PATOLOGIJA

KOŽE

Dermatologija i dermatopatologija su

najteže grane medicine

Etiologija i patogeneza kožnih bolesti su

većinom nepoznate i nedovoljno jasne a

Dijagnostika i terapija su kompleksni i teški

Oboljenja kože se dijagnostikuju

uz pomoć algoritama

jer su simptomi i manifestacije

različitih bolesti slični

pa ih je teško razlokovati

Na koži se mogu manifestovati

skoro sve bolesti organizma

Somatske i psihičke

Koža je najveći organ u telu čoveka

16% ukupne mase tela.

Predstavlja spoljašnji omotač organizma

površine od 1,2 - 2,4m2 koji obezbedjuje

kontakt organizma sa spoljašnjom sredinom

Ona sadrži sva tkiva osim hrskavice i kosti

Sa svojim brojnim organima obavlja važne funkcije:

1. Komunikacija sa spoljašnjom sredinom

2. Zaštita organizma od dejstva

štetnih faktora spoljašnje sredine i

3. Održavanju homeostaze organizma

Kod životinja je organ koji pomaže

adaptaciji organizma na spoljašnju sredinu

Kod čoveka je i važan organ za

formiranje i održavanje zdrave ličnosti

Osnovne funkcije omotača svih živih organizama su

1. Ograničavanje organizma od okoline

2. Definisanje njegovog oblika

3. Omogućavanje mehaničke, hemijske i biološke barijere

u cilju zaštite organizma od štetnih uticaja okoline

Progresivni gubitak dlake

kao odbrambenog omotača

razvio se kao

posledica usavršavanja

centralnog nervnog sistema i

mehanizama termoregulacije

Kod nehumanih sisara se

sezonski menja dlaka

Ovo odbacivanje dlake je

fiziološki proces koji

kompenzuje sezonske

varijacije u temperaturi

Ciklus dlake kod ljudi je

iregularan i slučajan i

nije povezan sa sezonskom

varijacijom temperature

Gubitak uloge dlake u

termoregulaciji kod čoveka

je povezan

sa razvojem lojnih žlezda

čiji sekret stvara

dodatni zaštitni sloj na koži

PSIHOLOGIJA KOŽE

Iskustvo dodira kože u

različitim periodima razvoja

malog deteta je od

velikog značaja za

njegov rast, psihički i

emocionalni razvoj.

Neadekvatan kontakt roditelja

sa kožom deteta u

najranijem detinjstvu može

imati velikih posledica na

njegov psihički razvoj.

Koža je jedan od kanala

komunikacije sa roditeljima,

a preko njih i sa

spoljašnjim svetom.

Ako ova komunikacija

nije adekvatna u

periodu pre

razvoja funkcije govora

dete će razviti poremećaj:

Nemogućnost oslobadjanja od

osećaja strepnje i nesigurnosti

putem sna, fantazije i igre.

Ukoliko ovaj poremećaj kontakta

sa roditeljem postoji i kasnije

nastaće emocionalna patnja i

njeno fiksiranje za

izvesno telesno zbivanje.

Percepcija okoline i

istraživanje

sopstvenog organizma

preko kože u periodu

izmedju prve i četvrte godine

učestvuje u formiranju

osećaja deteta

o izgledu svog organizma.

Ako emocionalna okolina

deteta nije povoljna

formiraće se nestabilna i

fragmentirana slika.

Takve individue će u

odraslom dobu biti opsednute

svojim zdravstvenim stanjem,

emocionalno zatvorene ili

depresivne.

Ukoliko ovakvi razvojni problemi

budu veći i deluju kao stres,

mogu se čak razviti i

različita oboljenja kože i psihe:

Grickanje kose, samovoljno

nanošenje povreda na koži,

osećaj svraba i bola

nepoznatog uzroka ali i

Oboljenja: ekcem, psorijaza i

iznenadno opadanje kose

Epiderm

Grade ćelije keratinociti

Rasporedjeni su u više slojeva

Zbog pločastog i poligonalnog

izgleda ćelija

epiderm pripada grupi

pločasto slojevitog ili

skvamoznog tipa epitela sa

keratinizacijom

Od epiderma nastaju i

pridodati organi kože

(adneksalne strukture):

Dlačne strukture, lojne i

znojne žlezde i nokti

Debljina cele kože je od

1,5 do 4mm,

Epiderm je debljine od

0,4 do 1,5mm.

