PAPP COVSKI KAKK NANN LI

Naslov originala: Ratlines by Mark Aarons and John Loftff usCopyright za Srbiji u: Metaphysica

Prvo izdanjn e: 2012.Izdavaa a: Apis, Banjn alukaPrevod: Milan MilieviTira: 500tampa: GPDistribuciji a: BiH - 065/415-765, Srbiji a: 064/089-6937

Mark AronsDon Loftff us

Pacovskikanali

Sadraj

Predgovor ................................................................ 71. Avet nad Evropom .............................................. 92. Biskup Hudal i prvi talas ................................... 193. Francuski pijun u Vatikanu .............................. 454. Udarac koji je uzdrmao Vatikan ........................ 595. Pacovski kanal ................................................... 796. Zlatni svetenik ................................................. 1157. Vatikanski crni orkestar .................................... 1378. Diplomatske obmane ........................................ 1469. Zakljuak .......................................................... 167Izjave zahvalnosti ................................................. 177Fusnote ................................................................. 179

6"U svakom sluaja u, davaa no sam shvatio da je svetovnjn aku i neka-toliku, a istini na voljl u i veini katolika i duhovnika izvan gradaVatikana, skoro nemogue da daja u valjl anu procenu ili iskaupouzdano miljl enjn e o papskoj politici. Na papinu odluku moe,ili mora, da utie toliko mnogo nemerljl ivih ili nevidljl ivih eleme-nata. tavaa ie, atmosfeff ra Vatikana ne samo da je nadnacionalna iuniverzalna... ve se prostire u nekoj etvrtoj dimenziji i i, da takokaem, van vremena je... na primer, oni su u stanjn u da dinastiji uSavaa oja shvate kao neko kratko meusluenjn e, a eru faff izma kaoincident u istoriji i Rima i Italiji e. Oni raunaja u u vekovima, a pla-niraja u za venost i to neizbeno ini njn ihovu politiku nedokui-vom, zbunjn uju uom i, ponekad, prekorevaja uom za praktine ivremenom i svetom uslovlvv jl ene umove."

Ser Darsrr i OzbornBritatt nski ambasador u VaVV tikanu, mart 1947.77 gogg dine

"Pretpostavaa lvv jl am da... je neki sporazum sklopljl en s Vatikanom iArgentinom... da se zatite ne samo kvkk islinzi ve i oni... koji sukrivi za uasne zloine poinjn ene u Jugoslavaa iji i. Jasno mi je damoramo da zatitimo nae agente, mada se toga gadim... mi u-ruju emo s Vatikanom i Argentinom da krivcima obezbedimo raja uovoj drugoj zemljl i."

DDD on Murzrr KeKK botAmerik i ambasador u Beogrgg arr du, jun 1947.77 gogg dine

Prvi nagovetaja i postojanjn a vatikanskih Pacovskih kanalapojavaa ili su se u Americi. Verovatno je tako i trebalo da bude, jersu upravaa o Amerikanci tim imenom nazvali podzemne mreeSvete Stolice za bekstvo nacista. Za vreme Drugog svetskog rata,Upravaa a strategiji skih slubi (OSS) skovala je naziv Pacovske lini-je za svoje mree bekstva i skrivanjn a koje su koristile posadeavaa iona amerike ratne avaa iji aciji e, oborene iznad okupirane Ev-rope. Pacovska liniji a se niji e odnosila na nacistiku gamad kojaje beala kroz vatikansko podzemljl e (mada je, ako se boljl e raz-misli, to sasvim odgovaraja ui opisni naziv)v . Pacovska liniji a, veza,je naziv za lestve od konopca koje se pruaja u do vrha jarbola,poslednjn eg bezbednog mesta u situaciji i kad brod tone. Tako jePacovska liniji a, odnosno, Pacovski kanal postao uopteni oba-vetaja ni naziv za mreu evakuaciji e, bekstva.Dok su se veterani OSS hvalisali svojim Pacovskim kanalima,

vatikanski su morali zauvek da ostanu skriveni. Meutim, ispodmirne varoi Sutlenda, Merilend, SAD, nalazi se dvadeset pod-zemnih odaja a, svaka povrine jutra zemljl e, koje su od poda dotavaa anice ispunjn ene uredno sloenim taja nim dokumentima izDrugog svetskog rata. Ti dokumenti su skrivani od pogledajavaa nosti blizu pola veka. Kako su deceniji e prolazile, prvobitneuvare smenili su drugi koji nisu ni sanjn ali kakvkk e sve uasnetaja ne lee sahranjn ene u podzemnim odaja ama, sve dok, malopomalo, nisu podigli veo s taja ne Vatikana.Kada efoff vi obavaa etaja nih slubi budu itali ovu knjn igu, bie

ve kasno. Niji e vano da li se predmetni dogaaja i jo uvek vodepod oznakom strogo pov, niti da li su dosiji ea grekom otvorena,injn enica je da je legalnim putem otvoreno toliko dokumenata,da je svako daljl e prikrivanjn e besmisleno. Vatikanski Pacovski

7

Predgovor

kanali su preli iz domena taja ne u istoriji u. Re je o nakaznomzavaa etanjn u koje su ostavaa ili piji uni, o skandalima i kriji umarenjn unacista. To je tuna istoriji a vatikanske obavaa etaja ne slube.

8

Posle krvavaa ih srednjn evekovnih krstakih ratova pape su po-primile mnoge osobine kraljl eva. itavaa e italiji anske pokraja ine bilesu politiki ugraene u papske zemljl e. Stanovnitvo je dugovalopodaniku pokornost i plaalo poreze rimskom biskupu. No,potresi, refoff rmaciji e i Napoleonovi ratovi nagovestili su postepe-nu eroziji u papinih zemaljl skih moi. Do polovine devetnaestogveka, neumitni politiki, drutveni i kulturni procesi su potko-pali, a onda i nadvlvv adali politiku mo Vatikana.UjU edinjn enjn e Italiji e, konfiff skaciji a crkvkk enih poseda i suavaa anjn e

papske zemljl e na nekoliko kvkk adratnih kilometara oko Trga Sv.Petra simbolizovali su gubitak svetovnemoi. Ve kada je Piji e XIizabran, svet je odavaa no prevaziao potrebu za imperatorskimpapama. Ovo je, na mnogo naina, bio neizbean ishod poeta-ka savaa remenog doba, ulaska demokratiji e, antiklerikalizma, libe-ralizma, sociji alizma i komunizma. Rezultat je bio taja da se dokraja a devetnaestog veka rairilo verovanjn e da bi bilo "anahronoda pape igraja u civilnu politiku ulogu u savaa remenoj meuna-rodnoj zaja ednici Evrope."1Umesto da se bavaa e promenama koje donosi vreme, pape su

se povukle iza zidina Vatikana. Katolianstvo je poelo da stag-nira pod tekim bremenom izolaciji e, konzervativizma i sve veekrutosti. Sve ovo je, nemalim delom, bilo uzrokovano destruk-tivnom politikom izbora, koja je iz papstva iskljl uivala sve osimItaliji ana prilikom glasanjn a u Savaa etu kardinala. Nekoliko stotinagodinaUniverzalnom katolikom crkvkk omdoslovno je dominira-lo italiji ansko svetenstvo.Svet se menjn ao brzo, i to nagore. ak i u katolianstvom be-

zuslovno duboko proetoj Italiji i, stare tradiciji e i poslunost sve-tenstvu bile su nestale, dok su se nove doktrine uzdizale na njn i-

9

1. poglavljl e

AvAA et nad Evropom

hova mesta. Musoliniji eva faff istika vlvv ada je bila preuzela Italiji u,a s oduevlvv jl enom dobrodolicom su je primili slojevi obinihkatolika. Pored jaanjn a faff izma u Italiji i i uzlaza komunizma uRusiji u, Svetu Stolicu su zabrinjn avaa ali sve snaniji i uticaja i sekulari-zaciji e, materiji alizma, pa ak i irenjn e demokratiji e. Piji e XI je ve-rovao da je ovo potonjn a foff rma vlvv adavaa ine, "zasnovana na skorouniverzalnom pravaa u glasa, puna tekih mana" zato to doputaak i obinom "rabadiji i" da vlvv ada jednom demokratskom zem-ljl om.2Ove nove doktrine su ga uznemiravaa ale jo vie posle propasti

starog poretka u Srednjn oj Evropi. Po tradiciji i, Vatikan je obraaopanjn u habzburkim vlvv adaocima Austro-Ugarske carevine radizatite katolianstva u Srednjn oj Evropi. Dinastiji a Habzburga jebila Vatikanov vojni grudobran izmeu protestantske Pruske ipravaa oslavaa ne Rusiji e.Raspad Austro-Ugarske carevine na zavaa retku Prvog svetskog

rata bio je jo jedna velika katastrofaff za Svetu Stolicu. Dugo-godinjn i dravaa ni sekretar, kardinal Piji etro Gaspari (Pietro Gas-parri), smatrao je da je ishod u vidu stvaranjn a viemalih nezavaa is-nih dravaa a "kraja njn e nesrean". Po njn egovom miljl enjn u, "ta novaehoslovaka je toliko nacionalno heterogena i sa toliko geo-grafsff kih anomaliji a da je nestabilna i verovatno e izazvati veliketekoe". NjN egovi pogledi na verovatan razvoj dogaaja a u Jugo-slavaa iji i kojom dominiraja u Srbi bili su istovetni.3Ruenjn e jedne postojane, katolike, srednjn eevropske carevine

je bio teak udarac istoriji skom poimanjn u pravaa ilnog poretka uVatikanu. Novofoff rmirane dravaa e su naglasak stavaa lvv jl ale na sekula-rizaciji u, uz odbiji anjn e drevnog koncepta po kom njn ihovo stanov-nitvo duguju e vojnu odanost i potinjn enost - Crkvkk i i dravaa i. Va-tikan je posmatrao ove promene zbunjn eno.Kao preanjn i diplomata, Piji e XI je shvatao realnost savaa reme-

nog doba i pokrenuo je raspravaa e za razreavaa anjn e politikih od-nosa i veza Vatikana s italiji anskom vlvv adom. Od 1870. godine njn e-govi prethodnici su uporno odbiji ali da prihvate gubitak pap-skih zemaljl a i njn ihovo preputanjn e Italiji i i opredelili su se daostanu zatoenici u Vatikanu. Piji e XI je ponudio da se odrekne

10

svojih pravaa a na svetovnu vlvv ast nad nekadanjn im pokraja inama, uzamenu za traja no priznanjn e suverenog statusa grada Vatikana.Piji e XI zvanino nikada niji e voleo, a kamoli prihvatio faff i-

zam, izjz avaa lvv jl uju ui da "niji edan katolik ne moe da bude istinskiubeen faff ista".4 Meutim, s Musoliniji em je ipak postignutjedan kompromis, u ciljl u okonanjn a stagnaciji e Crkvkk e. Februara1929. godine zakljl uen je Lateranski ugovor, kojim je namirenotakozvano "rimsko pitanjn e".Posle ovoga, od papskih zemaljl a ostalo je ono nekoliko kvkk ad-

ratnih kilometara grada Vatikana, uz jo neto internata i zavaa o-da sa ekstrateritoriji alnim statusom u samomRimu. U stvari, Piji eXI je vlvv adao malenom zemljl om sa svih strana okruenom Mu-soliniji evom faff istikom dravaa om. Koliko god da je kraljl evstvobilo malo, grad Vatikan je naja zad priznat kao papina suverenateritoriji a, sa vlvv astitim obezbeenjn em granica (srednjn evekovnavaja carska garda), bankama, potanskom slubom, diplomati-jom i pravaa nim sistemom.Lateranski ugovor je znaio realno priznanjn e da u dvadese-

tom voku vie nema mesta drevnom statusu papa kao politikihvoa. Ipak, gubitak papskih zemaljl a je doneo veliku promenu uoriji entaciji i Svete Stolice. Od Lavaa a XIII kraja em 1870-ih godina,rimske pape su sve vie teile "nadnacionalnom svetu moralnogautoriteta".Zanimaja ui se daleko vie za pitanjn a sociji alne pravaa de i pravaa a

radnika (na primer, pouna "radnika" enciklika Lavaa a XIII, Re-rum Novarum) i za jo ira pitanjn a, poput mira u svetu, SvetaStolica je nastojala da se uspostavaa i kao moralna sila pred gresi-ma savaa remenog sveta. Luteranski ugovor je sadrao sutinskeelemente ovog savaa remenog nadnacionalnogmoralnog poloaja a.U lanu 24. Vatikan je izjz avaa io da eli da ostane i da e ostatiizvan svetovnih nadmetanjn a izmeu drugih dravaa a i van meu-narodnih kongresa sazvanih po takvkk om pitanjn u, osim ukolikosuprostavaa lvv jl ene strane upute sloan apel za njn egovu misiji u mira,u svakom sluaja u zadravaa aja ui za sebe pravaa o da istie i branisvoju moralnu i duhovnu vlvv ast.Posle Lateranskog ugovora s Musoliniji em iz 1929. godine i

