PARK ANDRE CITROEN Park Andre Citroen je rezultat sinteze dva projektna rešenja. Žiri nije mogao

doneti odluku koje rešenje je bolje. Sintezom ideja Allaina Prevosta i Gillesa Clementa, park je postao spoj različitosti. Allain Prevost važi za najinovativnijeg pejzažnog arhitektu Francuske. Njegov deo ideje u parku su veliki travnjak, vodeni kanal i granitni stubovi ( nimfe). Njegov dizajn se karakteriše kao formalan. Gilles Clement je odgovoran za severni deo parka u kojem se nalaze: „beli vrt“, „vrt emocija“, „vrt pokreta“, i dve velike staklene bašte. Karakteristika Klementovih projekata je respektabilan odnos prema prirodi, u smislu da teži da što manje utiče na prirodne tokove, ostavljajući biljke da same formiraju konačan izgled mesta koje dizajnira. Njegov pristup: prepuštanja prirodi da se sama organizuje je imao simboličnu korisnost, jer se ovaj način deo prostora u parku samorevitalizovao od predhodnih ljudskih nehumanih aktivnosti na prostoru parka. Na ovoj lokaciji, pre izgradnje parka, kompanija Citroen je imala svoje industrijske aktivnosti, koja su bile veliko oprerećenje reke Sene i samog mesta koje je postalo kontaminirana industrijska deponija. Zahvaljujući jakoj političkoj volji francuskih vlasti osamdesetih godina, izrađeni su mnogi projekti poboljšanja socijalno, ekonomsko ekoloških uslova stanovnika Pariza. Park Andre Citroen je napravljen pod patronatom Žak Širaka, tadašnjeg gradonačelnika, ujedno kao i odgovor na Parc La Villette, čedo predsednika Miterana, koji je lociran na suprotnoj strani grada. Desnica protiv levice. Citroen protiv Vileta. Miteranov La Villette su konstruisali arhitekti, prezirući stručnost pejzažnih arhitekata. Suprotstavljajući se ovom pristupu, Širak raspisuje konkurs za uređenje Citroena sa zahtevom da učešće uzmu i arhitekte i pejzažne arhitekte. Konstruisanje oba parka je otelotvorenje političkog rivaliteta Širaka i Miterana, i simbolično, parkovi su pozicionirani na dve suprotne strane grada. Paradoksalno, oba parka nastaju zalugom razvoja francuske industrije, i proizvod su izmeštanja narastajuće industrije iz gradskog jezgra. Zahvaljujući dobroj volji gradske uprave, i još ponečim, devastirane površine su postale zelene površine, javna dobra. Tako je park Citroen postao ispreplatano tkivo industrije, prirode, politike i progresivnih ideja.

Panorama Citroena

2

Park Andre Citroen

Park Andre Citroen je lociran u južnom Parizu, na obali reke Sene. Godine 1985.

raspisan je konkurs za uređenje. Park je otvoren 1992. Grad Pariz je proglasio da : „ estetika ovog parka treba da reflektuje uticaj Pariza, i iznad svega treba da bude utisnut u istoriju pejzažne arhitekture kao reprezent savremenih trendova.“ I upravo je takav efekat parka. Njegov dizajn je sublimacija tradicionalnih francuskih vrtova palata i savremenih trendova. Dizajneri su sjedinili staromodnu geometriju, precizno oblikovane ivice živica i prijatan izgled vrtova francuskih palata sa savremenim komponentama dizajniranja prostora. Četiri osnovna elementa dizajna predstavljaju četiri teme parka: umetnost, arhitektura, pokret i priroda. Posetilac iskušava ove teme šetajući kroz park, celim putem od ulaza do izlaza.

