Parking senzori su se nekada viđali samo na najskupljim automobilima, a danas im je cena toliko niska da gotovo svako može da ih ugradi.

 

Parking senzori -  možete da ih ugradite sami, u garaži ili na parkingu ispred zgrade ili da prepustite to nekom servisu. Ugradnja je u suštini laka, ali može i da se pogreši.

Neophodno je da se buši branik, mada postoje i verzije koje se lepe sa unutrašnje strane branika i postavljaju iznad/ispod registarske tablice. Cene variraju u širokom rasponu, što verovatno važi i za kvalitet, mada su vozači uglavnom zadovoljni i najjeftinijim proizvodima iz Kine.

Ugradnja parking senzora u servisu

Uglavnom možete da birate hoćete li sami da kupite parking senzore i donesete ih na ugradnju ili da vam ugrade one koji određeni servis ima u ponudi. Neki servisi jednostavno ne žele da rade sa neproverenim uređajima, pošto ne mogu da garantuju za njihovo funkcionisanje, što je potpuno razumljivo.

Cena ugradnje vaših parking senzora (dakle, samo „ruke“), kreće se od oko 1.500 dinara naviše. Verovatno može da se nađe i jeftinije. Najskuplje je, naravno, u ovlašćenim servisima, koji su obavezni da isprate standarde proizvođača automobila po pitanju kvaliteta uređaja, cene radnog sata i slično.

Na primer, u jednom od servisa senzori mogu da se kupe za 35 evra, a ukoliko želite da vam ih i ugrade koštaće 55 evra. Imate internet, imate telefon – tražite i zovite kako biste našli najbolju ponudu, a na vama je da odlučite šta je najbolja ponuda, tj. odnos kvaliteta i cene.

Uradi sam – ugradnja parking senzora

Kada kupite parking senzore, dobićete četiri senzora (ukoliko ih ugrađujete samo pozadi), centralnu jedinicu, displej (postoje razne vrste, a može i bez njega), burgiju za bušenje rupa na braniku, plastične vezice i ostalo što je potrebno.

Međutim, može se desiti da ne dobijete sve „neophodne sitnice“, naročito ukoliko kupujete preko interneta, pa se dobro informišite pre nego što donesete konačnu odluku. Takođe, ne zaboravite da proverite sve prilikom preuzimanja robe.

Procedura ugradnje je slična kod svih vozila, ali u ovom slučaju naročito važi ona poslovica – triput meri, jednom seci. Pre ugradnje dobro proučite uputstvo koje ste dobili u paketu – možda će biti na srpskom, a možda na prilično lošem engleskom jeziku.

Imajte u vidu da kod nekih automobila na branicima već postoje obeležena mesta (sa unutrašnje strane) predviđena za postavljanje senzora.

 

Procedura – samostalna ugradnja

Sve može da se završi za manje od sat vremena.

Potreban alat:

  -       Bušilica

  -       Krstasti šrafciger

  -       Izolir traka

  -       Metar

  -       Marker/flomaster

  -       Tzv. molerska traka

Važno – pre kretanja na posao napravite plan šta ćete i kako da radite. Verujte, tako ćete uštedeti mnogo vremena i nerava.

Premerite branik i odredite tačke na kojima želite senzore. Ne zaboravite da su važni i ugao i visina postavljanja.

Senzori bi trebalo da budu postavljeni vertikalno, ne ukoso na gore ili dole, pošto (navodno) u nekim slučajevima to može da predstavlja problem – nisu svi senzori isti, tako da ima izuzetaka.

Imajte u vidu da ukoliko pogrešite po pitanju visine postavljanja, udaljenosti među senzorima i slično, može da dođe do lošije preciznosti – sistem će i dalje funkcionisati, ali neće biti precizan kao što bi trebalo.

Senzori postavljeni visoko na branicima terenaca obavljaće svoju funkciju sasvim dobro, ali ako je reč o niskom vozilu sa nisko postavljenim senzorima, postoji mogućnost da se jave smetnje zbog nebitnih objekata na tlu ili samog tla.

Vrlo korisna može da bude tzv. molerska traka. Zalepite je na visinu koju želite, a zatim na njoj obeležite tačke za bušenje.

