1

P E D A G O [ K AP R A K S A

Kampawe o odnosu prema `ivotnomokru`ewu, time i otpadu, kratkogsu daha - jedini trajni efekat se po-sti`e obrazovawem dece jo{ odpred{kolskog uzrasta, sadr`ajimazasnovanim na istra`iva~kom i ek-sperimentalnom, o~iglednom pri-stupu u kome su ona akteri

Pedago{ka praksa od 11. aprila bavila

se obrazovawem za odr`ivi razvoj -

bila je posve}ena pedago{kim projek-

tima: Klimatske promene, Su`ivot sa sun-

cem. Za nastavnike je dat poseban deo koji se

odnosio na osnovne probleme ova dva projekta,

pedago{ki pristup, deo iz Agende 21, isku-

stva odre|enog broja nastavnika u ralizaciji

ovih projekata u {kolama, kao i definicija

odr`ivog razvoja. Ovaj broj je logi~an nasta-

vak prvog, a posve}en je jednom od najve}ih

problema ~oveka danas - otpadu.

U Srbiji se, kao i svuda u svetu, svi sla`u da su

kampawe o odnosu prema `ivotnom okru`ewu, a time i otpadu, na te-

leviziji, radiju, {tampi kratkog daha i da se jedini trajan efekat

posti`e obrazovawem dece jo{ od pred{kolskog uzrasta. Setimo se

samo bezbroj situacija kada deca, koja su u {koli dobila osnovne poj-

move o pona{awu u saobra}aju, pla~u ako roditeqi ho}e da pre|u uli-

cu kada je na semaforu crveno. Isti efekat se sigurno mo`e posti}i

ako im se jo{ od najranijeg uzrasta u {koli, primenom odgovaraju}ih

pedago{kih metoda, koje ne podrazumevaju memorisawe i dr`awe pre-

davawa, daju odgovaraju}i sadr`aji zasnovani na istra`iva~kom i

ekpserimentalnom, o~iglednom pristupu, u kome su oni akteri, a ne

vaspita~ica, u~iteqica ili nastavnik. Projekat Ruka u testu je po-

nudio niz modula posve}enih odnosu prema otpadu i na~inima zaga|e-

wa `ivotnog okru`ewa, koji se mogu preuzeti sa sajta http://rukau-testu.vin.bg.ac.yu. A nema boqeg ube|ivawa od prikaza nekih od tih

modula u delu namewenom aktivnostima u odeqewu.

VRSTE OTPADA

(Kratak izvod iz Zrnca nauka 4, Otpadi, Zavod za uxbenike, 2006)

Mo`emo re}i da ima onoliko vrsta otpada koliko ima vrsta pred-

meta ili materijala koje vi{e ne `elimo, a time i wihovih proiz-

vodnih instalacija. Tako otpad nastao u nekoj gradskoj ba{ti mora

biti negde stokiran, dok u selu biva direktno prera|en u kompost.

Otpadom nazivamo sve ostatke nekog proizvodnog procesa, tran-

sformacije ili upotrebe svake supstancije, materijala, proizvoda

ili bilo kog napu{tenog objekta.

Krajwim otpadom nazivamo ono {to ostaje kao rezultat tretmana

nekog otpada, a nije vi{e pogodno za preradu kako zbog tehnolo-

{kih, tako i ekonomskih razloga, naro~ito ekstrakcijom dela koji

se mo`e iskoristiti ili smawewem wegovog zaga|iva~kog ili opa-

snog karaktera.

Svakodnevni otpad mo`emo podeliti na tri grupe. U prvu spada

onaj koji bacamo u kanalizaciju. Uglavnom su to organske biorazgra-

dqive materije, bogate nekim toksi~nim supstancijama, poput sred-

stava za prawe koja zavr{avaju u slivniku, fosfati u deterxentima,

ostaci lekova koje izlu~uje na{e telo i, kona~no, voda upotrebqena

za prawe ulica, u kojoj su se nagomilali otpaci (automobilskih gu-

ma, rastvorenog cinka s krovova, ugqendioksida iz automobila itd.).

^ovek proizvodi u proseku 60 grama organskih biorazgradqivih ma-

terija dnevno, {to nazivamo BPK5 (biolo{ke potrebe za kiseonikom

tokom pet dana).

Ranije se na kraju odvoda otpada nalazila prirodna sredina, od-

nosno reka ili more, u koje su se direktno ubacivale upotrebqene vo-

de. Danas se, bar u industrijski razvijenim zemqama, koriste postro-

Kuda i kako s otpadom

OBRAZOVAWE

ZA ODR@IVI RAZVOJ

godina XXVI maj 2009. broj 728

NAMENA

Ovaj prilog je posve}en problemu vrsta zaga|ewa, zaga|ewa vode-

nih tokova, vrstama otpada i odnosa prema wemu, dat je re~nik

kori{}enih pojmova, moduli o otpadu i vodi za rad s u~enicima u

osnovnoj {koli, koje mogu da preuzmu sa sajta projekta Ruka u te-

stu (http://rukautestu.vin.bg.ac.yu). Tu su i izvodi iz detaqnijih

priloga koji se mogu na}i na srpskom jeziku u kwigama Zrnca nau-

ka 3 i 4 u delovima posve}enim kru`ewu vode u prirodi, polime-

rima, otpadu, kao i istra`iva~ki pristup u pedagogiji, koji je de-

taqnije prikazan na sajtu Ruka u testu.

Samo ~i{}ewem ulica sakupi se oko 70 kilogra-ma otpada godi{we po stanovniku. Industrij-ski i poqoprivredni otpad bi se mogao podeli-ti u osam grupa

Zadr`imo se za trenutak na nesakupqenom otpadu, onom koji bez-

bri`no ostavqamo posle na{ih izleta u prirodu. Wegovu veli~inu

je vrlo te{ko odrediti.

Na primer, samo ~i{}ewem ulica sakupi se oko 70 kilograma ot-

pada godi{we po stanovniku. Navedimo nekoliko brojnih vrednosti

brzine degradacije onoga {to potpuno bezbri`no razbacujemo:

Industrijski i poqoprivredni otpad bi se mogao podeliti u osam

grupa:

Prvi se odnosi na inertni otpad. U op{tem slu~aju re~ je o ze-

mqi, {utu, materijalima nastalim pri zemqanim radovima, koji ni-

su toksi~ni i ne sadr`e ni{ta specijalno ako su dobro klasirani.

Drugi tip je jalovina iz rudnika. To su stene posle eksloatacije,

koje sadr`e malo ili uop{te ne supstancije koja se dobija eksploata-

cijom rudnika.

Tre}i tip industrijskog otpada je sme}e iz doma}instva, grubi

industrijski otpad.

