Perspektiva pozicije ugqa kao energenta u budu}nostitermotehnika.vinca.rs/content/files/perspektiva-pozicije...Slobodan Mitrovi}*, Jelena Milosavqevi} JP Elektroprivreda Srbije, Beograd,

Slobodan Mitrovi}*, Jelena Milosavqevi}

JP Elektroprivreda Srbije, Beograd, Srbija

Perspektiva pozicije ugqa kaoenergenta u budu}nosti

Stru~ni radUDK: 620.91:662.62

Sigurnost snabdevawa energijom je jedna od najbitnijih stavkienergetskih politika svih zemaqa sveta. Bez obzira na nivo razvi-jenosti zemqe, energetski sektor je uvek me|u kqu~nim granamaekonomskog i uop{te nacionalnog napretka. Izvesnost iscrpqi-vawa neobnovqivih izvora energije u svetu je ~iwenica sa kojom sesuo~avamo. Rezerve nafte, ugqa i prirodnog gasa su ograni~ene. Uzstalan porast potreba za energijom u svetu, istovremeno se javqasve ve}i broj ograni~avaju}ih faktora razvoja energetike. Uzima-ju}i u obzir navedeno, ovaj rad poku{ava da sagleda mogu}u pozicijuugqa kao energenta u budu}nosti.

Kqu~ne re~i: ugaq kao energent, rezerve ugqa, cene ugqa,klimatske promene, CO2

Uvod

Energetski sektor predstavqa kqu~nu industrijsku granu za nacionalni,

ekonomski i ekolo{ki napredak. Energetski sektor, zajedno sa o~uvawem ìvotne

sredine sa kojom je neraskidivo vezan, prepoznat je kao su{tinsko pitawe globalnog

odrìvog razvoja. U tom kontekstu, pojavquju se odre|ena strate{ki va`na pitawa,

kao {to su: odrìva eksploatacija ugqa, odrìvo kori{}ewe ugqa, bez obzira da li

je to u razvijenim zemqama ili zemqama u razvoju, odnosno u tranziciji. Sa svojim

ekskluzivnim pristupom postoje}im doma}im rezervama, industrija lignita pred-

stavqa garant pouzdanih sirovina, osiguravaju}i dugoro~nu energetsku bezbednost

snabdevawa zasnovanu na verifikovanim rezervama. Vrednost lignita kao resursa u

svetu i daqe raste. Konkurencija i ekolo{ki zahtevi su danas glavni usmeriva~i

razvoja rudarskog sektora. Prema aktuelnim predvi|awima, fosilna goriva }e se ko-

ristiti za snabdevawe energijom {irom sveta i u budu}nosti. U nedostatku preciz-

nih nacionalnih politika, kao i obavezuju}ih me|unarodnih sporazuma koji strikt-

S. Mitrovi} i dr.: Perspektiva pozicije ugqa kao energenta u budu}nostiTERMOTEHNIKA, 2011, XXXVII, 1, 131‡141

131

* Odgovorni autor; elektronska adresa: [email protected]

no ograni~avaju ili zahtevaju smawewe emisija gasova staklene ba{te (greenhouse

gases – GHG), projektovan je i daqe trend pove}awa svetske potro{we ugqa.

Rezerve ugqa u svetu

Ugqa ima {irom sveta, {iroko je dostupan, jeftin, pristupa~an i pouzdan

izvor energije. Rasprostraweniji je u pore|ewu sa naftom i gasom. Sa trenutnim

trendom potro{we, odnos rezerve/proizvodwa (R/P) verifikovanih rezervi ugqa u

svetu je 155 godina. Ovaj isti koeficijenat za naftu iznosi 40 godina, a za gas 60

godina. Tako|e, geopoliti~ka distribucija svetskih rezervi ugqa je u mnogo boqem

poloàju od distribucije nafte i gasa. [est zemaqa ‡ SAD, Kina, Indija, Rusija,

Ju`na Afrika i Australija, poseduju 84% svetskih rezervi kamenog ugqa. ̂ etiri od

wih ‡ SAD, Rusija, Kina i Australija, imaju i 78% svetskih rezervi mrkog ugqa (sl.