Konkordata s Hitlerom iz 1933. godine, Piji e XI je koristio osna-

11

en diplomatski status Crkvkk e kao odskonu dasku za njn enusavaa remenu misiji u.Februara 1939. godine, nekoliko dana pred smrt, Piji e XI je

navodno pripremio poslednjn i govor namenjn en italiji anskimbiskupima. Bio je navaa odno spreman da naja otriji im i naja jetkiji imrecima, kao ubodom aoke, osudi nacizam i faff izam. On jenapustio ovaja svet a da taja govor niji e odrao.5U nedavaa no objavaa lvv jl enoj studiji i britansko-vatikanskih odnosa

iz ovog perioda, Oven edvik (Owen Chadwick) tvrdi da je"feff bruara 1939. godine, velikim silama bilo vaniji e ko e bitinovi papa nego pri bilo kom izboru od poetka devetnaestogveka". Hitler i Musolini su prieljl kivali papu koji e makar daostane neutralan u njn ihovoj borbi s Britaniji om i Francuskom. Aopet, kako edvik detaljl no prikazuju e, sve strane su podrale uz-dizanjn e kardinala Eueniji a Paeliji a. Gotovo svi veliki akteri nasvetskoj sceni su, polazei od veoma razliitih perspektiva i su-kobljl enih interesa, videli Paeliji a kao oveka za kog je naja vero-vatniji e da e posluiti njn ihovim ciljl evima.Paeli je poticao iz istaknute rimske aristokratske porodice,

koja je imala uticaja a u Vatikanu jo od prvih godina devetnaes-tog veka. On je mogao da se opredeli skoro za bilo koji ivotniput i kariji eru, ali je sledio poziv Crkvkk e i rukopoloen je 1899.godine. Iako je eleo pastorsku slubu, brzo je dobio postavaa lvv jl e-njn e u Dravaa nom sekretariji atu Svete Stolice (vatikanskoMinistar-stvo inostranih poslova), 1901. godine. Ubrzo se istakao i stekao"ugled izvanrednog vatikanskog diplomate, sluei s takvkk omodanou i uspehom da je proizveden u poasnog Sardskognadbiskupa. Pre slubovanjn a u Minhenu, Paeli se ve bio uzdi-gao do viih fuff nkciji a u Dravaa nom sekretariji atu Svete Stolice,postavaa i podsekretar za vanredne poslove 1914. godine, kadamu je bilo trideset osam.6Ovo odeljl enjn e je u stvari bilo "politiki organ" Vatikana i ru-

kovodilo je odnosima Svete Stolice s inostranim vlvv adama, ukljl u-uju ui pregovaranjn a u ciljl u postizanjn a konkordata. Drugo odeljl e-njn e ovog sekretariji ata, "redovni poslovi", davaa alo je pomo, pot-poru i subvenciji e i prualo savaa ete za katoliku akciji u irom sve-ta, utiui tako na "unutranjn u politiku drugih zemaljl a".7

12

Paeli je zatim postavaa lvv jl en za papskog nunciji a u Nemakoj, ibio je zaduen za pregovore oko zakljl uenjn a konkordata i sBavaa arskom i s Pruskom. Godine 1929. postao je kardinal, a nare-dne ga je Piji e XI postavaa io za dravaa nog sekretara. Kao "ovekubedljl ivo svetake prirode", kao "odlian propovednik, ovekvelike pobonosti, inteligenciji e i neuobiaja enog linog arma",kako ga je opisao jedan britanski diplomata, Euenio Paeli jeigrao i glavaa nu ulogu u stvaranjn u vatikanskog Konkordata s Hit-lerovom Nemakom 1933. godine.Ubrzo, kardinal Paeli je uzdignut na naja vii poloaja , voljl om

sebi jednakih. Preuzeo je titulu pape upravaa o kada se svet pripre-mao za novi svetski rat. Na svoj ezdeset trei roendan, 2. mar-ta 1939. godine, Paeli je uzeo ime Piji e XII. Neki su u ovome vi-deli veliku simboliku, tvrdei da je novi papa tako objavaa io name-ru da nastavaa i politiku i stavaa ove svoga prethodnika.Prva odluka Piji a XII je bila da neobjavaa lvv jl ene osude nacizma od

strane njn egovog prethodnika prepusti zaboravaa u vatikanskih Taja -nih arhiva, gde su one ostale dvadeset godina, sve dok JovanXXXX III niji e neke od njn ih pustio u javaa nost, 1959. godine.8 Polemikao stavaa ovima i politici Piji a XII za vreme Drugog svetskog rata jedobro poznata (videti knjn igu Hitlerov papa, Don Kornvel).Kritiari optuuju u Piji a XII da je odustao od svojih moralnih i

milosrdnih stavaa ova za vreme rata, da je ostao nem kada je bezodlaganjn a trebalo da digne glas protiv kasapljl enjn a miliona nevi-nih. Oni veruju u da je on trebalo da se oglasi s nedvosmislenommoralnom silinom, umesto da ublaavaa a, pa ak i prikriva svojeporuke saoseanjn a i solidarnosti sa stradalnicima. Daljl e, evrop-skim biskupima je moglo da se naloi da preduzimaja u efiff kasniji eakciji e u smislu obuzdavaa anjn a svireposti i pruanjn e vee moralne imateriji alne pomoi. Zarmnogi od usmrenih nisumogli da pre-ive samo da je papa za borbu protiv nacizma upotrebio u punojmeri sredstva Crkvkk e, koja nikako nisu za zanemarivanjn e?Od kraja a rata naovamo, na Katoliku crkvkk u se upire prstom

zbog zatvaranjn a oiji u pred Holokanstom. Prenerauju ue utanjn eVatikana u odnosu na Jevreje e moe se prikazati jednim dogaa-jem koji se zbio 1944. godine, upravaa o kada je Adolf AjA hman(A(( dolf Eichmann) pripremao svoju poslednjn u veliku operaciji u

13

istrebljl enjn a. Veina od 800.000 maarskih Jevreje a je dotadanjn irat bila preivela, sve dok Nemci nisu postavaa ili potpuno prona-cistiku vlvv adu, marta 1944. godine.Vatikanu je bio upuen hitan apel od strane jedne amerike

delegaciji e. U ime Komiteta za ratne izbeglice, oni su zahtevalipapinu intervenciji u u ciljl u spaavaa anjn a bespomonih rtavaa a. "Ivreme je i pravaa i povod da veruju emo da na moralne vrednostikoje su u pitanjn u i na duhovne posledice koje moraja u da prois-teknu iz ravaa nodunosti prema progonima i masovnim ubiji anjn i-ma bespomonihmukaraca, ena i dece treba da se skrene pa-njn a maarskih vlvv asti i naroda." Apelovali su da "NjN egova Svetostmoda nae za shodno da se izrazi po ovom pitanjn u u obraanjn uvlvv astima i naroduMaarske, koji u velikom broju iskazuju e duho-vnu pripadnost Svetoj Stolici".Tokom meseci koji su usledili, maarski Jevreje i su prikupljl a-

ni i koncentrisani u na brzinu pripremljl ena geta, u kojima su bilistrahovito zlostavaa lvv jl ani. Veina ih je onda prebaena u Auvic iubiji ena. Do oktobra je ve njn ihov broj bio drastino smanjn en, alisu Amerikanci primili infoff rmaciji u da e neto manjn e od 300.000preivelih biti poslano u sigurnu smrt. Usledilo je jo jedno ob-raanjn e Vatikanu, a od pape je traeno da se putem radiji a obra-ti javaa nim apelom narodu i svetenstvu u Maarskoj, "podstiuiih da privremeno sakrivaja u Jevreje e i usprotive se deportovanjn u iistrebljl enjn u tih ljl udi koliko god je to u njn ihovoj moi".9Papa Piji e XII odluio da ne uini ovakavaa apel, "jer bi, ukoliko

bi tome ve pristupio, iz potenjn a prema svim stranama moraoda kritikuju e Ruse".U maja u 1943. godine, Tardini je otvoreno predviao da "ima

osnova da se strahuju e (a) da e se rat zavaa riti preteno ruskompobedom u Evropi i (b) da e rezultat toga biti brza difuff ziji akomunizma u velikom delu kontinentalne Evrope, pa da e sto-ga doi do razaranjn a evropske civilizaciji e i hrianske kulture.10Bliska pobeda Savaa eznika takoe je znaila potvrdu naja crnjn ih

strahova monsinjn ora Tardiniji a - sovjv etsku okupaciji u naja veegdela Srednjn e i Istone Evrope, i foff rmiranjn e jednog monog ko-munistikog bloka. Pre toga je ak bilo i razgovora o nekoj vrstizbliavaa anjn a izmeuMoskvkk e i Vatikana. Meutim, kako je sovjv et-

14

ska armiji a napredovala prema zapadu, Moskvkk a je pokrenulapropagandnu kampanjn u, optuuju ui papu da je profaff ista i da jeza pobedu Nemake.Dok je Vatikan pred javaa nou utao u vezi nacistikih zver-

stavaa a za vreme rata, Piji e XII je 1945. godine preokrenuo vlvv astitupolitiku i odluio da sada glas Crkvkk e mora da se digne protivStaljl inovih zloina. Vatikan je obezbeivao Zapadnim silamadetaljl ne izvetaja e o stanjn u u Sovjv etskoj zoni Berlina. Ti materiji a-li su bili puni pria o konfiff skaciji ama, deportovanjn u, ogromnombroju vetakih prekida trudnoe kao posledici iroko praktiko-vanih silovanjn a od strane Sovjv etskih trupa, bolestima, otimai-nama i nasilnim izgladnjn ivanjn ima.11U pitanjn u je bila pozornica uasa o kojoj je Vatikan izvetavaa ao

iz svake zemljl e pod sovjv etskom okupaciji om.Do 1950. godine Vatikan je ve prikupio dovoljl no obavaa etaja -

nih podataka da pokae kako ista situaciji a, u veoj ili manjn ojmeri, vlvv ada u svim drugim zemljl ama u kojima su komunisti us-postavaa ili praktinu vlvv ast - u Albaniji i, ehoslovakoj, Bugarskoj,Rumuniji i, baltikim dravaa ama, Jugoslavaa iji i, Istonoj Nemakoj iPoljl skoj.Papa niji e imao armiji e pod svojim zapovednitvom, samo

diplomate i njn ihove sadruge i saputnike. U svojoj borbi, papa seopredelio za piji unau i sve ono to uz njn u ide. Pre zavaa retkaDrugog svetskog rata taja na diplomatska skupina oko pape je reg-rutovala agente za ovaja sledei rat.Raanjn e i razvoj tih aktivnosti verovatno poinjn e od papinog

zahteva upuenogMontiniji u da organizuju e vatikansku Infoff rma-tivnu slubu. Amerika armiji a je zapazila sumnjn ive aktivnostiove humanitarne agenciji e jo marta 1944. godine, uz napomenuda je ona "organizovana radi slanjn a pozdravaa a i lepih eljl a radio-putem ratnim zarobljl enicima u Severnoj Afrff ici i prenoenjn a njn i-hovih poruka sline prirode. Amerikanci su verovali da se tuodviji a neka prikrivena aktivnost i naloili da ni o kakvkk om "pro-irenjn u vatikanske Infoff rmativne slube ne sme da se razmiljl a iplanira, iz dunog obzira prema bezbednosnim pitanjn ima".12Ako je verovati kasniji im izvetaja ima, Infoff rmativna sluba Va-tikana je posle rata prerasla u veliku i snanu obavaa estaja nu silu.

15

Amerika obavaa etaja na sluba se neko vreme aktivno zanima-la aktivnosti Vatikana. Prema nekim izvetaja ima, "savaa eznikiobavaa etaja ni ofiff ciri visokin inova i poloaja a" odravaa ali su "tesneveze s visokim vatikanskim velikodostojnicima" dosta pre padanacizma.13 Oktobra 1945. godine, Amerikanci su zapazili da "je-zuitski oci, koji uvek izlau konkretne i razumom potkovaneprojekte, imaja u sve snaniji i uticaja nad Kuriji om. Prema njn ihovomizvoru, jezuiti su vodili borbu Svete Stolice, ajedini pozitivan korak koji je do sada preduzeo Vatikan je

organizaciji a programa proboja; naroito snalaljl ivo i sposobnoljl udstvo se aljl e u razne oblasti radi voenjn a katolikih elemena-ta, kako bi svojim odanim zanosom i primerom odralo te ele-mente na pravaa om putu bez kolebanjn a. Veina tih agenata su je-zuiti.14Kraja em 1947. godine, obavaa etaja namrea SAD je primila goto-

vo neverovatne izvetaja e o umeanosti Vatikana u prikriveneoperaciji e. Dek Nil (Jack Neal), ef Odeljl enjn a za "Korelaciji u ino-stranih aktivnosti Steje t departmenta (taja ne obavaa pv taja ne grupepri Ministarstvu spoljl nih poslova SAD), uputio je jednu belekudirektoru Federalnog istranog biroa (FBI) Edgaru Huveru (J.Edgar Hoover), efuff Mornarike obavaa etaja ne slube i amerikimdiplomatama pri Svetoj Stolici:"...izvor koji se smatra veoma pouzdanim izvetavaa a da je vati-

kanska Infoff rmativna sluba, sa seditem u gradu Vatikanu, me-unarodna piji unska sluba Vatikana.Isti izvor izvetavaa a da su se za vreme i po zavaa retku posled-

njn eg rata dezerteri taja no organizovali u Nemakoj i Austriji i. Ubr-zo poDanu pobede u Evropi, pronosile su se glasine da se ta gru-paciji a sastoji od nekoliko miliona ljl udi... ini se, tavaa ie, da jeVatikan odluio da iskoristi tu taja nu organizaciji u, i izvetaja i na-vode da je ve utroio milione dolara u tom ciljl u, mogue krozdelatnost pomenute Infoff rmativne slube.Za veinu tih dezertera se kae da su Estonci, Litvanci, esi i

pripadnici drugih nacionalnosti preteno katolikog porekla,koji su silom odvueni u rusku vojsku za vreme rata.Pria se da Vatikan sada organizuju e te ljl ude u zemljl ama u

kojima se nalaze, a izvetaja i kau da takoe planira da se u

16

budunosti aljl e u te zemljl e dodatno ljl udstvo podmaskom rase-ljl enih lica ili imigranata. Tvrdi se da se takvkk e grupe organizuju u urazliitim zemljl ama pod imenom Hrianskog frff onta... Prevas-hodan preduslov za priji em sastoji se u tome da svaki lan polo-i zakletvu na odanost Crkvkk i, koja povlvv ai za sobom vernost jaui uzvieniji u podanike nacionalne pripadnosti svakog pojedi-nanog lana.15Kad se osvrnemo, jasno je da jemalo ko verovao da je Vatikan

napustio svoju politiku strpljl ivog otpora i pokrenuo jedan prikri-ven rat. Takvkk i izvetaja i su smesta odbacivani kao bespredmetnopreterivanjn e. Kako je onda tako zamaan poduhvat mogao datee neotkriveno? I gde da Vatikan nae sredstva za toliko og-romno pregnue, posebno kad se zna da je veliki deo njn egovogbogatstva u nekretninama?Jedan ameriki diplomata pri Svetoj Stolici je upozoravaa ao da