Specijalni industrijski otpad je na ~etvrtom mestu, tu razliku-

jemo organski otpad (vodoni~na goriva, rastvara~i, smole, uqa) te~ni

mineralni otpad, kao i polute~ni (kiseline, baze, sredstva za poli-

rawe povr{ina) i ~vrsti mineralni otpad (pesak iz topionica, soli

pri kaqewu cuanures, pepeo valan-

tes...).

U petu grupu spadaju bolni~ki otpa-

di u koje se ubrajaju oni iz doma}instva

i oni u vezi s negom, pri ~emu su neki

od wih radioaktivni.

Na {estom mestu je poqoprivredni

otpad koji se upotrebqava (|ubrivo,

{umski otpad), kao i otpaci pri nekim

proizvodwama (uvela trava, kosti,

{kart), ali i otpad iz trgovina i za-

natskih radwi itd.

Toksi~ni otpaci u ograni~enoj ko-

li~ini je sedmi tip otpada, a poti~u iz

Industrijski i poqoprivredni otpad

OSAM GRUPA ZA (BEZ)BRI@NE

jewa za pre~i{}avawe, u kojima se otpad degradira ili pak potpuno

zadr`ava. Ona, i pored dobrog funkcionisawa na kraju procesa pre-

rade, u reku ipak {aqu blato i ostatke otpada.

Blato u kome ponekad ima metala ili MIKROZAGA\IVA^A ra-

nije je razbacivano po poqima. Sada seqaci to sve ~e{}e odbijaju da

prihvate jer se pla{e trajnog zaga|ewa tla - zato se ono ponovo prera-

|uje ili sagoreva. Na kraju, ono {to se ne degradira ili ne zadr`i -

u op{tem slu~aju mawe od 10 odsto od onog {to je u{lo u prera|iva~-

ko postrojewe - odlazi u reku. To su uglavnom azotna jediwewa (amo-

nijak i nitrati) fosfor (izuzev u slu~ju vrlo kompleksne prerade,

{to je danas vrlo retko). Neki metali i mikrozaga|iva~i se rastva-

raju u reci, a zatim u moru, omogu}uju}i na taj na~in razvoj algi u vo-

di usled pove}anog |ubrewa. Taj proces se jo{ naziva i EUTROFIZA-

CIJA. Fekalne bakterije se tako|e izbacuju, {to obja{wava ~iwe-

nicu da je danas kupawe u velikim rekama opasno.

Drugi tip otpada su gasovi koje izbacujemo u atmosferu. Tako se

CO2 koji izdi{emo procesom fotosinteze reciklira. Tu je dim iz

dimwaka iz stanova gde se greje na ugaq, koji je i bio uzrok magle nad

Londonom, izduvni gasovi iz automobila, koji pospe{uju EFEKAT

STAKLENE BA[TE, a i kiselih ki{a, ako gorivo koje sagoreva sa-

dr`i sumpor. Dim nastao sagorevawem otpada sadr`i, izme|u osta-

log, i mikrozaga|iva~e poput dioksina. Tu treba pomenuti i dim iz

drugih inudstrijskih postrojewa, posebno elektri~nih centrala na

mazut, gas ili ugaq.

Tre}i tip otpada je ~vrsti otpad iz doma}instava, wega jo{ nazi-

vamo i sme}e, ono koje poti~e s na{ih |ubri{ta. ^esto mu se pridru-

`uje obi~ni industrijski otpad - koji stvaraju zanatlije, mala indu-

strijska postrojewa, trgovine, a koji nisu ni mawe ni vi{e toksi~an

od otpada iz doma}instava.

2

48 MILIONA TONA

Koli~ine otpada iz doma}instava i onih asimilovanih proizve-

denih u Francuskoj, u milionima tona u 1998, prema podacima

Francuske agencije ADEME, ~ine: otpad iz doma}instava - 22;

blato iz stanica za ~i{}ewe - 9; kabasti otpad (elektroaparati

iz doma}instva) - 6; obi~ni industrijski otpad na smetli{tima

doma}instava - 5; otpad pri ~i{}ewu ulica - 4; zeleni otpad iz

parkova i ba{ta - 1; otpad pri ~i{}ewu gradskih transportnih

sredstava - 1, {to je ukupno oko 48 miliona tona godi{we.

P E D A G O [ K AP R A K S A

PUTOKAZ ZA NASTAVNIKE

Tabela 1

zanatske proizvodwe (farbara, {tamparija, automobilskih radioni-

ca), istra`iva~kih laboratorija, bolnica.

Na osmom mestu je radioaktivni otpad.

U samom tekstu mogu se na}i vi{e o na~inu prerade pojedinih vr-

sta kao i cene wenog ko{tawa, kao i niz veoma bitnih referenci.

Polimerni otpad je posebna vrsta otpada koga zapreminski ima

najvi{e pa }emo dati kratak prikaz o mogu}nostima wihove prerada.

Polimeri

(Prikaz iz kwige: Zrnca nauka 4, Polimer, Zavod za uxbenike 4,

2006)

Polimerni otpad pripada kategoriji industrijskog i obi~nog ot-

pada (Otpadi, strana 95). Mo`e biti spaqen, razgra|uje ga i obi~na

svetlost (ovaj proces je dosta spor kod ve}ine polimera), a u zavisno-

sti od hemijske strukture mo`e do}i i do wegove biodegradacije raz-

li~itom brzinom.

Od pedeset pet miliona tona industrijskog i otpada iz doma}in-

stva, koliko ga ima godi{we u Francuskoj, na polimere i kau~uk ot-

pada oko dva do tri miliona tona (nemamo podatke za Srbiju). Od toga

je 70 odsto iz doma}instva, i to uglavnom od ambala`e, odnosno 25 ki-

lograma po stanovniku godi{we. U pogledu mase to nije velika koli-

~ina, ali uzimaju}i u obzir malu gustinu polimera, wegova zapremi-

na je velika, pa to zna~ajno doprinosi da nam izgleda da se na ovaj na-

~in zna~ajno zaga|uje okolina. Prema postoje}em zakonu, u odlagali-

{te se mo`e staviti samo ono {to bar delimi~no mo`e biti prera|e-

no i ponovo iskori{}eno, pa otuda i istra`ivawa koja bi omogu}ila

wihovu recikla`u.

Recikla`a otpada koji sadr`i polimere mo`e biti ostvarena na

tri na~ina.

Spaqivawe. Ve} du`e vremena se stare automobilske gume spaquju

u cementarama. U stvari, spaqivawem polimera se dobija isto toliko

energije koliko se dobija sagorevawem mazuta. Ovaj tip spaqivawa se

ostvaruje u instalacijama koje mogu da iskoriste oslobo|enu toplotu,

a istovremeno imaju i odgovaraju}e ure|aje za tretman dima. Proce-

wuje se da je na ovaj na~in 1995. dobijeno oko 250 000 tep (tona ekvi-

valentno petrola = 11,7 miliona vat~asova) sagorevawem plastike u

otpadu iz doma}instva, {to je malo u pore|ewu sa 250 miliona teppotro{enih u Francuskoj 1998 (nije nam poznato da li je ovo u Srbi-

ji ra|eno i koji su otpaci).