1). Najve}i potro{a~ ug-

qa u svetu je Kina, sa 33%

ukupne svetske potro{-

we. Po potro{wi ugqa

sledi SAD sa 18%, Indija

sa 8%, Rusija 4%, Ja pan

3%, dok sve ostale zemqe

koriste preostalih 34%

ukupne svetske potro{we

ugqa (sl. 2).

Proizvodwa lignita

u Evropi je jo{ uvek kon-

kurentna sa uvozom kame-

nog ugqa, ali ekonomke

rezerve glavnih evropskih proizvo|a~a

lignita su iscrpive. S druge strane, izvoz

ugqa se koncentrisao u ruke par zemaqa.

Australija je postala rastu}i snabdeva~

ugqem. Drugi tradicionalni izvoznici,

kao {to su Ju`na Afrika, Indonezija i

SAD suo~eni su sa zna~ajnim izazovima

razvoja i eksploatisawa rezervi ugqa, kao

i izvoznim mogu}nostima. SAD i Kina,

nekada{wi veliki izvoznici, postepeno

su se pretvorili u neto uvoznike sa enorm-

nim potencijalnim potrebama, zajedno sa

Indijom. Izvoz iz ostalih potencijalnih velikih proizvo|a~a, Rusije, Kazahstana,

Kolumbije, suo~ava se sa zna~ajnim logisti~kim problemima. Evropa ima vi{e

rezerva ugqa, nego nafte i gasa, bez obzira {to Evropa ne raspolaè zna~ajnijim

svetskim rezervama. Uvozna zavisnost EU-27 od ugqa je mawa od zavisnosti od nafte

i gasa (sl. 3). Aktivnosti na efikasnijoj i temeqnijoj eksploataciji rezervi ugqa }e


132

Slika 1. Rezerve ugqa u svetu;Izvor: DOE/EIA IOE 2006

Slika 2. Potro{wa ugqa u svetu 2004;Izvor: En ergy In for ma tion Ad min is tra tion,

In ter na tional En ergy Page 2006

smawiti ukupnu EU ener-

getsku zavisnost i zbog

toga }e ugaq u Evropi i

daqe ostati primarni

energent do 2030. godine.

Savremene tehnologijesagorevawa ugqa

Vrednost lignita kao

resursa i daqe raste. Ovo

se pokazuje kretawima na

trì{tima sirovina. Ono

{to ograni~ava jo{ ve}e

kori{}ewe ugqa kao energenta je proces wegovog sagorevawa, odnosno osloba|awe

{tetnih gasova u atmosferu pri sagorevawu ugqa. Zbog toga je u ovom trenutku veoma

va`no daqe raditi na tehnolo{kom unapre|ewu procesa sagorevawa ugqa u elektra-

nama koje ga koriste, kako bi se osiguralo da vrednost lignita ostane ovakva i u bu-

du}nosti. Razvoj ekolo{ki prihvatqivih tehnologija kori{}ewa ugqa je prioritet.

Zato industrija lignita podràva tehnologiju Car bon Cap ture and Stor age (CCS) iz

vrlo jasnih interesa. Me|utim, investicije na osnovu najboqih dostupnih tehno-

logija, ne zna~e da su te tehnologije nepromenqiva kategorija. Tehnologije se svako-

dnevno daqe razvijaju. Konkurencija i ekolo{ki zahtevi su glavni usmeriva~i tog

razvoja. Za lignit, su{ewe je jedna od va`nih tema.

Veoma visoka efikasnost od blizu 50% je mogu}a u elektranama koje koriste

su{eni ugaq (dry-coal-fired power plant). Su{ewe ugqa je va`no za pove}awe efikas-

nosti i u konvencionalnim elektranama i kao modul u tehnologiji CO2 „zarobqa-

vawa” (cap ture). Tako|e, kori{}ewe novih materijala, podzemna gasifikacija ugqa

[1] i kori{}ewe ugqenog me-

tan gasa (sl. 4), su jo{ neke od

naprednih tehnika kori{}e-

wa ugqa.