U epidermu se nalaze i druge ćelije:

Melanociti,

Langerhansove ćelije i

Merkelove ćelije

Melanociti i Langerhansove ćelije

dospevaju u epiderm u

toku embrionalnog razvoja

Melanociti su ćelije specijalizovane za

proizvodnju melaninskog pigmenta koji

Štiti kožu od UV zračenja

On je braon boje i prisutan je u

epidermu u različitoj količini, što

uslovljava različitu boju kože

Kada proizvedu melanin

melanociti ga predaju

keratinocitima u bazalnom sloju

Langerhansove ćelije su

Antigen prezentujuće ćelije koje

Pokreću imunološki odgovor T limfocita

One su stražari odbrambenog sistema

Zadužene za

Pokretanje procesa

zapaljena u koži i

Odbrane od različitih

štetnih agenasa Merkelove ćelije se

nalaze u bazalnom sloju

epiderma i

u dermu i deo su

nervnog sistema organizma

Zadužene su za brojne funkcije

sa kojima povezuju kožu i

nervni sistem sa

spoljašnjom sredinomi deo su

neuroendokrinog sistema

VEZIVNO TKIVNI MATRIKS DERMA

Fibrozno (vlaknastog tkivo

kolagen i elastična vlakna

Organizovani su u snopove

Čine neku vrstu skeleta derma

Nefibrozno vezivno tkivo

Izgled finih tankih vlakana ili

Želatinozne mase

gradjene od makromolekula

Elastična vlakna

Elastičnost kože

Kolagena vlakna

Čvrstina kože

SUBKUTIS

Ispod gustog vezivnog tkiva derma

nalazi se rastresito masno tkivo

Organizovano u režnjiće - lobuluse

Odvojeni su trakama vezivnih vlakana

Nazivaju se septa ili pregrade

Kroz ove pregrade prolaze

nervna vlakna,

krvni sudovi i limfatici koji

snabdevaju kožu

U subkutisu je smeštena

velika količina masnog tkiva tela

ima ulogu jastučića izolatora

koji štite od fizičke traume

velike promene temperature tela i

veliki je rezervoar energije tela

Debljina zavisi od regije tela

Najdeblji je u regiji trbuha a

najtanji oko očiju

U predelu skalpa u subkutisu su

smeštene strukture dlake

KRVNI SUDOVI KOŽE

Koža sadrži bogatu mrežu

krvnih sudova i limfatika

koji dovode i odvode krv i limfu

u kožu i adneksalne strukture

Vaskularni prostori kože su

malog kalibra i čine ih

površna i duboka mreža

arteriola, venula i kapilara

Funkcije:

Ishrana kože

Metabolizm

Regulacija telesne temperature

Održavanje krvnog pritiska

Rekonstrukcija oštećenja

NERVI I RECEPTORI KOŽE

Mrežu nervnih vlakana kože čine

senzorni i autonomni nervi

Senzorni nervi su

slobodni nervni završeci ili

kao organizovane, specijalizovane

višećelijske strukture – telašca (corpuskuli)

I jedni i drugi funkcionišu kao receptori

za dodir, bol, temperaturu,

svrab i mehaničke stimulacije

Gustina i tip receptora zavise od regiona kože

Senzorni nervi su posebno brojni u

predelu usana, bradavica dojki i genitalnoj regiji

Autonomni receptori se nalaze uz

žlezdane strukture i krvne sudove,

gde regulišu njihovu funkciju.