"izvetaja e da Vatikan troi 'milione dolara' na paravaa ojne organi-zaciji e treba posmatrati s ozbiljl nom rezervom". On je isticaomo-ralna i praktina ogranienjn a i prepreke takvkk om njn ihovom ukljl u-ivanjn u, navaa odei stavaa ove jednog "jezuitskog svetenika na viso-kom poloaja u iji e se ime dovodi u vezu s poverljl ivim infoff rma-tivnim slubama". NjN egov jezuitski dostavaa lvv jl a niji e znao nita o"Hrianskom frff ontu", mada je "u jednoj prilici izjz avaa io da se ne-kako maglovito sea takvkk ih antikomunistikih grupa u istonojPruskoj i u baltikim zemljl ama. Verovao je, meutim, da su oneduboko proete ruskim agentima".16Za razliku od ovih prenaduvanih tvrdnjn i, bilo je zrnaca istine

u nekim od obavaa etaja nih podataka koji su stizali do Zapadnihagentura. Kao to emo videti, ista grupa visokih vatikanskihzvaninika koja je podravaa ala pomenuti program takoe je us-meravaa ala taja ne operaciji e u ovoj oblasti. Rei da su napori tegrupe vodili velikoj nesrei bilo bi nedovoljl no. Zavaa erenika gru-pa zvaninika oko Piji a XII je koordinirala tu naja taja niji u i naja -sramniji u operaciji u u istoriji i Vatikana. Oni su regrutovali bivenaciste za borbu protiv svojih nepriji ateljl a.Kasniji e, kada je amerika obavaa etaja na sluba izvrila provalu

u sredite vatikanske mree za kriji uinarenjn e nacista, ozvuilaim ifrff antsku sobu i privukla njn ihove vlvv astite dostavaa lvv jl ae, otkri-

17

veno je da su mnoge od naja gorih glasina bile tane. Neki od no-vih vatikanskih boraca bili su okoreli nacistiki ratni zloinci.Nekoliko zvaninika Crkvkk e "pralo" je nakradeno nacistiko bla-go za potrebe fmff ansiranjn a njn ihovih "boraca za slobodu".Isprva se Vatikan bavaa io nacistikim beguncima na neorgani-

zovan nain, ak "amaterski". Prvi svetenik koji je vodio tu ope-raiji u bio je biskup Alojz Hudal (A(( lois Hudal). Hudal je tesnosaradivao sMontiniji em i De Gasperiji em na foff rmulisanjn u reakci-je Svete Stolice na oekivanu pobedu Savaa eznika. Sada je njn egovposao bio da spase koliko god je mogue nacista od "savaa eznikeosvete" u koju je bio ubeen, i on se tog zadatka prihvatio s veli-kim oduevlvv jl enjn em. Komari Piji a XII su tek poinjn ali, kako suHudalove pomamno zabludele operaciji e povele Vatikan nizbr-do ka Pacovskim kanalima i tragediji i.

18

Vatikanov put u veliku sramotu bio je prikriven dobrim na-merama. Skandal Pacovskih kanala je poeo na kraja u rata. Ne-make, austriji ske i italiji anske zone okupirane od strane Za-padnih sila, vrvele su od miliona raseljl enih lica iz svih delovaEvrope. Veina su bile istinske rtve nacizma i komunizma. Bilisu to ljl udi proterani iz svojih postojbina, oni koji su napustilisvoje domove ne zato to su tako hteli, ve zato to ih je na toneposredno naterao rat.Bilo je tu mnogo katolika, i zato niji e nimalo udno to se Va-

tikan zauzeo za njn ih kod Zapadnih vojnih vlvv asti. Mesecima prenego to se Trei raja h raspao, Dravaa ni sekretariji at Svete Stolicepokrenuo je usklaenu kampanjn u za irenjn e svog uticaja a. Tra-ena je dozvola da odabrani svetenici poseuju u civilne logore ilogore s ratnim zarobljl enicima. Ciljl evi takvkk ih misiji a bili su spo-ljl a plemeniti i humanitarni - da se prui duhovna i materiji alnapodrka, i da se prui ruka hrianskog milosra onima koji su unevoljl i.Meutim, u uglavaa nom nedunimmasama, ipak, bilo je mno-

go nacista iji e su ake bile ukaljl ane krvlvv jl u miliona nevinih. Vati-kan dosledno i uporno tvrdi da niji e bio upoznat sa identitetomonih koji nisu zasluivali humanitarnu pomo. Meutim, nekiuticaja ni svetenici ne samo da su znali ko su nacisti meu ma-som ljl udi, ve su aktivno tragali za njn ima i pruali im netosasvim posebno...Godine l948. Franc tangl (Franz Stangl) je umorno teturao

drumom ka Rimu. Tri godine pre toga, on je bio veoma vaanovek - zapovednik logora za unitenjn e Treblinka. Bio je pedan-tan i precizan u svom radu. Kada bi pristigli teretni vagoni pretr-pani deportovanim mukarcima, enama i decom, ti nesrenici

19

2. poglavljl e

Biskup Hudal i prvi talas

su jedino videli obinu elezniku stanicu, ukusno ukraenuardinjn erama sa cveem. U daljl ini se nalazilo nekoliko upa be-zazlenog izgleda. Franc tangl je insistirao na redu. Putnicima bibilo reeno da izau radi uobiaja enog zastanka za odmor i tui-ranjn e. Kada bi se razodenuli, ljl udima je govoreno da paljl ivoostavaa e sve svoje vrene stvari u brojevima oznaenim pregrada-ma kako bi kasniji e mogli lako da ih pronau i uzmu.Sve se deavaa alo tako brzo, tako organizovano, tako smrtonos-

no. Tuevi su u stvari bili gasne komore u kojima je 900.000 ljl udi,uglavaa nom Jevreje a, ubiji eno odmah po dolasku. Za razliku od Au-vica, ovde se niji e obavaa lvv jl ao nikakavaa rad. Treblinka je imala samojednu svrhu -masovno ubiji anjn e ljl udskih bia. Franc tangl je biozapovednik naja efiff kasniji e faff brike smrti Treeg raja ha.Kada je postalo jasno da e nacisti izgubiti rat, Treblinka je

zbrisana i uinjn eno je sve da se sakriji u i poslednjn i njn eni tragovi.Stabla topole su zasaena na itavaa om tlu, a sagraena je i jednamala seoska kua s imanjn em, od cigala iz razgraenih gasnihkomora. Tu je useljl ena jedna ukraja inska porodica, u oekivanjn udolaska Crvene armiji e. tangl tada niji e bio tu: on je ve bio pre-baen u borbu protiv jugoslovenskih partizana.Kada se Trei raja h sruio, tangla je zarobila Amerika armiji a

i internirala u Ba Il, blizu Salcburga u Austriji i. Jula 1945. godi-ne on je prebaen u veliki logor za ratne zarobljl enike u Glazen-bahu, gde je ostao doslovno anoniman vie od dve godine. Neg-de oko Boia 1947. godine, Amerikanci su tangla predali Aus-triji ancima, koji su ga drali u obinom javaa nom zatvoru u Lincu.Bilo je mnogo Austriji anaca koji su bili voljl ni da zamure preddobrim drugarom. Narednog maja a, tangl je "pobegao" i otpu-tovao na jug. Jedan od naja traeniji ih ratnih zloinaca se tako iz-migoljl io iz savaa eznike mree i sada se polako gegao na putu kaRimu.Posle mnogo dana na pranjn avaa im drumovima, malaksalo je

prelazio preko mosta na Tibru, u potrazi za nekim svetenikom,iji e mu je ime bilo apatom dostavaa lvv jl eno jo u zarobljl enikomlogoru. Naja ednom se naao licem u lice s jednim svojim raniji imkolegom, policiji skim ofiff cirom bezbednosti koji je slubovao uViVV iji u u Francuskoj. "Idete da se javaa ite Hudalu?", upitao ga je taja -

20

ovek. "Da", uzvratio je tangl, "samo ne znam gde da ga na-em".1 Mnogo godina kasniji e, poto je ponovo uhapen, tan-glova seania na ovo bekstvo snimila je u jednom nemakomzatvoru Gita Serenjn i (Gitta Sereny), istaknuti pisac njn egove bio-grafiff ji e. tangl je izjz avaa io da je tada, kada je stigao u Rim, u stvaritraio biskupa Alojza Hudala, rektora Papskog zavaa oda SantattMaMM ria del Anima, jednog od tri semenita za nemake sveteni-ke u Rimu. Upravaa o je Hudal bio taja iji e je ime apatom prenoe-no kroz nacistiko podzemljl e.Biskup je uao u sobu u kojoj sam ekao, ispruio obe ruke i

rekao: ViVV ste sigurno Franc tangl. Oekivao sam Vas."2tangl je opisivao snagu i uticaja Hudalove razuene mree za

kriji umarenjn e nacistikih begunaca. Hudal je lino pripremio"prostoriji e u Rimu u kojima je trebalo da boravaa im dok mi nestignu papiri. Daomi je jo i malo para - bio sam ostao skoro beziega". Posle nekoliko nedeljl a Hudal "me je pozvao kod sebe idao mi novi paso - paso Crvenog krsta. Pribavaa io mi je ulaznuvizu za Siriji u i obezbedio posao u jednoj tekstilnoj faff brici u Da-masku, a dao mi je i kartu za brod. Tako sam otiao u Siriji u".3No, kada mu je predat paso, besprekorno pedantni Nemac

je zapazio da sumu imena navaa edena pogrenim redosledom, paje srdito kazao: "Pogreili su, ovo niji e tano. Moje ime je FrancD. Paul tangl". Hudal je potapao naivnog tangla po ramenu ioinski mu rekao "Da se ne igramo vie vatrom - nita to nemari".4 Hudal je znao da tangl vie nikad ne sme da se izloiopasnosti korienjn a svog pravaa og imena. Poput mnogobrojnihodbeglih nacista, tangl je bio veoma zahvalan milosrdnim or-ganima Katolike crkvkk e koje su doprinele njn egovom begu.Gita Serenii ie traila komentar ovih zbivanjn a od monsinjn ora

Karla Baja era (Karl Bayaa er). U ono vreme, Baja er je bio direktor rim-ske fiff liji ale katolike dobrotvorile organizaciji e Karitas internacio-nal (Caritas International). On je izjz avaa io da su takvkk e greke naalosti, bile neto uobiaja eno u takvkk om posleratnom haosu.Uostalom, Crkvkk a se brinula o ogromnom broju izbeglica. tanglbi, potvrdio je, verovatno "svakako dobio novac - koji je stizaood Vatikana - ili kartu za put u Siriji u, ali teko i jedno i drugo".Baja er je doputao mogunost da je bilo "izuzetnih sluaja eva ka-

21

da su 'izbeglicama' davaa ali kartu i novac, ali se to sigurno niji edesilo nikom kome sam ja pomogao ."5Baja er je u poetku tvrdio da Hudal niji e imao pristupa doku-

mentima Meunarodnog Crvenog krsta, ali je na kraja u priznaoda je "Hudal moda zaista pribavaa io izvrsnu koliiniu pasoa baza te ljl iide". Naja zad se sloio da je novac koji je Hudal dao tan-glu svakako poticao iz vatikanskih foff ndova. Papa je zaista obez-beivao novac za tu svrhu; dodue vrlo malo, ali ipak neto."6Da li je tangl bio usamljl en sluaja - alosna ali neizbena

greka legitimnih dobrotvornih akciji a Katolike crkvkk e? Ili je onjedan odmnogih koji su pobegli koristei Hudalovu taja nu crkvkk e-nu vezu? Simon ViVV zental (SimonWiWW esenthal), koji je zasluan zatanglovo konano hvatanjn e u Brazilu 1967. godine, veruju e da jeu sve bila ukljl uena sloena i razraena vatikanska mrea.ViVV zental se nalazio u sudnici kada je tangl izveden pred sud

u Diseldorfuff , u Zapadnoj Nemakoj, i uo ga je kako sudiji i govo-ri da su nacisti unapred bili upoznati s Vatikanskim putevimabekstva. "U vreme kada smo boravaa ili kao internirci u logorima,znali smo da treba da idemo u Rim... Katolici su trebali da idubiskupu Hudalu koji bi nam onda dao linu kartu Meuna-rod-nog Crvenog krsta i potom vizu."7Pomo koju je tangl primio od Hudala upadljl ivo je slina

onome to je injn eno i za druge nemake ratne zloince. GustavaaVagner (Gustavaa Wagner), jedan od tanglovih bliskih priji ateljl a,takoe je dobio pomo od Hudala. Vagner je bio zapovenik uSobiboru u vreme kada je tangl vodio Treblinku, To su bili naja -vei nacistiki logori za unitenjn e u okupiranoj Poljl skoj. Poslebekstva iz zatvora koje su drali savaa eznici, sluaja no su se sreli uGracu, Austriji a, i kretali se zaja edno na dugom putu ka Rimu.Naja zad su se skrasili u Brazilu, a obojica su hvalili pomo bisku-pa Hudala.8ViVV zental tvrdi da je jo jedan nacista, Alojz Bruner (A(( lois Bru-

nner), takoe pobegao kroz Hudalovu vatikansku kriji umarskumreu. Bruner, jedan od naja okrutniji ih visokih rukovodilaca pro-grama "deportovanjn a" Jevreje a, pobegao je u Damask u Siriji i, gdejo ivi pod imenom dr Georg Fier (Dr Georg Fischer). Premasvemu to je poznato, on je i daljl e bez ikakvkk og kaja anjn a u odnosu

22

na stotine hiljl ada rtavaa a koje je poslao na "preradu" tanglu iVagneru.ViVV zental je ubeen da je Hudal odgovoran i za taja no prebaci-

vanjn e naja ozloglaeniji eg od svih ratnih zloinaca: Adolfaff AjA hma-na, glavaa nog arhitekte velike klanice. Kao ef SS Odeljl enjn a za"jevreje ska pitanjn a AjA hman je paljl ivo vodio rauna da ljl udi kaotangl i Vagner upravaa lvv jl aja u maineriji om smrti s punom uposle-nou kapaciteta. ViVV zental veruju e da je Hudal snabdeo AjA hmanalanim dokumentima, po kojima je bio izbeglica iz Hrvatske"Rihard Klement" (Richard Klement), i da ga je poslao u eno-vu. Tamo je AjA hman naja verovatniji e bio sakriven u jednom ma-nastiru pod milosrdnom upravaa om nadbiskupa Siriji a (Siri), prenego to je konano prokriji umaren u Junu Ameriku.9Tako ozloglaen ovek niji e mogao da bude zatien zauvek.