Hemijska recikla`a. U pitawu je regeneracija monomera iskori-

{}enih za sintezu polimera. Jednostavnim zagrevawem je mogu}e re-

generisati monomere iz maweg broja polimera. To je slu~aj sa metil-

polimetakrilatom (pleksiglas) ili polistirenom, pod uslovom da se

dobro operu. Pri zagrevawu, do visoke temperature, polietilen i po-

lipropilen prelaze u te~nu masu, sli~nu dizelu, koja mo`e biti upo-

trebqena kao frakcija nafte u procesu krekovawa. U toku je razvoj

hemijskog metoda za regeneraciju monomera iz poliuretana i polie-

stra PET.

Recikla`a materije. Kada su polimeri uptorebqeni za proizvod-

wu nekih predmeta (fla{e za vodu), koristi se procedura automat-

skog razdvajwa fla{a u zavisnosti od prirode polimera (PET ili

PVC). Izdvojene fla{e se zatim mequ, a dobijene granule se ubacuju

u proizvodni ciklus. Neki istra`iva~ki centri razvijaju metod re-

cikla`e polimera ili me{avine polimera za proizvodwu predmeta

za {iroku upotrebu (ba{tenske stolice, kavezi…). Industrija auto-

mobila prilago|ava izbor plastike tako da mo`e upotrebiti materi-

jale dobijene recikla`om. Na taj na~in se deo plastike dobijen reci-

kla`om koristi za proizvodwu branika.

Me|utim, uloga polimera u re{avawu energetskog problema mo`e

biti tako|e veoma interesantna. Kao primer se mogu uzeti baterije na

sagorevawe koje proizvode elektri~nu struju oksidacijom vodonika.

Ovom oksidacijom se proizvodi voda, a takve ma{ine su vrlo atrak-

tivne. Budu}i automobili bi mogli imati elektri~ni motor koji ne

bi stvarao buku, niti bi zaga|ivao okolinu. Pre prelaska na wegovu

industrijsku proizvodwu potrebno je razviti ekonomski povoqan po-

stupak za dobijawe polimera koji bi bili sposobni da razdvajaju pro-

store koji sadr`e vodonik i vazduh iz kojih bi se dobijala voda. Do-

sada{wi rezultati su ohrabruju}i pa se takva vozila ve} kre}u Evro-

pom i Severnom Amerikom

ZAGA\EWE VODOTOKOVA

Svi povr{inski i podzemni vodotokovi su ugro`eni ~ovekovim

neodgovornim pona{awem, industrijskom proizvodwom, koja ne vodi

ra~una o odr`ivom razvoju, nesavesnim odnosom prema otpadu, itd.

Ovakvim aktivnostima se prvo zagadi tlo, a zatim prirodnim vode-

nim ciklusom povr{inske i podzemne vode, ukqu~uju}i ~ak i arter-

ske bunare.

3

P E D A G O [ K AP R A K S A

Konceptualna {ema hidrogeolo{kog transfera iz okru`ewa

kod koga je kontaminirano tlo

Paqewe strwike

PUTOKAZ ZA NASTAVNIKE

PILOT-PROJEKTI

U Srbiji je pokrenuto vi{e pilot-projekata za razdvajawe i reci-

kla`u otpada iz doma}instva. Ovde navodim podatak o ^a~ku,

prema autoru Zorici Krecuq. Postoje}a deponija u ^a~ku jo{ pre

nekoliko godina ispunila je kapacitete, a nema mogu}nosti za

drugu lokaciju. Uvo|ewem primarne selekcije otpada u doma}in-

stvima smawena je koli~ina koja sti`e na deponiju, a izdvojeni

papirni i plasti~ni otpad se balira i prodaje prera|iva~ima. Za

sada je oko osam odsto doma}instva u ^a~ku dobilo zelene kante

za biolo{ki otpad i plave za suvi otpad, a u planu je da za dve go-

dine budu obuhva}ena sva doma}instva.

U re~niku pojmova su date neke od naj~e{}e upotrebqivanih

re~i u ovom prilogu i mnogobrojnim temama i raspravama o

odr`ivom razvoju

Arterska podzemna voda. To je kaptirana podzemna voda, ~ije su

vode pod takvim pritiskom da izbijaju same na povr{inu ako se na-

pravi bu{otina.

Biogas. Gas proizveden u deponiji otpada, biodegradacijom organ-

skih materija podlo`nih truqewu u uslovima redukcije. Ovaj gas sa-

dr`i uglavnom metan i nekoliko gasova neprijatnog mirisa poznati-

jih kao „merkaptani“.

Biodegradacija. Transforamcija organske materije pod uticajem

bakterija, koja tro{i ugqenik i vodonik da bi proizvela vodu i CO2pri uslovima za oksidaciju (u prisustvu vazduha), ili metana (SN

4)

pri uslovima redukcije (tj. u odsustvu vazduha).

Valorizacija. Prikupqawe upotrebqivih materijala iz otpada.

Na primer, plastika, metali, staklo, papir i karton...

DBO5 (potreba za kiseonikom tokom pet dana). Re~ je o koli~ini

kiseonika (u gramima po litru) koji mo`e potro{iti voda, zaga|ena

te~no{}u bogatom organskim materijama, da bi se ostvarila biodegra-

dacija tih organskih materija tokom pet dana. Ovaj vremenski inter-

val je izabran po dogovoru (prvo su ga upotrebili Englezi, ~ijim re-

kama je bilo obi~no potrebno pet dana da bi se ulile u more). Da bi se

saznala ukupna koli~ina organskih materija koje mogu oksidisati, a

zagadile su vodu, upotrebqava se druga veli~ina poznata kao DCO(hemijska potreba za kiseonikom), koja pokazuje koliko je tokom ok-

sidacije potro{eno kiseonika kori{}ewem jako oksidacionog sred-

stva (ozona...)

Ekolo{ka poqoprivreda. Novi na~in poqoprivredne proizvodwe

koji ima za ciq maksimalno smawewe upotrebe ve{ta~kog |ubriva i

raznih hemijskih tretmana, da bi se na taj na~in o~uvala okolina i

smawili tro{kovi proizvodwe. Ovaj na~in proizvodwe se zasniva na

boqem upoznavawu okoline i prakti~noj primeni tog saznawa. Na

primer, izu~avawe biolo{kih ciklusa bolesti u funkciji lokalnih

klimatskih uslova omogu}uje da se boqe predvide periodi u kojima je

potrebno za{tititi poqoprivredne kulture i u~initi mogu}im pri-

menu preventivnih metoda. Biolo{ka poqoprivreda, koja zabrawuje

upotrebu neprirodnih proizvoda, jedan je oblik ekolo{ke poqopri-

vrede.

