pcelar2

âsopis za p~elarstvo PÊLARSavez p~elarskih organizacija SrbijeMolerova br. 13, 11000 Beograd, +381 11 2458-640, +381 64 40-191-63

^lanstvo u SPOS -u^lanstvo u Savezu p~elarskih organizacija Srbije ostvaruje se preko dru{tava p~elara po slobodnom izboru. ^lanarina u 2007. godini za ~lanove p~elarskih organizacija iz Srbije iznosi 1 100 dinara, iz Republike Srpske 28,8 KM, iz Federacije BiH 40,5 KM, iz Hrvatske 228 kuna, iz Slovenije 5 273 tolara, za p~elare iz ostalih zemalja gde se ~asopis {alje obi~nom po{tom 32 evra, a gde se {alje avionom 40 evra. ^lanstvo podrazumeva dobijanje 12 brojeva ~asopisa P~elar.

[email protected], www.spos.info, [email protected]

APIMONDIA Foundation

The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPERThe Beekeeping Association of Serbia, Serbia&Montenegro, 11000 Belgrade, 13 Molerova St.

Predsednik SPOS-aDipl. ing. @ivoslav Stojanovi} Ul. Milana Martinovi}a Metalca br. 4, 24413 Pali} +381 24 753-771, +381 63 510-598, [email protected]

Saradnja sa ~asopisomRukopisi i fotografije se ne vra}aju. Redakcija zadràva pravo redigovanja tekstova. Za sadràj tekstova odgovaraju autori, a za sadràj oglasa ogla{iva~i. Listovi koji preuzimaju radove iz ~asopisa P~elar du`ni su da jasno navedu izvor informacija.

Glavni i odgovorni urednikDr med. Rodoljub @ivadinovi} Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12, 18210 @itkovac +381 18 846-734, +381 63 860-8510 [email protected]

Istorija ~asopisaPrvi ilustrovani ~asopis za p~elare {tampan je 1883. godine u Beogradu pod imenom P~ela. Potom je {tampan Srpski p~elar 1. oktobra 1896. godine u Sremskim Karlovcima. Od 1899. godine nastavlja da ga izdaje Srpska p~elarska zadruga u Rumi. P~elar, organ Srpskog p~elarskog dru{tva, izlazi od 1. januara 1898. godine u Beogradu. Januara 1934. godine spojili su se P~elar i Srpski p~elar i od tada izlaze pod nazivom P~elar. Ukazom predsednika SFRJ P~elar je 1973. godine odlikovan Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima za izvanredne zasluge, popularisanje i unapre|enje p~elarstva, a Kulturno-prosvetna zajednica Srbije dodelila mu je 1984. godine Vukovu nagradu za rad u razvoju kulture u Srbiji. Tira`: 10 000. [tampa: Kolor pres, Lapovo, tel. +381 34 853-715, +381 34 853-560, [email protected]

Izdava~ki savetProf. dr Jovan Kulin~evi} (predsednik) Prof. dr Bosiljka \uri~i}, Prof. dr Desimir Jevti}, Prof. dr Slobodan Miloradovi}, Prof. dr Miloje Brajkovi}, Jovo Kantar, @arko @ivanovi}

Redakcija(po azbu~nom redu prvog slova prezimena)

Doma}i ~lanovi redakcijeDipl. novinar Milanka Vorgi} (Novi Sad), Dragutin Gaji} (Veliko Gradi{te), Milan Jovanovi} (Trstenik), Ratko Jokovi} (Lu~ani), Branislav Karleu{a (Beograd), Dejan Kreculj (Kovin), Milan S. Mateji} (Vla{ki Do), Ing. Robert Past (Novi Sad), Rajko Pejanovi} ([abac), Milutin Petrovi} (Kragujevac), Dr sci. vet. med. Nada Plav{a (Novi Sad), Dr Slavomir Popovi} (Beograd), Vladimir Hunjadi (Petrovaradin)

Strani ~lanovi redakcijeVladimir Augu{tin (Metlika, Slovenija), Borisav Brnjada (Bar, Crna Gora), Ferid Velagi} (Tuzla, Bosna i Hercegovina), Amir Demirovi} (Sanski Most, Bosna i Hercegovina), Milan Isidorovi} (Sutomore, Crna Gora), Dr med. Stipan Kova~i} (Darda, Hrvatska), Branko Kon~ar (Kozarac, Bosna i Hercegovina), Mr sci. Goran Mirjani} (Gradi{ka, Bosna i Hercegovina), Aleksandar Mihajlovski (Skoplje, Makedonija), Franc Prezelj (Kamnik, Slovenija), Doc. dr sci. Zlatko Pu{kadija (Osijek, Hrvatska), Dr stom. Miroslav Farka{ (Zagreb, Hrvatska), Milorad êko (Banja Luka, Bosna i Hercegovina), Dr vet. med. Irena Dìmrevska (Skoplje, Makedonija), Franc [ivic (Ljubljana, Slovenija)

Fotografija na naslovnoj strani: Bodalj, stri~ak Foto: Rodoljub @ivadinovi}, @itkovac

K o n e z n a , n e k a u ~ i ~ i t a j u } i P ~ e l a r. Ko z n a , n e k a u ` i v a u o b n a v l j a n j u g r a d i v a . Ko z n a b o l j e , n e k a t o i n a p i { e .NOSEMA CERANAE U REGIONURajko Pejanovi}

3 4

NOSEMA CERANAE U REGIONUIstraìvanja su pokazala da je uzro~nik takozvane azijske nozemoze prisutan u [paniji, Francuskoj, [vajcarskoj, Nema~koj, Italiji, Srbiji, Gr~koj, Finskoj, Danskoj, Brazilu i Sjedinjenim ameri~kim dràvama, verovatno i u celom na{em regionu! Mirko Vilus

3

KRAJ SEZONE NA PÊLINJAKURedakcijski kolegijum

PRIHRANJIVANJE U FAZI PRIPREME PÊLA ZA ZIMOVANJEMirko Vilus

12

VLAGA U VAZDUHU I ZIMSKA VENTILACIJA KO[NICEêdo \. Kr~mar

18

ODR@AVANJE RADNOG RASPOLO@ENJA TOKOM INTENZIVNIH PA[A I KONTROLA ROJENJA U JEDNOMATI^NOM DRU[TVU 24Jovan Kulin~evi}

VLAGA U VAZDUHU I ZIMSKA VENTILACIJA KO[NICE 18Ovaj tekst predstavlja verovatno najkompletniju analizu problema pojave vlage u ko{nici tokom zimovanja. Obavezno pro~itajte ovaj vi{e nego argumentovani tekst i po{aljite nam svoja iskustva sa terena Jovan Kulin~evi}

UTICAJ VELIÎNE OPLODNJAKA NA SPARIVANJE I PRONO[ENJE MATICASadik âmdì}

27

SVETSKO ÛDO ZVANO POLETALJKA 28Mrkailo \ura|

UTICAJ VELIÎNE OPLODNJAKA NA SPARIVANJE I PRONO[ENJE MATICA 27Autor je obradio jednu od najopasnijih kriti~nih ta~aka u odgajanju matica kojoj se na terenu ne posve}uje dovoljna pa`nja Sadik âmdì}

PROIZVODNJA MEDA U SA]U SIMULIRANJEM ROJENJASadik âmdì}

30

SVETSKO ÛDO ZVANO POLETALJKA 28Stevo Gali}

GALI]EV KALUP ZA MATI^NJAKENeboj{a Nikoli}

36 39 40

SVETSKO ÛDO ZVANO POLETALJKA

28

NOVI NAÎN FARBANJA NASTAVAKAZvonimir Vasi}

VELIKA MUKA ZA MALE PARENOVI MODERNI ÂSOPIS ZA PÊLARSTVO JUGOISTO^NE EVROPE

Da li ste se ikada zapitali ~emu sluì poletaljka na va{im ko{nicama? Da li ste se ikada zapitali da li je helikopteru potreban aerodrom? Da li ste se ikada zapitali da li poletaljka doprinosi pojavi bolesti kod va{ih p~ela? Stevo Gali}

KAKO SE PRETPLATITI? PRETPLATA ZA BOSNU I HERCEGOVINU PRETPLATA ZA HRVATSKU PRETPLATA ZA SLOVENIJU PRETPLATA ZA OSTALE UPUTSTVO SARADNICIMA ZA PRIPREMU OGLASA

42 43 44 44 44 46

GALI]EV KALUP ZA MATI^NJAKE 36Sada prou~ite kalup, a u januarskom P~elaru 2007. godine dobi}ete tekst i DVD film o novoj metodi proizvodnje mati~nog mle~a po Stevi Gali}u iz Kragujevca. Prijatno!

PÊLAR, oktobar 2006.

1

Re~ urednikaPretpostavljam da je ve}ina vas koja ovaj broj ~asopisa P~elar drì u rukama imala priliku da pro~ita i prethodni, prvi pilot latini~ni broj. Naime, ~asopis P~elar, koji izlazi ve} 109 godina, po~inje u 110. godini svog izlaènja da se paralelno {tampa i na latinici i na }irilici, kako bi se pribliìo svim ~itaocima jugoisto~ne Evrope. Odlu~eno je da se od{tampaju dva besplatna pilot broja na latinici, svaki u tiraù od po 10 000 primeraka i da se podele p~elarima {irom Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije, kako bi se oni upoznali sa kvalitetom na{eg ~asopisa i kako bi postali njegovi redovni ~itaoci. U~inili smo sve da ~asopis bude {to pristupa~niji ~itaocima, kako po veoma niskoj ceni za visoki kvalitet koji se nudi, tako i po {to jednostavnijem na~inu pretplate. Zato smo na{li firme zastupnike u sve tri pomenute dràve, kako bi maksimalno olak{ali i pojeftinili pretplatu. Me|utim, cene se razlikuju od dràve do dràve, kako zbog razli~itih carinskih i poreskih propisa, tako i zbog razli~itih cena po{tarine. Nadamo se da }e vam se dopasti ~asopis P~elar i da }ete u jubilarnoj 110. godini njegovog izlaènja postati na{ redovni ~italac. Moram da naglasim da je veoma va`no da nas u 2007. godini bude {to vi{e, kako bi ovaj projekat zaìveo na pravi na~in i kako bi veliki broj pretplatnika omogu}io dalje unapre|enje kvaliteta P~elara (vi{e saradnika za pisanje tekstova {to }e podi}i stru~nost i prakti~nu vrednost ~asopisa na jo{ ve}i nivo, ve}i format ~ije uvo|enje o~ekujemo na nivou od oko 15 000 pretplatnika i sli~no). Tako|e je veoma va`no da razmenom iskustava izme|u dràva jugoisto~ne Evrope, upravo preko ovog zajedni~kog ~asopisa, pove}amo na{u rentabilnost koja je poslednjih godina dovedena u pitanje. O{tri trì{ni uslovi prete p~elarima najezdom jeftinog meda iz drugih zemalja. To se moè spre~iti samo odràvanjem kvaliteta na{eg meda na vrhunskom nivou, efikasnim marketingom, pove}anjem rentabilnosti i smanjenjem proizvodne cene jednog kilograma meda. Oni koji kasno shvate nu`nost 2

Misao meseca Ko{nica planove kuje usred sne`ne oluje.

ovakvog na~ina razmi{ljanja i rada na p~elinjacima ima}e velikih problema. âsopis P~elar }e se truditi da svima pomogne otkrivanjem puteva dolaska do takvog cilja. Jer, ovakvo razmi{ljanje je prioritet, da ne bi zakasnili za svetom i ostali na marginama slobodnog trì{ta koje se polako stvara i na na{im prostorima. âsopis P~elar se godinama trudi da u svakom pogledu pomogne p~elarima pravim i pravovremenim savetima, kako bi im olak{ao svakodnevne muke na p~elinjaku, pojeftinio proizvodnju i pove}ao profit od p~elarenja. A to nije nedostiàn cilj. P~elarstvo jeste visokoproduktivna i niskoprofitabilna delatnost samo zato {to nismo organizovali svoj rad na pravi na~in, shodno principima moderne ekonomije. Ona nam se u svakom slu~aju ne dopada naro~ito, ali treba je dobro upoznati (kao i svakog drugog protivnika) i dosko~iti joj. P~elar }e i u narednom periodu primat davati tekstovima koji pojednostavljuju i osavremenjuju tehniku p~elarenja do savr{enstva, podiù je na vi{i tehnolo{ki nivo, tekstovima koji }e re{avati prakti~ne probleme na p~elinjacima u pogledu topljenja voska, vrcanja i skladi{tenja meda, borbi za ve}i kvalitet satnih osnova, tekstovima koji }e nam pomo}i da se modernim argumentovanim marketingom dokaèmo pred na{im kupcima i upoznamo ih sa nutritivnim i lekovitim vrednostima p~elinjih proizvoda. Najnovije prakti~ne rezultate na p~elinjacima p~elara celog ovog regiona nalazi}ete u svakom broju ~asopisa. Redovno pratimo najnovija svetska istraìvanja i u prakti~no primenljivom obliku ih prenosimo p~elarima. Jer, ovo je moderni ~asopis za p~elare, koji ~itaoce ne optere}uje isuvi{e stru~nim jezikom, a istovremeno im pruà vrhunsko znanje provereno u praksi. îtaocima pruàmo na uvid isklju~ivo tekstove koji se odmah mogu prakti~no primeniti na p~elinjaku i unaprediti proizvodnju. Nadam se da }emo se intenzivno druìti u narednom periodu i da }ete sa nestrpljenjem o~ekivati svaki naredni broj ~asopisa P~elar. Mi jedino moèmo da obe}amo da vas ni u kom slu~aju ne}emo izneveriti!