AjA hmana je naja zad u Argentini otkrila izraelska obavaa etaja na slu-ba; otet je, izveden pred sud i pogubljl en u Jerusalimu 1962. godi-ne. Ono to ozlojeuju e ViVV zentala je injn enica da je katolikadobrotvorna organizaciji a Karitas "platila za AjA hmana sve putnetrokove da bi on stigao do June Amerike.10Slubeni vatikanski istoriar, svetenik Robert Greje em (Ro-

bert Graham), doputamogunost da je Hudal modamogao dapomogne "aci, ali samo aci, nacistikih ratnih zloinaca dapobegnu".Kada je AjA hman uhapen tvrdilo se da je proao kroz Rim i

damu je nekakvkk u pomo pruio biskupHudal. Na pitanjn a o ovo-me Hudal je kazao: Ne znam. Pomogao sam mnogim ljl udima, imoda je AjA hmah bio meu njn ima. Ne znam, on niji e koristiosvoje pravaa o ime. Hudal jeste pomogao Nemcima da se otisnu uLatinsku Ameriku, naroito u Argentinu, ali to niji e bio Vatikan,to niji e bio papa Piji eXII.11Ako je AjA hmanov sluaja primer neovlvv aenog pruanjn a po-

moi, on sigurno niji e bio jedini. Izgleda da je Hudal inio takvkk egreke sa zastrauju uom redovnou. ViVV zental se prisea: "Doksam tragao za AjA hmanom otkrio sam da mnogi (ratni zloinci)ive u manastirima, snabdeveni Hudalovim lanim dokumenti-ma", prema kojima su oni izbeglice. Jedno je sasvim sigurno -mnogi ratni zloinci koji su pobegli u Junu Ameriku sa zahval-

23

nou su izjz avaa lvv jl ivali da slobodu duguju u tom biskupu roenom uAustriji i.Hudal svakako niji e bio nepoznat nacistima, poto je za vreme

rata slubovao kao komesar Biskupstva za Katolike nemakoggovornog podruj a u Italiji i, a i kao svetenik ispovednik u Ne-makoj optini u Rimu. Roen je 31. maja a 1885. godine, a 1919.godine je postao profeff sor starozavaa etnih studiji a na Univerzitetuu Gracu. etiri godine potom, Hudal je preao u Rim kao rektorPapskog zavaa oda Santa Maria del Anima, u ulici koja se ironi-nom igrom sluaja a zvala ViVV a del Pae - "Ulica mira". Ako je ViVV -zental u pravaa u, za vreme Hudalovog ravaa nateljl stva, bilo je tu sve-ga osimmira. Zavaa od je inae bio ustanovlvv jl en u esnaestom vekuu ciljl u teolokog obrazovanjn a nemakih svetenika, ali je u pos-leratnoj eri bio leglo kriji umarenjn a nacista.Niji e nimalo udno to ViVV zental optuuju e Hudala. Biskupovi

pronacistiki pogledi bili su dobro znani. I sam svetenik Greje emdoputa ovu injn enicu; "Hudal je bio na prilino zlu glasu u Ri-mu zbog svoje ljl ubavaa i prema nacistima i nacizmu. Imao je ne-kakvkk u predstavaa u da mu je boanski poziv da sredi odnose izme-u nacista i Katolike crkvkk e".12 Poetkom 1930-ih Hudal je veotvoreno podravaa ao Hitlera, a putovao je po itavaa oj Italiji i i Ne-makoj da bi se obraaomasi katolika nemakog govornog pod-ruj a. Od samog poetka nacistike vlvv adavaa ine, on je srdano pri-grlio tu novu vlvv adu kao svoju.13NjN egov prvi dodir s jednim visokim nacistikim fuff nkcione-

rom bio je verovatno susret s Francom foff n Papenom (Franz vonPapen), Hitlerovim vicekancelarom. Fon Papen je stigao u Rimaprila 1933. godine, radi pregovora o konkordatu izmeu Ber-lina i Svete Stolice. Mesec dana kasniji e, Hudal je drao govor usvom Zavaa odu u Rimu. Meu pozvanim gostima bili su lanovinemkog diplomatskog kora, kao i mesni predstavaa nici razliitihnacistikih organizaciji a. Biskup je kazao svojoj zahvalnoj publi-ci da "u ovom sudbonosnom asu svi nemaki katolici koji ivevan Nemake pozdravaa lvv jl aja u novi Nemaki raja h, iji a se poimanjn asaglaavaa aja u i s hrianskim i s nacionalnini vrednostima.14Nema neposrednih dokaza da je Hudal stvarno radio s nom

na Konkordatu iz 1933. godine, iako je bio tesno povezan s glavaa -

24

nim vatikanskim pregovaraem, dravaa nim sekretarom Paeli-jem. Meutim, naredne godine Hudal je svakako ve bio Pa-penov politiki savaa eznik, i Papenmu se obraao zamiljl enjn e od-mah po neuspelom nacistikom puu u Austriji i.15Za samo koju godinu, Hudalova topla naklonjn enost nacizmu

je postala znana optoj javaa nosti. Godine 1936, on je objavaa io jed-nu "fiff lozofsff ku" raspravaa u, Osnovi nacionalsociji alizma. Kasniji eje skromno tvrdio da njn egov rad prouavaa a tokove i tenjn e u Na-cistikoj partiji i "objektivno, kako to ini uen ovek, a ne politi-ar". U stvari, ta je knjn iga vrvela od pohvala ideje ama, programi-ma i akciji ama nacista, mada je zbiljl a i kritikovala antihrianskeelemente u toj partiji i. Do tog vremena su mnoge od naja gorih cr-ta nacistike vlvv adavaa ine ve bile oigledne. A Hudal je ipak obja-njn avaa ao i tvrdio da ne postoje nikakvkk i fiff lozofsff ki razlozi zbog kojih"dobri" nacisti i katolici ne bi mogli da sarauju u tesno na izgrad-njn i jedne hrianske Evrope.Hudal niji e bio jedini pripadnik katolikog klera koji je zastu-

pao ovakvkk a gledita. Primas (nadbiskup) Austriji ske crkvkk e, kardi-nal Teodor Inicer (Theodore Innitzer), bio je u to vreme snanopronacistiki oriji entisan. Stoga je bilo prirodno to je na Huda-lovu knjn igu stavaa io oznaku imprimatur ("da se tampa"), odnos-no dao zvanihu dozvolu Crkvkk e za objavaa lvv jl ivanjn e. Kardinal je vat-reno odobrio rukopis "kao dragoceno nastojanjn e da se umiriverska situaciji a nemakog naroda.16Hudalova knjn iga je, meutim, naila na razliit priji em kod

nacista. NjN egov priji ateljl vicekancelar Franc foff n Papen, bio jeoaran "to jedan biskup Hudalovog nivoa toliko hvali pozitivnaostvarenjn a nacional-sociji alizma. Pa ipak, ministar propagandeJozef Gebels (Joseph Gobels) ju je smesta zabranio, to je bio od-raz zlovoljl nog raspoloenjn a nacista prema vatikanskim fuff n-kci-onerima uopte.Vodei ideolog nacizma, Alfrff ed Rozenberg (A(( lfrff ed Rosen-

berg), smatrao je opravaa danom ovu odluku, izjz avaa lvv jl uju ui da "mi nedoputamo da temeljl ne postavaa kvv e Pokreta, analizira i kritikuju e je-dan rimski biskup".17 No, uprkos otrom stavaa u prema knjn izi, Hu-dala je nacistika hiji erarhiji a oigledno dobro primala jer je bio ivlvv asnik Zlatne znake lanstva u Nacistikoj partiji i.18

25

Jasno je i da Hudalov pronacistiki profiff l niji e tetio njn egovojVatikanskoj kariji eri. Od 1930. godine je bio savaa etnik Inkvkk iziciji e,visokog vatikanskog tribunala, iji i se rad odviji ao "u naja stroojtaja nosti", kako je izvetavaa ala obavaa etaja na mrea SAD. Osnovano1542. godine radi "borbe protiv kalvinistikih i luteranskih bu-na", ovo telo je u osnovi imalo ulogu odranjn a ideoloke istote"u odbranu verovanjn a, katolikog morala, i jedinstvenosti Crkvkk epred jeresima i raskolima".Inkvkk iziciji a je kontrolisala i "starala" se o zatiti religiozne

doktrine. Grubo reeno, ona je bila odeljl enjn e Vatikana zaduenoza cenzurisanjn e knjn iga i obrazovnih materiji ala. Hudalu to nitaniji e bilo strano. Danas je Inkvkk iziciji a kongregaciji a za doktrinu ve-re, i daljl e jedno od naja uticaja niji ih vatikanskih ministarstavaa a, "u-var pravaa overjr a doktrine" i nameta religiozne discipline.19 Mestokonsultanta je izuzetno vano u ovom radu, poto ti visokopre-asnici "moraja u da istrauju u, prouavaa aja u i pripremaja u sve slua-jeve iznesene pred Inkvkk iziciji u".Ipak, i kako su Hudalovi pogledi postaja ali sve napadniji e i sve

javaa niji e pronacistiki, nita niji e uinjn eno da se on ili disciplinuju eili ukloni sa tog monog poloaja a. Umesto toga, Vatikan ga jejuna 1933. godine unapredio od svetenika u poasnog biskupa,to je izuzetno retka ast za jednog relativno sitnog rektora nas-tavaa nog zavaa oda.20Uprkos ovom unapreenjn u, svetenik Greje em Hudalova pro-

nacistika raspoloenjn a distancira od Vatikana. On je prostobio katoliki biskup s dobrim poloaja em i ugledom, a meu tak-vim ljl udima ima prostora za pregrt politikih miljl enjn a i stavaa o-va".21Svetenik Burhart naja der (Burkhart Schneider), nemaki je-

zuita, takoe je siguran da "biskup Hudal niji e bio ni naja manjn eblizak s Vatikanom. A svakako ne tesno vezan sa Svetim Ocem.On je bio ... kako da to kaem ... ak i tada pomalo sumnjn iv - nisuga shvatali ozbiljl no. Oaja niki je hteo da bude shvaen ozbiljl -no". naja der, koji je za potrebe Svete Stolice s Greje emom radiona pripremi odbrane ratne uloge Piji a XII, bio je nepokolebljl iv utvrdnjn i da je Hudal u velikoj meri pripadao perifeff riji i.22