Ekosistem. Funkcionalna i strukturna jedinica koju formiraju

dve komponente u stalnoj i dinami~koj interakciji. Jedna je fizi~-

ko-hemijska sredina biotop, a druga zajednica `ivih bi}a biocenoza.

Elektromagnento zra~ewe. Energija koja se prostire kroz neku

sredinu, i okarakterisana je samo talasnom du`inom. Svaki predmet

emituje elektromagnetne talase i {to je on topliji, to }e emitovani

talasi biti mawe talasne du`ine. Na primer, povr{ina Sunca, ~ija

je temperatura 6.000 0S, emituje maksimum szra~ewa sa talasnom du-

`inom od 0,5μm (ona odgovara zelenoj boji koju detektuju na{e o~i).

Predmeti na Zemqi (temperatura je izme|u - 50 i + 50 0

S), emituju

zra~ewe ~ija talasna du`ina ima maksimum oko 10 μm (nevidqiva za

na{e o~i).

Energija. Fizi~ka veli~ina koja se mo`e na}i u velikom broju

razli~itih oblika (kineti~ka energija, hemijska, gravitaciona,

termi~ka, energija zra~ewa, itd.) koji mogu prelaziti jedan u drugi

bez gubitaka. Pri predaji ili primawu energije sistem se transfor-

mi{e (na primer, dolazi do promene wegove brzine, temeprature ili

toplote...). Masa i energija se mogu transformisati jedna u drugu.

Energija se meri u xulima.

Eutrofizacija. Preterani razvoj algi u prole}e ili leti u reka-

ma, jezerima ili morima, usled ve}eg prisustva hranqivih materija

u vodi (nitrati i fosfati). U tako velekom prisustvu alge se gu{e,

umiru, i pri tome tro{e celokupan kiseonik u vodi izazivaju}i na

taj na~in smrt vodene faune.

Efekat staklene ba{te. Zagrevawe prouzrokovano smawewem ener-

getskih gubitaka usled prisustva materijala koji apsorbuje infracr-

veno zra~ewe.

Zgura. Ostaci pri sagorevawu otpada iz doma}instva. ^ine ga pe-

peo, par~ad stakla, porcelana, metala itd., odnosno sve ono {to nije

sagorqivo u pe}i.

Infracrveno. Zra~ewe ~ija talasna du`ina (0,8 m ili vi{e) ve-

}a je od one koja karakteri{e crvenu svetlost na koju je ~ovekovo oko

osetqivo. Infracrveno zra~ewe emituju hladna tela (temperatura

oko hiqadu stepeni Celzijusa), koja na tim temperaturama ne emitu-

ju vidqivu svetlost, i toplija tela koja pored we emituju i vidqivu

svetlost (na primer Sunce).

Kaptirana podzemna voda. Duboka podzemna voda koja se nalazi u

poroznim i propustqivim stenama, a iznad we je sloj nepropustqi-

vih stena (na premer, od gline). Voda se nalazi pod pritiskom nepro-

pustqivog sloja.

Kompostirawe. Degradacija aerobnih organskih materija (otpad

podlo`an truqewu, otpad iz ba{te), u gomili ili specijalnim kon-

tejnerima. Posle nekoliko meseci takav otpad postaje kompost, tj.

me{avina bogata humusom koja mo`e biti upotrebqena kao prirodno

|ubrivo za ba{te ili neke kulture.

Mikrozag|iva~i. Otrovne supstance male koncentracije (u vazdu-

hu ili u vodi), koje se stvaraju qudskom aktivno{}u, a predstavqaju

veliku opasnost za ~oveka i okolinu. Naj~e{}e su to organski mole-

kuli (poput policikli~nih aromati~nih ugqovodonika ili poli-

hlobifenila), pesticidi u vrlo malim koncentracijama ili te{ki

metali (olovo, cink, kadmijum...), u tragovima.

PVC (polivinilhlorid). Guste te~nosti koje formiraju lanci

aromati~nih ugqovodonika kod kojih je izvestan broj atoma vodoni-

ka zamewen hlorom. Upotrebqavaju se kao elektri~ni izolatori (po-

put piralena, koji se upotrebqava u velikim elektri~nim transfor-

4

P E D A G O [ K AP R A K S A

Efekat staklene ba{te

Re~nik pojmova

OD A DO [ U TRIDESET RE^I

PUTOKAZ ZA NASTAVNIKE

matorima kao fluid za hla|ewe). Prisutne su i u nekim malim cev-

nim transformatorima na neon (masni papir) ili u drugim {iroko

upotrebqivim industrijskim proizvodima. Toksi~ni su, pogotovu

po{to mogu proizvoditi dioksin pri sagorevawu na vrlo niskoj tem-

peraturi.

Pluviometar. Instrument koji slu`i za merewe visine ki{nog

taloga. U op{tem slu~aju je to levak pre~nika oko 50 cm, postavqen

na nekom izdvojenom mestu na visinu 1 m iznad tla, a slu`i da pri-

kupi ki{u koja padne na wegovu povr{inu. Meri nivo padavina u mi-

limetrima vode koja padne tokom dana, prilikom neke provale obla-

ka ili u vremenskom periodu (mesec, godina...). Ako se, pak, `eli iz-

meriti intenzitet kojim ki{a pada, tj. broj milimetara ki{e koja je

pala tokom odgovaraju}eg vremenskog intervala (jedan minut, jedan

sat...), potrebno je koristiti pluviograf. On meri vreme koje je po-

trebno da se napuni mala zapremina vode koju je prihvatio levak svo-

jom povr{inom. U op{tem slu~aju, ovoj zapremini odgovara visina

ki{nog taloga od 0,1 mm.

Podzemne vode. Postoji vi{e re~i koje ozna~avaju pojam podzem-

nih voda. Bunarska voda (freatoska voda) predstavqa prvi sloj pod-

zemne vode koji sre}emo pri kopawu bunara. Naziva se jo{ i slobodna

podzemna voda. Podzemna voda ima debqinu poroznih stena ispod po-

vr{ine tla, koje su zasi}ene vodom, na nekoj geografskoj {irini.

Vrh bunarske vode ~ini slobodna povr{ina podzemnih voda, tj povr-

{ina koju sre}emo pri kopawu bunara. Osnovu podzemnih voda ~ini

sloj nepropustqivih stena (ili slabo propustqivih) koje se nalaze

ispod poroznih stena u kojima su podzemen vode. Nezasi}enom zonom

se naziva zona iznad slobodne podzemen vode, izme|u slobodne povr-

{ine i povr{ine tla.