Probušite rupe u braniku, ubacite žice i instalirajte senzore. Zatim žice senzora treba ubaciti u prtljažni prostor kroz postojeće otvore.

Skidanje branika je kod nekih automobila neophodno, a kod drugih može znatno da ubrza rad i pojednostavi proceduru. Samo skidanje može da bude brzo i jednostavno ili da oduzme mnogo vremena i nerava, u zavisnosti od osobe koja to radi (u najvećoj meri) i od modela.

Većina senzora se samo utiskuje u novonastale otvore na braniku, ali postoje i verzije sa osiguravajućom maticom sa zadnje strane.

Od svakog senzora vodi kabl do centralne jedinice – obeleženi su slovima ili brojevima. Centralnu jedinicu smestite negde u prtljažnik.

Sledi povezivanje centralne jedinice sa svetlom za rikverc ili „zvanično“ – sa svetlom za vožnju unazad. Dakle, svaki put kada ubacite menjač u rikverc, parking senzori će se aktivirati.

Zatim postavljate displej na mesto koje vam odgovara. Nekada je bilo neophodno provlačenje kablova od centralne jedinice do displeja, ali danas su uobičajeni uređaji sa bežičnom komunikacijom između centralne jedinice i displeja.

Displej možete da postavite bukvalno na svako mesto - nisu retki slučajevi postavljanja u zadnji deo automobila, npr. iznad zadnjeg stakla, tako da gledate u njega ukoliko se okrećete i gledate kroz zadnje staklo tokom parkiranja.

 

Farbanje senzora

Gotovo svi senzori mogu da se farbaju u boju automobila, ali postoje i oni kojima to može da smeta. Cena farbanja zavisi od mnogo faktora – možete to da obavite sami ili kod profesionalaca. Prvo ide prajmer, pa boja i lak, ukoliko je potrebno (u zavisnosti od vrste boje).

Reč je o malim površinama, te neće biti veliki problem ukoliko „promašite“ nijansu, mada se mnogi vozači toga užasavaju. Ponekad mogu da se nađu i već obojeni senzori.

Ugradnja parking senzora bez bušenja?!

Postoje i parking senzori koji mogu da se ugrade bez bušenja branika. Reč je o trakama koje se lepe sa zadnje strane branika ili o senzorima koji se postavljaju iznad registarske tablice. Obe vrste mogu da se nađu kod nas u prodaji.

Trake koje se lepe rade na elektromagnetnom principu, mogu da se skraćuju makazama na potrebnu dužinu, a dalje se povezuju i funkcionišu po sličnom principu kao i klasični senzori. O prednostima i manama po pitanju samog funkcionisanja u odnosu na klasične, ne može da se govori bez direktnog upoređivanja dva konkretna uređaja.

Što se tiče montiranja, branik mora da se skida, a treba biti i prilično obazriv prilikom lepljenja... Mnogi su skeptični u vezi ovih senzora -  na primer, proizvođači automobila se i dalje drže klasičnih, ultrazvučnih sistema.

Takođe, ne verujte slepo promotivnim video klipovima koje možete da nađete na Internetu, pošto teže da vas ubede kako klasični, ultrasonični parking senzori propuštaju da detektuju razne prepreke.

Oni se aktiviraju tek kada vozilo počne da se kreće – kada se vozilo zaustavi, zadržavaju poslednju informaciju i nastavljaju „odatle“ kada ponovo krenete. Neki vozači nisu zadovoljni njihovim funkcionisanjem kada se krećete zaista sporo.

Parking senzori koji se montiraju iznad registarske tablice – vozači su generalno zadovoljni njihovim radom. Ne montiraju se baš tako lako, kao što u pojedinim reklamama prodavci žele da predstave. Postoje i verzije koje se montiraju ispod tablice, mada su, u zavisnosti od uređaja moguće obe opcije, a može da se kupi i čitav ram za tablicu sa ugrađenim senzorima. Njihova glavna mana je slabija osetljivost na prepreke koje „prete“ ćoškovima automobila, obzirom da su senzori koncentrisani na sredini.