Uz slobodne nervne završetke se

često nalaze i Merkelove ćelije

Vagner Majsnerova telašca

Pačinijevi korpuskuli

ADNEKSALNE STRUKTURE KOŽE

Adneksalne strukture su

organi pridodati koži

Dlake, lojne, znojne žlezde i

Derivati kože:

Nokti, kopite, rogovi i perje

PILOSEBACEALNI APARAT

Dlaka je strukturno i

funkcionalno povezana

sa lojnim žlezdama u

jednu celinu koja se zove

pilosebacealni aparat

(lat. Pilli - dlaka, sebum - loj)

Dlake se nalaze na svim

delovima tela osim na

dlanovima, tabanima i

spoljašnjem delu sluznica

Lojnih žlezda nema samo na

koži okrajaka ekstremiteta

Ovaj aparat je najrazvijeniji na

skalpu i bradi kod muškaraca

Kod zdravog organizma

broj dlaka na koži je stabilan

U toku različitih

oboljenja,

stresa,

hemioterapije

Dolazi do

narušavanja ove ravnoteže i

poremećaja ciklusa dlake

sa pojavom privremene ili

trajne ćelavosti i

oboljenja folikula

LOJNE ŽLEZDE-GLANDULAE SEBACEAE

Nalaze se u svim delovima kože

osim dlanova, tabana i naličja prstiju

Broj i veličina variraju u različitim delovima kože

Na površini kože udružene su sa dlačnim folikulom i

formiraju pilo-sebacealnu strukturu

Na sluznicama dlačna komponenta

pilo-sebacealne strukture nedostaje

Najveće sebacealne žlezde se nalaze na

licu i skalpu i njihova gustina

može biti 400-900 na cm2

Na trupu su manje i malobrojnije

Na sredini leđa veće nego na

bočnoj strani trupa.

Uopšte, one su male na ekstremitetima i

ima ih manje od 100 na cm2

Režnjići su izgradjeni od

specijalizovanih žlezdanih ćelija

koje produkuju sekret bogat

različitim masnim materijama:

gliceridima, masnim kiselinama,

estrima voska i holesterolom

Lojne žlezde sekretuju svoj sadržaj

mehanizmom holokrine sekrecije

Pucanje ćelija oslobadja sekret

Nove ćelije nastaju deobom i

sazrevanjem ćelija iz

bazalnog sloja žlezdanih režnjića

Sekrecija lojnih žlezda je

pod kontrolom polnih hormona

Aktivnost sebacealne sekrecije

1. Opada polako do 5-6 godine

2. Zatim raste i dostiže maksimum

od 10-12 godine

3. Kod odraslih sekrecija opada sa

starošću, brže kod žena

4. Kod starih žena sekrecija

lojnih žlezda može gotovo da prestane

Faktori koji utiču na sekreciju ovih

žlezda su

unutrašnji ili spoljašnji,

polni hormoni i druge hemijske

supstance

Promene u sekreciji lojnih žlezda

vezane za dob su

rezultat promena u

endogenoj sekreciji androgena

POREMEĆAJI FUNKCIJE SEBACEALNIH ŽLEZDA

AKNE

Nastanak akni počinje u

pilosebacealnom kanalu

zbog akumulacije abnormalno

keratiniziranih epitelnih ćelija i

Pojačane sekrecije sebuma

Zato dlačni folikul postaje blokiran

U njemu se razmnožavaju bakterije i

Razvija se zapaljenje i sadržaj

dlačnog kanala dospeva u okolni derm

Koža starijih ljudi je suva

zbog smanjene sekrecije sebuma

U ovom dobu gubitak vode kroz

kožu više ne sprečava sloj lipida

na površini već debeo suv orožali sloj kože

Deca imaju normalnu vlažnost kože

iako je lučenje sebacealnih žlezda minimalno

EKRINE ŽLEZDE

GLANDULAE SUDORIFERAE

Znojne žlezde se nalaze u

svim regijama kože

Ukupan broj ekrinih znojnih žlezda je

između 2 - 4 miliona

Kod odraslih su najbrojnije na

šakama i stopalima (620/cm2)

a najmanje ih ima na leđima (64/cm2)

Veličina žlezda je različita u

različitim regionima kože i

kod različitih individua

GRADJA EKRINIH ŽLEZDA

Osnovnu strukturu ovih žlezda

čini dugačak kanalić

koji je u nekim delovima

žlezde prav a u nekim izvijugan

Delovi znojne žlezde su:

otvor na površini epiderma

pravi deo (deo kanala koji prolazi

kroz epiderm i kroz gornji derm)

sabirni kanalić i

sekretorni deo (izvijugani kanalići)