Polietilen visoke gustine. Vrlo otporan plasti~ni materijal od

koga se prave odvodne cevi za vodu ili membrane predvi|ene za prepo-

krivawe dna kod deponija otpada. Ovaj materijal je ~esto crne boje, uz

dodatak ~estica ugqenika, da bi slu`io kao za{tita od svetlosti.

Polimeri. Ogromne molekularne strukture oformqene objediwa-

vawem velikog broja osnovnih molekula, me|usobno povezanih hemij-

skim vezama. @iva materija sadr`i ogroman broj polimera razli~i-

tog tipa. Homopolimeri su formirani od osnovnog elementa iste vr-

ste (primer amidona), a heteropolimeri od osnovnih elemenata razli-

~ite vrste (proemer proteina).

PPM. Skra}enica od deo na miliona. Obi~no se koristi za izra-

`avawe koncentracije gasa poput SO2

. Na primer, koncentracija

SO2

od 330 ppm ozna~ava da na milion molekula gasa ima 330 mole-

kula SO2.

REFIOM (Ostaci pre~i{}avawa dima pri sagorevawu otpada iz

doma}instva). Re~ je o vrlo finim ~esticama izdvojenim iz dima,

kiselina (koja poti~e od sagorevawa plasti~nih proizvoda koji sa-

dr`e hlor), koje se neutrali{u u kre~u, i drugih mikrozaga|iva~a

izdvojenih pre~i{}avawem dima. Po{to sadr`i brojne te{ke meta-

le, REFIOM mora biti stabilizovan me{awem s cementom i stoki-

ran u odlagali{tima prve klase, namewenim specijalnom indu-

strijskom otpadu.

Sliv. Oblast geografskog prostora u kome sve ki{ne vode zavr{a-

vaju u reci koja odvodi vodu iz we.

Spektar. Energetska raspodela svetlosti, emitovane nekim telom,

prema talasnoj du`ini ili, kvalitativno, prema boji zra~ewa koje

nosi tu energiju.

Tehni~ki centri za odlagawe otpada. Ime dato pokrivenim depo-

nijama otpada. [ema i princip rada je dat na strani 98. Zrnca nau-

ka 4, Zavod za uxbenike, 2006.

U~vr{}ivawe. Postavqawe ~vrstog (pepeo...) ili te~nog otpada u

neku ~vrstu matricu da bi se izbegla mogu}nost da toksi~ni sadr`a-

ji koji se nalaze u wima budu lako izdvojeni vodom. ^esto se za ove

svrhe upotrebqava cement ili se ponekad ~ak i pakuje u staklo na vr-

lo visokim temperaturama.

Fotosinteza. Proces tokom koga hlorofilne biqke upotrebqava-

ju sun~evu svetlost, kao energetski izvor, za sintezu organskih mate-

rija (naro~ito {e}era), polaze}i od vode i ugqendioksida koji se na-

laze u okolini. Sinteza organskih materija je pra}ena osloba|awem

kiseonika.

Cement. Re~ cement se upotrebqava da ozna~i svaku me{avinu ko-

ja mo`e da o~vrsne i objedini druge predmete. U svakodnevnom jeziku

ona implicitno podrazumeva vrstu cementa poznatu kao protland, ko-

ji je nastao pe~ewem me{avine kre~waka i gline, a koji, samleven,

o~vr{}ava i s vodom.

^estice aerosola. Male ~vrste ili te~ne ~estice suspendovane u

vazduhu. U meteorologiji se pravi izuzsetak za slu~aj vodenih kapqi-

ca koje se nen nazivaju aerosoli nego „hdrometeori“.

5

P E D A G O [ K AP R A K S A

Nameweno u~enicima

OD TESTA DO EKSPERIMENTAOvi moduli su nameweni u~enicima osnovne{kole, po~ev od prvog razreda, a mogu se preuzi-mati sa sajta http://rukautestu.vin.bg.ac.yu)

UPOZNAVAWE S PROBLEMOM

Rezime: Ovaj modul sadr`i devet sekvenci koje omogu}uju da se

u~enici upoznaju s problemom otpada koji se stvara kao posledica

qudskih aktivnosti, ali i s mogu}nostima wegove prerade.

Osnovni elementi - Jedinstvo i razli~itost `ivog sveta: ekolo-

{ki pristup neposrednom `ivotnom okru`ewu; uloga i mesto `ivih

bi}a, pojmovi prehrambenih lanaca i mre`a

1. Po~etna pitawa: Prethodni test o otpadu uop{te

2. Sadr`aj na{eg otpada: [ta se sve nalazi u na{em otpadu? Iz-

bor kriterijuma za klasifikaciju svakodnevnog otpada, a zatim,

eventualno, pribli`ni prora~un wegove koli~ine.

3. Pojam biorazgradqivosti: Pojam biorazgradqvosti. Kako utvr-

diti da li je neki otpad biorazgradqiv ili ne? Koji uslovi pospe{u-

ju biorazgradqivost? Eksperiment s minijaturnom deponijom.

4. Opasnosti za vodu u deponiji: Pojam zaga|ewa. Problemi s vo-

dom u deponiji. Uloga zemqe kod fenomena prodirawa vode.

5. Pre~i{}avawe vode: Pojam pre~i{}avawa. Kako deluje zaga|e-

na voda pri prolasku kroz deponiju?

Pravqewe prirodnog filtera, koji samo delimi~no pre~i{}ava

zaga|enu vodu.

Po~etna pitawa - predtest

Ciqevi: Utvrditi po~etna znawa i koncepcije u~enika

Tok ~asa: Upitnik se raspodequje po grupama. Tra`i se da u~eni-

ci u svakoj grupi razmisle, a zatim i odgovore na postavqena pitawa.

Jedan od u~enika u ulozi izvestioca izla`e mi{qewe svoje eki-

pe.

Predtest: Problem otpada - grupa - :

1. [ta je za tebe otpad? 2. Ko proizvodi otpad? 3. Gde stavqamo ot-

pad? 4. [ta se de{ava sa otpadom? 5. [ta, po tvom mi{qewu, zauzi-

MODULI O OTPADU I ZAGA\EWU VODOTOKOVA

ma najve}u zapreminu u kanti za otpadke ili kontejneru? 6. Da li se

neke vrste otpada mogu ponovo iskoristi? Ako ih ima, navedite pri-

mer. 7. Da li bi mogao da da{ definiciju pojma recikla`a? 8. Da li

poznaje{ simbole kojim se ozna~avaju recikla`e? Nacrtaj neki od

wih. 9. [ta je, prema tvom mi{qewu, zaga|ewe? 10. Ko zaga|uje? 11.

Koja su to pitawa u vezi otpada na koja bi `eleo da da{ odgovore?