Cena proizvodwe elek-

tri~ne energije iz ugqa sve

vi{e }e sadràti i cenu nap-

rednih tehnologija kori{-

}ewa i tro{kove skladi{te-

wa i zarobqavawa CO2 koji

nastaje sagorevawem ugqa.

Kori{}ewe ugqa za proiz-

vodwu elektri~ne energije

veoma zavisi od budu}e poli-

tike smawewa gasova stakle-

ne ba{te. Neizvesnost u od-


133

Slika 3. Istorijska (1995‡2000) i projektovana (2005‡2030)uvozna zavisnost EU-27 ‡ ukupna i po energetnima [%];

Izvor: EC DG TREN, Eu ro pean En ergy and Trans port Trendsto 2030–2005 Up date, 2006

Slika 4. Podzemna gasifikacija ugqaIzvor: World Coal In sti tute 2009

nosu na gasove staklene ba{te u post-Kjoto periodu, posle 2012. godine, komplikuje

perspektivu investicija u rudarskom sektoru. Neizvesnost investirawa je i u Evro-

pi, gde su termoelektrane bazirane na ugqu stare preko 25 godina i trebalo bi da budu

zamewene u narednih 15‡20 godina. Energetski lanac izbora ‡ gas, nuklearna ili

opet ugaq, ima}e glavni dugoro~ni uticaj na snabdevawe elektri~nom energijom. U

svakom slu~aju, ako su GHG politike veoma zahtevne, ugaq }e se mawe koristiti, na

cenu porasta kori{}ewa gasa, obnovqivih izvora energije i pod odre|enim okol-

nostima nuklearne energije [2]. Tako|e, odnos cena ugqa i prirodnog gasa }e oprede-

liti koji }e se energent vi{e koristiti. Nià cena ugqa }e kompenzovati potrebne

investicione tro{kove elektrana koje koriste ugaq u pore|ewu sa onim na gas.

Liberalizacija trì{ta elektri~ne energije koja je u toku u EU i drugim zemqama u

razvoju, favorizuje pove}ano kori{}ewe gasa za proizvodwu elektri~ne energije

ako je cena gasa poredqiva sa cenom ugqa, zato {to je gas jednostavniji za upravqawe.

Me|utim, to rastu}e oslawawe na gas kao energent, kreira sigurnosni i rizik zbog

diversifikacije snabdevawa za Evropu, jer bi time ona postala jo{ vi{e uvozno

energetski zavisna od gasa iz Rusije. Jo{ jedan aspekt koga treba biti svestan je i

preuzimawe gasnih kompanija od strane kompanija za proizvodwu elektri~ne energi-

je, koje moè da kreira rizik monopola i oligopola. Zbog toga se o~ekuje da }e ugaq

ostati kqu~ni energent za proizvodwu elektri~ne energije u zemqama koje poseduju

doma}e rezerve ugqa/lignita.

Evropska tehnolo{ka platforma za nultu emisiju fosilnih goriva iz elek-

trana (ZEP) [3] predstavqa {iroku koaliciju zainteresovanih strana ujediwenih u

podr{ci za CO2 snimawe, zarobqavawe i skladi{tewe (CCS), koji CCS prepoznaju

kao kqu~nu tehnologiju u borbi protiv klimatskih promena [4]. Ako se sprovodi bez

odlagawa, CCS bi mogla da smawi emisije CO2 u Evropskoj Uniji od 400 miliona tona

godi{we do 2030, ~ak i pre nego {to dostigne svoj puni potencijal u primeni. Pro-

cene veli~ine godi{weg doprinosa do 2050. idu od 0,6 GT u EU i 9 GT {irom sveta

(In ter na tional En ergy Agency ‡ Plavi sce nario iz wihovih izve{taja).

Energetska predvi|awa

Relevantne svetske institucije primenom razli~itih metodologija nastoje

da daju projekcije kretawa konzuma i predvide na~ine kako zadovoqiti takve pot-

rebe. Po projekcijama IEA (Me|unarodna agencija za energiju) procewuje se da }e do

2030. godine potrebe za elektri~nom energijom u svetu rasti za 2,4% godi{we [5].