Preciznost parking senzora

Aktiviraju se npr. na oko dva metra od prepreke, a konstantno pištanje, što znači da treba da se zaustavite, počinje uglavnom na 30 centimetara. U opisu nekih senzora tvrdi se da su mnogo precizniji, to jest, do 10 ili 20 centimetara.

Obzirom na raznolikost ponude, kao i na činjenicu da se kod nas uvozi, što legalno, što nelegalno, obilje parking senzora sumnjivih karakteristika, nakon ugradnje treba ih dobro testirati.

Autor: Tim sajta PolovniAutomobili.com

SenzorИз Википедије, слободне енциклопедије

Svetlosni senzor

Senzor (često i - davač, osetilo, detektor) je uređaj koji meri fizičke veličine i konvertuje ih u signal čitljiv posmatraču i/ili instrumentu. Na primer, živin termometar konvertuje izmerenu temperaturu u širenje živine tečnosti, koja se može očitati na cevi sa podeocima.

Senzori imaju široku primenu u svakodnevnom životu: kod ekrana osetljivih na dodir, kod vrata i elevatora u javnim objektima, kod osvetljenja i alarma i mnogih drugih uređaja: automobila, aviona, medicinskih uređaja, robota, industrijskih mašina i drugde.

Indikator senzora pokazuje promene izlaznih veličina u odnosu na merene veličine. Senzori koji mere precizne veličine zahtevaju veću osetljivost.

Tehnološki napredak omogućio je izradu senzora sa detaljima mikrometarskih dimenzija. Oni koriste MEMS tehnologiju i nazivaju se mikrosenzori.

Садржај

1 Tipovi senzora 2 Klasifikacija mernih grešaka 3 Rezolucija 4 Reproduktivnost 5 Biološki senzori 6 Geodetski senzori 7 Spoljašnje veze

Tipovi senzora

Senzori su vrsta konvertora (pretvarača). Oni jednu fizičku veličinu pretvaraju u drugu.

Zbog toga se oni mogu klasifikovati po tipu energije koju prenose.

Toplotni o Temperaturni senzori: termometar, termostat, bimetalni termometar ...o Toplotni senzori: kalorimetar, senzor protoka

Elektromagnetni o Senzori električnog otpora: ommetar, multimero Senzori električne struje: galvanometar, ampermetaro Senzori električnog napona: voltmetar, elektroskopo Senzori električne snage: kilovat-sat meračo Magnetni senzori: magnetni kompas, magnetometaro Metal detektorio Radar

Mehanički o Senzori pritiska: barometar, barograf, manometar, merač pritiska, indikator brzine

vetrao Senzori protoka fluida: senzor protoka, gasni senzor, presostato Senzori gustine i viskoznosti fluida: viskozimetar, hidrometaro Mehanički senzori: senzor rastojanja, senzor ubrzanja, senzor naprezanja, senzor

prekidao Senzori vlage: higrostato Senzori nivoa tečnosti: nivostat

Hemijski o Senzori hemijskih elemenata: senzori kiseonika, jon-selektivne elektrode, pH

staklene elektrode, detektori ugljen-monoksidao Senzori mirisa: QCM senzor, kalaj-oksid gas senzor. Senzori gasova se često

kombinuju u jedan elektronski nos.

Optički o Svetlosni senzori, ili fotodetektori, uključujući poluprovodničke kao što su foto-

ćelija, foto-dioda, foto-tranzistor, CCD, senzor slike i dr.o Infracrveni senzori (IC) koriste infracrvene zrake za detekciju predmeta u

okruženju i izvora toploteo Senzori blizine — tip senzora rastojanja ali mnogo precizniji i složeniji. Detektuje

samo određena rastojanja. Može biti optički - kombinacija foto-ćelije, LED diode ili lasera. Koristi se kod mobilnih telefona, detektora papira kod uređaja za fotokopiranje, funkcije uspavljivanja kod prenosnih računara i drugih uređaja.

o Laserski skener — uzak snop svetlosti se emituje na prostor preko ogledala. Senzor foto-ćelije postavljen na određenom rastojanju prima svetlost koja se odbija od objekta koji se nađe na tom prostoru i koji se na taj način detektuje. Posebnim metodama (triangulacija) može se izračunati i rastojanje objekta od ciljane lokacije.