Problem otpada

Rezime: [ta sve ima u na{em otpadu? Napravite kriterijum za

wegovu klasifikaciju, zatim klasirajte otpad nastao svakodnevnim

aktivnostima i, eventualno, procenite wegovu zapreminu.

Ciq: Klasirati kategorije otpada iz doma}instva. Procenite ko-

li~inu ba~enog otpada.

Odvijawe aktivnosti: Deca, s plasti~nim rukavicama, donose ke-

su otpada koju prazne na sto.

Tra`imo od wih da izaberu kriterijum klasifikacije, a da za-

tim formiraju razli~ite grupe otpada. Svoje rezultate opisuju u eks-

perimentalnoj svesci. U~enik koji izve{tava mo`e to da uradi i

usmenim putem. Zajedni~kom diskusijom i razmatrawem zapremine

otpada koji se sakupi za odre|eno vreme u~enici mogu da prora~unaju

koliko bi vremena bilo potrebno da se otpadom napuni wihova u~io-

nica.

Materijal: za grupu od ~etiri u~enika: otpad donet od ku}e; ruka-

vice; stare novine.

Pojam biorazgradqivosti

Rezime: Pojam biorazgradqivosti. Kako utvrditi da li je otpad

biorazgradqiv ili ne? Koji uslovi pospe{uju biorazgradqivost?

Eksperimntalni test s minijaturnom koli~inom otpada. Ciq: Uve-

sti pojam biorazgradqivosti. Zamisliti eksperiment kojim prvo

treba utvrditi da li je neki otpad biorazgradqiv ili ne, a zatim te-

stirati klimatski uticaj (ki{a, temperatura) na brzinu razgradqi-

vosti.

Izvo|ewe eksperimenta

Po~iwe se diskusijom: Kako utvr|ujemo da li je neki otpad biora-

zgradqiv?

U~enici }e mo`da predlo`iti da se otpad zakopa, a zatim da se

~eka...

Pod pretpostavkom da je otpad zaista biorazgradqiv, {ta je po-

trebno uraditi da se razgradi {to je mogu}e pre?

U~enici }e pomenuti ki{u, sunce...

Kako utvrditi da li je neki biorazgradqivi otpad i uni{ten za-

hvaquju}i toploti, vodi ili zemqi?

Potrebno je navesti u~enike da zamisle eksperiment kojim }e te-

stirati ove parametre odvojeno.

Po~iwe se eksperimentima. Mogu}e je predvideti eksperiment za

svaku grupu. Evo predloga za odeqewe od osam grupa (tabela 2).

Zapa`awa: Eksperiment s organskim otpadom pokazuje da je po-

trebno dodavati vrlo malo vode da ne bi do{lo do wegovog razvodwa-

vawa i osloba|awa neprijatnog mirisa.

Potrebno je, ipak, imati i sud u kome je mnogo vode: on }e poslu-

`iti za ~as na kome }emo istra`ivati zaga|ewe vode

Materijal: za grupu od ~etiri u~enika: 1 plasti~ni sud, otpad

svih kategorija, u izvesnim slu~ajevima i zemqa.

PRIMER PROIZVODWE BIOGASA

Rezime: U~enici istra`uju mogu}nost proizvodwe biogasa iz ot-

pada organske prirode.

Ciqni pojmovi: Materija i energija: jednostavni primeri ener-

getskih izvora i proizvodwe energije, potro{wa i {tedwa energije

Tok ~asa

Primeri problem-situacija: Kako u ku}i ili {koli, na jeftin

na~in i bez ikakve opasnosti, proizvesti biogas iz organskih mate-

rija koje su nam nadohvat ruke?

Pitawa u~enika:

- Da li je mogu}e upotrebiti bilo koji tip organskih materija

(`iva bi}a, koli~ina)?

- Da li eksperiment treba da bude izveden u zatvorenoj ili otvore-

noj prostoriji?

- Da li }e osloba|awe mehurova biti znak prisustva gasa?

- Koje }e biti osobine ovog gasa? Bez mirisa ili neprijatnog mi-

risa? Nevidqiv?

- Da li ovaj gas mo`e da sagoreva i da se koristi za proizvodwu

energije?

Primeri eksperimenata koje su predlo`ili u~enici:

Stavimo organske materije, tokom vi{e dana, u razli~ite dobro

zatvorene sudove:

- neki neka budu providni da bismo mogli da posmatramo {ta se

de{ava,

- drugi su prepu{teni izboru u~enika.

Zapa`awe: Sa~ekajmo da organske materije dostignu sobnu tempe-

raturu, a zatim ih zatvorimo u sudove.

Eksperimenti u u~ionici:

Stavimo organske materije u kutije ili fla{e. Napunimo ih do

polovine vla`nim i `ivim biqnim organskim materijama.

Zatvorimo pa`qivo pomo}u ~epa s navojnicom ili celofanom.

Pripremimo eksperimentalnu svesku. Bele`imo precizno sve {to

radimo u svakom eksperimentu: koli~inu postavqene organske mate-

rije (vrsta, masa); dan i ~as po~etka eksperimenta.

- Ostavimo materijal da fermentira...

Postavimo sud pored mlakog toplotnog izvora (sunce, radija-

tor...) tokom 5 do 7 dana.

- Posmatrajmo:

6

P E D A G O [ K AP R A K S A

Tabela 2

Biogas

MODULI O OTPADU I ZAGA\EWU VODOTOKOVA

Da li se celofan podi`e? Ne. Za{to? Probu{imo ga iglom. [ta

se de{ava? Oseti se miris truqewa.

Svakodnevno posmatrajmo bocu. [ta se de{ava?

Neznatnim sabijawem biomase - zamagqewe na zidovima.

Odvrtawem ~epova - slabo zvi`dawe, odvratan miris.

Prisustvo gasa (sila`a u poqoprivredi)

Zakqu~ci:

Eksperiment je u prvom slu~aju bio neuspe{an. Za{to?

- Zbog vrlo debelog sloja mase organske materije?

- Celofan je bio porozan?

Organske materije (biomasa) u drugom slu~aju su fermentirale,

gas je imao odvratan miris. Dakle, formiran je biogas pod priti-

skom.

Zapa`awa nastavnika:

- Eksperiment je atraktivan i odu{evqava u~enike, a ne zahteva

mnogo materijala.

- Obja{wewa o formirawu gasa i wegovoj upotrebi su dobijena od

francuskog distributera gasa.

Materijal:

Za odeqewe: plasti~ne kutije i boce; celofan; metalna konzerva;

~epovi; organske materije: biqke, grane, quske od krompira.

VODENI CIKLUS

Rezime: Modul ~ine tri sekvence (obra|ene u {est ~asova) putem

kojih se upoznaje vodeni ciklus u prirodi. Pojmovi stawa i promene

stawa (razmatrani ranije) ukqu~eni su u ovaj kompleksni sistem.