Prognoza je bazirana na proceni rasta BDP. Za isti pe riod, po istim pretpostav-

kama, procena je da }e u Evropi rast konzuma biti 1,15% (napomena autora: treba

uzeti u obzir da su ove zvani~ne predikcije IEA objavqene neposredno pre svetske

finansijske krize, koja je sigurno dodatno uticala na trend rasta konzuma). U Srbi-

ji, po projekcijama JP EPS predvi|a se rast potreba za elektri~nom energijom od

1,1% do 1,2% godi{we. Da bi se zadovoqio projektovani konzum, potreban je veoma

intenzivan investicioni ciklus, sa udvostru~enim aktivnostima ako se poredi sa

periodom intenzivne gradwe u 1970. i 1980-tim godinama. U svetskim razmerama


134

dobija se da je u periodu 2010‡2030. godine potrebno izgraditi preko 200 GW instali-

sanih kapaciteta godi{we, {to zna~i oko novih 600 MW dnevno.

Na sl. 5 je data projekcija IEA za procenu primewenih tehnologija do 2050

godine, za razli~ite scenarije. Ono {to se uo~ava je, da po osnovnom scenariju, pri-

menom postoje}e prakse, kao dominantna tehnologija ostaje proizvodwa elektri~ne

energije iz ugqa (12 na slici), a sa primenom naprednih scenarija koji obuhvataju

uvo|ewe novih naprednih tehnologija, deo elektri~ne energije dobijene iz ugqa na

konvencionalni na~in je dopuwen delom sa kori{}ewem ugqa sa sakupqawem i skla-

di{tewem CO2 (11 na slici).

Ameri~ka agencija EIA (En ergy in for ma tion ad min is tra tion) je u svojim najno-

vijim izve{tajima iz 2010. godine [6] objavila istraìvawa za pe riod do 2035. godine.

Po ovim rezultatima, u referentnom slu~aju proizvodwa elektri~ne energije iz ug-

qa se godi{we pove}ava u proseku od 2,3% (sl. 6), ~ime ugaq postaje drugi najbrè


135

Slika 5. Procena primewenih tehnologija u proizvodwi elektri~ne energije do 2050Izvor: IEA, En ergy Tech nol ogy Per spec tives 2008

Slika 6. Neto proizvodwaelektri~ne energije u svetu,po gorivu, 2007‡2035 (trilion kWh),Izvor: U.S. En ergy In for ma tionAd min is tra tion/In ter na tionalEn ergy Out look 2010

rastu}i izvor za proizvodwu elektri~ne energije u projektovanom periodu. Ova

predvi|awa za kori{}ewe ugqa mogu da budu zna~ajno izmewena, ukoliko bi se nekim

budu}im uvedenim regulativama zahtevalo striktnije smawewe ili ograni~avawe

rasta emisija gasova sa efektom staklene ba{te.

U slu~aju IEO2010 referentnog slu~aja [6], sl. 6, koji oslikava sce nario koji

podrazumeva da sada{wi zakoni i energetske politike ostaju nepromeweni tokom

projektovanog perioda, potro{wa elektri~ne energije na svetskom trì{tu raste

za 49% od 2007 do 2035. U ovom scenariju pove}avaju se potro{we energije na svetskom

trì{tu iz svih izvora goriva tokom projektovanog perioda 2007‡2035. (sl. 6).

O~ekuje se da fosilna goriva (te~na goriva, nafta, prirodni gas i ugaq)

nastave da snabdevaju ve}im delom energije ~itav svet (sl. 7). Iako su te~na goriva i

daqe najve}i izvor energije, prognozira se da }e wihov udeo u svetskom trì{tu e-

nergije padati od 35% u 2007. na 30% u 2035, zato {to se pretpostavqaju visoke svet-

ske cene nafte koje }e navesti mnoge korisnike da se prebace sa te~nih goriva na

druga, u slu~ajevima kada je to izvodqivo.