o Fokus — Velika industrijska sočiva mogu biti fokusirana na servo sistem. Rastojanje fokusiranog elementa određuje se podešavanjem sočiva.

o Binokular — Dve slike dobijene sa iste početne linije preklapaju se sistemom ogledala i prizmi. Njihovo podešavanje koristi se za utvrđivanje rastojanja.

o Interferometar — Interferencija snopova poslatih i reflektovanih talasa svetlosti dobijene iz koherentnog izvora kao što je laser se meri i na osnovu dobijenih parametara izračunava se rastojenje sa izuzetno visokom preciznošću.

o Skintilometar — meri količinu rasipanja svetlosti u atmosferio Fiber optički senzori

Jonsko zračenje o Senzori zračenja: Gajgerov brojač, dosimetar, detektor neutrona, brojač iskrio Senzori subatomskih ostataka: Detektor ostataka, oblačna komora, atomska

komora

Akustički o Akustički: koriste vremensko kašnjenje prostiranja ultrazvučnih UV talasa.

Korišćeni su sredinom XX veka kod polaroid kamera i robota za merenje daljine.o Zvučni senzori: mikrofon, hidrofon, seizmometar.

Ostali tipovi o Senzori pokreta: radarski pištolj, brzinometar, takometar, senzor prolaza vozila,

koordinator okretao Senzori orijentacije: žiroskop, veštački horizont, žiroskop sa leserskim prstenomo Senzori rastojanja (beskontaktni) magnetostrikcija

Klasifikacija mernih grešaka

Idealan senzor je onaj koji je lineran u celom opsegu merenih vrednosti. Trebalo bi da je dobijeni signal uvek linearno srazmeran merenoj vrednosti. Pri tome na njega ne bi smeo da ima uticaj nijedan drugi objekat u okruženju, niti bi on smeo da ima ikakav uticaj na mereni objekat. To je u praksi neostvarivo. Zato se meri njegova osetljivost kao odnos između izmerene i stvarne veličine.

Odstupanja koja se javljaju kod različitih vrsta senzora su:

Osetljivost može kod pojedinih senzora biti različita tj. varirati kod različitih veličina. To zovemo greška osetljivosti.

Opseg dobijenih veličina je uvek limitiran, tako da će jedan senzor dati svoju maksimalnu, odnosno minimalnu vrednost u slučaju da su izmerene vrednosti izvan punog opsega senzora.

Ako dobijena veličina nije nula, kada je merena veličina nula kaže se da senzor ima pomeraj (offset).

Kada osetljivost nije konstantna za različite izmerene vrednosti, to nazivamo nelinearnost. Ona se obično javlja na krajevimia opsega merenja.

Devijacija koja se javlja zbog velikih promena merenih veličina naziva se dinamička greška.

Ako izlazni signal menja otpornost merenog objekta to nazivamo pomak (drift) Vremenski otklon - javlja se usled dugotrajnog korišćenja senzora Šum (eng. noise) - nepredvidive devijacije u signalu tokom vremena Histereza je greška koja se javlja kada se promenom položaja merenog objekta dobijaju

različite i neodgovarajuće vrednosti na izlazu. Kod senzora sa digitalnim izlazom obavezno dolazi do aproksimacije dobijenih veličina i to

je greška aproksimacije ili greška digitalizacije. Senzori u nekim slučajevima mogu biti ometeni delovanjem merenog objekta, recimo

njegovom temperaturom ili zračenjem.

Sve ove greške mogu se podeliti na sistemske greške i slučajne greške. Sistemske greške se predupređuju različitim vrstama kalibracije, dok se slučajne greška kao što su različite vrste šumova smanjuju procisiranjem signala, filtracijom i sl.

Rezolucija

Rezolucija senzora je najmanja promena koju on može da detektuje na merenoj veličini. Vezana je za preciznost mernog uređaja.

Reproduktivnost

Reproduktivnost predstavlja grešku izlaznog signala koja je prouzrokovana nemogućnošću senzora da pri istom pobudnom signalu daje istu izlaznu vrednost.

Biološki senzori

Živi organizmi poseduju biološke senzore koji funkcionišu slično dosada opisanim tipovima. U najvećem broju slučaja oni su poslužili kao inspiracija za dizajniranje tehničkih senzora.