NOSEMA CER ANAE U REGIONUKao {to smo izvestili u septembarskom dràvama: [panija, Francuska, [vajcarska, NeP~elaru, prilikom gostovanja u Srbiji (2831. ma~ka, Italija, Gr~ka, Finska, Srbija, Danska, jul 2006), Antonio Nanetti iz Instituta za p~elar- Brazil, SAD. Nadam se da nisam nijednu preskostvo u Bolonji u Italiji, odneo je uzorke p~ela sa ~io. Uzorci iz Irske bili su pozitivni samo na Noseleta ko{nica sa ~etiri p~elinjaka, dva u op{tini ma apis, ne i na Nosema ceranae. Retko koji od Aleksinac (sela Stanci i Lipovac) i dva u op{tini uzoraka pozitivnih na Nosema ceranae je bio zaLeskovac (selo Slatina i sam Leskovac), kako bi, raèn i sa Nosema apis, mada nije moglo da se zau nau~no-istraìva~ke svrhe, proverio da li u Sr- klju~i da li su obe nozemoze zarazile istu p~elu ili biji ima nove nozemoze o kojoj smo, me|u prvi- ne. Interesantno je da je kod veoma starih sa~uvama u Evropi, pisali u P~elaru za mart i april nih uzoraka p~ela (starih 510 godina) koji dola2006, kao i prvom latini~nom pilot broju. Ve} 1. avgusta on je uzorke poslao svojim ze iz nekoliko gore pomenutih zemalja prona|ena samo Nosema apis. Da li je mogu}e da je agresivkolegama na DNA (genetsku) nija Nosema ceranae potisnula analizu, jer, kako smo ve} pisali, slabiju stariju formu? Da li se na obi~nom mikroskopu nema ona mogla pojaviti samo u porazlike izme|u spora jedne i slednjih nekoliko godina? Tredruge nozemoze. Ubrzo, 29. avnutno niko ne zna, ali ovo su vegusta 2006. poslao mi je pismo oma intrigantne pretpostavke. internetom u kome me obaveInteresantno je da su sva {tava da je u sva ~etiri uzorka iz ~etiri p~elinjaka sa kojih poti~u Srbije ustanovljeno prisustvo uzorci veoma uzorna, a samo nove nozemoze (Nosema cerana jednom postoje vidljivi znaci nae), ali da ni u jednom od tih prisustva nozemoze. Taj p~eliuzoraka nije na|ena stara nonjak je najizolovaniji, udaljen zemoza (Nosema apis)! To je u od saobra}ajnica, i ako bi nenajmanju ruku bilo ~udno, pa gde trebalo o~ekivati da nova sam od njega traìo dodatna obnozemoza stigne najkasnije, to ja{njenja, i dobio ih 30. septemje on, a na njemu je ipak na|ebra 2006. godine: na. Ostala tri p~elinjaka niti Znam da se bavite epidemiimaju vidljive znake nozemoze ologijom i razumljivo je da vas inniti je na prole}nom pregledu teresuju detalji oko situacije sa ona ustanovljena, na osnovu nozemozom u Srbiji. U ovom treDr Antonio Nanetti fotografi{e ~ega se moè pretpostaviti da je nutku se moramo zadovoljiti saizmet p~ela na krovu ko{nice nozemoza prisutna sa minimalmom ~injenicom da nove nozemoze ima ili nema u odre|enom podru~ju. Osim nim brojem spora koje je otkrila tek suptilna getoga, samo je nekoliko uzoraka uzeto u ~itavom netska metoda (PCR). Kao {to vidite, i na{e p~epodru~ju, a ne moèmo biti sigurni ni da li uzorak le su dale doprinos evropskom istraìvanju porereprezentuje stanje dru{tava iz kojih uzorci poti~u kla i razvoja nove, tzv. azijske nozemoze. Veroili ne, jer ne znamo da li su neke druge jedinke u vatno }e pro}i izvesno vreme dok u na{oj zemlji istom dru{tvu mo`da zaraène starom nozemo- i zvani~no bude potvr|eno prisustvo nove nozezom (tipi~na opravdana opreznost nau~nika, ali moze, jer, koliko smo obave{teni, ona se u Srbije te{ko poverovati da ako na ~etiri udaljena ji ne moè identifikovati zbog nedostatka odgop~elinjaka uzmete uzorke i ni u jednom ne na|e- varaju}e aparature i tehnike utvr|ivanja. Ali, te staru nozemozu, da nje ipak ima napom- kad god se to dogodilo, ne}e nam zna~iti ni{ta epohalno. Jer, mi znamo. Nosema ceranae je u ena urednika). Informacije sa Eurbee konferencije odràne u Srbiji. Ostalo je samo da se utvrdi da li je u celoj Pragu od 1014. septembra 2006. godine govore zemlji ona potisnula staru nozemozu ili nije. Urednik da je Nosema ceranae do tada na|ena u slede}im


3

KR AJ SEZONE NA PÊLINJ AKUIako su avgust i septembar meseci koji pripadaju letu, za poslove koji se u njima obavljaju, u p~elarskom àrgonu upotrebljava se naziv jesenji radovi na p~elinjaku. Osnovni me|u njima, koji pruà uvid u stanje dru{tava, p~elari nazivaju velikim jesenjim pregledom p~elinjih zajednica, a nastoje da ga izvr{e u avgustu. I prihrana, radi dopune zimskih rezervi hrane, zavr{ava se tako|e u leto, prema op{toj saglasnosti, najdalje do sredine septembra. Do kalendarskog nastupa jeseni, od septembarske ravnodnevice, svi glavni poslovi na p~elinjaku, po pravilu su ve} zavr{eni. jednice, deobom stare, i njihov intenzivan razvoj. Rase p~ela se razlikuju, pored ostalog i po broj~anoj snazi koju mogu dosti}i. Poznato je da dru{tvo srednjeruske p~ele moè imati do 60 hiljada jedinki (prof. Taranov). Snagu italijanske rase utvrdio je profesor Farrar. On je, prema Steve Taber-u, vi{e puta ubijao zajednicu na vrhuncu razvoja i nalagao studentima da utvrde ta~an broj p~ela u njoj. Taj broj se kretao izme|u 53 i 55 hiljada jedinki. Za na{u karniku jo{ nije utvr|en maksimum broj~ane snage, ali i kod nas i u svetu, preovla|uje shvatanje, da je njena populacija manje brojna u odnosu na navedene rase. Istina, ima i ne mali broj onih koji iznose da se zajednice na{e rase uspevaju razviti do broj~ane snage od 60, pa ~ak i 80 hiljada p~ela. Ima ih koji tvrde da navedenu snagu, pravim postupkom, njihove zajednice dostiù vec po~etkom maja, pred bagremovu pa{u! Navedene tvrdnje, kad su ozbiljne, zasnivaju se na: vizuelnom utisku, merenju povr{ine sa}a pod leglom, dnevnom polaganju jaja, duìni perioda izleganja i pretpostavljenoj duìSlika 1 Fotografije: Rajko Pejanovi}

Karakteristike ìvota p~elinjeg dru{tvaP~elinja zajednica prolazi kroz ~etvrti, najduì period u godi{njem ciklusu razvoja (profesor Lebedev), koji po~inje rojenjem, obi~no u prvoj polovini juna, a zavr{ava se sa prestankom uzgoja legla, krajem meseca oktobra. Period ima dve faze: Prva, kao {to je izneto, po~inje procesom rojenja, na vrhuncu razvoja i broj~ane snage zajednice. Njena obele`ja su nastanak 3 ili 4 nove zaRajko Pejanovi} ul. Avrama Vinavera br. 12/6 15000 [abac +381 15 342-530 +381 64 404-7968

4


ni ìvota radilica od 6 nedelja. U kojoj meri primena matematike u kombinaciji sa subjektivno{}u vizuelnih procena, moè dovesti do pogre{nih zaklju~aka pokazuju rezultati novijih nau~nih istraìvanja, koja je u P~elaru br. 9/2005. izneo dr med. Rodoljub @ivadinovi}: Ube|en sam da je poznavanje biologije p~ela osnova dobre p~elarske prakse. Mnoge tehnike p~elarenja su danas zasnovane na pogre{nom shvatanju ìvota p~ela. Mnogo zabluda vlada me|u p~elarima, bar {to se ti~e kranjske rase p~ela kojom se p~elari u Srbiji. Prvi problem je snaga zajednica. Ve}ina p~elara veruje da p~elinja dru{tva dostiù snagu od bar 60 000 p~ela, {to nije ta~no. To se veoma retko de{ava. Istraìvanja govore druga~ije. Friedrich Rutner tvrdi da dru{tva tokom sezone broje od 3248 hiljada p~ela. Kako moèmo pro~itati u radovima iz Instituta za p~elarstvo Liebefeld ([vajcarska), koje su potpisali A. Imdorf, M. Rickli, P. Fluri i L. Gerig (1996, 1999), za uslove [vajcarske vaì da je prose~na snaga dru{tava od 2540 hiljada p~ela. Gerhard Liebig (19891993) tvrdi da je prose~na snaga oko 30 hiljada p~ela, dok se retko dostiè brojnost od 40 hiljada p~ela. Sli~no je i sa duìnom ìvota p~ela. Ve}ina p~elara veruje da se ona kre}e i do 6 nedelja, pa na osnovu toga planiraju razne tehnike p~elarenja. A. Imdorf, M. Rickli, P. Fluri i L. Gerig (1996, 1999) tvrde da od maja do juna duìna ìvota p~ela iznosi oko 20 dana. Gerhard Liebig (19891993) navodi rezultate svojih ~etvorogodi{njih istraìvanja da p~ele u vreme maksimalnog razvoja ìve oko 23 nedelje. Navodi primer jedne zajednice koja je prema koli~ini legla (ako prihvatimo da p~ele ìve 6 nedelja) trebala da ima 80 000 p~ela na vrhuncu razvoja, a ne samo 42 000, koliko je imala (zna~i, p~ele ìve oko 3 nedelje na vrhuncu razvoja zajednice). Posle svih ovih podataka, vidimo i da prof. dr Jovan Kulin~evi} (2005, li~ni razgovor) opravdano smatra da p~ele kranjske rase leti ìve od 2135 dana, prose~no od 2528 dana. Ovakvi podaci iz korena menjaju neka dosada{nja shvatanja, ali i rad na p~elinjacima. Treba znati da na duìnu ìvota p~ela najvi{e uti~e ishrana u stadijumu larve (Kre{ak, 1973; Kulin~evi}, 2005), ali i iscrpljenost gajenjem velike koli~ine legla (Anna Maurizio, 1955). Dolaskom avgusta, po~inje druga faza ovog perioda u kojoj ìvot p~elinje zajednice dobija nova obele`ja: smanjuje se broj~ana snaga, nestaje trutovsko leglo i po~inje proces zamene tipa p~ela u dru{tvu. Ve} u julu po~inje opadanje broja p~ela u ko{nici. U svojoj, milionima godina dugoj evolu-

ciji, p~elinje dru{tvo je izgradilo mehanizam opstanka, zasnovan na promenljivosti broja jedinki u zajednici tokom godine u zavisnosti od uslova u prirodi i stvaranju rezervi hrane za zimu. Prema istraìvanjima nau~nika, p~elinja zajednica je na vrhuncu broj~ane snage u periodu kad su dani najduì, vreme toplo, a hrane u prirodi najvi{e. Ti uslovi se kod nas sti~u u mesecu junu, kad se p~ele i razmnoàvaju. Od polovine jula pa sve do novembra, kada zajednica prestane sa uzgojem legla, te ulazi u peti, poslednji deo godi{njeg ìvotnog ciklusa (period mirovanja), broj~ana snaga se smanji na jednu polovinu. Odumiranje p~ela se nastavlja, pa ih u februaru, kada po~inje proces obnove, ima za dve tre}ine manje u odnosu na junski maksimum (profesor Lebedev). Ako prihvatimo napred iznete rezultate nau~nih istraìvanja po kojima zajednica na vrhuncu razvoja moè imati oko 40 000 p~ela (po profesoru Kulin~evi}u maksimalno do 45 000 u optimalnim uslovima), proizlazi da ih pri ulasku u period mirovanja moè biti oko 20 000, a pred kraj zime najvi{e do 15 000, ~ak i mnogo manje. U avgustu i septembru, odvija se u p~elinjoj zajednici proces zamene tipa p~ela, po drugi put u godini (raniji u periodu februarmart). Sve ve}i procenat novoizleènih, pripada tipu dugove~nih p~ela sa kojima dru{tvo ulazi u zimu. One se razlikuju od letnjih koje su kratkog veka, imaju manji procenat vode u organizmu i veoma razvijeno masno tkivo.Slika 2

Abdominalne masne naslage su veoma razvijene kod odgajiva~ica legla, kao i kod zimskih p~ela (desno) u pore|enju sa sakuplja~icama (levo). Preuzeto iz ~asopisa Bee World

Period intenzivnog uzgoja zimskih p~ela traje oko 6 nedelja (profesor Lebedev). U njemu, koli~ina legla je manja od one u junu, dnevno 5


zaleganje matice je smanjeno, ali su njena jaja krupnija {to uslovljava dobijanje kvalitetnijeg potomstva. Pre nekoliko godina, nau~nici su otkrili da na{a predstava o letnjim p~elama kratkog veka i zimskim dugove~nim, nije u potpunosti ispravna, jer je ustanovljeno, da i me|u letnjima postoji izvestan procenat onih koje ìve duè, a da deo zimskih p~ela ima kra}i vek (~asopis P~elar, M. Stanojevi}, 1999).