Sekretorni deo žlezde

ćesto se nalazi u subkutisu

FIZIOLOGIJA SEKRECIJE

EKRINIH ŽLEZDA

Glavna uloga ovih žlezda je

regulacija telesne temperature

Proces sekrecije znoja je složen i

pod kontrolom je nervog sistema

Najčešći nadražaj za

lućenje znoja je

toplota i emocija

kada se nadražuju

nervni završeci u blizini žlezde

koji pokreću mehanizam lučenja znoja

Znojenje je fiziološki odgovor na

povećanje telesne temperature u

toku fizičkog napora, termalnog stresa i

najefektniji način regulisanja temperature tela

Nedostatak ovog mehanizma može da

dovede do pregrejavanja, toplotnog udara i smrti

Ljudi imaju od 2-4 miliona ekrinih žlezda

raspoređenih po celom telu

Masa pojedinačne žlezde je 30-40gr a

ukupna masa svih ekrinih žlezda

približna je masi jednog bubrega (100-150gr)

Glavne funkcije znojnih žlezda su:

• Pravilno raspoređivanje toplote,

• Održavanje vlažnosti kože koja

• Pravilna distribuciji lipida iz

sekreta lojnih žlezda i

• Omogućavanje formiranja

epidermalne vodene barijere

Odsustvo vlažnosti, koju

omogućavaju znojne žlezde, dovodi do:

• Abnormalne epidermalne diferencijacije,

• Preterane keratinizacije (suva i perutava koža)

• Netolerisanja toplote

ANATOMIJA I HISTOLOGIJA

APOKRINE ŽLEZDE

Modifikovane znojne žlezde i

kod čoveka se nalaze samo

u nekim delovima tela:

Pazuh, dojke, prepone,

pupak, očni kapci i uvo

Kod životinja, apokrine žlezde se

nalaze uz svaku dlačnu strukturu

U vreme puberteta postaju

funkcionalno aktivne

Razvoj i funkcionalna aktivnost

ne zavise od polnih hormona

Osnovna struktura

apokrinih žlezda je

identična znojnim žlezdama

SASTAV SEKRETA

APOKRINIH ZNOJNIH ŽLEZDA

Sekret apokrinih žlezda

kod ljudi se opisuje kao

mlečan i viskozan, bez mirisa

kada se prvi put izluči

Sekret stiče miris na

površini kože

pod dejstvom bakterija

Hemijski sastav sekreta

apokrinih žlezda kod ljudi je

malo poznat zato što je teško

izdvojiti njihov sekret

koji se kontaminira sa sekretom

ekrinih ili sebacealnih žlezda

KARAKTERISTIČNE PROMENE KOD OBOLJENJA KOŽE

Makula crvena mrlja u ravni kože

Papula izdignuta, crvena, topla, svrab, peckanje, <10 mm

Nodus izdignut, crven, topao, svrab, peckanje >10 mm

Plak ploča, >10

Spongioza, kvašenje, bezbojna tečnost, svrab

Vezikula, mehurići sa bistrom tečnošću, <10 mm

Bula veliki mehurovi sa bistrom tečnošću, >10 mm

Pustula mehurići ispunjeni gnojem

Lihenifikacija kvašenje, svrab, ekskorijacije, ragade

Skvame- hiperparakeratoza sa eksudatom

Eritrodermija crvenilo celog tela

Topografija promena:

Lokalizovana - lokalna bolest kože najčešće

Difuzne, obostrano, sistemska bolest najčešće

OBOLJENJA KOŽE - DERMATOZE

Topografska podela

1. Pretežno sa zahvatanjem adneksa

Acne, Folikulitis, hydradenitis, alopecija, onichitis

2. Pretežno sa manifestacijama na epidermu

Spongiotične dermatoze

Eritemo-skvamozne

Vezikulo-bulozne

3. Pretežno sa manifestacijama u dermu

Vaskulitis

Lupus vulgaris

Lichen simplex chronicus

Sklerodermija

Lupus errythematosus

4. Pretežno sa manifestacijama u subkutisu

Panniculitisi

Akne

Rinofima

Follikulitis, hydradenitis, alopecia

Folliculitis:

bacterialis, mycotica

Furuncul:

zapaljenje folikula i

sebacealne žlezde

Carbuncul:

zapaljenje više folikula i

okolnog tkiva

Hydradenitis suppurativa:

zapaljenje znojnih i apokrinih žlezda

aksile i glutealne regije

Alopecia:

areata, diffusa, cicatricealis

Oboljenja koja se

pretežno manifestuju na epidermu

Spongiotične dermatoze - ekcem

Eritemo - skvamozne - psorijaza

Vezikulo - bulozne - pemfigus

Ekcem

Erotemoskvamozna dermatoza

Psorijaza

Bulozna dermatoza

Oboljenja sa

manifestacijama pretežno u dermu

Vaskulitis

Lupus vulgaris

Lichen simplex chronicus

Skleroderma

Lupus errythematosus

Vaskulitis

SKLERODERMIJA

Lokalizovana kožna forma - morfea

Progresivna sistemska forma

Prethodi joj Reinoov fenomen

Spazam krvnih sudova okrajaka ekstremiteta

Na hladnoći zbog

Fibroze u zidu krvnog suda

Uzrokuje ishemiju i gangrenu

Inflamatorno – fibrozirajuće oboljenje

kože i unutrašnjih organa

MORFEA

Lokalizovana forma skleroderije

Sa manifestacijama u koži

Linearna, mrljasta, iregularna

polja skleroze kože

PROGRESIVNA SISTEMSKA FORMA

Koža kao oklop, kasnije ulceracije i nekroze

Amimična, teško pokretna osoba

Problemi zbog gubitka motiliteta unutrašnjih organa

Usled deponovanja kolagenog vezivnog tkiva

Zbog insuficijencije vitalnog organa letalna bolest

Mikroskopski izgled

kože kod sklerodermije

Nema adneksalnih struktura

Samo paralelno postavljena

Gruba vlakna kolagena

Nema krvnih sudova ni

Ishrane kože

LUPUS ERRYTHEMATOSUS

Diskoidni - kutani

Subakutni

Sistemski

Deponovanje kompleksa Ag-At

U cirkulaciji uzrokije

Imunološko zapaljenje

Limfociti u koži

Okružuju folikul dlake i epiderm i

Razaraju ih

SUBAKUTNI LUPUS

Anularno policiklinčni i

psoriaziformni oblik

Može ostati kao kutana forma ili

preći u sistemski oblik

SISTEMSKI LUPUS

Zahvata sve organe:

Kožu, pluća, bubrege,

endokard, krvne sudove

Oboljenja sa

pretežnim manifestacijama u subkutisu

Panniculitisi

TUMORI KOŽE

Benigni i maligni

Benigni:

Papilomi i nevusi

Maligni:

Karcinomi i melanomi

Karcinomi:

Bazocelularni i planocelularni i

od adneksalnih organa

Melanomi:

Superficijalno šireći

Nodularni

Lentiginozni

Akralni

Verruca vulgaris

Bazocelularni karcinom

Lokalno invazivni

Maligni tumor

Na fotoeksponiranim delovima kože

Ne metastazira ako je mali

Veći od 10cm u 100% metastazira

Planocelularni karcinom

Izgled nevusa

Urodjeni i

Stečeni

DISPLASTIČNI NEVUSI

BK – MOLE

Nevusi sa poremećajem sazrevanja

Skloni malignoj alteraciji

Familijarni

Multipni (preko 100 nevusa na koži)

DERMOSKOPIJA

Izgled melanoma

Lentiginozni – manje agresivan Nodularni – agresivan

PROGNOSTIČKI PARAMETRI

MELANOMA

Dubina invazije - Clark

Debljina u mm - Breslow

Clark I – epiderm

Clark II – papilarni derm

Clark III – g. retikularni derm

Clark IV – d. Retikularni derm

Clark V - subkutis