7/21/2019 PATNAM

1/4

Hilari Patnam

Znaenje i referencija

ISPITNO PITANJE: U KOJU SVRHU PATNAM KONSTRUIE PRIMER SA ZEMLJOM BLIZNAKINJOM?

Patnam kritikuje dve pretpostavke na kojima poiva tradicionalana teorija znaenja. On e pokazatte pretpostavke inkompatibilne, te da je teorija koja na njima poiva neadekvatna teorija znaenja. pretpostavke su:

. subjektivisti k! k"#$e%$ij!, prema kojoj su znaenja psi!olo"ki akti subjekta. Tradicionateorija znaenja je smatrala da je pojmu znaenja svojstvena dvosmislenost: ekstenzija #ointenzija #znaenje$. Pored Patnama, ovakvo s!vatanje kritikovao je i %re&e, smatrajui

pojmu znaenja pripi"emo ekstenziju i intenziju, onda smatramo da je znaenje neko& t jedan pojam u &lavi subjekta, "to implicira s!vatanje znaenja kao mentalni! termina. %r pobunio protiv ove psi!olo&izacije.

&' s(v!t!#je %)e*! k"je* i#te#+ij! , +#! e#je te)*i#! i*%-i$i)! ekste#+iju . "bi* t"/te)*i#!' Primer sa terminima 'stvorenja sa srcem( i 'stvorenja sa bubrezima( pokazuje da termina mo&u imati istu ekstenziju, a imati razliitu intenziju, a da je nemo&ue da se termimaju istu intenziju razlikuju u po&ledu ekstenzije.

P!t#!* e pokazati da nijedan pojam ne zadovoljava obe pretpostavke istovremeno, da bi napodo"ao do zakljuka0! t)!0i$i"#!-#i %"j!* +#! e#j! %" iv! #! %"/)e1#"j te")iji. ) tu svr!u, onkonstrui"e dva protivprimera: . sa planetom *liznakinjom i +. sa luminijumom i -olibdenom.

Prvi protivprimer sa planetom *liznakinjom

Patnam u ovom primeru pretpostavlja da ne&de postoji planeta koju emo zvati *liznakinjomveoma slina Zemlji. ak mo/emo pretpostaviti da neki ljudi na planeti *liznakinji &ovore srpski jda za svako& oveka postoji istovetna kopija. *liznakinja je potpuno slina Zemlji.

li, iako neki ljudi na *liznakinji &ovore srpski jezik, ipak postoje neke suptilne razlike u dij

&ovorno& srpsko& jezika na *liznakinji i standardno& srpsko& jezika na Zemlji. 0edna kara*liznakinje jeste da tenost koju nazivamo vodom nema istu !emijsku formulu kao na Zemlji, iakista fenomenalna svojstva. 1ok je !emijska formula vode na Zemlji H+O, na *liznakinji je 2Pretpostavlja se da 23Z nemo&ue razlikovati od vode na normalnoj temperaturi i na norma pritisku. Pretpostavlja se da okeani, jezera, mora, ki"e, itd., na *liznakinji umesto vode sadr/e 23Z bi svemirski brod sa Zemlje posetio *liznakinju, posetioci *liznakinje bi odma! pretpostavili da 'vima isto znaenje na obe planete. 4pak, kada posetioci otkriju da 'voda( na *liznakinji nema !em

1

7/21/2019 PATNAM

2/4

formulu H+O koju ima na Zemlji, ve 23Z, onda e zemaljski svemirski brod poslati sledei izv'5a *liznakinji re 'voda( ima znaenje 23Z(.

4sti je sluaj i kada svemirski brod sa *liznakinje poseti Zemlju. Prva pretpostavka e biti da vodisto znaenje na obe planete. li, kada otkriju da voda nema istu !emijsku formulu na obe plakori&ovae tu pretpostavku i poslati izve"taj da '5a Zemlji re voda znai H+O(.

) pomenutim primerima nemamo problem sa ekstenzijom #obimom$ termina 'voda(, ta re jednosima dva razliita znaenja 6 razliite intenzije. 4ako je u pitanju jedna te ista re, i iako su stanovn planete ube7eni da konzumiraju istu tenost, u pitanju su dve razliite tenosti. Psi!olo"ka stanovnika na obe planete se ne razlikuju, jer i stanovnici Zemlje i stanovnici *liznakinje podrazumistu stvar 8 vodu, ali to nije ista stvar. 5a Zemlji je u pitanju voda !emijsko& sastava H+O*liznakinji je voda !emijsko& sastava 23Z.