Slika 3

Radovi na p~elinjakuU avgustu i septembru p~elar obavlja poslove, ~ija ukupnost treba da rezultira stvaranjem uslova za: nesmetano odvijanje procesa zamene tipa p~ela, stvaranje dovoljnih zaliha hrane za zimu i teku}u potro{nju, odsustvo bolesti i parazita i smanjenje {tetnih uticaja neprijatelja p~ela i vremenskih prilika. Koji poslovi, kakvim redosledom i kada }e se obavljati zavisi od naho|enja p~elara, uslova u kojima p~elari i opredeljenja za stacionarni ili sele}i na~in p~elarenja. U nastavku teksta, izloì}u na~in obavljanja ovih radova na svom p~elinjaku, sme{tenom nadomak [apca u dolini reke Save, na nadmorskoj visini od 90 metara, na kome zimuje do 200 p~elinjih zajednica u LR i Farar ko{nicama (slika 1). Sve jesenje radove svrstavam u 3 grupe: obezbe|enje hrane, pregled zajednica i ure|enje p~elinjaka. Hrana je osnovni uslov opstanka p~elinjeg dru{tva. Tamo gde je u prirodi nema dovoljno gotovo da je nemogu}e p~elariti. Prema profesoru Taranovu, dru{tvu je u toku godine potrebno oko 100 kg, a u vreme intenzivnog uzgoja legla oko 15 kg meda i polena mese~no. Retke su lokacije koje mogu pruìti dovoljno hrane u kontinuitetu, naro~ito kada se na jednom mestu postavi ve}i broj zajednica. Prva radnja, po redosledu i zna~aju, koju obavljam u ovom periodu je obezbe|enje p~elama {to vi{e hrane iz prirode. Citirano je napred da duìna ìvota p~ele zavisi od kvaliteta njene ishrane u stadijumu larve. Stoga ishrana larvi dugove~nih zimskih p~ela mora biti izuzetno kvalitetna. One, po izleganju, tro{e puno polena za stvaranje naslaga masnog tkiva (slika 2). Zato je zajednici potrebno mnogo polena, jo{ polena i nikad dovoljno polena. Prirodna sveà hrana je nezamenljiva. Njene ~estice predstavljaju kompletnu hranljivu jedinicu, koja sadrì sve {to je za ìvot p~ele potrebno: ugljene hidrate, belan~evine, masti, minerale, vitamine, za{titne i hormonske podsticajne mate6

Bogato nahranjena larva. Preuzeto iz ~asopisa Bee World

rije. Od saharoze, koja osim ugljenih hidrata ne sadrì ni{ta drugo, nema uzgoja legla, a odrasle p~ele samo na njoj, kako su nau~nici utvrdili, mogu ìveti jedva nekoliko dana. Obi~no, polovina mojih zajednica koristi letnju pa{u u Vojvodini gde ostaju do kraja avgusta. One su odseljene sa stalnom rezervom od desetak kilograma hrane, pa po pravilu uspeju da zadovolje svoje potrebe i sakupe zimnicu, a ~esto ima meda i za vrcanje. U nekim godinama, kada prirodni uslovi nisu naklonjeni p~elama, polovinom jula, po uobi~ajenom oduzimanju suncokretovog meda, postavim u medi{te ram hranilicu, sa oko 3 kilograma ~vrste hrane kojoj, ako treba, dodajem kvasac i polenov prah. To je uglavnom dovoljno da zajednice prebrode bespa{ni period. Pri oduzimanju meda, obavim uzgred jo{ dva va`na posla: suzbijam varou i vr{im zamenu sa}a pro{irenjem plodi{nog prostora. Varou suzbijam odsecanjem zaperka trutovskog sa}a, koji vr{i funkciju gra|evnjaka, a sastavni je deo plodi{ta cele godine (slike 4 i 5).

Slika 4


Slika5

Ovo je obi~no ~etvrto odstranjivanje trutovskog legla u sezoni, a mogu}e je izvesti i peto u avgustu. U uslovima bespa{e, trutovski zaperak ne odsecam, ve} ram sa njim donosim ku}i, kako bih ga, po odstranjivanju legla sa~uvao i kasnije dodao u plodi{te neke zajednice gde }e i zimovati. Na njegovo mesto postavljam drugi, isti takav, ali bez legla (slika 6). Smatram da se na ovaj na~in, populacija varoe moè dràti pod kontrolom, sve do nestanka trutovskog legla. Po oduzimanju meda, pro{irujem plodi{te zajednice dodavanjem jo{ jednog nastavka sa nezaleganim, tek izvrcanim sa}em iz medi{ta. Do tada je plodi{te LR ko{nice bilo u jednom nastavku, odvojeno mati~nom re{etkom od dva medi{na tela. Sada, posle navedene radnje, plodi{te ima dva tela, dosada{nji sa leglom ostaje na podnja~i, a iznad njega je novododani nastavak, zatim mati~na re{etka i iznad nje jedno medi{no telo. Korisno je u novi plodi{ni nastavak izvu}i dva rama sa leglom iz donjeg, kako bi matica u njemu odmah po~ela sa zaleganjem. Smatram da nije potrebno previ{e nagla{avati dalekose`ne pozitivne efekte ovog jednostavnog postupka na dalji tok razvoja p~elinje zajednice (ot-

klonjena blokada u plodi{tu, obnovljena polovina njegovog sa}a, prevencija razvoja p~elinjih bolesti i drugo). Drugi deo p~elinjaka, koji se razvija u stacionarnim uslovima, razme{ten je na vi{e lokacija, po principu {to manjeg broja ko{nica na jednom mestu. Zajednice u julu koriste suncokret koji slabije medi, semensku detelinu i korovsko bilje. U septembru, pa{u poja~aju aster i br{ljan, pa nekada moè i da se vrca. Polovinom jula i ove zajednice dobiju ram hranilicu sa poga~om. To je, uz odràvanje stalne rezerve hrane, dovoljno za kvalitetan uzgoj zimskih p~ela. Eventualnu dopunu zimskih rezervi vr{im po~etkom septembra. Stalan nadzor, u pogledu koli~ine hrane, zahtevaju mala dru{tva: eventualni julski rojevi, letnji nukleusi i oplodnjaci. I ona moraju imati bogatu polensku pa{u, a oplemenjenu poga~u i sirup dobijaju po potrebi. Njihove odabrane i testirane matice posluì}e za zamenu u proizvodnim zajednicama u toku jesenjeg pregleda. Po~etkom avgusta, na stacionarnom delu p~elinjaka, zapo~injem pregled p~elinjih dru{tava. Kod svake zajednice utvr|ujem: broj~anu snagu, koli~inu i kvalitet legla, kvalitet matice, zdravstveno stanje, koli~inu hrane, kvalitet sa}a, stanje ko{nice i postolja i sve drugo {to bi moglo uticati na uspeh zimovanja. Vodim evidenciju utvr|enog stanja, a uo~ene nedostatke nastojim da otklonim u toku pregleda. Ja~inu zajednice procenjujem vizuelno po broju ulica zaposednutih p~elama i op{tem utisku, ali celovitu predstavu o njoj stvaram tek po pregledu ramova sa leglom. Prose~na zajednica u ovo vreme treba da ima leglo na 810 LR ili 1415 Fararovih ramova (slika 7). Leglo treba da je kompaktno, bez mnogo praznih }elija. P~e-

Slika 6

Slika 7


7

lari za takav kvalitet koriste izraz }ebasto leglo (slika 8). U zajednicama sa ovakvim leglom, maticu nije potrebno traìti jer je njen kvalitet nesporan. I zdravstveno stanje kod takvih je po pravilu normalno, pa njihov pregled ne traje dugo.

broj mati~njaka datih na uzgoj vi{estruko je ve}i od optimalnog. Vreme koje matica provede u oplodnjaku svedeno je na najmanju mogu}u meru. îm pronese, ona se oduzima, a postavlja novi mati~njak da bi se {to pre dobila druga. Nema testiranja kvaliteta (koje vremenski traje i ko{ta) pa tako ni uzgajiva~ nema predstavu o njenoj vrednosti, a svi rizici preba~eni su na kupca. Jo{ dve okolnosti doprinose odràvanju ovakvog na~ina uzgoja: prva je da uzgajiva~ nije duàn da pruì nikakvu garanciju kvaliteta kupcu, a druga da kod nas ne postoji nikakav oblik organizovane kontrole kvaliteta trgova~kih matica.

MaticeUzgajam uglavnom prirodno dobijene matice metodom kontrolisanog rojenja. Sada je to u duhu zahteva nove strategije Evropske Unije o povratku prirodi u p~elarstvu, {to zna~i (mada se o tome }uti) i prirodno dobijenoj rojevoj matici. Su{tina ovog starog i poznatog metoda je u pravilnom odabiru visoko kvalitetnih rodona~elnica (kojih ima na ve}ini p~elinjaka) i dovo|enju njihovih rekordnih zajednica u rojidbeno stanje. Za rodona~elnicu izdvajam maticu koja je dve sezone za redom razvijala izuzetno jaku zajednicu, besprekornog zdravstvenog stanja, ~ije su p~ele mirne pri pregledu. Uz to je neophodno da takva zajednica obe godine ostvari natprose~an, po mogu}nosti i rekordan prinos u medu. To je starija matica kakvu ve}ina p~elara pri jesenjem pregledu ubije i zameni mladom. Tako postupam i ja, ali desetak najboljih ne ubijem, ve} ih prebacim u ja~e nukleuse, gde zimuju. Po~etkom aprila naredne godine poja~am njihove zajednice i ve}inu ve} prvih dana maja dovodim u stanje rojidbe. Preostalima sam polovinom marta u sredinu plodi{ta postavio ram, sa ve} izgra|enim trutovskim sa}em, kako bi one, znatno pre ostalih na p~elinjaku, uzgojile trutove (nadam se izvanrednih osobina), koji prvih dana maja mogu biti polno zreli. Citira}u Jovu Kantara, koji u knjizi Matica misaona imenica iznosi: Nose}i stub p~elarstva su matice rekordnih p~elinjih zajednica. Povremeno razmenim starije kvalitetne matice za sli~ne sa p~elarima koji primenjuju isti metod uzgoja. Hiljade takvih, genetski neprocenjivo vrednih matica, svake jeseni bude ubijeno na na{im p~elinjacima, bez mogu}nosti preno{enja vrhunskih osobina na mlade. Tako prava riznica genetskog materijala p~elarstva Srbije (na{i p~elinjaci, a ne nekakve samozvane banke gena) gubi svoje resurse. Koliku {tetu p~elar-

Slika 8

Pregled slabih zajednica traje duè, jer treba utvrditi uzroke takvog stanja i preduzeti odgovaraju}e mere. Naj~e{}i uzroci su nekvalitetna matica ili neka od p~elinjih bolesti. Matica moè biti slabog kvaliteta, bolesna, dotrajala, telesno o{te}ena, a nekad je i nema u ko{nici. Takvo dru{tvo pripajam drugom ili ako je jo{ uvek sna`no, saniram poja~avanjem leglom i p~elama i novom proverenom maticom. Zajednicu ~iji je uzrok slabosti neka p~elinja bolest, po pravilu isklju~ujem iz daljeg uzgoja. Ne praktikujem pripajanje sadràja bolesne ko{nice zdravoj. Lekove u principu ne koristim, jer su skupi, nedovoljno efikasni, a mogu biti i {tetni po zdravlje ljudi (recimo fumagilin). Radije primenjujem preventivne mere: zamenu po mogu}nosti kompletnog plodi{nog sa}a u toku godine, odràvanje optimalne snage zajednica i stalne rezerve hrane, obezbe|enje prirodne pa{e, uzgoj dovoljnog broja kvalitetnih matica i isklju~enje zajednica sumnjivih na prisustvo bolesti. Matice koje su uz dobre pa{ne uslove osnovni faktor stvaranja optimalno jakih zajednica, sam uzgajam na p~elinjaku, ube|en da kvalitetnu maticu nije mogu}e kupiti. Jer, interesi trgovca koji uzgaja matice za trì{te i p~elara su suprotstavljeni. Trgovac ho}e profit po svaku cenu, a kvalitet matica je za njega sekundaran. Da bi profitirao i trì{tu ponudio jeftine matice, one moraju biti manje kvalitetne. U{tede se ostvaruju na kvalitetu uslova i vremena za uzgoj. Koriste se mali i sadràjem oskudni oplodnjaci, a 8


stvo zbog toga trpi? Zamislimo, pore|enja radi, {ta bi bilo sa konji~kim sportom, kada bi {ampionska grla, po zavr{etku takmi~arske karijere, odmah zavr{avala na klanici umesto na priplodnom pa{njaku. Nekada smo, putem p~elarskih knjiga i ~asopisa, upu}ivani na uzgoj matica od svojih najboljih zajednica, a sada smo svedoci agresivnog reklamiranja i nametanja takozvanih selekcionisanih odnosno trgova~kih matica. Povodom toga, na javnoj tribini odrànoj u okviru p~elarske izlo`be Ta{majdan 2006. u Beogradu, profesor Veterinarskog fakulteta dr sci. Zoran Stanimirovi}, javno je izneo da izraz selekcija matica treba izbaciti iz upotrebe kao neadekvatan, a umesto njega koristiti drugi, reprodukcija matica, jer o pravoj selekciji u p~elarstvu ne moè biti govora, zato {to se matice sparuju slobodno, sa trutovima nepoznatog porekla. No nije glavni problem u postojanju trgova~kih matica (kako ih p~elari opravdano nazivaju), jer jeftine robe problemati~nog kvaliteta na trì{tu uvek ima, ve} u odvra}anju p~elara od ideje da sami uzgoje najbolje matice za svoje potrebe. Nametnuta im je i uporno se odràva velika zabluda da je rojeva matica nepoèljna. Prona|en je i dobar razlog za to, rojeva matica ho}e da se roji, a dobijena presa|ivanjem gotovo da ne}e. Istina, i ona ide na svadbeni let i pari se sa isto onoliko trutova nepoznatog porekla kao i rojeva, ali posle toga jednostavno gubi volju za rojenjem. Proizlazi da se jednim potezom kineske ili neke druge igle za presa|ivanje moè eliminisati prirodni nagon razvijan desetinama miliona godina. Kako neko re~e, da se pove}an nagon za rojenjem nasle|uje ba{ tako kako nam se poku{ava predstaviti, posle miliona godina prirodnog odabiranja i produàvanja vrste isklju~ivo rojenjem, p~ele ne bi radile ni{ta drugo, nego bi se samo rojile. Od veli~anstvene srne jo{ nije napravljena doma}a koza. I bolje je {to je tako. Stav renomiranih svetskih stru~njaka je jaSlika 9 san. Profesor Lebedev:

Matica dobijena presa|ivanjem, samo se moè, manje ili vi{e, pribliìti po kvalitetu prirodnoj rojevoj. John Hogg u seriji ~lanaka posve}enih rezultatima istraìvanja uzroka rojenja velike grupe istraìva~a (American Bee Journal, 1997) iznosi: Skup vi{e faktora ja~ina dru{tva, prenaseljenost plodi{ta, izmenjena starosna struktura radilica i izobilje izvora hrane dovode do redukcije u distribuciji mati~ne supstance u zajednici. Takvo stanje ne moè dugo trajati pa se razre{ava deobom, odnosno rojenjem. Kao {to se vidi, nema ni re~i o matici, zato {to ona, bez obzira kako je uzgojena, ne uti~e toliko zna~ajno na rojidbu, i samo u slu~aju starosti, ulazi u grupu faktora ~iji sticaj dovodi do smanjenja {irenja mati~ne supstance i rojenja. Matice se sparuju na baznom p~elinjaku u {estoramnim oplodnjacima (slika 9), ~iji ram je po veli~ini jednak polovini rama LR ko{nice. Spajanjem takva dva dobija se LR ram (slika 10), {to pruà velike mogu}nosti manipulacije i

Slika 10

kori{}enja LR zajednice pri naseljavanju i odràvanju oplodnjaka. Na kraju bagremove pa{e, prva generacija matica uveliko polaè jaja u oplodnjacima. Vreme je za njihovu upotrebu. Prilikom oduzimanja bagremovog meda nastojim da na svakom dru{tvu oformim novu zajednicu u nastavku na zamreènoj pregradnoj dasci iznad medi{ta, od dela legla i p~ela iz osnovne, u koju uvodim mladu (nedovoljno proverenu) maticu iz oplodnjaka (slika 11). Kad se matica stabilizuje i po~ne dobro zalegati, uklonim pregradnu dasku i na njeno mesto postavim mati~nu re{etku, a nastavak dopunim ramovima sa satnim osnovama. Od tog trenutka p~ele osnovne zajednice opsluùju i mladu maticu, ~ija zajednica zato napreduje neverovatnom brzinom, jer ima svega u izobilju. Ovo je, smatram, najbrì i najjeftiniji na~in umnoàvanja p~elinjih dru{tava, pri ~emu se vr{i testiranje mladih matica i elimini{e rojenje bez slabljenja snage zajednice. Osnovna zajedni9


ca se ne}e rojiti, jer p~elinje dru{tvo je sada dvomati~no, pa je mogu}nost redukcije u distribuciji mati~ne supstance smanjena. Uslovi za testiranje mlade matice su idealni, pa je eventualno zaostajanje u razvoju mlade zajednice znak da kvalitet matice nije na potrebnom nivou.

Slika 12

Slika 11

Formiranjem mladih zajednica u kojima se testiraju nove matice u junu, broj p~elinjih dru{tava na p~elinjaku se nekada i udvostru~i. Manji deo se plasira na trì{te. Jedan broj }e posluìti za oja~avanje i zamenu matica u proizvodnim dru{tvima koja }u seliti na letnje pa{e bez bojazni od rojidbe (mladu zajednicu postavljam na podnja~u ko{nice, a od stare matice i dela njenog legla oformim nukleus). Preostale zajednice sa mladim, sada ve} proverenim maticama, ostaju na dru{tvima koja ne selim. Njih pri pregledu tokom avgusta razdvajam od donjih postavljanjem zamreène pregrade umesto mati~ne re{etke (slika 12).

imaju solidne medne kape (slika 13). U septembru, sa smanjenjem koli~ine legla, a time i teku}e potro{nje, medni venci postaju dublji. Eventualnu prihranu okon~avam polovinom septembra. Rukovode}i princip pri tom mi je da hrana od {e}era ne moè biti zamena, ve} samo nu`na i po koli~ini ograni~ena dopuna rezervi prirodne hrane.

Ostali posloviPo obavljanju pregleda p~elinjih zajednica na redu su poslovi iz tre}e grupe: eliminisanje varoe, skladi{tenje i za{tita sa}a, topljenje voska, suzbijanje neprijatelja p~ela i ure|enje prostora na p~elinjaku. Suzbijanje varoe je stalan posao ~ija va`nost se nikada ne moè prenaglasiti. Napred sam izloìo da koristim trutovsko sa}e kao osnovno sredstvo, kojim veli~inu populacije varoe drìm pod kontrolom od kraja marta pa sve do polovine avgusta, odnosno tokom celog perioda uzgoSlika 13

HranaUtvr|ivanju koli~ine hrane u ko{nici posve}ujem posebnu pa`nju. Jakom i zdravom p~elinjem dru{tvu sa kvalitetnom maticom i obnovljenim sa}em potrebna je zimska rezerva od najmanje 15 kg hrane. P~elare}i godinama uo~io sam da je prinos u pa{i bagrema u direktnoj zavisnosti od veli~ine zimskih zaliha. Kad su one u oktobru oko 20 kg, onda u maju naredne godine mogu o~ekivati rekordno medobranje. Nastojim da krajem avgusta centralni ramovi u plodi{tu 10


Slika 14

ja trutovskog legla. Pri tom je odstranjivanje zaleènog trutovskog sa}a uvek uzgredan posao (pri pregledu zajednica, demariranju, oduzimanju meda, formiranju odvojaka). U drugoj polovini avgusta i septembru primenjujem tretman hemijskim sredstvima. U novembru, kada u zajednici nestane leglo, primenjujem zavr{ni tretman, posle kojeg o varoi kao problemu ne moram razmi{ljati sve do prve polovine aprila kada vr{im prvo isecanje trutovskog legla. Ure|enje prostora na baznom p~elinjaku na kome }e p~elinje zajednice provesti narednih 6 meseci, predstavlja po mojim merilima, jedan od najva`nijih poslova. Prostor, veli~ine jedne ~etvrtine hektara, nalazi se na blagoj padini {to

omogu}ava dobro provetravanje i oticanje vlage, a ograda od drve}a i vo}a sa tri strane pruà za{titu od vetra (slika 14). P~ele imaju vodu u potoku koji te~e ispod p~elinjaka. Stabilizacija tla izvr{ena je izradom betonskih traka za svaki red ko{nica. Time je i eliminisana trava oko postolja, mi{evi, kao i {tetan uticaj vlage. Na betonske trake postavljena su betonska postolja (po tri elementa za svaku ko{nicu). Pristalica sam pojedina~nih postolja, jer pri pregledu jedne zajednice ona spre~avaju uznemiravanje ostalih u redu. Me|usobna udaljenost ko{nica ve} vi{e godina iznosi jedan metar, {to doprinosi boljoj orijentaciji p~ela i manjem zaletanju, a p~elaru omogu}ava ugodnije obavljanje poslova. Kraj leta, dok ve}ina zajednica nije vra}ena sa pa{e, pravo je vreme za obavljanje poslova na ure|enju prostora. Najpre se uklanja trava koja je u me|uvremenu narasla izme|u redova. Ona je pruàla za{titu mi{evima i drugim neprijateljima p~ela. Zatim se razore i poravnaju mravinjaci, krti~njaci i gnezda osa u zemlji. Treba uni{tavati i gnezda osa i str{ljenova u blizini p~elinjaka i potkresati ìvu ogradu oko njega. Nakon obavljanja navedenih radova doseljavaju se ko{nice i razme{taju na postavljena postolja (slika 15). Ostaje jo{ da se spre~i ulazak ìvine i drugih ìvotinja na p~elinjak i tako p~elinjim zajednicama obezbedi apsolutni mir.Slika 15


11

Na inicijativu ~lana Izvr{nog odbora SPOS-a, Rajka Pejanovi}a iz [apca, redakcija P~elara je pokrenula akciju poja{njavanja odre|enih nedoumica u p~elarstvu, naro~ito kod po~etnika, kroz pisanje zajedni~kih tekstova ve}eg broja ~lanova redakcije, koji }e se povremeno, na nekoliko meseci, objavljivati u ~asopisu. Urednik prvog takvog zajedni~kog teksta koji }ete sada pro~itati je urednik P~elara, a autorski kolegijum ~ini 9 ~lanova redakcije.

PRIHR ANJIVANJE U FAZI PRIPREME PÊL A ZA ZIMOVANJEMilan S. Mateji}, Dejan Kreculj, Milan Jovanovi}, Dragutin Gaji}, Slavomir Popovi}, Robert Past, Rajko Pejanovi}, Branislav Karleu{a, Milutin Petrovi}

Iako mnogi veruju da je najve}e nasilje nad p~elama u~injeno kada su otrgnute iz svog prirodnog stani{ta i unete u ko{nice po meri ~oveka, s pravom se moè tvrditi da je to zapravo bilo onog ~asa kada im je u takav novi dom prvi put uneta hranilica. U najboljoj nameri da se p~elinja zajednica pomogne u trenucima oskudice, p~elari su ovom plemenitom insektu ponudili hranu koja ih je po ukusu podse}ala na med i tako krenuli u pripitomljavanje p~ele nadaju}i se da }e, kao {to se to drugim vrstama dogodilo, od zadivljuju}e srne stvoriti doma}u kozu. Sre}om, i pored toga {to obitava u domu koji joj je ~ovek skrojio, p~ela je ostala ìvotinja koja se ne moè nikada pripitomiti. Uprkos na{em odnosu prema {e}eru kao manje vrednoj, po odre|enim izvorima ~ak i {tetnoj hrani za p~ele, p~elinjak profesionalnog p~elara u ovom vremenu sve lo{ijih pa{nih prilika, sveop{teg zaga|enja i uni{tenja i poslednjeg kutka izvorne prirodne sredine, u svakom trenutku sezone ne sme biti bez tolike zalihe konzumnog {e}era koja }e u nepovoljnim uslovima zadovoljiti potrebu od 5 kg po maksimalno planiranom broju p~elinjih dru{tava. Ovaj stav ne bi trebalo da ohrabri bilo potro{a~e meda bilo one koji se za p~ele interesuju mimo profesionalnih razloga da donesu zaklju~ak kako u ponudi meda postoje razlike u klasi tog proizvoda u zavisnosti od ponu|a~a. Naprotiv, on kao poruku isti~e odgovornost odgajiva~a p~ela prema p~elinjem dru{tvu. Ta odgovornost podrazumeva i iz12

vorni kvalitet bilo kog p~elinjeg proizvoda.

îme prihranjivati?I danas je vi{e nego aktuelno pitanje prihranjivati ili ne? Ili mo`da ~ime? Ovim pitanjima bavili su se i bave se mnogi stru~njaci. Me|u njima i Roy J. Barker iz Ministarstva poljoprivrede SAD-a (Bee Research Laboratory, Tucson, Arizona) koji je u radu Va`nost izbora {e}era za prihranu p~ela dao temeljan pregled saznanja istraìva~a sa tih prostora. On, izme|u ostalog, kaè: U poljoprivredi je cena u ishrani od primarne va`nosti. Ali, slast jeftino}e moè se brzo zaboraviti zbog gorkog ukusa koji ima na brzinu dobijeni jeftini proizvod. Visoke cene konzumnog {e}era (saharoze) i dobra prodaja meda podsti~u p~elare da probaju jeftinu prihranu p~ela. Neke zamene za konzumni {e}er dosledno razo~aravaju, druge su pak uspe{ne. Ograni~avaju}i faktori efikasnosti ugljenih hidrata u p~elinjoj ishrani nisu pouzdano obja{njeni {to iziskuje dodatna istraìvanja i razja{njavanja. Neki {e}eri, koji su hrana za sisare mogu biti otrov za p~ele. [e}eri koji su toksi~ni kada se p~ele njima hrane su sa niskim nivoom saharoze. Sirup koji sadrì galaktozu, arabinozu, ksilozu, melibiozu, manozu, rafinozu, stahiozu i laktozu, tvrde Barker i Lehner (1974) i Barker (1976), toksi~an je za p~ele. S druge strane, glukoza, fruktoza, maltoza, saharoza, melecitoza i trehaloza su bezbedne i hranljive. Na na{em trì{tu pod {e}erom se oduvek podrazumevao {e}er dobijen od {e-


