otpali od Ñqbavi bo-wanske, koji sq se okrenqli premasvojoj liynosti i ostali nepokor-ni; poyeli sq qmovati svoje qmova-Še, ali ma koliko se svaka qmna si-la koja nije sjediŠena sa izvoromwivota trqdila da nešto dobroqyini i govori, sve što ona radiposoÑeno je smradom paklenim, jerje jedino Bog izvor mira i radosti,Ñqbavi i pravde i dobrote.

Otac Serafim Roqz

Pravoslavno bogoslovÑearhiepiskopa Jovana (II)