26

Suprotno, svetenik Jakob Vaja nbaher (Jacob Weinbacher),koji je bio u poziciji i da moda vie zna, nimalo ne sumnjn a da je"Hudal bio veoma blizak Piji u XII... bili su priji ateljl i". Vaja nbaher jepostao rektor Zavaa oda Santa Maria dell'Anima 1952. godine, ijasno se prisea nekoliko razgovora u kojima je njn egov prethod-nik izlagao o svom prisnom linom odnosu s papom. "Mnogosam priao s njn im i to se svakako vrlo jasno ispoljl avaa alo."23Vaja nbaherov prikaz niji e jedini koji se suprotstavaa lvv jl a Greje emo-

vim i naja derovim tvrdnjn ama da Hudal niji e imao nikakvkk og uti-caja a na vodee vatikanske zvaninike. Jedna verziji a navaa odi da suHudal i Piji e XII odravaa ali dugotraja no priji ateljl stvo zaeto 1924.godine, kada je Paeli bio nunciji e u Nemakoj.24Jedna jo poverljl iviji a verziji a kae da je Hudal koraao blista-

vim stopama svog pokroviteljl a. Hudal je za slubi pri Inkvkk iziciji i1930. godine i za uzdizanjn e do poasnog biskupa od Eliji e 1933.godine imao da zahvali Paeliji evom rastuem uticaja u u SvetojStolici. Zaista, Hudalovo unapreenjn e dolo je posle Paeliji evogpostavaa lvv jl enjn a za dravaa nog sekretara 1930. godine.Prema ovoj teoriji i, Hudalova prisna veza s Paeliji em ilustru-

je se injn enicom da je Paeli lino itao misu (Hudalovog) osve-enjn a .... kao biskupa u Zavaa odu SantaMaria delAnima. Iz pote-njn a prema Paeliji u, treba napomenuti da je on tada ve bio slu-beni protektor tog Zavaa oda. Meutim, prema ovoj verziji i, njn ihovodnos je bio i politike prirode i proisticao je iz Hudalove ulogePaeliji evog savaa etnika u dugotraja nim pregovaranjn ima koja su vo-dila Konkordatu s Austriji om 1934. godine.25Daleko od statusa obinog anonimnog svetenog lica na peri-

feff riji i Vatikana, "Hudal je itekakomogao da bude rezonator papi-nog glasa u zemljl ama hemakog govornog podnaj a".26 Sadanjn irektor Zavaa oa, monsinjn or Johanes Nedbal (Johannes Nedbal),siguran je da je Hudal bio veoma blizak Piji u XI. Nedbal navaa odiHudalov udeo u Konkordatu s Austriji om kao razlog za njn egovopostavaa lvv jl enjn e za biskupa.U jednom skoranjn em razgovoru Nedbal je priznao da je Hu-

dalova kariji era bila veoma izuzetna. Po njn egovom miljl enjn u,"sasvim je neobino" da ravaa nateljl jednog rimskog zavaa oda budeproizveden u biskupa. Nedbal potvruju e da je Paeli inodeje -

27

stvovao na Hudalovom posveenjn u za biskupa, ali insistira natome da ta injn enica nikako niji e znaila priznavaa anjn e Hudalovihpronacistikih gledita. Tako se dogodilo pre zbog toga to je"kardinal Paeli bio protektor Zavaa oda".27Dok se slae o tome da je Hudal radio neposredno s dvojicom

papa, Nedbal je beskompromisno otar u vezi s radom njn egovogprethodnika na izbavaa lvv jl anjn u nacistikih ratnih zloinaca. "Sasvimjemogue da je pomogao pojedinima, nekolicini... On sam priada ih je bilo nekoliko stotina, ali ja mislim da je to preterivanjn e, aon je stvarno bio sklon preterivanjn u."Nedbal je ponudio udesan uvid u Hudalov karakter, nagla-

avaa aja ui da je on "bio ovek vrlo sitne grae i da je uvek nastojaoda 'ispadne veliki. Moete to da vidite na njn egovim foff tografiff ji a-ma, a da ste ga poznavaa ali mogli biste da vidite i ovo drugo".28Meutim, za oveka s problemom sopstvenog 'ja', Hudal je sva-kako imao neuobiaja ene i mone priji ateljl e.Godine 1943, na primer, upoznao je Valtera Raufaff (Walter Ra-

uffff )ff , velikog ratnog zloinca. Poto se Himler (Himmler) potre-sao kada je prisustvovao masovnom streljl anjn u Jevreje a u Minsku1941. godine, Rauf je preduzeo nadzor nad razradom programasa gasnim kamionima-fuff rgonima. Ti "crni gavaa ranovi" ubiji ali suJevreje e ubacivanjn em izduvnih dimova iz dizel-motora u herme-tiki zapeaene fuff rgonske komore.Raufoff vi gasni kamioni nisu bili bez odreenih jezivih teh-ni-

kih nedostataka; pri poetnim probama nesrene rtve su umi-rale ne od izduvnih gasova, ve od postepenog guenjn a usled ne-dostatka vazduha. Umesto da bude po kratkom postupku otro-van, ljl udski tovar je iznutra ostavaa lvv jl ao krvavaa e tragove grebanjn a pometalnim zidovima dok ga je guenjn e polako i postepeno vodilosmrti. Kad je Raufoff v sistem naja zad "usavaa ren, nekih 100.000ljl udi, uglavaa nom ena i dece iz Istone Evrope, nalo je smrt u timpokretnim gasnim komorama.Posle ruenjn a Musoliniji evog reima u septembru 1943. godi-

ni, Rauf je prebaen na sever Italiji e, gde je bio u slubi SS uregionu oko enove, Torina i Milana. I opet mu je zadatak biounitenjn e jevreje skog stanovnitva. Upravaa o u ovom periodu jeHudal ostvario kontakt s tim zloglasnim masovnim ubicom.

28

Razvojna liniji a Hudalovog i Raufoff vog priji ateljl stva u samomsvompoetku je pomalo obavaa lvv jl ena velom taja ne. Alfrff ed Jarel (A(( l-frff ed Jarschel), nekadanjn i voa Nacistike omladine, tvrdi da jeRauf prvi put sreo Hudala u prolee 1943, kada ga je Firerovzamenik Martin Borman (Martin Bormanh) poslao na est me-seci u Rim bez ikakvkk og oiglednog zadatka. Bilo je to upravaa o uvreme kada su Raja hu oaja niki trebali visoki ofiff ciri Raufoff vogiskustva i kalibra poto je ishod rata jo bio neizvestan. Jarelveruju e "da su prvi dodiri s Vatikanom bili uspostavaa lvv jl eni upravaa o utim mesecima, a da im je svrha bila da konano dovedu do us-postavaa lvv jl anjn a Hudalove mree za bekstva".30Brzo se bliilo vreme kada e ta mrea stvarno zatrebati. Do

poetka 1944. godine, kada su se Savaa eznici iskrcali na Siciliji i, akje i Hudal video da je Hitlerov "hiljl adugodinjn i Raja h" osuen napropast. Sve dok su nacistike armiji e beleile pobede, on sevozao po Rimu sa zastavaa om "Velike Nemake" na svom auto-mobilu; ali kada su Savaa eznici stigli u italiji ansku prestonicu, juna1944. godine, Hudal je "bio prvi koji je tu zastavaa u promenio -odjd ednom je zakaio austriji sku".31Poputmnogih Austriji anaca 1945. godine, Hudal je preko noi

od uloge faff istikog fiff lozofaff preao na ispoljl avaa anjn e svojih no-vootkrivenih demokratskih tenjn i. Odbacuju ui dugo odravaa anuprogermansku poziciji u, pourio je da pristupi Komitetu slobod-ne Austriji e u Rimu, pa ak i pomogao da se organizuju e "simbo-lino" osloboenjn e Poslanstva Austriji e, zakasnelo se pozivaja uina davaa no izgubljl eni nacionalni ponos. Hudal niji e bio usamljl enu svom licemerstvu. Ironiji a je u tome to je austriji ski narod, kojije imao vei procenat lanstva u Nacistikoj partiji i nego Nema-ka, smesta zahtevao za sebe poseban tretman kao prva rtva Hit-lerove tiraniji e.32I u Vatikanu su se deavaa ale mnoge dramatine promene, od

kojih je jedna moda odigrala kljl unu ulogu u razradi Hudalovemree bekstavaa a. AvAA gusta 1944. godine umro je kardinal Maljl one(Maglione), a Piji e XII je odluio da ne postavaa lvv jl a novog dravaa nogsekretara, ve da preuzme na sebe odgovornost za spoljl nu poli-tiku. Od tog vremerii su monsinjn ori Tardini i Montini radilineposredno za papu.

29

U svojoj knjn izi Ono posle (A(( ftff ermath), koja je izazvala dostapolemike, Ladislas Farago je tvrdio da je ova papina odluka"znaila Hudalov ulazak u naja vie krugove Svete Stolice". Faragotumai da je Maljl one drao Hudala na distanci, te je ovaja jedinomogao da se uzda u prilino retke susrete s papom lino da biuticao na vatikansku politiku. Ali, sada je "stekao priji ateljl a uDravaa nom sekretariji atu".33Posle Maljl oiieove smrti, ovani Montini je dobio zaduenjn e

da vodi poslove oko papske pomoi izbeglicama, to je otvaralovrata Hudalovim planovima. Farago tvrdi da je upravaa o Montiniobezbedio Hudalu pristup vatikanskim pasoima i drugim li-nim i putnim ispravaa ama, koje je on potom koristio da pomognesvojim nacistikim priji ateljl ima. Istovremeno je Hudal usposta-vio dobre veze s jo jednim znaaja nim vatikanskim nadletvompod Montiniji evom upravaa om. Bila je to papska komisiji a za po-mo izbeglicama, koja je direktno radila sa izbeglicama. Jedanod njn enih glavaa nih zadataka bilo je izdavaa anjn e putnih ispravaa a legi-timnim izbeglicama. Naja zad, tvrdio je Farago, Montini je uveoHudala u Karitas internacional, katoliku milosrdnu organizaci-ju koja je istinskim izbeglicama obezbeivala smetaja i hranu iplaala trokove putovanjn a.Jedan od vatikanskih slubenih istoriara ustro pobiji a Fara-

gove tvrdnjn e. Iako priznaja e da se Hudal "zanimao, prema sop-stvenompriznanjn u, za bive naciste", svetenik Robert Greje em jesiguran da "biskup Hudal niji e imao nikakvkk u ulogu u Papskojkomisiji i za pomo izbeglicama. Niji e "ak imao nikakvkk e veze sanjn enim radom".34 Meutim, Faragove tvrdnjn e, ukoliko su tane,dale bi objanjn enjn e zato ViVV zental uporno dokazuju e da su Karitasi Vatikanski biro za izbeglice bili neposredno ukljl ueni u kriji um-arenjn e nacista.Veza sa nacistima je teko bila isto Hudalova lina, a da niji e

ukljl uivala same slubenike, iako oni insistiraja u na tome da jenjn ihova uloga bila isto humanitarna, tvrdei da su bili potpunonesvesni ma kakvkk ih operaciji a kriji umarenjn a nacista. Ali, ukolikosu Faragovi navaa odi tani, zaprepauju emogunost da jeMontinidopustio Hudalu, deklarisanom pro-nacisti, ma kakavaa pristuptim vatikanskim nadletvima u vreme kada su nacisti bili u bez-

30

nau koje ih tera na beg. Takvkk u jednu odluku bi Hudal svakakodoiveo kao otvoreni in podrke za pomo njn egovim priji ateljl i-ma nacistima. Ako je Farago u pravaa u, Montini je oigledno pru-io Hudalu priliku da stvar tako i shvati.U amerikoj diplomatskoj dokumentaciji i postoje neki spo-

redni dokazi koji podravaa aja u tvrdnjn u da jeMontini svesno dopri-nosio Hudalovom kriji umarenjn u nacista. Do toga je dolo na be-zazlen nain. Posle praktinog sloma nemake vojske u Italiji i,Piji e XII je poeo da se bori za pravaa o da aljl e svoje line predstavaa -nike u posete desetinama hiljl ada ratnih zarobljl enika i internira-nih civila koji su tada drani u italiji anskim logorima.Kao to je ve reeno, papa je eleo da proiri svoju "misiji u

milosra u korist svih rtavaa a rata bez obzira na nacionalne iliverske razlike". U pokretanjn u tog sluaja a pred savaa eznikim vlvv as-tima avaa gusta 1944. godine, Dravaa ni sekretariji at Vatikana je isti-cao da Sveta Stolica "ima dunost da se sada zainteresuju e i za tenemake zarobljl enike".Tokom nekoliko sledeih sedmica, britanski i ameriki zva-

ninici su polemisali oko papinog zahteva. Traili su od SveteStolice da prui detaljl no obrazloenjn e za predloene posete, iprimili ovaja odgovor:... Izaslanik NjN egove Svetosti (obino neki nadbiskup), u

pratnjn i jednog sekretara, koji po potrebi slui i kao prevodilac,poseuju e logor, donosei sa sobom neke sitne darove (duhovneknjn ige, poune knjn ige ili laganu literaturu, drutvene igre, itd.);odri kratak govor-predavaa anjn e i provede neko vreme sa zarob-ljl enicima ili internircima...... svrha ovakvkk e posete izaslanika Svete Stolice je da se obez-

bedi normalna religiozna pomo katolikim zatvorenicima, kaoi da se sprovedemilosrdnamisiji a kakvkk a dolii Crkvkk i donoenjn emizvesne utehe i onima koji su u nevoljl i.Bilo je to potpuno razurnno oobrazloenjn e u prilog humani-

tarnom i milosrdnom radu. Dana 10. novembra lini izaslanikpredsednika SAD kod pape je preneo odluku Savaa eznika vatikan-skom Dravaa nom sekretariji atu. Te posete e biti doputene, poduslovom da se ogranie na religioznu pomo, a za svaku posetuse pojedinano podnosi zahtev.35

31

Nekoliko sedmica kasniji e usledio je jedan veoma osobenzahtev. Poto je njn ihov humanitarni ciljl ostvaren, 2. decembraVatikan je molio da se jednom predstavaa niku dopusti "da poseticivilne internirce nemakog govornog podruj a na tlu Italiji e".Biskup odabran da odri slubu pred tom poraenom nepriji a-teljl skom populaciji om bio je niko drugi do Hudal, Vatikanov"duhovni upravaa iteljl nemakog naroda u Italiji i".Zaprepauju e to to je za ovu kraja njn e osetljl ivu misiji u Sveta

