Porez na dodatu vrednost

UVOD

U javnim finansijama je apsolviran stav da manifestaciju ekonomske snage

koju treba oporezovati, odnosno da poreski objekat1, ~ine: (1) prihodi, odnosno

dohodak kao zbir svih neto prihoda, (2) imovina i (3) potro{nja.

Porezi na potro{nju su porezi koji se pla}aju u vezi sa kori{}enjem finalnih

dobara i usluga u zemlji potro{nje. Oni su uvek posredni porezi koji indirektno

(posredno) poga|aju poresku snagu koja se manifestuje u radnjama upotrebe i

tro{enja dohotka odnosno imovine. U pitanju su, zna~i, porezi koji se pla}aju u

vezi sa kori{}enjem finalnih dobara i usluga. Njihove klju~ne prednosti su (1) izda{

nost, (2) elasti~nost, (3) ve}a ugodnost pri pla}anju, (4) skoro nikakav otpor

pri pla}anju2 i (5) niski tro{kovi naplate. U nedostatke ovih poreza valja uklju~iti:

(1) regresivnost i (2) izra`eni inflatorni potencijal.

Porezi na potro{nju predstavljaju jedan od najstarijih poreskih oblika3, budu}

i da su poznati jo{ u anti~kom dobu u vidu poreza na promet i akciza. .

Svefazni porez na promet se mo`e pojaviti u vidu svefaznog bruto poreza na promet i u vidu svefaznog neto poreza na promet, poznatijeg pod nazivom porez na dodatu vrednost ( PDV)5. Kod jednofaznog

poreza na promet oporezivanje mo`e da se sprovodi u fazi proizvodnje, u fazi trgovine

na veliko ili pak u fazi maloprodaje ({to je slu~aj kod nas). Porezi na pojedina~na dobra i usluge obuhvataju relativno brojnu skupinu akciza, carina, uvoznih i izvoznih da`bina, dobit fiskalnih monopola, poreza na investiciona dobra i drugih sli~nih selektivnih poreza na potro{nju.

U klasifikaciji OECD porezi na potro{nju se svrstavaju u grupu - porezi na dobra i usluge sa tri podgrupe: (1) porezi na proizvodnju, prodaju, transfer, lizing i isporuku dobara i vr{enje usluga (2) porezi na upotrebu dobara ili na dozvole da se upotrebljavaju dobra ili obavljaju aktivnosti

- porezi na potro{nju su, pod nazivom porezi na dobra i (1) op{ti porezi na dobra i usluge, (2) akcize, (3) dobit fiskalnih monopola, (4) porezi na pojedina~ne usluge,

(5) porezi na upotrebu dobara i na dozvolu da se upotrebljavaju dobra i obvljaju delatnosti i (6) ostali porezi na dobra i usluge. Porezi na me|unarodnu trgovinu i transakcije, uklju~iv i poreze na uvoz, su u okviru.

[TA JE POREZ NA DODATU VREDNOST?

K ao {to je ve} re~eno, neto svefazni (vi{efazni), zna~i nekumulativni porez na promet. U pitanju je, dakle, poreska da`bina koja se napla}uje u svakoj fazi prometnog ciklusa, ali tako da poga|a samo onu vrednost koja je u toj fazi dodata od strane obveznika. Dodatu vrednost predstavlja vrednost koju je proizvo|a~ proizvoda odnosno lice pru`alac usluge, trgovac na veliko ili malo, dodao sirovinama ili drugim nabavljenim inputima, osim rada, pre nego {to je prodao nov proizvod ili izvr{io uslugu. Dodata vrednost je jednaka zbiru zarada i dobiti, jer, po{to se nabave svi inputi (sirovine, usluge transporta, zakupnine i sli~no) i isplate zarade zaposlenima koji rade na tim inputima, kada se dobro ili usluga prodaju ostaje odre|eni PROFIT. Dodata vrednost je, prema tome, razlika izme|u vrednosti outputa i vrednosti inputa. Porez na dodatu vrednost se, dakle, ne obra~unava na vrednost koju je dobru ili usluzi dodao prethodni u~esnik u prometnom ciklusu, niti porez koji je ve} pla}en u prethodnim fazama. To je upravo, glavna razlika izme| u PDVa i kumulativnog (bruto) svefaznog poreza na promet.PDV se napla}uje u svakoj fazi prometnog ciklusa ali poga|a samo onu vrednost koja je u toj fazi dodata od strane obveznika, prema tome, poga|a samo krajnju potro{nju.