U~enici se, u posledwem delu, interesuju za delovawe vode i koristi

od we za `ivotno okru`ewe.

Osnovni elementi modula: Materija: stawa i promena stawa vode;

me{avine i rastvori. Upoznavawe `ivotnog okru`ewa, tok i tran-

sformacija vode u prirodi; kvalitet vode.

Odakle dolazi voda: Upoznati po~etne koncepcije u~enika.

Eksperimenti kojim se prikazuje topqewe par~eta leda usled po-

vi{ewa temperature. Ozna~iti elemente koji omogu}uju ta~no merewe

(postavqawe termometra, broj komada leda, itd.).

Crtawe krive topqewa leda.

Pravqewe magle i ki{e pomo}u kondenzacije: opa`awe vodenih

kapqica koje se pojavquju na hladnoj plo~i iznad suda napuwenog to-

plom vodom.

Pojmovi isparavawa i kondenzacije. Zakqu~ak u vezi s vodenim

ciklusom.

Kuda odlazi voda: U~enici zami{qaju eksperimente koji pokazu-

ju kako voda prodire u tlo. Pojam propustqivog ili nepropustqivog

tla.

^emu slu`i voda: Voda omogu}uje rast biqaka: klijawe semena uz

promenu razli~itih parametara.

Voda i qudi: potro{wa vode u doma}instvu. Kako filtrirati

prirodnu neprera|enu vodu? Eksperiment s filtrirawem.

Gde se koristi voda?

Rezime: Voda se koristi za zalivawe biqaka - omogu}iti klijawe

semena promenom razli~itih prametara.

Voda i qudi: potro{wa vode u doma}instvu. Kako filtrirati

prirodnu nekori{}enu vodu? Eksperiment s filtrirawem.

Ciq: Pokazati da kori{}ewe vode biqkama omogu}uje razvoj.

Ciqni pojmovi: Materija i energija (voda: kqu~awe, isparavawe

i zamrzavawe; vodeni ciklus u prirodi).

^as 1: Ki{nica se tro{i

Voda omogu}ava razvoj biqaka; klijawe semena.

Tok ~asa

Nastavnik tra`i od u~enika da utvrde koji elementi uti~u na

klijawe biqaka, s posebnim naglaskom na zna~aj vode. Svaka grupa

postavqa svoj eksperiment i precizira parametre: u~estalost zaliva-

wa, tip semena, koli~ina kori{}ene vode, upotrebqena podloga (ze-

mqa ili pamuk) itd.

Treba insistirati na odvojenom testirawu parametara. U protiv-

nom, ne}e mo}i da izvuku bilo kakav zakqu~ak. U svakom eksperimen-

tu je potrebno mewati samo jedan jedini parametar (u~estalost zali-

vawa, priroda semena, koli~ina kori{}ene vode, podloga) u odnosu na

referentni eksperiment.

Posmatrawa }e se vr{iti tokom vi{e dana, uz organizovano sme-

wivawe u~enika koji zalivaju i bele`e ono {to su opazili.

Za produbqivawe problematike: Svakoj grupi se predla`e dodat-

ni eksperiment s belim cvetom, ~ija stabqika je zarowena u obojenu

vodu. Posle nekoliko sati i pupoqci se oboje. Ispitivawe uticaja

padavina u regionu na prirodu tokom godine. Da li ku}ne biqke ima-

ju potrebu za ve}om koli~inom vode?

^as 2: Vodu tro{i ~ovek, ali kako imati ~istu vodu?

Voda omogu}uje razvoj biqaka; klijawe semena.

Izvo|ewe eksperimenta

Bilo bi dobro da u~enici prethodno naprave anketu o potro{wi

vode u svojoj ku}i: gde i kako se tro{i voda u doma}instvu? Odakle se

dobija voda? Na zajedni~kom sastanku je mogu}e i analizirati ono

{to je zakqu~eno. Pre po~etka ~asa predla`e se u~enicima da ponesu

prirodnu nepre~i{}enu vodu (na primer, re~nu, morsku, iz barice

posle ki{e...) i da je zatim probaju: u~enici }e se usprotiviti ovom

predlogu. Ovo je prilika da se od wih zahteva da zamisle eksperiment

koji }e im omogu}iti da vodu pre~iste. Ovaj ~as je mogu}e podeliti na

dva dela:

- Prvi deo: svaka grupa postavqa zami{qeni eksperiment, a na-

stavnik zatim izvla~i zakqu~ak porede}i dobijenu vodu s vodom koju

su doneli.

Neki su predlo`ili talo`ewe, drugi filtrirawe kroz sita,

filtere za kafu... U~enici }e uglavnom dobiti prozra~niju, ali

ipak jo{ ne bistru vodu. Potrebno bi bilo da voda ispari, a zatim je

ponovo kondenzovati da bi se dobio prihvatqiv rezultat, ali ni tada

voda ne}e biti dobra za pi}e!

- Drugi deo: nastavnik u~enicima predla`e znatno razvijeniji

model za filtrirawe vode, koji u najgrubqem prikazuje ono {to se de-

{ava pri prolasku vode kroz tlo.

Filtrirana voda je naizgled ~ista, ali deci treba naglasiti da

jo{ uvek nije za pi}e, jer mo`e da sadr`i `ive mikroorganizme (bak-

terije, itd.), pa je u tom pogledu jo{ uvek neupotrebqiva za pi}e. Da

bi bila za pi}e, potreban je odgovaraju}i hemijski tretman. Slojem

ugqa se uglavnom odstrawuju mirisi, {qunak zadr`ava krupne ~e-

stice, pesak one sredwe veli~ine, a pamuk vrlo fine.

7

P E D A G O [ K AP R A K S A

Prolazak vode kroz tlo

MODULI O OTPADU I ZAGA\EWU VODOTOKOVA

U organizovanoj poseti stanici zapre~i{}avawe vode u~enici se upoznaju s in-dustrijskim ciklusom vode: od stanice zapre~i{}avawe do slavine...

Umesto zakqu~ka u vezi s vodenim ciklusom, mogu}e je zamisliti

{emu koja prikazuje taj ciklus.

Materijal: za grupu od ~etiri u~enika: {est dowih delova plas-

ti~ne boce; pamuk; zemqa; razli~ita semena (pasuq, rotkvica, soja, itd.).

Kuda odlazi ki{nica

Rezime: U~enici zami{qaju eksperiment kojim treba da poka`u kako

voda prodire u tlo. Pojam propustqivog i nepropustqivog tla.

Ciq: Eksperiment s prodirawem vode u razli~ite tipove tla.

Klasirawe razli~itih tipova tla prema funkciji wihove pro-

pustqivosti.