Stolica izdvojila naja ozloglaeniji eg pronacistiki raspoloenogbiskupa u Rimu. Bilo je dobro znano da ti "civilni" logori vrve ododbeglih nacista koji su odbacili unifoff rme i sada se kriji u meustvarnim izbeglicama. Amerikanci su bili makar delom krivi toje Hudalu doputen pristup u internirske logore. Kada je jedanvisoki diplomata SAD u Vatikanu prosledio pismo Dravaa nogsekretariji ata savaa eznikom tabu u Rimu, niji e nita pomenuo oHudalovoj pronacistikoj boleivosti. A Amerikanci u Vatikanusu znali sve o Hudalovim pogledima. Jedan diplomata je bio foff r-mirao loe miljl enjn e o njn emu za vreme rata, primeuju ui da on"ne veruju e biskupu Hudalu", poto "glas koji ga biji e... niji e naro-ito dobar sa stanovita Savaa eznika".36Amerika obavaa etaja na sluba takoe je bila upoznata s Huda-

lovim shvatanjn ima, i prikupila je itavaa obavaa etaja ni dosiji e o njn e-govoj pronacistikoj knjn izi. Mada je Savaa ezniki tab prethodnoodbio neke zahteve Vatikana za putne dozvole, Odeljl enjn e bez-bednosti je ovaja odobrilo, "pod uslovom da je ciljl (Hudalove)posete izriito ogranien na pruanjn e normalne verske pomoikatolikim internircima".38 Ipak, to to je Vatikan pribavaa io Hu-dalu putnu dozvolu od Savaa eznika kako bi posetio nemake in-ternirce bilo je pomalo kao kad alkoholiaru daja ete viski, a govo-rite mu da ne piji e; pokvkk arenosti koje su usledile bile su nemi-novne.Opremljl en speciji alnim akreditivima, Hudal je sada bio slobo-

dan da svojim nemakim priji ateljl ima u logorima iri dobre vestio sistemu bekstva. Niji e bilo potrebe da traeni ratni zloinci do-laze u Rim da bi pribavaa ili pomo; Hudal ju je donosio njn ima "nanoge". Mnogo godina kasniji e zapisao je jednu potenu ispovesto svojim putovanjn ima:

32

Zahvalan sam Bogu to mi je (dopustio) da posetim i uteimmnoge rtve u njn ihovim zatvorima i koncentracionima logorimai (da pomognem) da uteknu s lanim linim ispravaa ama.39Za amerike pobednike koji su mu pomogli, Hudal niji e ose-

ao nita drugo do prezir:Savaa ezniki rat protiv Nemake niji e bio sveti rat, ve bojno

nadmetanjn e privrednih kompleksa za iji u pobedu su se oni bori-li. Taja takozvani biznis... koristio je lozinke kao to su demokra-tiji a, rasa, verska sloboda i hrianstvo kao mamac za mase. Svata shvatanjn a i iskustva bila su razlog to sam osetio dunost iobavaa ezu da se posle 1945. godine u itavaa om svom milosrdnomradu posvetim uglavaa nom bivim nacional-sociji alistima i faff isti-ma, naroito takozvanim ratnim zloincima.40Hudalove aktivnosti koje i sam priznaja e i ispoveda utoliko su

poleminiji e to je on deje stvovao s punim ovlvv aenjn ima Vatikana.Hudal ne samo da niji e bio na "perifeff riji i", kako svetenik naja dertvrdi, ve je pribavaa io saglasnost zvaninika na naja viem nivou.Bez Vatikanovog neposrednog diplomatskog zauzimanjn a da seza njn ega pribavaa i putna dozvola Savaa eznika, on nikada ne bi uspeoda ostvari dodir s toliko nacistikih ratnih zloinaca. Zbiljl a, beztakvkk e pomoi on bi bio stisnut u Rimu kao brod u boci.Izgleda da je jedan od prvih nacista koje je Hudal posetio bio

njn egov stari priji ateljl , Valter Rauf,f u Milanu. Osamnaest mesecipre toga, Rauf je napustio Rim da bi postao ef Upravaa e veza (SD)u Milanu. To ga je uinilo glavaa nim SS ofiff cirom bezbednosti zaitavaa severozapad Italiji e, ukljl uuju ui Torino i enovu. Godine1944. Piji e XII je ve bio duboko zabrinut da e glavaa ni italiji anskiindustriji ski region biti uniten u zavaa rnoj ofaff nzivi Savaa eznika.Uz Raufoff vu pomo, visoki ofiff ciri Vermahta u severnoj Italiji i

zapoeli su niz taja nih pregovora o predaja i. Alen Dulz (A(( llen Du-lles), ameriki obavaa etaja ni ef u vaja carskoj, razradio je predaja unemakih snaga uz pomo vatikanskih posrednika, Ovi prego-vori su nosili ifrff irani naziv Operaciji a zora. Mada pojedinanonisu imali uspeha u nastojanjn u da skrate rat, svi nacistiki ofiff ci-ri koji su ovde bili ukljl ueni umakli su ozbiljl noj kazni.41Kada se, 29. aprila 1945. godine, Nemaka armiji a u Italiji i pre-

dala, Rauf je doao do lanog pasoa na ime Karlo Komte (Carlo

3333

Comte) i zakupio stan u Milanu. Onda je uzeo svoj primerakarhiva Musoliniji eve taja ne policiji e, ukljl uuju ui i spiskove lan-stva u Faistikoj partiji i, i mirno ih zakopao negde van grada.Znao je da e ti materiji ali biti od velike koristi u mesecima kojisu nailazili, a pokazalo se da je tano prosuivao. Doslovnosutradan, Raufaff su uhapsili Amerikarici i smestili ga u milanskizatvor San ViVV tore. Za samo koji sat stigao je neki svetenik i ude-sio da se Rauf prebaci u jednu ameriku vojnu bolnicu.Prema ViVV zentalu, Raufoff vo putanjn e je izdeje stvovaomonsinjn or

Do uzepe Bikjk erai (Don Giuseppe Bicchierai), sekretar milan-skog kardinala ustera (Schuster). Bikjk erai je bio jedan od vati-kanskih posrednika u taja nim pregovorima o predaja i, a krio jeRaufaff po njn egovom putanjn u i udesio da taja no boravaa i "u samo-stanima Svete Stolice".42S druge strane, Alfrff ed Jarel (Jarschel) veruju e da je Raufoff vo

putanjn e isposlovao milanski ogranak Komunistike partiji e Ita-liji e. U zamenu za Raufoff ve spiskove lanstva u Faistikoj partiji i,komunisti su oigledno zamurili pred organizovanjn em njn ego-vog bekstva.43Ono to ni ViVV zental ni Jarel nisu znali bilo je da je Rauf pu-

ten pod starateljl stvo "S grupe Verona", jedinice Upravaa e stra-te-giji skih slubi (OSS) koja je radila s britansko-amerikom "Spe-ciji alnom kontraobavaa etaja nom" ekipom i Italiji i (SCI-Z), na iji emje elu bio Deje mz Dizus Englton (James Jesus Angleton).S Grupa je bila, izmeu ostalog, zapadnjn aki ekvkk ivalent Rau-

foff vog odeljl enjn a za borbu protiv komunista u vreme rata. Rauf jebio vredan plen u rukama, pa je i pored protivlvv jl enjn a Kontraoba-vetaja nog korpusa Armiji e SAD, gde su ga nazivali "nepopravaa lvv jl i-vim nacistom bez kaja anjn a i preporuivali ako ne likvkk idaciji u onodoivotnu robiji u, S Grupa Verona preuzela staranjn e o zahval-nom Raufuff . Posle opirnih ispitivanjn a o komunistikoj aktivnos-ti u njn egovom sektoru, pustili su ga. Moda je tako bilo zato tose Rauf otvoreno hvalisao vezama na naja viem nivou u vatikan-skim pregovorima, za koje je tvrdio da mogu da ih "potvrde iHusman i gospodin Dulz, savaa ezniki agenti u vaja carskoj.44Niji e sluaja nost to je Raufoff v "gospodin Dulz" kasniji e postao

direktor Centralne obavaa etaja he slube (CIA), ili to je Deje mz

34

Dizus Englton postao ef Kontraobavaa etaja nog odeljl enjn a CIA.Tokom itavaa e svoje kariji ere Englton je zadrao iskljl uivu kon-trolu nad amerikim obavaa etaja nim vezama s Vatikanom.45 Kojigod da je bio motiv Amerikanaca, neporeciva je istina da je Raufputen iz pritvora i vraen u svoj stan u Milanu.Prema frff ancuskoj publikaciji i Crni krug (Cercle Noir), Rauf

je ostvario vezu s nadbiskupom Siriji em od enove, i smesta sestavaa io na raspolaganjn e Vatikanu radi uspostavaa lvv jl anjn a sistema zakriji umarenjn e nacista. Osim visokih amerikih i vatikanskih ve-za, Raufoff v glavaa ni doprinos Hudalovom kriji umarskom sistemumoda je bio onaja fiff nansiji ski. ovek koji je nekada vodio pro-gram s kamionima-gasnim komorama, sada je postao peranovca, uz pomo Frederika venta (Frederico Schwendt), svognekadanjn eg SS kolege. vent se smatra jednim od naja veih kri-votvoraca u istoriji i, koji je za vreme rata faff lsififf kovao milionepapirnih novanica u okvkk iru SS operaciji e pod konspirativnimnazivom Okret (Wendig).46Prvobitna namera je bila da se potkopaja u, ako je mogue i

unite, privrede Savaa eznika, ali je, kako se rat primicao zavaa retku,vent prao faff lsififf kovani novac kroz razliite banke i dolazio dopravaa ih novanica zapadnih zemaljl a. Bio je to prvi novac za mre-e nacistikih bekstavaa a. ViVV zental tvrdi da je vent predavaa ao takosteen novac svom starom kamaratu, Valteru Raufuff .47Meutim, Jarelova verziji a se neto malo razlikuju e. On tvrdi

da je Hudal kontaktirao Raufaff jula 1945. godine, pozivaja ui ga dadoe u Rim radi taja nog sastanka. Pokazalo se da je to nemogue,tako da je Hudal predloio da Rauf onda otputuju e u enovu iostvari vezu s novopostavaa lvv jl enim nadbiskupom Siriji em, jo jed-nom kljl unom fiff gurom u operaciji i kriji umarenjn a nacista. Raufje otiao u enovu, a primio ga je jedan od Siriji evih linih sekre-tara. Jarel tvrdi da je Rauf tada dobio znatnu sumu hovca kao ipaso Crvenog krsta s vaeom vizom za Siriji u. Potom se vratiou Milano i uspostavaa io kanale bekstva.48Moda je istina negde na sredini: Rauf je verovatno upotrebio

Siriji ev novac da uvea zaradu od pranjn a feff lsiflff kovanih novani-ca. Jarel i Crnilrug se slau u tome da su tokom naredne etirigodine neki od naja traeniji ih nacistikih ratnih zloinaca prelazi-

35

li iz Raufoff vih ruku u Milanu u ruke biskupa Hudala u Zavaa oduSanta Maria dell' Anima u Rimu, da bi potom bih predavaa aninadbiskupu Siriji u u enovi. Tu su se ukrcavaa ali u brodove i odla-zili da zaponu nov ivot u Junoj Americi.Vatikan nikada niji e otvorio svoju bankarsku dokumentaciji u

da bi pokazao koje sume novca su usmeravaa ane za pomo izbeg-licama. Do dananjn eg dana, dosiji ea o ventu i o pranjn u nacisti-kog novca su meu strogo poverljl ivom amerikom obavaa etaja -nom dokumentaciji om. Meutim, pasus jednog teksta koji je"puten" sadri zanimljl ivu opasku o ventovoj vezi s nacisti-kim podzemljl em:Na putu iz Austriji e preko prevoja Brener, prva stanica pod-

zemne eleznice u Italiji i je kod jednog zamka u Meranu, u komupravaa iteljl i govore nemaki. (VlVV asnik je) neki agent SS operativnegrupe ponekad zvane Grupa Vendig pod komandom pukovni-ka Frederika venta, koji 'je odgovarao samo Kaltenbruneru iHimleru. Jedan (agent) ... je zahtevao 5.000.000 dolara od vlvv adeSAD na ime naknade za imovinu konfiff skovanu u Meranu pozavaa retku rata. Sva ta imovina bila je plen SS grupe koji je biosmeten u ... ventovom tabu i drugim zgradama u Meranu. Uovom plenu se nalazila i velika koliina britanskih fuff nti u bank-notama.49Izvetaja se nastavaa lvv jl a navaa oenjn em banaka u Britaniji i, Palestini,

Italiji i i vaja carskoj koje su bile povezane sa ventovommreom.Ali, novac sam po sebi niji e bio dovoljl an. Lane ispravaa e su bilenaja vaniji a stvar za naciste u begu. Hudal je bio u stanjn u da obez-bedi sve to: italiji anske line ispravaa e, lane krtenice, ak i vize zaodredine zemljl e. Naja neophodniji i su bili pasoi MeunarodnogCrvenog krsta.Prema recima gospoe Gertrude Dipui (Gertrude Dipuis), vi-

sokog inovnika u rimskom ogranku Crvenog krsta, "Hudalu jezaista bilo relativno lako da to ostvari; bio je biskup, ne zabora-vite - to je mnogo znailo... Kako smomogli da odbiji emo da slu-amo re svetenika?", pitala je ona.50 Gospoa Dipui je objasni-la da, ako je Hudal zantevao a se ispravaa e Crvenog krstasastavaa eprema njn egovim specififf kaciji ama" pa da mu se poaljl u u Zavaa od,onda je verovatno tako i bilo".51