U referentnom scenariju [6], upotreba te~nih goriva veoma blago raste ili

pak opada u sektorima krajwe potro{we, izuzev transporta, gde se u odsustvu zna-

~ajnog tehnolo{kog napretka, te~na goriva i daqe najvi{e koriste. Potro{wa ugqa

u svetu je porasla za skoro 40% u pe riod od 2000. do 2007. godine [7]. To je oko tri puta

brè od potro{we nafte i otprilike duplo brè od potro{we gasa (sl. 7). Razmat-

raju}i dugoro~ne trendove, nafta ima tendenciju da, iako vrlo riskantna, ipak osta-

ne te{ko zamenqiv resurs. Prirodni gas nastoji da bude zamena za naftu i to vaì

kada je u pitawu sektor grejawa, gde je gas uveliko zamenio naftu. Sli~no se o~ekuje i

u budu}nosti. Mobilnost i privredni rast su blisko uzajamno zavisni i put gasa do

wegovog kori{}ewa kao goriva je kratak i tehni~ki savladiv.

S druge strane, ovo zna~i da }e se u drugim velikim, dinami~nim potro-

{a~kim sektorima, za snabdevawe elektri~nom energijom sve vi{e koristiti druge

sirovine ili tehnologije kad god je to mogu}e. To govori u prilog formuli „ugaq” i


136

Slika 7. Kretawa na svetskomtrì{tu energije po vrstigoriva, 1990‡2035.(kvadrilion Btu);Izvor: U.S. En ergy In for ma tionAd min is tra tion/In ter na tionalEn ergy Out look 2010

„nuklearna energija”, plus ekspanzija upotrebe obnovqivih izvora energije. Fokus

potro{we ugqa u svetu danas se nalazi u Aziji, u ekonomijama u razvoju, posebno u Ki-

ni i Indiji, kod kojih se uo~ava najintenzivniji rast u periodu 2000‡2007. godine (sl.

8). Predvi|awa su da }e ugaq biti najbrè rastu}i energetski izvor {irom sveta do

2025. godine [8].

Cene ugqa na energetskim trì{tima

Gledano kroz istoriju, cene ugqa su bile niè i stabilnije od cena nafte i

gasa, uzimaju}i u obzir rasprostrawenije rezerve ugqa i mawe prostora za manipu-

lacije wegovom cenom (sl. 9). Cene nafte su veoma nestabilne, ali bez obzira na


137

Slika 8. Potro{wa ugqau svetu po regionima,1990‡2035 (kvadrilion Btu);Izvor: U.S. En ergy In for ma tionAd min is tra tion/In ter na tionalEn ergy Out look 2010

Slika 9. Selektovane cene nafte, gasa i ugqa u Evropi u periodu 1985‡2005. godineIzvor: prora~unato iz [4] i [5]

oscilacije u ceni i nafta i gas godinama imaju trend rasta (sl. 9), a to definitivno

uti~e na poboq{awe konkurentnosti industrije lignita. Radi konzistentnog pore-

|ewa, sve cene na slici su prera~unate u $/toni ekvivalentne nafte. Veoma jasno se

uo~ava znatno nià cena uvezenog ugqa u odnosu na vi{e nego duplo vi{u cenu gasa iz

uvoza i jo{ vi{u cenu nafte, za istu energetsku vrednost.

Porede}i uvozne cene ugqa u Evropi i Japanu, kao velikim uvoznicima,

uo~ava se da je posledwih godina cena uvoznog ugqa u Evropi vi{a od iste u Japanu (sl.

10). U 2008. godini desio se drasti~an porast ovih cena ugqa, tako da je krajem 2008.

godine cena ugqa dostizala i 160 US$/toni.

Uzimaju}i u obzir neophodnost obezbe|ivawa potrebnih koli~ina ugqa

pravovremeno, u skladu sa energetskim potrebama, kao i ograni~ewima u transportu

ugqa, odnosno logistici od rudnika do zemqe potro{a~a, ugqem se uveliko trguje i

na finansijskim trì{tima, unapred (for ward mar ket). Na sl. 11 prikazani su realni

indeksi trgovawa ugqem sa ugovornim cenama iz jula teku}e godine. Vidi se da su ugo-

vorne cene u julu 2010. bile definisane zakqu~no sa 2013. godinom, {to zna~i da je

skoro tri godine unapred mogu}e ugovoriti isporuku koli~ina ugqa po poznatim

ugovornim cenama.