No, iako deluje jednostavno i lako, utvr|ivanje dodate vrednosti je izuzetno slo`eno.

Teoretski, dodatu vrednost, kao poresku osnovicu, je mogu}e utvrditi primenom direktne i primenom indirektne metode. Direktna metoda, koja ima ima dve podvarijante (metod sabiranja i metod oduzimanja), zbog brojnih manjkavosti i te{ko}a u sprovo|enju, se uop{te ne primenjuje. ima za cilj da utvrdi poresku osnovicuNasuprot tome, indirektna metoda, koja dominira u svim savremenim poreskim sistemima, se sastoji, ne u utvr|ivanju osnovice, ve} u izra~unavanju poreske obaveze poreskog obveznika. Naime, poreski obveznik je du`an da obra~una porez na isporuku dobara i na pru`anje usluga a zatim ima pravo da od tog iznosa odbije porez koji je platio (koji mu je fakturisan) kroz nabavnu cenu. Indirektna metoda se naziva i metodom fakture odnosno metodom poreskog kredita. Ova

metoda omogu}uje efikasno suzbijanje poreske evazije budu}i da se zasniva na svojevrsnom lancu faktura (prodavci i kupci se sami kontroli{u).

Jo{ je veoma va`na klasifikacija tipova poreza na dodatu vrednost sa aspekta tretmana stalnih sredstava, kao jednog od klju~nih elemenata dodate vrednosti.

U zavisnosti od toga kako se tretiraju nabavke stalnih sredstava razlikuju se:

(1) potro{ni tip PDV, (2) dohodni tip PDV i (3) tip bruto PDV.

(1) Potro{ni Tip je dominantan oblik PDV u savremenim poreskim sistemima. Uokviru ovog tipa, sve nabavke koje se koriste u proizvodnji (tj. koje ne slu`e za potro{nju), uklju~uju}i nabavke opreme, odbijaju se prilikom utvr|ivanja dodate vrednosti poreskog obveznika. Poreska osnovica se odnosi samo na ukupnu potro{nju za li~ne potrebe i iz nje su isklju~eni predmeti i sredstva za rad. Prilikom nabavke opreme obveznik pla}a u ceni opreme i porez na nju (porez je sadr`an u fakturi prodavca opreme). Taj pla}eni porez se obvezniku vra}a (refundacija iz bud`eta) Potro{ni tip PDV favorizuje tehnolo{ki napredak jer }e ceo iznos poreza na investicije uosnovna sredstva onemogu}uje da do|e do kumulativnog efekta.(2) Dohodni Tip me|utim, ne dopu{ta da se u momentu nabavke odbije ceo iznos investicije (kupovine) u stalna sredstva, ve} dozvoljava jedino odbitak godi{njeg iznosa amortizacije koja se obra~unava na nabavljeno sredstvo. To zna~i da je veliki deo poreza koji tereti inpute ostao u osnovici za obra~un poreza u narednoj

fazi, {to ukazuje na prisustvo kumulativnog efekta.

(3) Tip Bruto PDV uop{te ne dozvoljava odbitak PDV koji je pla}en pri nabavci osnovnih sredstava. To zapravo zna~i da je investicija u osnovna sredstva dva puta oporezovana. Prvo, kada su stalna sredstva nabavljena i drugi put, kada se dobra (usluge) koja se uz pomo} njih proizvedena prodaju potro{a~ima. Ovaj tip PDV zapravo nabavku stalnih sredstava smatra krajnjom potro{njom. PREDNOSTI I NEDOSTACI POREZA NA DODATU VREDNOST

Budu}i da se do skora smatralo da su dva najbolja tipa poreza na promet porez na dodatu vrednost i porez na promet u maloprodaji kao i da se na podru~ju Srbije jednofazni porez na promet u maloprodaji primenjuje ve} skoro ~etiri decenije, valjalo bi da se uporedno prika`u prednosti i nedostaci navedena dva poreska oblika.