[ta se de{ava s ki{nicom? Ona te~e, a zatim: prodire u tlo; sakupqa

se u jezerima, moru; isparava. Ovi predlozi mogu biti predmet diskusije u

vezi sa slede}im eksperimentom.

Izvo|ewe eksperimenta

Od u~enika se tra`i da zamisle eksperiment kojim }e pokazati kako voda

prodire u tlo. Svaka grupa postavqa svoj eksperiment pomo}u materijala koji

im je na raspolagawu. Mogu}a je i zajedni~ka diskusija predlo`enih re{ewa.

Treba uzeti u obzir pitawa koja postavqaju u~enici i pratiti na~in

raspodele zadataka i rada u grupi. U stvari, potrebno je istovremeno is-

prazniti vodu iz suda i ukqu~iti {topericu koja meri vreme prolaska vode

kroz razli~ito tlo. Zatim je potrebno ozna~iti trenutak kada pro|e prva kap

vode kroz filter, a potom zaustavi {topericu.

U~enici mogu da analiziraju izgled filtrirane vode (rastvorene sup-

stance koje su korisne za ishranu biqaka, veza sa slede}im ~asom). Rezultati

se zatim predstavqaju pred celim odeqewem. Zatim se izvodi zakqu~ak o os-

obinama razli~itih vrsta tla. Uvode se pojmovi propustqivost, nepro-

pustqivost. Za produbqivawe problematike - mogu}e je uvesti i pojam podzem-

nih voda, zaga|ewa vode.

Materijal - za grupu od ~etiri u~enika: 4 plasti~ne boce podeqene na dva

dela; 1 mala kanta za polivawe; zemqa, glina, {qunak, pesak; 1 {toperica; 4

velika filtera za kafu.

Aktivnosti: filtrirawe prqave vode

Rezime: Pravqewe razli~itih filtera kroz koje se sukcesivno propu{ta

voda. Pravqewe vi{eslojnog filtera. Ciq: U~enici zami{qaju jednostavni

sistem za filtrirawe vode u u~ionici, a zatim prime}uju da ta voda jo{ uvek

nije za pi}e. Ciqni pojam: Kvalitet vode. Nau~ni pojmovi - razlika izme|u

~iste vode (naizgled bistre) i vode za pi}e, filtrirane, pre~i{}ene...

Pedago{ki pristup - polazna situacija

Tokom posete stanici za pre~i{}avawe vode u~enici otkrivaju da voda

reke (ili neke druge akumulacije) mo`e posle pre~i{}avawa biti kori{}ena

za pi}e. Po povratku u u~ionicu `ele da pre~iste vodu koja je mutna i puna

raznih otpadaka.

Hipoteza koju su postavili u~enici: Vodu treba filtrirati pomo}u ma-

terijala koji zadr`avaju prqav{tinu. Eksperimenti koje su predlo`ili

u~enici: Testirawe razli~itih filtera: fino najlonsko sito, pesak ili

{qunak, ugaq, papirni filter ili pamuk; prese}i plasti~ne fla{e i na

wih postaviti razli~ite filtere.

Eksperimenti - faza 1: Svaka grupa od {est u~enika dobija pomenuti ma-

terijal i pristupa izvo|ewu predlo`enog eksperimenta.

Voda se naizmeni~no presipa iz jedne u drugu bocu.

Zakqu~ak u vezi s eksperimentom: U~enici nailaze na slede}e pote{ko}e:

Za eksperiment je potrebno dosta mesta. Vode ima svuda. Sve ovo nije prak-

ti~no. Formiraju se prve konstatacije. Sve grupe ne dobijaju iste rezultate.

Filtere treba postaviti takvim redom da se prvo zadr`i najkrupnija ne~is-

to}a. [to je filter ve}i, voda je ~istija, ali joj je potrebno vi{e vremena da

pro|e. Mogu}e je postaviti filtere jedan iznad drugog.

Faza 2: Pravi se sinteza onoga {to je zapa`eno u svakoj grupi i ponavqa

se eksperiment s onim {to se smatra najuspe{nijim: svaka grupa pravi po

jedan filter. Za ovaj deo se konsultuje literatura o pre~i{}avawu vode.

Napravqen je jedan slo`eni filter, pove}ane su dimenzije pojedinih e-

lemenata za filtrirawe, koji su zatim postavqeni jedan iznad drugog.

Bilans eksperimenta: Svaka grupa je uspela da dobije ~istiju vodu.

Eksperiment traje dosta dugo jer voda mora da pro|e kroz svaki filter.

Zakqu~ak: Mogu}e je pre~istiti prqavu vodu postavqawem niza filtera

jedan iznad drugog. Voda prvo mora da pro|e kroz filter koji zadr`ava na-

jkrupniju ne~isto}u, a zatim kroz sve finije filtere.

U~enici navode posledwe zapa`awe: U vodi su jo{ uvek preostale bakter-

ije, mikrobi, o kojima su nam pri~ali u stanici za pre~i{}avawe vode. Da

bismo ih uni{tili, vodi treba da se doda hlor, ali ni tada nemamo mikroskop

da bismo mogli da upredimo vodu pre i posle tretmana.

Produbqivawe problematike: Istra`ivawe `ivotnog okru`ewa je jedna

od mogu}ih dodatnih aktivnosti: istra`ivawa vezana za vodu u svakodnevnom

`ivotu, istra`ivawa reke...

Materijal: plasti~ne boce; fino najlonsko sito; pesak; {qunak; ugaq;

papirni filter; pamuk.

Pripremio Stevan Joki}

8

Umesto zakqu~ka

MI[QEWE NASTAVNIKA

Smatra se da u~enici ~ak i delimi~nom primenom nau~nog metoda

uspevaju da formuli{u pitawa, a zatim rasu|ivawem, na osnovu

onog {to su opazili, dolaze do predloga odgovaraju}eg re{ewa.

Isto tako, primenom tehnolo{kog pristupa uspevaju da ne{to za-

misle, naprave i transformi{u tokom eksperimentisawa. Usled

toga, naziru zna~aj i va`nost nau~nog i tehnolo{kog razvoja i we-

govog uticaja na `ivotno okru`ewe.

Ova op{ta ideja dominira nau~nim pristupom u {koli, a oslawa

se na mi{qewe pokreta~a projekta Ruka u testu (La main à lapâte) @or`a [arpaka, koji smatra da nau~ne aktivnosti

omogu}uju deci da istovremeno razumeju kako da vode i interpre-

tiraju neko istra`ivawe. Tako da znawe ne dolazi kao magija,

nego zato {to ga oni savla|uju.

P E D A G O [ K AP R A K S A

Vodeni ciklus

Pre~i{}avawe vode

OD STANICE DO SLAVINE

MODULI O OTPADU I ZAGA\EWU VODOTOKOVA