}erne repe. Ali, transformacijama u privredi i potpunim otvaranjem granica za svu robu, nije bezrazlo`na bojazan da }emo uskoro postati trì{te otvoreno i za sve vrste {e}era, pa i one rizi~ne. Stoga, nije svejedno od ~ega se spravlja sirup. Tokom 1974. godine Doull je koristio tri sirupa spravljena hidrolizom p{eni~nog skroba. Primena ovih invertovanih sirupa pokazala se kao {tetna po p~ele u pogledu varenja pa je stoga usmerio sumnju na nesvarive polisaharide, posebno na {kodljivost skroba. Bolje rezultate postigao je sa saharozom nego sa njenim invertovanim sirupom. S druge strane, i polenova zrna imaju omota~ od nesvarljivih materija pa su ipak sastavni i neophodni deo prirodne p~elinje ishrane. Rafinisani repin i tr{~ani {e}er su ~ista saharoza i bezbedan su nutritivni ekvivalent. Nerafinisani {e}eri su {tetni pa i toksi~ni po p~ele. Toksi~ni faktori u melasi i sme|em {e}eru nisu utvr|eni (Barker). Bailey (1966) tvrdi da je polurafinisani tr{~ani {e}er bio bezopasan, ali je njegova upotreba ipak skra}ivala ìvotni vek p~ela. Dakle, ne~isto}e u nerafinisanom tr{~anom {e}eru mogu biti uzrok toksi~nosti. Sirovi repin {e}er moè biti tako|e toksi~an s obzirom na sadràj pektina i galaktozida u sebi (Barker, 1976). Bailey je tako|e prona{ao da osam godina star med moè da izazove dizenteri~ne efekte sna`nije nego sam {e}er: apsorpcija HMF je maksimalno odgovarala toksi~nosti starog meda i sirupa invertovanih kiselinama. Testovi (Jachimowicz, Sherbing, 1975; Barker 1976) su pokazali toksi~no dejstvo HMF-a na p~ele koje su hranjene sirupom invertovanim kiselinama, zagrevanim sirupom, starim medom i zagrevanim medom (detaljnije o tome pro~itajte u P~elaru za januar 2005. na 8. strani). [e}er odba~en kao otpadak kod mlevenja, koji se ponekad moè nabaviti, jeftin je izvor saharoze, ali so ili bra{no koje sadrì mogu da budu {kodljivi. Piskovoi i saradnici (1964) utvrdili

su da kuhinjska so kao prate}i element u koncentraciji i manjoj od 0,125% u {e}ernom sirupu moè da izazove dizenteriju i mortalitet p~ela. P~ele u prezimljenim dru{tvima sa medom koji je sadrào od 0,35% do 1,16% soli, neprestano su ugibale. Ali, i med i nektar sadrè u tragovima toksi~ne {e}ere, kao {to su rafinoza, manoza i galaktoza (Percival, 1961; Siddiqui, 1970). Subletalni nivo ovih {e}era u polenu, medu ili nektaru ima druga~ije efekte od {e}era u dopunskoj ishrani p~ela, pa se na kraju moèmo sloìti sa mudrim Paracelzijusom koji je govorio da je otrovnost posledica koli~ine, a ne supstance. Danas se na na{em trì{tu u sve ve}im koli~inama moè na}i i {e}er od {e}erne trske. âk se u pojedinim prodavnicama prodaje pod etiketom {e}era od {e}erne repe. Iako p~elari tvrde da on ima manju slast i da su zimske zalihe koje p~ele od njega naprave mnogo manje od o~ekivanih, za to za sada nemamo nikakvih dokaza. Zato ovom prilikom javno pozivamo one koji imaju odgovaraju}a saznanja po ovom pitanju, da nam se obavezno jave. Od jedne tone {e}erne repe dobija se oko 140 kg {e}era i 38 kg melase. Dobijeni {e}er li{en je 2030 elemenata od kojih se sastoji {e}erna repa ili trska. Kada su masovnije po~eli da ga proizvode u SAD, Evropa je po~ela bolje snabdevanje ovom namirnicom pa je cena {e}era i meda vrlo brzo postajala bliska, a kada je cena {e}era postala nià od cene meda ova bela opasnost je zakucala i p~elama na vrata i to se desilo krajem XIX veka. Do tada, {e}er je bio hrana samo za odabrane, a danas se zbog neumerenosti u ishrani svrstava u jedno od ~etiri bela zla za ~oveka ({e}er, bra{no, so, mast), a po svemu sude}i i za p~elu.


13

Za{to {e}er nije adekvatna zamena za med?Mnogi nau~nici su se bavili uporednim ispitivanjem efektivnosti zajednica p~ela gajenih na medu i {e}eru. Haydak (1930) je upore|ivao tri grupe nukleusa koje su se hranile, prva {e}erom, druga medom i tre}a medom sa dodatkom polena i utvrdio da {e}er nije punovredna hrana. Taranov (1938) je tri zime upore|ivao zimovanje p~elinjih zajednica na {e}eru i medu i utvrdio da se pri zimovanju na {e}eru o~uvalo preko zime vi{e p~ela, ali su one kasnije prevremeno ostarile i efekat je na kraju bio negativan, jer su na prole}e imale ~ak 30% manje legla u pore|enju sa zajednicama koje su zimovale na medu. Butler (1946) je tako|e ustanovio da {e}er preko zime i u prole}e nikako ne moè da se uporedi sa medom. T. S. K. i M. P. Johansson (1977) posle dugogodi{njeg ispitivanja zaklju~uju da mnogo manje legla imaju p~ele koje zimuju na medu od {e}era, a da dru{tva koja su zimovala na medu mnogo manje tro{e hrane, imaju vi{e p~ela i odgaje mnogo ve}u koli~inu legla u prole}e. P. I. Cvetkov tako|e je utvrdio da su dru{tva koja su zimovala na {e}eru odgajila za 12,7% manje legla i donela 24,6% manje meda u odnosu na dru{tva koja su zimovala na medu. Bjorkman (1995) je tako|e utvrdio da kod zajednica hranjenih {e}erom produktivnost ne prati veliki broj dobijenih p~ela, {to zna~i da se dobijaju fiziolo{ki nekvalitetne p~ele. Interesantno je ispitivanje A. S. Jakovljeva i L. A. [aguna koji su utvrdili da su usled velike prerade {e}ernog sirupa i kasnije veoma intenzivne pa{e dru{tva u jesen uginjavala. Glen Sanley, stru~njak za p~elarstvo ameri~ke dràve Iowa, na osnovu dugogodi{njih iskustava pi{e da je {e}er daleko od idealne hrane za

p~ele i da je uvek imao lo{e rezultate kada ga je primenjivao na p~elinjaku. Navodi i nau~no istraìvanje koje je pokazalo da p~ele odgajene na {e}eru ìve ~ak 1015 dana kra}e od onih odgajenih na medu. Mnogi poznati p~elari kao {to su Farrar, Rihar, Tihomir Jevti}, na osnovu svog dugogodi{njeg iskustva savetuju med kao jedinu isplativu hranu za zimu. Sigurno je pogre{an primer mnogih profesionalaca koji se hvale profitom na ve}em broju zajednica koje uglavnom konzumiraju ogromne koli~ine {e}era. Jedno je sigurno ta~no, ni jedan od njih nikada nije eksperimentalno upore|ivao {e}er i med u razli~itim odnosima u zajednici. Posledice i po ~oveka i po p~elu bi}e o~igledne ako se ova bela supstanca kao i sve drugo u ìvotu upotrebljava umereno. U Rusiji je sedamdesetih godina pro{log veka sproveden uporedni eksperiment sa p~elama koje su zimovale na medu i na {e}eru. Pokazalo se da je broj p~ela u prole}e bio ve}i u onim zajednicama koje su zimovale na {e}eru, ali se tako|e pokazalo da jesenja prerada {e}ernog sirupa od strane p~ela dovodi do smanjenja rezervnih materija u telu p~ele i do izvesne degeneracije unutra{njih organa, {to je razlog 48,9%-tnog pove}anog unosa polena u prole}e za razliku od p~ela koje nisu prera|ivale {e}erni sirup u jesen. Manja zaliha hranljivih materija uzrokuje slabiji intenzitet procesa metabolizma materija u telu p~ele u zimsko-prole}nom periodu, {to se iskazuje kroz slabiju aktivnost peroksidaze, polifenoloksidaze i katalaze, pa slabije uzgajaju leglo bez obzira na to {to su kod njih bolji pokazatelji zimovanja (Martqnov, 1974). Zbog toga, pove}ana potreba unosa polena u prole}e kod zajednica koje su zimovale na {e}eru dovodi do njihovog ve}eg tro{enja, pa one prezimele na medu, eventualno i broj~ano slabije, sustignu i prestignu zajednice prezimele na {e}eru. Poznati ameri~ki nutricionista Nansy Appleton navodi 76 razloga {tetnosti {e}era po zdravlje ljudi, a neki svetski stru~njaci ga ~ak upore|uju sa drogom i smatraju da bi trebalo zabraniti njegovu proizvodnju. I na nivou svetske zdravstvene organizacije je obnarodovano da je beli {e}er {tetan, kao i sve {to se od njega pravi. Ono {to je sigurno ta~no jeste da p~elama u prirodi nije bilo omogu}eno da koriste sokove od repe, trske, javora, kukuruza. Sama gra|a p~elinje glave ukazuje na to da su one prvenstveno stvorene da uspostavljaju vezu sa `lezdama nektarijama.

14


Prihrana {e}erom u fazi pripreme p~ela za zimovanjeDosta se govorilo, pisalo i pi{e o prihrani p~ela u vremenu kada se one pripremaju za zimovanje, u periodu njihovih manjih ìvotnih aktivnosti. Ocene, zaklju~ci i preporuke su ~esto razli~ite, pa i kontradiktorne, a sve u zavisnosti od vremena kada su povodi za raspravu o ovom pitanju nastajali, te od tehnike p~elarenja i iskustva autora. Zbog oskudica prirodnih podsticajnih pa{a, ali i zbog velike pohlepe za medom od strane nekih p~elara, za jesenju prihranu p~ela sve se vi{e koristi {e}er. Me|utim, i kod nas, kao i me|u p~elarima u skoro celom svetu, neprekidno se postavlja pitanje koliko i u kojoj meri {e}er moè biti upotrebljen u p~elarstvu kao zamena prirodnim izvorima p~elinje hrane? Za poku{aj razja{njenja ove dileme vratimo se u pro{lost

Veliki p~elinjaci imaju profesionalne ma{ine za me{anje {e}ernog sirupa za prihranu p~ela. Neki koriste kamionske cisterne sa me{alicom.

kroz koju su se p~ele, tokom svog dugog bitisanja na Zemlji, sudbinski vezale za biljke cvetnice i svoju ishranu bazirale na usko specijalizovanom jelovniku nektaru i polenu. Zamene, koje za oduzeti med mi p~elama nudimo, one ne mogu u potpunosti da prihvate jer za takvu vrstu hrane nisu sasvim fiziolo{ki osposobljene. Naro~ito je va`no to {to u {e}ernom sirupu, kao jednom vidu zamene koju p~elama name}emo, nema svih onih supstanci iz nektara koje p~elama daju ìvotnu energiju, na koje su p~ele kroz evoluciju navikle i postale od njih zavisne (recimo steroidni hormon biljaka epibrasinolid, koji, ako se uskrati p~elama, dovodi do skra}enja ìvota i do 50%). Pravilna ishrana medonosnih p~ela je od prvorazrednog zna~aja za razvoj p~elinjeg dru{tva. Kod na{ih p~elara duboko je usa|ena praksa zamene meda sa {e}erom i {iroko se primenjuje, pa se u tome nekada sigurno i preteruje. Uprkos tome {to su mnoga nau~na istraìvanja i eksperimenti pokazali da p~ele mogu dobro prezimeti kada se u fazi pripreme za zimovanje prihrane gustim sirupom, postavlja se pitanje da li bi p~elar trebalo da oduzme iz ko{nica sav med i zameni ga {e}erom? Odgovor je svakako NE. Prvo bi trebalo razjasniti koju sve ulogu prihranjivanje {e}ernim sirupom u ovom periodu moè imati: dopuna nedostaju}ih koli~ina zaliha hrane za zimovanje, razblaìvanje eventualno uskladi{tene medljike, nadoknada nedostaju}e pa{e u su{nim i lo{im pa{nim godinama tokom avgusta kada se odgajaju zimske p~ele i eventualno, primena nekih lekovitih ili stimulativnih materija. Od stimulativnih materija nauka je odavno priznala kobalt i propisala na~in primene: 24 g kobalt-hlorida se rastvori u litru destilovane vode, pa se na svaki kilogram {e}era dodaje po 1 ml ovog rastvora, {to u ovom periodu moè obezbediti pove}ano polaganje jaja matice do 15%. Kad smo ve} kod stimulisanja zajednice koje treba da dovede do ve}e nosivosti matice, treba naglasiti da je najefikasnije prihranu u ovu svrhu sprovoditi u ranim jutarnjim ~asovima, {to }e verno simulirati pa{u iz prirode. Naravno, takvo prihranjivanje se i vr{i u periodu kada u prirodi nema èljenog intenziteta pa{e, pa je zbog bespa{nosti mogu}a pojava grabeì kod prihranjivanja, o ~emu naro~ito treba povesti ra~una. Pre po~etka takve prihrane dobro je rasformirati slabe zajednice, {to smanjuje, mada ne i sasvim isklju~uje, mogu}nost pojave grabeì. Nedostatak zaliha hrane za zimovanje moè biti uzrokovan razli~itim faktorima. Prevashodno se to doga|a u sezonama sa lo{im pa{nim 15


uslovima, ma ~ime oni bili uzrokovani. Drugi razlog je gramzivost p~elara koji izvrca vi{e meda nego {to bi realno smeo. Tre}i je svojevrsna kombinacija prethodna dva i mogao bi se nazvati nepromi{ljeno{}u, kada se posle prvih dobrih pa{a izvrca skoro cela zaliha meda, ra~unaju}i na to da }e naredne pa{e obezbediti makar zimnicu, {to se ponekad ne dogodi, pa se p~elar na|e pred situacijom da p~elama mora da obezbedi skoro kompletnu zalihu hrane za zimovanje. Sa druge strane, veliki broj p~elara u Srbiji stacionarno p~elari u krajevima gde tokom avgusta nema zna~ajnije nektarske, a ~esto i polenske pa{e. Oni su primorani da zarad koliko toliko normalnog odgajanja zimske generacije p~ela i stvaranja odgovaraju}ih zimskih zaliha hrane, svoje zajednice dohranjuju. U prihrani se uglavnom odlu~uju za {e}er, {to nije najsre}nije re{enje iz ve} navedenih razloga, ali je naj~e{}e jedino (ako izuzmemo kombinaciju sa medom, koji bi prvo trebalo proveriti u veterinarskim ustanovama, da mo`da ne sadrì uzro~nike nekih bolesti). Iz sli~nih razloga se prihrana {e}erom u p~elarskom àrgonu naziva i nu`nim zlom. Prema tome, svakako je najbolje p~elama ostaviti dovoljne zalihe meda za zimovanje (minimalno od 2025 kg, zavisno od dosada{njeg iskustva za konkretnu lokaciju p~elinjaka). Ali, ako se zalihe moraju dopuniti jer su nedovoljne, nije poèljno da {e}er u njima u~estvuje sa vi{e od 30%. Naravno, u nu`di }emo p~elama prepustiti da zimuju i na ~istoj {e}ernoj hrani, ali to moè biti samo izuzetak, nikako pravilo. Prihranjivanje za dopunu zimskih zaliha obavlja se u avgustu, u velikim porcijama (oko 5 litara sirupa) kako bi u preradu maksimalno uklju~ili letnje p~ele, a po popunjavanju zaliha, nastavlja se sa stimulativnim prihranjivanjem, samo ako je pa{a u prirodi veoma oskudna. Ultimativno poslednji rok za dopunu zimnice je 15. septembar u na{im krajevima (na oko najmanje 35 dana pre izleganja poslednjih zimskih p~ela). Me|utim, treba znati da na po~etku avgusta svaka zajednica mora da ima minimalnu zalihu hrane od desetak kilograma, kako bi nosivost matice bila na biolo{kom optimumu. To podrazumeva obavezno obezbe|ivanje 16

