Permakultura i životinje wwwzdravasrbijacom latZemljaStocarstvo2144-Permakultura-i-zivotinjephp

Zemlja- Stočarstvo

Stočarstvo 21102015Saša Bugarčić

U permakulturi uvek razmišljamo o sistemima i na koji način povezati različite segmente u što višezaokruženu celinu koja maksimalno kopira način na koji funkcioniše priroda kako bi bili što efikasnijiKada razmišljamo o životinjama možemo ih pokušati razvrstati na nekoliko načina npr jesu li kućniljubimci domaće životinje koje iskorištavamo (meso jaja mleko vuna i drugo) ili pak divlje životinjekoje lovimo Zatim ih možemo podeliti po vrsti hrane koju konzumiraju mesojedi (mačke psi)svaštojedi (svinje) biljojedi (ispaše) Uvrstićemo u ovo poglavlje naravno i pčele i ribe

Životinje se mogu uzgajati industrijski na konvencionalan način ili ekološki Uslovi koji su propisani uekološkoj poljoprivredi su tako ogroman korak napred u poređenju sa industrijskim uzgojem Akopročitate propisane mere za prebivališta u ekološkoj poljoprivredi verovatno ćete se zapitati kako jemoguće imati lošije uslove od toga (osim kod nekoliko izuzetaka)

Sve to nas dodvodi do vrlo bitnog pitanja kada seradi o držanju i posedovanju životinja a to jepitanje etike i morala samog tog čina Definitvno jena svakome pojedinačno da poštuje svoje moralnevrednosti ali smatramo da je bitno naglasiti nekečinjenice vezane uz ovu temu i da si postavimoodređena pitanja pre ulaska u ovu pustolovinu

Činjenica broj jedan - ako ste vlasnik životinje toznači da ona nije slobodna pa tako nije nislobodna brinuti se o sebi već ste vi odgovorni zanjenu dobrobit i zdravlje Do određene granicemoguće je životinjama vratiti slobodu i u toj meri će se one moći brinuti za svoje potrebe

Činjenica broj dva - životinje nisu ljudi u drugačijimoblicima niti likovi iz crtaća njihova tela i potrebesu drugačije od naših i bitno ih je sagledati kao tošto jesu unutar slagalice prirodnih procesa Oneimaju svoju vrstu inteligencije društvene strukture iemotivne potrebe

Činjenica broj tri - ako se prema životinjamaodnosimo s poštovanjem i zadovoljavamo njihovepotrebe one će pozitivno reagovati na našuprisutnost i rado sarađivati

Ljudi uzgajaju životinje od pamtiveka izmeđuostalog i zbog toga što mogu jesti i variti biljke kojemi ljudi ne možemo U svetlu permakulture životinje nam omogućuju da se odmaknemo od uzgojajednogodišnjih biljaka (za koje je potrebno oranje i đubriva) i primaknemo više permanentnoj agrikulturikoja se bazira na biljkama trajnicama (kao npr trava za ispašu) Ishrana životinja trajnicama kroz

ispašu ne samo da je energetski manje intenzivna nego je i nutriritvno superiorna industrijskom modelugde životinje hranimo žitaricama Mudro bi bilobirati pasmine koje su autohtone na području nakom živimo ili barem da im odgovara takav krajoliki temperaturna zona One nam daju većusamostalnost i mogućnost manjih inputa spolja

Razlog zašto je većina autohtonih pasmina napragu izumiranja je baš u tome što su dobroprilagođene svom podneblju i samostalnompreživljavanju a to podrazumeva da suuravnotežene Uravnotežene životinje imajuumerene prinose i zato su kreirane selekcijomkomercijalne pasmine U svakoj generaciji birajuse one jedinke koje imaju naglašenu određenu osobinu sve dok to ne postane osobina neke pasmine sciljem što većeg prinosa Tako su stvorena npr goveda prevelike mase (za meso) ili s divovskimvimenom Međutim to ima svoju cenu jerprenaglašena jedna osobina i uzak izborgenetskog materijala dovodi životinje uneravnotežu i čini ih preosetljivim na spoljne(prirodne) uslove Njihovu neravnotežu ćete ubalans stavljati svojim inputom energije rada ilekova Imaćete manje prinose s autohtonimpasminama to je sigurno ali ako se uzme u obzirda za većinu tih životinja gotovo da ne moratepraviti štale za većinu hrane će se same snaći akoim ostavite dovoljno prostora imaju dobroizražene instinkte pa će retko biti bolesne i netreba im pomoć kod poroda To omogućavaogromne uštede s vaše strane Kvalitet takvih proizvoda je neuporedivo veći i bilo koji manjak u količininadoknadićete tom dodatnom vrednošću ekološki uzgojenog proizvoda koji puca od vitalnosti

Tekst preuzet sa httpwwwzmaghr