36

Meunarodni Crveni krst u Rimu je bio preplavaa lvv jl en molba-ma-priji avaa ama u onoj masovnoj zbrci na kraja u rata. Poteno re-eno,milioni ljl udi su se kretali po itavaa oj Evropi, amnogi od njn ihsu bili ostali bez sopstvenog doma i bez linih dokumenata; onidrugi, s umrljl anom prolou, vie su voleli da su "izgubili" do-kumenta koja bi moda mogla da posvedoe o njn ihovom stvar-nom identitetu pred Tribunalom za ratne zloine.Mnoge dobrotvorne organizaciji e su izdavale izbeglicama

nove line ispravaa e. Neke su vaile samo za tle Italiji e. Na primer,Karitas Internacional i Vatikanska Komisiji a za izbeglice u to vre-me su izdavaa ale na stotine lokalnih "linih dokumenata" sedmi-no. Mnoge izbeglice su koristile ove nezvanine vatikanske is-pravaa e kao polazim taku u dugom lovu na papire neophodne zaemigraciji u.Mada je mogla da se upotrebi pri priji avaa lvv jl ivanjn u za druga do-

kumenta neophodna za emigraciji u, vatikanska lina karta samapo sebi niji e doputala vlvv asniku da napusti Rim, a kamoli Italiji u.Prema tome, niji e istinita esto ponavaa lvv jl ana tvrdnjn a da je Vatikanpredao nacistima hiljl ade pasoa. Zaista, jedini strogo-vatikanskipasoi bili su slubena uverenjn a za njn egove akreditovane svete-ne diplomate i zvanine predstavaa nike.Crveni krst je za odbegle naciste bio izvor koji daleko vie

obeavaa a. Za one koji nisu smeli da se izloe opasnosti i lino sepojavaa e pred stolovima-alterima za pomo izbeglicama, posto-jala je obilato snabdevena i iva crna berza ukradenih i faff lsififf ko-vanih dokumenata. Ga Dipui je imala lino iskustvo po ovompitanjn u; ljl utito se priseala da je videla takvkk e papire na stolu ukancelariji i svog pretpostavaa lvv jl enog u Rimskom tabuMeunarod-nog Crvenog krsta. ViVV dela sam s nekolikometara da su lani. Nesamo da su bili ispunjn eni razliito od naina na koji mi to obinoradimo, nego je i moj potpis bio oigledno faff lsififf kovan."52 Dokga Dipui niji e mogla nita naroito da uini s ovim u vezi, nekislubenici Meunarodnog crvenog krsta su oigledno svesnomurili na ove zloupotrebe.Nezakonitu trgovinu dokumentima Crvenog krsta ubrzo je

otkrila amerika obavaa etaja na sluba. Kraja em 1945. godine oni subili skoro sigurni da su meu njn ihovim korisnicima odbegli na-

37

cisti. To je potvreno sredinom 1946. godine, kada je dolo dobekstva nemakih zatvorenika iz logora u Riminiji u u severnojItaliji i. Mnogi koji su odatle odbegli kasniji e su uhvaeni s lanimdokumentima Meunarodnog crvenog krsta.Istragu povodom ove pojavaa e, pod taja nim nazivom Operaciji a

krug, pokrenuo je Kontraobavaa etaja ni korpus amerike vojske.Oni su svoje prve nalaze prosledili ViVV nsentu La ViVV sti (ViVV ncent LaViVV sta), visokom rimskom slubeniku Odeljl enjn a za korelaciji u ino-stranih aktivnosti. La ViVV sta je prethodno ve bio ukljl uen u iz-vestan broj vrhunski taja nih obavaa etaja nih operaciji a posle rata, iistraivao faff istike piji unske eliji e na delu u Americi, i trgovin-ske, fiff nansiji ske i industriji ske odnose izmeu Italiji e i Nemake.ViVV sta je obavaa io istragu i maja a 1947. godine je uputio izvetaja uVaington. Od kada je puten za javaa nost, 1984. godine, on jepostao poznat prosto kao "La ViVV stin izvetaja ". Mada izloenirezultati sadre znatne zablude i greke, u pitanjn u je dosta is-crpna analiza nelegalne emigraciji e kroz Italiji u. Treba napome-nuti da je La ViVV sta bio katolik, ali je jedan od njn egovih glavaa nihzakljl uaka bio da Vatikan pomae bekstvo odbeglih ratnih zloi-naca.53 Kada je izvetaja konano izaao na videlo, Crkvkk a je stro-go pobiji ala ovu tvrdnjn u.Zvanini vatikanski istoriar, svetenik Greje em, objanjn avaa ao

je da je stvarna svrha tog izvetaja a bila "potpuno pogreno pred-stavaa lvv jl ena". U ii njn egovog interesovanjn a nisu bili nacisti kojibee, ve "komunistika infiff ltraciji a u Junu Ameriku. Niji e bapoteno, niti objektivno, izdvojiti stranicu i po gde La ViVV sta alu-dira na beanjn e nacista, kada itavaa izvetaja i niji e bio o nacistima,ve o komunistima. Jedini pravaa i nacista koji je tu pomenut ute-kao je uz pomo Jevreje ske cionistike organizaciji e".54Meutim, veliki deo La ViVV stinog izvetaja a se bavaa i ulogom vati-

kanskih instituciji a i zvaninika u ilegalnoj nacistikoj emigraci-ji. Slubenik Steje t departmenta je izloio spisak od preko dvade-set "vatikanskih organizaciji a za milosre i pomo koje su ukljl u-ene, ili za koje se sumnjn a da su ukljl uene, u ilegalne tokoveemigraciji e". Na samom vrhu tog spiska nalazio se sveprisutnibiskup Hudal.55 Kontraobavaa etaja ni korpus armiji e SAD, (CIC) jesproveo nekoliko obimnih istraivanjn a crne berze faff lsififf kovanih

38

dokumenata, i jo nekoliko izvetaja a je pridodato La ViVV stinomizvetaja u.Dodatak B nairoko se bavaa io bekstvom iz Riminiji a koje se

dogodilo jula prethodne godine. Jedan pouzdan dostavaa lvv jl a CICje izvestio da su dvojica begunaca, ani (Gianni) i Forkerper(Vorkrper) "prethodno bili upueni da produe u Rim i da kon-taktiraja u" jednog CIC dostavaa lvv jl aa, koji je trebalo da im pomogneda emigriraja u u Junu Ameriku. Nemci su stavaa lvv jl eni pod prismot-ru i ispostavaa ilo se da je aniji evo pravaa o ime Valter Fitling (WalterFtlung) i da "ivi u stanu jedne Nemice koja je nekada radila uAmbasadi Nemake u Vatikanu". Dvojica odbeglih su se pri-kljl uili dvojici drugih begunaca u Rimu, koji su bili u tesnomdodiru s tamonjn im svetenicima.Za jednog svetenika je javaa lvv jl eno da "pomae beguncima hra-

nom, smetaja em i vezama s nemakim i vatikanskim zvaninici-ma". Kada su dvojica begunaca otili u enovu da ugovore pre-voz do June Amerike, dostavaa lvv jl a slube CIC je "pozaja mio" njn i-hove pasoe i otkrio da je njn ih "izdao Meunarodni Crvenikrst".56 Agent CIC je uputio svog dostavaa lvv jl aa da pokua da i zasebe pribavaa i laan paso. On je to i uinio "tako to je platio20.000 lira jednoj osobi poznatoj po vezama s MeunarodnimCrvenim krstom".Sistem za pribavaa lvv jl anjn e pasoa je bio jednostavaa an. Dostavaa lvv jl a

je poslat do jednog oveka koji je zabeleio sve njn egove line po-datke. Taja ovek je imao vezu iznutra koja je pretresla dokumen-taciji u Meunarodnog crvenog krsta, u potrazi za "imenom nekenestale ili mrtve osobe koja odgovara (dostavaa lvv jl aevom) opisu".Dva dana potom dostavaa lvv jl au CIC je reeno da se priji avaa i Crve-nom krstu za paso pod lanim imenom Mirko Baueh (MirkoBaucech). Takoe su mu bila potrebna i dva pisma-potvrdeidentiteta, koja je njn egova veza nabavaa ila od Crvenog krsta Vati-kana i Italiji e.57AvAA gusta 1946. godine, ova operaciji a CIC je prestala poto su

ljl udi pod prismotrom bili uhapeni; trojica su bili begunci izRiminiji a, a etvrti je posedovao "lane potvrde o otpustu". Nem-ci su priznali da imaja u veze s ljl udima bliskim Vatikanu. IzvetajaCIC je govorio o jo jednom vatikaskom predstavaa niku koji je

39

imao dobre veze s junoamerikim konzulatima i poslovnimfiff rmama. Ova vatikanska veza je bila poslednjn a karika u "lancunemake emigraciji e koji sve svoje kliji ente usmerava prekoMeunarodnog Crvenog krsta".58La ViVV sta je potvrdio i da jeMilano znaaja an centar umrei kri-

jumarenjn a. Mada ne pominjn e Raufaff , La ViVV sta je otkrio jednumreu koju je vodio njn egov blizak priji ateljl , Frederiko vent.Veliki je broj Nemaca... koji prelaze granicu prerna Trevizu i

Milanu s iskljl uivom svrhom da pribavaa e... lane line ispravaa e,pasoe i vize, pa skoro smesta odlaze preko enove i Barceloneput June Amerike.59Da bi pokazao kako je lako Vatikan u stanjn u da pribavaa i lane

ispravaa e Meunarodnog crvenog krsta, La ViVV sta je udesio da dvo-jica "maarskih izbeglica" posete svetenika Jozefaff Galova (JosefGallov)v , koji je vodio agenciji u za pomo Maarima "pod pokro-viteljl stvom Vatikana". La ViVV sta je za Galova smatrao da je "po-ten, savaa estan katoliki svetenik, ali da je isto tako i boleiv sta-rac" koji se ne trudi da postavaa lvv jl a previe pitanjn a o tim "izbeglica-ma".Ti ljl udi su bili odabrani zato to su govorili maarski. Oni su

stigli u kancelariji u svetenika Galova bez ikakvkk ih linih ispravaa aili ma kakvkk ih dokumenata, govorei da su upravaa o pobegli iz rukuSovjv eta. "Obojica su tvrdili da su roeni stanovnici jednogmalogsela u Maarskoj i da su izgubili svoje porodice u avaa ionskimbombardovanjn ima za vreme rata". Drugi dostavaa lvv jl a je pristao dapod zakletvom posvedoi u korist prie svoga priji ateljl a i Galov jepripremio zapis o tome. Onda je oveku dao pismo koje treba dapreda Crvenom krstu i, samo koji sat kasniji e, La ViVV stin dostavaa lvv jl aje doao do savaa reno ispravaa nog pasoa. Ubrzo potom, prvi dos-tavaa lvv jl a je jednostavaa no preokrenuo postupak i izdeje stvovao pasoza svog priji ateljl a "Maara". "Ne treba da napominjn em", propra-tio je ovo La ViVV sta, "da su obojica u stvari Italiji ani, i da niji edan odnjn ih ak nikad niji e ni bio van Italiji e".60Jo jedan ofiff cir CIC je zakljl uio da dokumenta Meuna-

rodnog crvenog krsta mogu da se nabavaa e bez ikakvkk e provereidentiteta zahvaljl uju ui "pomoi osoba koje deluju u pod zatitomVatikana". Pol Laja on (Paul LyLL on) je kasniji e postao kljl uni ame-

40

riki ovek za vezu s vatikanskim Pacovskim kanalima, ali je1946. godine istraivao njn ihove operaciji e. On je otkrio da jeVatikan pokroviteljl nezakonite trgovine papirima Crvenog krsta,pribavaa lvv jl enim ili "pod pseudonimima ili s lano navaa edenom na-cionalou.61 Laja on je takoe potvrdio da je maarski katolikisvetenik Galov sredina linost ove operaciji e. On je takoeidentififf kovao neke od ljl udi koji su nabavaa ili ove lane ispravaa e kao"poznate ili poternicom traene ratne zloince".62Prema ofiff ciru CIC, sistem za pribavaa lvv jl anjn e lanih papira je bio

prilino neposredan. Moliocu bi bilo obezbeeno pismo koje jenosilo "slubeni peat Vatikana" i koje je onda nosio linoj vezisvetenika Galova "u Meunarodnom Crvenom krstu... da muobezbedi... linu ispravaa u Crvenog krsta". Ova je onda mogla dase upotrebi da se nabavaa e "neophodne kartice za snabdevanjn e iprivremena priji avaa a boravaa kvv a od italiji anskih policiji skih vlvv asti kakobi se bezbedno ostalo u Italiji i", u oekivanjn u "dozvole od konzu-lata dravaa a Srednjn e i June Amerike za useljl enjn e".63La ViVV stin izvetaja je u poetku izazvao veliki preokret u Va-

ingtonu. Steje t department je zakljl uio da izvetaja "zahteva damu se smesta posveti panjn a".64 Sazvan je jedan skup u potpu-noj taja nosti, ali su vaingtonske birokrate odluili da izdaja u sa-mo jedan vrlo diskretan i nefoff rmalan protest.65 ak ni od LaViVV ste niji e traeno da produi svoju istragu da bi se ustanovilopuno grananjn e i razuenost te vatikanske mree kriji umarenjn a.Amerikanci su zakljl uili da su dobri odnosi sa Vatikanom

vaniji i nego da se masovne ubice izvedu pred sud. Nareenjn akoja je Steje t department uputio svom predstavaa niku u Vatikanune bi se ba mogla smatrati tipinim amerikim izraavaa anjn emgneva.66 Od njn ega je traeno samo da se nefoff rmalno obrati Va-tikanu. Preputam tebi da odlui ta bi, i u kojoj meri, trebaloda se uini po ovom pitanjn u".67 Diplomata je shvatio taja mig, izakljl uio da e usmena poruka, ili NoNN tatt VeVV rbale, biti dovoljl na.To je naja nia vrsta diplomatske komunikaciji e, rezervisana zanezvanine teme koje su suvie beznaaja ne da bi se iskazivale uvidu slubene diplomatske note.Pa i kada je bila prenesena, ta usmena poruka je bila jo vie