Prve teme, umetnost i arhitektura su ilustrovane na samom ulazu u park. Na glavnom ulazu na južnoj strani parka nalaze se vrt i pjaceta. Njih okružuju moderne zgrade koje na posetioca ostavljaju utisak visokog urbaniteta. Naglašavanje arhietkture je pojačano samim oblikom pjacete. Jake linije i čvrsta geometrija domiraju ovim delom. Pravougaone površine različitih nivoa variraju ovde. Spoljna linija vrta na ulazu je uzdignuta i popločana za hodanje i trčanje. Centralni deo pjacete je u depresiji, tu se nalazi pravougaona vodena površina. Oko ove zone je zasađeno drveće uz oštre ivice, orijentisano duž ose istok-zapad. Linija drvoreda je presečena na južnom delu dijagonalnom stazom. Ova dijagonala seče teren od najsevernije do najjužnije tačke parka, celom dužinom, deleći ceo prostor na skoro dve podjednake površine. Ova dijagonala na prvi pogled deluje kao ožiljak u parku, ali ako bolje sagledamo, shvatamo da je ona potez genija. U knjizi Poetičnost vrta, Moore, Mitchell i Turnbull su rekli da je : „ staza u vrtu integrišuća nit koja spaja momente i slučajnosti u priču“. To je upravo uloga ove dijagonale u parku Andre Citroen. Ona povezuje gotovo sve sadržaje u parku,

3

omogućavajući posetiocima da lagano jezde očaravajućim sadržajima. Tako je ona suština teme pokreta.

Citroen je osmišljen tako da posetiocima angažuje sva čula: vida, mirisa, sluha, dodira. Prvo od ovih čula je angažovano kretanjem dijagonalom južno u Black Garden (crni vrt), koju je dizajnirao Alain Provost. Osmišljena je tako da asocira na crno. Popunjena je biljkama koje imaju tamne listove i cvetove. Tu ima irisa, crnih lala i tise. Prolaskom kroz nju, stižemo do najdominatnije površine u parku, velikog travnjaka.

Veliki travnjak je srce parka. To je široka pravougaona površina pod travom, koja služi kao glavna simetrala parka. Travnjak je oivičen podkresanim živicama i kamenim zidićima. Ideja: „ arhitektura teče kroz pejzaž i pejzaž kroz arhitekturu“, je ovde evidentna. Ovde se postiže savršen balans između izgrađene i neizgrađene sredine. Travnjak je omeđen izgrađenim strukturama, staklenom baštom i granitnim stubovima, ali ipak zadržava prirodnost. Travnjak je lagano nagnut ka Seni i orijentisan je jug-sever. Ako ga sagledava sa južne strane, posetilac ima pred sobom predivan prizor prostranog travnjaka sa linijom reke u pozadini. Glavna dijagonala seče travnjak i odseca jedan trougao od ostale pravougaone mase. Na preseku dijagonale kroz park je zasađeno drveće kako bi omekšalo tranziciju između arhitekture i pejzaža. Vodeni kanal opasuje travnjak. Premošćen je samo na mestima neophodnim za kretanje. Posetioci su ovde ohrabreni da hodaju po travi, ali su i istovremeno „zatočeni“ vodenim kanalom. Jedini način da se izađe sa travnjaka je povratak na glavnu stazu. Ova dizajnerska intervencija ohrabruje posetioce da nastave sa otkrivanjem parka, i potvrđuje cilj jedne od četiri teme: pokret.

Na južnom delu travnjaka nalaze se dva mamutska spomenika, arhitektonske teme parka, staklene bašte od stakla i drveta. Ako je park Andre Citroen vrt modernog vremena, onda ove staklene bašte personifikuju palatu. One su markeri parka. Jedna služi kao izložbeni prostor, a druga je napunjena egzotičnim tropskim biljkama.