Bitna komponenta u ceni ugqa na trì{tima u svetu su tro{kovi samog

transporta od rudnika do ̀ eqene destinacije. Za razliku od berza elektri~ne ener-

gije, trì{te ugqa defini{e cene ugqa na mestu utovara, ili cene na mestu preuzi-

mawa. Na sl. 12, leva strana, je prikazano pore|ewe cena isporu~enog ugqa u Evropi

(US$99,70) i u Aziji (US$102,30), sredwe kalorijske mo}i 6300 kcal/kg GAR, sa mawe

od 1% sumpora. Uo~ava se da je tokom 2009. pa sve do jula ove godine cena isporu~enog

ugqa u Aziji primetno vi{a od cene isporuke ugqa u Evropi. Na sl. 12, na desnoj stra-

ni su prikazane ostvarene cene ugqa na bazi isporuke iz Kolumbije i Ju`ne Afrike,

za pe riod februar 2003‡jun 2010. Vidi se da su ove cene vrlo konkurentne, bez

uo~qive razlike.


138

Slika 10. Kretawe uvoznih cena ugqa (US$/toni)Izvor: IEA 2009, podaci iz 2008.

Trendovi kretawa cena ugqa na energetskim trì{tima u svetu pokazuju

blagi porast cena ugqa. Trì{te ugqa omogu}ava da se unapred urade analize i pro-

ra~uni kada, koliko, gde i koju vrstu ugqa kupiti. Uporedna analiza sa aktuelnim

cenama drugih alternativnih energenata, nafte, gasa, omogu}ava svakoj zemqi da

ekonomski najpovoqnije poku{a da zadovoqi svoje energetske potrebe i obezbedi

dugoro~nu energetsku stabilnost.

Zakqu~ak

Jo{ uvek postoji zna~ajan nesklad izme|u postoje}e slike o ugqu i aktuelnih

performansi i potencijala ugqa. Od izuzetnog zna~aja za industriju ugqa je da po{a-

qe poruku {irokoj javnosti da ugaq moè da obezbedi odrìvi most ka budu}nosti,

uz preduzete paralelne aktivnosti u smislu pove}awa efikasnosti, uvo|ewa savre-


139

Slika 11. Prognozirane trì{ne-ugvorne cene ugqa 2010, 2011, 2012. godineIzvor: In side Coal, broj 74, july 6, 2010

Slika 12. Pore|ewe isporu~enog ugqa u Evropi i Aziji, jul 2010 (levo);ostvarene cene ugqa na bazi isporuke iz Kolumbije i Ju`ne Afrike 2003‡2010 (desno)

Izvor: Coal Amer i cas, broj 204, 19. jul 2010.

menih tehnologija, kroz boqu organizaciju i unapre|ewe mera za{tite ̀ ivotne sre-

dine. Naglasak na odrìvom upravqawu tehnologijom, u ovom slu~aju eksploata-

cijom ugqa, se odnosi na ulogu tehnologije i wenu poziciju u srì svih poslova, i sa

osvrtom na osnovne operacije koje donose vrednost u formi proizvoda i usluga kli-

jentima, ali i u zadovoqavawu ciqeva dru{tva, privrede, lokalnih zajednica, simul-

tano razvijaju}i profitabilne poslovne rezultate. Racionalnija upotreba trenut-

no dominantnih energetskih izvora mogla bi da da zna~ajan doprinos {tedwi energi-

je i energetskoj efikasnosti, a to uti~e i na smawewe ekolo{ki {tetnih emisija.