1. PDV ima ve}u izda{nost od poreza na promet u maloprodaji. Njegova ve}a izda{nost je posledica otpornosti na evaziju i ve}eg obuhvata predmeta oporezivanja, posebno usluga.

2. PDV je efikasniji u suprotstavljanju evaziji i to posebno nezakonitoj poreskoj evaziji (kontrabandi i {vercu). Prvo, obveznik je du`an da dokumentuje svoj zahtev za odbitkom poreza pla}enog na nabavke - interesi kupca i prodavca su suprotstavljeni. Tre}e, po{to su fakture neophodne, mogu}a je kontrola i kod nabavki i kod prodaja. Time se kontroli{e ne samo PDV ve} i porez na dohodak i porez na dobit. ^etvrto, opasnost od evazije pri uvozu je smanjena jer se PDV obra~unava odmah na granici.3. Mehanizam PDV omogu}uje da se izvoz u potpunosti oslobodi poreza pla}enog u prethodnim fazama, 4. Kod PDV teret dokazivanja je na kupcu, porez se mora platiti prilikom isporuke dobara a da bi se dobilo pravo na odbitak kupac je du`an da doka`e da je nabavljeno sredstvo koristio kao input.

5. Uvo|enje PDV predstavlja uslov za pristupanje Evropskoj Uniji. Jedinstveno tr`i{te mo`e da postoji ako se `eli da se cirkulacija ljudi, dobara i usluga iz jedne u drugu dr`avu odvija na isti na~in, kao unutar jedne dr`ave.PDV ima nekoliko izra`enijih nedostataka, ali se posebno slede}a ~etiri apostorfiraju:

(1) pove}ano administriranje i tro{kovi naplate i pla}anja, (2) relativno izra`eniji inflatorni potencijal, (3) neprimerenost uvo|enja na subcentralnom nivou i (4) izra`enija regresivnost.

1. Poreski obveznici moraju da vode posebne poreske evidencije kako o svojim prodajama tako i o svojim nabavkama, moraju registrovati i kontrolisati svu masu primljenih i izdatih faktura, Ovi zadnji tro{kovi se mogu delimi~no da kompenziraju budu}i da obvezniku ostaju do pla}anja poreza na raspolaganju svi napla}eni porezi (kroz cenu njegovih outputa, preko faktura kupaca) do isteka obra~unskog perioda (koji po pravilu traje do 45 dana20). Tako|e, problem administriranja se umanjuje i kompenzira a tro{kovi smanjuju primenom odgovaraju}e sofisticirane kompjuterske opreme.

2. Uvo|enje PDV zahteva oprez, kao uostalom i uvo|enje bilo kog novog poreza.

Ako tog opreza nema poreme}aj cena (inflacija) je neminovan. Ima zemalja koje su imale izra`eniju inflaciju po uvo|enju PDV, posebno u prvom tromese~ ju, ali ima dosta zemalja u kojima do toga nije do{lo.

Iskustva govore da je PDV potrebno uvoditi u situaciji stabilnijih cena, pove}ane tra`nje, dobro

obavljenih priprema potencijalnih poreskih obveznika i poreske administracije. Posebno je potrebno ovladati dobro tehnikom obra~una poreza.

3. Priroda PDV zahteva jedinstveno uvo|enje i administriranje na najvi{em, centralnom, nivou vlasti. Potrebno je da se na jedan isti ra~un vr{i uplata poreza i da se sa istog ra~una vr{i povra}aj poreza. Od saveznih dr`ava, jedino je Brazil uveo PDV na subcentralnom nivou i ima izuzetno slo`ene i skupe probleme oko njegovog administriranja koji su doveli do skorog napu{tanja sistema PDV i povra}aj na ranije postoje}i sistem oporezivanja prometa proizvoda i usluga. Ako bi PDV bio uveden na Subcentralnom Nivou (republi~kom odnosno regionalnom).problem se sastoji u velikom administriranju i mogu}nostima zna~ajne evazije, ako bi PDV bio uveden na subcentralnom nivou (republi~kom odnosno regionalnom). U primeni je u svim slo`enim dr`avama koje su uvele PDV sistem zajednice prihoda, kao optimalni mode. No, to otvara jedan drugi problem, problem podele prihoda od PDV izme|u svih nivoa vlasti. Navedeni problem je ambivalentan. Najpre, valja navesti njegovu politi~ku prirodu {to se ispoljava u potrebi da se ni`i nivoi vlasti li{e dela svoga poreskog suvereniteta. Druga dimenzija problema se sastoji u pronala`enju i utvr|ivanju modela (kriterija i merila) raspodele prihoda izme|u centralnog i subcentralnih nivoa vlasti.