P!t#!* 2e-i 0! %"k!2e k!k" v"0! u "v! 0v! s-u !j! 3#! Ze*-ji i #! B-i+#!ki#ji4 i*! )!+-i it"+#! e#je5 i!k" su %si("-"1k! st!#j! /"v")#i( -i$! i0e#ti #!' I#te#+ij! te)*i#! #e +!visi "0

%si("-"1ki( st!#j! /"v")#i( -i$!5 %! !k i u s-u !ju k!0! se #i1t! #ije +#!-" " (e*ijski*st)uktu)!*! 31t" je bi" s-u !j %)e 6789 /"0i#e4'

Pre 9 ; &odine Zemljanin nije znao da se voda sastoji od vodonika i kiseonika, a stanovnik *lizntako7e nije zano da se voda sastoji od 23Z. Posmatrajmo jedno& Zemljanina po imenu Petar i jstanovnika *liznakinje po imenu Petar +.

Petar nije imao nijedno verovanje o vodi koje i Petar + nije imao o vodi. -o/emo ak pretpostavsu Petar i Petar + potpuni duplikati u mislima, oseanjima, verovanjima, iz&ledu, itd. li, iako oznali !emijski sastav vode, voda je na Zemlji i 9 ;., kao i < ;. &odine imala !emijski sastav H+ je voda na *liznakinji i 9 ;, kao i < ;. imala !emijski sastav 23Z. 1akle, ekstenzija termina 'vona Zemlji je bila H+O i 9 ;. =ao i < ;. &odine, dok je ekstenzija termina 'voda( na *liznakinj23Z 4 9 ;. =ao i < ;. Petar i Petar + su termin 'voda( razumevali razliito, iako su bili u is psi!olo"kom stanju.

Protivprimer sa luminijumom i -olibdenom

Patnam u priu o Zemlji i *liznakinji uvodi dodatne pretpostavke. 5aime, on pretpostavlja da nikostrunjaka ne mo/e razlikovati lonce i ti&anje napravljene od aluminijuma i lonce od lonaca i tnapravljeni! od molibdena. Pretpostavlja se da je molibden na *liznakinji rasporstranjen u onoj mkojoj je aluminijum rasprostranjen na Zemlji, a da je na *liznakinji aluminijum toliko redak molibden na Zemlji. Tako7e, pretpostavlja se da su aluminijumski lonici i ti&anji na *liznnapravljeni od molibdena. Pretpostavlja se da su rei 'aluminijum( i 'molibden( na *liznakinji zamen'aluminijum( je ime za molibden, a 'molibden( je ime za aluminijum. ) zemaljskom svemirskom bro posetioci sa Zemlje, ne bi posumnjali da su 'aluminijumski( lonci i ti&anji napravljeni od aluminnaroito kada stanovnici *liznakinje ka/u da jesu.

2

7/21/2019 PATNAM

3/4

4pak, va/no je uoiti razliku koja postoji izme7u ovo& i pret!odno& primera. 5aime, do 9 ;. &odnije mo&ao razlikovati vodu #na Zemlji$ od 'vode( #na *liznakinji$, jer se tada nije znala !eformula ti! tenosti, dok u sluaju sa aluminijumom i molibdenom se javlja zabuna samo u jednom jeziki! zajednica Zemlje i *liznakinje, a u dru&om ne. 5a obe planete postoje i postojali su strukoji su lako ustanovili razliku izme7u pomenuti! metala. =ao takvi, strunjaci su spadali u zasebalin&vistike zajednice, koji je znaajan za itavu lin&vistiku zajednicu, jer za!valjujui strunjacsmo u stanju da upotrebljavamo rei 'aluminijum( i 'molibden(.

4pak, ovo ne znai da svako kome je ova razlika znaajna mora biti u stanju i da je napravi. >ecesto &ovorim o 'zlatnoj sredini( i (zlatnom dobu(, itd., ali ja uop"te ne znam !emijske karakterzlata #ne znam atomski broj zlata, nje&ovu raste&ljivost$, niti imam precizan metod koji e mi oda u svakom trenutku napravim razliku izme7u zlata i ono&a "to nije zlato. ak i kada kupujem prsten, ak ni tada ne moram biti u stanju da precizno razluim zlato od ono&a "to nije zlato, jer strunjaci koji su zadu/eni za to da ka/u da li je ne"to zlato ili nije. ) te strunjake cela lin&viszajednica ima poverenje.