Između dve staklene bašte, nalazi se najzabavnija vodena intervencija. Voda prska iz kvadratne mreže rupa, upravljana električnim tajmerom, koji u sekvencama naizmenišno izbacuje vodene mlazeve. Ova inetaktivna fontana je veoma popularna za mlade. Poprskani, posetioci mogu nastaviti jugo-istočno u otkrivanje White Garden (belog vrta). Njega je dizajnirao Gilles Clement, kao kontrast crnom vrtu: pozicijom i konceptom. Crna i bela su ovde bukvalno kao jin i jang jedna drugoj. U beloj su zasađeni Prunusi, zbog njihovih belih cvetova. Ovde se nalazi igralište za decu i mnoštvo bledih cvetova i staze posute šljunkom. Ova zona parka je manje formalna, od predhodno opisanih, ne samo vizuelno, već i senzualno. Beli vrt je jedino mesto u parku gde je posetiocima dozvoljeno da šetaju pse i voze biciklu. Zbog toga ovde stalno vrvi. Tako je kontrast crnom vrtu, koji je pun tišine i reflektuje prazninom, još izraženiji. Kada se vratimo natrag na veliki travnjak, dolazimo do sledeće sekcije, do šest tematskih vrtova, lociranih istočno od travnjaka. Tematske vrtove je Clement osmislio kao punktove za aktivaciju čula. Svaki vrt, korespondira sa pet ljudskih čula, a šesta je za intuiciju, kao za „šesto čulo“. Vrt čula mirisa je ispunjen aromatičnim biljkama, a predviđeno je da posetioci ovde polusede na oborenim klupma, postavljenim u polja mirisa, u cilju pojačavanja doživljaja. Vrt čula vida je zasađen zasenjućim biljkama srebrnih listova. Vrt čula ukusa je pun voćki: jabuka i trešanja i drugih. Preostala tri vrta su oplemenjena biljakama, čija boja upućuje na preostala čula, takoje naranđasta za dodir, zelena za čulo sluha i zlatna za intuiciju. Ovi vrtovi su odvojeni međusobno uzanim vodenim kanalima u

4

kojima voda slapovito teče. Zvuk žuborenja vode ovde ima ulogu pojačavanja čulnog doživljaja vrtova.

Sa suprotne strane tematskih vrtova, preko velikog travnjaka, smeštene su pravougaone strukture od poliranog granita. One su pozicionirane tačno naspram svakog tematskog vrta. Simetrija i ravnoteža. One su osmišljene kao moderne replike vodenih nimfi, još jedna konekcija Citroena sa klasičnim francuskim vrtovima.

Poslednaj atrakcija parka je na kraju dijagonale, na izlazu: Clementova „ Jardin en Mouvement“ (vrt u pokretu). Ovaj vrt je negativ svim ostalim sadržajima parka. Najviše zbog toga jer je preostali deo parka ukrućen strogom geometrijom, definisanim ivicama i jasnim stazama. Ali vrt pokreta je različit. Seme je razbacano da samo raste i biljke su prepuštene same sebi u oblikovanju izgleda vrta. Rastu u svim pravicima, neobuzdavane i nikada podkresane. Ovo Moore, Mitchell i Turnbull obajšnjavaju: „ klimatogeni pejzaž, gde su različiti članovi biljne zajednice postigli ekvilibrijum, gde svaka jedinka doprinosti i uzima od zajednice, bori se za prostor i svetlost, rasejava se, raste, izumire u potpunom balansu sa drugim jedinkama.“ U vrtu pokreta, prepuštene same sebi rastu visoke trave, ruže, bambusi, bulke, budleje..sve se one bore za prevlast. Ne postoji jasna staza u ovom vrtu. Posetioci sami biraju najprikladniji put. Ovaj vrt signalizuje kraj parka, i objedinjenje tematike: od umetnosti i arhitekture do prirode i pokreta. Ovo je najslobodnije parče parka, gde ljudi i biljke mogu da se kreću kako žele.

U knjizi Poetics Of Garden je napisano: „ imaginacija može da angažuje samo ono što nije prisutno. Ponekad najjači kvaliteti mesta, nedolaze iz prikazanog, već iz onoga sa čim je povezano, vremenom i mestom, našom asocijacijom, iskustvom, sećanjem.“ Genijalnost Andre Citroena leži u sveprisutnim simbolima. Svi parkovski sadražaji varniče imaginaciju posetioca. Mogu se osetiti kao čuvari zamka kada prolaze ispod nimfi, ulaskom u staklene bašte, magijom se prebace u daleke tropske predele, mogu se prepustiti svakom čulu i uspomenama koje ožive. Ali najveći podvig mašti je sam park.

5

Beli vrt u parku Andre Citroen

Staklena bašta u parku Andre Citroen

6

Beli vrt

„Vrt u pokretu“ Andre Citroen

Nadežda Perišić