razvodnjn ena. Monsinjn oru Volteru Kerolu (Walter Carroll) iz vati-

41

kanskog Dravaa nog sekretariji ata je samo sugerisano da su "nekebeskrupulozne osobe, esto upletene u nezakonite i taja ne aktiv-nosti" nekako uspele da nabavaa e putne ispravaa e "uz nesvesnu ineopreznu pomo milosrdnih organizaciji a". Mada je ta porukau izvesnoj meri bila dvosmislena, oigledno niji e bilo nikakvkk ogpomena o La ViVV stinim dokazima da Vatikan aktivno pomae na-cistima da uteknu.Izgleda da se Steje t department vie brinuo da bi lana doku-

menta mogla igrom sluaja a da pomognu i Jevreje ima koji odlazeu Palestinu ili "taja nim (komunistikim) agentima, od kojih su semnogi uputili ka zapadnoj hemisfeff ri". Zbunjn eni vatikanski zva-ninik verovatno je mislio da Amerikance brinu samo lukavaa e irazraene jevreje ske i komunistike kriji umarske organizaciji e.Pourio je da uveri amerikog diplomatu da "takvkk e agenture ni-su povezane s Vatikanom.68Amerikanac je zakljl uio svoj "protest" zahtevaja ui od Vati-

kana pomo kako bi se obezbedilo da se "sve naciji e sauvaja u odinfiff ltraciji e nepriji ateljl skih elemenata i da milosrdan i dobrotvo-ran rad na pomoi potenim raseljl enim licima... ne bude uka-ljl an takvkk im nelegalnim aktivnostima.69 Niji edan od svetenikaimenovanih u La ViVV stinom izvetaja u niji e ak ni pomenut.Kada bi svetenik Greje em samo proitao usmeno sroeni sa-

etak ovog udnog sastanka, imao bi puno pravaa o da pretpostavaa ida La ViVV stin izvetaja niji e imao nikakvkk e veze s kriji umarenjn emnacista. Ameriki diplomata je dao providno opravaa danjn e da "niji ebio u mogunosti da bude precizniji i usled neophodne potrebeda se zatite nai izvori infoff rmaciji a i nai istraiteljl i pred kojimaje i daljl e vaan tekui posao. Takoe sam oseao da moj nastuptreba da je unekoliko ublaen zbog toga to sumi u nekoliko pri-lika zvaninici u Vatikanu otkrili da su veoma osetljl ivi zbogkoliine amerikog privatnog kapitala koji je otiao na fiff nansira-njn e nezakonitih migraciji a".Ovo je zaista mogao da bude razlog za ameriku ravaa nodu-

nost prema vatikanskim Pacovskim kanalima. Meutim, jedanistraiva je otkrio dokument u Arhivima SAD koji baca zapre-pauju ue svetlo na zvanine stavaa ove SAD. Prema arlsu Alenu(Charles Allen), istog onog dana kada je Vaington obavaa eten o

42

ovom susretu s monsinjn orom Kerolom, iz Rima je poslato uVaington jo jedno, nepotpt isano pismo, s opomenom da je"monsinjn or Volter Kerol iz Dravaa nog sekretariji ata Svete Stolice,upozorio... u 'usmenoj poruci' da se ne ulazi preduboko u poje-dinosti u vezi s fiff nansiranjn em puteva za beg nacista".70Oigledno je da je Steje t department bio obavaa eten o tome da

je Vatikan zaista upoznat s aranmanima za fiff nansiranjn e mreekriji umarenjn a.Dok su takvkk e diplomatske fiff nese razmatrane, Hudal je i daljl e

slao traene begunce niz kanale za bekstvo, sve dok sam Vatikanniji e doao pod udar slone kritike. Jedan niz lanaka u italiji an-skoj tampi postavaa lvv jl ao je pitanjn a o motivima Piji a XII, koji je tadave bio nairoko etiketiran kao nemaki papa. itavaa oj vatikan-sko-nacistikoj vezi je pretilo da bude razotkrivena. Na primer,6. avaa gusta 1947. godine milanski veernjn i list MiMM lano Serarr obja-vio je napis pod naslovom "Previe Nemaca oko pape". On jetvrdio da se upapskim odaja ama u Vatikanu govori samo nemaki - jezi-

kom kojim papa izuzetno dobro vlvv ada... Papa ivi na nemakojkuhinjn i... Lini sekretar Piji a XII (svetenik Laja ber) je krupni Ba-varac... esto se via po Rimu u svom automobilu, iz kog izlazisam i svraa u jednu od tipinih nemakih pivnica... u koju dola-ze... SS ratni zloinci koji se kriji u pod tuim imenima.Jasno je kao na dlanu da je novi mit, kom se ak i Vatikan pri-

klonio, o "jadnom Nemcu" koji snosi kaznu za krivicu drugih ikoji ima pravaa o na pomo od itavaa og sveta, nastao iskljl uivo izove naroite (pro-nemake) atmosfeff re koja tesno obavaa iji a Gla-vara Crkvkk e.71Vatikan je shvatio da ovaja vid publiciteta kodi njn egovomme-

unarodnom ugledu. Smesta su znali koga da krive. Primenjn enje pritisak na Hudala; on je kasniji e pisao da su vatikanske diplo-mate poeli da ga se klone, a da su ga neki zvali "nacista, faff is-tiki biskup - troppo tett desco (komplet-vaba)".72 Meutim, upr-kos injn enici da je Hudalova operaciji a kriji umarenjn a nacistapretila da se pretvori u javaa ni skandal, trebalo je skoro etiri godi-ne da on bude smenjn en s mesta rektora Zavaa oda Santa MariadellAnima. On je konano popustio pred neizbenim, o Boiu

43

1951. godine, objavaa lvv jl uju ui da e da napusti Zavaa od jula narednegodine.73Ubeen da je njn egov jedini greh loa slika koju su stvorile

novine, Hudal je ostao u Rimu do smrti, bez imalo kaja anjn a zasvoj rad za dobro nacistikih ratnih zloinaca:Pomagati ljl udima, izbavaa iti nekog od njn ih, bez razmiljl anjn a o

posledicama, raditi nesebino i predano, prirodno je bilo onoto je trebalo da se oekuju e od jednog pravaa og hrianina. Mi neveruju emo u jevreje sku izreku 'oko za oko.74Jasno je da je biskup Hudal smatrao da Nemcima treba op-

rostiti njn ihove zloine u ime hrianskogMilosra, dok je obinapravaa da za njn ega znaila osvetu, bar kada se primeni na ubiceJevreje a. Do same svoje smrti Hudal je ostao ubeeni antisemita.Novinski skandal koji je izbio 1947. godine niji e zatvorio naci-

stike Pacovske kanale. Sada, kada je njn egova zvezda bledela,diskretniji i svetenici su ve zauzeli njn egovo mesto u mranomsazveu kriji umarskog sistema. Javaa ila se i jedna neposrednakorist od pretnjn e novinskim skandalom. Od tog trenutka nadaljl epreduzimane su izuzetne mere da se sakriji e postojanjn e putevaza beg nacista. NjN ihova puna grananjn a i dometi nee biti javaa nootkriveni jo punih etrdeset godina.Dosta pre nego to je biskupHudal siao s pozornice, scena je

bila postavaa lvv jl ena za profeff sionalniji e i taja novitiji e operaciji e kri-jumarenjn a koje e pomoi ratnim zloincima i kvkk islinzima izsvih katolikih zemaljl a Evrope. Bilo da je Hudal nekada delovaosam ili ne, njn egovi naslednici su, sasvim je jasno, imali ovlvv ae-njn a visokih vatikanskih zvaninika. Kao i Hudalu, i njn egovimsledbenicima je zamaja ac u kriji umarenjn u nacista predstavaa lvv jl alaslubena intervenciji a Vatikana da se pribavaa e putne ispravaa e Sa-veznika.75 I niji e nimalo sluaja no to je Vatikan za ovaja rad biraofaff istike svetenike iz Srednjn e i Istone Evrope. Hudal je ve bioposlao mnogo Nemaca u Junu Ameriku, ali su sada desetinehiljl ada nacistikih saradnika drugih nacionalnosti glasno vapileda im se pomogne.Kao to e Amerikanci ubrzo otkriti, Vatikan je bio voljl an i

spreman da prokriji umari faff iste svih zastavaa a i inova. Ono toAmerikanci nisu znali bilo je zbog ega je Vatikan u sve to uao.

44

Speciji alni agent ViVV ljl emGauen (WiWW lliamGowen) bio je smeteni snuden. Ovaja ofiff cir amerike obavaa etaja ne slube bivao je svepotiteniji i zbog svog neuspeha da ue u trag emigrantskom na-cistikom podzemljl u u Rimu i otkriji e traene ratne zloince kojisu "cvetali" u tom gradu. im bi otkrio njn ihova kretanjn a, oni binestaja ali s vidika, kao da ih guta neka mrana i neizmerna pro-valiji a. Bio je siguran da je tu na neki nain ukljl uena taja novitagrupa zvana Intermariji um, ali mu je nedostaja alo vrih dokazada potvrdi svoje sumnjn e.Nekoliko meseci pre toga, Gauen i njn egove kolege iz Kontra-

obavaa etaja nog korpusa amerike vojske bili su, inilo se, na praguvelikog upada u nepriji ateljl ske redove, ali je sve to sada izgledalodaljl e nego ikad. Kada su razmotreni izvetaja i o Operaciji i krug,mislili su da su blizu reenjn a vatikanske misteriji e. Kao to je veizloeno, ova taja na operaciji a je bila pokrenuta jula 1946. godine,da bi se otkrilo kako su begunci u stanjn u da preive u begu, ko impomae da se sakriji u u Rimu, a potom da odu u sigurnost JuneAmerike.Ameriki ofiff ciri su zakljl uili da je Vatikan "naja vea pojedi-

nana organizaciji a ukljl uena u nelegalna kretanjn a emigranata"kroz Italiji u i preko njn e, i da je opravaa danjn e Vatikana za "njn egovdoprinos u tom nelegalnom prometu jednostavaa no propagiranjn evere". Jer bila je...eljl a Vatikana da pomogne svakoj osobi bez obzira na

nacionalnost ili politika ubeenjn a, sve dok ta osoba moe dadokae za sebe da je katolik... Vatikan daljl e opravaa davaa a svoj dop-rinos eljl om da ubaci, ne samo u evropske ve i u latinoameri-ke zemljl e, ljl ude svih politikih ubeenjn a, sve dok su ona antiko-munistika, a u korist Katolike crkvkk e.1

45

3. poglavljl e

Francuski pijun u VaVV tikanu

Obavaa etaja ni ofiff cir Steje t departmenta ViVV nsent La ViVV sta izveta-vao je da je Vatikan "stvorio pritisak i preneo teret" na katolikezemljl e u Junoj Americi, posebno na Argentinu, ali i naMeksiko,Kubu i druge. Ovo je rezultirano "inostranim misiji ama ovih ze-maljl a iji i su stavaa ovi skoro podsticali ulazak bivih nacista (na-roito) i preanjn ih faff ista u njn ihovu zemljl u kao i pripadnikadrugih politikih grupaciji a, pod uslovom da su antikomunisti".Za vreme istrage, obavaa etaja na mrea SAD je naila na pregrt

"dobrotvornih i milosrdnih organizaciji a u Rimu koje se bavaa e, ilise sumnjn a da se bavaa e, nelegalnom emigraciji om" pod pokrovi-teljl stvom Vatikana. La ViVV sta je razgovarao s mnogim crkvkk enimzvaninicima, koji su uestvovali u tim akciji ama, zakljl uuju ui daoni deluju u "pod blagonaklonim pokroviteljl stvom Vatikana":Ne treba ni da se napominjn e, sve te agenture koje deje stvuju u

u sprezi s Vatikanom ili pod njn egovom zatitom fiff nansiraja u se izvatikanskih foff ndova. Niji e uinjn en pokuaja da se dokui iznos tihfoff ndova, njn ihovo poreklo ili nain njn ihove distribuciji e, ali pisacovih redova smatra da se znatne sume troe na podsticanjn eovakvkk og rada.2La ViVV sta je bio kvkk alififf kovan da izvue ovakavaa zakljl uak, poto

je istraivaomreu nezakonitog pranjn a nacistikog novca koje seodviji alo posle Drugog svetskog rata. Sline tvrdnjn e su nepresta-no inili i drugi istraivai. Lovac na naciste nastanjn en u Austriji i,Simon ViVV zental, dao je ovome i naziv "Rimski put". On tvrdi daje Vatikan vodio sistematian kriji umarski sistem da bi nacisti-ke masovne ubice izvukao iz Evrope.3Vatikan je neprestano poricao ove tvrdnjn e. Kada je, poetkom

1984. godine, La ViVV stin izvetaja izaao na svetlost dana, izazvaoje meunarodnu pomamu, prinuuju ui Vatikan da ga pobiji a.NjN ihov portparol, preasni Romeo Paniroli (Romeo Panciroli),navaa odio je rei dvojice istoriara Vatikana, svetenika RobertaGreje ema i preasnog PjP era Blea (Pierre Blet). Greje em je tvrdio dasu La ViVV stini nalazi "propagandistiki manevri" ljl udi koji "nikadne proputaja u priliku da raspnu" Crkvkk u. "Optube u tom izve-taja u nemaja u nikakvkk u vrstu osnovu, ve su plod mate", govorioje taja ameriki svetenik.

46

Preasni Ble se slagao da je izvetaja "vetaki i laan, da niji evredan panjn e", a i da je verovatno "zasnovan na infoff rmaciji amakoje su dali problematini elementi". Preasni Antonio Vebe