Živi organizmi poseduju ćelije osetljive na:

svetlo, pokret, temperaturu, megnetno polje, gravitaciju, vibracije, vlagu, pritisak, električno polje, zvuk i druge uticaje spoljnog okruženja

fizičke aspekte unutrašnjosti kao što su: istazanje, pokreti organizma, lokacija upale veliki broj jedinjenja kao što su toksini, hranjiva jedinjenja i feromoni prisustvo interakcije biomolekula i nekih kinetičkih parametara mnoge promene unutrašnjeg metabolizma: nivo šećera, nivo oksigena, pritisak u krvi. konstantne promene kod signalnih molekula kao što su hormoni, neurotransmiteri ponekad i razlikuje proteine pojedinih organizama

Veštački senzori koji imitiraju biloške senzore koristeći biološke senzitivne komponente nazivaju se biosenzori.

Ljudski razum je primer funkcionisanja specijalnih neuronskih senzora.

Geodetski senzori

Geodetski merni instrumenti određuju pomeranje ili kretanje objekta u jednoj, dve ili tri dimenzije. To podrazumeva korišćenje uređaja kao što su totalna stanica i sistem satelitskih prijemnika za globalnu navigaciju.

Parking senzoriSa Wikipedije, slobodne enciklopedijeUltrazvučni parking senzor

Parking senzori su senzori blizine za vozila dizajniran da upozori vozača na prepreke pri parkiranju. Ovi sistemi, koji koriste ili elektromagnetne ili ultrazvučnih senzora, su prodali različito od proizvođača vozila pod brendovima u vlasništvu, kao što su Park daljinu, Park Assist, Parktronic ili EPS ®. [1]

Sadržaj

    1 Ultrazvučni sistemi    2 Elektromagnetski sistema    3 Blind spot prati i druge tehnologije    4 Izumitelji    5 Vidi također    6 Reference    7 Vanjski linkovi

Ultrazvučni sistemi

Ovi sistemi imaju ultrazvučne blizini detektora za mjerenje udaljenosti na obližnje objekte preko senzora koji se nalaze na prednjoj i / ili zadnji branik frizova ili vizualno minimizirati unutar susjednih roštilja ili udubljenja.

Senzori emituju akustične impulsa, s kontrolnom jedinicom mjerenja povratak interval svakog ogleda signala i izračunavanje udaljenosti objekta. [2] Sistem naizmjenično upozorava vozača sa zvučnim tonovima, učestalost ukazuje udaljenost objekta, uz brži tonovi ukazuju na veću blizinu i kontinuirani ton što ukazuje na minimalnu unaprijed definiranim udaljenosti. Systems može uključivati vizualna pomagala, kao što su LED ili LCD očitavanja za označavanje udaljenosti objekta. Vozilo može uključivati vozila piktograma na infotainment ekranu automobila, uz zastupljenost obližnje objekte kao boji blokova.

Stražnji senzori se može aktivirati kada je izabran hod unazad i deaktivirati čim se izabere bilo koji drugi brzinu. Prednji senzori se može aktivirati ručno i deaktivira automatski kada vozilo dostigne unaprijed određenim brzine - da se izbjegne naknadno smetnja upozorenja.

Kao ultrazvučno sistema se oslanja na refleksiju zvuka talasa, sistem možda neće otkriti stan predmete ili prigovor nedovoljno veliki da odražavaju zvuk - npr, uski pol ili uzdužne objekta direktno na vozilu ili u blizini objekta. Objekti s ravnim površinama pod uglom od vertikale može odvratiti povratka zvuk valova od senzora, ometaju detekcije.

The Parking senzor, izvorno zove, ReverseAid, bio je spin-off iz Sonic Pathfinder [3] - Elektronski Smjernice uređaja za slijepe. Oba uređaja su izmislili u kasnim 1970-ih dr Tony Heyes dok je radio u jedinici za istraživanje Blind Mobility u Nottingham University u Velikoj Britaniji. Nakon patentiranje uređaja 1983. Heyes ponudio da Jaguar Cars u Coventry. Nakon test vožnje prototipa na Heyes auto su mu vrlo ljubazno rekao da, "Sviđa ti se jer si One Eyed vozač koji ne mogu suditi o udaljenosti. Real ljudi ne želi ovakve stvari."