^etvrto, PDV je vi{e regresivan u odnosu na porez na promet u maloprodaji, budu}i da ne trpi veliki broj poreskih stopa niti {irok krug poreskih oslobo|enja. On, prema tome, nije pogodan za ostvarivanje socijalnopoliti~kih ciljeva oporezivanja niti se njime mo`e realizovati princip pravednosti u oporezivanju. Teret ovoga poreza podjednako snose svi i bez obzira na svoju ekonomsku snagu.4. PORESKO TEHNI^KA RE[ENJA PDV (NA PRIMERU SRBIJE)

Mnogo je bilo do sada poku{aja da se PDV uvede u poreski sistem Srbije. Poslednji poku{aj je u~injen usvajanjem Zakona o porezu na dodatu vrednost29 krajem devedesetih godina. Po~etak primene usvojenog zakona je vi{e puta odlagan, a prestanak SR Jugoslavije je zna~io i definitivno odustajanje od njegove primene.

Za razliku od Srbije, Crna Gora je br`e reagovala, usvojila je svoj Zakon o porezu na dodatu vrednost krajem 2001. godine30 i po~ela sa njegovom primenom sredinom 2003. godine. Za{to to tada (ili ne{to kasnije) isto nije u~inila i Srbija nije jasno niti je poznato?

Kona~no, Vlada Republike Srbije je krajem septembra 2003. godine, u sklopu realizacije tre}e i poslednje faze reforme poreskog sistema utvrdila Predlog Zakona o porezu na dodatu vrednost i uputila ga Narodnoj skup{tini sa predlogom da se donese po hitnom postupku31. [ta vi{e, predlo`eno je da se sa primenom po~ne 1. januara 2004. godine! No, po~etak primene je, bar za sada, odlo`en na neodre|eno vreme (verovatno za 1. januar 2005. godine) imaju}i u vidu politPDV je opti porez na potronju koji se obraunava i plaa na isporuku dobara i pruanje usluga,u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na uvoz dobara,Prihod od PDV pripada budetu Republike.Predmet oporezivanja PDV su:

1) isporuka dobara i pruanje usluga koje poreski obveznik izvri u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti;

2) uvoz dobara u Republiku

Promet dobara je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima licu koje tim dobrima moe raspolagati kao vlasnik.

Dobrima se smatraju i voda, elektrina energija, gas i toplotna energija. Smatra se takodje i:

1) prenos prava raspolaganja na dobrima uz naknadu;

2) predaja dobara po osnovu ugovora o lizingu, ili na osnovu ugovora o prodaji sa odloenim plaanjem kojim je utvreno da se pravo raspolaganja prenosi najkasnije otplatom poslednje rate;

3) prenos dobara od strane vlasnika komisionaru i od strane komisionara primaocu;

4) isporuka dobara po ugovoru na osnovu kojeg se plaa provizija pri prodaji;

6) isporuka dobara proizvedenih ili sastavljenih po nalogu naruioca, od materijala isporuioca;

7) prvi prenos prava raspolaganja na novoizgraenim graevinskim objektima ili ekonomski

deljivim celinama u okviru tih objekata (u daljem tekstu: objekti);

8) razmena dobara za druga dobra ili usluge

Sa prometom dobara uz naknadu izjednaava se:

1) uzimanje dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika za line potrebe osnivaa, zaposlenih ili drugih lica;

2) svaki drugi promet dobara bez naknade;

3) iskazani rashod (kalo, rastur, kvar i lom) iznad koliine utvrene aktom koji donosi Vlada