Posle 2030. mogu}i su razli~iti scenariji u zavisnosti od klimatskih pro-

mena, ali i razvoja tehnologija. Dugoro~no sagledavawe primene tehnologija, za pe -

riod posle 2030. godine, predstavqa veliku nepoznanicu. Ekonomski i tehnolo{ki

jakim zemqama ostaje da eksperimenti{u sa primenom naprednih tehnologija u ciqu

pronalaèwa {to boqeg energetskog miksa za zadovoqewe svojih energetskih potre-

ba. Ono {to se name}e nama, kao zemqi u razvoju, je realnost da Srbija u narednih

petnaestak godina bazira svoj razvoj na ugqu/lignitu i sa~eka rasplet u svetu u trci

tehnologija. [ta }e se posle 2030. graditi, koje }e tehnologije dobiti primat, zavisi

od mnogo faktora. Najuticajniji faktori su klimatske promene, koli~ine i cene

fosilnih goriva, naro~ito gasa, kao i napredak i konkurentnost nuklearnih tehno-

logija, napredak „tehnologija nultih emisija” i drugih savremenih energetskih teh-

nologija. Do tada nam ostaje da nastojimo da {to vi{e unapredimo postoje}e, uvo-

|ewem i primenom sistema upravqawa kvalitetom ugqa, uvo|ewem savremene opre-

me na kopovima, ve}im razvojem postoje}ih i otvarawem novih kopova, automatiza-

cijom i regulacijom procesa proizvodwe i eksploatacije rezervi lignita, da {to

optimalnije i mudro koristimo postoje}e rezerve energenata.

Literatura

[1] ***, En ergy Biz In sider, Stormy Fore cast for Coal, www.En ergy Cen tral.com, 2006[2] ***, IEA Coal In dus try Ad vi sory Board, In vest ment in Coal Sup ply and Use – An In dus try

Per spec tive on the IEA World En ergy In vest ment Out look, 2005[3] ***, Eu ro pean Tech nol ogy Plat form for Zero Emis sion Fos sil Fuel Power Plants (ZEP), EU

DG En vi ron ment, 2005[4] ***, CO2 Cap ture and Stor age: why it is es sen tial to com bat global warm ing”, ZEP, 2008[5] ***, IEA, En ergy Tech nol ogy Per spec tives, 2008[6] ***, U. S. En ergy In for ma tion Ad min is tra tion / In ter na tional En ergy Out look 2010[7] ***, In ter na tional En ergy Agency, Coal In for ma tion 2006 with 2005 data, Or gani sa tion for

Eco nomic Co-op er a tion and De vel op ment, 2006[8] ***, En ergy In for ma tion Ad min is tra tion, Of fice of In te grated Anal y sis and Fore cast ing, In -

ter na tional En ergy Out look 2006, U. S. De part ment of En ergy, 2006


140

Ab stract

The Pros pect of Coal as a Fuel in the Fu ture

by

Slobodan MITROVI]* and Jelena MILOSAVLJEVI]

PC Elec tric Power In dus try of Re pub lic of Ser bia, Bel grade, Ser bia

Se cu rity of en ergy sup ply is one of the ma jor items of en ergy pol i cies of all coun -tries. Re gard less of the level of de vel op ment of the coun try, the en ergy sec tor is stillamong the key in dus tries and over all na tional eco nomic prog ress. The cer tainty of the ex -haus tion of non-re new able en ergy sources in the world is that we face. Re serves of oil,coal and nat u ral gas are lim ited. With the steady in crease in de mand for en ergy world -wide, while oc cur ring more and more lim it ing fac tors for the de vel op ment of en ergy. Tak -ing into ac count the above, this pa per at tempts to an a lyze the po si tion of coal as a fuel inthe fu ture.

Key words: coal as a fuel, coal re serves, coal prices, cli mate change, CO2

* Cor re spond ing au thor; e-mail: [email protected]

Rad primqen: 1. septembra 2010.Rade revidiran: 20. decembra 2010.Rad prihva}en: 20. januara 2011.


141

Documents

Perspektiva pozicije ugqa kao energenta u budu}nostitermotehnika.vinca.rs/content/files/perspektiva-pozicije...Slobodan Mitrovi}*, Jelena Milosavqevi} JP Elektroprivreda Srbije, Beograd,