Heyes udružio s lokalnim proizvođač i oko 150 jedinice su napravljene i montirati na benzin pumpom, kamione i dostavna vozila. Vrlo malo su opremljeni privatnim automobilima, jer malo ljudi je želio da izbušiti rupe u svojim automobilima.

Elektromagnetski sistemi

Elektromagnetsko parking senzor je ponovno izmislio i patentirao 1992. godine Mauro Del Signore. [4] Elektromagnetski senzora oslanjaju na vozilu kreće polako i glatko prema objektu koje treba izbjegavati. Jednom otkriven, prepreka, ako se vozilo zaustavi na trenutak svoj pristup, senzor nastavlja davati signal prisustvo prepreku. Ako je vozilo a zatim nastavlja svoju manevar signala alarma postaje sve više i više impresivno kao prepreku pristupa. Elektromagnetski parking senzori se često prodaje kao ne zahtijeva nikakve rupe koje treba izbušiti nudi jedinstven dizajn koji diskretno montira na unutrašnjoj strani branika očuvanja 'novu fabriku izgled' vašeg vozila. Sada su također dolaze opremljeni s kamerom da ide sa senzorom. Do 2018. godine SAD je zahtijeva back up kamera sa senzorima na svim automobilima.Blind spot prati i druge tehnologije

Blind spot monitori su opcija koja može uključivati više od praćenja strane vozila. To može uključiti "Cross Traffic Alert", "koji upozorava vozače povlači se iz parkirno mjesto kada saobraćaj se približava sa strane." [5] [6] [7]Izumitelji

Već u 1970. njemački izumitelj Rainer Buchmann devolped parking senzore. [8] 13. decembar 1984 Massimo Ciccarello i Ruggero Lenci (vidi Popis talijanskog izumitelja) deponovan u Italiji zahtjev za patent Ultrazvučna Parking senzori, i 16. novembra 1988. godine Ministarstvo industrije odobrena im patent za izum industrijske n. 1196650. [9]

21 Oktobar 2013 Leon Stenenth et. al u SAD deponuje zahtjev za patent SISTEM I METODE ZA OTKRIVANJE I IZBOR resursa zaposlenih raspoloživih resursa u Sjedinjenim Američkim Državama patente. US 20140122190 A1.

Kako rade parking senzori?

Senzori

Sustav parking senzora dolazi u kompletu od četiri do osam senzora. Kod sustava sa četiri senzora, svi su senzori instalirani na stražnjem dijelu vozila. Kod sustava sa šest senzora, dva senzora se ugrađuju na prednji dio vozila i četiri na stražnji dio vozila. Kod sustava sa osam senzora, senzori su ravnomjerno podijeljeni, četiri na prednji i četiri na stražnji odbojnik vozila. Prednji senzori se aktiviraju u isto vrijeme kada i stražnji, te ukoliko nema prepreke ispred automobila, oni se automatski gase.

Upravljačka jedinica

Upravljačka jedinica parking senzora šalje radio valove do ultrazvučnih senzora montiranih na vozilo. Procesor  u upravljačkoj jedinici mjeri udaljenost između vozila i prepreke mjerenjem vremena koje je potrebno radio valovima da se odbijaju od prepreke natrag do vozila.

Sustav upozorenja

Sustav parking senzora će upozoriti vozača da on ili ona prilazi prepreci sa zvučnim, vizualnim ili kombiniranim signalom. Neki sustavi će pokazati udaljenosti kada je prepreka na udaljenosti od 1,5m ispred vozila i 2m sa stražnje strane. Neki sustavi će početi emitirati zvučni signal upozorenja kada se vozila s prednje ili stražnje strane približe prepreci ispod 1metra. Kada je vozilo u blizini objekta na manje od 30cm, sustav će emitirati kontinuirani ton za upozorenje vozača ili prikazati na ekranu riječ "Stop".

Imati na umu

Različiti modeli mogu imati različita mjerenja, te na osnovu toga emitiraju zvučno i vizualno upozorenje. Uvijek pročitajte priručnik za korištenje vašeg sustava parking senzora.