Za!valjujui strunjacima na"a zajednica funkcioni"e, na praktinom i na lin&vistikom planu. ) d postoji podela rada, "to znai da svako radi odre7eni posao za koji je specijalizovan. Ta podela raza posledicu podelu lin&vistiko& rada, za!valjujui emu imamo i struna &ovorna lica tj. strunjnam omo&uavaju da se mi, kao prosena &ovorna lica snalazimo u jeziku i da &a iupotrebljavamo. Za!valjujui strunjacima, mi se ne snalazimo samo u jeziku, ne&o i u /ivotu, jenaini identifikacije odre7eni! objekata postaju dostupni za!valjujui strunjacima.

Primeri lin&vistike podele rada jesu jezike zajednice, koje poseduju odre7ene termine, iji su krit poznati samo pod&rupi &ovorni! lica koja te termine stiu. 1a bi pod&rupe &ovorni! lica upotrebljtermine, mora postojati saradnja izme7u strunjaka i &ovroni! lica iz ovi! pod&rupa.

Patnam pokazuje da je ekstenzija neko& termina socijalno odre7ena. ?kstenziju fiksira sociolin&stanje itave jezike zajednice, a ne psi!olo"ko stanje pripadnika te zajednice.

Ov" %)e0st!v-j! "0/"v") #! ISPITNO PITANJE: TA PATNAM PO RAZUMEVA POPO ELOM LIN;VISTI

7/21/2019 PATNAM

4/4

!emijsku formulu u svetu @+, tj. u zamislivoj situaciji. Tada je voda sve ono "to je ista tenotenost u a"i koju dr/im u ruci, i to u vezi sa svetom u kome sam i u kome dajem odre7enje.

+. -o/emo rei da je voda ri&idni desi&nator, tj da termin 'voda( oznaava 8 desi&nira H+O svetovima #aktuelnom i mo&uim$. To bi znailo da supstanca zvana voda u svetu!emijskom formulom 23Z nije vodaA re 'voda( nema isto znaenje u @ i @+.

Ova razlika koja postoji u interpretacijama je razlika u opse&u 6 ekstenziji, jer u prvom sluaju je'ovo je voda( neri&idni desi&nator, jer je relativan u odnosu na svet, dok u dru&oj interpretaciji refteriman 'ovo( nije zavisna od promenljive 6 tj. od mo&ue& sveta, ve je u svim svetovimreferencija to& termina, zato je to ri&idni desi&antor.

>elacija 'biti ista tenost kao( jeste me7usvetska relacija.

Patnam dru&u interpretaciju smatra ispravnom: BO1 0? BO1 @ -O =O 0? H+O. 5emo&ue jvoda bude neko& dru&o& !emijsko& sastava, jer ona ne bi bila voda ne&o ne"to dru&o #s=ripkeovim odre7enjem iskaza 'Toplota je kretanje molekula($. @!odno tome, voda e biti ono "totenost koju ja dr/im u a"i u ovom aktuelnom svetu, i koja je H+O. 23Z nije voda, iako mo/da iz&kao voda. @vet u kome voda nije iste prirode kao u aktuelnom svetu, nije mo&ui svet, jer voda jH+O, i ona ne mo/e da ne bude H+O. Zamisliv je svet u kome voda nije H+O, ali nije mZ -4@C4BO@T 5? 4-PC4D4> -OE)F5O@T, jer mi sva"ta mo/emo zamisliti, ali to ne znai damo&ue sve "to mo/emo zamisliti.

Znaenje inedeksikala kao "to su rei: ovo, ono, ovde, sada, to, itd., pa ak i re 0 , varira od kontekonteksta, od sluaja od sluaaj. 0a jesam, ali si i ti za sebe tako7e 'ja jesam(, kao i ja za sebeA psi!olo"ko stanje tj. tvoj pojam o 0 je isti kao i moj, a opet ti nisi ja, a ja nisam ti. 1akle, ?=@T?5@? > ZC4=)0), 4 =O 0? 45T?5Z40 4@T .

P!t#!* +!k-ju uje 0! ekste#+ij! te)*i#! #ije utv)=e#! %"j*"*5 #ije utv)=e#! %si("-"1ki* st!#je*subjekt!5 ve> je "0)e=e#! s"$ij!-#" . %"0e-"* je+i k"/ )!0! i i#0eksi ki . +!vis#! je "0 !ktu!-#e%)i)"0e "0)e=e#i( stv!)i' T)!0i$i"#!-!#! te")ij! +#! e#j! %)evi=! 0ve stv!)i5 k"je "0)e=uju)e e)e#$iju: 0"%)i#"s 0)u1tv! i 0"%)i#"s stv!)#"/ svet!'

!