takvih zaliha po~etkom avgusta, makar prihranom, ako ve} nije bilo unosa iz prirode, ili nemamo rezervne ramove sa medom u skladi{tu. Prihranjivanje slabih dru{tava u ovom periodu nije racionalno i treba ih rasformirati i spojiti sa susednim zajednicama. Imaju}i u vidu da je {e}erni sirup isklju~ivo energetska hrana za p~ele, ako u avgustu nema zna~ajnije polenske pa{e, u sirup treba dodati neki proteinski dodatak. Nijedan od proteinskih dodataka (kvasac, sojino bra{no) nije idealan. Svakome od njih, u odnosu na polen, ne{to nedostaje, ili ~ak sadrè {tetne materije po p~ele. Ipak, u nu`di se moraju dati. Hlebni kvasac se dodaje u koli~ini od 5% do 10% mase sirupa, s tim {to se prethodno inaktivi{u kvasne gljivice kratkotrajnim vrenjem na grejnom telu. Kvasac se prethodno pome{a sa malo sirupa. U poslednje vreme sve ve}i broj p~elara u ovom periodu za stimulaciju zajednica p~ela koristi {e}erno testo (poga~e) sa kvascem. Oni koji imaju takvih mogu}nosti, umesto kvasca koriste polen, koji u obilnim koli~inama skoro potpuno ublaàva negativne efekte samog {e}era na p~ele. Evo jednog recepta za pripremu kvalitetne i jeftine poga~e, koja se moè koristiti i u prole}e. Potreban materijal: 25 kg {e}era u prahu, 1,5 kg sveèg kvasca za hleb, 1,25 kg meda ili invertovanog {e}era (ako se koristi med, prvo analizom u veterinarskom institutu utvrditi njegovu zdravstvenu ispravnost {to se ti~e uzro~nika p~elinjih bolesti), 1 litar vode. Postupak izrade: U posudu staviti isitnjen kvasac i pome{ati sa 1 kg {e}era u prahu. Sa~ekati reakciju i nastajanje te~ne mase (oko 5 minuta). U takvu te~nost dodati med i vodu i kuvati (klju~anje 510 minuta) kako bi inaktivirali kvasce. Ovu vrelu masu odmah sa grejnog tela sipati u me{alicu za testo i odmerenu koli~inu {e}era u prahu dodati u tri navrata, u roku od 10 minuta kako bi mikser celokupnu masu najlak{e umesio. Ovaj recept obezbe|uje najbolju konzistenciju {e}ernog testa, uz dodatak ve{ta~ke proteinske hrane (kvasac). Ako je po~etkom avgusta prisutna osrednja polenska pa{a, desetak dana svakodnevno (najbolje rano ujutru, uz maksimalni oprez da se ne bi izazvala grabe`) treba sipati do pola litra re|eg {e}ernog sirupa, koji }e stimulisati p~ele na


poja~ano sakupljanje polena. To }e obezbediti dovoljnu zalihu prirodne proteinske hrane. Isto se moè ponoviti i po~etkom septembra, radi kompletiranja dovoljne zalihe perge za zimovanje i rani prole}ni razvoj. Stvaranje dovoljnih zaliha perge se lako moè obezbediti na p~elinjacima stacionarnih p~elara i tako {to }e se sva dru{tva tokom leta (najbolje tokom zamene matica) pretvoriti u dvomati~na, {to }e obezbediti mnogo ve}i unos polena iz prirode. Kasnoletnjim spajanjem ove dve zajednice (uni{tenjem stare matice), dolazi do njihovog objedinjavanja, ali i Umesto zaklju~ka do objedinjavanja zaliha perge, koje tokom ziPonovi}emo tvrdnju da je najbolje p~elama me, a naro~ito tokom ranog prole}nog razvoja ostaviti dovoljnu zalihu meda za zimovanje, bez imaju klju~nu ulogu. Ako se odlu~imo da prihranu u potpunosti ikakvog prihranjivanja. Probajte da to u~inite ili delimi~no u ovom periodu sprovedemo me- kod nekoliko zajednica, pa ih u prole}e uporedidom, u tu svrhu treba koristiti prevashodno ba- te sa ostalima. Bi}ete iznena|eni efektima! Jer, gremov med, koji prema profesoru Zoranu Sta- priroda je priroda. Ipak, svakako moèmo konstatovati da je nimirovi}u (2000) sadrì alkaloid robicin koji suzbija razvoj nozemoze. U borbi protiv nozemoze zbog sve lo{ijih pa{nih i drugih uslova u prirodi, se, prema iskustvima nekih na{ih p~elara (P~e- prihranjivanje p~ela tokom faze pripreme za zilar, 2/2006; prvi latini~ni pilot broj P~elara) mo- movanje sve ~e{}a i nu`na potreba. Danas su è uspe{no koristiti i ekstrakt pelina. To bi treba- najsre}niji oni p~elari koji su za p~elinjak umeli lo i nau~no potvrditi, ali za sada u na{oj stru~noj i mogli da izaberu lokaciju koja tokom cele sezone pruà odgovaraju}u pa{u. Imperativ budu}javnosti nema takvog interesovanja. Ovo je idealan period u kome se moè uklo- nosti je svakako zasejavanje {to ve}ih povr{ina niti med iz ramova u kojima ga ima malo, a ko- medonosnim biljem u okolini p~elinjaka. [to se je èlimo da izbacimo iz ko{nice iz ovog ili onog ti~e perioda o kome smo u ovom tekstu govorirazloga. Med se na takvim ramovima otvori i po- li, u krajevima gde je mogu}e sprovesti navodstave se ili iza pregradne daske (ako je p~elar njavanje i u najsu{nijim godinama, za ovu namekoristi) ili u nastavak ispod plodi{nog. P~ele }e nu se najboljom pokazala facelija, koja }e i u netaj med brzo preneti u budu}u zonu zimskog povoljnim drugim uslovima, p~elama pruìti dovoljno nektara i vi{e nego dovoljno polena. klubeta, a istovremeno se simulira unos iz prirode, {to deluje veoma stimulativno, kako na maticu, tako i na ~itavu zaProcenat Procenat uskladi{tene Procenat uskladi{tene hrane izraèn u medu izgubljen Vrsta prihrane jednicu. hrane i {e}eru u preradi Pogledajmo rezultate mo`da prvog Med 74% 74% 26% istraìvanja na temu prihrane p~ela u fazi pripreme za zimovanje, koje je Med razre|en 26% 52% 48% vodom sproveo L. E. Dills jo{ davne 1924. goRazre|en dine. U svom ~lanku Jesenje prihranji24% 48% 52% {e}erni sirup vanje, koji se nalazio u okviru izve{taGust {e}erni 62% 71% 29% ja dràvnog inspektora p~elarstva te gosirup

dine, daju se precizni podaci o onome {to se doga|a kada su p~ele primorane da {e}erni sirup pretvaraju u zimsku rezervu. U njegovom eksperimentu su postojale ~etiri grupe dru{tava prihranjivane razli~itom vrstom hrane: 1. Dru{tva prihranjivana medom; 2. Dru{tva prihranjivana razre|enim medom (dva dela meda na jedan deo vode); 3. Dru{tva prihranjivana {e}ernim sirupom koji se sastoji od 40% {e}era i 60% vode; 4. Dru{tva prihranjivana {e}ernim sirupom koji se sastoji od 60% {e}era i 40% vode. Rezultati ovog eksperimenta su prikazani u tabeli. Iz tabele se vidi da je najve}i gubitak prilikom prerade dodate hrane bio kod razre|enog {e}ernog sirupa (52%), a najmanji ako je dodat nerazre|en med (26%) i gust {e}erni sirup (29%). O~igledno je da u jesen treba izbegavati prihranjivanje re|im {e}ernim sirupom jer to predstavlja optere}enje za p~ele, posebno one koje bi trebalo da prezime.


17

VL AGA U VAZDUHU I ZIMSKA VENTIL ACIJ A KO[NICEDipl. ing. Mirko Vilus, ul. Radoja Krsti}a br. 37/I-12, 37240 Trstenik (037) 712-177, (064) 29-60-315

Glavni bi~ za zimovanje p~ela jeste vlaga. Vlaga je jedan od najgorih neprijatelja p~ela za vreme zimovanja, pisalo je u ruskom ~asopisu Severno p~elarstvo pre 110 godina, a isto vaì i danas. Vazduh je me{avina gasova. Zapreminski sastav suvog vazduha (bez vodene pare) izgleda ovako: azot (78,03%), kiseonik (20,99%), argon (0,93%), ugljen-dioksid (0,03%), vodonik (0,01%) i ostali gasovi (0,01%). Ako posmatramo neki prostor ispunjen vazduhom, recimo neku posudu zapremine 1 m3, onda }emo u svakom delu te posude na}i ravnomerno raspore|en svaki od navedenih gasova. Svaki gas se pona{a kao da je sam u posmatranom prostoru, pa tako i (nezavisno od drugih) vr{i pritisak na sve zidove posude. Ti pritisci zavise od koli~ine (gustine) svakog gasa posebno. Te pritiske nazivamo parcijalnim pritiscima tih gasova. Po{to je vazduh me{avina gasova, ukupan pritisak vazduha je jednak zbiru parcijalnih pritisaka svih gasova koji ga ~ine. Ako u posmatrani prostor ubacimo dodatnu koli~inu nekog gasa, npr. ugljen-dioksida, i on }e se u kratkom vremenu ravnomerno rasporediti po celom prostoru, kao dim iz cigarete ili dimnjaka. Po{to je u slobodnom prostoru atmosferski pritisak vazduha relativno stabilan, ukupan pritisak va18

zduha ne}e porasti za veli~inu porasta pritiska ugljen-dioksida, ve} }e ostati konstantan, a prido{li ugljen-dioksid iz posmatranog prostora istisnu}e odgovaraju}u koli~inu drugih gasova, me|u njima i kiseonik. ôvek i druga ìva bi}a to odmah registruju kao oteàno disanje. Atmosferski vazduh nikada nije potpuno suv. U njemu uvek ima manje ili vi{e vlage, u vidu vodene pare, koja se u njemu pona{a kao navedeni gasovi, ili vodene pare i vode (magla, rosa, ki{a). Koli~ina (gustina) vodene pare (meri se u gramima), koja moè da se pome{a sa 1 m3 vazduha je ograni~ena, jer parcijalni pritisak vodene pare ne moè da prekora~i pritisak zasi}enja (stanje kad vazduh ne moè da primi novu koli~inu vodene pa-

re), koji odgovara temperaturi tog vazduha. Koli~ina se menja sa promenom temperature. Ve}a je {to je vi{a temperatura i obrnuto. Vodena para koja ima najve}u gustinu, odnosno najve}i parcijalni pritisak koji je mogu} kod odre|ene temperature zove se maksimalna gustina ili zasi}ena para. Vazduh u kome je vodena para zasi}ena nazivamo i zasi}en vazduh. Vodena para koja ima gustinu manju od maksimalne gustine zove se nezasi}ena vodena para, a vazduh sa nezasi}enom parom nezasi}eni ili suv vazduh. Na priloènom dijagramu br. 1, gde su na ordinati koli~ine vodene pare u g/m3 (gustina) vazduha, a na apscisi temperatura vazduha u C, ucrtana je kriva maksimalne gustine (zasi}eno stanje) vodene pare (crvena linija), za


pripadaju}e temperature vazduha od 10 C do +35 C. Tu krivu nazivamo i grani~nom krivom. Ispod je podru~je suvog vazduha (vazduh + vodena para), a iznad, vla`nog vazduha (vazduh + vodena para + voda). Temperatura zasi}enja ~esto se naziva i ta~ka rose. U toj ta~ki po~inje kondenzacija vodene pare u vodu (magla, rosa, ki{a). Koli~ina vodene pare, merena u gramima, koju u nekom trenutku sadrì 1 m3 vazduha zove se apsolutna vla`nost tog vazduha (Av). Za ìve organizme i fizi~ke pojave u atmosferi mnogo va`niju ulogu ima relativna vla`nost vazduha (Rv). Ona predstavlja odnos izme|u apsolutne vla`nosti (Av) i maksimalne koli~ine vodene pare (Mv), koju vazduh zapremine 1 m3 moè da primi na temperaturi merenja. Obi~no se izraàva u procentima. Rv = (Av / Mv) 100 Brzina isparavanja vode u otvorenom prostoru zavisi od relativne vla`nosti vazduha. U potpuno suvom vazduhu je najve}a. Sa rastom relativne vla`nosti, brzina isparavanja opada, tako da isparavanje potpuno prestaje kada relativna vla`nost dostigne vrednost od 100% (zasi}eno stanje). Radi lak{eg kori{}enja i jednostavnijeg obja{njavanja promene vla`nosti vazduha na istom dijagramu su iscrtane krive relativne vla`nosti Rv=40%, 50%, 60% i 80%. Dijagram nam daje jednostavan uvid u stanje vlage u vazduhu, kada su poznati relativna vla`nost i temperatura, kao i promene koje nastaju kada se ti parametri menjaju. Na primer: Na dijagramu se lako uo~ava da se 1 m3 vazduha na temperaturi od 0 C moè pome{ati maksimalno sa 4,8 g vodene pare, a na temperaturi od

30 C sa 30,4 g, {to je pribli`no 6,3 puta vi{e. To pored ostalog pokazuje da sa nekom koli~inom vlage (apsolutna vla`nost), hladniji vazduh ima vrlo visoku relativnu vla`nost, kao u na{em primeru sa 4,8 g na 0 C, Rv=100% (vlaàn vazduh), dok je sa tom apsolutnom vla`no{}u na +30 C vrlo suv Rv=15,8%. Uop{teno: U zimskim mesecima (hladni dani) apsolutna vla`nost je niska, a relativna visoka, dok je u toplim mesecima situacija obrnuta. Po{to znamo da relativna vla`nost vazduha zavisi od gustine vodene pare i temperature tog vazduha, {ta se moè o~ekivati, ako se menjaju gustina ili temperatura?