Kod isporuke u nizu jednog istog dobra, kod koje prvi isporuilac prenosi pravo raspolaganja

neposredno poslednjem primaocu dobra, svaka isporuka dobara u nizu smatra se posebnom

isporukom.Promet usluga je i svako neinjenje i trpljenje1) prenos i ustupanje autorskih prava, patenata, licenci, kao i drugih prava intelektu svoji;

2) pruanje usluga uz naknadu na osnovu propisa dravnih organa, organa teritorijalne;

3) predaja dobara proizvedenih ili sastavljenih po nalogu naruioca, od materijala naruioca;4) razmena usluga za dobra ili usluge;

5) predaja jela i pia za konzumaciju na licu mesta;6) prenos vlasnikog udela na nepokretnostima;Prometom dobara i usluga, u smislu ovog zakona, Ne Smatra Se:

1) prenos celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog, ako je sticalac poreski

obveznik ili tim prenosom postane poreski obveznik i ako produi da obavlja istu delatnost;2) prenos prava svojine na polovnim motornim vozilima, odnosno polovnim plovnim objektima,

ako prenosilac nije poreski obveznik u smislu ovog zakona;

3) besplatno davanje poslovnih uzoraka u uobiajenim koliinama za tu namenu kupcima;

4) davanje poklona manje vrednosti, ako se daju povremeno razliitim licima.Kod prenosa celokupne ili dela imovine smatra se da sticalac stupa na mesto prenosioca.Uvoz je svaki unos dobara u carinsko podruje Republike.PORESKI OBVEZNIK je lice koje Samostalno obavlja promet dobara i sluga ili uvozi dobra, u okviru obavljanja delatnosti.

Delatnost je trajna aktivnost proizvoaa, trgovca ili pruaoca usluga u cilju ostvarivanja prihoda, ukljuujui i delatnosti eksploatacije prirodnih bogatstava, poljoprivrede,umarstva i samostalnih zanimanja.

Smatra se da obveznik obavlja delatnost i kada je vri u okviru poslovne jedinice.

Obveznik je lice u ije ime i za iji raun se vri isporuka dobara, pruanje usluga ili uvoz.Obveznik je lice koje vri isporuku dobara,ili pruanje usluga u svoje ime, a za raun drugog lic.

Republika i njeni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i pravna lica osnovana zakonom u cilju obavljanja poslova dravne uprave, nisu obveznici u smislu ovog zakona ako obavljaju promet dobara i usluga u cilju obavljanja poslova dravne up.Ako obavljaju promet dobara i usluga izvan delokruga organa, odnosno van obavljanja poslova dravne uprave, a koji su oporezivi u skladu sa ovim zakonom. obveznici su poreza.

PORESKI DUNIK, u smislu ovog zakona, je:1) poreski obveznik;2) poreski punomonik koga odredi strano lice;

3) primalac dobara i usluga, ako strano lice iz take 2) ovog stava ne odredi punomonika;4) lice koje u raunu ili drugom dokumentu koji slui kao raun (u daljem tekstu: raun) iskaePDV, a u skladu sa ovim zakonom nije duan da obrauna i plaa PDV;5) lice koje uvozi dobro.

PORESKA OSNOVICA kod prometa dobara i usluga jeste iznos naknade (u novcu, stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi za isporuena dobra ili pruene usluge, U osnovicu se uraunavaju i:1) akcize, carina i druge uvozne dabine, kao i ostali javni prihodi, osim PDV; 2) svi sporedni trokovi koje obveznik zaraunava primaocu dobara i usluga.

Osnovica ne sadri:1) popuste i druga umanjenja cene, koji se primaocu dobara ili usluga odobravaju u momentu

vrenja prometa dobara ili usluga;

2) iznose koje obveznik naplauje u ime i za raun drugog, ako taj iznos prenosi licu u ije ime iza iji raun je izvrio naplatu.Ako naknada ili deo naknade nije izraen u novcu, ve u obliku prometa dobara i usluga,

osnovicom se smatra trina vrednost tih dobara i usluga na dan njihove isporuke u koju nijeukljuen PDV.Strana 8 clan 18