`nost u toj ta~ki je Rv=100%. Ako taj vazduh, bez dovo|enja nove koli~ine vodene pare, zagrevamo do +26 C, ta~ka A1, vidimo da se relativna vla`nost spustila na Rv=50%. Prethodno vlaàn vazduh sada je suv. Zna~i, pove}anjem zapremine ili temperature, relativna vla`nost se smanjuje. Na primer, zamagljena stakla u automobilu mogu se osu{iti otvaranjem ventilacije ili uklju~ivanjem grejanja. Ne moè nikakvo brisanje stakala, kao ni razni sakuplja~i vode u ko{nici, naprotiv.

2. Nezasi}ena vodena para (suv vazduh) prelazi u zasi}eno stanje (vlaàn vazduh) u tri slu~aja: smanjivanjem zapremine (za nas nije interesantno), smanjivanjem temperature i dovo|enjem nove vlage uz promenu ili bez promene temperature. 2.1. Smanjivanjem temperature (hla|enjem), jer tada stvarna gustina vodene pare (apsolutna vla`nost), kod neke niè temperature dostiè maksimalno mogu}u gustinu (zasi}eno stanje). Na primer: Ta~ka V na dijagramu pokazuje, da je na temperaturi od +14 C gustina vodene pare (vidi na ordinati) 7,3 g/m3, znatno manja od maksimalno mogu}e 12,1 g/m3, a relativna vla`nost Rv=60%. Vazduh je suv. Ako taj vazduh hladimo, vidimo da }e u ta~ki V1, na temperaturi +6 C vodena para dosti}i maksimalnu gustinu (zasi}eno stanje), a relativna vla`nost vrednost Rv=100%. Nastavljamo hla|enje do temperature 2 C, ta~ka V2 prese~na ta~ka vertikale iz 2 C i grani~ne krive koja se kao {to znamo ne moè prekora~iti. Do sada smo kod zagrevanja i{li iz ta~ke A u A1 i 19

1. Zasi}ena vodena para prelazi u nezasi}eno stanje: 1.1. Pove}avamo zapreminuZasi}en (vlaàn) vazduh u nekom posmatranom prostoru, prelazi u nezasi}eno stanje (suv vazduh), ako se taj prostor pro{iri tj. neposredno spoji sa prostorom suvog vazduha, jer se tada u posmatranom prostoru gustina vodene pare snizi na neku vrednost manju od maksimalne.

1.2. Pove}avamo temperaturuPove}anjem temperature, jer ona koli~ina vodene pare, koja kod niè temperature daje, u posmatranoj zapremini, maksimalnu gustinu (zasi}eno stanje), kod vi{e temperature nije dovoljna za gustinu, koja pripada zasi}enoj vodenoj pari, kod te temperature. Na primer: Ta~ka A na dijagramu pokazuje da se na temperaturi od +14 C, 1 m3 vazduha moè pome{ati maksimalno sa 12,1 g vodene pare. Relativna vla-


kod hla|enja iz ta~ke V u V1 po pravim linijama, paralelnim apscisi, jer smo posmatrali primere kod kojih se apsolutna vla`nost ne menja. Me|utim, kod daljeg hla|enja sa +6 C na 2 C (iz ta~ke V1 u V2) to nije mogu}e. Iz ta~ke V1 do ta~ke V2 promena se kre}e po grani~noj liniji koju nije mogu}e prekora~iti i na kojoj je kao {to znamo, vazduh zasi}en vlagom (relativna vla`nost Rv=100%). U ta~ki V2 maksimalna gustina (apsolutna vla`nost) iznosi 4,1 g/m3. Razlika do ta~ke V1 iznosi 3,2 g. To je koli~ina vodene pare koja vi{e nije u vazduhu. Ona se kondenzovala u rosu po zidovima, ili inje, ili u maglu itd. Da zaklju~imo: vazduh koji je na +14 C bio suv sa 7,3 g vodene pare u sebi, relativne vla`nosti Rv=60%, na 2 C je vlaàn, Rv=100%, sa 4,1 g vodene pare i 3,2 g vode u vidu kondenzata na zidovima ili nekim drugim predmetima, koji su sme{teni u tom prostoru. Ovaj simulirani primer je vrlo sli~an realnim slu~ajevima u ko{nicama u rano prole}e, kada su razlike izme|u dnevne i no}ne temperature velike. 2.2. Prelazak suvog vazduha u vlaàn (u zasi}eno stanje), u ograni~enom prostoru sa promenljivom ili konstantnom temperaturom, uz stalnu produkciju vodene pare u njemu. To je za svakog p~elara najve}i problem. Zato }emo ga malo detaljnije razmotriti. P~ele sakupljene u klube nekoliko meseci miruju izvan klubeta i ne vr{e nikakve aktivnosti. Nemaju leglo i proizvode samo onoliko toplotne energije koliko im je potrebno da odrè svoj organizam u ìvotu. One ne tro{e med da bi zagrevale okruènje, kao {to to ne rade ni druga ìva bi}a. Da bi se ìvotni proces odvijao normalno, 20

potrebno je da hrane i kiseonika bude dovoljno, da budu neprekidno dostupni (na pravom mestu) i da bude mira na p~elinjaku. Tako se sti~u uslovi da klube iz okruènja lako uzima potrebne koli~ine meda i kiseonika, a u okruènje ispu{ta produkte sagorevanja: vodenu paru, ugljen-dioksid, ne{to toplotne energije i u povoljnom trenutku u {ire okruènje ne{to izmeta. U ovoj analizi nas zanimaju samo vodena para i ugljen-dioksid. Uzmimo za primer najjednostavniji slu~aj dru{tva bez legla, koje za 30 dana potro{i oko 800 g meda. Poznato je da med sa~injavaju: {e}eri oko 76%, voda oko 18%, ostalo oko 6%. To zna~i da u 800 g meda ima oko 600 g {e}era, oko 145 g vode i oko 50 g ostalih materija. Da bi 1 molekul {e}era sagoreo potrebno je 6 molekula kiseonika. Produkt sagorevanja je: 6 molekula vode i 6 molekula ugljen-dioksida. C6H12O6 + 6O2 = 6H2O + 6CO2 {e}er + kiseonik = voda + ugljen-dioksid ili teìnski dnevno: 20 g + 21,3 g = 12 g + 29,3 g Na dnevnu proizvodnju vode iz {e}era treba dodati i pripadaju}u dnevnu koli~inu vode iz meda od 4,8 g pa je ukupna dnevna proizvodnja vodene pare oko 16,8 g. Uz ovu analizu ili bilansiranje ulazno-izlaznih koli~ina materije, va`no je da se neprekidno ima u vidu da klube funkcioni{e na potpuno isti na~in na kraju petog, petnaestog ili pedesetog dana, jer od dana svog formiranja p~ele nisu u stanju da uti~u na cirkulaciju vazduha izvan klubeta. Ako uzmemo da su najniè temperature vazduha i p~ela na spoljnoj povr{ini klubeta

podjednake i kre}u se oko +8 C onda tu temperaturu uzimamo kao referentnu. Neka relativna vla`nost na toj povr{ini bude Rv=60%, {to odgovara apsolutnoj vla`nosti Av=5 g na istoj temperaturi. Maksimalna koli~ina vodene pare koju vazduh moè da primi na njoj je 8,3 g (vidi dijagram 1). To zna~i da bi 1 m3 vazduha Rv=60% na temperaturi od +8 C mogao da primi, do zasi}enja, jo{ 3,3 g vodene pare. Po{to klube za 24 sata ispusti 16,8 g vodene pare, ta koli~ina je dovoljna da do zasi}enja dopuni 5 m3 na +8 C. Ako jedna LR ko{nica sa 2 nastavka ima slobodnog (vazdu{nog) prostora oko 50 litara (0,05 m3), to je na{ih 5 m3 zasi}enog vla`nog vazduha dovoljno za 100 LR ko{nica! Odavde se lako izra~una da bi jedna hermeti~ki zatvorena LR ko{nica bila zasi}ena vodenom parom za pribli`no 15 minuta. Isparavanje vode iz traheja bi prestalo i p~ele bi po~ele da se gu{e! Razmotrimo sada problematiku ugljen-dioksida. Klube za 24 sata ispusti u okruènje 29,3 g. U normalnim atmosferskim uslovima u 1 m3 vazduha ima 5,8 g ugljen-dioksida. Proizvedenih 29,3 g je dovoljno za 5,05 m3 vazduha. Poznato je da p~ele pove}avaju koncentraciju ugljen-dioksida u klubetu sa 0,03% na oko 3% (oko 100 puta). Pove}ana koncentracija usporava razmenu materija u organizmu p~ela, smanjuje potrebu za hranom i tako pobolj{ava uslove za dobro zimovanje. Kroz simulirani primer poku{a}emo da utvrdimo kolike su potrebe klubeta za ugljendioksidom. Posmatramo najve}e klube. U praksi, u na{im krajevima, prakti~no nema klubeta ve}eg od 8 litara (oko 25 000 p~ela). Pre~nik takvog klubeta je oko 25 cm i zahvata


oko 7 ramova. Neka je u njemu po potpuno slobodnoj proceni, pola zapremine slobodno, a drugu polovinu zapremine neka popunjavaju tela p~ela. To zna~i da u 4 litra slobodnog prostora, p~ele koncentri{u koli~inu ugljen-dioksida dovoljnu za 400 litara vazduha u normalnim atmosferskim uslovima, odnosno 29,3 g je dovoljno za 12,6 klubeta. Iz ovoga se jasno vidi da }e se potrebe formiranog klubeta za pove}anom koncentracijom ugljen-dioksida podmiriti za pribli`no 115 minuta. To zna~i, celokupnu koli~inu ugljen-dioksida, koju p~ele proizvedu u narednim satima i danima klube ispu{ta u okruènje. Prema tome, unutra{nja potreba klubeta je zanemarljiva prema ukupnoj proizvodnji. Moramo tako|e imati na umu da atmosferski pritisak u klubetu ne}e porasti zbog pove}anog prisustva (parcijalnog pritiska) ugljen-dioksida. Ugljen-dioksid iz vazduha istiskuje odgovaraju}u koli~inu drugih gasova, me|u kojima i vrlo bitni kiseonik. P~ele su se privikle na niù (do 13%) koncentraciju kiseonika u klubetu bez legla, bez posledica po ìvotne funkcije. Ova niska koncentracija ne vaì za okruènje klubeta, naprotiv, vazduh oko njega mora biti bogat kiseonikom. Sve do sada izloèno imalo je za cilj da p~elaru ukaè na punu ozbiljnost problema vodene pare i drugih gasova u okruènju klubeta. Iako su izabrani primeri najpovoljniji, sa najmanjom potro{njom meda, sa najmanjom koli~inom isporu~ene vodene pare i ugljen-dioksida, u uslovima relativno stabilne spoljne temperature i tako dalje, oni potvr|uju veli~inu problema. Sa pojavom legla stanje se bitno pogor{ava, jer se pove}ava potro{nja meda i

koli~ine emitovane vodene pare i ugljen-dioksida. Sa druge strane potreba za kiseonikom znatno raste. Meteorolo{ke prilike se znatno menjaju i/ili pogor{avaju. Podrazumeva se da su i tada p~ele u klubetu i nisu u stanju da ventiliraju ko{nicu. Taj problem mora da re{i p~elar. Iz ko{nice vlaga treba da izlazi u formi gasa (vodena para), a ne kao poto~i} vode. On tako|e mora da zna da je smer kretanja vodene pare uvek iz ko{nice u okruènje (od izvora ka ponoru).

Prakti~no re{enje?Polaze}i od navedenih ~injenica, treba dati odgovor na pitanje: Kako p~elar ipak moè da obezbedi optimalne uslove za kvalitetno zimovanje p~ela? Do kona~nog odgovora moèmo do}i ako analiziramo bitne faktore za koje je nadleàn isklju~ivo p~elar, kao {to su: ko{nica i prostor u njoj, veza ko{nice sa okruènjem (ventilacija) i izbor lokacije za p~elinjak. Neki ventilacioni otvor je dovoljno veliki za dane velikih

hladno}a, kada je klube bez legla i kada je relativno mala produkcija vodene pare i ugljen-dioksida. Tada su vremenske prilike relativno stabilne. Kada je u okruènju ko{nice temperatura niska, vazduh suv, apsolutna vla`nost je niska. U ko{nici je apsolutna vla`nost ne{to vi{a, zbog ~ega vodena para brzo izlazi napolje. Uz neznatno vi{u temperaturu u ko{nici, relativna vla`nost je niska (dijagram br. 2). Razlika izme|u gustina ugljen-dioksida i kiseonika u ko{nici i napolju je mala. Veli~ina tog otvora postaje mala kada se u klubetu pojavi leglo. Potro{nja hrane poraste, shodno tome i produkcija vodene pare i ugljendioksida. Poraste i potreba za kiseonikom. Skoro u isto vreme u okruènju ko{nice tako|e nastaju zna~ajne meteorolo{ke promene. Javljaju se nagle i velike temperaturne promene. Velika su kolebanja relativne vla`nosti izvan ko{nice, {to se odraàva na relativnu vla`nost u ko{nici (dijagram br. 3). Va`na napomena: Prikazano stanje na dijagramima je bilo ta-

Od kako je napravljena savremena ko{nica, p~elari imaju problema sa zimskom ventilacijom tog p~elinjeg stani{ta


21

kvo u trenutku merenja. Pre i posle toga bilo je druga~ije. Stalno se menja. Dijagram br. 3 ne prikazuje najnepovoljnije stanje. Realan je i ovakav primer: Napolju je naglo otoplilo, temperatura vazduha je +15 C, relativna vla`nost Rv=80% (vazduh je suv apsolutne vla`nosti 10,2 g). U ko{nici sa debelim zidovima, malim letom, slabo osun~anoj, temperatura sporo raste, kasni za spoljnom i iznosi +10 C. Na ovoj temperaturi maksimalna koli~ina vodene pare koju vazduh moè primiti je 9,4 g (dijagram br. 1) i manja je od apsolutne vla`nosti ispred ko{nice za 0,8 g. Zna~i, nema izlaska vodene pare iz ko{nice. U njoj je relativna vla`nost vazduha Rv=100%, vazduh je vlaàn. U ovom slu~aju se sva vodena para koju klube neprekidno ispu{ta kondenzuje po zidovima i ramovima ko{nice. Stanje u ko{nici uvek zavisi od stanja u okruènju i mora da ga prati bez ve}eg ka{njenja. Ako se razmena gasova izme|u ko{nice i okruènja odvija prigu{eno, sporo, vla`nost u ko{nici bi}e dugo ili trajno visoka, pogubna. P~ele u klubetu nemaju adekvatnu odbranu. Utvr|eno je da p~ele vrlo dobro zimuju, ako relativna vla`nost oko klubeta ne prelazi Rv=85%. Dugotrajna vla`nost oko klubeta Rv=97% skra}uje p~elama ìvot za jednu ~etvrtinu. Vra}amo se na dijagrame br. 2 i 3. Iz njih se vidi da u ko{nici, na malim rastojanjima, razlika u relativnoj vla`nosti moè biti jako velika. O~igledno je da je unutra{nja cirkulacija vazduha vrlo slaba (prigu{ena), ko{nica je pretrpana ramovima. Iz dijagrama se tako|e vidi da relativna vla`nost raste od ventilacionog otvora (leta) prema zadnjoj stranici i 22

uglovima. To su najugroèniji delovi u ko{nici. Da bi tu pojavu potpuno ili delimi~no eliminisao, p~elar treba pravilno da organizuje prostor u ko{nici. Na svom p~elinjaku to radim na slede}i na~in: Kod pripreme za zimu iz ko{nice vadim sve nepotrebne ramove. Bez obzira na trenutni broj p~ela u DB ko{nicama ostavljam 8 ramova (slobodan prostor je za 3+1 ili 1+1 ram). U LR ko{nicama u gornjem nastavku ostavljam tako|e 8 ramova (slobodan prostor je 1+1 ram), a dole 5 ramova (slobodan prostor je 3+2 rama). Med sa svih izva|enih ramova centrifugiram i preko hranilice vra}am p~elama. Prethodno se pobrinem da leglo kod svih LR ko{nica bude u gornjem nastavku. Posle meda prihranjujem sirupom. Na kraju je sva hrana na pravom mestu iznad klubeta. Po pravilu, u toku

zime u ko{nici treba da ostanu samo ramovi koje zahvata klube. Podrazumeva se da na njima mora da bude i sva potrebna hrana (kao u dupljama stabala ili trmkama) i jo{ po jedan ram sa dosta hrane sa obe strane klubeta, {to zna~i maksimalno 8 ramova. Ispod DB plodi{ta stavljam prazan polunastavak. Sve ko{nice uklju~uju}i i nukleuse imaju duboku podnja~u. U toku zime u ko{nici su samo ramovi sa potrebnom hranom i p~ele. Pored obezbe|ivanja slobodnog prostora za dobru cirkulaciju vazduha u ko{nici, p~elar mora da iz nje izbaci materijale koji su bolji provodnici toplote od referentnog drveta. Me|u takve spadaju i razne PVC folije. Paronepropustljiva folija poloèna po ramovima iznad klubeta predstavlja najhladniju povr{inu u gornjem delu ko{nice. Uz lo{u ventilaci-


ju i visoku relativnu vla`nost na delovima folije, koji su izvan dodira sa klubetom (kod slabih i iznad klubeta), kondenzuje se voda. Taj kondenzat kaplje po ramovima i kvari sa}e i med. Neki p~elari tvrde da p~ele tu vodu piju!?! Video sam dosta mokrih folija, a nikada p~ele da sa njih piju vodu. Za{to bi pile ono {to su prethodno upotrebile i izbacile, to niko ne radi. [ta }e im destilat? Zato sam ih u rano prole}e video mnogo na orezanim granama vo}a, ~itave rojeve na prosutoj sto~noj hrani, izvoru mineralne vode, oko {tala itd. Potrebni su im minerali. Kada bi mogle da idu iz klubeta po vodu mogle bi i po hranu, pa ne bi ugibale od gladi. Umesto paronepropusne folije korisno je staviti punije, mekano platno koje pokriva telo plodi{ta i njegovu spoljnu gornju povr{inu, sa prednje i zadnje strane plodi{ta, u visini 34 cm. Tako se kod naslona za ramove {titi tanak zid ko{nice od podhla|ivanja i kondenzovanja vlage. Umesto platna, u kasnu jesen, moè se staviti hartija. Preko toga platna dolazi drugi utopljavaju}i materijal, ili poklopna daska od lesonita, a preko nje stiropor ili novine. Nije lo{a ni dobro naleù}a poklopna daska od drveta sa novinama odozgo. Na svom p~elinjaku preko plodi{ta stavljam platno, pa poklopnu dasku od lesonita. Na lesonitu je stiropor od 20 mm koji nikada ne skidam. Preko stiropora i hranilice (koju tako|e ne skidam) krajem jeseni stavljam novine. Iznad je ravan krov. Kad je unutra{njost ko{nice dobro sre|ena ostaje da se obezbedi dobra ventilacija. Nije mogu}e dati jedinstven prora~un. Pogodnija su iskustvena re{enja. Postoji vi{e dobrih. Ventilacija kroz podnja~u je

najbolja. Podrazumeva se da i leto za izlazak i ulazak p~ela mora biti otvoreno. Odavno se proizvode ko{nice sa ve}im zamreènim otvorom na podnja~i. Ve}ina p~elara je ve} napustila pogre{nu preporuku, da te otvore treba krajem zime zatvoriti, da bi p~ele sa~uvale toplotu. Ve} je re~eno da p~ele ne tro{e med da bi zagrejale svoje okruènje, a pogotovo ne prostor ispod klubeta. Taj otvor treba da bude otvoren pre svega krajem zime i u rano prole}e. Svi primeri prezimljavanja p~elinjih dru{tava sa stalno otvorenim otvorom na podnja~i, a znam ih mnogo, su pozitivni. Kod novih podnja~a, gde je cela podnica otvorena, pogotovo ako nisu duboke (dubina najmanje 10 cm) korisno je da se ispod plodi{ta podmetne jedan ili vi{e polunastavaka ili nastavak. Tako se dobijaju ko{nice sa ve}om zapreminom, a u ko{nici toplotni efekat sli~an toplotnom efektu duga~kog kaputa. Drugo re{enje (koristim ga na p~elinjaku) je gornje i donje leto. Gornje okruglo leto pre~nika 25 mm na sredini prednje strane je uvek otvoreno. Regulator donjeg leta je u poloàju prole}nog razvoja (otvor 15015 mm). Preko njega je limeni {titnik protiv mi{eva. Na {titniku je dvostruki red vrlo gustih okruglih rupa pre~nika 7,5 mm. Po~etkom marta skidam {titnik. Duboka podnja~a nije hermeti~ki zatvorena, pa i

ona doprinosi solidnoj ventilaciji. P~elari koji imaju klasi~nu podnja~u, a na plodi{tu nemaju i ne èle da otvore gornje leto, moraju u drugoj polovini novembra, kada prestane nalet osa, tu|ih p~ela i muva, da potpuno otvore donje leto (dimenzija 450/37520 mm). Preko tog otvora treba da stave limeni {titnik sa trostrukim redom gustih okruglih otvora pre~nika 78 mm. Postoje i druga dobra re{enja. Generalna smernica za svakog p~elara i p~elinjak na konkretnoj lokaciji moè da glasi: P~elar treba da pove}ava otvor (otvore) za ventilaciju sve dok u ko{nici prime}uje vlagu. Na kraju, p~elar treba da na najbolji na~in re{i i spoljni uslov za dobru ventilaciju ko{nice. Treba da izabere dobru lokaciju za p~elinjak. Imaju}i u vidu sve re~eno o problemu vlage, p~elar mora za stacionarni p~elinjak ili zimovnik da odabere lokaciju sa {to manje magle, sa {to niòm prose~nom relativnom vla`no{}u, osun~anu, oceditu i dobro provetrenu. Treba izbegavati lokacije sa ekstremno jakim udarima vetra. P~elar uvek mora da ima u vidu funkcionalnu zavisnost izme|u veli~ine ventilacionog otvora i lokacije p~elinjaka. [to je p~elinjak manje provetren, vi{e vlaàn, maglovit, to otvor (otvori) za ventilaciju mora da bude ve}i!

Dobre zalihe meda za dobro zimovanje


23

ODR@AVANJE R ADNOG R ASPOLO@ENJ A TOKOM INTENZIVNIH PA[A I KONTROL A ROJENJ A U JEDNOMATI^NOM DRU[TVUêdo \. Kr~mar ul. Savska br. 22 78420 Srbac, Republika Srpska (051) 840-423

Nekada sam bio pristalica dvomati~nog sistema p~elarenja. Ali, zbog godina starosti i ve}eg fizi~kog naprezanja u ovom sistemu rada sa p~elama, a i neznatno ve}ih prinosa u odnosu na jednomati~no dru{tvo, postavio sam sebi pitanje: Kako dalje?. Koju tehniku p~elarenja primeniti sa jednom maticom u dru{tvu i kako najefikasnije sa sna`nim zajednicama koristiti intenzivne pa{e, a rojenje dràti pod kontrolom? Metoda spre~avanja rojenja koja vodi slabljenju p~elinje zajednice za mene nije prihvatljiva. Odgovara nam onaj na~in koji ~uva celovitu snagu zajednice sa nesmanjenim poletom za rad i sakupljanje. Samo od takve ko{nice moèmo o~ekivati i najve}e prinose. Danas se jo{ uvek vode rasprave o tome koji na~in je najprihvatljiviji, odnosno koji omogu}uje ostvarenje najve}ih efekata. Svi ti na~ini p~elarenja prilago|avani su za odre|ene uslove sredine u kojoj su mogli dati najve}e rezultate. Tako i nisu mogli biti unificirani. P~elar koji je re{io na odgovaraju}i na~in problem rojenja na svom p~elinjaku, drì celokupnu situaciju u svojim rukama, jer je kontrola rojenja jedan od glavnih uslova dobre organizacije dru{tva. Zbog toga je neophodno u toku pa{e obezbediti dovoljno prostora za unos i sme{taj nektara kako ga p~ele ne bi smestile u plodi{te, usled ~ega bi do{lo do blokade matice u po24

laganju jaja. Drugim re~ima, treba prona}i re{enje za neometanu aktivnost matice. Razmi{ljaju}i o svemu ovome, a koriste}i shvatanja i iskustvo nekih savremenih p~elara, do{ao sam na ideju da razradim sistem, bolje re}i da pobolj{am neke postupke u tehnici p~elarenja jednomati~nim dru{tvom. Verujem da }e objavljivanje i primena ove metode koju }u prikazati u daljem izlaganju, biti novi podsticaj za dalje unapre|enje u smeru najpouzdanijeg puta podizanja nivoa na{eg p~elarstva. Pre izlaganja, evo jo{ nekoliko napomena. P~elarim sa LR ko{nicom, za plodi{te koristim dva standardna nastavka i potreban broj medi{nih nastavaka visine 17 cm (Fararovi nastavci). Sve su podnja~e sa mreòm i ulo{kom od grafi~kog lima. Tako|e, svaki krov ima s donje strane pri~vr{}enu tablu stiropora debljine 2 cm koji p~elinje dru{tvo leti {titi od sun~eve pripeke, dok tokom ranog prole}a, kada leglo krene, pomaè ~uvanju stvorene toplote unutar ko{nice. U kraju gde stacionarno p~elarim (desna obala reke Save i obronci planine Motajice) imam tri pa{e (bagrem, amorfa i cigansko perje), koje se preklapaju. Medobranje u normalnim klimatskim uslovima na ove tri pa{e traje od 10. maja pa do kraja juna. Zbog toga, tehniku


koju primenjujem, usmeravam za ovaj period medobranja, nastoje}i da mi p~elinja dru{tva budu maksimalno razvijena i da svo ovo vreme imaju puno radno raspoloènje, a da ne dobiju rojidbeni nagon. Zato razrojavanje i uzgoj matica obavljam krajem ovog pa{nog perioda, odnosno krajem juna, a da u pomenutom periodu ne naru{avam kontinuitet i kvantitet legla. Ovom prilikom ne}u govoriti o tome kako p~elinja dru{tva maksimalno razviti i pripremiti za glavnu bagremovu pa{u, jer je u ~asopisu P~elar o tome u vi{e navrata detaljno pisano. Po~e}u od zavr{etka vo}no-vrbove pa{e kada su p~elinje zajednice ve} razvijene i postoji mogu}nost da pre bagrema odu na rojenje.

rada p~ela u jakoj p~elinjoj zajednici aktivira sve p~ele i drì ih maksimalno u radnom raspoloènju.

Stanje oko 10. maja po~etak bagremove pa{eKada po~ne unos nektara sa bagrema, vadim MR, a umesto nje postavim Snelgrovu dasku (SD) sa otvorenim letom napred. Postavim jo{ jedan medi{ni polunastavak (slika 2) (mogu se u medi{te stresti p~ele sa dva okvira mladog legla). P~ele koje od matice odlaze na pa{u kroz leto na Snelgrovoj dasci, ne}e se vi{e vra}ati u gornje plodi{te kod matice, ve} }e ulaziti na donje leto

Documents

pcelar2